Seminarski rad o elemntima u

ormanu automatike

Aleksa Kolundžija
Sadržaj
Releji............................................................................................................................................................3
Princip rada releja....................................................................................................................................3
Delovi releja.............................................................................................................................................3
Podela releja............................................................................................................................................4
Kontakti releja.........................................................................................................................................4
Radni napon i struja.................................................................................................................................4
Prednosti i mane releja............................................................................................................................5
Transformatori............................................................................................................................................6
Princip rada.............................................................................................................................................6
Osigurači......................................................................................................................................................7
Niskonaponski osigurači..........................................................................................................................7
Visokonaponski osigurači........................................................................................................................7
Kontaktori....................................................................................................................................................8
Princip rada.............................................................................................................................................8
 Releji

Releji su jedna on najčešće korišćenih električnih komponenti koje se koriste u automatizaciji.

Oni su električno napajani prekidači. Releji se aktiviraju strujom ili signalom prvog kola radi paljenja ili
gasenja drugog kola. Obavezno je držati kontrolni napon odvojeno od kontaktnog napona. Relej koji
koriste elekromagnet da otvara to jest zatvara strujne kontakte naziva se elektromagnetni relej. Mimo
njih postoje jos elektronski releji koji rade preko poluprovodničkih elemenata. Elekromagnetni releji
obezbedjuju promenu stanja u kolu preko mehaničkog pomeraja.

Princip rada releja

Elektromagnet koji sluzi za prekidanje ili uspostavljanje strujnog kola se obično sastoji od velikog
broja namotaja bakarne žice na železnom jezgru. Kad kroz žicu teče struja na jezgru se stvara magnetno
polje koje privlači železnu kotvu. Na kotvi se nalaze kontakti koji po promeni svog stanja menjaju i stanje
sekundarnog strujnog kola. Pri prestanku protoka struje magnetno polje nestaje i kotva se vraća u
prvobitan položaj, u velikom broju slučajeva uz pomoc opruge.

Na slici iznad stanje a) je stanje kad je relej isključen, a stanje b) je stanje kad je relej uključen.
Kontakti blizi elektromagnetu su NC(normalno zatvoren) kontakti, a kontakti dalji od elektromagneta su
NO(normalno otvoren) kontakti. Ovo konkretno je relej sa naizmeničnim kontaktima i njegovi delovi su
kao sto vidimo na slici: 1) elektromagnet, 2) kotva i 3) kontakti.

Delovi releja

Glavni delovi releja su elektromagnet, kotva, kontakti i opruga. Ram je deo releja koji drži
elektromagnet koji pri priključivanje na napajanje privlači kotvu. Delovi naravno varirijaju od vrste do
vrste ali u principu elementi su slični.
Podela releja

Po načinu napajanja releja postoje neutralni i polarizovani elektomagnetni releji. Kod neutralnih
releja nije bitan smer struje koja kroz njega protiče i samim tim oni mogu raditi i na AC i na DC i kotva će
svakako biti privučena od strane elektromagneta. Prema funkciji releji mogu biti automobilski,
telefonski, telegrafski, frekventi, indukcioni, strujni, strujno-naponski, za opštu upotrebu i mnogi drugi.
Takodje postoje i vremenski releji koje karakteriše uglavnom podesivo vreme kašnjenja komande pri
dovodjenju upravljačkog signala.

Kontakti releja

Kontakti releja mogu biti normalno otvoreni (NO) i normalno zatvoreni (NC). Da bi razjasnili
stanje releja uzima se normalno stanje kada struja ne teče kroz elektomagnet, na osnovu toga imamo
releje koji u tom stanju imaju otvorene kontakte i one koje u tom stanju imaju zatvorene kontakte.

Na slici imamo prikazan relej

sa 8 kontakata gde vidimo
razliku izmedju NO i NC
kontakata. NO kontakt znaci
da u slucaju kada kroz relej
ne teče struja kontakti nisu
zatvoreni i struja ne teče kroz
relej, dok kod NC kontakta je
obrnut slučaj i samim tim u
slučaju kad nema protoka
struje kolo releja je zatvoreno. NO kontakti se označavaju brojevima 3 i 4 ili ukoliko ih ima više onda 13 i
14 itd. dok NC kontakti se označavaju sa 1 i 2 to jest 11 i 12 itd.

Radni napon i struja

 Na relejima su obično dati podaci koje izgledaju ovako: 12Vdc, 120Vac, 3A. Ovo znaci da je radni
napon 12V DC-a, kontakti prekidaju od 120V AC-a pri čemu je struja ne veća od 3A. Česti radni naponi
elektromagneta su 5, 12, 24V, dok su česti naponi kontakata 12 i 24V DC-a i 120 i 120V AC-a.

Prednosti i mane releja

Prednosti releja su: lako prilagodjavanje različitim naponima, temperatura nezavisnost, visok
otpor izmedju isključenih kontakata, moguće uključivanje/isključivanje većeg broja nezavisnih elektičnih
kola, prisutno galvansko razdvajanje izmedju upravljačkog i radnog kola i jednostavno odrzavanje.

Mane releja su: zahtevaju dosta prostora, šumovi, ograničena brzina reagovanja i osetljivost na
prljavštinu.
 Transformatori

Transformator je uredjaj koji transformiše energiju iz jednog kola u drugo posredstvom

magnetne sprege bez ikakvih pokretnih delova. On se sastoji iz dva ili više spregnuta namotaja ili jednog
namotaja sa više izvoda i magnetnog jezgra koje koncentriše magentni fluks. Naizmenična struja u
jednom namotaju će se indukovati u struju u drugim namotajima.

Transformatori se koriste da spuštaju ili dižu napon, da menjaju impedansu i da obezbede

električnu izolaciju izmedju kola. On ne može da transformiše jednosmernu struju u naizmeničnu, i
obrnuto. Ne moze da menja napon i struju naizmenične struje i da menja učestanost naizmenične struje.

Princip rada

Najprostiji transformator se sastoji iz dva namotaja a to su

primarni i sekundarni. Ako se vremenski promenljiv napon priključi
na primarni namotaj, struja teče kroz njega i indukuje
magnetnomotornu silu. Kao Magnetnomotorna sila tera magnetni
fluks oko magnetnog polja i izaziva promenljiv magnetni fluks. Po
Faradejevom zakonu elektromagnetne indukcije indukovani napon
kroz primar je direktno proporcionalan brzini promene fluksa. U
idealnom slučaju fluks na sekundaru je jednak onome u primaru i
zato se mogu izjednačiti.

Dakle u idealnom transformatoru odnos primarnog i

sekundarnog napona je jednak broju navojaka u namotajima.
 Osigurači

Osigurači su uredjaju koji štite od prejake struje u električnom kolu. Osigurači su obavezni delovi
kola i štite od kvarova i požara.

Prema načinu prekidanja kola osigurači mogu biti topivi i automatski. Osnovni deo topivog
osigurača je kalibrisana žica od provodnika male električne otpornosti a to mogu biti srebno ili bakar koji
se topi pri nakon sto intenzitet struje predje odredjenu granicu. Automatski osigurači kombinuju
bimetalni štap i elektromagnet. Struja preopretećenja zagreva i krivi bimetalni štap i na taj način prekida
strujno kolo. Kako bimetalni štap sporo reaguje, ugradjuje se i elektromagnet koji brzo reaguje na struju
kratkog spoja. Postoje niskonaponski osigurači i visokonaponski osiguraci.

Niskonaponski osigurači

Niskonaponski osigurači su zamišljeni za rad na nižim naponima. Topivi osigurači se sastoje od

vatrostalne patrone čiji su kontakti spojeni lako topljivom žicom. Dimenzioniše se prema nazivnoj
vrednosti i dolazi do topljenja žice u slucaju kada struja predje dozvoljenu granicu. Po topljenju žice
dolazi do prekida kola.

Visokonaponski osigurači

Visokonaponski osigurači se koriste kod energetskih postrojenja, imaju porcelanske cevi gde se
nalazi jedan ili više srebrnih kontakata koji osiguravaju odredjeni položaj provodnika. Cev je ispunjena
kvarcnim peskom i na krajevima se nalaze metalne kape na koje se dovode visokonaponski provodnici.
Ovvakav tim osigurača se montira isključivo na postolje.
 Kontaktori

Kontaktori su prekidači koji su električno napojeni. Oni se uglavnom vode naponom koji je
znatno niži od napona kola koje prekidaju, na primer 24V elektromagnet koji upravlja 230V napon
motora. Razlika izmedju običnih releja i kontaktora je što su kontaktori zamišljeni da budu direktno
povezani u kola visokoh struja. Releji imaju NO i NC kontakte dok su kontaktori gotovo uvek imaju samo
NO kontakt. Delovi kontaktora su kontakti, elektomagent i kućište.

Princip rada
Princip rada je dosta sličan principu rada releja. Pri proticanju struje
kroz elektomagnet stvara se magnetno polje koje privlači kontaktor na
kontakte. Pri prestanku proticanja struje, oprugom se pokretni kontaktor
vraća u prvobitan položaj.