љубостињска

04 Приношења
 Издавачи
Напндма бибкинсейа „Јеуилија“ Тпрсемий
Напндми тмивепзисес Тпрсемий

Уредмий
Дпагича Баснћамим

Лийнвми и техмичйи уредмий

Ивам Векицйнвић

Редайција
Дпагича Баснћамим, Вепнљтб Втйачимнвић,
Вепнркава Јнвамнвић, Ивам Векицйнвић,
Микам Микесић, Јекема Втйцевић,
Дтчам Јнвић

ISSN 2466-4553

На йнрици
Ама Векицйнвић: Јефилија везе „Пнхваку ймезу Лазару“
40 ф 30 хл, јајцама селоепа ма кионвнј сабки
љубостињска
Приношења
Годишњак Јефимијиних дана, број 4

ТРСТЕНИК / ЉУБОСТИЊА
2019.
12- 14. JUN 2018. godine
 Пн 31. отс нве 2018. гндиме т оепиндт нд 12. дн 14. јтма т
Тпрсемийт и т опнрснпт ламарсипа Љтбнрсиња ндпжама је спадихин-
макма йњижевмн-дтфнвма ламиуерсахија онд мазивнл „ѝеуилијими да-
ми“.
Ппвнга дама топикицемн је нсвапање ламиуерсахије, тз опи-
ртрсвн опедрсавмийа Мимирсапрсва йткстпе Реотбкийе Спбије, а лами-
уерсахијт је нсвнпин Акейрамдап Ћипић, опедредмий ночсиме Тпрсе-
мий.
Тпадихинмакмн иропед Сонлемийа ймегињи Микихи опнгпал је
заонцес береднл онд мазивнл „Од пнда рвеска и ркавма“. Бередт је
гнвнпика оермийиња Микиха Кпаљ. Пнснл је изведем йпаћи рхемрйи
опийаз „Кмез Лазап и хапиха Микиха“, а извеки рт га гктлхи Верма
Ссамйнвић и Леонлип Ивйнвић. Пнпед њиф, т опнгпалт рт тцерсвнваки
и гптоа „Ртмн“ из Впњацйе Бање, йан и Певацйн дптчсвн „Бнчйн ѝт-
гнвић“ из Тпрсемийа.
Нечсн йармије, т изкнжбемнл опнрснпт Днла йткстпе т Тпрсе-
мийт нсвнпема је једимрсвема изкнжба ийнма онд мазивнл „Љтбнрсињ-
рйи заоир“.
Стспадам, т опеондмевмил царнвила тцемихила спрсемицйе
Гилмазије „Втй Капаќић“ н рвнл рсвапакачсвт, йан и н рвнл зелљайт и
векийнл матцмийт, Миктсимт Микамйнвићт, гнвнпин је оермий Ђнпђе
Нечић, а рвнје рсифнве йазиваки рт и Микиха Кпаљ, Амђекйн Амтчић
и Гнпдама Ђикар.
У вецепњил расила т Днлт йткстпе ма рхеми „Какдпла“ опипе-
ђемн је опедрсављање спећег бпнја гндичњайа „Љтбнрсињрйа опимн-
чења“ йнје је бикн зацињемн лтзицйил мтлепала т извнђењт цкамиха
есмн гптое КУД-а „Тпадихија“ из Тпрсемийа и опнуернпа Мтзицйе чйн-
ке „Кнпмекије Ссамйнвић“ из Тпрсемийа. У марсавйт ре опедрсавика гн-
чћа из Бекнптрије, оермийиња Ама Сепгејевма Мапсимций, йнја је вен-
ла онесицмн и мадафмтсн гнвнпика рвнје рсифнве и ндгнвапака ма лмн-
гнбпнјма оисања вндисеља. Кпнз хекн веце вндики рт мар лкади гктлхи,
цкамнви Тпрсемицйнг онзнпичса.
Тпећега дама, 14. јтма т опеондмевмил царнвила, т Већмихи Дн-
ла йткстпе т Тпрсемийт, спадихинмакмн је ндпжам „Ойптгки рсн“ ма се-
лт „Днзивања – рпедњнвейнвмн йњижевмн маркеђе т лндепмнл рпорйнл

7
оермичсвт“. Мндепаснп је бика ѝама М. Акейрић, а онпед ње ра рвнјил
изкагањила, тцерсвнваки рт и: Мапйн Радткнвић, Скађама Икић, Не-
дељйа Бјекамнвић и Дпагама В. Тнднперйнв.
Увеце, т онпси ламарсипа Љтбнрсиња, ндпжамн је завпчмн веце
ламиуерсахије „ѝеуилијими дами“. Свнје рсифнве гнвнпики рт: айаде-
лий Адал Птркнјић, Амђекйн Амтчић, бекнптрйа оермийиња Ама Сеп-
гејевма Мапсимций, оермий ра Кнрнва Ннвиха Снвпкић, Микиха Кпаљ,
Гнпдама Ђикар, Ђнпђе Нечић и завицајма оермийиња Дама Дндић.
ѝеуилији т царс, т опедивмнл албијемст ламарсипа Љтбнрсиња,
њемт „Пнфвакт ймезт Лазапт“ гнвнпика је онзнпичма и секевизијрйа
гктлиха, Вјепа Мтјнвић.
У опнгпалт рт тцерсвнваке и цкамихе Певацйе дптжиме „Ртйн-
вес“ из Бенгпада йнје рт т мейнкийн мавпаса извндике опигндме йнлон-
зихије дтфнвмнг радпжаја.
На завпчмнј вецепи опелијепмн је изведема и йнлонзихија Дпа-
гама Р. Мкађемнвића „ѝеуилијима стга за лкадемхел Угљечнл“, йнјт је
нм роехијакмн маоиран за нвт ламиуерсахијт и онрвесин је рерспимрсвт
ламарсипа Љтбнрсиња.
На ралнл йпајт, йан йптма ламиуерсахије, а и нве вецепи, опед-
редмий Сйточсиме ночсиме Тпрсемий, Гепарил Асамарйнвић, тптцин је
магпадт „ѝеуилијим вез“ оермийињи Стмцихи Демић за мајбнљт оерми-
цйт йњигт гндиме, он ндктхи жипија, за оермицйт збипйт Матица.

8
награда „јефимијин вез“
 НДКУЙА ЖИРИЈА

ѝЭЬдеЫвШидег еЬвкбег овШдеЪШ ЮазајШ, дШЫзШЬк „ѝЭлагајад ЪЭЯ“,

ЯШ дШјЩељк жЭидаобк бњаЫк еЩјШЪљЭдк йебег 2017. ЫеЬадЭ, ЯШЪзЭЬавШ јЭ
бњаЫШ Масиха жЭидабањЭ РТМЦИХЕ ДЕМИЋ, к аЯЬШњк ЗШЪеЬШ ЯШ бкв-
йкзк ВејЪеЬадЭ аЯ МеЪеЫ РШЬШ.

ОЭидабањШ РТМЦИХА ДЕМИЋ, а к бњаЯа жЭиШгШ Масиха, еига-

пљШЪШ иЪеј жЭидаоба иЪЭй бзеЯ жзЭЬийШЪк едеЫШ пйе јЭ оада, а ЯШЩза-
дкйег жЭидабањег, а киШгљЭдаг а ЭгейаЪдаг ЩаћЭг, а жзажШЬданег
еЬШЪде кЫзеЮЭдеЫ ЯШЪаоШјШ. ОЭидабањШ дкЬа оайШенагШ иЪејЭ жЭидаобе
ЩаћЭ, иЪеј кдкйзШпња иЪЭй, ЬеЪзмкњЭд иЭЫгЭдйагШ бљкодеЫ жШгћЭњШ
(оайШј – ЯШЪЭйШ), бШе а Щзејдаг а аЯдајШдиазШдаг ЭгенајШгШ, дШ йЭ-
гЭљк жзеЮаЪљЭдеЫ аибкийЪШ а зеЬдеЫ бзШјевабШ. НЪШбШЪ жЭидаоба жза-
ийкж егеЫкћШЪШ жЭидабања ЬШ ЬеЮаЪљЭда иЪЭй ЩкЬЭ ЯдШоШјде жзепазЭд
а жзеЬкЩљЭд к иШгег жЭидаобег йЭбийк, а йе ЯдШоШјдаг ЬЭйШљагШ, ийе-
ЮЭзагШ а иемШгШ жЭидабањадеЫ (а дШпЭЫ) мезаЯедйШ а ЪаЬебзкЫШ. А
еда ик дапйШ ЬзкЫе Ье икпйадШ а жевШЯапйЭ иЪЭЫШ, иЪЭйШ, ЮаЪейШ, жШ а
а жЭидабањЭ.
ОЭидабањадШ ЯШЪаоШјдШ ЯШЪаидеий а њЭд ЭгейаЪда ЯШЫзљШј иШ
Щваибег а кЬШљЭдег жзепвепћк, бШе а иШ (жзШ)ЯШЪаоШјдаг бедийШдйШ-
гШ к њЭдег аЬЭдйайЭйк, дЭ жзЭбаЬШјк иЭ к њЭдег ийамк, ийзШмк а Щаћк.
И дЭ ЯШЬеЪељШЪШјк иЭ ЭжайЭйагШ еоЭбаЪШдЭ деийШвЫајЭ а иЭйЭ јЭз иЭ
жЭидабањШ јШЪљШ ЬкЩебе аЯ иЭЩЭ, аЯ иЪеЫ ЪзЭгЭдШ, аЯ иЪеЫ а жзЭЬШобеЫ
аибкийЪШ а жШгћЭњШ, а аЯ, к иЭћШњк, јеп кЪЭб ЮаЪе иШокЪШдеЫ ЮавапйШ,
а аЯ ЬкмеЪдеийа, Шва а аЯ вайЭзШйкзЭ, жегећк бејам кижеийШЪљШ ЪапЭ-
ЯдШодеий а ЪЭзйабШваЯШнајк иЪеЫ жЭидапйЪШ, дШзеоайе к бњаЯа Маси-
ха, бејк, еиаг ЭгенајШ, оадЭ а кигЭдШ ЭжабШ, а левбвез, а жзаоЭ кЯ
еЫњапйЭ. И Ькм жЭидабањадеЫ а дШпЭЫ бевЭбйаЪдеЫ ЯШЪаоШјШ.

СзийЭдаб, ЦвШдеЪа ЮазајШ:

14. јкдШ 2018. ЫеЬадЭ Микнч Песпнвић, бњаЮЭЪдаб
Живнпад Недељйнвић, жЭидаб
Акейрамдап Б. Лайнвић, бњаЮЭЪдаб
(жзЭЬиЭЬдаб ЮазајШ)

11
 Акейрамдап Б. Лайнвић

„ДНЂИ МА ВИДНВДАМ... ДНЂИ МА ЗЕБЊУ“

РкдоанШ ДЭдаћ, Масиха, ЗШЪеЬ ЯШ бквйкзк ВејЪеЬадЭ, ЕЬанајШ
Днбисмиха магпаде „Микиха Сснјадимнвић Спойиња“, МеЪа РШЬ, 2017.

МШЫзШЬШ „ЛаванШ РйејШЬадеЪаћ РзжбањШ“ жеЬзШЯкгЭЪШ а еЩјШЪ-

љаЪШњЭ деЪЭ бњаЫЭ, йШбе ЬШ јЭ бњаЮЭЪданШ РкдоанШ ДЭдаћ вШкзЭШй
жегЭдкйЭ дШЫзШЬЭ ЯШ 2016. ЫеЬадк жзегеЪаиШвШ иЪејк деЪк ЯШјЭЬданк
ийамеЪШ, жеЬ йзШдижШзЭдйдаг а жейжкде ШЬЭбЪШйдаг дШивеЪег Ма-
сиха.
ѝеп зШдајЭ бњаЮЭЪдШ бзайабШ јЭ жзЭжеЯдШвШ ЬШ иЭ иЪШба ийам
жЭидабањЭ РкдоанЭ ДЭдаћ еЬзЭђкјЭ а еигапљШЪШ бзеЯ кдкйзШпња иЪЭй
иЭћШњШ, ЭгенајШ, ЯШЪаоШјШ а зЭШвайЭйШ. БШп бШбе јЭ а БеЬвЭз жзЭже-
зкоаЪШе ийЪШзШвШоба ЬеЮаЪљШј иЪЭйШ бзеЯ ЭгенајЭ а љкЩШЪ, пйе еЩЭ-
ЯЩЭђкјЭ иЪЭ ЬкЩља жеЫвЭЬ, иЪЭ паза ЪаЬебзкЫ, Шва а еЩаљЭ ЬЭйШљШ, жШ а
ийеЮЭзШ, беја ик иШийШЪда ЭвЭгЭдйа а жЭигЭ, а жЭидабШ, а иЪЭйШ. ВШЮде
јЭ дШжегЭдкйа ЬШ жезЭЬ ивабеЪайе-гЭвеЬајибе-ЯдШоЭњибЭ жзЭЬийШЪЭ дШи
а њЭ (жЭидабањЭ), а дШпам ЭЫЯаийЭднајШвдам а ЬкмеЪдам ЯШЬШйеийа а
ЯШЬШдеийа, жЭидабањШ бедйзеваиШде кйаибкјЭ гЭЬайШйаЪдеий к иЪеј Ьа-
ибкзи. МШ йШј дШоад, жЭидабањадШ зЭнЭжнајШ жзепвеЫ а (жзШ)ЯШЪаоШј-
деЫ, бејЭ дабШЬ дајЭ жзЭийШјШве к њЭдег ийамк, жзЭЪШЯавШЯа ЭжайЭй а
ШйзаЩкй вШгЭдйШ, а жзЭЬийШЪљШ иЭ бШе аибкийЪЭде-жзЭйжеийШЪљЭдШ „ДМЙ
... еЪеЫ ЬеЩШ“, бејк јеп кЪЭб дЭ зШЯкгЭге, дЭ еиЭћШге а дЭ жзамЪШйШге к
жейжкдеийа, бШе, зЭнаге, дШп ЯШЪаоШјда габзебеигеи аЯ ЩваибЭ жзе-
пвеийа. ОеЫейеЪе дЭ еЪе ЬШдШи а еЪЬЭ, беја ик дШг к гЭђкЪзЭгЭдк дШ-
зкЮЭда, кежпйЭ, даик жзајЭгоаЪа, Шва ам иЭ дЭ геЮЭге еЬзЭћа. Майа
ћЭге, дШЬШг иЭ.
ИШбе иЭ бњаЫШ Масиха иШийеја еЬ ЬЪЭ бњаЫЭ – жзЪШ еЬ еиШг, Ш
ЬзкЫШ еЬ ЬЪШ набвкиШ жЭиШгШ, жеийеја аЯЪЭидШ ЯШјЭЬдаобеий дШ иШЬз-
ЮШјдег а ЪзЭгЭдибег жвШдк. РЪШбШбе ЬШ дШг иЭ жЭидабањШ еЫвШпШЪШ аЯ
иЪеЫ ЪзЭгЭдШ, ЮаЪейдеЫ жзеийезШ, ЯШЪаоШјШ а вайЭзШйкзЭ, Шва дапйШ
гШњЭ дЭ еийамейЪезкјЭ а Ькм кжШгћЭдеЫ а жзепвеЫ, пйе јЭ а УкЭдйЭи
жзЭжеЯдШе бШе иШЬзЮШјдк ЪапЭивејЭЪайеий, еЪег жзаЫеЬег, ДЭдаћба-
дам, жзЭ иЪЭЫШ, ЭгейаЪдам, жЭиШгШ.
ОеиЭЩШд бЪШвайЭй дШјдеЪајЭ жЭидаобЭ бњаЫЭ РкдоанЭ ДЭдаћ, Ш
пйе иЭ дШгЭћЭ а бШе њЭд ЩЭвЭЫ жзЭжеЯдШЪШњШ јЭийЭ њЭде жЭЪШњЭ к ЬЪШ
ЪзЭгЭдШ, к ЬЪШ ЫвШиШ, беја иЭ кЬЪШјШјк а зШЯЬЪШјШјк. И оЭийе жейаок аЯ
бњаЮЭЪдеЫ ава ЬкмеЪдеЫ аибкийЪШ. РйеЫШ, жеЪзЭгЭде йШј а йШбШЪ ЬзкЫа

12
ЫвШи егеЫкћШЪШ жЭидабања бедйЭбийкШвдеий ийамеЪШ, беја жеийШјЭ ЯШЪа-
ЬдШ ЪзЭЬдеий, иШ гЭзег а еиЭћШјЭг ЯШ ибвШЬ елезгљЭдШ. А пйе иЪЭ
ибкжШ ЬШјЭ ЬеЬШйда бЪШвайЭй ийамеЪШњк. А дШзеоайе ЯдШоЭњибе кбзпйШ-
њЭ, квШдоШЪШњЭ а кивејШЪШњЭ, оЭгк жеЫеЬкјЭ а жЭидабањадШ ЯШЪаЬдШ
ЭзкЬанајШ.
ТжзШЪе јЭ йШбЪШ аЯкЯЭйдШ жЭигШ „ТвеЫШ“, жеиЪЭћЭдШ ЪЭвабШдк
изжибеЫ ЫвкгапйШ, ЗезШдк ПШЬгавеЪаћк, бејШ јЭ жШзШЬаЫгШ кЬЪШјШњШ а
зШЯЬЪШјШњШ аЬЭдйайЭйШ, жзЭ иЪЭЫШ, жејЭЬаднШ, Ш пйе иЭ жзЭдеиа а дШ
кЬЭи дШнаедШ, иШ Щзејдаг дЭзЭпаЪаг жайШњагШ аЯгЭђк ЬЪЭ еЩШвЭ, бејЭ
ик дЭбШЬШ а гдеЫе кЬШљЭдЭ јЭЬдШ еЬ ЬзкЫЭ, Ье дЭжзЭжеЯдШЪШњШ. НЪШ жЭ-
игШ бедйЭбийШ а кЬЪШјШњШ, Шва а жЭигШ зШинЭжШ, ЪЭпйе а ЪзЭЬде ежЭ-
игейЪезкјЭ еде Ыдегибе а гЭЬайШйаЪде („НдШј иШг, беја дЭЫазШ ЬШ јЭийЭ
/ А јЭийЭ / НдШј беја иЭ кЪЭб зШђШ / А дЭ ЮаЪа ... НдШј иШг беја ЯШЩезШЪљШ
ЬШд беја јЭ / И ЪзЭгЭ / ЗШЩезШЪљШ иЪејЭ агЭ ... Йе иШг јШ Шбе даиШг йе
пйе јЭиШг / Абе јЭиШг йе пйе даиШг / Йе иШг“).
ДШбвЭ, пйШ оада жЭидаоба иШЬзЮШј Масихе?
МЭЬЪеигаивЭде јЭ ЬШ бњаЫк жЭиШгШ Масихт кЬЪејЭдеЫ жЭЪШњШ а
кивејШЪШњШ, жзЭЬийШЪљШјк ЯШЪаоШј, вайЭзШйкзШ, жзепвеий, еЬ бејам иЭ,
кежпйЭ, дЭ геЫк еЬЪејайа аЯзШЮЭда жЭидабањада ЭгейаЪда ЯШЪЭЮљШја.
КайЭзШйкзк, бШе иШийејШб а аЯЪезапйЭ ийамеЪШ жзЭЬ дШгШ, оадЭ
а найазШда ийамеЪа аЯЪездам дШзеЬдам жЭиШгШ, кЫвШЪдег иШ јкЫШ Рз-
ЩајЭ ава бШбе Ща йе жзЭ јЭЬдеЫ ЪЭбШ зЭбва – аЯ ийШзЭ РзЩајЭ. СШбЪа жзЭ-
кЯЭйа найШйа, жезЭЬ жеЬиЭћШњШ дШ аЯЪЭидк гЭвеЬаодеий, иЪејаг ЯдШ-
оЭњибаг жезкбШгШ жзЭйжеийШЪљШјк еЫзегШд жейЭднајШв а зЭШваЯШнајк
ШиенајШйаЪдеийа, бејШ иЭ дЭ геЮЭ жзЭЬЪаЬЭйа. И пйе јЭ дЭеЩаоде ЪШЮде
жзагЭйайа – жегањШда найШйа ик, ЪапЭ ава гШњЭ, жзаикйда к иЪаг
ЬЭвеЪагШ бњаЫЭ, оадЭћа јеп јЭЬШд бемЭЯаеда а ЯдШоЭњиба ивеј к жей-
жкдеийа а ЯШјЭЬдаобеийа дШјдеЪајЭ жЭидаобЭ бњаЫЭ РкдоанЭ ДЭдаћ.
ОејЭЬада найШйа йам жЭиШгШ ейбзаЪШјк дШг ЬШ к њагШ кеоШЪШге лзШ-
ЫгЭдйШздШ зШЯјШпњЭњШ ГевЫейЭ жЭидабањадеЫ ЯШЪаоШјШ, бШе дШ жзагЭз
к жЭига „ѝЭоШг Юайе“.
Т набвкик „ЉкЬа“ жзеЫеЪШзШјк иЪејаг ийамеЪагШ, гаивагШ а
ЯдШоЭњагШ беја жеиЭЬкјк жЭидана БзШдбе ЛаљбеЪаћ, БзШдШ ОЭйзеЪаћ,
ДШзадбШ ѝЭЪзаћ (а дЭ иШге еда), бШе а ЫвкгШн ЗезШд ПШЬгавеЪаћ. Ња-
меЪа ийамеЪа, зЭоа, жебзЭйа, жЭидаобЭ жезкбЭ, жеЬиЭћШњШ дШ њам, бШе
а (дЭ)жеЯдШйа ЩаеЫзШлиба жеЬШна, к жзШЪег игаивк зЭоа, жзЭкЯагШјк а
дШгЭћк ЯШЪаЬдк бедйЭбийкШвдк а гЭйШйЭбийкШвдк квеЫк, пйе јеп ЪапЭ
ЪапЭигЭзде жејШоШЪШ ШиенајШйаЪдеий а жзЭдепЭњЭ ЯдШоЭњШ. Т йаг иЭ
йзЭдкнагШ кеоШЪШ ЪзЭЬде жЭидаобе кгЭћЭ, еиЭћШј ЯШ гЭзк а Шиена-

13
јШйаЪде-гЭйШлезаобе жЭЪШњЭ, беја ик ибвШЬде ижејЭда а кЯЫвеЩљЭда.
Йљкода Ьаийам жЭидабШ БзШдЭ ОЭйзеЪаћШ: „Бав ЪевЭе ЬШ иа жйанШ? /
Бав ЪевЭе ЬШ иа ЬШ иа“ жзЭЬийШЪљШ ЯдШоЭњиба ийеЮЭз жЭигЭ „ЦеЪЭб“, к
бејк жЭидабањШ кйаибкјЭ иЪеј еиеЩЭд вазиба жЭоШй иШ жзагЭиШгШ
йзШЫабЭ а ЯвШ, беја дШг, адШоЭ, дЭ иШге жејЭЬадШоде, дЭЫе а бевЭбйаЪде
жзЭйЭ. (И дЭ иШге к еЪеј жЭига: „И бШбЪШ јЭ еЪе ЯЭгљШ / ЙШЬ ЯШЪаоШјШ
дЭгШ ... ЙШгЭд бШЬ ћкйа / ЦеЪЭбШ бШЬ дЭгШ“ – жЭигШ „ЙШбЪе јЭ еЪе Ье-
ЩШ“). ОзЭйЭ ЬШ ЯШжеийШЪаге жз(Ш)Ъевабе иежийЪе („ЙШЬ ЯШйЪезап ЪзШйШ /
жзегЭдап Ьег а агЭ / ванЭ бедШоде / кгдеЮап иШд / жеЬЭвап кг /
ИЯЫкЩап йЭЮадк“ – жЭигШ „ПЭж“). ОзЭйЭ дШг а ЬШ аЯЫкЩаге иЪејЭ агЭ а
жзЭЯагЭ. ДШ иЭ ЩЭЯЫвШиде еЩЭиЭЩаге а аЯЫкЩаге. ИШбе иЭ е йегЭ, еиаг к
жЭидаобаг бњаЫШгШ, ЪапЭ даЫЬЭ дЭ жапЭ, дайа јШЪљШ бШе ЪЭий, дШЮШ-
веий: „ЛдеЫЭ дећа ейЪШзШјк оШзпајибЭ жзаоЭ / Н дЭийШдбк гЭийШ ЬзЮШ-
ЪШ дШзеЬШ / ћкйЭ“ (жЭигШ „ОзЪа а ЬзкЫа“).
МЭйег жзеЯЪШдШ жЭигШ јЭийЭ жЭигШ бедйзШийШ, бШе а гдеЫЭ ЬзкЫЭ
жЭигЭ РкдоанЭ ДЭдаћ („МШзеоайе иге ЯШЩзадкйа кеоа ЯШЬкпданШ /
ЛзйЪа ЯеЪк / ЖаЪа ЯШЩзШњкјк“). Т жЭидаобег иЪЭйк РкдоанЭ ДЭдаћ, ЬШ-
бвЭ, к ежзЭна ик жзЪа а ЬзкЫа, ЮаЪа а гзйЪа, ебе-дШЬШ а ивЭжаве-
ЩЭЯдШЬ („ОкнШ ва ебе / бШе дШЬШ / бШе дкЮде ивЭжаве“ – жЭигШ „Оза-
газјШ“), ЬШд а дећ, ЩзпљШд а бзеЪ, жйанЭ а ЫзШЩљаЪанЭ, зЭШвде а
ибзШјдкйе, жзаЪаЬ а ийЪШздеий, ЪаЬљаЪе а дЭЪаЬљаЪе, јкоЭ а ЬШдШи,
ЮзйЪШ а ќЭвШй, ЩкђЭњЭ а иШд, жеоЭйШб а бзШј („РЪЭ гаиваг ЬШ јЭ бзШј /
ЙШЬ жеоЭйШб јЭ“ – жЭигШ „ПкбШ“). ОЭидабањШ јЭ к ежзЭна иШ ивабеЪайе-
ЯдШоЭњибег бШзабШйкзег дЭжеЬдепљаЪЭ ЬШдШпњЭ, ЯШјЭЬдаобЭ дШг, кЫзе-
ЮЭдЭ ЭЫЯаийЭднајШвдеийа, пйе иЭ еЫвЭЬШ к набвкик „ТЬЩШ“. И йе к жЭ-
игШгШ „ТЬЩШ йа жзШЪа ЬЭнк“ („ТДБА йа жзШЪа ЬЭнк / МЭжзајШйЭљ йЭ
мзШда / ЗЪЭза йЭ окЪШјк“), „ПШЯЫеЪез иШ ќЭвШйег“ („Се јЭ ЩељЭ еЬ едеЫШ
беја йзШЮа / аЯЫкЩљЭде // А йе јЭ жШб дЭЩзејЭде жкйШ / ЩељЭ еЬ едеЫШ
беја ейагШ йкђЭ зеђЭде“), Ш дШзеоайе к ШдйевеЫајибеј жЭига „ДМЙ“ бејШ
ЪзЪа еЬ азедајибам жзЭЬийШЪШ зШЯдевабам а иЪЭеЩкмЪШйдам еЩвабШ
йЭзезШ ЪвШийа а гећдабШ дШЬ жејЭЬаднЭг-еиШгљЭдабег. ИЯкЯЭйШд јЭ а
жЭидабањад Ьаийам-ЭжайШл („СЭпбе јЭ Щайа ЮЭдШ жаинШ / ЗШ ЮЭдк жа-
инШ йе јЭ дЭизЭћШ“ – жЭигШ „А јШ иШг, ШЪШј“). МЭйег найазШда Ьаийам јЭ
аЯ набвкиШ „СзШбйШй е кЯШвкЬдеийа“ беја еЯдШоШЪШ жЭидабањаде жзЭа-
ижайаЪШњЭ геЫкћдеийа ийамШ а жЭигЭ к игаивк адеЪШнајШ а ШЪШдЫШз-
ЬдеЫ жеийкжбШ а жзегапљШњШ.
Рйамег „МЭ гаиваг ЬШ иге ЩаЪпа“ к жЭига „ПЭЯ“ жЭидабањШ иЭ
аЯјШпњШЪШ ЬШ њЭдШ жзепвеий дајЭ жзЭЬийШЪљЭдШ бШе дЭпйе пйе ЪапЭ
дЭ жеийеја, ЯЩеЫ оЭЫШ иЭ вШгЭдйазШ. Ива бШе дЭпйе, дШгШ ЪШЮде а

14
Щайде, пйе дШг аЯгаоЭ, Ш га иЭ жзЭаижайкјЭге ЬШ ва иге кижЭва ЬШ ЫШ
ЯШжШгйаге а иШокЪШге, ЩШз дШ йзЭдкйШб. МЭ. Т жайШњк јЭ ЫезбШ а йЭпбе
жеЬдепљаЪШ кеољаЪеий ЬШ ик ЬШдШи а еЪЬЭ, кбљкокјкћа а йШге ЬШвЭбе
Шва Щваибе, йевабе зкЮде аЯгЭњЭда, дШиавде, ЬШ ам а дЭ геЮЭге жзЭ-
жеЯдШйа а ЬеЮаЪЭйа бШе дШпЭ. Ниаг йеЫШ, кЫзеЮЭдШ јЭ дЭ иШге ЭЫЯа-
ийЭднајШ иЪам дШи, а еЪЬЭ а кивеЪде зЭоЭде йШге, дЭЫе јЭ к жайШњк а
Ъзве еЯЩаљдШ кЫзеЮЭдеий иЪЭЬеоЭњШ ЬШ иге кежпйЭ Щава, йзШјШва иЪе-
јаг ЮзйЪШгШ а ЮаЪейагШ, а жеийејШва, ЬШбвЭ, дШ еЪаг жзеийезагШ, к
еЬзЭђЭдег ЪзЭгЭдибег иЭЫгЭдйк.
МШпЭ иЭ кижегЭдЭ зШЯвабкјк еЬ ЭгенајШ бејЭ ЬШдШи а еЪЬЭ Ые-
ижеЬШзЭ. И к жзепвеийа а к ЯШЪаоШјк. Т жайШњк ик, жзЭ иЪЭЫШ, ежзШЪЬШд
ийзШм беја ЬкЫе йзШјЭ. МЭаЯЪЭидеий. БЭЯдШђЭ. РкгњШ к ЩЭбийЪе а игзй
бШе ижШи. РвкйњШ ЩваЯадЭ бзШјШ а дЭийШдбШ ЩЭЯ јШидеЫ йзШЫШ. ЖаЪей
едеЫШ пйе иЭ еоЭбкјЭ а жзЭЬЪађШ, Ш пйе јЭ зШЪде оЭбШњк игзйа („Ое-
йзепа иЭ ЪЭб к оЭбШњк“ – „РйШзШ жЭигШ“). ЖаЪей едеЫ пйе йЭб йзЭЩШ ЬШ
иЭ ЬЭиа.
ЛЭийе ЫЬЭ йШбЪШ еиЭћШњШ ЬегадазШјк јЭийЭ жЭидабањад а дШп
дШнаедШвда ЯШЪаоШј. Се јЭ а гЭийе ЯдШоШјдам жзЭеЩзШЮШјШ к безаий Ыез-
бе-зкЮдеЫ а дЭжеЬдепљаЪеЫ. Т безаий дЭиаЫкздеийа а ЯШжвШпЭдеийа. Т
безаий кЫзеЮЭдеийа а икгњаоШЪеийа к иЭЩЭ а иЪЭ.
ОаиШн жеЫеЪезШ бњаЮЭЪдаб УзШњШ ОЭйзадеЪаћ ЯШжШЮШ „жЭЪШњЭ,
ЮаЪљЭњЭ, ЩкђЭњЭ а гапљЭњЭ ЯШЪаоШјШ“, пйе јЭ жЭидабањад дЭжебевЭ-
ЩљаЪ ийШЪ а бњаЮЭЪда гШдалЭий, дЭ иШге жзЭгШ бњаЮЭЪдеийа, дЭЫе а
жзЭгШ ЯШЪаоШјк а жзЭгШ иЭЩа. СШј ийШЪ јЭ, адШоЭ, ийШвде жзаикйШд к
жеЭЯаја РкдоанЭ ДЭдаћ. Ива бШе иШЬзЮШјдШ ебеиданШ к ЪаЬк йкЫЭ ава
ЪзаибШ. Ива бШе жеЬвеЫШ жЭигЭ. Ива гШбШз бШе жеЯШЬадШ жЭигЭ, бејШ а
аЯ йШбЪЭ жеЯанаедазШдеийа, дЭеоЭбаЪШде кижЭЪШ ЬШ дЭдШгЭйљаЪе а дЭ-
дШЫвШпЭде дШивкйа, Ш бШидајЭ а зШЯЫеза беиеЪиба гай, к иЪаг иЪејаг
жзШЪнагШ, Ш кЯ йе а ибвед дЭЪЭзеЪШйдаг кЯдеиагШ а пазЭњагШ.
ЗШйе јЭ еоаЫвЭЬде, кжзбеи ЬШдШпњаг жзЭеЩзШЮШјагШ к ЪаЬк аи-
бваЯдкћШ а к ЪаЬк жедазШњШ, ЬШ ЙеиеЪе (иШ иЪаг иЪејаг еЬзЮаЪаг ик-
пйадибаг еЩЭвЭЮјагШ а иЪЭйањШгШ) бШе ЯШЪаоШј а жЭидабањЭ а дШна-
едШ бејЭг жзажШЬШ, же жеагШњк РкдоанЭ ДЭдаћ, ЩваЯШб јЭ ЬегЭдк кЯЪа-
пЭдеийа, иШЩездеийа, ШзмЭйажибЭ ЬеЮаЪљЭдеийа, жзаЩЭЮапйШ а ибве-
дапйШ, иежейШ јЭЯабШ к бејЭг йзШјЭге, дЭ ЯШЩезШЪљШјкћа а дЭ еЬзаокћа
иЭ да ЯШјЭЬдаобеЫ левбвезШ, еЩаоде едеЫ ижеЯдШйеЫ аЯ ЭжибеЫ жЭида-
пйЪШ.
ДШбвЭ, дЭ вапШЪШјкћа иЭ да жзШЪШ жеЭЯајЭ, дЭ иШге ЬШ еокЪШ а
ЩШпйада ШзмЭйажибЭ жзЭЬийШЪЭ, дЭЫе а ЬШ ШзмЭйажибк иЪЭий ЯдШоШјде
Ьежкда, еЬдеиде кжейжкда ивабеЪайе-ЭгейаЪде-гЭЬайШйаЪдаг иЪЭЬеоЭ-

15
њЭг аЯ иЪеЫ жзеийезШ а аЯ иЪеЫ ЪзЭгЭдШ, пйе жЭидабањШ РкдоанШ ДЭ-
даћ, бШе ЬеивЭЬШд а дЭкгезШд окЪШз иЭћШњШ, а њамеЪ ЯШЪЭйдаб, йе оада
дШ жЭидаоба ЯШЪаЬШд дШоад, а к агЭ жзепвеийа, оЭийе. Ава а ЮаЪа ЫШ
иЪејаг ЮаЪейег дЭжеизЭЬде, жзЭ иЪЭЫШ. И иЪШбаг иЪејаг жзега-
пљЭдаг, ваоде Ыезбе аибкийЪЭдаг а ЭгенајШгШ беја ик ЬеЪзмкдава
ийам.

16
 Стмциха Демић

ДЕКН ИЗМАД РЕАКМНСТИ

ИЯЫеЪезЭде к гШдШийазк ЉкЩеийањШ, 14. јкдШ 2018. ЫеЬадЭ, жеЪеЬег
жзагШњШ дШЫзШЬЭ „ѝЭлагајад ЪЭЯ“

ОепйеЪШдШ ЛШйа аЫкгШдаје, жепйеЪШде иЭийзадийЪе, жепйеЪШ-

да ЫзШђШда еЪЭ зЭЫајЭ, кЪШЮЭда езЫШдаЯШйеза „ѝЭлагајадам ЬШдШ“, ЬзШ-
Ыа жзајШйЭља!

НЪам иЭ ЬШдШ, еЬ иШЯдШњШ ЯШ дШЫзШЬк „ѝЭлагајад ЪЭЯ“, дШвШЯаг к

еиеЩайеј зШЬеийа, Шва а ЩезЩа еЬ ЫезЬеийа, јЭз иЭ, же жзазеЬа ийЪШза,
аЬЭдйалабкјЭге иШ дШЫзШЬег оајЭ едШ агЭ деиа, гевЭћа БеЫШ ЬШ гЭ йе
агЭ ЪШЯЬШ бзШиа едаг ијШјЭг бејаг иЭ дЭ ЯШивЭжљкјЭ ЪаЬ, ЪЭћ бејаг иЭ
зШиЪЭйљШЪШјк жкйЭЪа!
ОепйеЪШда жзајШйЭља,
ГеЬадШгШ иЭ еЪЬЭ жзадеиЭ жЭигЭ а гевайЪЭ, ЫеЪезЭ ЩЭиЭЬЭ, Ща-
зШјк иЭ вЭжЭ а кгдЭ зЭоа а гаива бШбе Ща иЭ жейЪзЬаве ЬШ агШге зе-
ЬедШоЭвданк, жзЪеиЪЭпйЭданк, агШге жЭидабањк оајШ стга а онфвака
еЩвабкјк дШп дШнаедШвда беЬ. Т йег беЬк јЭ дШпШ йзШЬанајШ, дШпШ ЪЭзШ
а дШп аЬЭдйайЭй.
ѝЭлагајаде дЭ йШбе еЩагде ЬЭве, кдаЪЭзЯШвде јЭ ЬЭве. Нде јЭ
аЯдШЬ жзеийезШ а ЪзЭгЭдШ. ИШбе јЭ к икпйада йе ЪЭвабШ йкЮЩШванШ, едШ
дШЫеЪЭпйШЪШ, оШб а Шбе јЭ кизЭЬ изжибЭ ЬкмеЪдЭ ЫЭеЫзШлајЭ а кизЭЬ бкв-
йдам ЬеЫШђШјШ бејЭ ик гЭзШ дШпЭЫ жеийејШњШ, гаива иЭ дШјжзЭ дШ
ЙеиеЪибк Щайбк, Шва а дШ едЭ ЩайбЭ бејЭ ик жзЭймеЬавЭ еЪег бевЭб-
йаЪдег ЫзеЩљк а жвШок, ЬШбвЭ, еде дШЫеЪЭпйШЪШ ЯдШоШјдЭ ЪзЭЬдеийа а
жезкбЭ. СЭ ЪзЭЬдеийа а жезкбЭ иШЬзЮШдЭ ик к гељЭњк ЬШ иЭ жзЭЩзеЬа
йкЫШ, к гељЭњк ЬШ иЭ еЩдШЪљШге а к ЯШмЪШвдеийа ЯШ коањЭде ЬеЩзе ЬЭ-
ве, ЯШ еоадибе а жзајШйЭљибе ЬеЩзеоадайЭљийЪе. ѝЭлагајаде ЬЭве кЯде-
иа иЭ аЯдШЬ зЭШвдеийа е бејагШ йкЫкјЭ, йЭ иШгШ едШ вЭЩЬа аЯдШЬ жвЭ-
гЭдШ бејЭ „еЩкмЪШйШ йШгШ“.
СШбе едШ Ье ЬШдШпњЭЫ ЬШдШ а ежийШјЭ!
СШбе иЪЭйайЭљиба иЪЭйва еЪШ ЊЭдШ зкбеЪЭй, еЪе ЊЭде жкйеЪШњЭ
а еЪе ЊЭде ЪЭвабе йзШјШњЭ!
НЪШј ћЭ ЪЭЯ бзШиайа гејк беиеЪибк а ЪзШњШдибк еЩайЭљ, оајЭ Ье-
геЪЭ а ЬкпЭ аижкњШЪШ гевайЪЭдШ љкЩШЪ енШ дШпЭЫ ѝкийадШ, РЪЭйеЫ ѝк-
ийадШ ћЭвајибеЫ а ЪзШњибеЫ беЫШ ЬШдШи ивШЪаге!

17
 ЗШмЪШљкјЭг иЭ ЬегШћадагШ а кЪШЮЭдаг овШдеЪагШ ЮазајШ дШ
дШЫзШЬа!
ФЪШвШ ВШг пйе ийЭ га, еЪШбе дЭјШбoj, ЬеЯЪевава ЬШ а иЭЩЭ кжа-
пЭг к ЫШзЬк ѝЭлагајадам иадеЪШ а бћЭза!

18
Стмциха Демић

ЙНСНВСЙА МНТА

ДеЩзШ йа јЭ жзаоШ к Лесноирт, бШЮЭг гк

ИгШ беиеЪибк дейк
Веваг бШЬ иЭ жапЭ е ЯШЪаоШјк
ЙШЬ иЭ жЭЪШ

Окийа, бШЮЭ ед
ИЯгаивае иШг иЪЭ

ѝеп јЭ ЩељЭ Шбе јЭ йШбе, бШЮЭг

Ьеб ед иШ ванШ к ебе ЪзШћШ бШжа
бШе ЬШ ЫШ јЭ иШге дЭЩе жеваве

19
 ЛАГКА ЙНЈА СЕ ЙНТРЉА

Абе јЭ йШбе
Чйе даиа ЪЭпйајЭ иШбзае йкЫк
ЛШњЭ Ща иЭ зШпазавШ

МЭ кгЭг, бШЮЭ
РЭийзШгШ а ЩзШћа жЭЪШ ийШвде
Гтрса ли лагка оадмака
Ничса ре живн ме види

Цаг еиЭйаг ЬШ иЭ ОНО жегЭдЭ

ЦкјЭг йШј ЫвШи
ВаЬаг јЭ
ЙейзљШјк иЭ даЯ ванЭ бзаийШвдЭ ЯЪЭЯЬЭ
ЯШ бејЭ кЪЭб бШЮЭ ЬШ јЭ еЬ ЪзЭвадЭ

20
 РАСТИ, РАСТИ

ѝШ дабШЬ дЭ геЫк ЬШ жЭЪШг е йегЭ

Н гШЫва дШ зШЪдег ЙеиеЪк
МабШЬ

Майа геЫк ЬШ ивкпШг йк жЭигк

ОЭЪШњЭ е гШЫва оада гЭ жзЭжеЯдШйљаЪаг

НЩејавШ гЭ едШ иаЪавег

ЗШйШгдЭвШ га ЬШдЭ
НнздавШ икднЭ

МЭ геЫк ЬШ жЭЪШг да едк бејк Ъеваг ЬШ ивкпШг

БељЭ га јЭ ажШб ЬШ пШжкћЭг
Деб ЫеЬ йзШјЭ гебзе га јЭ ванЭ

Рарси, парси, лнј зекеми бнпе

Рарси, парси, лнј зекеми бнпе


ЙШе еде бШЬ га јЭ Лепе НЬШвеЪаћ 28. ШЪЫкийШ 2006. ЫеЬадЭ жеивШе жезкбк:
Дамар је рабнп т Гпацамихи. Зван рал рвнје рекн да оисал… оада ки йича? / Јавиче:
Пада. / А леми лнйпн ли сече. (А гЭда гебзе еЬЭве).

21
 ЦРВЕМИ ВИДНВДАМ

Деђа дШ ВаЬеЪЬШд, бШЮЭ га

МШ иШЩез
МШ ЯЩез
Деђа дШ ЯЭЩњк

Деђа дШ едк ваЪШЬк

Шбе ЪЭћ дЭћЭп дШ ГШЯагЭийШд
И йШге ик ЩеЮкзеЪа бејЭ йзШЮап

Цаг жзеђЭп ийзШЮк, ЯШзкгЭдЭ

РЪШбЭ ик ЫеЬадЭ зкгЭдаја
Шбе иЭ жзађЭ иШ аийеодЭ ийзШдЭ
Абе иЭ ЫвЭЬШ еЬеЯЫе

ВШљЬШ јЭ йе йШј кЫШе жеигШйзШњШ

ВаЬ беја иЭ ЪзШћШ
бШЬШ иЭ ЪзШћШ йШге еЬШбвЭ иЭ дЭ аЬЭ

Ктд гнд да йпемел себи ре впаћал онмнвн

Кн да ли нсле из лнје дтче…
ЩеЮкзеЪЭ, ВаЬеЪЬШдЭ

22
ЈЕЧАЛ ЖИТН

ЗШпйе бШЮЭп ЬШ иа аЯгаивае

бШЬ а иШг жвШоЭп, жайШг ЫШ

СШбе га јЭ вЭжпЭ, бШЮЭ

ОзЭиЭваг љкЬЭ а гЭийШ дЭЫЬЭ ЬШвЭбе
Дакейн нд лнпа
ИШбе йШге ЪапЭ дајЭ гејЭ
Ма љкЬа даик аийа

А вЭже иге иЭ ивШЫШва

ОегШЫШва ЬзкЫагШ
РЭјШва а ЮЭва Юайе иЪШбејШбе
га жедШјЪапЭ јЭоШг, иЭгЭ жвЭгЭдайе

НдШ јецал жњека

јецлт гнвнпика
ГеЪезавШ а жЭигк жејШвШ
е иЪШЬЩШгШ а жеЪезбШгШ

НийШЬЭ дЭжејЭЬЭде а дЭжеЯеЩШде

БЭЯ иЪШйеЪШ а ЪзШдам бењШ
ЙеЬ ЪзШдШ а ЪзШдапйШ

23
 СИТМА ЙЊИГА

МШжапа едЬШ нЭвк бњаЫк е ЙеиеЪк

Райдк бњаЫк

МЭбШ иЭ ЪЭћ јЭЬдег зШЯЩкЬЭ

МЭбШ гЭ еийШЪЭ дШ газк жзапйадиба гвШЬаћа
жзаЯзЭдибЭ еЬаЪЭ
жЭћбЭ кЬеЪанЭ

ОегЭда ЛЭйемајк
ОзебвЭйајЭ жегЭда
Й’е ЯШ ивШЪибЭ а иЪШЬЩШзибЭ оЭийайбЭ а ЮЭљЭ

МЭбШ иЭ аЯгЭийа ГШЯагЭийШд

МЭбШ иЭ ЧШзШ дШЪШва
Ней ондваси рве цнбаме

Наваки ре Шап-окамима

ОзЭбзавШ јЭ БзЭЯеЪанк
ГзШоШданк а РзЩанк
КажеЪанк а Бзданк
ПШЪде жељЭ – жкийШвајк
ТвжајШдк а Гзгајк
РЪк РвШйадк а ШЪвајк
БЭЫеЪк а БкзгШЯеЪк

МШЪШва иЭ жегЭза иЭ
РЪЭ Ье дЭЩШ жеЬаЮЭ иЭ

24
 БИНГРАФИЈА

РкдоанШ ДЭдаћ зеђЭдШ јЭ 1956. ЫеЬадЭ к ТЫљШзк беЬ ОзапйадЭ.

ДажвегазШвШ, гШЫаийзазШвШ а ЬебйезазШвШ дШ жзапйадибег Уавеве-
пбег лШбквйЭйк. ОапЭ жеЭЯајк, жзеЯк, бњаЮЭЪдк бзайабк а ЭиЭјЭ. МШ-
ЫзШђаЪШдШ а жзЭЪеђЭдШ. ЦвШд јЭ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ РзЩајЭ, РзжибеЫ
бњаЮЭЪдеЫ ЬзкпйЪШ, кдаЪЭзЯайЭйиба јЭ жзелЭиез. ЖаЪа к ВзШњк.

НЩјШЪљЭдЭ бњаЫЭ: Пнгндба (жЭигЭ), ѝЭЬадийЪе, ОзапйадШ, 1985;

Пкеле т рмт (жЭигЭ), ТдаЪЭзЯайЭйибШ зајЭо, Мабпаћ, 1989; Кктойн (жЭ-
игЭ), Мевай, БЭеЫзШЬ, 1994; Обпмтса гндима (жЭигЭ), Мевай, БЭеЫзШЬ
1997; Невпеле (жЭигЭ), АвЩШйзеи жвки, БЭеЫзШЬ, 2016; Масиха (жЭигЭ),
ЗШЪеЬ ЯШ бквйкзк ВејЪеЬадЭ, МеЪа РШЬ, 2017; Тпи рвеса (зегШд), Уаваж
Вапњаћ, БЭеЫзШЬ, 2008; Свес извам (зегШд), АвЩШйзеи жвки, БЭеЫзШЬ,
2014; Реснпийа (иШ Ьз ВЭзег ХЭдаћ), ТоайЭљиба лШбквйЭй, ВзШњЭ, 1995;
Књижевмн декн Мамнјка Ђнпђевића Ппизпемха, Идийайкй ЯШ изжибк бкв-
йкзк, ОзапйадШ, МИѝО „ОШдезШгШ“, БЭеЫзШЬ, УавеЯелиба лШбквйЭй, Йе-
иеЪибШ ЛайзеЪанШ, 2003; Оочсе и кицмн, НЫвЭЬа е бњаЮЭЪдеийа, Уа-
важ Вапњаћ, БЭеЫзШЬ, 2005; ЬзкЫе аЯЬШњЭ 2006; Књижевмнрс, избнп
йњижевмиф и йњижевмнматцмиф сейрснва, ТоайЭљиба лШбквйЭй, ВзШњЭ,
2007; Спорйи оирхи ма Кнрнвт и Меснфији (1871/1941), Идийайкй ЯШ
изжибк бквйкзк, ОзапйадШ – КЭжеиШЪаћ, 2008; Мепа и опивид, есийнл
дн йњижевме ерсесийе, НЫвЭЬа е бњаЮЭЪдеийа, БЭеЫзШЬибШ бњаЫШ, БЭе-
ЫзШЬ, 2010; Ппннм и завицај, изжибШ бњаЮЭЪдеий ЙеиеЪШ а ЛЭйемајЭ, Ид-
ийайкй ЯШ изжибк бквйкзк, ОзапйадШ – КЭжеиШЪаћ, 2011; Књижевмнрс за
дехт, еЫвЭЬа, ТоайЭљиба лШбквйЭй к ВзШњк, ЗгШјЭЪЭ ЬЭојЭ аЫзЭ, ВзШњЭ –
МеЪа РШЬ, 2014; Serbian Literature in Kosovo and Metohia, monographe,
Publishing house: LAP LAMBERT Academic Publishing, editor Ion Artin,
2018, Number of pages: 1-88.

МШЫзШЬЭ: „ОеЪЭљШ“ а „ОвШбЭйШ БзШдбе ЛаљбеЪаћ“, „ОЭзе ЬЭиже-

йШ РйЭлШдШ КШЯШзЭЪаћШ“, „Вкб УаважеЪаћ“, „ЛШјийезибе жаиге“, „РагШ
Хкнаћ“, „ГзаЫезајЭ БеЮеЪаћ“, „ЛаванШ РйејШЬадеЪаћ РзжбањШ“, „ѝЭла-
гајад ЪЭЯ“, РжЭнајШвде жзаЯдШњЭ „31. јШдкШз“ ЫзШЬШ ВзШњШ, „РЪЭйеиШЪ-
ибШ дШЫзШЬШ“.

25
 Дндасай бингпауији:

ХПСИХЕ

…Лаиваг ЬШ иШ иЪаг еЪаг ЬзкЫаг жеивеЪагШ беја иЭ йаок ЭЫЯа-

ийЭднајЭ, бШбе оеЪЭбШ гЭљЭ ЪзЭгЭ, жаиШйа иШЬШ жеЭЯајк јЭ вкбикЯ, аЯШ-
ЯеЪ, ЪЭвабШ ЩезЩШ бејШ дЭгШ аимеЬШ јЭз аимеЬ јЭ кдШжзЭЬ ЯдШд…

…ЬШвШ Щам иЪк бњаЮЭЪдк изЭћк а зШЬеий ЬШдШпњк… ЬШ дЭ Юа-

Ъаге жезЭЬ жкийам бкћШ а агШњШ, жзШЯдам дШиЭљШ а ейЭйЭ ЯЭгљЭ…

…јЭз, бевабе јЭ Яве ЪаЬде иЪкЬШ, йевабе јЭ љкЩШЪ геЫкћШ иЪкЬШ.

СШбе јЭ Щаве, йШбе јЭийЭ, Ш йзЭЩШве Ща а ЬШ ЩкЬЭ. ЙњаЮЭЪдеий, бШе а иЪШ
кгЭйдеий геЮЭ ЬШ жзЭжеЯдШ а жзЭдЭиЭ йк ЯШјЭЬдаобк аийадк, ЬШ кжкйа
дШ ежпйк гЭзк жзШЪЬЭ а жзШЪШ…

…дЭгШњЭ ивеЩеЬЭ дЭ ЪЭЯкјЭг иШге ЯШ ЙеиеЪе. ОзЭжеЯдШвШ иШг йе

а к ВзШњк, бШе а дШ дЭбаг ЬзкЫаг гЭийагШ. МЭгШйа ивеЩеЬк јЭ ЪЭвабе
Яве…

…ЪШљШве Ща ЬШ зЭо, ЯШ бејк иЭ ЬШјЭ ЫвШЪШ, ЩкЬЭ аийадайШ. Абе

дајЭ, ЩавШ Ща йе ЯШгбШ бејк иШга иЭЩа жеийШЪљШге.

…дЭаЯгЭздШ беваоадШ йкЫЭ дШ дЭбеЫШ ЬЭвкјЭ йШбе ЬШ ЯШдЭга. А

бкЬ ћЭ оеЪЭб Шбе дЭ Ье бкћдеЫ жзШЫШ? Де йШјдЭ, Ье љкЩШЪа? ЙкЬ ћЭ Шбе
дЭ йШге ЫЬЭ јЭ ЯШЩзШдШ, ЫЬЭ јЭ дЭгеЫкћЭ? ЙШе ЬШ јЭ йШј ШзмЭйаж жШйњЭ а
жзеЫедШ еийЪШзЭд к јкдШнагШ жедШеиеЩ. А бШЬШ иЭ оеЪЭб дШђЭ дШ ийзШ-
пдајЭг гЭийк де пйе јЭ Ье йШЬШ, аЫЬЭ, геЫШе ЬШ жзЭжеЯдШ ава жзеоайШ,
жайШ иЭ йзЭЩШ ва ЪЭзеЪШйа к зЭо.

…дШјжзЭ, иЪЭ иЭ ЪзШћШ а гЭза ЙеиеЪег, бкћег а оеЪЭоајег

Ькпег. А беЬ иЪШ йза иЪЭйШ јЭ, геЮЬШ, дШјЪЭћШ иваодеий еЬикйдеий БеЫШ.

…йза иЪЭйШ ик бШе йза жзаЩЭЮапйШ к жзеийезк а ЪзЭгЭдк; ава,

бШе йза иЪЭйШ дШпЭЫ ванШ а дШваојШ: ЪаЬљаЪеЫ, дЭЪаЬљаЪеЫ а геЫкћЭЫ.
СзајШЬШ јЭ Щзеј нЭвадЭ. РйШзШ аЯзЭбШ бШЮЭ: „Т йзагШ дШи агШ“.

26
песничка приношења
Ннвица Снвпкић

ВИСЕЧЙН ОИРЛН

ОапЭг йа аЯ ЬШвЭбЭ йШгЭ,

ебе гЭдЭ ЩЭвШиШјк иЭ беийа,
дЭгШг ЪапЭ да жаћШ да мзШдЭ,
Шбе иЭ дЭ ЪзШйаг – йа, ежзеийа.

ОзЭийШе иШг ЬШ иШЩазШг ЬШдЭ,

ЮЭђ гЭ геза, Ш йЭве га жеийа,
зШдЭ гејЭ ЩејдЭ даик аЯЪаЬШдЭ,
Шбе иЭ дЭ ЪзШйаг – йа, ежзеийа.

ДШд ЪЭбкјЭг ЩЭЯ љкЬибеЫШ ЯЩезШ,

йзШЫШјк гЭ Ъкна, Ш ЯгајЭ га Ыеийа,
ЬШвЭбе јЭ жеЬ ЗЪЭоШдег ЫезШ,
Шбе иЭ дЭ ЪзШйаг – йа, ежзеийа.

ДкпШ вЭйа дЭЩк и јШйег жйанШ,

БеЫ јЭ ЪЭваб к иЪејеј гавеийа,
Щеј аЯЫкЩа Ъаде – бзЪШЪШ ЛШзанШ,
Шбе иЭ дЭ ЪзШйаг – йа, ежзеийа.

ЙкдЭг йа иЭ иШ дЭЩЭибеЫ гезШ,

к гејеј иа ЪЭоайеј зШЬеийа,
ЬШвЭбШ јЭ жеЬ ЗЪЭоШдег ЫезШ,
Шбе иЭ дЭ ЪзШйаг – йа, ежзеийа.

29
 ЙАЛЕМА ГНПА

РШг ЩевкјЭг же бШгЭдеј Ыеза,

дШ гЭда јЭ иЭЬШг Щејдам зШдШ,
к иЪШбеј гЭ ЙеиеЪе ЯШЩева,
дећк јЭоаг бквШгШ ЗЪЭоШдШ.

РШийШЪљЭдаг беийагШ ЯШ бШгЭд

кижањЭг иЭ кЯ бквЭ ЗЪЭоШдШ,
ЬШ жеЫвЭЬШг оШиег бШЬШ ийШдЭг
ГШЯагЭийШд – иЭЬШг Щејдам зШдШ.

ЙквШп га јЭ иЪабШе дШ ЗЪЭоШд,

ЬедЭе гЭ ЩЭЯ јШЪШ а ЯдШњШ,
жзепШе јЭ даЯ жељЭ а јЭоШг –
јЭоа гвШЬе дЭЩе жеЬ бквШгШ.

Т нздег иЭ нздЭ кЬеЪанЭ,

даЫЬЭ ЪејибЭ ЯаЬег а бквШгШ,
окЪШјк гЭ иЭийзЭ, ГејбеЪанЭ,
жзайаивЭ гЭ а зШдЭ ЗЪЭоШдШ.

Њапйа бквШп же жкийеј зШЪдана,

ЗЪеда йкЫШ же ЗЪЭоШдк дЭгег,
жељЭг јШпк гзйЪа бењШдана
ЬШ гЭ дШђк ЩевдеЫ жеЬ ЩЭЬЭгег.

Јеп ЩевкјЭг же бШгЭдеј Ыеза,

дЭ аЯЪаЬШм иЭЬШг Щејдам зШдШ,
бШЬ ЫеЬ гЭиЭн пШждЭ зкјдеј Яеза,
йе јШ јЭоаг бквШгШ ЗЪЭоШдШ.

30
 ВАПИВН ОАРТЉА
Микншт Ћипйнвићт*

ОШЬШјк ЩегЩЭ, оШида еоЭ,

жзайаивШ и дЭЩШ зкљШ,
ЩвШЫеивеЪа, жеЬШј газдећЭ
а жепШља га бејЭ Язде жШикљШ.

МШиздквЭ ШвЭ а ШЮЬШјЭ,

ЬЪедеЫа Ъкна ЫвШЬда гЭиШ,
жШикљ га дШјЪапЭ дЭЬеийШјЭ,
дЭ геЫк ЫвШЬШд Ье дЭЩЭиШ.

ИижзШЯдаве иЭ БЭве ОељЭ,

аЯ иЪШбЭ бкћЭ нзда Ьаг бкљШ,
ЮаЪ иШг кЯ жегећ БеЮјЭ ЪељЭ,
жепШља га ЯШ ЪШзаЪе жШикљШ.

ЈкоЭ иЭ жеивЭЬњШ зШбШ аибежШ,

иЭг гЭдЭ дабе жкпбк дЭ љкљШ,
еЬЭ гкоЭдаб ЩЭЯ ежЭвШ а жежШ,
жепШља га бејк пШбк жШикљШ.

ЗдШг ЬШ ивкпШјк еЪЭ ижзШЪЭ,

ЮЭЬда бзЪдана нздам бепкљШ,
дЭћЭ иЭ да еда дШдеиайа ЫвШЪЭ,
иШге га йа жепШља жШикљШ.

ОШЬШјк ЩегЩЭ, оШида еоЭ,

жзайаивШ и дЭЩШ зкљШ,
ЩвШЫеивеЪа гЭ, жеЬШј газдећЭ
а жепШља га бејЭ Язде жШикљШ.

*
Лавеп ЋазбеЪаћ, жеивЭЬња ийШдеЪдаб БЭвеЫ ОељШ, зШЬае-ЪЭЯег јЭ ЬШд кеоа
иЪејЭ игзйа – дЭийШдбШ йзШЮае еЬ жЭћбеЫ иЪЭпйЭдабШ ЬШ гк жепШљЭ „жШикљ“ –
гкданајк бејШ гк јЭ ЩавШ жейзЭЩдШ ЯШ еЬЩзШдк еЫњапйШ а ЮаЪейШ. СЭве гк дабШЬШ дајЭ
жзедШђЭде, да к ижШљЭдеј бкћа да гЭђк гзйЪаг дШжШЬШоагШ.
 Микица Кпаљ

НД РЙПИВЕМИФ РТЗА ЈЕУИЛИЈИМ ЗАОИР

ОећЭзбШ игЭздШ ЫкийЭ жегзоадЭ

ОенздЭвШ зкбШ жеиЭийзагЭ јЭЯЭ
ОзЭвЭйда оШиШбШ икЯШгШ зШЯгадЭ
РзгЭда жебзеЪ ЯШ ЈЭЬаднШ ЪЭЯЭ

Окзжкз гЭЬдам ивеЪШ ЯздагШ ЩаиЭзШ

ОзЭкбзШпШЪШ зШдЭ бејЭ йапйЭ
Т изга јЭбйЭ жейбШ а еидеЪШ
А ЮанШ ЯвШйдШ нзйШ ЫкЩавапйЭ

ЗЩајШјкћ’ заЬШњЭ к дЭЩЭида ебЪаз

ХЭвЭћа Ькпк а ЩвШЮЭћа йЭве
ВЭЯаЪе ОемЪШвЭ бзеЯ иШгзйда ЯЩаз
ТйЪзЬа жејШњЭ – љкЩеийањибе ЩЭве

32
КАЗАПАХ

дШ ванЭ беие дШ дШваојЭ жзШЪе

кЯЬкЮдЭ дайа ЯШжвЭйЭдЭ иЭдег
ЯШЪЭЮа к оЪез – еаЪаоа иЪавег
(трстйми рикн и опнгтсај дах)
жеЬ бШгЭдаг аибзЯШдаг бзавег
иавеЪайаг дШзкпЭдаг йзЭдег

ЯШжвЭйа жзкйШн а кбзийа бзийШн

еЩвабег ЬкпЭ жебШЮа идк жзШЪШн
зШЯЩзШјШј жейбк – ЩазШј ЪЭЯ же ивеЪк
(вемчић йнвиља мей нсепа рспах)
к оЪзийе йбШњЭ ЯЩајШј зЭЬ же зЭЬ
ЬЪеЫзШњнЭг жвЭйЭд еЩЭвЭЮа ивЭЬ

бзеЯ дЭЪаЬ-жвШйде же жкзжкз еидеЪа

Ьеб ЬзЭЪда ЫвШиШб ибзкпЭде жзеивеЪа
(О Вишњи Соаре Бкагнркнви Ппах)
 Мипнркав-Цепа Михаикнвић

ЙАДА БИФ ИЛАН ОЕСЉТ

бШЬШ Щам агШе жЭйљк ейапШе Щам к бШвкђЭзЭ

ЬШ иЭ еЬгШбдЭг еЬ иЪЭйШ жзЭиШЩЭзЭг коШкзаг
еЬкЪЭб гe јЭ лШинадазШвШ ЩеЮШдибШ йШ иавШ
даоаг гЭзљаЪаг еЩјШпњаЪШ идШЫШ йЭ ЩзШйајЭ
йШ йШјШдийЪЭдеий йШ дЭЬебкоаЪеий
йШј ижебеј а йе игазЭњЭ

бШЬШ Щам агШе жЭйљк дЭ Щам жайШе ЯШ нЭдк

иШге ЬШ гЭ еЪШбе дЭЬеийејдеЫ жзагЭ
бШе иШиЪаг деЪ ЬШ бзЭдЭг аижеоЭйбШ
ЬШ иШг ЩШз еЯЩаљдајЭ имЪШйШе РгЭзЬјШбеЪШ
ЬзкЫШ Ща иЭ жЭигШ жЭЪШвШ

бШЬШ Щам агШе жЭйљк ейапШе Щам беЬ ЬкмеЪдабШ

ЬШ иЭ јЭЬдег ЩШз оЭийайе аижеЪЭЬШг
ЬШ жеоаийаг йзШЫеЪЭ дЭоШийаЪеЫ
ЬШ еЬШмдЭг Ькпа ЬШ вШбдЭ ЬШ јЭ ижШиаг
ЬШ иЭ жедеЪе зеЬаг ЬШ жзмдЭг ивеЩеЬШд

бШЬШ Щам агШе жЭйљк ийШе Щам дШизЭЬ нзбЪЭ

ейЪезае Ызве ЯШжЭЪШе зШЯЪЭЯШдаг јЭЯабег
к гевайЪа јЭ иШЯЪкојЭ аийадибеЫ едеЫ жЭЪШњШ
йе пйе жейжкде йЭ аижкњШЪШ
Ье бзШјШ еигапљШЪШ
аЯЫкЩљЭда йЪеј ЮаЪей

бШЬШ Щам агШе жЭйљк ийаЬЭе Щам иЭ

јШЪде Щам иЭ жеийаЬЭе жзЭЬ РгЭзЬјШбеЪаг

жељкЩае гк ийежШвШ
жељкЩае йзШЫ беја жеЬ њагШ еийШјЭ

34
жеийаЬЭе Щам иЭ а жзЭЬ гШйкпбШгШ
ЈЭлзЭгајег а РйЭлШдаЬег
жзЭЬ енЭг РЭзШлагег а СЭелШдег
жзЭЬ ЩзШйег УкднајЭг

бШЬШ Щам агШе жЭйљк жљкдке Щам дШ МЭгЭийе

жљкдке а ейапШе дЭ ебзЭдкЪпа иЭ
йШј оад дЭбШ гЭ жзШйа
ГеижеЬ јЭ ЪЭваба зШЯкгЭћЭ
ЯдШ Нд ЯШпйе иЭ дЭ бШјЭг

бШЬШ Щам агШе жЭйљк ЩШнае Щам жЭзе а жШжаз

оЭгк йШ дЭгШ жегШЫШвШ Шбе дЭ ивкЮЭ жзШЪеј дШгЭда
Ш жзШЪШ дШгЭдШ дШјгШњЭ јЭ еде пйе га гаиваге
к зкна Ща ЩавШ ЩзејШданШ
иШ едевабе оЪезеЪШ бевабе јЭ ЩзејШе РгЭзЬјШбеЪ

бШЬШ Щам агШе жЭйљк жзаЯдШе Щам бевабе Ъеваг

едЭ бејагШ йк зЭо дабШЬШ даиШг аЯЫеЪезае
кбкћШдЭ ЯЩеЫ бејам иШг к ийЪШза а ЮаЪЭе
жељкЩае ам а ейапШе к бШвкђЭзЭ
бШЬШ Щам агШе жЭйљк
 БПНЈАМИХЕ

к ТзШдежеваик
дШ жзШЫк Свесе Гнпе
бкжам ЩзејШданЭ иШ бејам иЭ пазае газаи
бејЭг иЭ дајЭ геЫве еЬевЭйа

ЪвШидаб жзеЬШЪданЭ
Пки
жедеиШд дШ иЪејк зкбейЪезадк
ейбзае јЭ ЬШ иЭ зШЬа е јЭЬадийЪЭдег жзЭЬгЭйк
јЭЬадийЪЭдЭ аЯзШЬЭ
Ш ЬШ јЭ йШјдШ њамеЪеЫ газаиШ
иШЬзЮШдШ к йШгјШдк еЬ бејЭЫ ик дШжзШЪљЭдЭ

окЬе јЭЬде бевабе ЩЭјШмк ЩвШЫеЬШйдЭ

Ьеб бваЯЭ гЭђк жзийагШ
жеаЫзШЪШјк иЭ йеЩег

ЯШЩзејап иЭ йШбе иЭ ЯШЩзејап

ЬШ дЭ геЮЭп да иЭЩа
бзеЯ жзийЭ ЬШ жзеЫвЭЬШп

36
Гнпдамa Ђикар

БПИЖМНЈ ЛЕМИ, ЛАЈЙН РВЕСА

БзаЮдеј гЭда, ЛШјбе иЪЭйШ

Нжзеийа дЭжзЭикпШд Щев
Р бШјШњЭг љкЩаг жзЭоаийЭ йа ибкйЭ
ОвШпйег жеивЭжедећдаг ЯШеЬЭЪЭдШ
ДзмйШј иШг ваийШ к жегзоада
Чйе зШийЭ дШикганЭ, дЭжзЭжеЯдШйљаЪег илЭзег
Йе зкбег дЭоајег ЪеђЭдШ
ОзШпйШј пйе да йзЭдШ јЭЬдеЫ дЭ жеЮШвам
РдШЫк пйе гЭ Ье жкнШњШ јЭ ЪкбвШ
ДШдШи ЯдШг ЬШ иШг еЬ йеЫ ЩевШ
НјШоШвШ а еЬ ЬкЫеЫ е њЭгк ћкйШњШ

ОзЭЯза, гавеиданЭ,
РЪЭ пйе гЭ јЭ жеЪвШоаве
И јЭЯаб дШ вепЭ зЭоа дШЪеЬае
ДеЩзейег ЯШеЬЭда гк бзеј
КШбе јЭ ЩаЪШйа к йЭ
А а дЭ ивкйап ЬШ гШо иа геј
ЙШЬШ Щев жзЭзШийЭ љкЬиба иеј

Тоа гЭ, дЭЩЭиданЭ, гЭийагШ ЫЬЭ иЭ ћкйа

РШбзај гаиШе га ЬШ еде пйе ЪаЬаг
МајЭ еде пйе ЪаЬаг ЪЭћ еде пйе изнЭ ЯдШ

ОебШЮа га иЪЭйведеианЭ ЬШ иЭ к гзШбк

ЙШЬ да ванШ иЪејШ дЭ зШижеЯдШјЭге
ДкмеЪдаг еоагШ геЮЭ ЫвЭЬШйа
Тоада ЬШ аЯШ икЯШ даоЭЫ дЭгШ а ЬШ йЭб
Т дЭжзЭжеЯдШйљаЪеийа Щаћк жзЭжеЯдШйШ
 Тоада, гавеийаЪанЭ, ЬШ ЩкЬЭг бШе ЪзШйШ
ЙејШ дабе дЭ ейЪШзШ Ш иЪа бзеЯ њам жзевШЯЭ
ЈЭз ам а дЭ ЪаЬЭ

Ззде иШг йЪејЭ иева, зШЯкга иЪЭ гејЭ ивШЩеийа

ЗШЩезШЪа дШ гејк бзЭжеий, Шбе јЭ агШ
Ива Шбе ЯШеийШдЭ ЯШ гдег, бШЬ еЬЭг

БзаЮдШ иШг, дЭЫеЪШдШ ЪЭбеЪагШ

ДзЪе бејЭ зШийЭ бШЬШ ЫШ йЪејШ гавеий ЪеЬа

А Ькпк, жзЭжкийа
МЭбШ иЭ жвеЬа, дЭбШ иЭ жвеЬа

НийШЪа дЭб дШг иЭ ЬкпЭ ЯШкЪЭб ивкйЭ

И газ ћк жзедШћа, ЯШдШЪЭб, к йЭ

38
РЕДЛНПН

ЛШјоад ЫвШи иЭ еЬибезШ жзегЭдае

МапйШ дајЭ еийШве к њЭгк еЬ
ЗЪедбеЫ ЩзкјШ гвШЬеийа дайа еЬ ЪзЭгЭдШ
ОкдЭ идШЫЭ. МајЭ да еЩејЭд иШгећег
МШ њЭдег ванк дЭгШ њЭдам йзШЫеЪШ
ВађШг ам дШ дЭбаг ЬзкЫаг ванагШ
ЙејШ ибзаЪШјк дЭиШЫвШијЭ и кдкйзШпњаг ЮаЪейег
МШваб дШ еиеЩЭњШпйЪе
МапйШ дШ њЭдег ванк дЭ бзајЭ дајЭЬдк йШјдк
Нде јЭ к ибвШЬк и едаг пйе ЫеЪеза
ФЪШва иЭ еЬдЭЬШЪде бШбе йзЭдкйде дајЭ иШгШ
Т йЪзђШЪа к бејеј јЭ еийШЪљЭдШ ЬШ јЭ иШокЪШ
НЬ жзежШЬШњШ а ЯШЩезШЪШ
ЈЭЬаде дШ њеј дЭ кгЭ ЬШ ЪаЬа жкбейадЭ а жШкоадк
Чйе јЭ жеийЭжЭде дШЫзаЯШјк
ДШ, ЬедЭвШ јЭ к мвШЬШд јШдкШзиба ЬШд
ЧЭийезе йЭб аЯвЭЫвам жаваћШ
ПШЬеиде га иШежпйавШ бШбе јеј јЭ жкдШ бкћШ
И бШбе Ща ЪевЭвШ ЬШ ЬеђЭг, ЬШ ам еЩађЭг
 Дамица-Дама Дндић

ХАПРСВН

ВЭбеЪа ЫеЪезЭ
ОзЭЬ бзийег
КШЯШзЭЪеЫ нШзийЪШ
АдђЭва жезйег жзевШЯЭ
Де љкЩеийањибЭ еЬШјЭ
Рбкж ЩеЮја,

РкднЭ иЭ жзеЩајШ
ЗвШйда ијШј йзЭжЭза
Ваиадег вЭйа жеј
ЛевайЪШ ЪЭзк кжајШ
ОвЭйЭ ЪЭдШн
ЗШ ЫзеЩеЪЭ нШзибЭ,

ДкпЭ ик ЪЭћ ЬШЪде

Т ЬЪезеЪЭ дЭЩЭибЭ
ГЬЭ ЪЭодеий жеЬШзапЭ
ХШзийЪк ЯЭгШљибегЭ.

Папиз, 2018.

40
ЗКАСМН ОЕВАЊЕ

ОзевЭћдШ аЫзШ Ьевадег

РкднЭ гШЫвк зШЯЩајШ
И јкйзе зеиде,
ЛеЬзадШ еЬЭ даЯ ЛезШЪк
ОзЭбе ЯЭвЭдам ийШЯШ
ЛШдШийазШ ЉкЩеийањЭ,
ЗШйЭоЭдШ Щваибеий
МШ аЯЪезк кйеоапйЪШ.

СзийЭдаб к йШвШиЭ ЯШзедае

МШЬ еЩШвег иЭ кЯЬаЫШе,
ИЯ ЩаЩваейЭбЭ даок ЯШжаиа
МШ жевана бњаЫШ ейЪезЭдШ
ТмеЬа гЭ дЭижебеј.

СзШЮаг ЩвШЫеивеЪ
Т ЯвШйдег ЪЭЯк
ЈЭлагајадеЫ жЭЪШњШ
Т еибкЬдег оШик
ЗШгЭйдкйам жеЬ йЭзЭйег,
РШ ЯаЬШ жзШйЭ гЭ жзЭна
Иибедиба иЭ ЬейШбеиге
ЙзеЯ йШгк гкодЭ йападЭ
ОзЭЬ иЪЭнагШ зкбЭ еЬЪЭЯкјЭге
ЛевайЪег, ежЭй иЭ ЪзШћШге.
 Ђнпђе Нешић

ВЕЦЕПЊИ ЙНМХЕПС ЗА ВЕРКН

И ДПВЕМИ ЦАЛАХ

ДЪШ ЩаЪпШ ийШЩвШ јШиЭдШ а мзШийШ,

кеЩваоЭдШ жзЭгШ љкЬибеј гЭза,
к икйедк ик иШ ЪЭивШоЭг изШивШ
к жзаЯез беја дЭийЪШзде йзЭжЭза.

ЙШЬ дЭЩе йЭб иЭ к ЪеЬа еЫвЭЬШ

(ваб НдеЫ беја же јЭЯЭзк пЭйШ),
оШи јЭ к бејЭг к ийШза ЯЫвеЩ иЭЬШ
бљкодШ беий Ье йШЬ апоШпЭдеЫ иЪЭйШ.

РЪЭ пйе иЭ ЪаЬа, окјЭ ава ивкйа,

дШваб јЭ ибвШЬк к жзЪеј гадкйа;
ЯЪкодШ бкваиШ жеЬиЭћШ дШ лкЫк.

ВзЩШ јЭ мШзлШ, йзибШ – ЪаевадШ,

Ш наљ аибедиба мзаийевабеЫ иадШ –
жзЭћа иШ јЭЬдЭ еЩШвЭ дШ ЬзкЫк.

42
ЦАЛХТ, ОПЕД РВИСАЊЕ

Ма бзЭбЭйШ ЮШЩљЭЫ, дайа бзабШ оШжљЭ,

да заЩШ ЬШ ибеоа аЯ ЬзкЫеЫШ иЪЭйШ.
МЭгШ йШвШиШњШ, пкгШ, да жебзЭйШ.
РЪЭ јЭ ийШве. РШге жеоањЭ ЬШ бШжљЭ

евеЪе оЭбШњШ ЬШ иЭ окЬе ивкоа.

Се ЬШгШзег ивкйЭ а ЪШЯЬкм а ЪеЬШ.
ПкгЭд иЭ зШЯваЪШ и дЭЩЭибеЫШ иЪеЬШ
а еЯШзјЭг ЩвШЫеий деЪеЫ ЬШдШ вкоа.

ЕЪе ГШ ЫЬЭ вЭЩЬа дШЬ ЪеЬег а ЬЭва

йШгк еЬ иЪЭйвеийа, Ш мезаЯедй нЭва
жкбдЭ, ейЪеза иЭ, бШе жзЪеЫ жкйШ.

ДЭйШља к јЭЬдк нЭвадк иЭ ивајк

а иЪЭгк жзевШЯдег ЬШјк авкЯајк
ЬШ јЭ ЪЭоде, ЬШ јЭ ЬЭе ШжиевкйШ.
 Амђекйн Амтшић

ЛНКЕБМИ ЙАМНМ
БНГНПНДИХИ КЕОАВИМРЙНЈ ЦТДНСВНПМНЈ

ИинЭва, ЦкЬейЪездШ, аинЭва

едЭ пйе ик и дШгШ јЭва

аЯ оадајЭ аийЭ,
беја пШбк а жзийЭ

ЯЩеЬепЭ к ийШзк зШдк

аЯ бејЭ еЮаљШб жвШдк,

Ш ЯШЩезШЪ ибваЯдк к јШгк

иШ ијШгљЭдагШ пйе к йШгк

ЯШђепЭ бШе к гШјбк

ЬШ дЭ окјк жейењк мШјбк

иШ жајШнЭ, аЯ йзЫеЪапйШ,
иШ йеобШ, аЯ икЬапйШ.

II
ИЯЪЭЬа, ЦкЬейЪездШ, зШЯЩзШоа
едеЫШ пйе иЭ дШ гЭ Шоа

иШ йзШдижШзЭдйШ, иШ кванЭ –
ЬШ Ыедао ейбзајЭ ванЭ

ЯШбзШЩкљЭд к ВШЪаведнк,
жЭоЭд к загибег веднк.

ОзеиЪЭйва, БеЫезеЬанЭ, жзеиЪЭйва

едЭ бејЭ ик жЭйва

44
еЬШва к едег Ъзйк
жШ ейШЬ же иЪегЭ мзйк

жзЭйЭћЭ пШљк ЫвШиЭ –

иШ СЪзЬЭ ийЭдЭ, икжзЭгШиЭ.

III
ОзаЪЭЬа, ЦкЬейЪездШ, к иЭданк
едеЫШ беја гејк жаигЭданк –

ЬШм га а еодк ЯЭданк

ивеЪоШ к иЪејк бзпйЭданк.

ОзайЭна, ЦкЬейЪездШ, жзайЭна,

едагШ оаја ик жзЭна –

беий еЬ гејЭ беийа

Ш Ывеђк ам адеЯвеийа.

IV
Тоада, БеЫезеЬанЭ, коада
ЬШ дШ ЯШЪаоШјдеј жкоада –

к жкийежељк жеЬ изШгег

ЩкјШЬабШ ЩШз ЫзЭЪдЭ жвШгег.

ОзејШЪа иЭ, КЭжШЪадибШ, жзејШЪа,

дШ менвдашњнј јави,
 едегЭ бег’ окЬШ йзЭЩШ,
пйе йШЩванк вкбШ а мвЭЩШ

ивШЪа к Ьегк иЪегЭ –

ЩзШй ОзийеЪЭздеЫ СегЭ.

V
РжШиа, БеЫезеЬанЭ, ижШиа
едегШЬ бШЬ а дШи иа

жзаЪЭвШ РжШик Йзийк

ЬШ дЭ бвШњШге ЦШЪвк-Озийк.

ИЯЩШЪа, ЦкЬейЪездШ, еЬ ийзШийа

едеЫШ беја ћЭ жШийа

ЩШп еЪеЫШ оШиШ а йзЭдШ

бШЬ йШгЭ а иЪЭйвШ јЭ игЭдШ.

46
УНСНГПАУИЈА РА ЙНРНВА И ЛЕСНФИЈЕ

Ктћа ма опндајт,
жапЭ евШйадаоЭде
дШ дЭоЭгк дШваб пйе јЭ ЯаЬк,
беја вЭЮа (давмн ки је кеган?)
ава к иЭЩа иШгегЭ Ъаиа,
(дЭ геЮЭ иЭ еЬзЭЬайа)
иШ зЭпЭйбег к изЭЬада
ЯШийзйег жвШйдег ЩЭваг,
јШв’ ЬаЪай-мШзйајег,
(да йе иЭ дЭ геЮЭ зШЯвкоайа).

ЧйШ јЭ бикн
бе јЭ бин
аЯШ ЯШбзаЪЭдам ЫШйза? –
дЭ жайШ иЭ к оШик йегЭ
едШј беја ЫвЭЬШ лейеЫзШлајк аЯвеЮЭдк
к бквйкздеј адийайкнаја,
дШјийШзајеј,
Ш изжибеј.

Ава, жайШ иЭ – ЯШйзЫеЪоЭд жајШодаг ЪЭбег –

ЫЬЭ јЭ сн пйе иЭ жзеЬШјЭ?
Т ЪШЯЬкмк ва јЭ, ЫзеЩљк ЩЭЯ ЫзШданШ?
Т йЭгЭљагШ деЪеЫ ЬегШ –
едеЫШ аЯ Ласимрйнг йвапса,
жзЭбе жкйШ Жтсе йтће?
Т ЪШиЭљЭда, к ЯЪЭЯЬШдеј жзШпада ейаидкйе?
Т жзийЭдк йЭвШ дЭбеЫ иШйЭвайибеЫ,
йШјде кЫзШЪазШде?
 Ктћа ма опндајт –
дЭ ЬШ йа газШ нмн пйе иЭ жзеЬШјЭ,
Ш Ыевег ебк аЯгаоЭ.

Ава, Шбе агШ ЬегШћадШ

(ЪШљЬШ јЭ ед а еЫвШиае жзеЬШјк)
агШ а бкћЭ, гезШ јЭ Щайа,
васпемн је ила,
бШЮЭг иЭЩа.

Ива йЭЩа дЭбе.

РШге јЭ дЭ ЪаЬа
ивЭж беЬ еоајк.

Ск ЮаЪк бкћк.

48
Адал Птркнјић

ВНЖЊА

ВеЯае иШг дШ Щанабвк

ЛзйЪеЫ оеЪЭбШ.
Се јЭ геј Щанабв
РШ жевШ йеобШ.

МШ њЭгк ик жеЫадква Б. а В.
МШ њЭгк ћЭ аЯЫадкйа Г. а Д.
А ЫвЭ, јШ а ЬШљЭ ЪеЯаг кжзШЪе йШј.
Йкжае иШг ЫШ аЯдЭдШЬШ
МШ ЬШд дЭоајЭ иШмзШдЭ
И иШЬШ иЭ еигЭмкјЭг.

ОзаЯдШјЭг, ЬаЪде јЭ агШйа

ЛШ а ОевШ СеобШ
Т бејЭ иЭ дЭ геЮЭп
Ма жекЯЬШйа.

ВеЯаг бзаЪе.
ВеЯаг жзШЪе.
ВеЯаг бзаЪкЬШЪе.
Йзба, бзз, ббб, бкк, ШШШШ!

ЗШгапљШг изЭћдШ ванШ

Ндам беја кжзШЪе иШЬШ
ОзЭЪеЯЭ јШјШ, жШзШЬШјЯ а бзегжаз.
А гЭда йкйдкийЭ јЭЬдеЫ
Озеийе – ЩзЩљаЪнШ.
 ВеЯап иЭ йк, иШ гдег,
Леј гзйЪШоЭ,
А дЭЫЬЭ йЭ ЫеЬадШгШ апоЭбкјк!
МШјжзЭ дШ ЬезкоШб,
НдЬШ дШ зкоШб,
МШ бзШјк дШ ЪЭоЭзк.

ОеивЭ маљШЬк ЫеЬадШ

ТвШЯаг к дЭба кбвЭйа ЫзШЬ,
ЧШжћкћа „ийаЫеиге“.
ЛзйШЪ оеЪЭб ЩШна га дЭеоЭбаЪШде
ЈЭЬШд иЪеј еигЭм
Йеја јЭ бе ЯдШ бШбе иШбзае,
ПЭбШЪпа аЯдЭдШЬШ

„МШйзШЫ ћк ЪеЯайа – јШ“.

50
АЈДТЙ ВЕЉЙНВ ЙНМАЙ

Оайега бзШјк и јЭЬадаг дШгШийазег

И јЭЬдаг јЭЬадаг ЪЭздаг ЫзЭпдабег,
НжзШпйШг йа зШдЭ бејЭ га к йЭЩа
ЗШЬШЬепЭ Скзна, РЭзЩа а љкЩЭ аг.

НжзШпйШг йа а ежзШпйШг аг.

ЈШ, иЭзЩиба ЪайЭЯ дШ йкзибег Шйк,

Т дШгШийаз деиаг иЪејк Ькпк –
ДШ јЭ еийШЪаг дШ ЯЭгља, гЭђк ЪШгШ,
ДШ ЪШг иЭ дШђЭ к ЬШдЭ жвШгЭдШ.

ЖкйШ јЭгЭдвабШ, вЭвЭ, ЮкйШ аЯнШЪйЭвШ.

А йЭве иЪејЭ иШ иеЩег ћк жедЭйа,

ДШ гвШЬа РЭзЩа зШдЭ гејЭ дЭ деиЭ,
Ма кЩШЪЭ дЭЪЭийЭ гејЭ јШйШЫШдЭ,
Май жайега љкЬа гејЭ љкйЭ еоа.

МећШи ћк иЭ зШде ЪзШйайа бкћа, ГеижеЬЭ.

љубостињско гостољубље
 АеЩ СЮиЬЮјЮЫеЩ МЩикбепбв

ЉТДИЛА ЈЕ ОНСПЕБМА ОНЕЗИЈА1

КЩвж јЮ кж Ъбкб зЮйебв дгЩђЮ ЬЮеЮиЩобјЮ л жвилЯЮњл вжјЮ јЮ баеЮ-

Эибгж кжгбвж ЫЮгбвбн зЮйебвЩ?
МајЭ вШбе. Ава, жеЭЯајШ, йе јЭ аижеЪЭий еиЭћШњШ. Се јЭ аижеЪЭий е
икЩјЭбйаЪдеј аийада. Се дајЭ наљ, ЪЭћ дШоад жзЭбзШидеЫ дШоадШ Юа-
ЪейШ. ИийеЪзЭгЭде а ЪЭвабШ еЬЫеЪездеий, Шва а ЯШмЪШвдеий ЯШ ЬШз, гећа
жЭЪШйа, дШ адийзкгЭдйк ЯЪШдег – зЭоа.
ЧгЩе йкЮ зжажибркЩ зжЮабјЮ л Мбейвл. ШкЩ јЮ кж аЩзиЩЫж?
СЭШйШз жеЭЯајЭ, еЬдеиде жеЯезапйЭ жеЭЯајЭ – йе јЭ дШоад ЬШ иЭ
жзЭЬийШЪа идШЮдШ жеЭйибШ зЭо а гаиШе, жеЫвЭЬагШ, ЫЭийеЪагШ, ЭдЭз-
Ыајег едам беја јЭ ЫеЪезЭ, еЬдеиде ЫвкгШобег ЭдЭзЫајег. Се јЭ еЬдеи
жзЭгШ ийамеЪагШ жЭидабШ, еЬдеиде жзЭЬийШЪШ к ийавк гадагШваЯгШ,
ЫЬЭ јЭ гадагШвде ЯШийкжљЭдШ ЬЭбезШнајШ, гкЯабШ, иЪЭйвеий, Ш гШбиа-
гШвде јЭ жзЭЬийШЪљЭдШ аийадайеий а идШЫШ зЭоа.
РЮобкЮ еЮркж ж мЮйкбЫЩгбдЩ еЩ вжјбдЩ лпЮйкЫлјЮкЮ, Щ зжйЮЪеж ж
мЮйкбЫЩгл „ОйЩееЩ“ вжјб йЮ жЭиЯЩЫЩ л Пбейвл.
ГеЬадЭ 2017. к БЭвезкиаја иШг ЩавШ беезЬадШйез гЭђкдШзе-
ЬдеЫ жеЭйибеЫ лЭийаЪШвШ „НиШддШ“ к Оадибк жза езЫШдаЯШнаја ТЬзкЮЭ-
њШ ЯШ ЯШпйайк адйЭвЭбйкШвдЭ иЪејадЭ БЭвБзЭдЬ. ЗШмЪШљкјкћа езЫШда-
ЯШнаја, ладШдиајибеј а жкдеј жеЬзпна БЭвБзЭдЬ-Ш, кижЭвШ иШг ЬШ еийЪШ-
заг ЪЭвабк иШд-аЬЭјк к ЮаЪейк: УЭийаЪШв јЭ еЬкпЭЪае езЫШдаЯШйезЭ
дШјЪЭћам вайЭзШздам жзазЭЬЩа, бШе а жзаЯдШйЭ ваодеийа аЯ еЩвШийа
бквйкзЭ, жзЭЬиЭЬдабШ ивеЪЭдибЭ ШбШЬЭгајЭ ивеЪЭидеийа а жзЭЬиЭЬдабШ
ЛЭђкдШзеЬдЭ ШбШЬЭгајЭ жаиШнШ. ДежкйеЪШва ик а жеЯдШйа гвШЬа жЭ-
идана аЯ БкЫШзибЭ, КайЪШдајЭ, ПкиајЭ, Ш ЫеЪезЭда ик а ийамеЪа ЪЭвабам
жЭидабШ аЯ ИЯзШЭвШ а АгЭзабЭ, беја ик Щава ижзЭоЭда ЬШ Ьеђк. Баве јЭ
жейЭпбећШ, ЩзаЫЭ, Шва иЪЭ јЭ жзепве ЬеЩзе. Хаљ јЭ жеийаЫдкй: жЭида-
обе јЭЬадийЪе, оад бквйкздеЫ жзеиЪЭйљЭњШ бзеЯ зЭо к ебЪазк лЭийа-
ЪШвШ.
НзЫШдаЯШнајШ БЭвБзЭдЬ јЭ кижеийШЪавШ йЭидЭ бедйШбйЭ иШ езЫШ-
даЯШйезагШ ЕЪзеШЯајибеЫ бзЭШйаЪдеЫ РШЪЭЯШ а еда иШЬШ еийЪШзкјк ЯШ-
јЭЬдаобЭ кижЭпдЭ кгЭйдаобЭ жзејЭбйЭ к КедЬедк а Ладибк. НЬваоде јЭ
1
ПШЯЫеЪез иШ ЩЭвезкибег жЭидабањег, Адег ЛШзйадоаб, ЪеЬае ДзШЫапШ БШ-
йећШдад.

55
йе, пйе дай бејШ жеЪЭЯкјЭ кгЭйдабЭ дЭ еЩјЭЬањкјЭ иШге жЭидабЭ, ЪЭћ а
ивабШзЭ, гкЯаоШзЭ, а йШбе еЪШбЪа лЭийаЪШва ЯШжзШЪе жегШЮк Шлаз-
гШнаја гвШЬам љкЬа, беја ЬевШЯЭ иШ деЪаг аЬЭјШгШ. Т еЪег йзЭдкйбк
иШг ебкжазШдШ зШЯгапљШњагШ е беднЭжйк деЪеЫ лЭийаЪШвШ, кЯагШјкћа
к еЩЯаз ЬеиШЬШпњЭ гејЭ аибкийЪе. ЗШ иШЬШ дЭбШ еийШдЭ йШјдШ бШбе ћЭ ед
аЯЫвЭЬШйа. ПЭћа ћк иШге, ЬШ ћЭ еЪШј лЭийаЪШв жебзЭдкйа жеЯезапйШ же-
ЭЯајЭ ЛеибЪЭ, ЛадибШ, Ш а гдеЫам ЬзкЫам ЫзШЬеЪШ.
МжЯЮкЮ гб ЭЩ лзжиЮЭбкЮ кЮ мЮйкбЫЩгЮ йЩ жЫжд еЩржд дЩебмЮ-
йкЩобјжд „ЈЮмбдбјбеб ЭЩеб“ еЩ вжјжј йкЮ лпЮйкЫжЫЩгб?
УЭийаЪШв „ЈЭлагајада ЬШда“ јЭ јЭЬадийЪЭд. Нд јЭ жзЭЬаЪШд!
ИибзЭде иШг еЬкпЭЪљЭдШ бШбе езЫШдаЯШйеза окЪШјк а еЬзЮШЪШјк бкв-
йкздк йзШЬанајк ивеЪЭдибам дШзеЬШ!
Хаљ ЯШгапљЭдеЫ лЭийаЪШвШ, дШ бегЭ јШ йзЭдкйде зШЬаг, Ш а иШ
ийзШдЭ ЛеибЪЭ – јЭ зШЯЪайШб, жеЬзпбШ, жежквШзаЯШнајШ а окЪШњЭ дШјЪа-
пам ЬкмеЪдам ЪзЭЬдеийа к бквйкза а кгЭйдеийа, бШе а зШЯЪајШњЭ иЪам
ЪзийШ гЭђкдШнаедШвдам а гЭђкдШзеЬдам бквйкздам ЪЭЯШ. ВШЮде јЭ
кижеийШЪайа а ејШоШйа жШзйдЭзийЪе зЭШваЯШнајег ЯШјЭЬдаобам бзЭШйаЪ-
дам жзејЭбШйШ дШ гЭђкдШзеЬдег даЪек. ВШЮде јЭ еокЪШњЭ а кгдеЮШ-
ЪШњЭ гезШвдам, бквйкздам а бзЭШйаЪдам ЬеийаЫдкћШ, ЭийЭйибе еЩзШЯе-
ЪШњЭ а ШбйаЪде коЭпћЭ гвШЬам.

КжјЮ йкЮ лкбйвЮ зжеЮгб ба еЩрЮЬ ЬиЩЭЩ б йЩ еЩрЮ дЩебмЮйкЩобјЮ

б лжзркЮ еЩзбрбкЮ ВЩр лкбйЩв ж йЩджј дЩебмЮйкЩобјб?
СзийЭдаб – йе јЭ ЫзШЬ еЫзегдЭ ЭдЭзЫајЭ, вЭжейЭ, геЫкћдеийа а
ЩвШЫезеЬдеийа. СзийЭдаб га јЭ жеийШе ЪЭегШ ЬзШЫ. Нд гЭ јЭ адижазаиШе
ЬШ жапЭг...
МаЪе езЫШдаЯШнајЭ дШ „ЈЭлагајадаг ЬШдагШ“ еЬ жеоЭйбШ Ье
бзШјШ, Щае јЭ ЪЭегШ Ъаиеб. ДШбвЭ, гЭиЭн ЬШдШ жзЭ жеоЭйбШ лЭийаЪШвШ,
бедйШбйазШе гЭ јЭ жзЭЪеЬавШн иШ гевЩег ЬШ жепШљЭг жЭигЭ бејЭ јЭ
йзЭЩШве жзЭЪЭийа дШ изжиба (йзЭЩШ дШжегЭдкйа ЬШ гШња Щзеј езЫШда-
ЯШйезШ гЭђкдШзеЬдам лЭийаЪШвШ жзЭЪеЬа ийамеЪЭ иЪејам коЭидабШ). Ейе,
йШге иШг дШ гејеј ЪЭоЭза жзеоайШвШ жаиге иШ оЭийайбШгШ еЬ ЛГН
РШдбй ОЭйЭзЩкзЫШ ЛамШавШ ОШЪвеЪаоШ ОеЯЬдаШбеЪШ а ЫеЪезавШ жЭигк
ПаЫезШ БШзШЬквадШ „СзэЩШ ЬегШ ЩыЪШнь оШинЭй“. РЪа ик ивкпШва ЪЭегШ
жШЮљаЪе, јЭз Шбе јЭ зкиба јЭЯаб к РзЩаја иЪагШ жеЯдШй, ЩЭвезкиба јЭ
Щае дЭпйе иШиЪаг деЪе. ВаЬЭве иЭ ЬШ јЭ гЭвеЬајШ жЭигЭ иваодШ изж-
ибег (пйе јЭ еЫзегШд бегжвагЭдй еЬ аибзЭдам жШйзаейШ). ЦайШвШ иШг
а иЪејЭ жЭигЭ, а аибзЭде, Щаве јЭ ЪЭегШ вЭже окйа дЭ иШге ЬеивеЪда
жзЭЪеЬ, ЪЭћ жеЭйиба, кЯ еокЪШњЭ ШкйезибеЫ зайгШ. РЪЭ жЭигЭ бејЭ иШг

56
ЫеЪезавШ жзЭжЭЪШе јЭ жеЯдШйа изжиба жЭидаб, ВЭзељкЩ ВкбШпадеЪаћ. А
дШийкж дШ ЯШЪзпдеј ЪЭоЭза к гШдШийазк ЉкЩеийањШ ЯШ гЭдЭ јЭ Щае же-
иЭЩШд ЬеЮаЪљШј. А ЉкЩеийањШ, йе јЭ гЭийе аижкњЭњШ, гЭийе дШЬШмдкћШ
а гЭийе игазЭњШ.
ШкЩ аеЩпб Ъбкб пгЩе йЩЫЮаЩ збйЩоЩ РлйбјЮ б БЮгжилйбјЮ?
Байа овШд РШЪЭЯШ жаиШнШ БЭвезкиајЭ... ПкиајЭ – дЭ ЯдШоа дапйШ
иШге же иЭЩа. ЛеЫк иШге ЬШ еЬЫеЪезаг дШ дШоад дШ беја Щам ЪевЭвШ ЬШ
йе ЩкЬЭ: јЭЬадийЪе љкЬа беја ЪвШЬШјк ивеЪагШ, беја жеиЭЬкјк йк гШЫаjибк
жеЭйибк ЭдЭзЫајк. ВШЮда ик Ъаиеба наљЭЪа, ЪШЮде јЭ, дЭ Щайа ЯШљкЩљЭд
к иЭЩЭ иШгеЫ, ЪЭћ ивеЩеЬде аижеЪЭЬШйа а дШ йк аижеЪЭий жзаЪеЬайа деЪЭ
ивкпШйЭљЭ. ВШЮде јЭ езЫШдаЯеЪШйа гШиеЪдЭ гШдалЭийШнајЭ, дЭ йЭЮайа
Эвайаийаобеј бквйкза, Шва дШ даЪек беја дЭ ЬежкпйШ ЬШ иЭ бШЮЭ „И йШбе
ћЭ жШийа“. НЬЫеЪездеий јЭ ЪШЮдШ. ЗШ гЭдЭ, Щайа овШдег Щаве бејЭ езЫШ-
даЯШнајЭ, ЯдШоа Щайа ЬЭе дЭбЭ аЬЭјЭ. А адШоЭ, ЯШпйе?
Пжйкжјб гб злЪгбвЩ аЩ зжЮкйвЩ жйкЫЩиЮњЩ вжЭ ВЩй?
ЦЭийайШг иЭЩа пйе иШг еЬзШийШвШ к жЭзаеЬк бШЬШ иЭ жЭидаобШ
зЭо ивкпШвШ а кЪШЮШЪШвШ, Шва а бШЬШ иЭ дЭгеЫкћдеий езЫШдаЯеЪШњШ
гдеЫеЩзејдам жеЭйибам ЪЭоЭза ежзШЪЬШЪШвШ йагЭ пйе „МабегЭ дајЭ
жейзЭЩдШ жеЭЯајШ! ЧйШ еЪЬЭ геЫк зЭћа е Ъаиебег!...“ МЭ. ЉкЬагШ јЭ
жейзЭЩдШ жеЭЯајШ. ОейзЭЩдШ аг јЭ вЭжейШ. Се јЭ жейзЭЩШ. Леј ЯШЬШйШб јЭ
ЬШ ебкжаг иЪЭ йЭ љкЬЭ, ЬШ ам ЯШадйЭзЭикјЭг, а еде дШјЪШЮдајЭ, к ЬеЩШ
ЪаиебЭ йЭмдевеЫајЭ, ЫЬЭ јЭ йевабе ЩејШ а ЯЪкбеЪШ а адлезгШнајШ –
ЪШЮде јЭ ЙАЙН жзЭЬийШЪайа жеЭЯајк. ЦеЪЭб ЯШивкЮкјЭ дШјЩељЭ: дШјкбк-
идајк мзШдк, дШјвЭжпЭ бњаЫЭ, дШјвЭжпЭ ивабЭ... зЭоа... А адШоЭ оЭгк
иЪЭ?
КЩвЩЫ јЮ жйЮћЩј плкб йЫжјЮ йкбнжЫЮ еЩ йкиЩежд јЮабвл, л жЫжд
йглпЩјл еЩ йизйвжд?
Баве га јЭ јШбе ЬзШЫе окйа иЪејк жеЭйибк зЭо жзЭЪЭЬЭдк дШ
ОНЕСРЙИ изжиба јЭЯаб. МЭ к ЩкбЪШвдег жзЭЪеЬк, дЭЫе жзЭжЭЪШдк. ЗШ
гЭдЭ јЭ йе Щае, жебвед а оШий!

КЩвж ВЩдЩ вЩж БЮгжилйвбњб аЫлпб еЩр йизйвб јЮабв?

Рзжиба јЭЯаб га јЭ Ъзве зШЯкгљаЪ. КШбе иЭ киЪШјШјк деЪЭ зЭоа,
пйе гЭ јЭ јШбе аЯдЭдШЬаве. ЈШ, дШ жзагЭз, жељиба кежпйЭ дЭ зШЯкгЭг
(игЭјЭг иЭ) , Ш изжиба – бШе дШ аЯЪевайЭ.

57
 РЮобкЮ еЮркж б ж йЫжјжј зжЮабјб. ГЭЮ еЩгЩабкЮ бейзбиЩобјл аЩ
йЫжјЮ йкбнжЫЮ?
ЉкЩШЪ. БаЩвајШ. ЗШмЪШвдеий.

ПгЩежЫб аЩ 2019. ЬжЭбел…

ЗШ 2019-к ЫеЬадк агШг ЪЭвабЭ жвШдеЪЭ. ЈШбе. ОезЭЬ лЭийаЪШвШ,
беја иШг ижегЭдквШ зШдајЭ, жвШдазШг дШийкжЭ иШ жЭидаобаг ЪЭоЭзагШ
к ЛеибЪа, МЭиЪаЮбег ЯШгбк (йзШЬанаедШвде), к КайЪШдаја. СШбеђЭ,
ЯЩеЫ еЬзЮШњШ кгЭйдаобЭ ЭдЭзЫајЭ, ЪШЮде јЭ коЭпћЭ а дШ гЭђкдШзеЬдаг
лЭийаЪШвагШ.

КЩвж длабвЩ б зжЮабјЩ бЭл јЮЭеж ла ЭилЬж. ШкЩ јЮ пЮдл бейзб-

иЩобјЩ?
ИгШг гкЯаобе еЩзШЯеЪШњЭ к бвШиа оадЭвШ. ЛкЯабШ јЭ кЯЪапЭдШ.
ПЭо јЭ кЯЪапЭдШ. ЊамеЪШ иагЩаеЯШ јЭ иШЪзпЭдийЪе! ИдижазШнајШ, йе јЭ
еЬзШЯ иЭдЯкШвдЭ ЩвШЫеЬШздеийа ЯШ ЮаЪей, бШбе иЭ йе дЭ Ща гШдалЭийе-
ЪШве...
ШкЩ ЫжгбкЮ л ВЩржј БЮгжилйбјб б ркЩ зжилплјЮкЮ еЩдЩ?
Веваг БЭвезкиајк бШе ЯЭгљк. ЉкЬЭ Ъеваг.
А Ъа? ДеЩзе Ьепва...

58
 БИНГПАУИЈА
АдШ РЭзЫЭјЭЪдШ ЛШзйадоаб јЭ жЭидаб, беезЬадШйез гЭђкдШзе-
Ьдам бњаЮЭЪдам жзејЭбШйШ а ЫвкганШ жеЯезапйШ жеЭЯајЭ к ЛеибЪа. Пе-
ђЭдШ јЭ 6. јШдкШзШ 1994. ЫеЬадЭ к Ладибк.
Т 2012. ЫеЬада ЬажвегазШвШ јЭ иШ нзЪЭдег Ьажвегег дШ Лад-
ибег лШбквйЭйк ЯШ ладШдиајЭ а Эбедегајк к ийзкна „БШдбШзийЪе“. Да-
жвегазШвШ јЭ иШ еЬвабеЪШњагШ гкЯаобк пбевк к бвШиа оадЭвЭ а ЪебШ-
ва. ГеЬадЭ 2016. ЬажвегазШвШ јЭ дШ БЭвезкибег ЬзЮШЪдег Эбедегибег
кдаЪЭзЯайЭйк, игЭз „СзЮапйШ ЩЭзЯЭ“. ПШЬавШ јЭ бШе ЭбижЭзй ЯШ ЫейеЪад-
ибЭ жеивеЪЭ к БОР „РЩЭзЩШдна“, бШе ЫвШЪда зШокдеЪеђШ. НЬ 2015. ЫеЬа-
дЭ зШЬа бШе ладШдиајиба ЬазЭбйез.
ЗЩазбЭ жЭиШгШ еЩјШЪљаЪШвШ јЭ к Пкиаја а БЭвезкиаја: ПиЮЭ... жйЮ-
ћЩј, Ладиб, 2015; ЯЩазбШ жЭиШгШ ЛЩвж йЮ аЩзЩдкб, РгевЭдиб, 2017; жеЭ-
ЯајШ а жзеЯШ ОйЩеееЩ, Ладиб, 2015; ЛбибвЩ, ЛеибЪШ, 2018; жеЭЯајШ ЯШ
ЬЭнк ЗЮпбћ НЮЪжгјЩр, Ладиб, 2017; бњаЫШ ЯШ ЬЭнк ПжЫићЮ б ЫжћЮ, ЭЬкбШ-
йаЪдЭ аЫзЭ а жеЭЯајШ, Ладиб, 2018; ЯЩазбШ жзеЯЭ ПибпЮ. ЕйЮјб, Рге-
вЭдиб, 2017; жзеЯШ ЭиЭја ВиЮдЮ јЮ ЭилЬЩпбјЮ, ЛеибЪШ, 2016.
НЩјШЪљаЪШдШ јЭ к гдеЫаг ЪеЬЭћаг бњаЮЭЪдаг жкЩвабШнајШгШ,
кбљкокјкћа: ШдйевеЫајк ПибежрЮњЮ иЮпб, бејк јЭ еЩјШЪавШ РвеЪЭдибШ ШбШ-
ЬЭгајШ, БкЫШзибШ, 2017; ШдйевеЫајШ ДЩЫбЭжЫЩ нЩимЩ, ИЯзШЭв, 2016; оШие-
жаи „РШЪзЭгЭдаб“, ЛеибЪШ; „ЙњаЮЭЪда ваий“, ЛеибЪШ, ЯЩазбШ жЭиШгШ ЧЩ-
йжЫебпЩиб зЩдћЮњЩ, ЛеибЪШ; ШдйевеЫајШ Рлйвж аЫжеж, ЛеибЪШ; НЮдбЬЩ вњб-
ЯЮЫеЩ, Ладиб; БЮгЩ ВЮЯЩ, Ладиб; НЮдЩе, Ладиб.
КШкзЭШй јЭ гдеЫам бњаЮЭЪдам дШЫзШЬШ а коЭидаб дШ жзЭийа-
Юдаг лЭийаЪШвагШ а гШдалЭийШнајШгШ, кбљкокјкћа а гЭђкдШзеЬде йШ-
бгаоЭњЭ к оШий РЭзЫЭјШ ЈЭиЭњадШ; „Нм, Пкиаје, зШЯгШмда бзавШ“, гЭђк-
дШзеЬда лЭийаЪШв „РвеЪЭдиба ЯШЫзљШја“, ВШздШ, 2017; гЭђкдШзеЬда лЭ-
ийаЪШв к МШЯШзЭйк „ДШЪаЬеЪШ мШзлШ“, ИЯзШЭв, 2016; бШе а гЭђкдШзе-
Ьда лЭийаЪШв гвШЬам жЭидабШ „Лназа“, ЛеибЪШ, 2013-2015. ДеЩайдаб
јЭ жеиЭЩдЭ дШЫзШЬЭ БкЫШзибеЫ дШнаедШвдеЫ зШЬајШ а жзеЫзШгШ „Фзаийе
БейЭЪ“, ВШздШ, 2017.
ЦвШд јЭ РШЪЭЯШ жаиШнШ ПкиајЭ а БЭвезкиајЭ а овШд ЕЪзеШЯајибеЫ
иШЪЭЯШ бњаЮЭЪдабШ. Акйез јЭ а гдеЫам инЭдШзајШ ЯШ жзЭЬийШЪЭ к жеЯеза-
пйк жеЭЯајЭ к Ладибк, иеваийаобам беднЭзШйШ к МЭиЪаЮбег ЯШгбк а дШ
жеЯезданШгШ к Ладибк а ЛеибЪа. НзЫШдаЯШйез јЭ а беезЬадШйез лЭийа-
ЪШвибеЫ жебзЭйШ „НЩШијШдШ ПкиајШ“ к БЭвезкиаја. НзЫШдаЯШйез јЭ гЭђк-
дШзеЬдеЫ лЭийаЪШвШ жеЭЯајЭ к БЭвезкиаја „НиШдШ“ к ебЪазк гЭђкдШзе-
ЬдеЫ лЭийаЪШвШ бквйкзЭ к „ЕВПАЗЕР“, Ладиб, 2017, МЭиЪаЮ, 2018. Ве-
ЬайЭљбШ јЭ гдеЫам геибеЪибам беднЭзШйШ, жеЭйибам йШбгаоЭњШ а лЭ-
ийаЪШвШ. НЬ 2016. ЫеЬадЭ ийШвдШ јЭ ЪеЬайЭљбШ гЭђкдШзеЬдеЫ йШбгаоЭњШ
аЯ жеЭЯајЭ „Лназа“ к ЛеибЪа. СзЭдкйде ЮаЪа а зШЬа к Ладибк.

59
 АееЩ СЮиЬЮЮЫеЩ МЩикбепбв

60
 АеЩ СЮиЬЮјЮЫеЩ МЩикбепбв

ПШЯкг. ЙШе дабШЬШ

РЪЭ јЭ жеоЭве ЬШ ЫеЬа:
ИЯ йзШЫеЪШ гејам
вЭжйаза ик дШ ЪеЬа.

ЛШпйШве иЭ Ъаиебе
ОШЬШвЭ ик бШ изЭћа ЯЪЭЯЬЭ,
А жеЬ гејаг жзеЯезег
ГвЭЬШм вШийЭ иЭ ЫдЭЯЬЭ.

ГвШи а иЭдбШ к йШга,

РЪЭ жеЬ еЬЭве јЭ ийШве,
А жзЭЬ гејаг еоагШ,
СзЭжЭзЭве јЭ а ијШве.

ДШз ЩЭпЭ – пйе јЭ ЬеЩзе,

Чйе вепЭ јЭ ЪЭћ ЩвЭЬа;
ПШдајЭ, пйе јЭ жзепве,
Ма ЪШЯЬкмШ дЭ ЪзЭЬа.2

2
ОзЭЪеЬ еЪЭ жЭигЭ а адйЭзЪјкШ СајШдШ МЭЬаћ, жзЭЪеЬ еийШвам жЭиШгШ ЛШзадШ
ВкобеЪаћ, жзЭжЭЪ иЪам жЭиШгШ ВЭзељкЩ ВкбШпадеЪаћ.

61
 ЕЩЁ ЗАЦВЕСЕС ВИМНГПАД...

ХЪЭва ЪадеЫзШЬдаба. Озяде веЯШ нЪЭвШ.

БезЬеЪыга ЪЭдШга жзеоде жвЭваиь жеЩЭЫа.
ОвеЬы иеЯзЭЪШва... а дЭ Щыве аг оаивШ!
ДыпШва иШЬы... АзегШйег Ыкийыг а йЭзжбаг...

ЦЭздяЪыЭ жкмвыЭ яЫеЬы жава иЪЭй,

ОеЬ йедбей а ЫвяднЭЪей беЮанЭй ижЭвШ гябейь.
И Ыеийа б ийевк иеЩазШваиь жеЬ ЯЪкба лвЭйй...
ЖЬШвШ!... МШжевдяя ЬШЪавьда Ыеийяг дШ зШЬеийь!

И Щыва безЯады ЪиЭЫЬШ Ье бзШЭЪ жевды!

ИибШвШ ейЩездыЭ ЫзеЯЬья Ъ ЪЭйЪаийым кЯШм...
Р мЪШвею а Ъ йШднЭ йежйШвШ иШЬеЪ жвеЬы,
А ивШЬбШя бзеЪь ЪадеЫзШЬШ жяйдШвШ ЩвкЯк!...

И ЪиЭ кЫещШваиь мгЭвьдыг гевеЬыг Ъадег!

Ме ЪЬеЪевь дШжайбШ бзЭжбеЫе дЭ мЪШйШве!
МЭ жегдя ЯШоЭг иеЩзШваиь а ЯШ оьаг ийевег,
ИЯ оШп жзеваЪШя дШ ЫзкЬь, жезанШва: „ЛАКН!“

ОкийЭв ЪадеЫзШЬдаб а ийШвШ иЭЬей веЯШ.

В гезщадаийым жзайездым яЫеЬШм Ыезбва беийа.
ЙзаоШва „ЕЩЁ!“ И Ъ аийегЭ! В жейк! В ивЭЯШм!
ЛЭпШвШ бзеЪь зШдЭдым ийеж и бзеЪью ийШзым ЫзеЯЬЭй!

В зШЯЫквЭ Ьежава бзЭжвѐдкю иевь Ье ЬдШ,

И Ъ зежейЭ ЪиЭ зШЯепваиь же иЪеаг ЬевадШг.
ИииябвШ... Ме Ъ ибезЩа жеиЭявШ иЭгЭдШ...
Ещѐ ЯШнЪЭйѐй ЪадеЫзШЬ дШ ЗЭгвЭ жкийыддей!...

62
ЈНШ ЋЕ ЦВЕСАСИ ВИМНГПАДИ...

ХЪЭйШва ик ЪадеЫзШЬа. ХЪШвШ јЭ веЯШ гејШ.

ИЯ ЩезЬам ЪЭдШ оЪзийа ик аЯЬШдна йЭбва,
ГзеЯЬеЪа ик иШЯзЭЪШва... а дЭ ЩЭпЭ аг ЩзејШ
ДаиШе ЯШиШЬ јЭ... Лазаиег Ыкийаг а йзжбаг.

ЛеЬзШ ЯздШ ЫзеЯЬеЪШ кжајШвШ ик иЪЭйвеий,

ОеЬ йШдбег а ијШјдег беЮанег ЯзЭвШ јЭ ивШЬеий.
И Ыеийа иЭ ебкжљШмк ЯШ ийевег кЯ ЯЪкбЭ лвШкйЭ...
ЦЭбШвШ иШг!... ДШ дШжкдаг гкљШок ЫеийагШ дШ зШЬеий!

И безжЭ ик кЪЭб ЩавЭ Ье ЪзмШ жкдЭ!

БазШвШ иШг дШјвЭжпЭ ЫзеЯЬеЪЭ аЯ ЬкЩебЭ веЯЭ...
ЗШмЪШвде иШг аЫзШвШ же ЯзЭваг жвеЬеЪагШ,
А ивШйбШ бзЪ ЫзеЮђШ ЩејавШ га јЭ зкЩеЪЭ ЩвкЯЭ!...

И иЪа ик Щава кЫепћЭда гвШЬаг Ъадег бејЭ ежајШ!

Ава ЩвШЫеивеЪЭде жаћЭ дајЭ ам ЬеЪељде ежаве!
МЭ иЭћШјкћа иЭ ЯШпйе ик иЭ ебкжава ЯШ еЪаг ийевег,
„ЛШве јЭ!“ бванШва ик Ьеб Ъаде иЭ же ЫзкЬагШ ваве.

ВадеЫзШЬ јЭ ЯШжкийЭе, еиЭЬЭе јЭ к веЯШгШ.

Т игЭЮкзШдаг ЯздагШ еийШвЭ ик иЭгЭдбЭ ЫевЭ.
ЙванШва ик „Јеп!“ И ЬШљЭ! Т Ядејк! Т икЯШгШ!
ЛЭпШвШ бзЪ иЭ ЫзеЯЬеЪШ а ийежШвШ пйе ЩевЭ!

МШ Ъзмкднк ЪЭиЭљШ жЭмШз јЭ аижајЭд Ье ЬдШ,

И к йапада, иЪа ик иЭ зШЯапва к иЪејЭ йШгдЭ ЬевадЭ.
ОзЭиШмве јЭ... Ава иШг к ЮШвеийа жеиЭјШвШ иЭгЭдШ...
НжЭй ћЭ ЪадеЫзШЬ нЪЭйШйа изЭЬ ЗЭгдЭ жкийевадЭ!...

63
 ЙАЙ ОНЛМИШЬ

- ЙШб жегдапь е ЮаЯда?

- Оегдю...
Йзепайия Ъ зкбШм ЯЭгвя...
И дЭЩе ЯШ жЭвЭдею
ОзеЯзШодЭЭ мзкийШвя...

В ЮШзк Ыезяоа еЬЭЮЬы,

ДымШдаЭ а жЭиеб...
Ве ижШи жеЬ зкЩШмей иЪЭЮай
ОевещЭйия ЪЭйЭзеб.

МШ жзаЪяЯа бедь ижЭиаЪый –

РйеявЭн ийЭждым пазей,
ТЪЭдоШддый Щкйдей ЫзаЪей –
РбведаЪпаиь ЯШжзкЬк жьѐй...

Я жегдю: бзепава пйезгы

НйЪЭидый икмей кйѐи,
А жзЭЮЬЭ дЭзкбейЪездый
ЕЬЪШ дЭ бШиШвия ЯЪЭЯЬ!...

ВеЬШ аийазШЭй бШгда,

СШб гкЬзеийь игазяЭй жзыйь...
А ЪзЭгя? Оеойа мЪШйШЭй
ОеЪЭзайь а жевюЩайь...

64
ЙАЙН РЕ РЕЋАШ

- ЙШбе иЭ иЭћШп ЮаЪейШ?

- РЭћШг иЭ...
Т зкна ЯЭгљЭ гШве...
И дЭЩе аЯШ жЭвЭдЭ,
РШ жзеЪаЬдаг бзаийШвег...

Т ЮШзк еЬЭћЭ ЪзЭвЭ

ДаиШњЭ бШе жЭиШб...
Чазадк бепкљЭ ЩЭвЭ
НиЪЭЮа ЪЭйзШ ЩљЭиШб.

МШ жеЪенк бењ јЭ ЮаЪа –

Ое ийЭжа иЭ пазебеј ЪајЭ,
ВЭдШн гк к Щкјдеј ЫзаЪа –
РШЫдкЪпа иЭ ЪеЬк жајЭ...

РЭћШг иЭ: евкјЭ зШЯдЭпЭ

вайанк икЪк, ийзгк,
А дЭбШЬШ ЪаиебШ ЩЭпЭ
И ЩваЯк ЯЪЭЯЬШдег Ызгк!...

ВеЬШ аижазШ бШгЭд,

Й гкЬзеийа Щзайбеий ЬевЭйа...
А ЪзЭгЭ? ЊЭЫеЪ јЭ ЯдШгЭд
ОеЪЭзеЪШйа а ЯШЪевЭйа...

65
 ВНС ЧСН

ЙШб ЯШбкжезЭддеЭ Ъаде,

Вдкйза кЬЭзЮаЪШю зШЯваЪы!
Озезеоайь юдеийа дЭ ЬШде...
НЬде гЫдеЪЭдаЭ, – Ъей, оЭг ЮаЪы...

Капь йе ибШЮк, ойе кЫеЬде ЪШг,

И СШб, бШб йзЭЩкЭй ЫезЬеийь ЪШпШ!
А ЪЬзкЫ, ЪдагШйЭвьдыЭ б ивеЪШг,
ВеЯдЭдШЪаЬайЭ?! – Вей, ойе ийзШпде!...

А Ъ ЫдЭЪЭ язеийа дЭ щШЬяй!

Ме ежзШЪЬШдаю мЪШйай ЪЯЫвяЬШ:
ЕЬЪШ ЬеЪЭзоаЪый, ЬеЩзый ЪЯЫвяЬ
Оеойа к бШЮЬеЫе, – Ъей ойе жзШЪЬШ!

НЩаЬы гдеЮШйия ЩкЬйе идыйь:

ЗШ ебе-ебе, ЯШ беЮк-беЮШ!
МЭ ивеЮде иЮШвайьия а жзеийайь...
ЗШЩыйь жзещЭддеЭ... – Ъей, ойе ивеЮде...

ЙШб Иибзы иЪЭй аиоЭЯШЭй Ъ Ьыг, –

ПШийШЭг Ьыгег ЭЬадеЬкпде...
МЭ ЯШжШиЭпьия дШ ЬЭдь дкЮЬы.
КюЩайь жеаийадЭ!... Вей , ойе дкЮде!

66
ЕВН ШСА

ЙШе ЯШжЭоШћЭде Ъаде

ТдкйзШ к иЭЩа јШ Ъзаг!
ОзезепйЪе гвШЬеийа дајЭ ЬШде,
Т гШЫдеЪЭњк, – Эйе, йШбе ЮаЪаг.

Абе ЮЭвайЭ, ЫеЪезаћк вШЮа,

И еде, пйе ЫезЬеий ЪШпШ Ъева!
ИибзЭде, зЭојк пйе ЩвШЮа.
И ежЭй жзЭЯазЭйЭ?! – Се гЭ Щева!...

А к ЫдЭЪк јШзеийа иЭ ЬШйа!

ЗШ ежзШЪЬШњЭ ЬеЪељде јЭ жвШоде
Т дЭоајЭ иЭ еоа ЯШЫвЭЬШйа,
Се геЮЭ иЪШбе, – а йе јЭ йШоде.

ЙШе иШд кЪзЭЬЭ иЭ гдеЮЭ:

ЗкЩ ЯШ ЯкЩ, ебе ЯШ ебе!
Нжзеийайа, йе иЪШбе геЮЭ...
Ава еийШјЭ зШдШ ЬкЩебе...

ЙШе ИибзШ иЪЭй к Ьагк жвШдк, –

ЈЭЬадеЬкпде а га, жкй дЭЩШ,
РжШиЭњШ дЭгШ дШ икЬњЭг ЬШдк,
ВевЭйа аибзЭде – йе дШг йзЭЩШ!

67
 ЛЕШАЕС ЛНКИСЬРЯ

ЛЭпШЭй гевайьия ЫевеЬдШя жйанШ...

МЭзеЪде ийкоай иЭзыг бвюЪег Ъ ебде.
МШиыжвю ЯЭздШ... Окийь бвюѐй же бзкжанШг...
Ей дыдоЭ дкЮдЭЭ. ЛдЭ дыдоЭ ЬШде.

ЛЭпШЭй гевайьия дЭзШЬеийь дШ ванШм

ОземеЮам, и зШЯвайей йзЭЪеЫей Ъ ЫвШЯШм.
ЦкЮШя... ЗШжегдю а ЩкЬк йегайьия.
БвкЮЬШя Ъ ийезеддам иЭзЬЭодым ЬЭвШм!

ЛЭпШЭй гевайьия ЯШЩей ЪЭзЭданШ:

ЙШб ЬШвьпЭ? ГЬЭ вкопЭ? Ййе жзШЪ? Цйе б ийевк?
ЦЭгк гадеЪШйь? А оЭгк ЬевЮде иЩыйьия?
И ойе дШЫеЪезЭде Ъ ЫдЭЪдег жывк?...

И Ъиѐ дЭ Ье ивеЪ! РеведЭюй зЭиданы...

Рбзажай жевеЪанШ!... ЛЭпШЭй гевайьия!
МЭ ЪзЭгя! МЭ ивкоШй ЪЯыЪШйь изЭЬь икЭй!...
А Ъ ЫзкЬь ЪеЯЬШЭйия ЩЭЯгевЪдый ейЪЭй...

68
НЛЕСАЊЕ ЛНКИСВЕ

ЛевайЪк га егЭйШ ЫвШЬдШ жйанШ...

ТЬШзШ е жзеЯез бљкдег иаЪаг.
ДШјЭг јеј ЯздЭЪљЭ... МЭбШ бљкнШ.
ДШдШи јеј йзЭЩШ. А јШ ЮаЪаг.

ЛевайЪк га егЭйШ дШ ванк йкЫШ

Т ебк жзевШЯдабШ, йкЫШ к ЫвШик,
РШеиЭћШг иШ жШйњег ЬзкЫШ,
ЊЭЫеЪШ ийзШЬШњШ а гејШ ик.

ЛевайЪк га егЭйШ гдеЫе дайа:

ЙШбе ЬШљЭ? ГЬЭ ЩељЭ јЭ? ЙШ бег аћа ийевк?
ЧйШ жзепве јЭ? И пйШ ћЭ Щайа?
И пйШ зЭоЭде јЭ к ЫдЭЪк а Щевк?

РЪЭ дЭЬезЭоЭде јЭ! РвШдЭ йзЭжШЪанЭ...

Чбзажа жШйеи! Се гевайЪа га игЭйШ!...
МајЭ йзЭдкйШб... МЭ ЫвЭЬШйа икЬЩада к ванЭ!...
А к ЫзкЬагШ дЭокјда еЬЫеЪез нЪЭйШ.

69
 САЙИЕ ЗЕЛКИ... САЙИЕ ЛЫ

ПкЩны мевеЬдей, мгкздей Яагы.

Ревью жзаиыжШддШя ЫевевЭЬанШ.
СШбаЭ ЯЭгва... йШбаЭ гы...
ЙзыйШя вьЬШга дШЬЭЮЬШ бевЭЩвЭйия.

ЗЭгвя зШипайШя аЯ зЪШдья

ДШ а БеЫ ЪЭийь аЯ оЭЫе едШ иейбШдШ!
МЭкжебеЭддыЭ бзШя
РЪыпЭ ежвШбШды: ЪвШЮде а иеведе.

Виѐ йШб ЮЭ иЭзШя ей бездЭй...

ОЭжЭв? Быйь геЮЭй иЭЬШя Ье ЪзЭгЭда?...
А ЪЭйзы ЪыгЭзпам ЬЭзЭЪЭдь
РмеЬяйия жеЬШйью б ЫезеЬк – гыйШзю...

АилШвьй, еЩеоады а жевя

ОЭзЭЩадйеЪШды идЭЮдыга йзежШга.
ЧЭзЭдЫа ийазШдеЫе ЩЭвья
Ргейзяй ШдлШи ЯШ ЩШвбеддыга ийЭбвШга.

МЭмЪШйбШ, жШмейШ, жЭзЭЫШз –

ВЭодыг бвЭйгег дШ аийезаа ЪыЮЮЭде!
А нЭзбЪа пвюй дЭЩЭиШг мезШв –
Эйе иЪеяоЭийЪе гевай ЯШ ЩваЮдЭЫе...

МЭ ЯШзЭоЭддыЭ ей икгы...
РагЪевег ЮаЯда ЯЬЭиь мвЭЩдыЭ гЭвьданы!
СШбаЭ ЯЭгва... йШбаЭ гы:
ВевьдыЭ ЪЭзайь, жзещШйь а дШЬЭяйьия...

70
ЙАЙВА ЈЕ ЗЕЛЉА... САЙВИ РЛН ЛИ

ЙзШјЭЪа мвШЬда, жзЭЬЭва йгкзда,

Рељк жеикйШ жевЭЬанШ.
ЙШбЪШ јЭ ЯЭгљШ – йШбЪа иге а га,
МШЬШ жеЬ вЭЬег, а дЭЪЭзанШ.

ЗЭгљШ ЬзењШЪШ, зШибзејЭдШ,

РШге БеЫ ЯдШ еЬ оЭЫШ иШйбШдШ,
МЭигазЭдШ, дЭкжебејЭдШ,
РвШдаг икЯШгШ ежвШбШдШ.

РЪЭ јЭ йШбе иаЪе аЯ безЭдШ...

ОЭжЭе. ВзЭгЭдШ иЭЬШ ЩзШЬШ...
ВЭйзеЪа, а иЭвШ игезЭдШ,
И ивабШ аЯгкоЭдеЫ ЫзШЬШ...

АилШвй, ЩеЫШЯЭ, ЮаЪанЭ,

Нбеве идЭЮдШ ийШЯШ аЬЭ,
ИижзШдеЫ ЪЭпШ ЪаиЭ ЮанЭ,
РШ ЩШвбедШ едЭ иЭ ЪаЬЭ.

МЭЯШЬеЪељийЪе, ЩвкЬ, гШгкзвкб,

РЪа жеЬ ЮаЫег ЪЭоайаг ийејЭ,
А нзбЪШ пШљЭ бШ дЭЩк ЯЪкбЭ,
БзШйийЪе иЭ гева ЯШ ЩваЮњЭ иЪејЭ.

Де жзеијШобеЫ пйШжШ иЪШбе геЮЭ жШийа,

ЖаЪейк дШпЭг ЪеЬЭданШ јЭ гЭзШ...
ЙШбЪШ јЭ ЯЭгљШ – йШбЪа иге а га.
НийШјк жзШпйШњЭ, дШЬШ а ЪЭзШ.

71
 КЩж ЭЮЫжјпбоЩ б вЩж зжЮкЮйЩ ДилЬЩ љлЪЩЫ – ЬбкЩиЩ

АеЩ МЩикбепбв йЩ ижЭбкЮљбдЩ СЩ ЬжйкжЫЩњЩ л БлЬЩийвжј

„СгжЫЮейвж ЪиЩкйкЫж“ ВЩиеЩ, 2017. ФЮйкбЫЩг зжЮабјЮ БЩњЩ ЛлвЩ, 2018.

72
од рода светла и славна
 Mикиха Кпаљ

НД ПНДА РВЕСКА И РКАВМА

Береда ма нсвапањт 31. ламиуерсахије „ѝеуилијими дами“ т Спрсе-
мийт, 12. јтма 2018. гндиме

Цапиха хапева, йайн мапндма оерла йазтје хапихт Ликихт, дн-

бпнокндма вкадапйа, oд хапрйнг мейнг йнпема, окелема Свеснг Силенма,
опвнг гнрондима Спбила и лнмафиња ѝеуилија, мейадачња деронсиха
ѝекема, он ирснвесмнл спагицмнл тдерт, трпдма и бкагнцерсива онре-
рспила, опесйиња и пнднмацекмиха рпорйиф оермийиња и опва рпедњн-
вейнвма евпнорйа оермийиња, т Рпбији, зелљи где ре оерлнл окаце, где ре
окацел оева, где ре рлпћт живи, онотс нме меилемнваме везиље чсн је
рисам биреп везка / ма две самйе игкихе / ма два йнмха рпебпма – нрсави-
ке рт онснлрсвт завесми пазкирсавајтћи онјлнвмий опенбпажемиф трп-
дмиф пеци и лекндије, онсейан из ртчсиме мајдтбљег бнка – йнрнврйнг
спагизла йнкейсива и вкарсисе оасње збнг гтбисйа десеса, т цирснл
бнгнрктжбемнл љтбнрсињрйнл бекнл оевт йан нрмнвт и онсйт рпорйе
лнпакме вириме.
Пнднокелемисе Репб йпарапйе: хапихе Ликихе и лајйе ѝтгнви-
ћа, оерлнсвнпйе ѝеуилије, Казапеве чћепи, Пнйрамде дјевнјйе ра зпми-
ла кеђемрйнг бирепа, Вике Павијнјке, Рилнмиде, Оапарйеве, ѝевпнриле,
Йнрапе, Љтбе Далјамнве, Опијездиме ѝекихе, рвесе Амгекиме, Гнјйнвихе
т селеље гпада зазидаме, ѝекеме, Нкивепе, ртксамије Лапе, Лнпавйе бе-
љапйе... хапихе, лнмафиње, ймежевићйе, церсисе гнронжде, деронсихе и
вкадапйе, векийачихе, ондвижмихе, гпадисељйе, хпйвемнопикнжмихе,
зелљннбдекацихе, везиље... рве се йњигнљтбиве днлиме – дероиме, ца-
рме гнронђе, раздаче једимрсвемт рйтомт веклнчйт ийнмт рсајаћег жем-
рйнг илема.
А њифнва рвескнзапма рвескнрс и векекеома оерла (т онесрйнл
спнјрсвт) – нд ѝеуилијиме мајтроекије онфваке т рпорйнл језийт, т дн-
рктфт ра Ликицимил оевнл Уднврсвт лнјелт жемий (О Лазапт – йпимт
йнји ријањел рве звезде мадријава) дн Осоирамија Бнгнљтбмнг ѝекеме
Бакчић (њеме и Казапеве йћепи) онйазтје йайн ре оевањел н Бнгт и ое-
вањел н пндт лнћмил завесмил оермицйил гкарнл и лнкисвемил ра-
звтцјила ра извнпа језийа рпорйнг онрсаје – рвевпеле.
Вархекил живнснл ма онкзт рпбрйнг пнда, и ѝеуилија и Лики-
ха, тсвпдике рт мајвичи есицйи нбпазах (йнји ће йпнз мейнкийн йарми-
јиф вейнва унплткираси мајтйкесија рпорйа оермийиња – Ликиха Рсн-
јадимнвић Рпойиња, а йнја йаже да Пермий је без мапндме рверси йан ве-

75
спнл нспгмтс кирс йнји ре рвтйтда замнри), чсн рт рвнјил сајмнсвнп-
мил ркнвнл онйазаке оермицйе ркедбемихе и маркедмихе: ркеоихе –
Живама и ѝеха и нма безилема из Гпгтпевха, Равйа Живйнвић, ѝткијама
Мнвайнвић, ѝткија Падивнјевић, Йасапима Бпаћевацйи, Етрсафија нс Ап-
риц, Дпага Дилиспијевић-Дејамнвић, ѝекема Дилиспијевић, Дамиха
Лапйнвић, фекемирсйиња и оермийиња Амиха Равић-Пебах, Ириднпа
Рейткић, опва жема цкам Рпорйе Йпаљеврйе айаделије матйа и мајтл-
мија Евпнољамйа, Дерамйа, Ликема Оавкнвић-Бапики... оа рве дн... дн
Дапимйе ѝевпић (йнја је салмил изтрснл илемнвака оракал пароесе
зелље Јеп Спб рал онрпед вапнчи опичс)...
Рве нве оермийиње, ѝеуилијиме маркедмихе, т змайт рт опавн-
ркавме вепе и махинмакмиф идеја.
Рспадакмнл рсазнл Хпирснпндихе, он рвнј рпорйнј зелљи йайн
бекеже зкаснйпики филмнгпауи нд йнрнврйнг онкнла йад он зелљи бе-
јафт беда, окац и ваоај метсечми... отсел йнји ре нрнбисн рпорйнл мапн-
дт ра мајдтбљил спагизлнл ми дамар ме нйнмцава – бкагнцерсива гн-
ронжда ѝевгемија, йнја је т 22. гндими онрке рлпси рвнг римцића, десе-
чхеса Тгљече, опилика лнмачйи онрспиг и днбика иле ѝеуилија, оа
рве дн спема йада ре оперсавика рије љесн 6913, ндмнрмн 1405. гндиме,
нма је спнрсптйил оермицйил везнл, зкасмил и рпебпмил мисила
ибпичила, ма бтйсавнј отпотп аскармнј рвики, изсптйнвака спи гпа-
дахијрйи вирнйн тзмерема окаца, лнкисвемн бнгнтзмеремн спнјрсвн:
„Стга за једимцеснл“ („Стга за лкадемхел Тгљечнл“, излеђт 1366. и
1371), „Лнкење Гнрондт“ (Завера за хапрйе двепи, 1389-1399) и „Он-
фвака ймезт Казапт“ (извезема т Љтбнрсињи, 1402).
Сил зкаснвезнвила варонрсавика је бнгнронзмајмт опавнркавмт
језицйт, ирснпијрйт, дтфнвмт, жемрйт спадихијрйт впедмнрс.
Мајкеочил и мајрйкадмијил зкасмил дарила онезије рпорйе, ѝе-
уилија, везиљйа и межма ласи, онбнжма, бкагнпндма, лтдпа и нйпесма
жема, једмнл пецјт, тлма йактђепиха йнја је реби т „Онфваки“ извеземнј
ма онйпнвт ймеза Казапа, т масоирт нмнл ма завери фикамдапрйнј, а јнч
памије, и днй ре мије мазвака йактђепихнл, т заоирт ма онкеђими рсапе
ийнмихе т Хикамдапт, кео, впкн кео ронлемий нрсавика (Рс. Мнвайн-
вић); Јеуилијима Пнфвака ймезт Лазапт је кирс дивме онезије, йнји је нди-
рса бин днрснјам да бтде извезем ртфил зкаснл он цирснј даларйнј рвики.
ѝеуилијима „Онфвака ймезт Казапт“ чсалоама је опви отс йнд
мар т опевндт ма равпелеми рпорйи језий т „Рпорйнл йњижевмнл гка-
рмийт“ и р йнлемсапнл Љтбнлипа Рснјамнвића, чсалоам 1904. гндиме. Т
извнпмнл језицйнл нбкийт чсалоан је Ђтпа Дамицић јнч 1861. гндиме
т 12. йњизи „Гкармийа Рпорйнг тцемнг дптчсва“.

76
 НД ГНРОНДРЙНГ ОИПКИС ВЕЗА – БНПДТПЕ РА КНЗИЦНЛ И
КИШЋЕЛ ДН ЖПСВНОКЕСЕМЦЕЛ ПАРЦВАКЕ ЛНЛАЧЙЕ ГПАМЕ

Зкасмн паропедеми йнмах оермицйе онфваке, тсйам т малес-ока-

смн ртдбиме рпорйнг мапнда, йпнз ѝеуилијимт забпимтснрс нбирсињтје
ре и т нвнл впелемт...
Т меизлепмнј Рпбији, вецмнј и безгпамицмнј т језийт, т дтфт, т
ркнбнднтлљт и нсаќбимнљтбљт, лагијнл оермицйе пеци, и рагкарјел
бића и бнжамрйнг т њелт, ѝеуилија је рвт рвнјт ласепимрйт љтбав и
меопелепивт стгт, нзапика ирйнм ркнвнл мапндмнг спајања.
Нд гнрондрйнг оипкис веза, тйпчсемнг бнднвила тсйамиха, ирои-
рапа, рвепамха, казапха и онйпрсиха, пазкирсаки рт ре мапндми тпмей,
нсвнпеми йпрсах и засвнпеми оптсах, оирамах и камцамах, нбалес и
парокес изпезамах... рве впрсе мајонзмасијиф рпорйиф везнва он рпорйил
ламарсипила и хпйвала – оечйипи дапнвхи, везива онфваке и онйпнва
и хапрйиф завера... нбпесеми ирфндичмнј сацйи – бнгнронзмања и бнгн-
рлипења; а т рвайнл бндт йнји је игкихнл нзмацика ичцисавалн бнке
нслеме јнј дтче – рве дн лнлацйе гпаме ма жемидбемил йнонпамила лка-
дића, нмиф меднпаркиф птзлапима (йайн иф је мапнд мазван), а йнјила је
Опимхионв окелемиси фисах (он Цпњамрйнл) ндпедин отсањт (днй гпн-
лнвисн и фтцмн и дамдањи ндјейтје) и йнји рт опе једмнг рснкећа нса-
ќбимрйнл ндбпалбемнл рсазнл йпемтки опейн залесмиф Опнйкесија
отс Вакнме, Дпаца... дн Йпуа... и јнч даље... да би ре ирснпијрйил тде-
рнл са лнлацйа гпама пазгпамака гињемицйил везнл и ноацай бнднл
он меизбпнјемил йалемил ронлемихила и гпнбичсила вархекнг Рпо-
рсва.
Онесйиња ѝеуилија ртдбимрйнл миси йнјт иропеда и сйа бнжам-
рйа лнћ, раздака је зкасмн змайнвље лнкисвемнг роарења:
Јеп ирсимрйн днбпн реби ралн је нмн йнје ре днживи ме ребе већ дпт-
гнг пади.
Заверт за хапрйе двепи ра йнлонзихијнл ма йнјнј Хпирснр т ап-
фијепејрйнј ндежди рктжи рктжбт ра Рвесил Варикијел Векийил и Рве-
сил ѝнвамнл Зкаснтрсил ѝеуилија везе т ламарсипт Жтоањевхт (1398-
1399) т Кевцт – т дптчсвт хапихе Ликихе днй нва мадгкеда ондизање
рвнје задтжбиме Љтбнрсиње:
Фака Бнгт, уака једимнле / чсн ре гпади једма кеоа хпйва / рпебпм
селељ а онзкаћем онйпнв.
Вкарсиснл онрвеснл илемнвања:
 Јеуилија трпдмн опимнри нвн себи рвеси – тсвпдика ре мајзма-
цајмија рпорйа оерлнсвнпма адпера т Рпбији, бач нвде, т Спрсемийт.
Онркедњи заоир н реби ѝеуилија је нрсавика ма једмнј окачса-
михи пађемнј нйн 1405, и вепнвасмн малењемнј мейнл ламарсипт т
Ирснцмнј Лайеднмији, где је бика рафпањема ласи њема; ме зма ре йнјил
отсел, окачсамиха је впелемнл днроека т ламарсип Отсмт т Птлт-
мији. Йад је нвн падика, илака је мечсн виче нд 50 гндима, и сај опе-
йпарми пад т ирснпији рпорйе опилењеме тлесмнрси, изведем је т ирснл
ремзисивмнл рсикт йан уперйе т Йакемићт и Перави. Ропелајтћи ре за
рлпс тзека је векийт рфилт и тзека иле Евопайрија. Ма рвикемнј сйами-
ми, зкасмил и рпебпмил йнмхел, извезем је кий лпсвнг Хпирса ра збн-
пнл амђека, он рпедими је извезем заоир ма гпцйнл, ције рт пеци тзесе
из оерала йнје ре онјт ма Векийи Оесай и Векийт Ртбнст – окац Ласепе
Бнжје мад лпсвил римнл О тжармнг ки и менбицмнг опизнпа... збнп амђека
оперспачи ре гкедајтћи се тбпнјема т лпсве...
Нвај сейрс и вез рећање је ѝеуилијимн ма лпсвн десечхе рафпа-
њемн ма Рвеснј Гнпи, цији гпнб йан жема мије лнгка да онфнди и закива
га ртзала.
Вецепар нвде, ма нвнл леспт бкагнвермнг ска, опед Ронлемийнл
хапихе Ликихе, т тоист Ликнча Цпњамрйнг:
Хнћт ки лнћи мегде дтчт да рлипил, т свпдил вирнпавмила измад
Сстдемихе и Љтбнрсиње? – мезелмил рвеопиртрсвнл Рвесе Оесйе Рпо-
рйе, Зачсисмихе, цији йткс сптднљтбивил и ндважмил закагањел нбзма-
миче две лтжарсвеме жеме (Ликиха и ѝеуилија), а н целт Цалбкай
нрсави заоир:
Одтзе вкадийа Хпирснр ркавт бтгапрйт оа јнј дапнва рпорйт, јеп је
са рвесисељйа рйиоспт рпорйнл онлнћмиха, онтздама зачсисмиха...
Ралн йазтје мал ре и ндгнвнп нме йнја ласепимрйи бди мад
окелемнл йнје нбтфваса сала и днй лнкисвемил ваоајел, тлмнжемил и
ра нвнднбмнл мачил мелипнл и забпимтснчћт, двнрсптйн лнки: за рва
цеда ймеза Казапа и за његнв мапнд, јеп:
Ттгнл рт лмнгнл здптжема си цеда – а њема Рвеска Оерла ндрвт-
йтда пазарсипе живнсндајмт и живнсвнпмт оермицйт емепгијт – ндајелн
рве онцарси и рвт ркавт Јеуилијимнл Скнвт – впфнвмнј лепмнј једимихи
т Ркнвапт вичевейнвмнг спајања. Рпорйнг!
Мейа нва лнја пец бтде дапай Опебкагнј Оермийињи и Цапихи
Ликихи – опед њифнвил рвервескил кихел!

78
 старославник
„Округли сто“: „Дозивања – средњовековно књижевно наслеђе
у модерном српском песништву“
 Јама Л. Акейрић

РПОРЙН РПЕДЊНВЕЙНВМН МАРКЕЂЕ И РАВПЕЛЕМН

ЖЕМРЙН ОЕРМИШСВН – ВИДНВИ ОЕРМИЧЙНГ ОАЛЋЕЊА

Опилисе, Рпойиње, чсн дап нд Бнга иласе [...]

йњиге опилисе йан лндепма опимнчења,
йан завечсања, йан задтжбиме,
заоир за нйпеољења нмила йнји днказе.
ЗезанШ Азиаћ-ЛШдЬШзаћ

РШЪзЭгЭдЭ изжибЭ жЭидабањЭ зШЯваоайаг жЭидаобаг изЭЬийЪа-

гШ Шзйабквапк ЮЭдиба иЭдЯаЩавайЭй к ийЪШзШвШпйЪк а ЩШпйадЭ иЭћШњЭ
дШ изЮдЭ гегЭдйЭ изжибЭ бквйкздЭ аийезајЭ. НЬЫеЪезде жзЭкЯагШјкћа
квеЫк иЪЭЬебШ а йкгШоШ дШпЭ ЭжемЭ аЯ јЭЬдЭ пазЭ ЬкмеЪдеЭийЭйибЭ жЭз-
ижЭбйаЪЭ, едЭ ЩаЪШјк дШивЭЬданЭ гедШмањЭ ѝЭлагајЭ. НЫвШпШЪШјкћа иЭ
еЬ пЭЯЬЭиЭйам ЫеЬадШ XX ЪЭбШ, еЪЭ ШкйезбЭ жзкЮавЭ ик ЪЭваба Ьежза-
деи зШЯЪејк дЭ иШге зеЬељкЩаЪеЫ изжибеЫ жЭидапйЪШ, ЪЭћ а оайШњк бкв-
йкздам йзШЫеЪШ. ОеЭйиба зШЬеЪа жејЭЬадам жевШбе, Шва дЭеижезде же-
ийШјк ЬЭе дШпЭЫ бњаЮЭЪдеЫ бШдедШ.
ЊамеЪШ жејШЪШ дШ жЭидаобеј инЭда ЬзШЫенЭдШ јЭ дЭ иШге ЯЩеЫ
йеЫШ пйе иЭ еиЪзћк дШ изЭЬњеЪЭбеЪде, изжибеЪаЯШдйајибе бквйкзде дШ-
ивЭђЭ, оагЭ, дЭкжайде вЭЫайагапк жзажШЬдеий јЭЬдег наЪаваЯШнај-
ибег мезаЯедйк, ЪЭћ а ЯШйе пйе, жШзШвЭвде иШ жЭиданагШ, бквйкзде ЪЭћ
ЭйШЩвазШдаг, жеийквазШјк ЪаЬ зЭваЫаеЯдЭ иЪЭийа беја Щаиге к еЪег
бедйЭбийк геЫва ЬЭладаиШйа бШе оермицйт дтфнвмнрс. ИЯЪЭиде јЭ ЬШ едШ
дкЬа ЬзкЫШоаја, жзеЬкЩљЭдаја ЬеЮаЪљШј ЬзкпйЪЭдеаийезајибЭ ийЪШзде-
ийа а зШЯкгЭЪШњЭ иЪЭйШ. ДШ Ща Щае ЪШљШде ЭийЭйиба еЩвабеЪШд, Ш жейег
а бквйкзде ЪаЬљаЪ, йШбШЪ ЪаЬ ЬкмеЪдеийа аданазШе јЭ кжепљШЪШњЭ
бквйкздеаийезајибам дШзШйаЪШ а иагЩевШ, йе јЭий жеЪзШйШб кигЭдеј, Ш
жзЭ иЪЭЫШ жаиШдеј йзШЬанаја – бејШ иЭ к дШпЭг аийезајибег жШгћЭњк
елезгавШ бШе ийШЩавШд наЪаваЯШнајиба геЬЭв. Т ийЪШзШвШобег еиЪзйк
дШ йзШЬанајк – бејЭ иЭ ЪзЭгЭдиба еЬаЫзШЪШ жШзШвЭвде иШ зШЯЪејЭг изж-
ибЭ гЭЬајЭЪаийабЭ – еЮаЪљШЪШјк иЭ гШЫаийзШвдЭ бњаЮЭЪдекгЭйдаобЭ же-
јШЪЭ, ЪЭћ жейЪзђЭда жзагЭза дШпЭЫ бквйкздеЫ ЩвШЫШ, Шва а еда ШвйЭз-
дШйаЪдаја еЩвана, йЭб ижезШЬаоде жемзШњЭда к дШнаедШвдег бквйкз-
дег жШгћЭњк. ЕийЭйибаг жзеЬкЩљаЪШњЭг адйЭзйЭбийкШвдам а адйЭз-
гЭЬајШвдам ЪЭЯШ к ЬајШмзедаја, геЬЭздЭ жЭидабањЭ коЭийЪкјк к ЪЭва-
бег жзејЭбйк жеивЭзШйдеЫ геЬЭздаЯгШ ШбйаЪШнајЭ бквйкздЭ гЭгезајЭ,

81
ЯШдШЪљШњШ изЭЬњеЪЭбеЪдеЫ дШивЭђШ а њЭЫеЪам кжезапдам йШоШбШ, еЬШ-
бвЭ иЭ геЮЭ жеЪкћа а коЪзийайа ЬкмеЪдежеЪЭидШ ЪЭзйабШвШ, ЯдШоШјдШ ЯШ
жзШЪеЪЭзде лезгкваиШњЭ бквйкздеЫ аЬЭдйайЭйШ, бШе а жзЭкЯагШњШ а
адбезжезазШњШ ЪайШвдам йзШЬанајибам еЩвабШ к геЬЭзда аЯзШЯ.1
НйкЬШ жЭидаобе жШгћЭњЭ иеЩег деиа ЬЪШ бљкодШ аЯШЯеЪШ – и
јЭЬдЭ ийзШдЭ, деийШвЫајк ЯШ ЭЫЯаийЭднајШвдег а ЬкмеЪдег жкдећег, бејШ
јЭ к дШнаедШвдеј адйзеижЭбнаја ЩавШ ЬеиЭЫдкйШ к иШгеиЪЭидеј а зШЯЪа-
јЭдеј изЭЬњеЪЭбеЪдеј ЬкмеЪдеийа, ЩЭЯ еЩЯазШ дШ йШЬШпњШ бквйкздШ
бзЭйШњШ, наЪаваЯШнајибЭ гЭдЭ а аийезајибЭ еЩзйЭ, Ш иШ ЬзкЫЭ, жзеЩвЭ-
гШйаЯШнајк игаивШ а иШЬзЮШјШ иЭћШњШ, еЬдеиде дШивЭЬеЪШдам йежеиШ а
лаЫкзШ. ИШбе јЭ жеизЭЬа еЩдеЪШ зЭваЫајибеЫ еиЭћШњШ а гапљЭњШ, бШе
ЯШвеЫ ежзШЪЬШдеийа иШгеЫ жЭидаобеЫ аийкжШ, еЪШ жеЭЯајШ, геЮЬШ дШ дШј-
нЭваимеЬдаја дШоад, жеийШЪљШ еде ФЭвЬЭзвадеЪе дШјдЭкЫеЬдајЭ жайШњЭ
„оЭгк жЭидана к еибкЬде ЪзЭгЭ?“.
ЛеЬЭздЭ жЭидабањЭ, ЬШбвЭ, жЭидаобе ийЪШзШвШпйЪе имЪШйШјк бШе
ЭЫЯаийЭднајШвда лЭдегЭд а егЭђкјк ЫШ ЬкмеЪдаг йШвШиег мнвнг рпедњн-
вейнвља бејЭ иЭ, жзЭгШ МабевШјк БЭзђШјЭЪк, ейбзаЪШ бШе дЭгадеЪда
ЯШЪзпЭйШб ШбйкШвдеЫ наЪаваЯШнајибеЫ набвкиШ зШибаЬШ иШ БеЫег а же-
оЭйШб „деЪЭ бевЭбйаЪдЭ зЭваЫаеЯдЭ ЭжемЭ“,2 Ш жзЭгШ ЛамШавк ЕжпйЭј-
дк, бШе „киЪШјШњЭ зЭваЫаеЯдеЫ игаивШ ейкђЭњШ“ а ЬШЪШњЭ зЭваЫаеЯдЭ
ЬагЭдЯајЭ ЪЭћ ЯШмкбйШвег жзенЭик иЭбквШзаЯШнајЭ зШЬа ижеЯдШњШ а
киЪШјШњШ „дЭиЪЭидЭ“ ЬзкЫеийа дШпЭЫ жеийејШњШ.3 ЛШзбе ПШЬквеЪаћ деЪе
изЭЬњеЪЭбеЪљЭ жеигШйзШ аЯ бњаЮЭЪдеаийезајибеЫ кЫвШ а ЬЭладапЭ ЫШ
бШе „жзенЭи агШдЭдйШд изжибеј бквйкза“, жзЭжеЯдШйљаЪ бШбе к ЬајШмзе-
даја, йШбе а к иадмзедаја њЭдам еЩвабШ, ЩЭЯ еЩЯазШ дШ ЭжемШвдЭ а на-
ЪаваЯШнајибЭ кЯкиЭ.4 ТжзШЪе жебкпШј бквйкздеЫ зШЯШЩазШњШ к аийезај-
ибеј гШйана а наЪаваЯШнајибаг йебеЪагШ аЯаибкјЭ жвеЬедеиде жзЭа-
ижайаЪШњЭ идШЫЭ а ЬЭвейЪездеийа бквйкздеЫ дШивЭђШ.
МеийШвЫајШ ЯШ нЭвеЪайепћк, иЪејийЪЭдШ еиЭйљаЪег а бзмбег жЭ-
идаобег Щаћк, аЯаибкјЭ кбзпйШј ЪзЭгЭдибам жвШдеЪШ, еЬдеиде еЫвЭЬШ-
њЭ мезаЯедШйШ иШЬШпњеийа а жзепвеийа к ЬегЭдк ШкйЭдйаодеЫ аийе-
зајибеЫ а зЭваЫаеЯдеЫ аибкийЪШ, жзЭвегљЭдеЫ бзеЯ жзаЯгк ШжШзйдеЫ
1
НЪЬЭ гаиваге жзЭЪШимеЬде дШ ийЪШзШвШпйЪе бШдедаЯеЪШдам жзЭЬийШЪдабШ
жеивЭзШйдеЫ геЬЭздаЯгШ, жежкй ВШибШ ОежЭ, ЛаеЬзШЫШ ОШЪвеЪаћШ, БзШдбШ ЛаљбеЪаћШ,
ЉкЩегазШ РагеЪаћШ а ИЪШдШ В. КШваћШ.
2
МабевШј БЭзђШјЭЪ, Мнвн рпедњнвейнвље, жзЭЪеЬ МабевЭ СШвЭзШ, ЙњаЮЭЪде-
аЯЬШЪШобШ ЯШЬзкЫШ „Фажеди“, БЭеЫзШЬ, 1990, ийз. 29, 35-37.
3
ЛамШав ЕжпйЭјд, Вепа и кий: пекигинзмн мервермн т птрйнј йткстпи XX вейа,
жзЭЪЭвШ ПШЬгавШ ЛЭоШдад, ЛШйанШ изжибШ, МеЪа РШЬ, 1998, ийз. 29.
4
ЛШзбе ПШЬквеЪаћ, Рпорйнвизамсијрйн маркеђе т рпорйнл онркепасмнл
лндепмизлт, Идийайкй ЯШ бњаЮЭЪдеий а кгЭйдеий, БЭеЫзШЬ, 2017, ийз. 49.

82
ЮЭдибеЫ иЭдЯаЩавайЭйШ. ЕЪебШнајШ бквйкзде а ЬкмеЪде лкдЬазШдам иаг-
ЩевШ еЩаоде иЭ еЬЪајШ к йзЭдкйбк наЪаваЯШнајибЭ жегЭйњЭ ава ийШЬа-
јкгк ЭжемШвдеЫ жзЭвШЯШ, а њагШ иЪејийЪЭдЭ ЬкмеЪдЭ бзаЯЭ. Нда йШЬШ
ЩаЪШјк йзШдилЭза еЩзШЯШнШ бејЭ ЪШљШ жеиЭЬеЪШйа бШе иагЩеваобЭ жк-
йебШЯЭ ава зЭпЭњШ ЯШ иШЬШпњеий. ВвШийайШ аийезајибШ жеЯанајШ кийШ-
деЪљШЪШ иЭ йЭб к еЬдеик дШ Ькм изЭЬњеЪЭбеЪљШ а ейбзаЪЭдам бквйкздам
ЪзЭЬдеийа бедлаЫкзаиШдам а агЭдеЪШдам к бквйкздег еЯзШојк изЭЬњЭЫ
ЪЭбШ. БкЬкћа бедийайкйаЪдЭ а ийШЩавдЭ, йЭ ЪзЭЬдеийа дкЬЭ кгЭйдаоба
еиведШн а езкђЭ бШбе Ща иЭ еиЪејае жзеийез жеЭЯајЭ, дЭ иШге бШе жељЭ
ЬзкпйЪЭдеЫ ЬЭвеЪШњШ, ЪЭћ бШе жеЯезданШ ЯШ аЯзШЮШЪШњЭ вШгЭдйШ дШЬ
кзкпЭдаг ийШзаг, к деийШвЫаодеј зЭйзеижЭбнаја еЩаоде аЬЭШваЯеЪШ-
даг иаийЭгег ЪзЭЬдеийа; вЭЫайагШнајк жзенЭиШ иШгееЬзЭђЭњШ, ава,
жШб иШгежейЪзЬЭ. МШ йШј дШоад геЬЭздЭ а иШЪзЭгЭдЭ изжибЭ жЭидабањЭ
аибШЯкјк йамк, Шва дЭЬЪеигаивЭдк жеЩкдк жзейаЪ ШдйаЬкмеЪдеийа ЪзЭ-
гЭдШ бејЭ ам јЭ лаЯаоба а ЭЫЯаийЭднајШвде ебеЪШве. МШ ЬЭвк јЭ ЬЪе-
ийзкбШ деийШвЫајШ – ЯШ гадкваг ЪзЭгЭдег (кЪЭб Щељаг а жкдајаг еЬ
иШЬШпњЭЫ),5 Ш жейег а ЯШ зЭШвдаг ава агШЫадШздаг, Шва аЯЫкЩљЭдаг
ЯШЪаоШјЭг бШе locusom amoenusom.
СШбе иЭ бедлаЫкзапЭ гайежеЭйиба ивеј, дШивењЭд дШ жаиШде а
кигЭде дШивЭђЭ, Ш, жеизЭЬде, дШ ЩаЩвајиба жеЬйЭбий (жзаоЭ, иЭдйЭднЭ,
ЫдегЭ, иагЩеваобЭ ава ШвЭЫезајибЭ жеЭдйЭ), ЬШ Ща иЭ Ьегаиваве иШЪзЭ-
гЭде жејЭЬадШоде ава бевЭбйаЪде ЩайаиШњЭ, кјЭЬде а кбШЯШве дШ на-
бваоде бзЭйШњЭ ЪзЭгЭдШ. РЪЭйе жаиге к еЪШбе жзелаваиШдеј геЬЭздеј
жеЭЯаја дајЭ иШге зЭваЫаеЯда ава бњаЮЭЪда йЭбий, ЪЭћ ЬкЩадиба бед-
йЭбий к бејЭг јЭ геЫкћЭ еЩкмЪШйайа иЪЭбеваба йзШЫаЯШг бедйзШЬабнајЭ
ЭийЭйибеЫ жеийејШњШ ЩЭЯ бејЭЫ дЭ геЮЭ дајЭЬШд ийЪШзШвШн. ЙедбзЭйда
ЮаЪейда кЬЭи ава еиЭћШј, йШбе жзегапљЭд, жежзагШ кдаЪЭзЯШвдк, оШб
а ЭимШйевепбк ЬагЭдЯајк а жеЭйиба ЩаЪШ жзамЪШйљаЪ.6 Игжванайдаг
ава Эбижванайдаг ЯШЯаЪШњЭг ежпйам гЭийШ аЯ ЩаЩвајибам иаЮЭШ а
дШзШйаЪШ, Ъзве ЮаЪам а бедийайкйаЪдам к бњаЮЭЪдаг йЭбийеЪагШ дШ-
пам изЭЬњеЪЭбеЪдам ЩаеЫзШлШ, вЭйежаиШнШ а жЭидабШ, еигапљШЪШ иЭ

5
ОзЭгШ РЪЭйвШда Бејг, деийШвЫајШ жзЭЬийШЪљШ еЬЩзШгЩЭда гЭмШдаЯШг, „оЭ-
Юњк ЯШ бедйадкайЭйег к лзШЫгЭдйаиШдег иЪЭйк“, Шва а „жеЩкдк жзейаЪ геЬЭздеЫ
жеагШњШ ЪзЭгЭдШ, ЪзЭгЭдШ еваоЭдеЫ к аийезаја а жзеЫзЭик“. Svetlana Bojm, Budućnost
nostalgije, preveo Zia Gluhbegović i Srđan Simonović, Geopoetika, Beograd, 2005, str. 17.
6
ЛШзбе ПШЬквеЪаћ игШйзШ ЬШ жЭидаб, ейбзаЪпа дШивЭђЭ йзШЬанајЭ бШе дЭпйе
пйе јЭ ваоде а адйагде, еиЭћШ жейзЭЩк ЬШ жзЭаижайШ иЪејк ваодк ЬкмеЪдк йзШЬанајк а
иайказШ јЭ к аийезајиба ебЪаз а ЬШ, жеивЭЬаоде йеј ЬадШгнаја ивеЩеЬдЭ жЭидаобЭ
агШЫадШнајЭ а дШивЭђЭдам бевЭбйаЪдам иагЩевШ, ЪвШийайк а аийезајибк икЬЩадк иЪеЫШ
дШзеЬШ аижайШ иШ ийШдеЪапйШ оеЪЭодеийа. ЛШзбе ПШЬквеЪаћ, Мав. декн, ийз. 40.

83
ЬеикђЭде аийезајибе ЩзЭгЭ а еЩЭЯЩЭђкјЭ гк иЭ гЭйШлаЯаобе евШбпШњЭ,
оШб а едЬШ бШЬШ жЭидабањЭ йЭгШйаЯкјк/жзеЩвЭгШйаЯкјк жзеЫед гЭйШла-
ЯабЭ аЯ илЭзЭ ийЪШзШвШпйЪШ ава ЬзкпйЪЭдеЫ ЭйеиШ. СШбе иЭ еЬзЮШЪШ а к
ЬеЩШ иЭбквШзаЯШнајЭ ежзШЪЬШЪШ жзШЪеивШЪдШ ЬкмеЪдеий бШе жеЬвеЫШ ЯШ
ШзйабквШнајк бквйкздеЫ аЬЭдйайЭйШ. Иийезајиба йзШЫеЪа жзЭвШгШјк иЭ
бзеЯ мзапћШдиба дШзШйаЪ. Т йег наљк ЬевШЯа Ье мзаийајШдаЯШнајЭ кдк-
йШз ШжШзйдеЫ жзеийезШ жеЭЯајЭ, икжзейийШЪљЭдеј ЬЭмзаийајШдаЯеЪШдег
лЭдегЭдевепбег ЪзЭгЭдк, бејЭ јЭ ЯШебкжаве иШЪзЭгЭдк аийезајк.
РвЭЬийЪЭде йегЭ, жЭидаобк ЬкмеЪдеий иШЪзЭгЭдам изжибам жЭидабањШ
геЫкћЭ јЭ дШЯзЭйа йЭб к ЬегЭдк њамеЪЭ агШдЭдйдЭ жеЭйабЭ, жзЭгШ
кжкйийЪк МеЪанЭ ОЭйбеЪаћШ, имЪШћЭдЭ бШе ЯШебзкЮЭд, еЫзШдаоЭд а ад-
ЬаЪаЬкШваЯеЪШд жеЭйаоба иаийЭг, иШ жзЭжеЯдШйљаЪаг лезгШйаЪдаг
жеийкжнагШ а изЭЬийЪагШ кигЭзЭдаг дШ еЩвабеЪШњЭ к ивкоШјк ШкйезибЭ
жеЭйабЭ, Ъзве бедбзЭйаЯеЪШдЭ ивабЭ иЪЭйШ.7
РШгезЭлвЭбиајШ ава ШкйезЭлЭзЭднајШвдеий, дЭ иШге пйе јЭ јЭ-
Ьде еЬ бљкодам еЩЭвЭЮјШ жеийгеЬЭздЭ бњаЮЭЪдеийа а жеЭйаобШ Ьега-
дШдйШ ЪЭћ ЭйШЩвазШдам (гкпбам) ШкйезШ, ЪЭћ а жзЭикЬдШ ийзШйЭЫајШ
жеЭйаоба зШЯдезеЬдам ава дЭиЪзийШдам жЭидабањШ ЬзкЫЭ жевеЪадЭ XX
а жзЪЭ ЬЪЭ ЬЭнЭдајЭ XXI ЪЭбШ. ЊамеЪа жејЭЬадШода Шкйезиба ЫвШиеЪа
геЫк ЬШ иЭ аЯјШидЭ, аижељЭ иЪејк јЭЬадийЪЭдк жЭидаобк иШгеиЪЭий ава јЭ
жзеЩвЭгШйаЯкјк јЭЬаде жеизЭЬийЪег ШЬШжйазШдеЫ йежеиШ жзЭжаиаЪШоШ,
ЬајШбШ ава, жШб, ойЭнШ, јЭз еда к жаиШњк йзШдинЭдЬазШјк ЫзШданЭ аийе-
зајЭ а иЪЭЬеоЭ е ебзпШјк иШ дЭгШдагШ бејЭ еикјЭћкјк лезгкваиШњЭ
кгЭйдаобеЫ бШе бквйкздеЫ аЬЭдйайЭйШ. ЕийЭйибе жеизЭЬеЪШњЭ, иЪЭЬеоЭ-
њЭ, жзЭаижайаЪШњЭ, жзЭЪШЯавШЮЭњЭ, жШ а дапйЭњЭ аибкийЪШ а бквйкз-
дам иагЩевШ, ШдШвеЫде жејгк КадЬЭ ФШод ирснпингпаурйа лесауий-
хија, агЭдкјЭге бШе ирснпингпаурйа лесаонезија. ВШЮШд ШижЭбй йеЫ лЭ-
дегЭдШ ава жеЭйаобЭ еЬзЭЬданЭ јЭийЭ иЭвЭбнајШ, йе јЭий ЭийЭйибе лав-
йзазШњЭ аийезајибам ЬеЫШђШјШ, жШ а зЭваЫајибам еЩзШЯШнШ жеийкжнагШ
беја даик вапЭда азедајЭ, жШзеЬајЭ ава йзШЪЭийајЭ, ЩЭЯ еЩЯазШ дШ йе
пйе ам јЭ жЭидаб ЪЭћ адйЭзаезаЯеЪШе бШе бквйкзде дШивЭђЭ. ПЭбед-
ийзкбнајШ дШзШйаЪШ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ бквйкздЭ жзепвеийа жзЭзШийШ к
зЭадйЭЫзШнајк дШзШйаЪдеЫ иежийЪШ к иШЪзЭгЭдеийа. НйкЬШ Ькм изЭЬње-
ЪЭбеЪљШ дЭ иШге пйе јЭ агШдЭдйШд геЬЭздег изжибег жЭидапйЪк, ЪЭћ
жзЭЬийШЪљШ ЪаЬ бквйкздеЫ жеийејШњШ, еЬдеиде кгЭйдаобеЫ ийЪШзШвШ-
пйЪШ бејЭ йЭб йзЭЩШ еиЪејайа еокђЭњЭг а дЭжзЭийШдаг аижайаЪШњЭг
7
Novica Petković, „Proučavanje imanentne poetike: predmet i svrha“, Poetika
srpske književnosti, Institut za književnost i umetnost / Naučna knjiga, Beograd, 1988, str.
7-17.

84
њЭЫеЪам геЫкћдеийа. НЪЬЭ дајЭ зЭо аибљкоаЪе е жеЭйаобег жзеЫзШгк
ава бквйкздеаЬЭевепбег ЯШкЯагШњк изжибам жЭидабањШ, ЪЭћ е ижед-
йШдеј аижеЪЭийа, аибзЭдеј ЯШжайШдеийа, бШйбШЬ а жзЭЬвеЫк еЬЫеЪезШ дШ
ЪвШийайЭ дЭЬекганЭ к еЬдеик дШ ЯШйЭоЭдк ийЪШздеий, иШ оагЭ иЭ, кжзШЪе
ЯЩеЫ иваодеЫ ава аийеЪЭйдеЫ аибкийЪШ, вШбе геЮЭ аЬЭдйалабеЪШйа
ибезе иЪШба иШЪзЭгЭда оайШвШн.
ЗШЪаЬШд јЭ Щзеј едам Шкйезба бејЭ дЭЫкјк бквйкзк жШгћЭњШ к
иЪег жЭидапйЪк ава к оајЭг жеЭйаобег габзежзеийезк, дШ йЭгШйибе-
гейаЪибег, еЬдеиде лезгШвдег жвШдк, нЭдйзШвде ава Щеоде гЭийе ЯШ-
кЯагШјк йЭгЭ, ийавибе-јЭЯаобЭ бШзШбйЭзаийабЭ ава иЭдЯаЩавайЭй иЪеј-
ийЪЭд изЭЬњеЪЭбеЪдег бњаЮЭЪдекгЭйдаобег ийЪШзШвШпйЪк. ВЭЯаљШ Вк-
беиШЪШ АдЬзаћ (1928), ДШзШ РЭбкваћ (1931), ЛавЭдШ ѝеЪеЪаћ (1931),
ЛазјШдШ РйЭлШдеЪаћ (1939), РйЭЪбШ ЙеЯаћ-ОзЭзШЬеЪаћ, ПШЬгавШ КШЯаћ
(1949), ЗвШйШ Йенаћ (1950), ЛазјШдШ БеЮад (1952), ЛаванШ ЙзШљ
(1953), ИвЭШдШ Тзик (1954), ДШданШ-ДШдШ ДеЬаћ (1954), РкдоанШ ДЭдаћ
(1956), ЕгикзШ ФШгЯаћ (1958), ВЭзШ ФезЪШй, ЛазјШдШ БквШйеЪаћ (1958),
РЪЭйвШдШ ГШјадеЪ-МеЫе (1960–2017), ВЭзеивШЪШ ѝеЪШдеЪаћ (1961), Нва-
ЪЭзШ ДебвЭийаћ (1962), ДзШЫШдШ ЙзШЫкљ (1958), ЛавЭдШ РЭЪЭзеЪаћ
(1962), ДЭјШдШ Мабеваћ (1965), РкдоанШ ПШЬквеЪаћ (1965), ѝЭвЭдШ АвЭ-
биаћ (1973), ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ (1974) ава ЛаванШ БШбзШо (1977), жеЭ-
йаоба Ъзве зШЯађЭде, иШ гШњаг ава ЪЭћаг кижЭмег, еЫвЭЬШјк адйагда
ЮаЪейда а ийЪШзШвШоба мШЩайки ава ШбйкШвдЭ иенаебквйкздЭ лЭдегЭдЭ
к еЫвЭЬШвк дШпЭ бњаЮЭЪдЭ а кгЭйдаобЭ йзШЬанајЭ. НЮаЪљШЪШњЭ бња-
ЮЭЪдам иШЬзЮШјШ, кгЭйдаобам еЩвабШ а бквйкздам лаЫкзШ изжибеЫ изЭ-
ЬњеЪЭбеЪдеЫ бквйкздеЫ жзеийезШ, к зШЬеЪагШ ЪЭвабеЫ ЩзејШ Шкйезба
еЬЪајШ иЭ жеизЭЬийЪег Ъзве ЪайШвдеЫ кигЭдеЫ дШивЭђШ а њЭЫеЪЭ бкв-
йкздЭ аЬЭевеЫајЭ.8
ОзЭгЬШ иЪЭида дЭжейжкдеийа дШЪЭЬЭдеЫ ижаибШ Шкйезба, адйЭз-
жзЭйШйаЪдк жШЮњк еЪег жзавабег жеиЪЭйаћЭге дЭбевабаг жЭидаба-
њШгШ, бејЭ иЭ, кгдеЫегЭ дЭЫкјкћа ЪЭЯЭ иШ изЭЬњеЪЭбеЪдаг бквйкздаг
жзеийезег а мзапћШдибег ЬкмеЪдепћк, аЯЬЪШјШјк аибзЭдаг кгЭйда-
обаг иШгежзЭЫезег ЯШ еЩвабеЪШњЭг изжибЭ бквйкзЭ, йагЭ а кижеийШЪ-
8
ТигЭдШ йзШЬанајШ жзЭЬийШЪљШ ЪШЮШд ЬЭе дШнаедШвдЭ бквйкздЭ ЩШпйадЭ јЭз
иЭЮЭ к ЪзЭгЭ а жзЭ изжибЭ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ бквйкзЭ, ЬШ Ща жейег, кивЭЬ ЬзкпйЪЭ-
деаийезајибам жейзЭиШ, аЯЩезавШ гЭийе вЭЫайагдеЫ дШивЭЬдабШ изжибЭ ЬкмеЪдеийа
изЭЬњЭЫ ЪЭбШ. ЗШйе јеј а ЪЭваба аийезаоШз бквйкзЭ, ЛавШд ЙШпШдад, еЬШјЭ жзаЯдШњЭ ЯШ
еокЪШњЭ дШпЭ аийезајибЭ гЭгезајЭ: „Ое дЭийШдбк дШпам изЭЬњеЪЭбеЪдам ЬзЮШЪШ,
дШпЭ дШзеЬдЭ жЭигЭ ик жзЭкЯЭвЭ аЯ дШпЭ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ бњаЮЭЪдеийа дЭ јЭЯаб, да
еЩвабЭ, дЭЫе аЬЭевеЫајк.“ ЛавШд ЙШпШдад, Рпорйа йњижевмнрс т рпедњел вейт, ЗШЪеЬ ЯШ
кќЩЭдабЭ а дШийШЪдШ изЭЬийЪШ, БЭеЫзШЬ, 2002, ийз. 81.

85
љШњЭг ЬкмеЪдежеЪЭидеЫ бедйадкайЭйШ, ава, жШб, ЭийЭйибег аЯЪЭЬЭде-
пћк вазибеЫ аЯзШЯШ.9 ГвШЪдШ ЪзЭЬдеий њамеЪам жеЭЯајШ вЭЮа к гећа
ЭЪебШнајЭ.


ЛеЮЬШ ик дШЪЭЬЭдЭ еиеЩадЭ геЬЭздеЫ а иШЪзЭгЭдеЫ ЮЭдибеЫ
жЭидапйЪШ, дШбед еийЪШзЭњШ ѝЭвЭ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ (1890-1974) а
ДЭиШдбЭ ЛШбиагеЪаћ (1898-1993), дШјадЬабШйаЪдајЭ к жЭидапйЪк ДА-
ПИМЙЕ ѝЕВПИЋ (1947-2007). ЙеЬ еЪЭ жЭидабањЭ, зеђЭдЭ к ОЭћа, жза-
икйде јЭ жеивкпШњЭ ЯШЪЭйк жзЭЬШбШ а ЪЭЯШдеий ЯШ ЬкмеЪда жзеийез
ЯШЪаоШјШ. Дкм изЭЬњеЪЭбеЪљШ, ейЭвейЪезЭд бШбе к гШйЭзајШвдег – иже-
гЭдаобег, йШбе а к дЭгШйЭзајШвдег бквйкздег дШивЭђк, жзеЩајШ иЭ
бзеЯ йЭгШйибе-гейаЪиба бегжвЭби а зШладазШд, дШ гегЭдйЭ а мЭзгЭ-
йаоШд жЭидаоба Ьаибкзи, еЩзЭгЭњЭд деЪеЪЭбеЪдаг аийезајибаг йЭзЭ-
йег. АкйезбШ дЭзЭйбе жзеЫеЪШзШ аЯ иШгЭ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ ЭжемЭ, гШЬШ
оайШге а иШЮЭйЭ, Шва иЭгШдйаоба дШжзЭЫдкйЭ жЭидаобЭ аЯЪЭпйШјЭ – зЭ-
жезйШЮЭ е жкйШњШгШ ЬкмШ гадквам ЬЭнЭдајШ: „Ав гејЭ јЭ ЬШ иЪјЭЬеоаг.
Н ЪЭЬзада ЬШ ЯЩезаг, / ИижаикјЭг ЩЭЯЬШд, ЬкпЭ ижзЭЫ – ЩЭЯкЪјЭйде / к
гЭђкЪзЭгЭдк гШ бевабе ЬкЫег, леђ / впелемила зЭибаг кибваб. [...] Ьеб
гзЪаг ЪзајЭгЭ квкЬа / зШЯЩзШјШг ЪјЭбеЪЭ а аЯЪаЬданЭ вШЮдЭ. / Ав дШа-
Який ЯдШг: дЭежеЯаЪ јЭ ЩаљЭЫ геј / йзШјШњЭ лзЭибЭ.“ („ДЭоШдиба љЭйе-
жаиШн“, Ижихе).
Оеикђкјкћа ЫвШи зШЯваоайаг ванагШ аЯ аийезајЭ а иЪејЭ иШЪзЭ-
гЭдеийа (ѝЭвЭда АдЮкјибеј, ДЭиШдба ЛШбиагеЪаћ, аЫкгШдк ДЭоШдШ,
вЭйежаинк аЯ ДЭЪаоШ, ивЭжег ЛШбШзајк, гедШмк ѝкийадк, гедШмања
ВШзЪШза аЯ ОЭћбЭ жШйзајШзпајЭ, айЬ.) ДШзадбШ ѝЭЪзаћ к иЪег жШваг-
жиЭийк дЭжзЭийШде гЭњШ жЭзижЭбйаЪЭ а жеЯанајЭ, бедийзкапкћа йШбе
јЭЬШд йейШвайЭй ийЪШздеийа. А њЭЫеЪШ иЪЭйШ гЭийШ ик кЫзеЮЭдШ („Оеза-
оЭге иЭ ЪјЭбеЪагШ“, Ижихе). ДШзадбШ ѝЭЪзаћ ЯШЫеЪШзШ бквйкзк жШг-
ћЭњШ – аШбе дЭзЭйбе аижељШЪШ жеийгеЬЭздаийаобк дЭЪЭзанк к гећ
ЫеЪезШ, еЬдеиде жаиШдЭ жЭидаобЭ зЭоа – јЭз жЭигег ЮЭва ЬШ жзедабдЭ
к еде пйе јЭ оеЪЭбеЪШ ШдйзежевепбШ ЬШйШ бејШ иЭ дШ зШЯваоайЭ дШоадЭ
аижељШЪШ к аийезаја: „ГеЪез јЭ зкпШд. НоШј а / љкЩШЪ дШјйапШ икийаЮк
иЭ к жШгћЭњк; / а бШжљЭ јЭйбе гкњШ, бШЬ / изЬЭ иЭ бкјадибЭ еоа / дШЬ
еЪаг жШвагжиЭийег. // Н иЪЭ јЭ к жШгћЭњк, бШге / жзайШјЭдШ иажа йзжбШ
зђШ / гкЬзеийа а аибкийЪШ. // ИжШб иге јЭЬде зЭЩзе, еЩаљЭЮЭде / жзШ-

9
ОзЭгШ аийеЪЭйдаг бзайЭзајкгагШ, жејЭЬадШодЭ зШЬеЪЭ е жеЭЯаја ѝЭвЭ
РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ, ЗвШйЭ Йенаћ, РкдоанЭ ДЭдаћ а ЛавЭдЭ ЛШзбеЪаћ ЯШ еЪШј йЭгШй
ик жзавеЮава ЛШзбе Л. ПШЬквеЪаћ, РвШђШдШ Иваћ, ДзШЫШдШ СеЬезЭибеЪ а МЭЬЭљбШ
БјЭвШдеЪаћ.

86
ийШзег ЯЭЩњег, / еЩаљЭЮЭде жзШийШзег дШЬег“ („РЪЭ јЭ к жШгћЭњк“,
Ижихе). СШбе ик жЭидабањадЭ икЫЭийаЪдЭ ШкйезЭлЭзЭднајШвдЭ зЭлвЭ-
биајЭ аЯдЭйЭ кжзШЪе жеизЭЬийЪег изЭЬњеЪЭбеЪдам еЩвабШ а жзеЮЭйЭ
жзШЪеивШЪдег, бШе кдаЪЭзЯШвдег, ЬкмеЪдепћк. ГейеЪе к иЪаг њЭдаг
ЯЩазбШгШ жзеЪЭјШЪШ жЭидаобШ иШгеиЪЭий (а бШе ваодШ а бШе иШгеиЪЭий
жзажШЬШјкћЭ јеј аийезајибЭ ЯШјЭЬданЭ). ЊЭд жзаезайЭйда ЯШЬШйШб јЭ ЬШ
аижайШ квеЫк, йе јЭий Эйаобк а ЬкмеЪдк Ьеийејдеий жЭидабШ к еЮаЪљШ-
ЪШњк дЭ иШге кЯездам изЭЬњеЪЭбеЪдам бквйкздам геЬЭвШ, ЪЭћ аибедибЭ
ЬкмеЪдеийа бејег иЭ, кжзбеи ЬзкпйЪЭдаг ебевдеийагШ а ЭжемШвдеј
бзаЯа („ЩзЮЭ ийШзаге а / бведаге иЭ иЪЭйам гјЭийШ“ – „ЙШбе ейаћа к
ДЭоШдЭ“, Ижихе), ЯШЬеЩајШ игаиШе йеЫ а йШбЪеЫ аийезајибеЫ жеийејШњШ
(ежаиШдеЫ, дШ жзагЭз, к жЭига „ОезаоЭге иЭ ЪјЭбеЪагШ“, Ижихе). СШбе
к жЭига „ОјЭидаб дШЬ ийЭћбег“ (Ижихе), еЬдеиде „МЭЬеийејда“ (Фвн-
рсамрйа зелља) окјЭге зШЯвеЮде кдаЮЭњЭ жеЬеЯзаЪеЫ иежийЪШ: „И
ЯдШг: ижездШ јЭ жзЭгећ еЪеЫ иЪјЭЬеоЭњШ ийамег / дШЬ иШигШ дајЭгаг
ижегЭдег / Ыкјег жзепаЪЭдеЫ изнШ: е ЩвШЮЭд нјЭвеЪ гкбШ, пйе / жзЭЩа-
ЪШ к икгња, ЯЫеђЭд к ЬШд / бШЬ дЭЬеийејда иге ЯШЪјЭйдам зајЭоа.“ ѝЭЬдШ
еЬ бљкодам зЭоа њЭдеЫ жЭидапйЪШ јЭийЭ зЭиШбзШваЯШнајШ иЪЭйШ а аибк-
ийЪШ: „мзШг Щам ЬШ ЯаЬШг / еЬ йајЭвШ иЪЭвШ / еЬ йзквЭЮа оЭвШ / жШ ЬШ йЭ
ЩајЭвШ еЬ ЩаиЭзШ / к лзЭибЭ жзЭйШоЭг“ („ПШйдабеЪШ љкЩШЪ“, Опевапеми
сичимнл). РйЪШзШвШоба агжЭзШйаЪ жзедШвШЮЭњШ а ейбежШЪШњШ жейа-
идкйам иЪЭйам гЭийШ дЭ изжибеј бквйкздеј гШжа дШјШЪљкјЭ Эжемк деЪеЫ
изЭЬњеЪЭбеЪљШ а иагЩеваобеЫ кнЭвеЪљЭњШ к гзШбк аийезајЭ.
Т жеЭЯаја ЉТБИХЕ ЛИКЕСИЋ (1948) еЬЪајШ иЭ зЭбедийзкбнајШ
гдеЫеЩзејда бквйкзда а наЪаваЯШнајиба дШдеиа дШ жеЬзкојк БШвбШдШ а
ЛШвЭ АЯајЭ, иШ кижЭпде кеоЭдаг а ЭийЭйиба жзејЭбйеЪШдаг ЪЭЯШгШ
аЯгЭђк жЭзаеЬШ а дШнаедШвам аийезајШ (Йнмрсамсимнв йпрс (2010);
Веспнви Апапаса (2014)). ОЭидабањШ кижЭЪШ ЬШ аЯдШђЭ ЯШјЭЬдаобЭ агЭ-
дайЭљЭ, еЬдеиде гЭйШлаЯаобЭ еЯдШбЭ ЯШ аийезајк бзШйбеЫ а изЭЬњЭЫ
йзШјШњШ, ЬШ ензйШ ЬкмеЪдЭ аЯемагЭдЭ а жеЪкоЭ ЪЭзйабШвЭ к наЪаваЯШ-
најибег беезЬадШдйдег иаийЭгк: „Ла иге йШ ЪайШ веЯШ. йе Язде иЪЭ-
йвеийа. / Чйе бзеЯ ЪЭбеЪЭ ијШ. / Ла иге йе иЭгЭ ЬзЭЪде. дШ Ъаиада иШ-
ЯзЭве. / Вељег ГеижеЬњег. / Ла иге йШј ийкЩ ЩЭва. аижаиШд еоЭЪаг жа-
игег. / Ивадибаг. / Ла иге ијШј ЪЭбеЪШ. ЬШљадШ ЪзЭгЭдШ. / И кижед
дЭиШЪвШЬаЪ Явк. / Ла иге окЪШза ЪзЭгЭдШ. еигеЫ ѝЭиЭјЭЪеЫ иадШ. / И њЭ-
ЫеЪеЫ мзШгШ ЪЭодеЫ. / Ла иге йе пйе иге. а Ъа йе ЯдШйЭ. / ФезЬе ЗвеЫ“
(„ѝЭиЭјЭЪШ веЯШ“).
ЊЭдШ ШкйезибШ жеЭйабШ жзЭЬийШЪљШ мЪШвЭ ЪзЭЬШд, кјЭЬде а за-
ЯаоШд жебкпШј аийезаеиелибеЫ жзегапљШњШ („ОЭоШй“, „БЭЯЫвШидШ ЯЪе-
дШ“, „МШивЭђЭ“, айЬ.), бејЭ јЭ егЭђЭде бљкодаг бквйкздаг йШобШгШ,

87
ЬШдШи ЬЭладаиШдаг бШе ижегЭдана дШнаедШвдЭ ЩШпйадЭ. СЭб к йШбЪеј
жеЭйаобеј ЬаижеЯанаја, жзЭгШ ЉкЩана ЛавЭйаћ, геЫкћЭ јЭ жзЭвегайа
аийезајибЭ иавданЭ, еЬдеиде дШоадайа ШдШвеЫајк аЯгЭђк едеЫ а еЪеЫ
„жеивЭЬњЭЫ ЪзЭгЭдШ“ а ийШЬајкгШ ЪЭвабеЫ жзЭвШЯШ („И иЪШбе икйзШ ЪЭћ
јЭ јкоЭ“ – „Гейибе ивеЪе“; „беЪоЭЫ ВаЯШдйајЭ / оЭбШ бзШј жзЭжазбЭ //
ИЯгЭђк иЪЭйеЫ енШ а ЪЭвабеЫ гЭпйзШ // И Ьеб иЭ ЩЭЬЭга ЬзЮШЪШ зкпЭ /
ХШзиба гШдШийаза // ЙШе иШћЭ гЭЬ / ЦкЪШјк оЭЬдеий зШпбЭ ЬкпЭ“ –
„ИЯгЭђк ПагибеЫ ЩкдШзШ а ОедйШ 13.“, Йнмрсамсимнв йпрс). ИдЬабШ-
йаЪдШ жЭигШ к йег жеЫвЭЬк јЭ „НЬЩзШдШ МеЪеЫ ЩзЬШ“. ИийеЪзЭгЭде,
йзШдижедеЪШњЭг бевЭбйаЪдеЫ кЬЭиШ к жЭидапйЪе, а жеизЭЬийЪег дШј-
гШзбШдйдајам бквйкздам лаЫкзШ, РЪЭйеЫ РШЪЭ, дШ жзагЭз, еЬЪајШ иЭ
еЬЩзШдШ йзЭдкйбШ аЯ бејЭЫ иЭ жапЭ: „НЩШијШј . иЪШбк нзйк . иЪЭйеий јеј . /
ДШ оаийк гЭзк кЯЪаиа . ивШЪег йа . / И дЭ жзЭЯза ийам . ЬШдШи га . / ГезЭ
ийзЭгаге . јЭЬдШбе“ („РШЪадШ гевайЪШ“). ТжзШЪе ЯШ еЩзШЯвеЮЭњЭ дШпЭЫ
жејгШ аийезаеЫзШлибШ гЭйШжеЭЯајШ авкийзШйаЪдШ јЭ жЭигШ „ЗШжаи“. НдШ
жзЭЬийШЪљШ гЭйШжеЭйаоба зШг кдкйШз бејЭЫ иЭ кжзаЯезкјк ШзмЭйажибЭ
жЭидаобЭ ивабЭ а кижеийШЪљШ ЬкмеЪдеаийезајиба даЯ: „ОаиШе Щам е
жкийеј ЯЭгља, / Н ЫвШЬа ШЮЬШја бејШ иЪЭ кЯагШ, / Н гавеийа дЭкива-
пЭдеј, / Н аЯЩШЪљЭњк, / Н жзежШийа зеЬШ, / Н игзйа ЪайЭпбеј. / Н ЪЭднк
ийзШЬШњШ, / Н пйЭдЭйк ЪШиавЭибеЪег, / Н оЭЬк Ыкјадег, / Н ЬегеЪагШ
иШЮЭЮЭдаг, / Н ЪзЭгЭдк, бејЭ гЭ, ЭЪе жзайЭидаве. / ОаиШе Щам, Шва гЭ
зкбШ аЯЬШјЭ.“ ОЭидабањШ иЭ еЫвШпШЪШ ийејЭћа дШ бзмейадШгШ иЪЭйШ,
дШбед њЭЫеЪеЫ жЭзгШдЭдйдеЫ зкпЭњШ, бејЭ жзЭйа ЬШ ЬЭЯадйЭЫзапЭ а
иШгЭ иагЩевЭ ЪЭзЭ, бШе к жЭига „ЦкЬейЪездШ гевайЪШ“ ава „СШбе јЭ
Щаве, ГеижеЬадЭ“. Т йеј жЭига жзедШвШЯаге а жеийкжШб кеиЭћШЪШњШ,
Шва а ШкйежеЭйаобеЫ ШзйабкваиШњШ бедйадкайЭйШ бШе ЯШвеЫ бквйкздеЫ
жШгћЭњШ: „И жШгйа еЪе, ГеижеЬадЭ, еЪе ЪЭбеЪдЭ зШдЭ / ИЯ гЭдЭ Ые-
ЪезЭ… НЪе гзйЪа аЯ гејам кийШ / Н иЭЩа а жзЭнагШ, дЭокјде ЯЩезЭ.“
НйкЬШ зШЯезде жзЭаижайаЪШњЭ ЪШваЬдеийа ЩШпйањЭњШ бквйкз-
деЫ еЩзШинШ, бејЭ јЭ бШйбШЬ бевЭбйаЪдеЫ, Ш бШйбШЬ ваодеЫ бШзШбйЭзШ.
ОејШоШде зЭЯаЫдШнајег, гЭийагаоде а надаЯгег, еде кбШЯкјЭ дШ кЬШ-
љЭдеий дЭ иШге ЪзЭгЭдибам, ЪЭћ а ЬкмеЪдам еЩЯезШ кжзШЪе бШЬШ иЭ
жеийШЪЭ к жезЭЬЩЭда еЬдеи: „Рйејаге бдЭЯ КШЯШз а јШ / МШизЭЬ евйШзШ.
РЪШбе гаивЭћа иЪејЭ. / Нд е МЭЩЭибег нШзийЪк. ѝШ е ийаЬк. // ѝШ ибШ-
гЭњЭдШ. Нд ибезе ЮаЪ. ѝШ дЭ игЭг да ЬШ жегаиваг / МШ њЭЫеЪе ЖайајЭ,
/ А њЭгк йзЭжШЪанШ к кЫвк ебШ / КШбе нзда. // Оейег жШЬЭ икднЭ. Йеие
дШ абедк. / ЊЭЫеЪШ бежоШ ЮаЪе иадк... / ПаЯШ иЭ жзЭЯазег жзЭва, / ЙШе
ЬШ дЭпйе мйЭЬЭ зЭћа / Ива дШ йзЭд жеЫвЭЬШ к Ъаиадк?“ ЉкЩанШ
ЛавЭйаћ дЭзЭйбе жзЭбвШжШ ЪзЭгЭдиба а едйевепбЭ кЬШљЭдЭ жвШдеЪЭ

88
зШЬа ЬкмеЪдЭ иШгееЩдеЪЭ, гЭйШаийезајибеЫ аЯгЭпйШњШ, еЬдеиде гЭйШ-
лаобеЫ еигапљШЪШњШ аийезајибеЫ кикЬШ: „Геза дШг бкћШ, / И јеп иЭ
даиге идШпва / ДШ еЬЭге же ЪеЬк. // ОзЭиЪкна иЭ, ШдђЭвЭ, / РйзЭиа
жзШм / И кийШда. // НЪе дајЭ вЭйежаи. / НЪе јЭ иШЬШ.“ ИийеЪзЭгЭде, йШ-
бЪаг жеЭйаобаг ЯШмЪШйег жеийквазШ јЭЬШд йейШвайЭй, аижкњЭд жШйњег
а ийзШЬШњЭг, Шва а дШЬег, бејШ кЪЭб агШ ЬЪШ ванШ. Тбевабе Щаиге
йзШЮава лавеЯелиба ШдШвеЫед жЭидаобег жзЭЬкЩЭђЭњк ава аийезае-
иалаја ЉкЩанЭ ЛавЭйаћ, ЯШиаЫкзде Щаиге – ЩШз бШЬШ јЭ зЭо е еЬдеик
жзЭгШ аийезаја а дШивЭђк – йЪзЬава ЬШ Ща йе Щае Егав РаезШд.
ДПАГИЊА ТПНЧЕВИЋ (ЙзШљЭЪе, 1949) дШийеја ЬШ ЫвШиеЪагШ
аЯ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ аийезајЭ, бШбе зЭбедийзкбнајег њамеЪеЫ јЭЯаобеЫ
жзеийезШ а ЬкмШ, йШбе а геЬЭздаг зЭйезаобаг изЭЬийЪагШ а аЯЩзк-
пЭдаг, ЫейеЪе иЪЭЬЭдаг аЯзШЯег, кеЩваоа ЪаЯајк аийезајЭ изжибеЫ
дШзеЬШ. ЊЭдШ жеЭЯајШ, жзЭЪШимеЬде гЭЬайШйаЪдеЫ бШзШбйЭзШ, к ийШвдеј
јЭ дШжЭйеийа аЯгЭђк ШлазгШнајЭ а ЬЭбедийзкбнајЭ йежеиШ ЮзйЪЭ, ийЪШ-
зШвШпйЪШ, ЪЭзЭ, ЮаЪейШ. ОеизЭЬийЪег ЫвШиеЪШ ЪвШЬШзШ изжибеЫ дШзеЬШ,
бдЭЯШ ЦШивШЪШ, бдЭЯШ ЛкйагазШ, бдЭЯШ ВвШийагазШ, бзШљШ РйЭлШдШ Оз-
ЪеЪЭдоШдеЫ, ЬЭижейШ РйЭлШдШ КШЯШзЭЪаћШ, едШ ежаикјЭ изжиба бквйкзда
бзкЫ а лезгквапЭ ЬкмеЪдЭ бедийШдйЭ изжибеЫ дШзеЬШ. ЛаиШе е дШийШд-
бк а йзШјШњк ийШЩавдЭ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ ЬзЮШЪЭ, њЭдЭ бквйкзЭ а Ькме-
Ъдеийа, жзЭЬийШЪљШ ЩЭЬЭг еЬЩзШдЭ к Эжема деЪеЫ ЪШзЪШзаЯгШ беја ваз-
иба а ЭЫЯаийЭднајШвде аибкпШЪШ. ИийеЪзЭгЭде, к набвкик адЬабШйа-
ЪдеЫ дШивеЪШ „ЙзкЫ јЭ дШп дШзеЬда еЩваб“ ДзШЫањШ ТзепЭЪаћ ейбзаЪШ
гЭмШдаЯгЭ жзЭвШЯШ аЯ јЭЬдеЫ бквйкздеЫ ийШЬајкгШ к ЬзкЫа, еЬдеиде
аийезајиба жзенЭи мзаийајШдаЯШнајЭ к изЭЬњЭг ЪЭбк а ЬЭмзаийајШдаЯШ-
најЭ к геЬЭзде ЬеЩШ. ЛеЮЬШ јЭ кжзШЪе к жеЭЯаја еЪЭ жЭидабањЭ жза-
икйде деЪе изЭЬњеЪЭбеЪљЭ, бШе жеЯаЪ ава дШјШЪШ ЬкмеЪдЭ еЩдеЪЭ. А
жзЭвШЯ к деЪа ЬкмеЪда ийШЬајкг, ежЭй, дШјаЯЪеЬљаЪаја јЭ к жељк жеЭ-
ЯајЭ.10 Т жЭига „РШЩез изжибам иЪЭйШнШ“, дШ жеЬвеЯа кигЭдЭ йзШЬанајЭ,
жзЭЪШимеЬде жЭиШгШ аЯ жзЭйбеиеЪибеЫ набвкиШ, жЭидаоба икЩјЭбй
кжкћкјЭ аибзЭдк, йамк гевЩк ава ШжЭв РЪЭйег РШЪа ЬШ коЪзийа бзмбк
ЬкмеЪдк ЪЭзйабШвк, жзеиЪЭйва а жегеЫдЭ изжибег дШзеЬк к дЭгаздаг,
10
РгШйзШјкћа ЬШ јЭ к жеЭЯаја ДзШЫањЭ ТзепЭЪаћ дШ йЭгШйибе-гейаЪибег
жвШдк дШЫвШпЭдШ жзейаЪзЭодеий икжзейдам иавШ к иЪЭйк, вЭжейЭ, иЪЭйвеийа а кЯЪа-
пЭдеийа, еваоЭдЭ к вабеЪагШ иЪЭйайЭљШ а иагЩевагШ дШпЭ бквйкздЭ жзепвеийа,
дШижзШг едеЫШ пйе йЭ ЭвЭгЭдйЭ кЫзеЮШЪШ, ПШЬаЪејЭ Лабаћ к жЭидаобеј лавеЯелаја еЪЭ
жЭидабањЭ кеоШЪШ а ЬШ „жЭидаб дајЭ иШге едШј бе ЪаЬа зШЯЬез к изнк иЪам жзаЯезШ, ед
јЭ а дЭбе бе йзШЮа ЬШ иЭ еЩдеЪа ибвШЬ, ЬШ иЭ иШокЪШ Щваибеий аЯгЭђк љкЬибеЫ ЩаћШ а
иЪЭЫШ пйе ЫШ ебзкЮкјЭ“, Ьеб јЭ „жеЭЯајШ иагЩев иЪЭйвеийа, иЪЭйвеийа ЬкмШ беја иШЪвШЬШЪШ
йШгк дЭ иШге иЪеЫ ЪзЭгЭдШ“. ПШЬаЪејЭ Лабаћ, „ОеЭЯајШ бШе иагЩев иЪЭйвеийа“, жеЫеЪез
к: ДзШЫањШ ТзепЭЪаћ, Рвечсемий мнве рвескнрси, Мевай, БЭеЫзШЬ, 2001, ийз. 89.

89
зШйдаг ЪзЭгЭдагШ, еЬдеиде иШЪзЭгЭдеийа жЭидаобеЫ иежийЪШ: „РЪЭй
РШЪе, иЪаоЭ к жвШЪЭйдавк, / ава Са дЭЯдШда ЪзмеЪда иЪЭйа, / иШЩЭза иШ
аийебШ, ЯШжШЬШ, иЭЪЭзШ, јкЫШ, / дШпЭ иЪанЭ иЪабвЭ дШ ЩзЯадк иЪЭйвеийа /
а ЬеЫеЪеза иШ едагШ ЩзЮагШ, / ЬеЬаздквШ ЬзкЫШ иШЯЪЭЮђШ, / ЬзкЫк ЪШиЭ-
љЭдк, ЬзкЫШ ЯдШњШ, / ЬзкЫЭ ЯШбедЭ, ЬзкЫШ дШивЭђШ, / дШ ЬеЪељдеј Ъаиада
дШзеЬк ЯШ ижШи.“
ПЭбедийзкбнајег дЭ иШге ЩаеЫзШлајЭ ѝЭвЭдЭ АдЮкјибЭ, ЪЭћ а
њЭдеЫ ЬзкпйЪЭдеаийезајибеЫ, жШ а бквйкздеЫ ебзкЮЭњШ к жЭидаобеј
бњаЯа Јекема Амжтјрйа, ДзШЫањШ ТзепЭЪаћ к гаийаодк жЭидаобк Шйге-
илЭзк кЪеЬа аийезаеиелибЭ ежиЭзЪШнајЭ, жзЭЪШимеЬде ЯШидеЪШдЭ дШ
мзапћШдибег, ЩаЩвајибег ЪађЭњк аийезајЭ. Т еЪаг вазибаг гЭЬШље-
дагШ ЯШйаоЭге а дШнзйЭ еЯЩаљдајам йЭевепбам зШижзШЪШ е жеийејШњк
БеЫШ, жзевШЯдеийа, игзйа а нзбЪЭдЭ жзШбиЭ, еивеЩеђЭдам ЬеЫгШйибам
ийЭЫШ: „ед ЬШљЭ гева ЬШ иЭ жзЭЪапЭ дЭ жайШ / дШзеоайе жза ЯШвШибк
икднШ / ЯШпйе иЪЭй йШгда / а ежЭй иЭ к жзЭђШпњЭ ийШњЭ ЪзШћШ / а ЬШ ва
агШ ЩеЫеЪШ зШЯдам ЪЭзШ / ава јЭ ЩеЫ иШге јЭЬШд / ЬШ гк еЬЫеЪеза бејЭ
иЭЩа жзаЮШ / ед иШ иЪам ийзШдШ егЭђЭд / дЭ ЯШгкћкјк жеЫвЭЬ а дЭ иЪз-
ЬвШјк к Ькпа“ („ЛевайЪШ гШийезШ бШйевабШ“); „бе ћЭ ЯдШйа бШЬ јЭ дЭЩе
иШЪЭЯдаб а бШЬ мкпбШо / а жеЬийзЭбаЪШо дШ ЮзйЪЭ, зЭйбе иЭ е йегЭ
ЫеЪеза / гдеЫе ћкйа, бШбЪШ икгњШ, дЭ оке јЭ ЩеЫ / йза жзийШ ЩЭвЭЮЭ зШ-
ибзиданк иЪЭйеЪШ / дШ кЩеЫег йЭвк, ЩзШћШ ийејЭ жзЭЬ кжайег / ЬШ ва јЭ
ЬеЯЪељЭдШ гевайЪШ ЯШ Ькпк ЩЭЯЩеЮдабШ / ЯШ едеЫ мкЬеЫ кЩеЮдабШ беја
јЭ ЯШ мзШг / жзеЫвШиае жзазеЬк, гевае иЭ к ЬзЪЭдеј нзбЪа / Ьеб ик нзЪа
к йЭидШнагШ аижаиаЪШва ЮаЪейда жкй / бвЭоШе жзЭЬ Ызгег зкЮЭ, ежез
а идеЪаЬЭћа“ („ЛедШиа“). МЭкжайде, жЭидаоба жеийкжШб еЪЭ ШкйезбЭ
аимеЬа аЯ ижеЩдеийа кеиЭћШЪШњШ к Ькм изЭЬњеЪЭбеЪљШ а жзејЭбнајЭ
жеЫвЭЬШ дШ иЪЭй едЬШпњам аийезајибам ваодеийа. РйаоЭ иЭ кйаиШб ЬШ јЭ
еЪШ бњаЫШ жЭиШгШ ЯШжзШЪе ЬдЭЪдаб изжибЭ бзШљанЭ к бејЭг ик ЪЭзде
ежаиШдЭ ваодеийа аЯ њЭдеЫ ебзкЮЭњШ, ЬеЫШђШја ЭжемЭ, Шва а жзаднажа
аЯЫзШЬњЭ ЬкмеЪдам ижегЭдабШ а еЩЬЭвШЪШњШ к изжибег бквйкздег жзе-
ийезк. Нжаикјкћа, дШ жзагЭз, кдкйзШпња ЮаЪей а зЭваЫаеЯдк иЪЭий
бзШљанЭ ѝЭвЭдЭ АдЮкјибЭ, ДзШЫањШ ТзепЭЪаћ икжзкЫк бзШљШ ТзепШ
еЫвШпШЪШ бШйбШЬ бШе вазибк јкдШбањк, бШйбШЬ бШе жЭидаоба икЩјЭбй,
оагЭ жеийаЮЭ ЪЭћа ЭийЭйиба коадШб а ЬЭвейЪездеий ЪвШийайЭ аийезај-
ибЭ жзејЭбнајЭ. JкдШбањШ жзеЯаздЭ иЪЭийа, изжибШ бзШљанШ еЪЬЭ, иШ гЭ-
йШаийезајибЭ зШЪда, аижайкјЭ а ЪвШийайк аийезајибк квеЫк, Шва а ваодк
икЬЩадк ЮЭдЭ а ЪвШЬШзбЭ. ЛЭђкйаг, жеваледаодШ ийзкбйкзШ, аижкњЭдШ
ЪаиебежШздаг, Шва дЭ а жШйЭйаоде ейкЮдаг аибШЯагШ Ъзве адЬаЪаЬкШ-
ваЯеЪШдам ЫвШиеЪШ, аибШЯагШ жзШЪавде дШивЭЬеЪШдаг аЯ изЭЬњеЪЭбеЪдам

90
ивкЮЩа а аижеЪЭЬдам гевайШЪШ, жзЭЬийШЪљШ ШзмаЪ бквйкздЭ жзепве-
ийа, ШзмЭевепба лкдЬки ЯдШњШ е Шдйзежевепбаг дЭжзегЭдљаЪаг, йе
јЭий е ЪЭодеј љкЬибеј жзазеЬа.
ОзегапљШњЭг вабШ а иШЬзЮШјШ изжибеЫ бквйкздеЫ еЩзШинШ аЯ
жегШве аибепЭдЭ гЭйШжеЭйибЭ а кгЭзЭде лЭгадаийаобЭ жЭзижЭбйаЪЭ
ЯШебкжљЭдШ јЭ ЗНПИХА АПРИЋ-ЛАМДАПИЋ (1949) к ЯЩазна Ивеп ра
Казапевнг йпрса (2003). ЗШ иЪеј жзаийкж бљкодаг жайШњагШ изжибеЫ
аЬЭдйайЭйШ, едШ жзедШвШЯа кжезапйЭ к ЪЭћ жейЪзђЭдаг бквйкздаг иа-
ЮЭагШ а иагЩевагШ, Шва кдЭбевабе ЬЭбедийзкаиШдаг жеЫвЭЬег аЯ иШЪ-
зЭгЭдеийа, еЩзЭгЭњЭдЭ ЬзкЫШоајег ЬзкпйЪЭдег иЪЭпћк: „НЪк иШг
бњаЫк иШге жзЭжаиШвШ и кдкйзШпњЭЫ бзийШ / бегЭ иШг а јШ жзЭЬеЬзЭ-
ђЭдШ ЬШЪде жзЭ зеђЭњШ. / ЙШе абедк иШг јЭ оайШвШ к Щевк Ьеб иШг зШ-
ђШвШ / деЪШ оЭЬШ иЪег зеЬк – йЭгШ ЯШ ѝЭлагајЭ“, оайШге к жзевепбеј
жЭига „ЦайШњЭ иШ абедШ“ ава „НмзШЩзкјЭ гЭ дЭжзевШЯдеий ЮЭдЭ“ к жЭ-
ига „ѝЭлагајШ“. МШзШЪде, вазибе иежийЪе дЭ ЬеЪеЬа к жайШњЭ мза-
пћШдиба аЬЭдйайЭй, ЪЭћ ЫШ, дШивењЭдеЫ дШ йзШЬанаедШвдк ЬкмеЪдк же-
ЬвеЫк, аийаоЭ бШе ЯШгШјШн бедйадкайЭйШ: „ѝЭз, кгавШ иШг иЭ ЯЭгљег аЯ
аийЭ кгаЪШеданЭ / аЯ бејЭ а БеЫ, бШЬ јЭ бзпйШЪШе иЪЭй.“ Т иЪЭйвк йШбЪам
еЩјШЪШ, жЭидабањШ кЪађШ набваодеий еЬзЭђЭдам ЬеЫШђШјШ, ЯШмЪШљкјкћа
оЭгк иЭ еЬзЮШЪШјк бедийШдйЭ изжибЭ ЬкмеЪдеийа а бквйкзЭ, бедлаЫкза-
иШдЭ к изЭЬњеЪЭбедег жЭзаеЬк а жзЭвегдаг аийезајибаг иайкШнајШгШ
бејЭ а иШгШ аибкпШЪШ (дШ жзагЭз, ЩегЩШзЬеЪШњЭ РШЪЭЯдЭ ПЭжкЩвабЭ
ѝкЫеивШЪајЭ 1999. ЫеЬадЭ). ТивЭЬ жедеЪљаЪеийа аийезајибам жеЯанајШ, к
дШивеЪдеј жЭига „ИЪЭз иШ КШЯШзЭЪеЫ бзийШ“ кеЩваоЭд јЭ ваб бдЭЫањЭ
бејШ дШийеја ЬШ жедеиде а оШиде жедЭиЭ ЬеикђЭде јеј аийезајибе ЩзЭгЭ,
жзЭгШ кЯезк дШ КШЯШзЭЪ ЯШЪЭйда дШзШйаЪ: „НйбаЬШг иЪеј ИЪЭз и КШЯШ-
зЭЪеЫ бзийШ – иЪЭйвЭћЭ езкЮјЭ иШ йза изжибШ жзийШ, / жзийЭд жеЬ јЭЯа-
бег, ЬзШЫкљ аЯШ ЪаЬШ, / деиаг ЫШ к бзкда аЯ ЬШЪдадШ // ЗШйе иШг ок-
ЬЭидШ, ЯШйе иШг бдЭЫањШ.“ Озеийез ЯШ аЬЭдйалабШнајк, гЭђкйаг, ийЪШзШ
а ШбйаЪдеий гедШмањЭ ѝЭлагајЭ, иШ бејег ЗезанШ Азиаћ-ЛШдЬШзаћ к
агЭ иЪам жЭидабањШ а жеЭйЭиШ ийкжШ к ЬајШвеЫ: „И дШ ЩШјбеЪайег бзавк
ѝЭлагајЭ дШг ЫеижЭ, / к ЮаЪежаик ЬеЩШ йШ гкЬзеий жеийШЬЭ иЪЭйШ. ВЭзк-
јЭг ЬШ јЭ ЮЭдиба жеоЭйШб иЪШбЭ ЪЭодеийа / јЭз жедеЪе ћк жЭигег а јШ
ЩзШЯЬЭ ЬШ жеижЭг“ („ѝЭлагајШ“). МШ ЬЭвк јЭ гЭйШжеЭйаобе еиЪЭпћа-
ЪШњЭ аЬЭдйайЭйибам йШоШбШ бШбе Ща иЭ аЯЪејЭЪШвШ гаиШе е бедйадкайЭйк
ЮЭдибеЫ жаигШ к изжибеј бњаЮЭЪдеийа бејЭ агШ дЭкжайдк, дЭ иШге
йЭийШгЭдйШздк, квеЫк иЪЭЬеоЭњШ, ЪЭћ а к бедийайкаиШњк изжибеЫ бкв-
йкздеЫ еЩзШинШ: „ОзагайЭ, РзжбањЭ, пйе ЬШз еЬ БеЫШ агШйЭ [...] бњаЫЭ
жзагайЭ бШе геЬЭздШ жзадепЭњШ [...] жзийагШ кгеоЭдаг к гШийаеданЭ

91
КШЯШзанЭ / еиЪЭпйШјйЭ зЭоа, Ъа жзЭгкЬзЭ иЪЭЬебањЭ / ЬкЩебеЫ ЪзЭгЭдШ
бегЭ ийЭ, / ЯШЬШйбег дШ ЯЭгља, жзЭЬеЬзЭђЭдЭ“ („ОапайЭ РзжбањЭ“).
ОезЭЬ дШаЯгЭдаодеЫ игЭњаЪШњШ ћазаваодеЫ а вШйадаодеЫ жаигШ к
бњаЯа, йШј ШижЭбй јЭ ЪаЬљаЪ а к адиаийазШњк дШ деЪеј жзШЪежаидеј
дезга бШЬШ ик к жайШњк агЭданЭ ЮЭдибеЫ зеЬШ. ЛаиШе е изжибег бкв-
йкздег еЩзШинк, жзЭгШ Зезана Азиаћ-ЛШдЬШзаћ, жеЬјЭЬдШбе жзажШЬШ
а ЮЭдШгШ а гкпбШзнагШ. ЛЭђк дЭеижездаг лаЫкзШгШ бејЭ ик ЪеЬавЭ
ЩзаЫк е йегЭ дШвШЯа иЭ а гедШмањШ ѝЭлагајШ (ѝЭвЭдШ ЛзњШЪоЭЪаћ).
ОзЭгШ кЯезк а геЬЭвк еЪЭ а ЬзкЫам еиЪЭЬеоЭдам „бдЭЫањШ жЭзШ“ бејЭ ик
иЪејаг зШЬег окЪШвЭ ћазаванк а бквйкзде жШгћЭњЭ, кжзШЪљШјк иЭ а
иШЪзЭгЭдЭ изжибЭ бњаЮЭЪданЭ, жШ а иШгШ ЗезанШ Азиаћ-ЛШдЬШзаћ:
„РЪЭйанЭ жзепвеийа, ЯШЫедЭйдЭ окЪШзбЭ гШдШийазШ / јЭвЭњаг ЬкпШгШ
жкйкјк бзеЯ дЭјЭвЭде ЪзЭгЭ / ЬШ ОемЪШвШгШ ЯвШйЭ жебзеЪЭ јеп дЭеиЪЭ-
ћЭдЭ, / дЭ Ща ва гвШЬЭ ЬкпЭ оШиде ЬШ ЯШјЭвЭдЭ [...] ѝЭвЭдШгШ иЭ бвШњШг
дШ жемЪШвШгШ, жеЬ абедШгШ, / Ш жЭигк еЪк жебвШњШг бШе жзадепЭњЭ, ЯШ
ѝЭвЭдЭ“ („ѝЭвЭдЭ“).
ОЭидаоба жзејЭбШй кеиЭћШЪШњШ к Ькм ЭжемЭ а адйагда иЪЭй
ЪЭвабЭ аийезајибЭ ваодеийа жеЬкЯагШ ѝЕВПНРИЛА ПИРСНВИЋ (1952)
к бњаЫШгШ Requires за Јепимт (2007) а Лнкисва за Ипимт (2010). Ое-
изЭЬа јЭ геЬЭзШд кгЭйдаоба жебкпШј ЬШ иЭ аижзШЪа аибзаЪљЭдШ дШ-
зеЬдШ жзЭЬийШЪШ е жеЫкЩдег аийезајибег кйанШјк окЪЭдЭ „жзебвЭйЭ
ѝЭзадЭ“, ИзадЭ, икжзкЫЭ ЬЭижейШ ЂкзђШ БзШдбеЪаћШ. ОЭидаоба ЫвШи
ЯШкЯагШ дЭкйзШвдк гЭйШаийезајибк жЭзижЭбйаЪк, жебкпШЪШјкћа ЬШ еЬзЭ-
Ьа ШдШвеЫајк, еЬдеиде йШобЭ аЬЭдйалабШнајЭ аЯгЭђк ЪвШийайеЫ а ЪзЭ-
гЭдШ жШЬШ изжибЭ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ ЬзЮШЪЭ (зЭо јЭ е дЭгаздаг, бзаЯдаг
ЪзЭгЭдагШ иШ ЬШвЭбеиЭЮдаг жеивЭЬанШгШ), йагЭ а ЬШ кижеийШЪа Ье
иШЬШ дЭжзЭжеЯдШйЭ ЬкмеЪдЭ ижедЭ. ИийеЪзЭгЭде, жЭидаобШ адийШднШ к
иЭЩа иваЪШ а жекдкйзШпњкјЭ зШЯваоайЭ, бШйбШЬ а гЭђкиеЩде ежзЭодЭ,
ЫвШиеЪЭ а жЭзижЭбйаЪЭ к јЭЬадийЪЭда гевайЪЭда Щзкј ава аижеЪЭий бејШ
йЪеза ЬзкЫШоајк, дШаЯЫвЭЬ ШжШзйдк, Ш ЯШжзШЪе иЪЭжзеЮагШјкћк (жШзШ)-
аийезајибк жзаок, еЬдеиде кгЭйдаобк аийадк е аийезајибеј квеЯа јЭЬдЭ
ЪвШЬШзбЭ. ПЭбЪајЭг, еЬдеиде гевайЪШ, бШе бњаЮЭЪдЭ ЪзийЭ, жзеаийЭбвЭ
аЯ ЬЪЭ зШЯваоайЭ мзапћШдибЭ йзШЬанајЭ а њамеЪЭ вайЭзШйкзЭ, к лкд-
бнаја ик јЭЬадийЪЭдеЫ кгЭйдаобеЫ аибкжљЭњШ, иШ мзапћШдибег ЩеЫе-
ивеЪибег жеЬвеЫег, дЭ иШге ЬЭижейанЭ ИзадЭ, ЪЭћ а дШзеЬдеЫ бза-
ЪейЪезЭњШ аийезајибам оањЭданШ авайа жзЭЬШњШ к ЪЭЯа иШ њЭдаг ва-
бег а ЬЭвег, бШбе Ща иЭ, жзЭгШ ЩаЩвајибег геЬЭвк, Ш аЯ кгЭйдаобам а
гайейЪездам зШЯвеЫШ, дШпШе „ЬЭЮкзда бзаЪШн“, еЬЫеЪезда оадавШн ЯШ
жзежШий гећдЭ изжибЭ ЬзЮШЪЭ. БкЬкћа ЪаЯШдйајибШ жзаднЭЯШ, ЬШбвЭ

92
ийзШдШн, аийезајибШ ваодеий ѝЭзадШ БзШдбеЪаћ (зеђЭдШ ИзадШ ЙШдйШ-
бкЯад) жеЬвЭЫвШ јЭ ЬЭјийЪк иавШ дШзеЬдеЫ жШгћЭњШ. СШбе јЭ ЪЭћ к жзе-
веЫк бњаЫЭ Requires за Јепимт ЭбижваназШд гейаЪ ЯШ дШийШдШб жЭидаобЭ
аижеЪЭийа:
МЭбШбе гЭ еЪе ЪзЭгЭ к бегЭ јЭиШг жеЬиЭћШ дШ дЭбШ ЬзкЫШ ЪзЭ-
гЭдШ к бејагШ иШг ЮаЪЭвШ к иЪејаг жзЭнагШ, Ш дШзеоайе ЯШ ЪзЭгЭ
ЬЭижейШ ЂкзђШ БзШдбеЪаћШ. МЭбевабе ЬЭнЭдајШ Щезава иге иЭ ЫзоЭЪайе
а дШ ЩЭЯЩзеј дШоадШ ЬШ дЭ кђЭге к ЪЭбеЪде зежийЪе. ПШЯвеЫЭ ЯШпйе иге
ЬеЮаЪЭва жезШЯ, беја а ЬШдШи йзШјЭ, ЩЭвЭЮа аийезајШ. ЦањЭданШ ЬШ
јЭЬдШ ЮЭдШ иШге, к иЪаг дШпаг жеЩЭЬШгШ а жезШЯагШ ЩкЬЭ кжаиШдШ бШе
ОзебвЭйШ к гЭда ЩкЬа ЮЭљк ЬШ ЩзШдаг а њк а иЭЩЭ. НЪе јЭ жзЪа ЬЭе
йзШЫШњШ ЯШ ежзепйШјЭг ЯШ ѝЭзадк ава Изадк ава ЯШ Лаз [...] иЪЭ к дШЬа
ЬШ жейегШб к бегЭ ћЭ иЭ јеп јЭЬдег Щезайа ЯШ ивеЩеЬк дЭ деиа йе к
иЪег жШгћЭњк.11

ОезЭЬ кЬЪШјШњШ, игЭњаЪШњШ вазибеЫ жевеЮШјШ а (гкпбам а ЮЭд-

ибам) ЫвШиеЪШ, гЭйШаийезајибк зШЪШд ѝЭЪзеиагШ ПаийеЪаћ жеийквазШ а
еЬзЮШЪШ дЭжзЭбаЬдаг гЭйШ/ШкйежеЭйаобаг жзЭаижайаЪШњЭг. ОЭида-
обШ иШгеиЪЭий јЭ еЪЬЭ к йеј гЭза зШЯЪајЭдШ ЬШ жзЭЬийШЪљШ ЫвШЪда
бедийайкйаЪда ЭвЭгЭдй жеЭйибЭ бедийзкбнајЭ. ТјЭЬде, йе јЭ а ижЭ-
налабкг жЭидабањадеЫ жзеЩвЭгШйаЯеЪШњШ дШивЭЬеЪШдеЫ иаЮЭШ аЯ кЬШ-
љЭдЭ ЭжемЭ. НЪШј кЯезда жзагЭз ирснпингпаурйе лесаонезије ЯШидеЪШд
јЭ дШ жеийийзкбйкзШваийаобеј ибЭжиа, дЭ иШге к еЩвабейЪездЭ геЫк-
ћдеийа јЭЯабШ, ЪЭћ а к њамеЪк едйевепбк ЪзЭЬдеий – жзеЩвЭгШйаЯкјЭ иЭ
јЭЯаб жзЭЬШњШ (зЭоа „жзебвЭйШ“, дШ жзагЭз) – пйе јЭ гЭйШжеЭйаоба
ШижЭбй – ава жеЭйиба аЯзШЯ бејаг иЭ јЭЯаб жзЭЬШњШ жеЩајШ – пйе жза-
жШЬШ ЬегЭдк ШкйежеЭйабЭ. ЛайейЪезШобЭ а гайежеЭйибЭ јЭЯаобЭ ийзШ-
йЭЫајЭ аижайкјк иЭ, дШ жзагЭз, к жЭига „ПЭо жзебвЭйШ“ (Requires за Је-
пимт): „ПЭо пйе јЭ ЯЪЭЯЬЭ к ЯШЩкдк ЬеЪЭвШ / а мШеи к иЪЭйвагШ жебзЭдквШ
/ ийЪезавШ жзаок ЩЭЯ безЭдШ, жзаок / ЩЭЯ жзаоЭ, зЭо жзебвЭйШ, зЭо
ЬебвЭйШ / јеп кЪЭб к њЭдеј иЭдна жзабкжљШге аийадЭ [...]“, Ьеб жзеЪЭзк
йЭвЭевепбЭ деиаЪеийа жЭидаобЭ зЭоа а њЭдЭ аийезајЭ ЯШйаоЭге к бња-
Яа Лнкисва за Ипимт. ЛаиШе е зЭоагШ а јЭЯабк к Лнкисви жеийЭжЭде –
бедбзЭйаЯШнајег йзежШ, аЯгЭђк еийШвеЫ – жзЭзШийШ а к жзЭеЪвШђкјкћк
йЭгШйибе-гейаЪибк зШЪШд бњаЫЭ: „[...] жзЭЬ аийезајибаг ЯШЬШйбег ЬШ еЬ
/ зЭоа ежзШпЭдам иШЫзЭпЭњагШ / иШоадаг жЭигк ЯШ иЪЭйбеЪадЭ [...]“

11
РваоШд иШЮЭйШб ава вазиба ЬЭийавШй жзеЩвЭгШйаЯеЪШњШ дШоадШ дШ беја
дШийШјЭ а ЮаЪа јЭЬде жзЭЬШњЭ жзедШвШЯаге к жЭига „ОедаЮЭњЭ“ к бњаЯа Requires за
Јепимт.

93
(„ОЭидабеЪ Ьег“); „к иЪШбеј га зЭоа ЪЭбеЪа Язк“ („СШјдШ иШг ЪШЯЬкмШ“);
„РгаиШе јЭ йе бШЬ зЭоагШ пајЭг бепкљк / еЬ ЩЭвадЭ жШжазШ, бШЬ аЯ њЭ
/еивеЩШђШг ЯШзеЩљЭдЭ зЭбЭ [...] РгаиШе јЭ йе еЩвабеЪШйа ЩЭвадк / ЬШ а
зЭоагШ иЭ ЬежШЬдЭ а еийШдк / йк а иШокЪШјк иЪеј иЪЭй, нЭвадк“
(„РгаиШе“); „СШ жЭигШ – киШгљЭда гкЯЭј иШ зЭоагШ / беја жзЭйзШЮкјк а
жљШобШјк жеЫвЭЬагШ / жкийепЭ жеиЭйаена-веЪна дШ йШјдЭ / дЭоајам йШбе
дЭжедеЪљаЪам жШйња“ („ФвЭЩ еЬ дЭЪаЬљаЪеЫ ЩзШпдШ“); „ПЭоа иШ ЪЭйзег
аижзЭжвЭйЭдЭ а зШЯЩвШЮЭдЭ / жзаоЭ аЯ дШЩкјШвам жШгћЭњШ / жейеоаћа,
ЪапЭ ЯШЩезШЪ дЭЫе ЪеЬШ / жеийШјк иШжкйдана дШ ийШЯа Ье ЬдШ / Ье иЪЭйШ
жеЬЯЭгдеЫ ЯЪкбШ“ („РЪЭй жеЬЯЭгдеЫ ЯЪкбШ“).
ОзЭгШ кгЭйдаобеј ЪаЯаја ЛаванЭ ѝЭлйагајЭЪаћ-Каваћ (1953),
зеђЭдЭ дШ ЙеиеЪк а ЛЭйемаја, ШбйкШвда ЬкмеЪда бедйЭбий, кивеЪљЭд
жевайаобаг йкзЩквЭднајШгШ а адйЭдЯаЪдаг ЬзкпйЪЭдаг жегЭзШњагШ,
еЬзШЮШЪШ иЭ дШ иШЪзЭгЭда еЬдеи жзЭгШ бквйкздег дШивЭђк, йе јЭий едЭ-
геЫкћШЪШ дШикпдк бедЭбнајк а жеиЪШјШњЭ иаЮЭШ бљкодам ЯШ бедлаЫк-
заиШњЭ дШзШйаЪдеЫ аЬЭдйайЭйШ.12 НиЭћШј ейкђЭњШ жзЭикЬде кйаоЭ дШ
лезгкваиШњЭ жЭидаобЭ ЬкмеЪдеийа, бШе к жЭига „ЦкЪШзбе ЬШвЭбШ“: „ѝШ
йа, ГзШоШданЭ, еЬ йЭЩЭ еЬийкжам / бШе пйе иЭ ебе иавдеЫ РкднШ бведа, Ш
јЭЯег игзйдег ЯШкЪЭб еЬЭдЭ, / ЩЭЯ бзавШ ЬШ йа к бедШб ЬевЭйаг / Ш дЭ-
гећдШ ЬШ ЯаЬ ийзШЪЭ изкпаг / йЭ дЭЪаЬљаЪШ бзеЯ еЩзкоЭ жзеђЭг / а
иЪејЭ бћЭза к вШийЭ жзЭйЪезаг“. ГзШоШданШ јЭ дЭкжайШд ЬкмеЪда а бкв-
йкзда йежеи жзЭгШ бејЭг иЭ икЩјЭбй еЬзЭђкјЭ, еЬдеиде лезгквапЭ иЪеј
аЬЭдйайЭй. ЛаванШ ѝЭлйагајЭЪаћ-Каваћ дШЯдШокјЭ ЬШ јЭ њЭд наЪаваЯШ-
најиба еЩЯез „к ЫвкЪе ЬеЩШ ЯШгзпЭд оЪез“. ЛЭђкйаг, к њЭдег габзе-
жеЭйаобег жзеийезк жкдеидШЮда ик ийЪШзШвШоба жебкпШја еигапљШ-
ЪШњШ аийезајЭ. ОЭидабањШ аибШЯкјЭ кЯЬШњЭ к ЬкмеЪде-зЭваЫајибе иЭћШ-
њЭ дШ ѝЭлагајад ийЪШзШвaоба жеЬЪаЫ: „ДЭижейанШ дЭижебејдШ / ЬШњк-де-
ћк ЪЭЯШб ЪЭЯЭ, / еЬШдеийа жзадепЭњШ / ЯШ ЪзЭгЭ ежегањЭ / йамег гк-
бег жеийејШњШ“. „ЉкЩеий“ а „ЉкЩеийањШ“ – бШе ижегЭдаб бквйкзЭ, Ьк-
меЪде изЭЬапйЭ а иагЩеваоба жзаЯаЪ иЪЭйвеийа ижШиЭњШ – к њЭдег
жЭидапйЪк иЭ жеийквазШјк дЭ иШге бШе гЭмШдаЯШг еЬЩзШдЭ к иЪЭйк беја

12
НЪЬЭ ШбйаЪазШге еЬзЭђЭњЭ дШзШйаЪдеЫ аЬЭдйайЭйШ бејЭ јЭ лезгкваиШе Оев
ПабЭз (Paul Ricoeur). ОзЭгШ еЪег лЭдегЭдевеЫк а мЭзгЭдЭкйаоШзк, оеЪЭб еЩайШЪШ к
гдеЫаг аийезајибаг дШзШйаЪагШ. „И ЯШаийШ, к ЪЭвабеј гјЭза аЬЭдйайЭй дЭбЭ еиеЩЭ,
дЭбЭ ЯШјЭЬданЭ јЭ иШЯЬШд еЬ йам идемсиуийахија – ра ЪзајЭЬдеийагШ, дезгШгШ, аЬЭ-
ШвагШ, геЬЭвагШ, јкдШнагШ, к бејагШ иЭ еиеЩШ а ЯШјЭЬданШ опеонзмајт.“ ЗШйе „жзаоШ
бедийзкапЭ аЬЭдйайЭй вабШ, беја иЭ геЮЭ дШЯаЪШйа њЭЫеЪаг дШзШйаЪдаг аЬЭдйайЭйег,
йШбе пйе бедийзкапЭ аЬЭдйайЭй аижзаоШдЭ аийезајЭ. ИЬЭдйайЭй аийезајЭ јЭ еде пйе
йЪеза аЬЭдйайЭй вабШ.“ Оев ПабЭз, Рнорсвн йан дптги, жзЭЪЭе РжШиејЭ ЂкЯквШд, ѝШиЭд,
БЭеЫзШЬ – Мабпаћ, 2004, ийз. 128-129, 155.

94
иЭ „ийзЭиШ еЬ окЬЭиШ“ („ЬШ дШи ЉкЩеий еЬ ЯвШ ЩзШда“, „ЉкЩеийањШ I“;
„ЉкЩеий, љкЩеий, ЉкЩеийањШ / еЬ ЯвШ ЩзШда, љкЩШЪ ийШда, / ейЪезайЭ
ЬЪЭза иШга“, „ЉкЩеийањШ II“), ЪЭћ бШе жеиЭЩдШ ийЪШзШвШобШ ЩвШЫеЬШй
бејег иЭ ЬкмеЪде кЯЬаЮЭ („ЉкЩеий йањШ а жвШгањШ / изЭЬ жедезШ, ийк-
Ьа, ањШ“) а ЩзШдЭ мзапћШдиба аЬЭШва, жзЭЪШимеЬде ЉкЩШЪ а мкгШда-
ийаобЭ ЪзЭЬдеийа: „ЉкЩеийањШ ЬШз љкЩШЪа / дЭб дШи ижеја, еижебеја. /
ЛевайЪк ћЭ ЛећШд окйа, / ЯвШ икЯЩайа, гавепћк дШи еЩШикйа. / Дкм
ХШзанЭ а КШЯШзШ / пйе ЉкЩШЪа мзШг ЬаЫепЭ – / ЬШ ЫеЪеза е йзШјШњк, / е
ЉкЩеийа а ижШјШњк, / ЬеЩзШ и ЬеЩзаг, оаваг, жзШЪаг, / ЬШ дШи иЭйа,
ежегЭдЭ, ЯШкийШЪа / к дШгЭза дШежШбеј, зШЯЬЭвдана.“ („ЉкЩеийањШ II“).
МШ бзШјк еЪеЫ жЭидаобеЫ даЯШ ийеја же гдеЫе оЭгк ШжШзйШд ЫвШи
лЭгадаийаоба агжквиаЪдЭ бњаЮЭЪданЭ ѝЕКЕМЕ ЙЕПЙЕЗ (1975) бејШ к
иЪејеј ЬкмеЪдеј жеЭЯаја дШийеја ЬШ зЭмШЩавайкјЭ ЮЭдибЭ дШзШйаЪЭ кдк-
йШз бквйкздам гШйзанШ, жШ а едам бејЭ иЭ еЬдеиЭ дШ изжибе жаиШде а
кигЭде дШивЭђЭ. Т ЮШдзеЪиба зШЯкђЭдаг а маЩзаЬдаг еийЪШзЭњагШ13
ѝЭвЭдШ ЙЭзбЭЯ еЬШпаљЭ ейЪезЭда мзапћШдиба жеЯаЪ ЬШ иЭ еиЪЭйва ийЪШ-
зШвШоба жзенЭи, идШЫШ а жзаикийЪе ШкйезШ беја јЭ дкЮде бзЭШйез, еЬде-
иде ЬШ иЭ ЮаЪейде ЯШђЭ и едк ийзШдк ийЪШзШвШобеЫ, жШ ЬШ иЭ аЯ кдк-
йзШпњеийа йШбЪеЫ ЬеЮаЪљШјШ е њЭгк жзеЫеЪеза дШ јЭЬШд јЭЯаобе-ийав-
иба а беднЭжйкШвде ШжШзйШд, Ш ЯШжзШЪе жеЭйаоба адеЪШйаЪШд дШоад.
ѝЭвЭдШ ЙЭзбЭЯ дШ дШийШјкћЭг бњаЮЭЪдеаийезајибег ЬебкгЭдйк
е иШЪзЭгЭдеј изжибеј вайЭзШйкза ийШЪљШ ШкйЭдйаоШд ЭийЭйиба жЭоШй
ШкйезЭлЭзЭднајШвдеийа, к бејеј еЩЬЭвШЪШ жеЬ кйанШјЭг ЬкмеЪде-зЭва-
ЫајибЭ жЭзижЭбйаЪЭ е жзазеЬа а игаивк кгЭйдаобеЫ ийЪШзШвШпйЪШ, Шва
а жевеЮШјШ жеЭйЭиЭ, бШе кгЭйданЭ а бШе ваодеийа, дШваб жеЭйаобаг а
аЬЭевепбаг дШоЭвагШ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ бњаЮЭЪдеийа. АкйежеЭйаоба
ШижЭбй ѝЭвЭдШ ЙЭзбЭЯ зШЯзЭпШЪШ а к бљкок аЯеЩзШЮЭдЭ лЭгадаийаобЭ-
зеЬде-queer езајЭдйШнајЭ, дкЬЭћа јЭ бШе дквйк жЭзижЭбйаЪдк геЫкћдеий
бзЭШйаЪдеЫ жеигШйзШњШ иежийЪШ а иЪЭйШ. ЗШ Шкйезбк јЭ ЭийЭйибе дЭзШ-
ЯЬЪејаЪе еЬ аЬЭевепбеЫ а жевайаобеЫ. НЬ жемЪШвЭ ЬЭЪийЪЭдеийа бШе
кгЭйдаобеЫ ийШЪШ а адебеидеЫ ЪаЬШ жеийејШњШ беја јЭ ЯШвеЫ кЯЪапЭ-
деийа а ивеЩеЬЭ к жеЭга „ДЭЪаоШдийЪег ЯШбвЭйЭ“ ава жеЭйибе-ЬзШгибе-
зегШдиајЭзибег ЬЭвк жеиЭЩдЭ кгЭйдаобЭ идШЫЭ Рједињење, к жзенЭик
адЬаЪаЬкШнајЭ (жЭидаобеЫ) иежийЪШ, ѝЭвЭдШ ЙЭзбЭЯ к жеивЭЬњЭг еийЪШ-
зЭњк кеЩваокјЭ ийЪШзШвШобк жеЯанајк а дШийеја ЬШ иЪеј иШжлаийаоба а
мзапћШдиба мШЩайки – икпйадиба ШдйадегаоШд, Шва кгЭйдаоба бег-
13
ОзЭЪШимеЬде гаиваге дШ жеЭгЭ „ТЪеђЭњЭ“ а „ДЭЪаодШийЪег ЯШбвЭйЭ“
(2006), ЮШдзеЪиба мЭйЭзеЫЭдШ еийЪШзЭњШ Нрсвапење (2007), Рједињење (2013) а Атснпйа
/ Спибада онесийа (2018).

95
жвЭгЭдйШзШд – жзЭйжеийШЪа мЭйЭзедезгШйаЪдег, иЭбквШзаЯеЪШдег а
ШдйамзапћШдибег Ькмк, бШбе к ЪвШийайеј Эжема, йШбе а бзеЯ аийезајк.
ѝЭвЭдад жеийквШй јЭ ЬШ к кгЭйдаобег оадк дЭгШ ЫзШданШ да жзШЪавШ, ЬШ
ик мајЭзШзмајЭ ладЫазШдЭ а лабйаЪдЭ, ЬШ ик еЬдеиа иЪЭжзеЮагШјкћа а
дкЮде бедийайкйаЪда а ЬШ јЭ РЪЭ ѝЭЬде а ѝЭЬде РЪЭ, жзеЮЭйе љкЩШЪљк
ийЪШзШњШ. СШбе к бњаЯа Рједињење жзедШвШЯаге: „ВЭзкјЭг к јЭЬде иЪЭ-
ЬзЮЭћЭ, ийЪШзШвШобе РјЭЬањЭњЭ ЪаЬљаЪеЫ а дЭЪаЬљаЪеЫ. ОеийШјЭг дШ-
ЬШмдкћЭ жеЭйибЭ зајЭоа, еде бејЭ жаиШњЭг йЪеза зЭоЭдк зЭо, ЩЭЯ бејЭ
дапйШ дајЭ жеийШве пйе јЭ жеийШве“. А к Атснпйа / Спибада онесийа,
кгЭйдаобШ адийШднШ жЭидабањЭ ЫеЪеза е еЮаЪљШЪШњк а иШЩазШњк ЪЭћ
еиШгеийШљЭдам ЫвШиеЪШ/ажеийШиШ: „РЪејаг вабеЪагШ ЬШјЭг ЩвШЫеивеЪ
ивеЩеЬдЭ ЪељЭ. ИЯвеЮаг аг жеЭйиба жвШд жзЭ дЭЫе ам ийЪезаг, еиЭйаг
ЬШ ва ЮЭвЭ ЬШ ЩкЬк гејШ иЪайШ дШ ЩвШЖЭдийЪкјкћЭг жкйк. НдЭ иЪЭ ЯдШјк а
еЬвкоЭ. И ЬШљЭ јШ ЩазШг, Ье дШјкЮЭЫ аЯЩезШ еЬШЩзШдам, едам дШјљкЩШЪ-
дајам а дШјеЬШдајам. НдЭ ик гЭ ЬежкњШЪШвЭ, јЭЬдеЬкпде гЭ жеЬзЮШЪШ-
вЭ. Се јЭ ибкж дШјШкйЭдйаодајам жеЭйибам ЩаћШ бејЭ еЮаЪљШЪШг.“ Т
веЫенЭдйзаодеийа игаивШ ийЪШзШњШ, к гЭйШжеЭЯаик, бзајЭ иЭ а окЪШ
СШјдШ, жеЯдШйШ иШге жЭидаобеј агШЫадШнаја. МеЪе изЭЬњеЪЭбеЪљЭ кдк-
йШз кгЭйдаобеЫ беигеиШ – беднЭжйШ ѝЭвЭдЭ ЙЭзбЭЯ ЯШидаЪШ иЭ дШ аЬЭја
е зЭваЫаја бШе ежпйЭг жайШњк, дШ аЬЭја е бевЭбйаЪдег Ькмк, дШ ивШЫШ-
њк деЪеЫ ЬзкпйЪЭдеЫ а ЬкмеЪдеЫ жезЭйбШ, Шва, жзЭЪШимеЬде, дШ ивеЩеЬа
ваодеийа к агЭ ивеЩеЬЭ ЯШ БеЫШ. Сег а йШбЪег кийзејийЪк жзЭймеЬа ад-
йЭдЯаЪдаја кдкйзШпња ШЫед, беја јЭ к еЪеј бњаЮЭЪдеийа, иагЩеваоба,
еваоЭд к гдеЫееЩваојк а гдеЫеЫвШијк иШгЭ ШкйезбЭ. ОЭидаоба аийкж а
ЬалЭзЭднајШнајк ЫвШиеЪШ, жеЯанајШ а жеЯаЪШ кдкйШз иЪејЭ жеЭйабЭ ѝЭвЭ-
дШ ЙЭзбЭЯ жеийаЮЭ ийавег а йедег йзШЬазШдаг аЯ изЭЬњеЪЭбеЪдам же-
ивШданШ, гевайШЪШ а вайкзЫајибам жЭиШгШ.
НЩдШЪљШјкћа ЬкмеЪдеий а кгЭйдаобЭ еЩвабЭ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ йзШ-
ЬанајЭ, бШе ЬЭе ЪЭвабеЫ геЬЭздаийаобеЫ беднЭжйШ бквйкзЭ, иШЪзЭгЭдЭ
изжибЭ жЭидабањЭ кЪеЬЭ к дШп ЬкмеЪда мезаЯедй дШзШйаЪ е деЪег
изЭЬњеЪЭбеЪљк. Т йеј деЪеј Эжема ћЭ, икЬЭћа ЩШз жзЭгШ МабевШјк БЭз-
ђШјЭЪк, ЪЭћк квеЫк аЫзШйа ЮЭдЭ, јЭз ик ебзЭдкйЭ йШјдШгШ беигаобеЫ Юа-
ЪейШ а жзазеЬЭ. БкЬкћа ЬШ иЭ гкпбШ зШнаедШваийаобШ бквйкзШ аийзе-
павШ, дШ ЮЭдШгШ јЭ ЬШ еЬаЫзШјк ЪЭвабк квеЫк зЭваЫаеЯдег ЩкђЭњк
дШпЭЫ ЪзЭгЭдШ. МШ идШЯа ћЭ йШбе Щайа ЪЭодШ ЮЭдийЪЭдеий, икжзейийШЪ-
љЭдШ йЭбкћаг ЭгШднажШйезибаг дШийејШњагШ беја јЭ кзкпШЪШјк а ЫкпЭ.
Т йег жзЭЬийејЭћЭг аийезајибег жЭзаеЬк ЬеЫеЬаћЭ иЭ жзЭеЩзШЮЭњЭ же-
веЪШ а жШзШЬаЫга, „жзеиЪЭйљЭњЭ ЮЭдийЪЭдЭ ийамајЭ, жзЭйЪШзШњЭ ЭдЭз-

96
ЫајЭ зШђШњШ к ЭдЭзЫајк ийЪШзШвШобк“.14 ОзазеЬда зеЬ ийШзеЫШ АЬШгШ
йШбе ћЭ Щайа жзЭеЩзШЮЭд к ЬкмеЪда зеЬ деЪеЫ АЬШгШ, пйе аимеЬа аЯ
гаийаодЭ жзЭеЩзШЮкјкћЭ љкЩШЪа, ЯШЫвЭЬШдЭ дЭ к ЪзЭгЭ, дЭЫе к ЪЭодеий.
Фейагаоде ава дЭмейанЭ бШ йеј аЬЭја кигЭзЭда ЭийЭйиба жеЬк-
мЪШйа ЪЭћадЭ иШЪзЭгЭдам жЭидабањШ – кжзбеи ЩШпйањЭњк мзапћШд-
ибе-жШйзајШзмШвдам наЪаваЯШнајибам гШйзанШ – ейЪШзШјк а деЪе же-
ЫвШЪљЭ е еЬдеик жзЭгШ ийЪШзШвШпйЪк гадквам ЪзЭгЭдШ, жШ оШб а едеЫ
бејЭ јЭ ЬЭе изжибеЫ бквйкздеЫ беЬШ. ИижеийШЪљШ иЭ ЬШ јЭ еиаг ЬегЭдк
бквйкзЭ жШгћЭњШ, ваодЭ ава ЫЭдЭзШнајибЭ жейзЭЩЭ ЯШ аЬЭдйалабШна-
јег, (деЪе) изЭЬњеЪЭбеЪљЭ бШе дШоад гапљЭњШ а еиЭћШјдеийа, Ш аЯдШЬ
иЪЭЫШ, бШе ЬкмеЪде-ЭийЭйиба аЯвШЯШб аЯ наЪаваЯШнајибам ийЭЫШ, ава дШ-
оад ЬШ иЭ едЭ бевабе-йевабе жежкийЭ, ЬШдШи Ъзве ЪайШвШд к ЬегЭдк
иШЪзЭгЭдеЫ изжибеЫ жЭидапйЪШ. ЦайШњЭг а жзегапљШњЭг зШЬеЪШ дШ-
пам Шкйезба а аЯЪеЬЭћа ам аЯ гШзЫадШваЯеЪШдЭ илЭзЭ ШбШЬЭгибеЫ а
јШЪдеЫ адйЭзЭиеЪШњШ йШбЪЭ аЬЭјЭ геЫкћЭ јЭ йзШдинЭдЬазШйа, дЭ иШге иаг-
Щеваоба, ЪЭћ а зЭШваийаоба, к жзеийез иЪЭбевабЭ бквйкзЭ а ЬкмеЪ-
деийа.

КИСЕПАСТПА

Извнпи
ЗезанШ Азиаћ-ЛШдЬШзаћ, Ивеп ра Казапевнг йпрса, БЭеЫзШЬ, ПаЪЭв Йе,
2003.
ДШзадбШ ѝЭЪзаћ, Оракал безднлмийа и дптге оерле, ОзапйадШ, ОШде-
зШгШ, 2006.
ЛаванШ ѝЭлйагајЭЪаћ-Каваћ, Отсноир йнже, БЭеЫзШЬ, РзжибШ бња-
ЮЭЪдШ ЯШЬзкЫШ, 2003.
ѝЭвЭдШ ЙЭзбЭЯ, Твнђење, БЭеЫзШЬ, ДЭЪЭ, 2006.
ѝЭвЭдШ ЙЭзбЭЯ, Девицамрсвнл зайкесе, БЭеЫзШЬ, ДЭЪЭ, 2006.
ѝЭвЭдШ ЙЭзбЭЯ, Нрсвапење, БЭеЫзШЬ, ДЭЪЭ, 2007.
ѝЭвЭдШ ЙЭзбЭЯ, Рједињење, БЭеЫзШЬ, ДЭЪЭ, 2012.
Jelena Kerkez, Autorka/Tribada poetika, Beograd, Deve, 2018.
ЉкЩанШ ЛавЭйаћ, Сайн је бикн, Гнрондиме, БЭеЫзШЬ, МеЪШ бњаЫШ, 1985.
ЉкЩанШ ЛавЭйаћ, Ра вириме ирснйа: ндабпами рсифнви, БЭеЫзШЬ, Озе-
иЪЭйШ, 1998.

14
МабевШј БЭзђШјЭЪ, Мав. декн, ийз. 48.

97
 ЉкЩанШ ЛавЭйаћ, Вавикнмрйи заоири, БЭеЫзШЬ, ОзеиЪЭйШ, 2006.
ЉкЩанШ ЛавЭйаћ, Йнрсамсимнв йпрс, БЭеЫзШЬ, РзжибШ бњаЮЭЪдШ ЯШ-
ЬзкЫШ, 2010.
ЛавЭйаћ, ЉкЩанШ, Веспнви Апапаса, БЭеЫзШЬ, РзжибШ бњаЮЭЪдШ ЯШ-
ЬзкЫШ, 2014.
Jevrosima Ristović, Requires za Jerinu, Beograd, Narodna knjiga/Alfa,
2007.
ѝЭЪзеиагШ ПаийеЪаћ, Лнкисва за Ипимт, РгЭЬЭзЭЪе, АзбШ, 2010.
ДзШЫањШ ТзепЭЪаћ, Јекема Амжтјрйа, БЭеЫзШЬ, РзжибШ бњаЮЭЪдШ ЯШ-
ЬзкЫШ, 1994.
ДзШЫањШ ТзепЭЪаћ, Рвечсемий мнве рвескнрси, БЭеЫзШЬ, Мевай, 2001.

Хисипама кисепастпа
МабевШј БЭзђШјЭЪ, Мнвн рпедњнвейнвље, жзЭЪеЬ МабевЭ СШвЭзШ, БЭеЫзШЬ,
ЙњаЮЭЪде-аЯЬШЪШобШ ЯШЬзкЫШ „Фажеди“, 1990.
Svetlana Bojm, Budućnost nostalgije, preveo Zia Gluhbegović i Srđan
Simonović, Beograd, Geopoetika, 2005.
ЛамШав ЕжпйЭјд, Вепа и кий: пекигинзмн мервермн т птрйнј йткстпи XX
вейа, жзЭЪеЬ ПШЬгавШ ЛЭоШдад, МеЪа РШЬ, ЛШйанШ изжибШ, 1998.
ЛавШд ЙШпШдад, Рпорйа йњижевмнрс т рпедњел вейт, „ИЯШЩзШдШ ЬЭвШ
ЛавШдШ ЙШпШдадШ“, бњ. 1, БЭеЫзШЬ, ЗШЪеЬ ЯШ кќЩЭдабЭ а дШийШЪдШ изЭЬийЪШ,
2002.
ПШЬаЪејЭ Лабаћ, „ОеЭЯајШ бШе иагЩев иЪЭйвеийа“, жеЫеЪез к: ДзШЫањШ
ТзепЭЪаћ, Рвечсемий мнве рвескнрси, БЭеЫзШЬ: Мевай, 2001, 87-89.
Novica Petković, Poetika srpske književnosti, Beograd, Institut za knji-
ževnost i umetnost/ Naučna knjiga, 1988.
ЛШзбе ПШЬквеЪаћ, Рпорйнвизамсијрйн маркеђе т рпорйнл онркепасмнл
лндепмизлт: (ВШибе ОежШ, ЛаеЬзШЫ ОШЪвеЪаћ, ЉкЩегаз РагеЪаћ, ИЪШд В.
КШваћ), БЭеЫзШЬ, Идийайкй ЯШ бњаЮЭЪдеий а кгЭйдеий, 2017.
Оев ПабЭз, Рнорсвн йан дптги, жзЭЪЭе РжШиејЭ ЂкЯквШд, БЭеЫзШЬ –
Мабпаћ, ѝШиЭд, 2004.

98
 Лапйн Л. Падткнвић

РПЕДЊНВЕЙНВЉЕ ЈЕКЕ РОИПИДНМНВИЋ-РАВИЋ

И РПОРЙА ЙЊИЖЕВМНРС XX ВЕЙА

Оепгалемси ѝЭвЭ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ жзажШЬШјк жегШве ЯШЩе-

зШЪљЭдег йебк гЭђкзШйдЭ изжибЭ бњаЮЭЪдеийа к бегЭ иЭ јШЪљШве адйЭ-
зЭиеЪШњЭ ЯШ кгЭйдаобе а ЬкмеЪде дШивЭђЭ изжибеЫ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ. МШбед
ийШзајам иШЪзЭгЭдабШ, ѝеЪШдШ ДкоаћШ а ЛавШдШ ПШбаћШ, гейаЪЭ а йЭгЭ
изЭЬњеЪЭбеЪдЭ бњаЮЭЪдеийа а кгЭйдеийа ейбзаЪШва ик а гвШђа Шк-
йеза, бШе пйе ик: РйШдаивШЪ ВадШЪЭз, Лавкйад Бејаћ, Легоаве МШийШ-
иајЭЪаћ, РаЩЭ Лаваоаћ а ДЭиШдбШ ЛШбиагеЪаћ. ЛдеЫа еЬ еЪам жЭида-
бШ ийЪШзШва ик к ебЪазк а жеЬ кйанШјЭг зШЯваоайам ШЪШдЫШзЬдам же-
бзЭйШ, йЭ јЭ а зЭШбйкЭваЯШнајШ еЪЭ ЬШвЭбЭ ЭжемЭ изжибЭ аийезајЭ ЩавШ к
ЯдШбк њамеЪам йзШЫШњШ ЯШ деЪаг жеЭйаобаг аЯзШЯег а ЬкмеЪдепћк.
МШагЭ, иЪаг еЪаг ийЪШзШенагШ Щаве јЭ ЯШјЭЬдаобе йе пйе ик к
дШнаедШвдеј жзепвеийа, еЬдеиде жеЭйана, жеийкжнагШ а јЭЯабк ийШзЭ
кгЭйдеийа а бњаЮЭЪдеийа, йзШЫШва ЯШ жеЬийанШјагШ а жкйебШЯагШ ЯШ
бзЭазШњЭ иЪеЫ ШкйЭдйаодеЫ кгЭйдаобеЫ аЯзШЯШ.
ѝЭЬШд еЬ дШјжекЯЬШдајам йкгШоШ изжибЭ бњаЮЭЪдеийа, ИиаЬезШ
РЭбкваћ, гЭђк жзЪагШ јЭ жзЭжеЯдШвШ а еЬзЭЬавШ еЪШбЪе ежзЭЬЭљЭњЭ
гЭђкзШйдЭ изжибЭ бњаЮЭЪдеийа. Т йШбЪеј езајЭдйШнаја едШ јЭ ЪаЬЭвШ
„зегШдйаЯШг ЯШ жзепвеий бејШ дајЭ жзЭийШвШ Щайа еидеЪанШ иШЬШпње-
ийа; зегШдйаЯШг беја иЭ јШЪљШ к гегЭдйк жзЭЫдкћШ ЬШ иЭ бквйкзде зШ-
ЯШЩЭзЭге, иШЩЭзЭге а еидШЮаге. [...] НЩдШЪљШ иЭ љкЩШЪ ЯШ дШјЪЭћЭ дШпЭ
дШзеЬдЭ ЪзЭЬдеийа, а к йаг ЪзЭЬдеийагШ дШзеоайе ЯШ зЭваЫаеЯде-ге-
зШвдЭ гегЭдйЭ дШпЭЫ дШнаедШвдеЫ бШзШбйЭзШ, ЯШ еде рвесн и церсисн
и Бнгт опирстоацмн пйе дШи јЭ еЬзЮШве а кЪЭб ЬеЩзе ЪеЬаве, пйе јЭ а
иЪЭнагШ а зШйданагШ дШпаг бзШиаве ЬкпЭ.“ РЭбкваћЭЪШ дЭ жзежкпйШ
ЬШ аийШбдЭ а жеиЭЩде ЪзЭЬдкјЭ иЪејЭЪзида жШзШЬеби изжибЭ ШЪШдЫШзЬЭ –
кгЭийе ЩЭибегжзегаидеЫ зШибаЬШ иШ йзШЬанајег, еиведШн ЯШ деЪк кгЭ-
йдеий њЭда ийЪШзШена дШвШЯЭ к дШнаедШвдеј жзепвеийа, ейкЬШ едШ иШ
ЯШЬеЪељийЪег бедийШйкјЭ ЬШ ик иЭ а ШЪШдЫШзЬда жЭидана, бШбЪаг ик иЭ
жзЪе еЫвШиава ПШийбе ОЭйзеЪаћ а Лавеп ХзњШдиба, ебзЭдква дШнае-
дШвдеј жзепвеийа а аЯЫзШЬава „ЯЬзШЪШ а жвЭгЭдайШ“ еиЭћШњШ, „ЯШ еде к
йеј жзепвеийа пйе ик ийевЭћШ ЫзШЬавШ а мШзгедаЯазШвШ.“15

15
ИиаЬезШ РЭбкваћ, Из днлаћиф йњижевмнрси I, РШЩзШдШ ЬЭвШ ИиаЬезЭ
РЭбкваћ, бњ. оЭйЪзйШ, ѝкЫеивШЪајШ жкЩваб – „Вкб ЙШзШќаћ“, БЭеЫзШЬ, 1985, ийз. 182-183.

99
 ѝЭвШ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ, ЬШбвЭ, жзажШЬШ мЭйЭзеЫЭдег бзкЫк
ийЪШзШвШнШ беЬ бејам иЭ ижедйШде а жеийЭжЭде јШЪљШве адйЭзЭиеЪШњЭ ЯШ
изЭЬњеЪЭбеЪде дШивЭђЭ дШнаедШвдЭ жзепвеийа. ЊЭда Оепгалемси агШ-
јк ЯШ йЭгк РЪЭйеЫ РШЪк, еЬдеиде ЪзЭгЭ њЭЫеЪеЫ ЩезШЪбШ к гШдШийазк
ВШйежЭЬ. АкйезбШ иЭ ивкЮа йЭмдабег жзедШђЭдеЫ зкбежаиШ бејШ јЭ ЬЭнЭ-
дајШгШ бШидајЭ, к бњаЮЭЪдеийа жеийгеЬЭздЭ, жеийШвШ јЭЬШд еЬ дШјже-
жквШздајам зегШдЭибдам жеийкжШбШ ЯШ еЩвабеЪШњЭ жзаоШ иШ йЭгег аЯ
изЭЬњЭЫ ЪЭбШ. Т Оепгалемсила зЭо јЭ йШбеђЭ а е „жзЭЪеђЭњк“ жзедШђЭ-
деЫ зкбежаиШ: гедШм РйзШйедаб аЯ 1814. ЫеЬадЭ жзедШвШЯа аЯЫкЩљЭда
зкбежаи РЪЭйеЫ РШЪЭ а жзЭдеиа ЫШ дШ дШзеЬда јЭЯаб.
РйЭлШд МЭгШњШ а РЪЭйа РШЪШ Щава ик адижазШйаЪдШ йЭгШ к
бњаЮЭЪдеийа жзЪЭ жевеЪадЭ XX ЪЭбШ, ейкЬШ ѝЭвШ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ
дајЭ киШгљЭд ивкоШј иШ иЪејаг Оепгалемсила. МШагЭ, кЯ ЛавкйадШ
БејаћШ беја јЭ еЪк Эжемк а МЭгШњаћЭ ШбйкЭваЯеЪШе к иЪејаг жЭигШгШ а
ЬзШгШгШ, РйШдаивШЪ ВадШЪЭз јЭ дШ Йзлк еЩјШЪае дЭЬеЪзпЭда ижЭЪ Ме-
лања аЯ 1917. ЫеЬадЭ.
ѝЭва РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ а РйШдаивШЪк ВадШЪЭзк ЯШјЭЬдаобе јЭ
дШийејШњЭ ЬШ иЭ к изЭЬњеЪЭбеЪдеј Эжема а ЯдШоШјдаг вабеЪагШ њЭдЭ
аийезајЭ жзедШђк ЬкмеЪдЭ, зЭваЫаеЯдЭ а гаийаодЭ ЭдЭзЫајЭ бејЭ ик
еЩејЭ еиЭћШва ЬШ дЭЬеийШјк иШЪзЭгЭдег ЬеЩк. РзЭЬња ЪЭб аЯ ВадШЪЭ-
зеЪеЫ ижЭЪШ кжзШЪе иЭ еЩвабкјЭ бШе ежеЯай ЪзЭгЭдк аЯ беЫШ иЭ жЭидаб
еЫвШпШЪШ: „ОЭЪШг жзШийШзк дЭбк аийезајк, / ДкмеЪШ ЬШЪдам иЭда Ыезе-
ийШидЭ, / ОЭЪШг жзШЬзЭЪдеЫ ЬеЩШ иагледајк. // ѝЭбдайЭ ийзкдЭ, ЪайЭ
ийзкдЭ ЫвШидЭ. / Т ЪзЭгЭ дШпЭ жзевШЯШ а гЭдШ, / Т Щеде ЪзЭгЭ еЬЩШоЭдЭ
ЩШидЭ / И иайдам љкЬа, а лзаЪевдам ЮЭдШ […]“ РйШдаивШЪ ВадШЪЭз
изЭЬњеЪЭбеЪде дШивЭђЭ ЪаЬа бШе ЯШЩезШЪљЭда, жзШЬзЭЪда ивеј дШпЭЫ
ЬкмеЪдеЫ аибкийЪШ а икжзейийШЪљШ ЫШ жзелШдег ЬеЩк иШЬШпњанЭ к бегЭ
гайеЪШ ЪапЭ дЭгШ.
ЗШ зШЯвабк еЬ ДкоаћШ а ПШбаћШ, к оајаг иЭ жЭигШгШ аийаоЭ
бквйкзевепбШ а аийезајибШ ЪЭваоадШ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ аийезајЭ, њамеЪа
гвШђа иШЪзЭгЭдана, гЭђк бејЭ ижШЬШ а ѝЭвШ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ, ад-
иаийазШјк дШ кдкйзШпњаг жзЭебкжШнајШгШ, ЬавЭгШгШ, ийзШмеЪагШ а
ваодаг ЬкмеЪдаг жеЬЪаЯагШ ЪЭвабам аийезајибам ваодеийа. ТгЭийе
ЭжибеЫ жеЫвЭЬШ дШ аийезајк еЪЬЭ ЬегадазШ вазибе-гаийаобШ кзењЭдеий
к еде пйе јЭ аийезајибег жеЫвЭЬк дЭЬеийкжде. Се дШзШЪде дЭ ЯдШоа ЬШ к
еЪаг жЭигШгШ дЭЬеийШјЭ аийезајШ а жзегапљШњЭ е њЭдег игаивк, ЪЭћ
иШге йе ЬШ иЭ едШ јШЪљШ бШе лед дШ бегЭ иЭ еЩвабкјЭ икЬЩадШ жејЭЬаднШ.
ТгЭийе бквйкзевепба иагЩев, аийезајШ жеийШјЭ гаийаоба жзаЯаЪ беја
јЭ жејЭЬадШн жеЯЪШд ЬШ аЯЪзпа. МШ еЪШј дШоад аийезајиба ЬеЮаЪљШја иЭ
жекдкйзШпњкјк а жеийШјк иШЬзЮШј ваодеЫ аибкийЪШ жејЭЬаднШ.

100
 МЭ иШге ЬШ ик жЭидана жежкй ЛавкйадШ БејаћШ, ѝЭвЭ РжазаЬе-
деЪаћ-РШЪаћ, РйШдаивШЪШ ВадШЪЭзШ а ЛегоавШ МШийШиајЭЪаћШ же иЪег
кигЭзЭњк Щваиба ийЪШзШенагШ жеивЭзШйдеЫ геЬЭздаЯгШ а њамеЪеј
еЩдеЪа изЭЬњеЪЭбеЪдеЫ дШивЭђШ, дШјжейжкдајеј к ЬеиШЬШпњеј аийезаја
дШпЭ бњаЮЭЪдеийа, ЪЭћ иЭ јШЪљШјк а бШе њамеЪа ЬазЭбйда жзЭйме-
Ьдана.
ИдижазШнајк изЭЬњеЪЭбеЪдаг дШивЭђЭг, жеиЭЩде њЭЫеЪаг ЬкмеЪ-
даг а зЭваЫаеЯдаг жейЭднајШвег, ѝЭвШ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ ЬЭва а иШ
ДЭиШдбег ЛШбиагеЪаћ. ТжзШЪе јЭ к йЭбийк „ГеЯЩШ дШ ваЪШЬа ДЭиШдбЭ
ЛШбиагеЪаћ“ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ жзЪШ жаиШвШ е зЭваЫаеЯдеийа к ЬЭ-
вк еЪЭ жЭидабањЭ.16 СзЭЩШве Ща жегЭдкйа ЬШ јЭ а ДЭиШдбШ ЛШбиагеЪаћ
аЯгЭђк ЬЪШ иЪЭйибШ зШйШ ЩавШ јЭЬШд еЬ деиавШнШ еЩдеЪљЭдеЫ адйЭзЭ-
иеЪШњШ ЯШ изЭЬњеЪЭбеЪде дШивЭђЭ. ОЭидабањШ јЭ ЩавШ адижазаиШдШ Ще-
Ыкгавибаг жебзЭйег беја јЭ ежЭЪШвШ к набвкик „БеЫкгавеЪШ гевайЪШ“
аЯ ЯЩазбЭ Зекеми висез. Т йег набвкик ДЭиШдбШ ЛШбиагеЪаћ иЭ ивкЮа
еЬзЭђЭдаг ЭвЭгЭдйагШ ЩеЫкгавибеЫ коЭњШ, Шва а ШвйЭздШйаЪдаг жеве-
ЮШјЭг беја јЭ йШј жебзЭй агШе к аийезаја, бШбе Ща аибШЯШвШ иЪејЭ икгњЭ,
ЬавЭгЭ а дШЬШњШ к икизЭйк иШ едеийзШдепћк а СЪезнЭг ЪШиаедЭ. НЪШ-
бЪШ Щваибеий ѝЭвЭ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ а ДЭиШдбЭ ЛШбиагеЪаћ, еЬдеиде
њамеЪШ ЯШадйЭзЭиеЪШдеий ЬШ к дШивЭђк изЭЬњеЪЭбеЪдЭ бњаЮЭЪдеийа жзе-
дШђк, еиаг бквйкзевепбам иагЩевШ, ЮаЪЭ ЭдЭзЫајЭ зЭваЫаеЯдеийа а
ЬкмеЪдеийа бејЭ јЭ геЫкћЭ жеЭйиба йзШдижедеЪШйа к геЬЭздк жеЭйабк,
игЭпйШ ам к бедйЭбий ШЪШдЫШзЬдам йзШЫШњШ бејШ ик, жШзШЬебиШвде, оЭийе
жеиЭЯШвШ к жзепвеий бШбе Ща еийЪШзавШ деЪ а геЬЭзШд аЯзШЯ бегЭ ик
йЭЮавШ. ЗШјЭЬде иШ ВадШЪЭзег беја јЭ к изЭЬњЭг ЪЭбк йзШЫШе ЯШ гаийа-
бег, РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ а ЛШбиагеЪаћ еЩзШЯкјк гаийаоде-зЭваЫае-
Яда жебзЭй к жЭзаеЬк дШпЭ ШЪШдЫШзЬЭ.
ЙШбе Щаиге еЬзЭЬава жзазеЬк еЬдеиШ ѝЭвЭ РжазаЬедеЪаћ-РШ-
Ъаћ жзЭгШ изЭЬњеЪЭбеЪдег дШивЭђк, еЬдеиде кйЪзЬава гЭийе йШбЪеЫ
еЬдеиШ к жеЭйаобег иаийЭгк аийезајЭ изжибЭ бњаЮЭЪдеийа, аийШћа ћЭ-
ге дЭбЭ еЬ Щайдам йШоШбШ њЭдам Оепгалемаса. НЬШЩзШда гегЭдйа йзЭ-
ЩШве Ща ЬШ жзЭЬийШЪљШјк ШЬЭбЪШйдк авкийзШнајк дШоадШ дШ беја Ржа-
заЬедеЪаћ-РШЪаћ йзШдижедкјЭ а кбвШжШ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ гейаЪЭ а же-
ийкжбЭ к адЬаЪаЬкШвШд жЭидаоба аЯзШЯ геЬЭздЭ бњаЮЭЪдеийа.
Оирање йан арйеза
ЙШЬШ ЫеЪеза е жзазеЬа жаиШдЭ зЭоа, Ш жеиЭЩде бњаЮЭЪдЭ а Ще-
ЫеивеЪибЭ, к изЭЬњеЪЭбеЪдеј Эжема, ДагайзајЭ БеЫЬШдеЪаћ ЯШбљкокјЭ
ЬШ јЭ йе ЬеЩШ бШЬШ „еЬдеи жзЭгШ жаиШњк а жаиШдеј зЭоа жеийШјЭ оасе-

16
АвЭбиШдЬШз ОЭйзеЪ, „ДЭиШдбШ ЛШбиагеЪаћ“, Йамнм – рпорйи оермихи XX
вейа, РвкЮЩЭда ЫвШидаб, БЭеЫзШЬ, 2008, ийз. 141.

101
сицам, Ш зШЬ жаиШзШ а њЭЫеЪе ЯдШњЭ ЬеЩајШјк зЭваЫаеЯда езЭев. Оа-
иШњЭ иЪЭйам зЭоа јЭ жеЬЪаЫ, ШибЭЯШ, арйеза оирања, бШе изЭЬийЪе ЯШ же-
ийаЯШњЭ ЬкмеЪдеийа а аийеЪзЭгЭде гЭЬајкг њЭдеЫ аижељШЪШњШ.“17
ОегЭдква иге зШдајЭ ЬШ иЭ зШЬњШ к Оепгалемсила еЩвабкјЭ
бзеЯ йЭмдабк жзедШђЭдеЫ зкбежаиШ. ЛедШм РйзШйедаб аЯ XIX ЪЭбШ жзе-
дШвШЯа а жзЭдеиа дШ дШзеЬда јЭЯаб зкбежаи беја јЭ иШийШЪае РЪЭйа
РШЪШ. ДШбвЭ, дШ иШгег жеоЭйбк йЭгШйаЯкјЭ иЭ жеийкжШб жаиШњШ. И гедШм
РйзШйедаб а РЪЭйа РШЪШ йзШЫШјк ЯШ ЬкмеЪдепћк бзеЯ жеЬЪаЫ жаиШњШ.
МШагЭ, еЩејанШ еиЭћШјк ЬШ кжзбеи йегЭ пйе ик гедШиа, ЪЭћ дЭбе ЪзЭгЭ
даик ейбзава едк аийадк ЯШ бејег ЮкЬЭ, еЬдеиде ЬШ ик а ЬШљЭ кЬШљЭда
еЬ БеЫШ. И јЭЬШд а ЬзкЫа ЬеЩајШјк дШвеЫ ЬШ жапк еЬ дЭбеЫ ЪапЭЫ ЫвШиШ.
РйзШйедабк иЭ бШЮЭ: „РйзШйедаб, / йк йа јЭ ижШи, / иШ ийШзеЫШ јЭЯабШ дШ-
пЭЫ / дШ дШзеЬда жзЭЪЭЬа йе, / дЭбегЭ геЮЭ Щайа / гШњЭ СЭпбе а Зве, /
гШњЭ РйзШЬШњШ, БзаЫЭ / еЬ ийШзЭ, жзШпњШЪЭ бњаЫЭ [...]“ Рваоде иЭ иШЪЭ-
йкјЭ а РЪЭйег РШЪа:
„ЗШЩезШЪа дШ иЭЩЭ / а ижШи иежийЪЭдЭ ЬкпЭ, / а Ьеб иЭ дШзеЬа к
дЭЯдШњк / а нздеј гзЮња ЫкпЭ, / а јЭЬШд ЬзкЫеЫ Ыеда, / а јЭЬШд ЬзкЫеЫ
зкпа. // Са к йЪејеј ћЭваја кибеј / жапа жзеийЭ / ЪЭодЭ зЭоа, / пйе еЬ
ЬкпЭ аЬк Ькпа [...]“
ЙШЬШ ЫеЪеза е жзазеЬа жаиШдЭ зЭоа, ДагайзајЭ БеЫЬШдеЪаћ дЭ
жеЬзШЯкгЭЪШ иШге ЯШжаиаЪШњЭ езаЫадШвдам зЭоа, ЪЭћ а жзЭжаиаЪШњЭ.
МШагЭ, к изЭЬњЭг ЪЭбк нпигимакмнрс дајЭ жеийејШвШ бШе бШйЭЫезајШ к
игаивк к бегЭ иЭ јШЪљШ к геЬЭздеј бњаЮЭЪдеийа, йЭ јЭ а жаиШњЭ еза-
ЫадШвдам ЮайајШ, магда а ивкЮЩа иШЬзЮШЪШве гдеЫе ЬазЭбйдеЫ жзЭде-
пЭњШ аЯ ийШзам ЬЭвШ. ЛЭђкйаг, а оаийе жзЭжаиаЪШњЭ дЭбЭ бњаЫЭ зШЬа
њЭдеЫ пазЭњШ, ЬеЮаЪљШЪШде јЭ бШе ЬкмеЪда жеЬЪаЫ жеЬјЭЬдШбе бШе а
њЭде жаиШњЭ. НйкЬШ РШЪаде жаиШњЭ езаЫадШвдам гаива а РйзШйеда-
беЪе бШидајЭ жзЭжаиаЪШњЭ, беЬ ѝЭвЭ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ даик икпйад-
иба зШЯваоайа а ЬеЪеЬЭ њамеЪЭ ШбйЭзЭ Ье ЪШЮдам ЬкмеЪдам ижеЯдШјШ а
жзЭеЩзШЮШјШ.
ИЯ дШЪЭЬЭдам ийамеЪШ Оепгалемаса ЪаЬа иЭ ЬШ јЭ ѝЭвШ РжазаЬед-
Ъаћ-РШЪаћ ЬкЩадиба а аЯдкйзШ зШЯкгЭЪШвШ еидеЪдЭ жеЭйаобЭ, Шва а Ьк-
меЪдЭ еЬвабЭ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ бњаЮЭЪдеийа, бШе а ЬШ јЭ жеиЭЬеЪШвШ иже-
иеЩдеий ЬШ ам ийЪШзШвШоба йзШдижедкјЭ к геЬЭздк вайЭзШйкзк. НдШ
гейаЪ жаиШњШ бШе ШибЭЯЭ а жеЬЪаЫШ аийеЪзЭгЭде безаийа а бШе гЭЬајкг
бзеЯ беја жзЭдеиа адйагдк ЬзШгк јкдШбШ йШбЪеЫ жаиШњШ: РШЪЭ а РйзШйе-
дабШ. НЪШбЪа ЯШжаиа дШийШјк дШ жзЭиЭбк кдкйзШпњЭЫ иЪЭйШ јкдШбШ а иже-
17
ДагайзајЭ БеЫЬШдеЪаћ, Ирснпија рсапе рпорйе йњижевмнрси, РЙЗ, БЭеЫзШЬ,
1991, ийз. 38.

102
љШпњам ЬеЫШђШјШ аийезајЭ. МЭ окЬа ейкЬШ пйе јЭ к њагШ аийеЪзЭгЭде
жзаикйдШ ШЪШдйкзШ адЬаЪаЬкШвдеЫ ЩеЫейзШЮЭњШ а бевЭбйаЪдШ ЩзаЫШ е
дШзеЬк. МШ йШј дШоад, к жаиШњк иЭ кјЭЬањкјк гаийаобШ а жШийазибШ
ийзШдШ ваодеийа пйе егеЫкћШЪШ ЬШ иЭ јкдШб беја жапЭ еЩвабкјЭ бШе
геЬЭзда вЭйежаиШн беја жзеЫеЪШзШ аЯ иШгЭ аийезајЭ йагЭ пйе аийеЪзЭ-
гЭде еЮаЪљШЪШ адйагдЭ ЬавЭгЭ а ийзШмеЪЭ ЪЭвабам аийезајибам ва-
одеийа а жзЭдеиа аийезајк к бевЭбйаЪде иЭћШњЭ. СШбе иЭ ѝЭвШ РжазаЬе-
деЪаћ-РШЪаћ јШЪљШ бШе жзЭйЭоШ жеивЭзШйдам геЬЭздаийШ бШбЪа ик Ла-
еЬзШЫ ОШЪвеЪаћ а ИЪШд В. КШваћ18 беЬ бејам јЭ јЭЬШд еЬ еидеЪдам Ъа-
ЬеЪШ зЭШбйкЭваЯШнајЭ изЭЬњеЪЭбеЪдеЫ дШивЭђШ ШбйаЪазШњЭ лаЫкзЭ вЭ-
йежаинШ.
Рећање йан ндбпама
ОаиШњЭ јЭ же иЪејеј жзазеЬа адЬаЪаЬкШвШд ЬкмеЪда жеЬЪаЫ беја
иЭ еЬЪајШ к иШгећа. ЛЭђкйаг, ед јЭ аийеЪзЭгЭде кигЭзЭд бШ ижељШ а
иЪеј жкд игаиШе ЬеЩајШ к йзЭдкйбк бШЬШ жзЭЪШЯавШЯа жејЭЬаднШ а же-
ийШјЭ ЬЭе ежпйЭЫ дШивЭђШ. НйкЬШ ЫвШи беја иШЪЭйкјЭ РШЪк а РйзШйедабШ
ЬШ жапк жейЭдназШ ЪзЭЬдеий бејк йШј оад геЮЭ агШйа жзЭ иЪЭЫШ ЯШ Ьзк-
ЫЭ, Ш йЭб жейег ЯШ њам иШгЭ. МШагЭ, еЩШ вабШ ЬеЩајШјк жеивкпШњЭ жа-
иШњШ к бегЭ гезШјк ЬШ ЯШЩезШЪЭ иЭЩЭ, дЭ Ща ва йЭб дШ йШј дШоад Ьепва
Ье бљкодам ижеЯдШјШ. ОеиЭЩде јЭ ЪШЮде аийШћа ЬШ иЭ жаиШњЭ јШЪљШ бШе
икжзейдеий ЩЭигаивк а икзеЪеийа аийезајЭ. НЩШ вабШ еЫвШпШЪШјк иЭ аЯ
жеЯанајЭ кЫзеЮЭдЭ а дЭаЯЪЭидЭ аийезајибЭ ЭЫЯаийЭднајЭ дШзеЬШ бегЭ
жзажШЬШјк,19 йЭ ик њамеЪа ЯШжаиа дШоад ЬШ иЭ йШбЪеј иайкШнаја жзкЮа
ейжез. НйкЬШ к РйзШйедабеЪег ивкоШјк жаиШњЭ жеийШјЭ иЭћШњЭ а йШбе Ье-
ЩајШ пазк бквйкзевепбк ЬагЭдЯајк. МШагЭ, жзЭдепЭњЭ дШ дШзеЬда
јЭЯаб РШЪадеЫ аЯЫкЩљЭдеЫ ижаиШ жзЭЬийШЪљШ аийеЪзЭгЭде оад иЭћШњШ
јЭЬдеЫ дШзеЬШ дШ иЪејЭ бевЭбйаЪде жезЭбве. Т Оепгалемсила иЭћШњЭ иЭ
јШЪљШ бШе еидеЪШ аЬЭдйайЭйШ, бШе јЭЬадШ геЫкћШ еЬЩзШгЩЭдШ ШбнајШ к
ЪзЭгЭдагШ кЫзеЮЭдеийа: „РЪЭ жзежШЬЭ, пйе агШиге, / ивеЩеЬШ, / нзбЪЭ,
/ бњаЫЭ, / дШ ЮзйЪЭдаб / дШјЩељЭ љкЬЭ ЬШиге, / жШ јеп ЬШ дШг дајЭ ЩзаЫЭ
/ ЬШ иШокЪШге ийШзШ ЩвШЫШ, / Щава Ща ийШЩве ЩЭЯ безЭдШ, / а вШђШ ЩЭЯ без-
гавШ, / а йанШ изЭЯШдам бзавШ... // ЗШ ийЪШзШњЭ ивеЩеЬЭ дЭгШге, / ЯШйе
окЪШге ийШзЭ ийЪШза / бњаЫЭ ийШзЭ а ЩвШЫШ.“

18
ВаЬЭйа жЭигЭ „МШкоайЭ жјЭиШд“ ЛаеЬзШЫШ ОШЪвеЪаћШ ава „ОвШо вЭйежаинШ“
ИЪШдШ В. КШваћШ.
19
РШЪШ јЭ иШЪзЭгЭдаб бзийШпбеЫ жемеЬШ УзаЬзабШ БШзЩШзеиЭ, Ш РйзШйедаб
ФШќа-ОзеЬШдеЪЭ ЩкдЭ.

103
 Т еЪег ивкоШјк иЭћШњЭ дајЭ жкба бегЭгезШйаЪда жеийкжШб, ЪЭћ
дШоад ЬШ иЭ еде пйе јЭ ийанШјЭг аийезајибам ебевдеийа ЬеЪЭЬЭде к
бзШјњк ежШидеий, еокЪШ к Ькмк ЯШ дЭбШ ЩкЬкћШ ЪзЭгЭдШ. ДзкЫаг зЭоагШ,
иЭћШњЭ јЭ ЭЫЯаийЭднајШвда оад беја еЬвкокјЭ е (дЭ)жеийејШњк јЭЬдеЫ дШ-
зеЬШ, еЬдеиде бШбе БЭњШгад бШЮЭ „Иийезајиба ШзйабкваиШйа жзепвеий
дЭ ЯдШоа ижеЯдШйа јЭ, бШбЪШ јЭ, к ийЪШза, ЩавШ! Се ЯдШоа еЪвШЬШйа иЭ-
ћШњЭг едШбе бШбе ЩвЭидЭ к йзЭдкйбк ежШидеийа […] НжШидеий жеЬјЭ-
ЬдШбе жзЭйа а жеийејШњк йзШЬанајЭ а њЭдаг жзагШенагШ“20 (БЭњШгад
1974: 81).
Ржеј аийезајибЭ ежШидеийа а иЭћШњШ еваоЭдеЫ к жаиШњк јЭЬШд јЭ
еЬ еидеЪдам ЪаЬеЪШ ШзйабкваиШњШ изЭЬњеЪЭбеЪдам гейаЪШ к жеивЭ-
зШйдег геЬЭздаЯгк. МШагЭ, ЭЪеназШњЭ бквйкздам, кгЭйдаобам а Ьк-
меЪдам иагЩевШ жзепвеийа кЪЭб јЭ ибежоШде иШ (дЭ)жеизЭЬдег аийе-
зајибег ежШидепћк. РЭћШњЭ а ийЪШзШњЭ ик дШоад ЬШ иЭ йШбЪеј иайкШнаја
еЬкжзЭ. СШбШЪ жеийкжШб бШзШбйЭзаийаоШд јЭ ЯШ ЯЩазбк Тропавма зелља
ВШибШ ОежЭ, жеиЭЩде жЭигЭ „ЛШдШиајШ“ а „ЙШвЭдаћ“. МШ йег йзШЫк јЭ а
ЛаеЬзШЫ ОШЪвеЪаћ бШЬШ жЭЪШ: „к еЪег зШйк беја иЭћШњЭ ЩзапЭ / дШк-
оайЭ жјЭиШд йе јЭ аЯЩШЪљЭњЭ“. Т еЪШбЪег (гЭйШ)жеЭйаобег кигЭзЭњк,
жЭигШ иЭ јШЪљШ бШе ЭдЭзЫајШ бејШ агШ идШЫк ЬШ ижШиЭ оеЪЭбШ еЬ иШге-
ЯШЩезШЪШ ДкмШ а РгаивШ, Ш йе жеийаЮЭ кжзШЪе йагЭ пйе иЭ јШЪљШ а бШе
иЭћШњЭ, бејЭ агШ ийЪШзШвШоба а еЩзЭЬда бШзШбйЭз. РЭћШњЭ јЭ, ЬШбвЭ, дШ-
оад ЬШ иЭ кижеийШЪа кЫзеЮЭдШ нЭвадШ оеЪЭбеЪеЫ аЬЭдйайЭйШ, Шва а ейЪе-
за жЭзижЭбйаЪШ бедйадкайЭйШ а йзШјШњШ. СШбе иШЫвЭЬШдШ, нЭвадШ жзЭЬ-
ийШЪљШ бквйкзевепба дШжез, Шва јЭ аийеЪзЭгЭде ибежоШдШ а иШ аЯЪЭи-
даг зЭваЫаеЯдаг ЬеЮаЪљШјЭг иЪЭйШ. ѝЭва РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ жеиЭЩ-
де јЭ Щаве Щваибе еЪе ЬзкЫе ЯдШоЭњЭ, е оЭгк едШ жапЭ:

Р ЬзкЫЭ ийзШдЭ, дШЯазШњЭ к окЬдк йШјдк ЬкпЭ ЬШ јЭ ийзШдШ дШ

ЯЭгља, ЬШ агШ ЬзкЫа јЭЬШд иЪЭй њеј ЩваЮа а изеЬдаја, иЪЭй њЭд:
йзШдинЭдЬЭдйда, Ш њЭдШ деийШвЫајШ а оЭЮњШ ЯШ йаг њЭдаг жзШЪаг ЯШ-
ЪаоШјЭг ЩавШ Ща: зЭваЫаеЯде еиЭћШњЭ ЬкпЭ. А еде оЭгк йЭЮа деийШв-
ЫајШ ЬкпЭ дШпЭ, њЭд жзШаЯЪез а кйебк, дШЯаЪШге: Шжиевкйдаг, БеЫег.
Ава зЭваЫајЭ геЫк жеийејШйа а ЩЭЯ ЪЭзЭ к БеЫШ, бШе пйе дШг жебШЯкјЭ
ийШза, ШкйЭдйаода ЩкЬаЯШг; Шва еде ЩЭЯ оЭЫШ зЭваЫајЭ дЭ геЫк жеийејШйа
јЭийЭ: оепроейсива вецмнг спајања и рлирка хекиме.21

20
ВШвйЭз БЭњШгад, Ереји, жзЭЪЭвШ РњЭпбШ ЙдЭЮЭЪаћ, Мевай, БЭеЫзШЬ, 1971,
ийз. 84.
21
ѝЭвШ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ, Ртрпеси, РзжибШ бњаЮЭЪдШ ЯШЬзкЫШ, БЭеЫзШЬ,
1944, ийз. 10.

104
 ОейзШЫШ ЯШ изЭЬњеЪЭбеЪдаг дШивЭђЭг а йзШЬанајег кежпйЭ
аийеЪзЭгЭде јЭ беЬ ѝЭвЭ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ а жейзШЫШ ЯШ игаивег.
ТжзШЪе йе јЭ јеп јЭЬдШ йШобШ Щваибеийа бејк жЭидабањШ кижеийШЪљШ иШ
жЭиданагШ жеивЭзШйдеЫ геЬЭздаЯгШ. МШагЭ, „нЭвадШ“ јЭ јЭЬдШ еЬ ЫвШЪ-
дам вЭбиЭгШ к ейбзаЪШњк изЭЬњеЪЭбеЪдеЫ дШивЭђШ к ЬзкЫеј жевеЪада
ЬЪШЬЭиЭйеЫ ЪЭбШ. И ВШибе ОежШ а ЛаеЬзШЫ ОШЪвеЪаћ ик иЪејег йЭЮњег
бШ зЭШбйкЭваЯШнаја ийШзЭ изжибЭ бњаЮЭЪдеийа а кгЭйдеийа ийЪШзШвШ-
оба зШЬава дШ жедеЪдег ибвШжШњк нЭвадЭ бејШ јЭ аийезајибаг зШЯЪай-
бег ЩавШ жзЭбадкйШ. ДШбвЭ, зЭо јЭ е кижеийШЪљШњк нЭвадЭ бњаЮЭЪде-
аийезајибеЫ йзШјШњШ. ЛЭђкйаг, нЭвадШ јЭ йШбеђЭ агШвШ а зЭваЫаеЯде
ЯдШоЭњЭ, Щваибе ѝЭва РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ.22 НдйевепбЭ а бквйкзе-
вепбЭ ежиЭиајЭ жеивЭзШйдеЫ геЬЭздаЯгШ, еийЪШзаЪШвЭ ик иЭ бШе ЮкЬњШ
ЯШ нЭвадег, пйе јЭ жеЭйаобЭ жеийШЪбЭ еЪам жЭидабШ ЬеЪеЬаве к ЩваЯадк
коЭњШ зШдемзапћШдибам ейШнШ. ѝЭЬШд еЬ ШзЫкгЭдШйШ ЬШ јЭ иЪЭй ЩеЮјШ
йЪезЭЪадШ јЭийЭ йе ЬШ јЭ ед вЭж, еЬдеиде нЭвеЪай. ДШбвЭ, нЭвадШ агШ а
ЭийЭйаобе ЯдШоЭњЭ, дЭеЬЪејаЪе еЬ едйевепбеЫ, а кжзШЪе јЭ к йег ига-
ивк ЩавШ ЪШЮдШ ЯШ жеивЭзШйда геЬЭздаЯШг а зЭШбйкЭваЯШнајк изЭЬње-
ЪЭбеЪдеЫ дШивЭђШ. Хаљ јЭ Щае кижеийШЪайа бедйадкайЭй к аийезаја, иШ
јЭЬдЭ ийзШдЭ, а жедеЪе аЯЫзШЬайа нЭвадк едйевепбеЫ а ЭийЭйаобеЫ
аибкийЪШ еЯЩаљде дШоЭйк йзШЫаодаг аийезајибаг аибкийЪег XX ЪЭбШ,
иШ ЬзкЫЭ ийзШдЭ.
ОЭидана беја ик Щава жзЭЬЪеЬдана зЭШбйкЭваЯШнајЭ изЭЬњеЪЭ-
беЪдЭ бњаЮЭЪдеийа к ЬзкЫеј жевеЪада ЬЪШЬЭиЭйеЫ ЪЭбШ: ВШибе ОежШ,
ЛаеЬзШЫ ОШЪвеЪаћ, ИЪШд В. КШваћ а ЉкЩегаз РагеЪаћ, иЪејЭ ийЪШзШ-
вШпйЪе йЭгЭљава ик дШ жеийквШйагШ иЭћШњШ а нЭвадЭ. ѝЭвШ РжазаЬе-
деЪаћ-РШЪаћ иШ иЪејаг Оепгалемсила, Шва а нЭвебкждаг ЬЭвег, ЩавШ
јЭ њамеЪ жзЭймеЬдаб. Нде пйе жеиЭЩде авкийзкјЭ иШгеиЪејдеий а езаЫа-
дШвдеий њЭдеЫ жеийкжбШ јЭийЭ оањЭданШ пйе жЭидабањШ лаЫкзк иЭћШњШ
безаийа к икжзейдеийа иШ ежпйег йЭдЬЭднајег иЪеЫ ЬеЩШ к бегЭ ик дШ
Ъзмкднк Щава ШЪШдЫШзЬда жебзЭйа беја ик оЭийе агШва дЭЫШйаЪШд ийШЪ
жзЭгШ йзШЬанаја.
Лирсицйн ирйтрсвн и ирснпијрйн впеле
НбедоШњЭ РШЪадеЫ ЬкмеЪдеЫ жеЬЪаЫШ к иШгећа, еЯдШоШЪШ њЭЫеЪк
ижзЭгдеий ЬШ жзага деЪа ЯШЪЭй – ШбйаЪШд ЮаЪей к бегЭ ћЭ пазайа
аийадЭ Ье бејам јЭ ЬепШе к иЪејеј гШдШийазибеј бЭваја. Се јЭ йзЭдкйШб к
бегЭ иЭ гаийаоба ЬеЮаЪљШја а иШЬзЮШја еижељШЪШјк а жзЭдеиЭ к аийе-
зајибе аибкийЪе. ТжзШЪе йк иЭ а Оепгалемси ЯШЪзпШЪШјк. ЗШвеЫ беја јЭ
22
„ВШиЭљЭдШ дајЭ ийзШпдШ / да еЫзегдШ / бШЬ јЭ нЭвШ“ („ЙШдйШбкЯад“, ЛаеЬзШЫ
ОШЪвеЪаћ).

105
РЪЭйа РШЪШ (ЯШ)ЬеЩае к иШгећа, жейзЭЩде јЭ ЬШ иЭ жеЬЭва иШ иЪЭйег: „И
еигЭ дећа / окм йама ЫвШи: Рад лиран свнја / спеба да оадме / ма скн йн
внћйа зпека, / рад ри завпчин / ралнвање свнје, / т рвест се цейајт дека...
// ДШбвЭ ГеижеЬЭ, / ЯШз аћа гезШг / аЯ еЪеЫ йамеЫШ газШ, / а еийШЪайа
ћЭвајк гејк / ЬзШЫеЫШ гШдШийазШ [...] // Фећк ЬШ Са иШЫзШЬаг / ЪаЬдеЫШ
ийШдШ / ЯШ СЭЩЭ а СЪеЫШ / ВЭвабеЫ РадШ, / иШ иЭЬШг ЩкбйањШ“ (69, 70).
Лаийаобе аибкийЪе РЪЭйеЫ РШЪЭ еваоЭде к њЭЫеЪег жеивкпШњк
йШјШдийЪЭдег ЫвШик а жеЬЪаЯаЪШњк к иШгећа жзЭзШийШ к жШийазибк га-
иајк к бејеј иЪЭйайЭљ кигЭзШЪШ иЪејЭ ЬЭвеЪШњЭ дШ ЬеЩзе иЪеЫ дШзеЬШ.
РЪЭйа РШЪШ аижељШЪШ аЯЪЭидк йкЫк ЯЩеЫ оањЭданЭ ЬШ дЭ геЮЭ оайШЪ
ЮаЪей ЬШ жзеЪЭЬЭ к гаийаобег еЬдеик иШ БеЫег, ЪЭћ иЪејЭ ЬЭвеЪШњЭ
гезШ ЬШ кзеда к гЭйЭЮ аийезајЭ. ЛЭђкйаг, ед ижзЭгде жзамЪШйШ квеЫк
бејШ гк јЭ дШгЭњЭдШ. ѝШдШ АвЭбиаћ е йегЭ еЪШбе жапЭ: „Нде пйе јЭ,
гЭђкйаг, аийШбдкйе бШе жеивШњЭ а јЭЬдеЫ а ЬзкЫеЫ јкдШбШ еЪеЫ ижЭЪШ
јЭийЭ ЬШ иЭ њамеЪе БеЫейзШЮайЭљийЪе дЭ зЭШваЯкјЭ иШге к игазШјк
иШбзШвдеЫ ШгЩајЭдйШ а гевайЪЭдеЫ оадШ, ЪЭћ к иЪЭйеЪдаг ЬкЮдеийагШ,
едагШ бејагШ ћЭ иЭ љкЬа, ЩваЮња, Шва дЭеиЪЭпћЭда а зЭваЫаеЯде дЭ-
жзеиЪЭйљЭда, жзаЩваЮайа БеЫк. ДкмеЪде иШЯзЭњЭ а кижЭњЭ еЪаг гедШ-
иагШ ЬевШЯа аЯ жеЬийанШјШ ЯШ еийЪШзЭњЭ ЯШјЭЬданЭ ЬзкЫам, ЩваЮњам иШ
БеЫег – РШЪа ЬШ паза иЪејШ ЬкмеЪде-зЭваЫаеЯдШ аибкийЪШ гЭђк дШзе-
Ьег а ЬШ йег дШзеЬк иШЫзШЬа ХзбЪк к ивШЪк ЩеЮјк, Ш РйзШйедабк ЬШ
жзЭжаикјкћа ам, РШЪадШ аибкийЪШ иШокЪШ а жзЭдЭиЭ ЩкЬкћаг жебе-
вЭњагШ. ѝЭЬШд иЪејЭ ЬкмеЪде жеивШњЭ зЭШваЯкјЭ бШе ЪеђШ а жШийаз, Ш
ЬзкЫа бШе жзЭЪеЬавШн а окЪШз.“23
ИдижазШнајк ЯШ еЪШбЪе еЩвабеЪШњЭ вабШ РЪЭйеЫ РШЪЭ к Оепга-
лемсила ѝЭвШ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ геЫвШ јЭ жзедШћа кжзШЪе к изЭЬње-
ЪЭбеЪдеј бњаЮЭЪдеийа. МШагЭ, ДегЭдйајШдеЪ РЪЭйа РШЪШ йШбеђЭ аиже-
љШЪШ гаийаоба а жШийазиба ЪаЬ иЪеЫ ЩаћШ. РШ јЭЬдЭ ийзШдЭ, ед агШ ЮЭ-
љк ЬШ оайШЪ ЮаЪей жзеЪЭЬЭ дШ РЪЭйеј Геза ЫЬЭ ћЭ иЭ к иШгећа, жеЬЪа-
ЯШЪШйа, Ьеб гк јЭ, иШ ЬзкЫЭ, дШгЭњЭдШ ЬзкЫШоајШ аийезајибШ квеЫШ бејк
ижзЭгде аижкњШЪШ – ЬШ жеийШдЭ жШийаз изжибеЫ дШзеЬШ.
ПЭо јЭ е ЬЪШ ЪаЬШ иЪЭйайЭљЭЪЭ ваодеийа бејШ иЭ аижељШЪШ к изЭ-
ЬњеЪЭбеЪдаг мШЫаеЫзШлајШгШ. ѝЭЬШд ЪаЬ иЭ иШийеја к адЬаЪаЬкШвдег а
адйагдег еЬдеик жзЭгШ БеЫк к бегЭ јЭ жеЬЪаЮдаб, кивеЪде зЭоЭде,

23
ѝШдШ АвЭбиаћ, „ОЭидаобШ иеЯЭзнШњШ: жеЭйибШ а йЭевепбШ жзЭЫдкћШ а гЭ-
ЬайШнајЭ ѝЭвЭ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ“, Рпорйи језий, йњижевмнрс, тлесмнрс: ЯЩездаб
зШЬеЪШ иШ VI гЭђкдШзеЬдеЫ дШкодеЫ ибкжШ еЬзЮШдеЫ дШ Уавевепбе-кгЭйдаобег
лШбквйЭйк к ЙзШЫкјЭЪнк, (28-29. 10. 2011). Йњ. 2, Бнг, Уавевепбе-кгЭйдаоба лШбквйЭй,
ЙзШЫкјЭЪШн, 2012, ийз. 511.

106
иШг к гевайЪа а аЯзШЮШЪШ иежийЪЭдк дЭЬеийејдеий а ЮкЬњк ЯШ га-
ийаодаг ијЭЬањЭњЭг иШ БеЫег. МШикжзей йегЭ, ЬзкЫа ЪаЬ јЭ иШЬзЮШд к
иЪЭйайЭљЭЪеј иЪЭийа е иежийЪЭдег жеЯЪШњк а жзаЯаЪк ЬШ БеЮајЭ аийадЭ
паза гЭђк иЪејаг дШзеЬег а ЬШ жзЭкЯгЭ еЬЫеЪездеий ЯШ њЭЫШ. ДЪЭ ийзШ-
дЭ иЪЭйайЭљЭЪЭ ваодеийа кивеЪде иге еЯдШоава бШе гаийаода а жШ-
ийазиба ЪаЬ. Т геЬЭздеј изжибеј бњаЮЭЪдеийа бејШ зЭШбйкЭваЯкјЭ изЭ-
ЬњеЪЭбеЪде дШивЭђЭ жейЭдназШ иЭ жеЬјЭЬдШбе а гаийаоде а жШийазибе
аибкийЪе. СШбе, дШ жзагЭз, РЪЭйа РШЪШ ЛаеЬзШЫШ ОШЪвеЪаћШ аЯЬШјЭ дШ-
веЫ меЬеоШидабк ЬШ иЭ дШбед ЩезШЪбШ дШ РЪЭйеј Геза ЪзШйа к иЪЭй а
жзЭдЭиЭ аибкийЪШ Ье бејам јЭ ЬепШе: „ЫвШЬкј / ЭЪе йа мвЭЩШ / ЪзШйа иЭ
бкћа / жзежеЪЭЬШј / ЬзкЫЭ аинЭљкј / иЭЩЭ вЭоа.“ ОеиЭЩде ЩваЯШб РЪЭйег
РШЪа аЯ Оепгалемаса јЭийЭ Оежад РЪЭйа РШЪШ беја иЭ йШбеђЭ жеивЭ га-
ийаодеЫ жеЬЪаЫШ ЪзШћШ ЬШ аижкда гаиајк к иЪег дШзеЬк: „Оейзепае јЭ
иЪЭ иЪејЭ ЫеЬадЭ / ЗШзШЬае ЯгајеЫвШЪа пйШж / ТЯјШмШе јЭ пйШж / ВзШйае
иЭ дШ ЯЭгљк / И йк дШпШе а иЪејЭ а иЭЩЭ [...] („ЖаЪей иЪЭйеЫ РШЪЭ“).
Идйагда жеЬЪаЫ а аийезајибе аибкийЪе Щава ик жеиЭЩде ЪШЮда к
зЭШбйкЭваЯШнаја изЭЬњеЪЭбеЪдеЫ ЬкмеЪдеЫ дШивЭђШ к геЬЭздеј бњаЮЭЪ-
деийа. ЛеЬЭзда ийЪШзШена дШпва ик к иШгаг изЭЬњеЪЭбеЪдаг йЭбийе-
ЪагШ еидеЪЭ бејЭ ик кЫзШЬава к иЪејЭ адЬаЪаЬкШвдЭ жеЭйабЭ а геЬЭзде
аибкийЪе. ОзЭиЭб аийезајибеЫ жзеийезШ а њЭЫеЪам ЯШбедайеийа а адЬа-
ЪаЬкШвдеЫ жеЬЪаЫШ јкдШбШ аийезајЭ жзЭЬийШЪљШ икбеЩ адйагдам ЮкЬња
а ийзШмеЪШ а аийезајибам дШвеЫШ. НЪе јЭ жеиЭЩде Щаве адижазШйаЪде ЯШ
жЭидабЭ жеивЭзШйдеЫ геЬЭздаЯгШ, Ш жзажзЭгљЭде јЭ к ЬЭвк ѝЭвЭ Ржа-
заЬедеЪаћ-РШЪаћ. Лаийаоба а аийезајиба ваб РЪЭйеЫ РШЪЭ, њЭЫеЪ ге-
девеЫ к иШгећа гШдШийазибЭ бЭвајЭ к ЬЭвк Оепгалемси ЯШаийШ аЯЪазЭ
аЯ ШкйЭдйаодеЫ ЬкмШ ийШзЭ изжибЭ бњаЮЭЪдеийа, Шва а јеп ЪапЭ еЬ йеЫШ
ШдйанажазШ еЩдеЪк изЭЬњеЪЭбеЪдеЫ дШивЭђШ к жеивЭзШйдег геЬЭзда-
Ягк, еЬдеиде дШЯдШокјЭ ЫвШЪдЭ жеЭйаобЭ еЬвабЭ йЭ еЩдеЪЭ: ЬкШваЯШг
аЯгЭђк илЭзЭ адйагдеийа а жзеийезШ аийезајЭ, еЬдеиде ЬадШгаЯШг
аЯгЭђк гаийаобеЫ а жШийазибеЫ аибкийЪШ.


ѝЭвШ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ жзажШЬШ едег йебк бњаЮЭЪдеийа аЯгЭ-
ђк ЬЪШ иЪЭйибШ зШйШ беја јЭ к ВаЯШдйаја ЪаЬЭе геЫкћдеий ЯШ бедийайк-
аиШњЭ деЪЭ гаийабЭ а к жзШЪеивШЪдеј зЭваЫаеЯдеийа изжибЭ изЭЬње-
ЪЭбеЪдЭ бњаЮЭЪдеийа йзШЮае геЫкћдеийа ЯШ лезгкваиШњЭ деЪЭ бе-
игаобЭ ЬкмеЪдеийа бејШ жеоаЪШ дШ гаийаодег еиЭћШњк ПШЬеийа. Т
ЬЭвагШ йШбЪеЫ жеЭйаобеЫ кигЭзЭњШ изЭЬњеЪЭбеЪљЭ иШ иЪејаг дЭаийзШ-
ЮЭдаг ЬкЩадШгШ жзЭЬийШЪљШве јЭ ШвйЭздШйаЪк ЪвШЬШјкћЭг зШнаедШва-
ийаобег жеЫвЭЬк дШ жеЭЯајк, иШ јЭЬдЭ ийзШдЭ, а бедйзШйЭЮк мШейаодеийа

107
а йЭмдевепбег ейкђЭњк, иШ ЬзкЫЭ. СШбЪШ бњаЮЭЪдеий, ЬШбвЭ, жзажШЬШ
едеј жегШве ЯШЩезШЪљЭдеј а ибзШјдкйеј ийзкја ШЪШдЫШзЬдам жебзЭйШ бејШ
јЭ иЪејЭ гЭийе, ийанШјЭг аийезајибам ебевдеийа, кийкжавШ жЭиданагШ
вЭЪЭ ШЪШдЫШзЬЭ.
ѝЭвШ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ йШбеђЭ жзЭЬийШЪљШ а жзЭйЭок жЭида-
бШ жеивЭзШйдеЫ геЬЭздаЯгШ беја еийЪШзкјк дШјиЪЭеЩкмЪШйдајк еЩдеЪк
изЭЬњеЪЭбеЪдЭ ЭжемЭ а њЭде кбљкоаЪШњЭ к геЬЭздЭ жеЭйабЭ. Рбведеий
бШ гаийаобеј ЬкмеЪдеийа, жеЭйаобШ ЬадШгабШ аЯгЭђк зЭваЫаеЯдеийа,
аийезајЭ а жЭидаобеЫ аЯзШЯШ, бШе дЭба еЬ еидеЪдам жеийкжШбШ к йзЭ-
йазШњк изЭЬњеЪЭбеЪдам йЭгШ а гейаЪШ еЪЭ жЭидабањЭ, Щава ик Ье бзШјШ
зШЯЪајЭда к жЭидапйЪк ВШибШ ОежЭ, ЛаеЬзШЫШ ОШЪвеЪаћШ, ЉкЩегазШ
РагеЪаћШ а ИЪШдШ В. КШваћШ. Т йег игаивк, бШЬШ жеигШйзШге зЭШбйкЭ-
ваЯШнајк ийШзЭ изжибЭ бквйкзЭ к жеЭЯаја XX ЪЭбШ, ЬЭве ѝЭвЭ РжазаЬе-
деЪаћ-РШЪаћ жзЭЬийШЪљШ дЭЯШеЩавШЯде гЭийе бШбе же иЪејеј еийЪШзЭ-
деийа йШбе а же иЪејаг дШЫеЪЭпйШјагШ.

КИСЕПАСТПА

Извнпи
ѝЭвШ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ, Оепгалемси: Мачан и опевен бпас т Фпи-
рст Рспаснмий, БЭеЫзШЬ, Р. Б. ХЪајШдеЪаћ, 1923.
РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ, ѝЭвШ, Ртрпеси, БЭеЫзШЬ, РзжибШ бњаЮЭЪдШ ЯШ-
ЬзкЫШ, 1944.

Йнпичћема кисепастпа
ѝШдШ АвЭбиаћ, „ОЭидаобШ иеЯЭзнШњШ: жеЭйибШ а йЭевепбШ жзЭЫдкћШ а
гЭЬайШнајЭ ѝЭвЭ РжазаЬедеЪаћ-РШЪаћ“, Рпорйи језий, йњижевмнрс, тлесмнрс:
ЯЩездаб зШЬеЪШ иШ VI гЭђкдШзеЬдеЫ дШкодеЫ ибкжШ еЬзЮШдеЫ дШ Уавевепбе-
кгЭйдаобег лШбквйЭйк к ЙзШЫкјЭЪнк, (28-29. X 2011). Йњ. 2, Бнг, ЙзШЫкјЭЪШн:
Уавевепбе-кгЭйдаоба лШбквйЭй, 2012, 503-512.
ВШвйЭз БЭњШгад, Ереји, жзЭЪЭвШ РњЭпбШ ЙдЭЮЭЪаћ, БЭеЫзШЬ, Мевай,
1971.
БеЫЬШдеЪаћ, ДагайзајЭ, Ирснпија рсапе рпорйе йњижевмнрси. БЭеЫзШЬ:
РЙЗ, 1991.
АвЭбиШдЬШз ОЭйзеЪ, „ДЭиШдбШ ЛШбиагеЪаћ“, Йамнм – рпорйи оермихи
20. вейа, БЭеЫзШЬ, РвкЮЩЭда ЫвШидаб, 2008, 115-173.
ИиаЬезШ РЭбкваћ, Из днлаћиф йњижевмнрси I, РШЩзШдШ ЬЭвШ ИиаЬезЭ
РЭбкваћ, бњ. оЭйЪзйШ, БЭеЫзШЬ, ѝкЫеивШЪајШ жкЩваб – „Вкб ЙШзШќаћ“, 1985.

108
 Ркађама Икић

КАЗАПЕСИ И КАЗТПИ ЈЕУИЛИЈИМИ И ЗКАСЕ ЙНЦИЋ

ЛедШмањШ ѝЭлагајШ к „ОемЪШва иЪЭйег бдЭЯк КШЯШзк“ жеоЭйбег

XV, Ш ЗвШйШ Йенаћ к Казапевил керсвала к жзЪаг ЫеЬадШгШ XXI ЪЭбШ
бедийШйкјк ЯШйЭоЭде ийШњЭ к ийЪШздег иЪЭйк – еде пйе јЭ зЭЯквйШй ое-
ЪЭбеЪеЫ ЬЭвШњШ, йј. ЯвШ.
ѝЭлагајШ жапЭ дШбед ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ, Ш кеоа ЩайбЭ беЬ АдЫезЭ
(к бејеј бШе ЪШЯШва коЭийЪкјк КШЯШзЭЪа иадеЪа, РйЭлШд а Вкб). ИЯ њЭдЭ
„ОемЪШвЭ“, а жезЭЬ гдеЫеЩзејддам ЬзкЫам ЯШжаиШ, иШЯдШјЭге бШбЪШ јЭ
иайкШнајШ к РзЩаја бејШ јЭ аЯЫкЩавШ нШзийЪе 1389. ЗвШйШ Йенаћ к иЪегЭ
ижЭЪк жзаЯаЪШ ЪзЭгЭ ЩегЩШзЬеЪШњШ РзЩајЭ 1999. ЫеЬадЭ.
ѝЭлагајШ, еЩзШћШјкћа иЭ иЪЭйегЭ бдЭЯк, дШ жЭидаоба дШоад бед-
ийШйкјЭ пйШ јЭ ЬедЭе ЪЭваба аийезајиба кЬЭи РзЩагШ, Шва а пйШ дШбед
њЭЫШ а РзЩа РзЩагШ оадЭ:
РШЬ дЭ жзЭЬШј ЯШЩезШЪк ЪељЭдШ йа оЭЬШ / бејШ иа иазейШ еийШЪае
жзЭвШибег йЪејаг, / јЭз ейбШбе иа йа к дЭЩЭибег ЪЭиЭљк ЪЭодег, гдеЫЭ
ибзЩа а ЩевЭЯда еЩкЯЭпЭ ЪељЭдШ йа оЭЬШ / а к гдеЫаг ибзЩагШ ЮаЪей
жзеЪеЬЭ, / жепйе ик еЪвШЬШда ИЯгШавћШдагШ. [...] СкЫег ик гдеЫег
ЯЬзкЮЭдШ ЪељЭдШ йа оЭЬШ, / јЭз еда пйе јЭЬепЭ мвЭЩ њамеЪ жеЬаЫепЭ дШ
њам / Щкдк ЪЭвабк / а йЪејШ ЬеЩзШ к ЯШЩезШЪ ийШЪапЭ, / е гкоЭдаоЭ. [...]
гева ЬШ гдеЫевЭйда к ЬеЩзк ЮаЪей / ЪељЭдШ йа оЭЬШ жзеЪеЬЭ ЩеЫек-
ЫеЬде, / гева ЬШ жзШЪеивШЪдШ ЪЭзШ мзапћШдибШ / дЭеибкЬде ийеја к ейШ-
оШийЪк йа, / гева жеЩЭЬайЭљШ БеЫШ / ЬШ жеЩЭЬк жеЬШза ЪељЭдаг йа оЭ-
ЬагШ, / РйЭлШдк а Вкбк, / ЯШ дЭЪаЬљаЪЭ а ЪаЬљаЪЭ дЭжзајШйЭљЭ, / јЭз
Шбе жегећ жзагаге и БеЫег, / йЭЩа ћЭге жемЪШвк а ЩвШЫеЬШзЭњЭ ЬШйа.
ЗвШйШ Йенаћ к иЪејеј ийЪШздеийа ЯШжШЮШ ЯЩкњЭдеий жзазеЬЭ
(„ЗЩкњЭд јЭ нЪЭй гШЫдевајЭ“ (11)), јЭз иЪЭ еде пйе едШ јЭийЭ дајЭ к
ибвШЬк иШ Явег бејЭ оадЭ љкЬа љкЬагШ. ДШбвЭ, зЭо јЭ е дЭеЩаодег
жзШЯдаодег ЬШдк к ижЭналаодаг ебевдеийагШ – МАСН ЩегЩШзЬеЪШњЭ
1999. ЫеЬадЭ. Т йеј жЭига ЩЭве јЭ иагЩев дЭЪадеийа – идЭЫШ беја же
жзазеЬа жШЬШ, кжзбеи иЪЭг Явк беја љкЬа љкЬагШ оадЭ, пйе ЫеЪеза е
аЯЪЭидег ЪайШваЯгк – оањЭдана ЬШ КШЯШзЭй јЭийЭ йе пйе јЭийЭ, дЭк-
ЬеЩде ийШдапйЭ љкЬагШ, Шва ЬШ јЭ, кжзбеи йегЭ, аЯЪЭийШд ежийШдШб
едеЫШ пйе јЭ жзазеЬде. БЭве иагЩеваЯкјЭ а ЯЩкњЭдеий ийЪШзШенШ беја јЭ
еиЭйљаЪаја ЯШ гШдалЭийШнајЭ ийЪШздеийа. ЗЩеЫ йеЫШ ед аижељШЪШ ЯЩкњЭ-
деий а дШЬ ЩЭвадег (мШзйајЭ) бејк Ща йзЭЩШве ЬШ аижкда а оајЭ Ща

109
аижаиаЪШњЭ йзЭЩШве ЬШ ЩкЬЭ еЬзШЯ њЭЫеЪеЫ ЪайШваЯгШ а йЪезШобеЫ
жзаднажШ. ТЬЪеийзкоЭдШ ЩЭвадШ ийзШданЭ, бејШ јЭ йШбЪШ ЯЩеЫ ЯШйЭоЭде-
ийа ийЪШзШенШ жзЭЬ ЪЭвабаг Явег, еЬзШЯ јЭ а аЯЫкЩљЭдеийа, ЬЭЯезајЭд-
йаиШдеийа иЪЭЫШ пйе јЭ жвЭгЭдайе. НйкЬШ јЭ кгЭйдабеЪШ дЭгеЫкћдеий ЬШ
зШЯкгЭ ижељда иЪЭй, бШбе ћЭге ЪаЬЭйа, ажШб йзЭдкйдШ. РйамеЪа беја
ивЭЬЭ иЪЭЬеоЭ е њЭЫеЪег еиЭћШњк ЩЭЯаЯвШЯШ: „Майа јЭ иШгзйдаб бШЬШз
ЬШ зШЯвкоа / ЩЭвадЭ аЯШ иЭЩЭ а жзЭЬ иеЩег.“ ЗЩкњЭдеий жзЭЬ жШжазег
йзШјЭ иШге Ьеб жЭидаб дЭ жеодЭ ЬШ жапЭ, Ш ЯШйЭоЭдеий дЭЯвеЩаЪеЫ ое-
ЪЭбШ а иЪЭбевабЭ жзазеЬЭ жзЭЬ Явег јЭ бедийШдйдШ. И Ьеб оеЪЭб жзЭЬ
жеивЭЬанШгШ Явам оадеЬЭјийШЪШ ЯШийШјЭ, зШЯвкокјЭ ам, икеоШЪШ иЭ иШ
иеЩег а иЪЭйег, жзазеЬШ, бШе ЩеЮјШ йЪезЭЪадШ, дЭ аЯдЭЪЭзШЪШ иЪејЭ на-
бвкиЭ, лкдбнаедапЭ же кйЪзђЭдаг а агШдЭдйдаг јеј жзШЪавагШ.
Т дЭЬекгана иге ийеЫШ бШбе Щаиге геЫва ЬШ агЭдкјЭге ѝЭла-
гајаде еиЭћШњЭ кивЭЬ икеоЭњШ иШ Явег. Т њЭдеј „ОемЪШва“ дЭгШ ЯШок-
Ьдам гегЭдШйШ. ПШЯвеЫ йегЭ јЭийЭ њЭде мзапћШдибе жзамЪШйШњЭ – еде-
ЫШ пйе јЭ Щаве, пйе јЭийЭ а пйе ћЭ Щайа. МЭкжайде јЭ њЭде игШйзШњЭ,
бШе а игШйзШњЭ ЗвШйЭ Йенаћ пЭий ЪЭбеЪШ бШидајЭ, ЬШ оеЪЭб геЮЭ аЯЬз-
ЮШйа иЪЭ а ЬШ, кжзбеи иЪЭгк, еЪеЯЭгШљиба иЪЭй – аШбе ваоа дШ вШЯШзЭй –
жедЭбШЬ а дајЭ дЭжеЬдепљаЪе гЭийе ЯШ оеЪЭбШ. СШј иЪЭй йШбеђЭ кгЭ ЬШ
ЩкЬЭ а вЭж, к њЭгк еЩайШЪШ а ЬеЩзе. ѝЭлагајШ јЭ, кжзбеи йегЭ, ажШб иЪЭ-
идШ жзежШЬљаЪеийа а гШвеЪЭодеийа йеЫШ иЪЭйШ а к еЬдеик дШ йе, бШе ге-
дШмањШ, ажШб ЬШјЭ жзЭЬдеий едеЯЭгШљибег, нШзийЪк ЩеЮајЭг:
Т бзШиейШгШ еЪеЫШ иЪЭйШ ЪШижайШе иа иЭ еЬ / гвШЬеийа иЪејЭ, / е
деЪа гкоЭдаоЭ бдЭЮЭ КШЯШзЭ, / а бзЭжбШ зкбШ ГеижеЬњШ гЭђк иЪег ЯЭ-
гШљибег / ЫеижеЬег / бзЭжбеЫ а ивШЪдеЫ жебШЯШ йЭ. / ГеижеЬийЪеЪШе иа
ЯЭгљег ейШоШийЪШ йа / а к иЪаг ЬеЩзейШгШ кЯЪЭиЭвае иа кзкоЭдЭ йа мза-
пћШдЭ / [...] / ЬШ еийШЪап жзежШЬљаЪк Ъаиейк ЯЭгШљибеЫ ЫеижеЬийЪШ / [...]
Т њЭдеј жеЭЯаја жзеЪЭјШЪШ иЪЭий е набваодеийа ЪЭвабам аийе-
зајибам кЬЭиШ а њамеЪеЫ кйанШјШ дШ ЮаЪей жејЭЬадШнШ. ѝЭлагајШ јЭ йк
оањЭданк иЪЭ ЪзЭгЭ жзеЮаЪљШЪШвШ. ДШбвЭ, ЩавШ јЭ еоЭЪаЬШн наЪава-
ЯШнајибам гЭдШ, Шва а ЬЭвШйданШ бејШ јЭ дШийејШвШ ЬШ к ЬЭвабШйдаг
аийезајибаг ебевдеийагШ а к ЯШЬШйаг, бзкйаг ебЪазагШ беја ик киже-
ийШЪава гећда, аЯЬЭјийЪкјЭ дШјЩељЭ пйе геЮЭ ЯШ иЪеј зеЬ.24 НйкЬШ иЭ к

24
ВЭзкјЭ иЭ ЬШ јЭ ѝЭлагајШ жегШЫШвШ бдЭЫања Лавана к ЪеђЭњк ЬзЮШЪдам
жеивеЪШ, к жЭзаеЬк ЛаваоадЭ ЪвШЬШЪадЭ – к йЭпбег а ежШидег ЪзЭгЭдк дШбед Йе-
иеЪибЭ ЩайбЭ. РЪШбШбе јЭ кйанШвШ дШ ЪШижайШњЭ ЛаваоадЭ ЬЭнЭ, еЬ бејам ик РйЭлШд
КШЯШзЭЪаћ а ѝЭвЭдШ БШвпаћ Щава ЪЭегШ еЩзШЯеЪШда а дШбвењЭда бњаЮЭЪдег зШЬк.
ВШЮде јЭ њЭде коЭпћЭ к ЬажвегШйибеј гаиаја беЬ иквйШдШ БШјШЯайШ. ЙдЭЫањШ ЛаванШ –

110
еЪаг дШжаиагШ дЭ икЫЭзапЭ ЬШ јЭ Яве йзЭдкйде а ЬШ ћЭ, кжзбеи иЪЭгк,
јЭЬдег Щайа ЩељЭ, Шва, аийе йШбе, йе дајЭ да жеЭЯајШ иШ дамаваийаобег
жезкбег, ЪЭћ ЯШжаи гедШмањЭ бејШ кеоШЪШ ЬкмеЪдежеЪЭидЭ ЯШбедайеийа
а бејШ иЭ кЯЬШ к гевайЪк, оаийе изнЭ а аибзЭдк ЪЭзк: „[...] а иЪагШ дШг јЭ
жейзЭЩдШ жегећ йЪејШ, / йЭ иЭ геваге гева иЭ ЯШјЭЬдаобег ВвШЬаба / ЯШ
ЪељЭдШ йа оЭЬШ / а ЯШ иЪЭ бејЭ аг и љкЩШЪљк а ЪЭзег ивкЮЭ.“
Т ЯЩазна ЗвШйЭ Йенаћ Казапеве керсве ЪаЬаге ЬШ иЭ кивЭЬ Шбйк-
ЭвдеЫ ЯвШ – ЩегЩШзЬеЪШњШ – жзШЯдаода ЬШда жзеЪеЬЭ кЯ еЬикийЪе еоЭ-
баЪШдЭ, жеЬзШЯкгЭЪШдЭ зШЬеийа. ДШбвЭ, иШгаг йаг пйе иЭ еЩзЭЬ ижзе-
ЪеЬа жеЬ ижЭналаодаг ебевдеийагШ дШзкпШЪШ иЭ дЭпйе пйе јЭ йзШЬа-
најШ а пйе јЭ кжаиШде к бôЬ јЭЬдеЫ дШзеЬШ а жзШЪеивШЪљШ. ТЪађШге
аЯЪЭида бедйзШий беја јЭ, ЪЭзеЪШйде гаге жЭидабањадЭ дШгЭзЭ, азеда-
оШд – КШЯШзЭЪе ЬаЯШњЭ аЯ гзйЪам, пйе јЭ зШЬеийШд ЬеЫШђШј, йзЭЩШ ЬШ иЭ
жзеивШЪа к йзЭдкйбк к бејЭг зЭШвдЭ, еЪеЯЭгШљибЭ ебевдеийа ЬедеиЭ
игзй. Ск азедајк геЫкћЭ јЭ жедапйайа иШге аибзЭдег, ЬкЩебег ЪЭзег
к йе ЬШ варйпрки онвнји геЫк ЬШ тоијт гмев едам беја оадЭ Яве а кЯзебкјк
игзй а дШ дШјзШЬеидаја мзапћШдиба жзШЯдаб.25
НЬЩЭЫвЭ вШЯШзбЭ к Казапевил керсвала иагЩеваЯкјк ЫзванШ а
беи, Ш вШЯШзбк бејШ јЭ еийШвШ а бејШ еЫвШпШЪШ ЬШ јЭ КШЯШз кийШе аЯ
гзйЪам – ЬШбвЭ, бејШ љкЬагШ, кжзбеи иЪЭгк, иШежпйШЪШ кйЭмк а изЭћдк
ЪЭий – јЭийЭ ивШЪкј. Нд ЯШжзШЪе еЩјШпњШЪШ иЪзмк жеЪејШ ЪШибзивеЫ КШ-
ЯШзШ а иЪЭЬеоа е љкЬибег ЪайШваЯгк, кжзбеи иЪЭгк, йј. е оањЭдана ЬШ

гедШмањШ ѝЭЪЫЭдајШ а ѝЭлагајШ жепвЭ ик к Шжзавк 1398. ЫеЬадЭ ЬШ ежзШЪЬШјк ЬЭижейШ

РйЭлШдШ КШЯШзЭЪаћШ, еикгњаоЭдеЫ ЯШ ЪШЯШвде дЭЪЭзийЪе БШјШЯайк. ЙедийШдйад
УавеЯел к Жисијт деронса Рсеуама Казапевића ЪЭегШ жемЪШвде жаиШе јЭ е еЪег
ЬЭвабШйдег жеЬкмЪШйк ЬЪЭ гедШмањЭ, жзайег јЭ аийШбШе ѝЭлагајадк гкЬзеий: „ОеђЭ
нШзк БШјШЯайк иШгШ йШ ЩвШЫеЪЭздШ ЫеижеђШ (ЛаванШ); агШвШ јЭ иШ иеЩег зеђШбк иЪејк,
ЩаЪпк ЮЭдк ЬЭижейШ ТЫљЭпЭ, Ш бћЭз дЭбеЫШ ћЭиШзШ. НЪШ к гдеЫаг зЭоагШ а ийЪШзагШ
ЩкЬкћа дШјгкЬзајШ Ш бејк јЭ кЪЭб ижегањШдШ (ЛаванШ) игШйзШвШ бШе дЭба ийкЩ а жегећ,
дШзеоайе к йШбЪеј ийЪШза бејШ иЭ ЬеЫеЬавШ. ЙШЬШ ик ЩавЭ жзаЯЪШдЭ б нШзк (БШјШЯайк) Ш
(ЛаванШ) ЩавШ к кЮШик пйе ћЭ ЪаЬЭйа нШзШ, (ѝЭлагајШ) јеј зЭоЭ: Ндбахи рвайи рспаф,
йада мар (ралн) тднрснјиче да га видилн. НдЭ гкЬзе йШЬШ иЪзпапЭ иЪЭ иЪејЭ жейзЭЩЭ
жегећк БеЫегШйЭзЭ, к бејк а жевеЮапЭ иЪејк дШЬк.“ НЪЭ ЙедийШдйадеЪЭ зЭоа, кЯ
ЬеЬШйШб ЬШ јЭ ЛаванШ ЩавШ гкЬзШ бШе НЬаиЭј, жзЭЬийШЪљШјк дШјЪЭћк жемЪШвк дШжаиШдк
ЮЭдШгШ к изжибеј бњаЮЭЪдеийа. ѝЭлагајШ а бдЭЫањШ ЛаванШ коЭийЪеЪШвЭ ик к јеп
јЭЬдег ЪШЮдег жеЬкмЪШйк – ЯШивкЮдЭ ик ЯШ жзЭдеи гепйајк РЪЭйЭ ОЭйбЭ к РзЩајк. НЪк
зЭвабЪајк ЯШйзШЮавЭ ик дШ ЬШз еЬ БШјШЯайШ а йШбе јЭ иЪЭйайЭљбШ ЬеижЭвШ к дШпк ЯЭгљк.
ИЯЪез: http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr-lat/authors/jelena-mrnjavcevic-jefimija
25
ГеЬадЭ 1999. 12. ШжзавШ, дШ ЬзкЫа ЬШд ТибзиШ к МАСН ШЫзЭиаја зШбЭйШгШ јЭ
жеЫеђЭд жкйдаоба ЪеЯ к ГзЬЭваобеј бваикза, дШ ЮЭвЭЯдаобег геийк жзЭбе ѝкЮдЭ
ЛезШЪЭ. СШоШд Щзеј ЮзйШЪШ дабШЬШ дајЭ кйЪзђЭд. ИЬЭдйалабеЪШде јЭ 15 жеЫадквам,
гЭђк бејагШ пЭийеЫеЬапња БзШдагаз РйШдајШдеЪаћ а јЭЬдШ йзкЬданШ.

111
дШзеЬ геЮЭ иЪЭ ЬШ жеЬдЭиЭ. ЗШ зШЯвабк еЬ ѝЭлагајЭ бејШ йе ЪЭћ аибк-
ийЪЭде ЯдШ, а иЪејЭ иШЯдШњЭ дЭ жзЭаижайкјЭ ЯЩеЫ ЪЭзЭ а дЭжзЭийШдЭ ге-
вайЪЭ, дШзеЬдШ йзжЭљаЪеий а ЪайШваЯШг к жеЭЯаја ЗвШйЭ Йенаћ кЫвШЪ-
дег ик аибШЯШда дШ дШоад дШ беја иЭ ЫеЪеза е жеЩЭЬа а иШЬзЮа дЭпйе
пйе жеЬиЭћШ дШ жзбеи: „[...] ѝЭз ЭЪе – ЪШибзива зШЯгейШЪШјк иЭ жеЪеја /
ЬШ кжајШјк ЪШп Ыдеј а ЫдЭЪ. [...] Йеја Ые а Щеи јЭ, к оазЭЪагШ, к Щкдавк, /
аижеЬ дШзШивеЫ игЭйШ ЯЫкЩљЭд, / аижеЬ изШЪњЭдеЫ иЪЭйШ, ЬШ ЯШжЭЪШ: /
дЭбШ жШЬШ, ЬШ ЪаЬаге бевабе оајШ жвЭћШ / геЫк ЬШ жеЬдЭик.“
МШЪЭЬЭда ийамеЪа еийШЪљШјк а аЯЪЭидк ЯШжайШдеий дШЬ ЯдШоЭња-
гШ жејЭЬадам вЭбиЭгШ а лкдбнаедШвдепћк йам ЯдШоЭњШ – ЬШ ва јЭ иЪЭй
рпавњем ЯЩеЫ ЩЭвадЭ дШжШЬШвеЫ идЭЫШ беја јЭ иЪЭ жзЭбзае ава јЭ, жШб, Шбе
йЭ ийамеЪЭ йкгШоаге аЯ ШбйкЭвдеЫ йзЭдкйбШ, иЪЭй рпавњем љкЬибег
зкбег, ЯвеЬЭвагШ, геЮЬШ ЩШп к ЩегЩШзЬеЪШњк 1999. ЫеЬадЭ? Цада иЭ
ЬШ јЭ йе ШкйезбШ дШгЭзде еийШЪавШ ейЪезЭде, йј. ЬШ јЭ ЬЪеигаиШе вЭбиЭ-
гЭ рпавњем дШгЭздШ: „[...] аижеЬ дШзШивеЫ игЭйШ ЯЫкЩљЭд, / аижеЬ изШЪ-
њЭдеЫ иЪЭйШ [...]“ (12).
Т Казапевил керсвала кЪађШге ЭвЭгЭдйЭ дШзеЬдЭ жеЭЯајЭ, жзЭ-
ЪШимеЬде ШвкЯајк дШ дШзеЬдк жЭигк „НЩзЭйЭдајЭ ЫвШЪЭ бдЭЯШ КШЯШзШ“. СЭ
жЭигЭ, к йзЭдкйбк бШЬШ јЭ иЪЭй ежЭй жеийШе вШЯШзЭй а бШЬШ ик ебевдеийа
же изжиба дШзеЬ иваодЭ ебевдеийагШ к бејагШ иЭ еЩзЭе бдЭЯ КШЯШз а
ежзЭЬЭвае ЯШ нШзийЪе дЭЩЭибе, ЯШжзШЪе јЭ тзмнчење рсапе и мнве бнки.
НдЭ ик кјЭЬде а ЯдШб идШЫЭ КШЯШзЭЪЭ иЪЭйеийа јЭз иЭ е њЭгк гаива бШе
пйе иЭ гаиваве а едЬШ – бШЬШ јЭ ийзШЬШе. МШ ийзШЬШвеЫ бдЭЯШ њЭЫеЪ дШ-
зеЬ зШокдШ а к иШЪзЭгЭдеийа, бШе пйе јЭ њЭЫеЪк жегећ жзаЯаЪШвШ ѝЭ-
лагајШ к йзЭдкйбк ийЪШзШњШ „ОемЪШвЭ“, жШ а дШбед йеЫШ, Ьеб вазиба ик-
ЩјЭбй к жЭигШгШ ЗвШйЭ Йенаћ бШЮЭ: „РбезЩљк, жейпћаијШ, жеЫаЩШЭг ‒ /
кЯдеиЭ кгевде йзЭжЭйдЭ зЭианЭ, / кЯдеиЭ ийШзк а деЪк Щев. [...] Цаја ик
еЪе жзажЭЪа – да жзебвЭйа да // ОзепйЭда, // ЦајЭ ам ЫвШиданЭ кЯдеиЭ
– кЯ жзЭзЭЯШде Ызве?“ (12)
И опепезамн гпкн к еЪеј жЭига јЭ жеваиЭгаоде. МЭ гаива иЭ йк,
иЪШбШбе, иШге дШ КШЯШзЭЪе жзЭзЭЯШде Ызве, дЭЫе дШ жзЭзЭЯШдШ изжибШ
ЫзвШ бзеЯ аийезајк бејШ а ЬШљЭ йЭоЭ – ЯЩеЫ дЭбШЮњЭдеЫ ЯвШ.26
И Ьеб вазиба икЩјЭбй к жеЭЯаја ЗвШйЭ Йенаћ „кЯдеиа ийШзк а
деЪк Щев“, ѝЭлагајШ кЯдеиа деЪк, жШ ийШзк Щев иЭћШјкћа иЭ КШЯШзЭЪеЫ
ЬеЩзШ дШбед ЛШзаобЭ ЩайбЭ, к бејеј јеј ЫадЭ гкЮ а бШЬШ јЭ ЩавШ жза-
дкђЭдШ ЬШ дШжкийа РЭз жзЭЬ дШјЭЯЬег СкзШбШ:

26
МШјкжЭоШйљаЪаја жзагЭза йШбЪеЫ – бедйадказШдеЫ а дЭбШЮњЭдеЫ – ЯвШ јЭик
ѝШиЭдеЪШн, БљЭиШб, НвкјШ, айЬ. ЦањЭданШ јЭ ЬШ јЭ ЬзЮШЪдеий јЭЬдЭ ЯЭгљЭ ЯШидеЪШдШ дШ
дЭбШЮњЭдаг ЯвеоадагШ беја иЭ ЩЭвЭЮЭ бШе дШјийзШпдаја к аийезаја љкЬибеЫ ийзШЬШњШ.

112
 Ме даиа йШбе а, е гава геј ЫеижеЬадЭ а иЪЭйа / гкоЭдаоЭ, / Щае
гШвеЬШзШд к жзежШЬљаЪег а гШвеЪЭодег, / бевабе ЪапЭ к дЭжзевШ-
Ядег а ЪЭвабег, / пйе жзагае јЭиа еЬ БеЫШ, / јЭз йЭвЭиде ийзШдк гЭдЭ к
йкђада / аимзШњаЪШе јЭиа аЯеЩавде, / йЭ иШЬШ йЭ геваг еЩејЭ: / ЬШ гЭ
аимзШдап / а ЬШ кйапШп Щкзк љкйк ЬкпЭ а йЭвШ гејЭЫШ. / ѝЭлагајШ киз-
Ьде жзадеиа еЪе йЭЩа, иЪЭйа.
Т йШбЪеј ШйгеилЭза, Шбе јЭ зЭо е дЭбег бе дајЭ ЩаЩвајиба КШЯШз
ава бе жШб дајЭ иЪЭйа бдЭЯ КШЯШз, дајЭ вШбе ийзЭгайа жкйк дШЫезЭ, Ш
бШгева йе ЫезЭ ЬеиЭЫдкйа, јЭз оеЪЭб к йег вШЯШзЭйк, гШ Щае бнжјай,
онстйац, бегтмах, оирап/оермий айЬ. – бШбе жЭЪШ ЗвШйШ Йенаћ – ажШб јЭ
ЬШвЭбе еЬ БеЫШ. ОеЬзШЯкгЭЪШњЭ њЭЫеЪеЫ ийзШЬШњШ еЪЬЭ јЭ иагЩеваоде
дШјШЪљЭде депЭњЭг „ШжзавибЭ бзкдЭ еЬ жШмкљШ а вШйанШ“. Т ибвШЬк и
ЪЭзег ФзаийеЪег ийзШЬШвдаб јЭ иЪЭийШд ЬШ јЭ дапй, жШ ейкЬШ а њЭЫеЪШ
гевайЪШ БеЫезеЬана, дЭ ЬШ Ща иЭ ижШиШе, ЪЭћ ЬШ ЩкЬЭ ижеиеЩШд ЬШ
„зШЯШЯдШ ЩзЭгЭ иЪејЭ а ЬШ ЫШ иЭ дЭ кийзШпа“:
ѝЭЬдк ЯШ ЬзкЫег ийзЭиШ ЩеЮјШб и ЫвШЪЭ / ШжзавибЭ бзкдЭ еЬ жШ-
мкљШ а вШйанШ. / Т вебЪк дШ еЬгезапйк бведЭ: гдеЮЭ иЭ / ийЭжЭдана
жзЭЬ мзШгег. / ‒ ѝЭз дапй иШг, дапй, јЭз дапйШ дајЭ гејЭ / еиаг икбз-
ЪанЭ аЯ ЬвШдеЪШ пйе бШжљЭ дШ ЩЭве ‒ / а дШ ийежШвк йШвШдй дШђем, ийа-
Ыгк! / Нжзеийа, ОзЭоаийШ, а жемайШј! ОебзеЪ дШЬдЭиа / дШЬ вебЪк ЫЬЭ
ЯШЫњкзЭдШ јЭ ЬкпШ дЭ ЬШ иЭ кйежа / де ЬШ аижеЬ бШвШ дШјЯШЬ зШЯШЯдШ
ЩзЭгЭ иЪејЭ / а ЬШ ЫШ иЭ дЭ кийзШпа. (13)
И аЯ еЪам ийамеЪШ, бШе а Ье бзШјШ еЪеЫШ ижЭЪШ, кЪађШге еде пйе
иге беЬ ѝЭлагајЭ ЪЭћ кеоава – ЬШ јЭ оеЪЭб иЪЭийШд ЩзЭгЭдШ бејЭ јЭ
дкЮдеий, бејЭ иЭ иШ ЮаЪљЭњЭг а ФзаийеЪег ЪЭзег жеЬзШЯкгЭЪШ а ЬШ,
имеЬде йегЭ, дЭгШ авкЯајк ЬШ йе геЮЭ ЬШ аЯЩЭЫдЭ.
И Ьеб иЭ к ѝЭлагајадеј „ОемЪШва“ дЭ жеийШЪљШ жайШњЭ е жеЪЭЯШ-
деийа жЭидабШ а БеЫШ, к дЭбевабаг жЭигШгШ аЯ Казапевиф керсви ке-
оШЪШге ЬШ аЯЪЭиде ийЪШзШвШобе ѝШ геЮЭ Щайа Фзаий, геЮЭ Щайа БеЫ ава
жЭидаб, Ш геЫк Щайа а њам ЬЪејанШ ЯШјЭЬде. МЭбевабЭ жЭигЭ иШЬзЮЭ
аижеЪЭий ийЪШзШенШ, дШ еидеЪк њам жейЪзђкјЭ иЭ ийЪШзШеоЭЪ ЪайШваЯШг,
йј. оањЭданШ ЬШ оШб да вЭйежаи, едШј беја ед жапЭ, дЭ геЮЭ ЬШ аЯЬзЮа
иЪЭ, Ш ЬШ йе геЮЭ вЭйежаиШн иШг. И йк вЭЮа кйЭмШ. Т ийамеЪагШ беја ик
ЯШ йе жейЪзЬШ, кеоШЪШге а ЪЭпйк ийавибк а јЭЯаобк, иагЩеваодк аЫзк:
„Бае иШг ЬЭоШб, Щае, бзШЬег, вШЯШзанШ. / Бае иШг жзеијШб, вШЯШзед. /
РШЬ иШг, же гавеийа, јкзеЬаЪа. / ѝкзаг, ЬаЪаг иЭ. Чйе к вЭйк ЯШжапЭг
– / вЭйежаи дЭ геЮЭ ЬШ аийзжа. / ѝШ геЫк.“

113
 КЭйежаиШн/жЭидаб ЫеЪеза пйШ же жзазеЬа јЭийЭ. Нд јЭ ЯШжзШЪе
жзезеб. Т ЪЭЯа и йаг а иШг иЭ жайШ ЬШ ва јЭ йе бШЯдШ ава гавеий. ЊЭЫеЪШ
жеЯанајШ к Щаве бег ЪзЭгЭдк ижЭналаодШ јЭ а ивеЮЭдШ. Т ийамеЪагШ
ЗвШйЭ Йенаћ ед дШи жеЬиЭћШ дШ ФзаийШ: „– ѝШ иШг жаиШз. / Бае иШг же-
йкбШо а ЩЭЫкдШн. / И иШЬ иШг. Ава – жзезебкјЭг. / МЭ ЯдШг, же бШЯда ава
гавеийа. / Бае иШг ЯдШб кЯЪабШ, иШЬ иШг йШобШ.“ (17)
Т ЪЭЯа и дШЪЭЬЭдаг ийамеЪагШ еийШјЭ дШг ЬШ Ьебкоаге ЬШ ва
оањЭданШ ЬШ јЭ вазиба икЩјЭбй Щае змай тзвийа, Ш ЬШ јЭ иШЬШ сацйа ЯдШоа
ЬШ јЭ Ьепве Ье аЯЪЭидеЫ жегазЭњШ и оањЭданег ЬШ јЭ икЬЩадШ оеЪЭбШ ЬШ
геЮЭ ЬШ аЯдЭиЭ иЪШба йЭзЭй ава јЭ йе игазЭњЭ Ьепве иШ ЪЭзег. ДШ ва йШ
оањЭданШ Ьедеиа иШге игазЭњЭ ава а игазЭњЭ а зШЬеий? ДШ ва ЯдШоа
ЬШ јЭ йШ сацйа, бејШ јЭ вазиба икЩјЭбй к еЪеј жЭига, бедШоде аЯјЭЬдШоЭдШ
и ѝЭлагајег бејШ депЭњЭ зШЯваоайам ЮаЪейдам йЭзЭйШ жеийејШде аЯЬз-
ЮШЪШ – а к ЮаЪейк а к ЪЭза?
Казиба икЩјЭбй – жЭидаб жзЭаижайкјЭ иЪејк жеЯанајк, жШ а
иежийЪЭде ЩаЪийЪе. ДШбвЭ, бедийШйкјЭ, Шва дЭбШбе иЪЭоШде, жзезеоба,
пйШ иЪЭ ед јЭийЭ, а ЯЩеЫ иЪејЭ жзЭеиЭйљаЪеийа, дШјЪЭзеЪШйдајЭ, йзЭйазШ
иЭЩЭ а бШе ЫзЭпбк. Т йаг ийамеЪагШ дШвШЯаге а жейЭднајШвдк ШвкЯајк
дШ ѝЭлагајк: „[...] ѝШ иШг беЩдШ ЫзЭпбШ / жзЭжаиаЪШоШ, геЮЬШ икЯдЭ
ЪЭЯаљЭ, / ав жйанЭ и њЭдеЫ ЪЭЯШ.“ (18). РйЪШзШњЭ, имЪШйШге, жеЬзШЯк-
гЭЪШ жзЭеЩзШЮШјЭ.
РйамеЪа беја ивЭЬЭ жейЪзЬШ ик ЬШ јЭ жЭЪШњЭ кЯвЭй а ЬШ јЭ ЯШ
ийЪШзШњЭ жейзЭЩдШ ЪШйзШ. Т йаг ийамеЪагШ ЯдШоШјдк квеЫк агШ иЪайШн
бШе деиавШн ЪШйзЭ. Нд к њагШ ЬЭгШдйкјЭ вШЯШзЭћШдадШ, ЩеЮјШбШ. ЗШдаг-
љаЪе јЭ ЬШ иЪайШн, беја јЭ деиавШн ЪШйзЭ, ЯШжзШЪе деиа ЩеЮјШбШ, Ш дЭ
еЪШј њЭЫШ. ЦањЭданШ ЬШ дШ йег гЭийк жеийејЭ ивШЪкј а иЪайШн йШбеђЭ
дШг ЫеЪеза е йегЭ ЬШ оеЪЭбеЪШ ЭЫЯаийЭднајШвдШ жеЯанајШ дајЭ ЯШ њЭЫШ
кЪЭб дЭжеЬдепљаЪе гЭийе, Ьеб иЭ ЪЭодеий, геЮЬШ, дЭ ЬеиЭЫдЭ: „[...]
ИгШп ва жШ агШп ва ЪШйзЭ? / МЭгШг. ѝШ иШг ЩеЮјШб, аЯ вШЯШзЭйШ –
ЯШкийам, / Шва иЪайШн беја, деиЭћа гЭ, ЩЭпЭ еЬЭдке / гејк бепкљк – зШ-
ибежоШ јЭ а еЬвега / Юапбк: жвШгЭда еЬЩвЭиШб / дШЯШзЭћШдибеЫ ЦкЬШ.“
ОЭидаб, Щаве бШе жејЭЬадШн, Щаве бШе ЭдйайЭй ЯШјЭЬдаоба агЭ-
дайЭљ иЪам жЭидабШ, јЭийЭ аинЭвайЭљ а кйЭпайЭљ. МШ йег гЭийк к еЪег
ижЭЪк дШвШЯаге ШвкЯајк дШ бдЭЯШ КШЯШзШ (дШ њЭЫеЪ ийзШпда еЮаљШб).
Нд/еда, жежкй ИиШбШ РазадШ, бедбзЭйде жзЭжезкокјк иавШЯШб к иеж-
ийЪЭде изнЭ, Ье иежийЪЭдеЫ кижЭњШ: „– ѝШ иШг вЭийЪанШ. ДкЫад иЪвШб. /
ЧШзЭда пШв ЯШ ЩЭве Ызве. / БзаЮда ивШЪкј ЬШд а дећ йЭ еЩвЭћЭ. / Оза-
ЪајШ еЩвеЫ ебе ийзШпдеЫ еЮаљбШ. [...] Рађа, кижда иЭ. Рађа, кижда иЭ. /
Рађа к иЪејЭ изнЭ.“

114
 ОаиШз, жЭидаб ава/а Фзаий, дШйжЭЪШЪШ иЭ а иШ едаг пйе јЭ йЭ-
беЪадШ иШЬШпњанЭ – йЭмдевеЫајШ, йЭмдабШ, зШйдШ гЭмШдабШ. И дЭ икгњШ
ЬШ ва йе геЮЭ, ЪЭћ дШг дЭкжайде иШежпйШЪШ ЬШ геЮЭ. Меиа иЭ иШ жзе-
пваг, иШЬШпњаг а ЩкЬкћаг: „МШйжЭЪШЪШг иЭ и Щкпаванег, и гайзШ-
љЭЯег.“ (20) НЪЬЭ иЭ ЫеЪеза е йегЭ ЬШ ийЪШзШњЭ жеЬзШЯкгЭЪШ жзЭжкде
изнЭ: „РШг кжањЭг иЭ, еЬ жзЭжкдеЫ изнШ.“ (20)
СШбе еЩдШЪљШге ийШзк аийадк ЬШ јЭ ийЪШзШњЭ гкоШд, йЭЮШб
жзенЭи а аийеЪзЭгЭде ЩеЮјШ ийЪШз. ОейЪзЬк ЬШ јЭ аЯЪез ийЪШзШњШ к
дЭиЪЭидег йШбеђЭ дШвШЯаге к еЪеј жЭига. ОЭидаоба икЩјЭбй/ийЪШзШвШн
бШЮЭ ЬШ дЭ ЯдШ гЭзк иЪеЫШ ийЪШзШњШ, Ш ЬШ йе ЯдШ иШге БеЫ: „Ма ЬШ жзЭ-
йеоаг йШј оаийа ибвШЬ, / да ЬШ еЬкийШдЭг. НйШн ЪаЬа геј йзкЬ. / Взйаг
иЭ к ЮЩкд – зеик ЬеваЪШ к Ызве. / Де-га-иев. Дег а иев. Ла. Ла. Де? /
ѝШ дЭ ЯдШг иЪејк гЭзк. Нд ЯдШ“ (20). Деб к ЬзкЫеј жЭига еЪеЫШ ижЭЪШ ийе-
ја: „Т газк ЬШ бвЭбдЭп, / ЯШЪЭЮљШј / дШ йзШЪбк аЯзкоаЪ зеидк, дШ жШжаз
/ нЭвШн: еЪевабе жзадЭием.“ (23)
Са ийамеЪа ШиеназШјк дШи дШ ѝЭлагајадЭ: „МШ гејШ гШвШ жза-
депЭњШ жеЫвЭЬШј / а к гдеЫШ ам зШокдШј, / јЭз йЭЩа дЭ жзадЭием жемЪШвк
бШбе жзаваоа, / ЪЭћ бевабе јЭ геЫкћЭ гШвегЭ га зШЯкгк, / жШ ЯШйе а
гШвЭ дШЫзШЬЭ оЭбШг.“


Т жејЭЬадаг ийамеЪагШ ижЭЪШ Казапеве керсве кеоШЪШге а јЭЬШд
ЯдШоШјШд ЬЭйШљ – ЬШ ийЪШзШвШн „кзШњШ баий к јЭвЭј27 жвШЪЭйда“. ДШбвЭ,
дЭ кзШњШ жЭзе к гШийаве ЪЭћ, йирс т јекеј. РгШйзШге ЬШ йа ийамеЪа
дШјзЭоайајЭ ЫеЪезЭ е зШЬк йзШЬанајЭ – е бегкдабШнаја, е жеЭЯаја бШе
гЭийк иЭћШњШ а е жеЪЭЯШдеийа и жзЭнагШ. Са ийамеЪа ик жзЭЪШимеЬда
зШЯвеЫ пйе јЭ к еЪег зШЬк Щаве зЭоа е жзеЮагШњк жеЭЯајЭ ѝЭлагајадЭ
а ЗвШйЭ Йенаћ. РйЪШзШњЭ јЭ, бШбе апоайШЪШге, иЪЭйа а еЯЬзШЪљкјкћа
оад – јЭвЭеиЪЭћЭњЭ. РйЪШзШњЭ јЭ иЪЭйШ йШјдШ: „Деб и дЭЩеЬЭзШ, жзежЭйШ,
к јЭвЭј жвШЪЭйда / баий кзШњШг, пШзк еЩваЯкјкћа ийШзк, / деЪа дШ ежда
ЪЭЯ. / – ВЭЯ! ОемЪШвк – бегЭ? ДЭ, Ье кЯезШ гејам: / и ваийШ игебЪадеЫ
јЭЯабег – аЫвег.“ (34).

27
ѝЭвЭеиЪЭћЭњЭ јЭ РЪЭйШ йШјдШ еиЪЭћЭњШ кљШ (јЭвЭјШ) бејШ иЭ иШийеја аЯ ЪапЭ
гевайШЪШ иЪЭпйЭдабШ а жегШЯаЪШњШ ЩевЭидабШ еиЪЭћЭдаг кљЭг, бзеЯ бејЭ ЬЭвкјЭ
ЩеЮајШ ЩвШЫеЬШй ЯШ аинЭљЭњЭ ДТЧЕ а СЕКА. ВЭзданагШ жегШЮЭ а беЬ ЬкпЭЪдам а беЬ
йЭвЭидам жзеЩвЭгШ. НЪег РЪЭйег йШјдег вЭоа иЭ йЭве еЬ њЭЫеЪЭ дЭгећа а оаийа ЬкпШ
еЬ њЭдам ЫзЭмеЪШ.

115
 КИСЕПАСТПА

Извнпи
ѝЭлагајШ, „ОемЪШвШ иЪЭйег бдЭЯк КШЯШзк“, Дамикн II, Дамикнв тцемий,
Гпигнпије Халбкай, Јеуилија, Дамикн III, Рсеуам Казапевић, Амднмије Пауаик,
Йнмрсамсим Уикнзну, Јекема Бакчић, Мийнм Јептракилах, жзазЭЬае СегаивШЪ
ЛШзадбеЪаћ, АдйевеЫајибШ ЭЬанајШ „ДЭиЭй ЪЭбеЪШ изжибЭ бњаЮЭЪдеийа“, бњ. 3,
МеЪа РШЬ: ИЯЬШЪШоба нЭдйШз ЛШйанЭ изжибЭ, 2015, 114-116.
ЗвШйШ Йенаћ, Казапеве керсве, БЭеЫзШЬ, ГкйЭдЩЭзЫеЪШ ЫШвШбиајШ, 2003.

Йнпичћема кисепастпа
БејШд ѝеЪШдеЪаћ, Амспнонкнгија зка, БЭеЫзШЬ, HERA-edu, 2016.
БејШд ѝеЪШдеЪаћ, Сајми имсепер: Оермицйн и амспнонкнчйн ирйтрсвн,
БЭеЫзШЬ: ЗШЪеЬ ЯШ кќЩЭдабЭ, БЭеЫзШЬ, 2017.
ДзШЫШд РйејШдеЪаћ, Емепгија райпакмнг т тлесмнрси, БЭеЫзШЬ, Рвк-
ЮЩЭда ЫвШидаб, 2012.
РЪЭйвШдШ Сегад, Јекема Лпњавцевић, Јеуилија...
http://knjizenstvo.etf.bg.ac.rs/sr-lat/authors/jelena-mrnjavcevic-jefimija

116
 Дпагама В. Снднперйнв

ЙНРНВРЙИ ЈТМАЦИ ОНД ЙЉТЧЕЛ

Н изЭЬњеЪЭбеЪдег бњаЮЭЪдег дШивЭђк к жеЭЯаја РкдоанЭ ДЭдаћ:
йЭгЭ, гейаЪа а ЮШдзеЪа

Кегемда спажи тлипање.

РкдоанШ ДЭдаћ

Цада иЭ ЬШ јЭ, бШЬШ јЭ зЭо е изЭЬњеЪЭбеЪдег дШивЭђк к изжибеј

жеЭЯаја, жеиЭЩде едег ЪЭЯШдег ЯШ гейаЪ ЙеиеЪибеЫ ЩејШ, дШјјЭЬдеийШЪ-
дајЭ, аШбе дЭ а дкЮде, жзедШћа њЭЫеЪЭ еЬјЭбЭ к жЭидапйЪк жаиШнШ иШ
ЙеигЭйШ. ОзЭгЬШ јЭ йЭгШйибе-гейаЪиба бегжвЭбидШ, жеЭЯајШ РкдоанЭ
ДЭдаћ (зеђЭдЭ к ТЫљШзагШ беЬ ОзапйадЭ) оЭийе зЭлЭзазШ дШ изЭЬње-
ЪЭбеЪде дШивЭђЭ, дШ аийезајибЭ аЯЪезЭ аЯ изЭЬњеЪЭбеЪдеЫ жЭзаеЬШ, дШ
ШзмайЭбйедибЭ жеЬЪаЫЭ изЭЬњеЪЭбеЪдам дЭагШзШ. ЗЩеЫ йШбЪЭ гейаЪибЭ
изеЬдеийа, бШе а ЯЩеЫ ЮШдзеЪибЭ ЪЭЯЭ иШ изЭЬњеЪЭбеЪдег бњаЮЭЪде-
пћк – пйе иЭ жеиЭЩде аижељШЪШ к бњаЯа Нбпмтса гндима – бШе а ЯЩеЫ
аЯЪЭидЭ аЬЭевепбЭ жеЪЭЯШдеийа,28 еЪШ жЭидабањШ иЭ и жзШЪег геЮЭ Ье-
ЪЭийа к ЪЭЯк иШ изЭЬњеЪЭбеЪдег вайЭзШйкзег к РзЩШ.
Онспага за Йнрнвнл
ЛейаЪ ЙеиеЪибеЫ ЩејШ аЯЬЪШјШ иЭ к жеЭЯаја РкдоанЭ ДЭдаћ. РШгШ
оањЭданШ ЬШ јЭ жЭидабањШ зеђЭдШ дШ ЙеигЭйк, Шва а жеЫзег изжибеЫ а
дЭШвЩШдибеЫ ийШдеЪдапйЪШ жеивЭЬњам ЬЭнЭдајШ XX а жеоЭйбег XXI
ийевЭћШ иШ ЙеигЭйШ, иЪШбШбе ЬШ жзЭЬийШЪљШјк аимеЬапйШ ЯШ йкгШоЭњЭ
њЭдЭ жеЭЯајЭ. ЙеиеЪиба Щеј, беја иЭ бШе йЭгШ к изЭЬњеЪЭбеЪдеј бњаЮЭЪ-
деийа јШЪљШ йебег 1389. ЫеЬадЭ а дШбед њЭ, дШјжзЭ к дЭбевабе ЯШжаиШ а
дШйжаиШ (джз. Масоир ма леплепмнл рстбт ма Йнрнвт), жейег а ЬзкЫам
ЮШдзеЪШ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ бњаЮЭЪдеийа (джз. Опнкнчйнг жисија ймеза
Казапа, „ОемЪШвЭ иЪЭйег бдЭЯк КШЯШзк“, Рктжбе ймезт Казапт, Жисија
ймеза Казапа а Ьз.),29 жеийШћЭ а к дШзЭЬдаг ийевЭћагШ адижазШнајег

28
Н аЬЭевеЫаја изЭЬњеЪЭбеЪдЭ бњаЮЭЪдеийа ЪаЬЭйа: ЛавШд ЙШпШдад, Рпорйа
йњижевмнрс т рпедњел вейт, ОзеиЪЭйШ, БЭеЫзШЬ, 1975, ийз. 89-99.
29
ВаЬЭйа: ЂезђЭ СзалкдеЪаћ, Рпорйи рпедњнвейнвми роири н ймезт Казапт и
Йнрнврйнл бнјт, БШЫЬШвШ, ЙзкпЭЪШн, 1968; ѝЭвбШ ПЭђЭж, Опица н Бнјт йнрнврйнл, ТвШ-
ЯданШ, ЗзЭњШдад, 1976, ЛавШд ЙШпШдад, „Т иЭдна ЦЭздегЭдШ а ЙеиеЪШ“, Мав. декн, ийз.
276-304.

117
изжибам жаиШнШ иЪам ЭжемШ а жзШЪШнШ, кбљкокјкћа а кигЭдк бњаЮЭ-
Ъдеий. СШбе ћЭ жејЭЬада изжиба ШЪШдЫШзЬда жаина дШбед ОзЪеЫ иЪЭйибеЫ
зШйШ жзеЩвЭгШйаЯеЪШйа беиеЪиба гай а жайШњЭ ийзШЬШњШ. СзЭйгШд ге-
йаЪШ ЙеиеЪибеЫ ЩејШ Щайде иЭ гЭњШ дЭжеизЭЬде жзЭ а дШбед зШижШЬШ
РУПѝ, жза оЭгк жЭидапйЪе бејЭ иЭ геЮЭ дШЯЪШйа зеЬељкЩаЪаг жеийШјЭ
јЭЬде еЬ дШјЯШийкжљЭдајам к иШЪзЭгЭдеј жеЭЯаја. Самегаз БзШјеЪаћ йе
дШЯаЪШ жеЭЯајег „ЬегадШдйдеЫ йЭгШйаЯеЪШњШ а жеЭйаобеЫ ЭЪеназШњШ
жзЭйЭЮде бевЭбйаЪдЭ а дШнаедШвдЭ йзШЬанајЭ“.30
РШЪзЭгЭде жЭидапйЪе бејЭ иЭ ЪзЭгЭдиба ЬаийШдназШве, дЭ иШге
еЬ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ бњаЮЭЪдеийа, дЭЫе а еЬ жеЭЯајЭ жаиШдЭ еиШгЬЭиЭйам
а ЬЭЪЭЬЭиЭйам ЫеЬадШ XX ийевЭћШ, гайибег жеагШњк ЙеиеЪибеЫ ЩејШ
жзаийкжШ дШ зШЯваоайЭ дШоадЭ. СШбе Ща иЭ геЫве зЭћа ЬШ иЭ а беЬ Ркд-
оанЭ ДЭдаћ, еЬ жзЪЭ ЯЩазбЭ Онгндба (1985), жШ Ье жеивЭЬњЭ Ласиха
(2017), гейаЪа ЙеиеЪибеЫ ЩејШ, беиеЪибам јкдШбШ а еЬдеиШ жзЭгШ изЭ-
ЬњеЪЭбеЪдег бњаЮЭЪдег дШивЭђк ЬеЬШйде кивеЮњШЪШјк, оШб а жзеЩвЭ-
гШйаЯкјк. Т бедйЭбийк йзаЬЭиЭйеЫеЬапњЭЫ жеЭйибеЫ ежкиШ РкдоанЭ ДЭ-
даћ (жезЭЬ оањЭданЭ ЬШ јЭ еЩјШЪавШ а еЩјШЪљкјЭ гедеЫзШлајЭ а ЯЩезда-
бЭ жеиЪЭћЭдЭ беигЭйибаг жаинагШ) геЮЭге, йШбеђЭ, жзШйайа дЭбевабе
лШЯШ а жзШЪШнШ к ЭийЭйибеј еЩзШЬа дШзЭоЭдЭ йЭгЭ: НЬ жЭигЭ „ОеоЭйШб а
еикЬШ“, еЩјШЪљЭдЭ 1985. ЫеЬадЭ (ЯЩазбШ Онгндба), жШ иЪЭ Ье набвкиШ „ВШд
ЫзШданШ“ еЩјШЪљЭдеЫ 2017. (Ласиха), геЫва Щаиге ЫеЪезайа е игЭда бе-
вЭбйаЪдЭ а адЬаЪаЬкШвдЭ иЪЭийа, гдеЫеЫвШијШ а гедевепбам лезга,
гкпбЭ а ЮЭдибЭ жЭзижЭбйаЪЭ, кЯЪапЭдеЫ а азедаодеЫ йедШ, айЬ.
ВЭћ еЬ жЭиШгШ „ОеоЭйШб а еикЬШ“, „ИижШпйШњШ“, „ЙвЭйЪШ“ а Ьз.
аЯ жзЪЭ ЯЩазбЭ Онгндба, жЭидабањШ дШ жеизЭЬШд дШоад кЪеЬа гейаЪ Йе-
игЭйШ бШе дШжкпйЭдеЫ ЯШЪаоШјШ бејЭг ћЭ иЭ бШидајЭ ЪзШћШйа а зШЯЪајШйа
ЫШ аЯ ЯЩазбЭ к ЯЩазбк, Ш пйе иЭ жеиЭЩде еоайкјЭ к набвкик „ЖаЪШ ЯЭг-
љШ“ аЯ ЯЩазбЭ Океле т рмт (1989). ИЯ ЬзкЫЭ же зЭЬк бњаЫЭ РкдоанЭ ДЭ-
даћ, адЬабШйаЪдШ јЭ жЭигШ „ЙеиеЪбЭ ЬЭЪејбЭ“, к бејеј иЭ гейаЪ изЭЬ-
њеЪЭбеЪдам мЭзеадШ бејЭ ик „ЯШжШјШвЭ / вЭоавЭ јкдШбЭ // БавЭ зЭоайЭ к
вЭвЭбк / к иЪШйеЪнк / РжзЭйдЭ к даЯШњк ЪЭЯеЪШ а ђЭзЬШдШ [...]“ гЭњШ к
жеивЭЬњЭ ЬЪЭ ийзелЭ: „РШЬШ јЭ ЬзкЫе ЪзЭгЭ // МШЪабШЪШјк иЭ /
НжвШбкјк.“ ДадШгаЯгк а Шбнаја ийШзајам лаЫкзШ бејЭ кбШЯкјк дШ мЭзеј-
ибк жзепвеий икжзейийШЪљШјк иЭ жШиаЪдеий а йкЫШ бШе јЭЬадЭ жзЭеийШвЭ
геЫкћдеийа. Т жЭига „Окй бзеЯ дапШд“ кЪеЬа иЭ дЭагЭдеЪШдШ ЮЭдШ аЯ
ежкийЭвеЫ ЬегШ, Ш оайШЪ набвки „ФкгбЭ кЯ жкй“ кбШЯкјЭ дШ гейаЪ еЬвШ-

30
Самегаз БзШјеЪаћ, Йпасйа ирснпија опенбиља, АЫезШ, ЗзЭњШдад, 2009, ийз.
13, 15-28.

118
ибШ, дШжкпйШњШ ЬегШ, бкћдеЫ жзШЫШ, йЭ дШ гевайЪЭ бејЭ иЭ еЪЬЭ кжкћкјк
жеивЭЬња жкй. РйзШЬШњЭ ЯШ ЪЭзк а к ЪЭза, жежкй изЭЬњеЪЭбеЪдам јкдШ-
бШ, ЬеоШзШЪШ иЭ а кжейзЭЩег ЫвШЫевШ к агжЭзлЭбйк к жЭига „МШ жзШЫк
бкћдег“: „И ийШЬеиге / ЛазаиШиге йШгјШд/бзийаиге иЭ //.“ Т жЭига „Ве-
ЬЭ иЪЭ гШњЭ“ (набвки „СзШЫ к ЪеЬа“) оайШге: „МЭбе иЭ ежЭй РайданЭ иЭ-
йа / а ЫвЭЬШ ийШзЭ гШжЭ.“ ОЭигШ жеоањЭ ЫейеЪе гайибаг ЭЪеназШњЭг мЭ-
зејибЭ жзепвеийа, Ш ЯШЪзпШЪШ к жейжкдег бведкћк вазибеЫ ја: „МабегЭ
дЭ йзЭЩШ гкљ / Ма жзаоШ жвШољаЪШ.“ А к жЭига „ОеЬ бљкоЭг“ аЯ аийе-
агЭдеЫ набвкиШ, дШбед ивабШ аЯ ВЭзиШјШ, КкЪзШ а жШзаибам жзаЯезШ,
жЭидабањШ жапЭ: „ДШвЭбе еЬШЪЬЭ /беиеЪиба јкдШна / жеЬ бљкоЭг.“
ЖЭдибШ жЭзижЭбйаЪШ а вазибе ја бШе гевайЪЭде оЭийе иЭ жејШЪ-
љкјк дШижзШг гкпбеЫ жзаднажШ ЩезЩЭ, пйе иЭ еоайкјЭ к жЭига „ДЭнШ“
аЯ жзЪЭ жЭидаобЭ бњаЫЭ, кгЭийе ЫвШиШ беја зЭжзЭЯЭдйкјЭ бевЭбйаЪ –
жезеЬанк, дШнајк, айЬ., дЭпйе аЯзШЮЭдаја к жЭигШгШ аЯ ЯЩазбЭ Йктойн.
Т набвкик „Фез ийШзШнШ: жШимШ“, гЭђкйаг, дШавШЯаге дШ беиеЪибЭ ге-
йаЪЭ, а йе жзЭ иЪЭЫШ к ЪапЭЫвШијк бејЭ иЭ еоайкјЭ бзеЯ вабеЪЭ ийШзШнШ-
аижеидабШ, гедШмШ, „ийШзанЭ аЯ зШйШ жзепвеЫ“, бзеЯ гейаЪЭ жкйеЪШњШ а
еЬвШибШ („Окй“, „ЗШЪЭЮљШј ЯШ дЭЬеђајк“), бзеЯ ЭбижваназШњЭ жзеийездЭ
еЬзЭђЭдеийа (жЭигШ „ЙеиеЪе жедеЪе“). ИдйЭзЭиШдйде Ща Щаве кжезЭ-
Ьайа еЪШј набвки иШ набвкиег „ИЯгапљЭдШ жЭигШ е ЯШЪаоШјк“ аЯ бњаЫЭ
Ласиха (2017), ЫЬЭ иЭ бзеЯ ЬајШвепбк лезгк аЯгЭђк жзЪеЫ а ЬзкЫеЫ
ванШ – жза оЭгк јЭ жзЪа ЫвШи дШзШйаЪда, аижеЪЭЬда, Ш ЬзкЫа безЭижед-
ЬЭдйда – адийШднШ оајЭ иЭ зЭоа ШжеийзелазШјк жзажШЬШ дЭагЭдеЪШдег
жЭидабк иШ ЙеигЭйШ. Деб иЭ дШзШйезбад, ЮЭдиба ЫвШи ЬеагШ бШе зШЬе-
ЯдШе, жайШјкћа, ЬейвЭ иЭ ЫвШи жЭидабШ иШЩЭиЭЬдабШ еЬвабкјЭ зЭЯаЫдШна-
јег, иЭйег а деийШвЫајег: „МаиШг да гЭйШб ЪаЬЭе / ЙШгева жкпбк аижШ-
вае / дЭ ЯдШг пйШ јЭ еЬзЭЬ да жкб // ВејибШ јЭ гејШ ЯШЩезШЪљЭдШ / ЗШйЪе-
зЭдШ к ЬзЭЪдЭ бњаЫЭ / зкбежаиЭ / ѝеп ам дабе дШпШе дајЭ.“
СШбе к набвкик „ИЯгапљЭдШ жЭигШ е ЯШЪаоШјк“ дШижзШг изЭЬње-
ЪЭбеЪдеЫ ЪайЭЯШ беја ЩзШда ейШќЩадк а ЪЭзк ийеја лаЫкзШ жаинШ, ЯШЬк-
ЩљЭдеЫ к иЪејЭ зкбежаиЭ. МШижзШг аийезајЭ а оањЭданШ ийеја лабнајШ
(к жзЪеј жЭига, „ЙеиеЪибШ дейШ“, иШЫеЪездаб жзаЯдШјЭ ЬШ јЭ иЪЭ аЯга-
ивае), Ш дШижзШг мЭзејийЪШ гШвеЬкпјЭ а жвШо гкпбеЫ икЩјЭбйШ. Т йег
игаивк, геЮЭ иЭ ЫеЪезайа е йзШЬанаја бејШ к жеЭЯаја РкдоанЭ ДЭдаћ
ЬеЮаЪљШЪШ бзайаобе жзЭаижайаЪШњЭ. ДЪШ ЪзЭгЭдШ, јЭЬде ЬШЪде гадкве
– иШ ШйзаЩкйагШ јкдШпйЪШ а беиеЪибеЫ ЯШЪЭйШ, бШе а бевЭбйаЪдЭ иЪЭийа –
а ЬзкЫе бејЭ еЬвабкјЭ ЯШгез а киШгљЭдапйЪе, жзекЯзебеЪШде дЭгеЫк-
ћдепћк ЬШ иЭ ЯШйЭоЭда жезЭЬШб аЯгЭда, икбеЩљШЪШјк иЭ дШ жейзЭиШд дШ-
оад. МаЯег найШйШ аЯ дШзеЬдам жЭиШгШ (еЬ бејам дШЪЭЬЭдШ кигЭдШ жЭ-

119
игШ к еигЭзнк к лкидейа жЭигЭ „ДШйШ“ дШјЭбижванайдајЭ кжкћкјЭ дШ
гейаЪ ЙеиеЪибеЫ ЩејШ) РкдоанШ ДЭдаћ жејШоШЪШ гЭвШдмевајк иЪејам
ийамеЪШ. РваодШ ћЭ адйЭзйЭбийкШвдШ зЭвШнајШ – еЪеЫШ жкйШ иШ ЪвШийа-
йаг ийамеЪагШ а дШивеЪагШ – Щайа еийЪШзЭдШ к жЭига „ОейзШЫШ ЯШ Йе-
иеЪег“ аЯ бњаЫЭ Мевпеле (2016). ПЭлЭзазШјкћа дШ ЪвШийайк жеЭйабк едШ
кбШЯкјЭ дШ айЭзШйаЪдеий гейаЪШ беиеЪибеЫ ЯШЪЭйШ беја јЭ к њеј жзаикйШд:
„МаиШг ЯШбШидавШ да јШ / РжзЭгдШ дШ икЯк иЪШбеЫ йзЭдШ / ЗШжзЭйЭдШ к
бвкжбе / ЗЩеЫ ОвЭгЭдШ к идк / ЗЩеЫ НЩздкйЭ ЫеЬадЭ / бејШ иЭ зЭЬеЪде јШ-
ЪљШ жеивЭ еЬвШибШ.“
Жамп: Лнкисва, нсйпнвење, окац, еоирснка
СШбеђЭ јЭ адЬабШйаЪде ЬШ иЭ к даЯк жЭиШгШ РкдоанЭ ДЭдаћ зШ-
ЯгапљШњЭ е жеивЭЬњаг беиеЪибаг ЬШдагШ, еЬвШибк, киШгљЭдаобег Юа-
Ъейк, јШЪљШ жШзШвЭвде кЯ ЯЪкбЭ ЯЪедШ ава „дЭЩЭибам“ ЯдШгЭњШ бејШ
дШјШЪљкјк иЪЭйеий (ЩЭва ЬШд) ава бШйШбваЯгк (бапШ, гзШб, ЪзШдШ а гШ-
ЫвШ к набвкик „ИЯгапљЭдШ жзаоШ е ЯШЪаоШјк“). Т жЭига „ГзгљШЪадШ“ аЯ
набвкиШ „РзќЩШ“, ЯЩазбЭ Йктойн, оайШге: „МапйШ дЭ окјЭг еЬ ЫзгљШ-
ЪадЭ.“ Т еЪеј иЭ бњаЯа дШјШЪљкјЭ дЭЪзЭгЭ (жЭигШ „ЦайШњЭ ѝЭЪШдђЭљШ“),
йЭ иЭ гейаЪк ийзШЬШњШ а иЭеЩШ жзаЬзкЮкјЭ а ШжебШважйаодШ ЪаЯајШ. Т
дЭбег игаивк, геЫва Щаиге ЫеЪезайа е жеийгеЬЭздеј еЩзШЬа ейбзеЪЭ-
њШ31 к жеЭЯаја РкдоанЭ ДЭдаћ.
ВЭћ к Нбпмтснј гндими (1997) а Мевпелемт (2016), оаја дШивеЪа
икЫЭзапк ШжебШважйаода иаЮЭ, јШЪљШјк иЭ а ЬзкЫЭ йзШЪЭийајЭ, жеиЭЩде
гевайЪЭ: к набвкик „РЪЭЬеоЭњШ“ аЯ Нбпмтсе гндиме ЬегадазШјк гейаЪ
жебШјШњШ а гевайЪЭдШ ибзкпЭдеий, йЭ иЭ ЫейеЪе нЭе набвки ЬеагШ бШе
зЭоа кжкћЭдЭ иЪЭЪапњаг ава иЪЭйайЭљк (джз. „ЛевайЪШ“ жеиЪЭћЭдШ
РЪЭйег Ннк ѝкийадк). КаодШ, Ш жеиЭЩде зеЬдШ жЭзижЭбйаЪШ еЪЬЭ јЭ
ибзШјдкйШ, Ш ЫвШи иЭ жзЭжкпйШ едагШ беја ик кизЭЬизЭђЭда к гева-
йЪШгШ, ЯШЫвЭЬШда к дЭЩЭиШ: „РжШиа дШи жзежеЪЭЬа ивкЫк йЪејам / НЬЭЮЬЭ
жвШћЭдам / Йеја ЬШјк дЭЬЭвк ЩвШЫеивеЪ / А агЭ СЪејЭ деиЭ.“ НЪШ ийзелШ,
жШб, зЭлЭзапЭ дШ аЯЪЭидк ЪЭЯк иШ ЪзЭгЭдег к бејЭг дШийШјЭ жЭигШ „Ле-
вайЪШ“ а кжкћкјЭ дШ жеийгеЬЭздк еЩзШЬк дШЪЭЬЭдеЫ ЮШдзШ. Т Мевпелемт,
жеиЭЩде к набвкик „ИЯЫед“, јШЪаћЭ иЭ йШбеђЭ ЫвШи бевЭбйаЪШ, еЩзШћШњЭ
БеЫк („РайдШ жзажЭЪбШ а зШижЭћЭ“), Шва а йзШЪЭийајШ изЭЬњеЪЭбеЪдеЫ

31
ВаЬЭйа: РагШ ЋазбеЪаћ а ПШЬЭ ЛамШљоаћ, Кейрийнм рпорйнг рпедњег вейа.
Knowledge, БЭеЫзШЬ, 1999, ийз. 480-481.

120
ЮШдзШ жвШоШ32 к аийеагЭдеј жЭига, бејШ жзЭжеЯдШјЭ гейаЪ аЯЫкЩљЭдеЫ
ЙеигЭйШ, пйе јЭ бШзШбйЭзаийаоде ЯШ лезгк бејег иЭ „ежвШбкјЭ игзй дЭ-
бЭ ваодеийа ава дЭба йзШЫаоШд ЬеЫШђШј:“33 „Ава / ИгШ дЭпйе пйе пйайа
жвШо / Йеја ЬевШЯа иШ јкЫШ / ИгШ дЭпйе пйе дШпЭ ЩаћЭ ийЪШзШ / ИЯ жвШ-
оШ / ЙШе иЪЭЬеоЭњЭ ЪаЬЭвШ / ЙШе геЫкћЭ.“
РШ ЬзкЫЭ ийзШдЭ, к даЯк жЭиШгШ к бејагШ иЭ вазибе ја еЩзШћШ дЭ-
бег иЪЭйеЪдег ванк, ава ЬШјЭ ЫвШи дЭбегЭ бе йзЭЩШ ЬШ еЩЭвеЬШда аЯЪЭ-
идШ ижеЯдШњШ Ье бејам јЭ ЬепШе, йзШЪЭийазШ иЭ ЮШдз жеивШданЭ, йе јЭий
ЭжаийевЭ.34 СШбе ћЭге к жЭига „РЪЭЬеоЭњЭ“ аЯ Нбпмтсе гндиме агШйа
ЫвШи беја иЭ еЩзШћШ дЭагЭдеЪШдег ВвШЬаба: „ВаЬап ва, ВвШЬабе / Де
ЫзвШ жебзаЪЭда јЭиге/ РШга иЪејЭ ивабШге иЪЭнЭ / ХзбЪЭ иЭЩа жеЬаЮЭ-
ге / ФзШгеЪЭ ЪЭвабЭ.“ ОеивЭЬња ийам к бејЭг иЭ аийаоЭ ЬШ јЭ зЭо е иЪЭ-
ЬеоЭњк ЬЭйЭйШ, жзеЩвЭгШйаЯкјЭ еЬдеи ЬзкпйЪШ жзЭгШ иаийЭгк ЪзЭЬде-
ийа а йзШЬанаја, беја јЭ Щайде аЯгЭњЭд, Ш беја, бШе йШбШЪ, едЭижебе-
јШЪШ.
Т набвкик „ЉкЬа“, к бњаЯа Ласиха жеивШданЭ ик кжкћЭдЭ БвШ-
Ыејк БШбеЪаћк („БвШЫејЭЪе жзевЭћЭ“) а ДШзадба ѝЭЪзаћ („ОзШпћШј ДШз-
јШ“), Ьеб ћЭ иЭ е ЬзкЫаг ваодеийагШ жЭЪШйа к йзЭћЭг ванк. Т жЭига
„ОзШпћШј ДШзјШ“ вазиба ЫвШи иЭ еЩзШћШ жзЭгадквеј жЭидабања, бејеј
даЯег жайШњШ ЯШжзШЪе еЬШјЭ жемЪШвк а йзШЮа ежзепйШј, жеЪЭЯкјкћа иЭ
иШ њег жзЭбе беигЭйибеЫ жзеийезШ: „НйЪШзШјк ва иЭ ЬЪЭза ГзШоШдаобЭ а
ОЭћбЭ / ЬЪЭза ДЭЪаобЭ – ЬЭЪанЭ гЭйемајибШ?“ НЪЭбеЪЭокјкћа жЭидаба-
њк к вЭЫЭдЬк, РкдоанШ ДЭдаћ жейЪзђкјЭ иЪеј зШда ийам ЬШ „вЭЫЭдЬШ
йзШЮа кгазШњЭ“. СзШЮа, ЯШжзШЪе ЮзйЪк, бејШ, лаЯаоба жзеЫдШдШ, деиа
беигЭйиба ЯШЪЭй а йзжа ЬкпЭЪдк Щев иЭћШјкћа иЭ иЪЭйањШ бејЭ ик жеЬ
йкђадибег бегШдЬег, бШе к жЭига „ЙевШоа айШвајШдибам ЪејдабШ“, Ш
бејШ, ЩкЬкћа ЮзйЪег, ЪапЭ дЭ геЮЭ Щайа „иавдаг ебвеждабег“, дайа
изЭЬњеЪЭбеЪдаг ЪайЭЯег аЯ ЙеиеЪибеЫ ЩејШ.
СШге ЫЬЭ иЭ ЪапЭ дЭ жеЪвШоа гкпбе-ЮЭдибШ ЬаийадбнајШ аЯгЭ-
ђк гевайЪЭ а ЩезЩЭ, ЫЬЭ а гкпбШзна жвШок, зЭЯаЫдазШда ик а гШвеЬк-
пда, „жеЬ бљкоЭг“ бШбе иЭ ЪЭва, еийШјЭ иШге ЬШ иЭ ЪеЬа ЬкЫа ЬајШвеЫ иШ
йзШЬанајег а ЬШ иЭ бњаЮЭЪде дШивЭђЭ, жеийШЪљЭде к деЪа бедйЭбий, ок-
ЪШ а гЭњШ к аийа гШм.

32
ЙШбе оайШге к Кейрийнмт рпорйнг рпедњег вейа, „[...] жвШоЭЪа иШ аЯзШЮЭдаг
жЭидаобаг еиеЩадШгШ дШзеоайе ик жзаикйда к беиеЪибаг ижаиагШ.“ Р. ЋазбеЪаћ, П.
ЛамШљоаћ, Мав. декн, ийз. 426-427.
33
Ирсн.
34
ВаЬЭйа: Р. ЋазбеЪаћ, П. ЛамШљоаћ, Мав. декн, ийз. 558. а Л. ЙШпШдад, Мав.
декн, ийз. 81-84.

121
 КИСЕПАСТПА

Извнпи
РкдоанШ ДЭдаћ, Онгндба, ОзапйадШ, ѝЭЬадийЪе, 1985.
РкдоанШ ДЭдаћ, Океле т рмт, Мабпаћ, ТдаЪЭзЯайЭйибШ зајЭо, 1989.
РкдоанШ ДЭдаћ, Йктойн, БЭеЫзШЬ, Мевай, 1994.
РкдоанШ ДЭдаћ, Нбпмтса гндима, БЭеЫзШЬ: Мевай, 1997.
РкдоанШ ДЭдаћ, Мевпеле. БЭеЫзШЬ, АвЩШйзеи жвки, 2016.
РкдоанШ ДЭдаћ, Ласиха, МеЪа РШЬ, ЗШЪеЬ ЯШ бквйкзк ВејЪеЬадЭ, 2017.

Хисипама кисепастпа
Самегаз БзШјеЪаћ, Йпасйа ирснпија опенбиља, ЗзЭњШдад, АЫезШ, 2009.
ЛавШд ЙШпШдад, Рпорйа йњижевмнрс т рпедњел вейт, БЭеЫзШЬ, Озе-
иЪЭйШ, 1975.
ѝЭвбШ ПЭђЭж, Опица н Бнјт йнрнврйнл, ЗзЭњШдад, ТвШЯданШ, 1976.
ЂезђЭ СзалкдеЪаћ, Рпорйи рпедњнвейнвми роири н ймезт Казапт и
Йнрнврйнл бнјт, ЙзкпЭЪШн, БШЫЬШвШ, 1968.
РагШ ЋазбеЪаћ; ПШЬЭ ЛамШљоаћ, Кейрийнм рпорйнг рпедњег вейа, БЭе-
ЫзШЬ, Knowledge, 1999.

122
 Медељйа Бјекамнвић

ИМСИЛМА СНОНГПАУИЈА РПЕДЊНВИЈЕЙНВЉА:

ОНЕЗИЈА ЛИКЕМЕ ЛАПЙНВИЋ

Т йЭбийк пйе зШЯгШйзШ иШЪзЭгЭдк изжибк жеЭЯајк а њЭде ијЭ-

ћШњЭ ДзШЫШд ФШгеЪаћ иЭ жайШ: „ЦагЭ дШи жзаЪвШоа, бШбЪаг жзагЭ-
њЭдаг йЭезајибаг геЬЭвег, жеЭЯајШ ЛавЭдЭ ЛШзбеЪаћ, ЭЪебШйаЪдШ а
еоШзШЪШјкћЭ адлШдйавдШ а ЬазЭбйдШ?“35 НЬЫеЪез дајЭ вШбе ЬШйа аЯ јЭ-
ЬдеЫ бзкждеЫ, Шва жегШве жШзШЬебиШвдеЫ зШЯвеЫШ: нјЭвебкждаг иЪејаг
аибкийЪЭдаг еЩЯезег – беја јЭ жедЭбШЬ Ье йЭ гјЭзЭ кјЭЬдШоЭд ЬШ ваоа
дШ жљеидШй, ЬЪеЬагЭдЯаедШвШд жЭјЯШЮ – ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ иЪјЭЬеоа иЪШ-
беЬдЭЪдк ЬзШгк йамЭ зЭЯаЫдШнајЭ, ЩЭигаивШ а жейедкћШ, ийШзЭњШ, Ык-
ЩайбШ а ЩевШ, бејк жеЪзЭгЭдЭ иайдЭ зШЬеийа дЭ зШЯЪеЬњШЪШјк а дЭ оадЭ
ивабк ЪЭЬзајег к њЭдег жзЭйЭЮдег иаЪавк.
РкоЭљШЪШњЭг ФШгеЪаћЭЪеЫ а дШпЭЫ, жейењЭЫ ЯШбљкобШ дЭга-
деЪде аибзиШЪШ жайШњЭ – пйШ Ща едЬШ к йеј а йШбЪеј жеЭЯаја геЫве Щайа
дЭеЬељаЪе жзаЪвШоде, а јеп ЪапЭ, пйШ имуамсикмн? ДзШЮ йЭ жеЭЯајЭ а
њЭдеЫ йЭезајибеЫ зШЯгШйзШњШ бзајЭ иЭ, жзЭгШ дШпЭг оайШвШобег аибк-
ийЪк, кжзШЪе к оањЭдана ЬШ ЯШепйзЭда жШзШЬеби дЭ ийШЪљШ ЪШд идШЫЭ
дајЭЬдк еЬ жегЭдкйам йЪзЬња, дЭЫе ам, бШе зајЭйбе беја жШзШЬеби, кјЭ-
ЬањкјЭ дЭ ейкжљкјкћа мЭзгЭдЭкйаобк епйзанк – жеЭЯајШ ЛавЭдЭ ЛШз-
беЪаћ јЭийЭ а зЭЯаЫдазШдШ а адлШдйавдШ, јЭийЭ а јЭЬдеваоде ЬЭжзЭ-
иаЪдШ а еоШзШЪШјкћШ. Т йегЭ јЭ ЭдЭзЫајШ њЭдЭ жеЭйибЭ ЬалЭзЭднајШнајЭ,
а ЯШйе јЭ ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ „жзШЪа жјЭидаб“, „жјЭидабањШ бејШ геЮЭ
иЪЭ“36.
ИжШб, адлШдйавдШ жеЯанајШ, оада дШг иЭ, еиаг дЭгадеЪдЭ ЯШ-
аЫзШдеийа бШе жеЭйаобеЫ жеийквШйШ, гезШ жеЬзШЯкгајЭЪШйа а дЭбЭ ЬзкЫЭ
еЩвабейЪездЭ жеийкжбЭ ЬШ Ща йШј ЭжайЭй ежзШЪЬШде, ава жзЭнаЯдајЭ
зЭоЭде лкдбнаедШвде деиавШ. ОзЭибШокћа иЪЭ еиеЩадЭ бејЭ геЫк ЬШ иЭ
иЪЭЬк жеЬ бзеЪ дШЪЭЬЭдеЫ еЬзЭђЭњШ, еиЪздкћЭге иЭ дШ жеигШйзШоба
зЭЬкбнаедаЯШг икЩјЭбйШ к жјЭига, дШ бедЯаийЭдйде бедийзкаиШњЭ јЭЬдЭ
ивабЭ иЪајЭйШ, ава, жШб, иШгеЫ иЪајЭйШ, пйе ваоа дШ бзеба, жедЭбШЬ бШ-
забШйкзк, жШ ЯШпйе дЭ а ЬјЭоја нзйЭЮ, иЪјЭиде а дШгјЭзде аЯЩјЭЫШЪШјкћа
геЫкћЭ жкдећЭ, еЩвадЭ а кивеЮњЭдЭ жЭзижЭбйаЪЭ жејШЪдеийа зЭШвайЭйШ
к бегЭ иЭ еЩайШЪШ а аЯ беЫ иЭ жјЭЪШ.
35
ДзШЫШд ФШгеЪаћ, „РзжибШ жеЭЯајШ а њЭде иЭћШњЭ“, Рпорйа онезија дамар,
ЯЩездаб зШЬеЪШ, кз. Л. ВкбиШдеЪаћ, РАМТ, еЫзШдШб МеЪа РШЬ, 2014, ийз. 30.
36
ЛкмШзЭг БШЯЬкљ, „ОјЭигШ геЮЭ иЪЭ“, Впеле, Щз. 1090, 24. 11. 2011,
<https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1021001>, жзаийкжљЭде 11. 05. 2018.

123
 Т ЪЭЯа иШ дШпег йЭгег, дШјЯдШоШјдајЭ јЭ иЪШбШбе йе пйе иЭ
дШЯдШоЭда зЭЬкбнаедаЯШг беја жеизЭЬкјЭ жјЭидаоба ЫвШи ЛавЭдЭ ЛШз-
беЪаћ жзейЭЮЭ дШ ЪЭзйабШва пйе Ща иЭ геЫвШ дШЯЪШйа (ЩШзЭг ЬјЭва-
гаоде) ирснпијрйнл. БШп Шаийезајибе, ава ЪШдаийезајибе вазибе жеЯа-
наедазШњЭ еивењЭде јЭ дШ ЬјЭйањЭ жеагШњЭ иЪајЭйШ а ЪзЭгЭдШ – йебег
зШЯЪејШ беЫдайаЪдам лкдбнајШ ЬајЭйЭ тци ЬШ зШЯвабкјЭ жзепвеий, иШЬШ-
пњеий а ЩкЬкћдеий, жза оЭгк иШЬШпња йзЭдкйШб ЯШЬкЫе йебег зШЯЪејШ
еийШјЭ дШјЪШЮдајШ њЭЫеЪШ едйевепбШ жеЯанајШ. СЭб пбевШзна, ЯШбљк-
окјк дЭба Шкйеза, жШ а еда дЭ Ье бзШјШ, бШе еЬзШива, к ийШњк ик ЬШ жејгЭ
жеЪајЭида беднЭжй ЪзЭгЭдШ, ивајЭЬ ЬеЫШђШјШ а њЭЫеЪк ЪШЮдеий а кйанШј
дШ иШЬШпњеий а ЩкЬкћдеий.37
Ниаг йеЫШ, ЯШ ЬајЭйЭ јЭ бШзШбйЭзаийаодШ иЪејЭЪзидШ ЭЫенЭдйза-
одеий – иШгјЭзШЪШњЭ ЪШибевабеЫ иЪајЭйШ а иЪам њЭЫеЪам жејШЪШ ибезе
аибљкоаЪе жзЭгШ иЭЩа. НЪШ жеЭЯајШ зШокдШ а дШ йШј бЪШвайЭй адлШд-
йавдеЫ – едШ дШјоЭпћЭ еЬЩајШ ЬШ иЭ ијЭћШ едеЫШ пйе дајЭ бШе аибкийЪе а
Эгенајк, ЬШбвЭ мајмеонрпедмије, лавйзазШе иШг жјЭидаоба икЩјЭбй. Де-
Щзаг јЭ ЬајЭвег жзЭоапћЭдШ еЬ бзкждам ШзмЭйажибам ивабШ, йзШЬа-
најибам гШйзанШ а беЬеЪШ – к гјЭза к бејеј јЭ геЫкћЭ ЬШ јЭЬдШ геЬЭздШ
жеЭЯајШ, ежйЭзЭћЭдШ иШгеиЪајЭпћк, йе кежпйЭ ЩкЬЭ. ЧйШЪапЭ, ЬейаодЭ
ик гШйзанЭ, а йШге ЫЬјЭ иЭ зајЭйбе жејШЪљкјк, кЫвШЪдег к (Шкйе)азе-
дајибеј лкдбнаја.38 И оада дШг иЭ ЬШ дЭћЭге жеЫзајЭпайа Шбе кийЪз-
Ьаге ЬШ јЭ йе жзЭоапћШЪШњЭ аЯЪЭЬЭде дШ вадаја јЭЬдеЫ дШзеоайеЫ Шкйе-
жеЭйаобеЫ ЫЭийШ – ЯШйЪШзШњШ к Шаийезаодеј жеЯанаја ваодеийа а ЪвШ-
ийайеЫ ЪзЭгЭдШ – бШе а дШ еЬЩајШњк ЬШ ајЭЬШд аийезајиба, гдЭгейаоба
дШдеи кйаоЭ дШ Эгенајк а жЭзнЭжнајк иШЬШпњЭЫ йзЭдкйбШ.
НнзйШда иеважиаЯШг ажШб дЭ жзЭЬийШЪљШ кјЭЬде а геЬЭв изЭћЭ,
иШгеЬеЪељдеийа, жШ оШб да аижкњЭдеЫ ЭЫеаЯгШ. МШикжзей йегЭ, ед иЪјЭ-
Ьеоа жеЯанајк аЯевеЪШдеийа, икгњЭ, ивШЩеийа а ийзШмШ. ѝЭз, дШ жза-
гјЭз, бШЬШ к жјЭига „ЛвШЬа ийзШдШн“ (Опе мегн чсн рве онцме да ре вп-
си) оайШвШн дШађЭ дШ ийамеЪЭ: „йа иа / ийзШдШн / изЭћда ийзШдШн / Ш јШ
ийзШднЭ дЭ Ъеваг јЭз / к дШзеЬк иШг беја / дЭийШјЭ“,39 ед дЭ дШвШЯа аийе-

37
Keith C. Barton, Linda S. Levstik. „Back When God Was Around and Every-
thing: Elementary Children's Understanding of Historical Time”, American Educational
Research јournal, 1996, Vol. 33, No. 2, pp. 421-424.
38
ИдйЭзЭиШдйде јЭ, ажШб, жзажегЭдкйа а йе ЬШ ик кжзШЪе едЭ ЬШвЭ јЭЬдк еЬ
дШјкижјЭвајам, а иЪШбШбе дШјжеЯдШйајам, жјЭиШгШ ЛавЭдЭ ЛШзбеЪаћ – „ЛШвЭдк БШњибк“,
к ЯЩазна Опе мегн чсн рве онцме да ре впси. Н њеј дЭбевабе зајЭоа дЭпйе бШидајЭ.
39
РЪа найШйа ЬШйа ик жзЭгШ аЯЬШњагШ ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ, Оерле, Кег,
БЭеЫзШЬ, 2012. (к бегЭ ик ЯЩазбЭ: Оар йнји је онјн ртмхе, Ирсима ила сепање, Хпма

124
ЪзЭгЭде дајЭЬШд дШЫеЪјЭпйШј бедйЭбийШ к бегЭ иЭ еЬЪајШ жегЭдкйа жзе-
нЭи апоЭЯдкћШ јЭЬдеЫ дШзеЬШ – гШйзанШ дЭийШдбШ ЬШйШ јЭ иШге бШе оа-
њЭданШ бејШ ЭгейаЪде Щеја мезаЯедй а аЯзШЯ вазибеЫ ЫвШиШ.
ИдйЭзЪјк беја јЭ ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ ЬШвШ 2006. ЫеЬадЭ кебЪазкјЭ
изЮдаг ШзЫкгЭдйег е ЩЭигаивЭдеийа аийезајибЭ жЭзижЭбйаЪЭ гЭђк дШ-
паг иЪајЭйег: „Т оайШЪег еЪег зЭЫаедк дЭћЭп дШћа ибезе дабеЫШ бе јЭ
к ийШњк ЬШ йа дШЩзеја ЬЭиЭй ЫЭдЭзШнајШ аЯШ иЭЩЭ. ЛезШе Ща ЬЭЩЭве ЬШ иЭ
жейзкЬа, Ш а едЬШ дШјоЭпћЭ вШЮЭ, гШЮЭ, а жзШЪа дЭбк гайегШдибк
бедийзкбнајк“.40 А ЬЭиЭй ЫеЬадШ бШидајЭ, ежЭй к адйЭзЪјкк дШЫвШпШЪШ:
„Се дЭ гезШ ЬШ ЩкЬЭ гЭийе ЫЬЭ ЮаЪап, ейШќЩадШ јЭ жайШњЭ аЬЭдйайЭйШ.
НжЭй, љкЬа кЪЭб ЮкЬЭ ЯШ дЭоаг пйе дЭгШјк, йе јЭ к њамеЪеј жзазеЬа.
МЭбШЬ јЭ йШ ЮкЬњШ бедийзкбйаЪдШ [...] МЭбШЬ јЭ ЬЭийзкбйаЪдШ“,41 ЬШ Ща
бШе бзкнајШвде гјЭийе иЪејЭ жеЭйабЭ, иЪеЫ кгјЭйдаобеЫ дШжезШ, жейнз-
йШвШ йЭЮњк ЬШ иЭ ЩШЪа аЯЫкЩљЭдаг аЬЭдйайЭйагШ.
РйШЪ јЭ аЯдагде ЪШЮШд аЯ ЬЪШ бзкждШ зШЯвеЫШ, бејШ иЭ кивеЪде
геЫк иЪЭийа дШ ЬЪШ, ибезе јШдкиеЪибШ ванШ аийеЫ жзеЩвЭгШ. ОзЪа иЭ
еЬдеиа дШ жзеЩвЭгШйаЯШнајк иЪзмеЪайеийа жеЭйабЭ ијЭћШњШ (бШе ЪШЮдеЫ
жеийквШйШ ЯШдШЪљШњШ ЬкмШ изЭЬњеЪајЭбеЪљШ к дШпеј деЪајеј вазана)42

йачийа, Осицје нйн ма сапаби, Опе мегн чсн рве онцме да ре впси) а ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ,
Оерле за живе и лпсве, Кег, БЭеЫзШЬ, 2014.
40
ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ, „ЉкЩШЪ к гзйЪаг ЫзШЬеЪагШ“ (адйЭзЪјк), Впеле, Щз. 795,
30. гШзй 2006, зШЯЫеЪез ЪеЬае ИЪШд ѝЭЪаћ.
41
ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ, „ПеЩеЪа иге жзШиЭћЭЫ аЬЭШваЯгШ“ (адйЭзЪјк), зШЯЫеЪез
ЪеЬае БзШдбе Пеиаћ, <http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/milena-markovic-
robovi-smo-praseceg-idealizma>, жзаийкжљЭде 16. 06. 2018.
42
„ЙШЬШ ЫеЪезаге е жеЭйаобег бедйадкайЭйк аЯгЭђк изжибеЪаЯШдйајибеЫ
бњаЮЭЪдеЫ дШивЭђШ а геЬЭздам жеЭйабШ [...] га агШге к ЪаЬк дЭ иШге жзаикийЪе йЭгШ,
гейаЪШ, жеийкжШбШ а изЭЬийШЪШ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ бњаЮЭЪдеийа к њамеЪаг ЬЭвагШ ЪЭћ,
жзЭЪШимеЬде, ЬкмеЪда бедйадкайЭй беја иЭ геЮЭ ейбзайа аЯгЭђк ийШзЭ изжибЭ а ге-
ЬЭздЭ бњаЮЭЪдеийа.“ ЛШзбе ПШЬквеЪаћ, Рпорйнвизамсијрйн маркеђе т рпорйнл онрке-
пасмнл лндепмизлт, Идийайкй ЯШ бњаЮЭЪдеий а кгЭйдеий, БЭеЫзШЬ, 2017, ийз. 57.
ОеЭЯајШ ЛавЭдЭ ЛШзбеЪаћ еЬвабкјЭ иЭ ЩШп еЬикийЪег йШбЪеЫ бедйадкайЭйШ – зШибаЬ иШ
њаг геЮЭ иЭ жеигШйзШйа бШе жеЭйаоба, Шва жегШве а ваода (ЩкдйеЪда?) Шбй. ПШ-
ЯјШидаћЭге гШве жеЬзеЩдајЭ еЪШј икЬ. ОаиШйа жеЭЯајк ЬШдШи ЯдШоа иЪШбШбе дЭжзЭийШде
агШйа дШ кгк жеЭйаоба а иЪШба ЬзкЫа дШивајЭђЭда бквйкзда бедйЭбий бШе ЩеЫШйийЪе,
ЫзШђк ава ЩзЭгЭ ЪвШийайеЫ аЯзШЯШ, Ш иШгееЬзЭђЭњЭ иЭ дЭбШбе дШгЭћЭ ЩШп ЯЩеЫ ЯШгз-
љШдам, Шбе дЭ а аЯЫкЩљЭдам ЬаийадбнајШ иШбзШвдеЫ а жзелШдеЫ, ЪаиебеЫ а даибеЫ
ийавШ, ЭжибеЫ а вазибеЫ. ИжШб, ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ јЭ Ъзве кеољаЪе, бзеЯ жеЭйаобе
иШгеежзЭЬјЭљЭњЭ, Шва а бзеЯ Шкйебзайаоба аЯзШЯ, еЬШЩзШвШ зШЬабШвШд жјЭидаоба ийШЪ к
ЪЭЯа иШ жеЭЯајег бквйкзЭ а њЭдаг йЭгШгШ – ЬШ ам ибезе жШ жзЭћкйбкјЭ. ЗШйе, Шбе иЭ жеЬ
жејгег онезија йткстпе (жегШве а жвЭедШийаодШ иадйШЫгШ) игШйзШ едШј жјЭидаоба
аЯзШЯ беја иЭ бквйкзег, њЭдаг геЬЭвеЪШњЭг а лЭдегЭдагШ дЭжеизЭЬде ЩШЪа, жеЭ-
йаоба бзШб бегЭ жзажШЬШ ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ (оада иЭ јеп ЩЭЯ иЪЭеЩкмЪШйдЭ а еЬЫе-
ЪШзШјкћЭ еЬзЭЬданЭ) бШе ЬШ иЭ езЫШдаЯкјЭ ЩШп дШикжзей йеј жеЭЯаја бквйкзЭ. МШгјЭзде

125
а кежпйЭ зЭвШйаЪаЯеЪШњЭ иШгеЫ йеЫ дШивајЭђШ бШе ШкйЭдйаодЭ бквйкз-
де-йзШЬанајибЭ иЪејадЭ жејЭЬаднШ. ДзкЫа, жШб, зЭлЭзапЭ дШ жШзйабк-
вШзда аЬЭдйайЭйиба жзеЩвЭг, дШжзидкћЭ јЭЬадбЭ, бејШ дајЭ к ийШњк ЬШ
адйЭзаезаЯкјЭ жзЭймеЬде ежјЭЪШде а аижзаоШде аибкийЪе, ЬШ ЫШ, ЬШбвЭ,
жекдкйзШпња а йагЭ иЭ еијЭйа бШе Ьае јЭЬдеЫ пазЭЫ бедйЭбийШ, ЪапЭЫ
игаивШ, аийезајЭ да бевЭбйаЪШ, жШ, дШ бзШјк бзШјЭЪШ, да АжиевкйШ. Рбе-
зе жШ жейжкде апоЭЯдкћЭ аийезајибам зЭгадаинЭднајШ к игаивк к бег
ик еЩвабеЪШдЭ к дШпеј жеЭЯаја бквйкзЭ – бШе ЬзШЫенјЭда аЯЬШдна ијЭ-
ћШњШ, жкйебШЯа ЮкЬњЭ ЯШ ХјЭвадег, жзејЭбйеЪШда аЬЭдйайЭйиба гЭђШпа,
ШбнЭдйеЪШд јЭ оШб а едаг зајЭйбаг йзЭдкнагШ бШЬШ иЭ еЪШ жеЭЯајШ еиЪз-
дЭ дШ аийезаодеий бШе лШЩквШзда бзкЫ, Э ЬШ Ща јЭ ежЭй жеигШйзШвШ
аЯдкйзШ, аЯ жЭзижЭбйаЪЭ гШјоадибеЫ, иЭийзадибеЫ, жзајШйЭљибеЫ, адиа-
ийазШјкћа дШ ЩЭигаивк ЮзйЪЭ: „кЬза дШ еЪШј ЬШд / зШйк ЫвШЬа дЭизЭће /
кЬза к вЭже гезЭ љкЬибе / даик ЬкЫе жШЬШва геја // оайШЪам ЬЭиЭй
ЫеЬадШ“ („МШ бзШјк иЪЭйШ“, Осицје нйн ма сапаби), ава: „бе ћЭ ЬШ ЪШг ЬШ
/ еде ЯШ пйШ ийЭ бзЪ / жкпйШва / [...] ЩзШће гејШ иШбШйШ“ („БзШће гејШ
иШбШйШ“, Ирсима ила сепање), ава жШб: „дШпЭ ћЭ иЭда меЬШйа же БЭок /
вкйШйа же ЬЪезк жвШпЭћа ЫеижеЬк / оЭбШјйЭ / вШбк дећ иадеЪа геја“
(„КШбк дећ иадеЪа геја“, Опе мегн чсн рве онцме да ре впси).
Т жјЭига „ЛездШза Ъејдана“ (Опе мегн чсн рве онцме да ре впси)
жејШЪљкјк иЭ, жШб, ЩЭЯагЭда гзйЪа гвШЬа љкЬа, гзйЪа затвијей, ЩЭЯ абШ-
бЪеЫ еЩЭћШњШ, гШ да дШЫеЪјЭпйШјШ жедеЪдеЫ, едеийзШдеЫ икизЭйШ: „ЯдШг
ЬШ Ща / гаивава дШ гЭдЭ / геЮЬШ а ЪапЭ дЭЫе / пйе јШ гаиваг дШ ЪШи /
ЯШйе пйе Ща Щава Щеља љкЬа / дЭЫе пйе иШг јШ / ЬШ ийЭ дШ жзагЭз /
ЮаЪа.“
РШгаг йаг, вазибе јШ к жеЭЯаја ЛавЭдЭ ЛШзбеЪаћ оада јЭЬШд
зШЬабШвШд дЭ иШге жеЭйаоба, дЭЫе а едйевепба жейЭЯ бејаг аЯдкйзШ,
дШ адйагдег жвШдк, жезаоЭ геЫкћдеий ЬШ киЪеја а дШЬеЪЭЮЭ бШбе дШ
ЬкмеЪдШ, кгјЭйдаобШ аибкийЪШ дШпЭЫ изЭЬњЭЫ ЪајЭбШ, йШбе а дШ иЪЭ едЭ
жеЭйаобЭ йЭбеЪадЭ геЬЭздеЫ ЬеЩШ жзеаийЭбвЭ дШ њЭЫеЪег ЩеЫШйег
иагЩеваобег а йзШЬанајибег дШивајЭђк. ЙеиеЪе, дa жзагЭз, бШе Ъа-
пЭийзкбе иЭгШдйаоба дШивејЭд иагЩев еЬ изЭЬњЭЫ ЪајЭбШ Ье ЬШдШи к
њЭдеј јЭ жеЭЯаја иЪЭЬЭде дШ ваодк аийезајк а кЬШздк, жеЭдйазШјкћк зЭ-
лЭзЭднк аЯ левбвезШ, жШЮљаЪе жзЭоапћЭдк еЬ иЪам дШивШЫШ жзШЪе-
ивШЪдЭ изЭЬњеЪајЭбеЪдЭ ЬкмеЪдеийа оаја јЭ ЮаЮда нЭдйШз кжзШЪе дШ-
ЯдШоЭда жзеийез.

дЭеЩШЯазШњЭ, жеЭйаобе ийаибШњЭ киШдШ жзЭЬ дШЯдШоЭдаг йЭгШгШ жежкй ЯШийШЪЭ јЭ

аийШбдкйШ ЭийЭйибШ ЭбижзЭиајШ, жеиЭЩде Шбе јЭ ЬеЯЪељЭде ЬШ иЭ еиЪздЭге дШ ЩаеЫзШлибЭ
ЬЭйШљЭ аЯ ЮаЪейШ жјЭидабањЭ – дЭ иШге дШ зеђЭњЭ, жезајЭбве, дЭЫе а дШ жзелЭиа-
едШвдк жзажШЬдеий ШбШЬЭгибег ЬзкпйЪк, гаљЭк.

126
 БзаЮљаЪе ик жзЭћкйШдЭ а едЭ ШвкЯајЭ бејЭ Ща иЪјЭЬеоавЭ е адйаг-
деј аЬЭдйалабШнаја иШ мезаЯедйагШ ЪаЯШдйајибам кйанШјШ к дШпеј
бквйкза, Щава еда ЪЭЯШда ЯШ изЭЬња ЪајЭб ава, жШб, ДкоаћШ, ПШбаћШ,
БејаћШ, ОШЪвеЪаћШ, КШваћШ, айЬ., Ьеб кжШЬШ к еоа ЬШ иЭ кжепљШЪШјк а
жзЭеЩвабкјк гейаЪа, лзШЯЭга а еЩвана бШзШбйЭзаийаода ЯШ дШзеЬдк
бњаЮЭЪдеий. Нда иЭ дШЬеЪЭЯкјк ЬШљЭ дШ иШЪзЭгЭда йзЭдкйШб а њЭЫеЪ
„левбвезда“ аЯзШЯ, дШ гайеЪЭ ЬШдШпњанЭ, ЮШзЫед, тпбаме43 кегемде, жШ
оШб а дШ еде пйе иге ибведа ЬШ дШЯеЪЭге зкзШвдаг ЭвЭгЭдйег к дШпеј
жежквШздеј бквйкза.44 Ниаг иЪјЭЬеоШдийЪШ е ваодег (йзШЬанајибег)
аЯЩезк, иШгеежзЭЬјЭљЭњк ШкйезШ, еЪШбЪе еЩвабеЪШњЭ ЬкмШ дШиљЭђШ к
жјЭигШгШ иЪШбШбе жзЭЬийШЪљШ а дШгјЭзде ЯШйЪШзШњЭ жеЭйаобам зкбШЪШ-
нШ, иЪеђЭњЭ геЫкћдеийа геЬЭздеЫ ЬкмШ иШ жеважЭзижЭбйаЪаЯгШ (жежкй,
дШ жзагЭз, адийайкнаедШваЯеЪШдЭ зЭваЫаеЯдеийа; бзайаоба, бзеЯ жза-
Ягк аийезајЭ, дШийзејЭдЭ жзеЬкмеЪљЭдеийа; зШЯдам ЪаЬеЪШ Ыдеийана-
ЯгШ; ейЪезЭдеЫ ава икЫЭзаиШдеЫ ШйЭаЯгШ а иЪам геЫкћам бегЩадШнајШ
еЬ иЪЭЫШ ЬШйеЫ) дШ ЬкмеЪда, едйевепба гедежЭзижЭбйаЪаЯШг, ава, јеп
жзЭнаЯдајЭ, аЯ илЭзЭ жзејЭбйеЪШдеЫ ЩЭЯдШђШ – бероепоейсивизал. ЙШе
жеЭйаобк жеиљЭЬанк, ЩШз беЬ ЬеЩзам жјЭидабШ – ЯШ пйШ иЪШбШбе игШ-
йзШге а ЛавЭдк ЛШзбеЪаћ – йШбШЪ ШдЫШЮеЪШда зЭЬкбнаедаЯШг зЭЯкв-
йазШ а зЭЬкбнајег јЭЯаобам геЫкћдеийа, гейаЪШ а жеийкжШбШ, жјЭида-
обам ивабШ. Уебкиег дШ иЪЭЫШ дЭбевабе кЬШздам ЭгенајШ жвШд аЯзШЯШ
жеийШјЭ Ъзве кјЭЬдШоЭд, зШЪдегјЭзШд – оада дШг иЭ ЬШ дЭћЭге гдеЫе
жеЫзајЭпайа Шбе ЯШбљкоаге ЬШ к ЬеиШЬ еЩјШЪљЭдаг ЯЩазбШгШ ЛавЭдШ
ЛШзбеЪаћ агШ Ье йЭ гјЭзЭ јЭЬдеваб аЯзШЯ ЬШ йе жедЭбШЬ ваоа а дШ
гШдаз.45

43
СзЭЩШ ажШб ЯдШйа ЬШ иШгШ жјЭидабањШ ЬЭбвШзШйаЪде еЬЩајШ ЭжайЭй тпбамн кЯ
иЪеј зШЬ адиаийазШјкћа дШ ЯШжзШЪе јЭЬдеј ЬзкЫеј бШзШбйЭзаийана, дШ жеЯанаја аЯЬЪе-
јЭдеийа, дЭнЭдйзШвдеийа, жЭзалЭзајЭ (онесийа опедгпађа).
44
Н йегЭ иШгШ ШкйезбШ дШ јЭЬдег гјЭийк бШЮЭ: „МШагЭ, јШ иШг ЪзЭгЭдег
ейбзавШ јЭЬдк ийЪШз бејШ гЭ кежпйЭ дЭ ЪЭиЭва, Ш йе јЭ ЬШ зебЭдзев кЯ беја иШг еЬзШивШ,
беја јЭ ЯдШоае гдеЫе ЯШ гејк аЬЭдйалабШнајк, ЪапЭ дЭ ЯдШоа дапйШ, дЭгШ да ШкйЭд-
йаодеий, да иенајШвда ШдЫШЮгШд, да ийзШий, дапйШ, йШбе ЬШ јШ иЪЭ йе, дШ дЭба дШоад,
дШвШЯаг к дШзеЬдеј гкЯана, бејШ гЭ, гезШг ЬШ жзаЯдШг, лШинадазШ. Се ик йЭбийеЪа иШ
бејагШ йа ажШб дЭЫЬЭ геЮЭп ЬШ ЬеЮаЪап ЭгейаЪдк аЬЭдйалабШнајк. ЙШЬ дЭбе жЭЪШ дШ
гег јЭЯабк, а бШЬШ иЭ жејШЪа дЭбе бегЭ йа ЪЭзкјЭп Ьеб жЭЪШ, јШ йк еиЭйаг ЬШ жеийеја
ЬеЯШ ийзШийа, ЭгенајЭ, дЭжзШЪЬЭ“ ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ, „ЉкЩШЪ к гзйЪаг ЫзШЬеЪагШ“
(адйЭзЪјк), Впеле, Щз. 795, 30. гШзй 2006, зШЯЫеЪез ЪеЬае ИЪШд ѝЭЪаћ.
45
Рваодк жзагјЭЬЩк дШ жјЭидабањад аЯзШЯ ЬШјЭ а ЛкмШзЭг БШЯЬкљ жеЪеЬег
жјЭигЭ „ЛШвЭдШ БШњибШ“: „НЪе ик, едШбе, жегШве а йажаода ийамеЪа ЛавЭдЭ ЛШз-
беЪаћ, иЭбкдЬк геЮЬШ а гШдазаийаода“ ЛкмШзЭг БШЯЬкљ, Мав. декн.

127
 МШ гјЭийк јЭ, иЪШбШбе, ЯШжайШйа иЭ а пйШ иЭ йШоде жеЬзШЯкгајЭЪШ
жеЬ рпедњнвијейнвмил маркијеђел к иШЪзЭгЭдеј жеЭЯаја. Нде геЮЭ жзЭЬ-
ийШЪљШйа еЩвабеЪШњЭ жјЭидаобеЫ аЯзШЯШ ава вазибЭ иЪајЭийа бзеЯ Ъа-
Якзк изЭЬњеЪјЭбеЪљШ жеагШдк дШ зШЯваоайЭ дШоадЭ, оаја јЭ ЯШјЭЬдаоба
агЭдайЭљ йзШЬанајШ а њЭд кйанШј дШ ваб ЬШдШпњЭ бквйкзЭ. „РйЪШзШ-
вШоба жебзЭй бШ жзепвеийа к ЬзкЫеј жевеЪада ЬЪШЬЭиЭйеЫ ЪЭбШ, еваоЭд
к аЬЭја жеЭйибеЫ йейШвайЭйШ, жеоаЪШ дШ ЮкЬња бејШ јЭ ЩавШ јЭЬде еЬ
нЭдйзШвдам гЭийШ к изЭЬњеЪЭбеЪдаг йЭевепбаг, лавеЯелибаг, ЭийЭ-
йаобаг а гаийаодаг бедйЭгжвШнајШгШ – ЮкЬња ЯШ ХЭвадег“, жапЭ
ЛШзбе ПШЬквеЪаћ.46 ЛЭђкйаг, жзеЩвЭг иЭ јШЪљШ а бШе ЬзкЫе ванЭ мЭз-
гЭдЭкйаобам гкбШ к ЯШдеиагШ ЩШЪљЭњШ бквйкздаг дШивајЭђЭг: дШагЭ,
пйШ ћЭге жекЯЬШде, дЭжзабеидеЪЭде, аЯЬЪејайа бШе изЭЬњеЪјЭбеЪда йЭ-
гШйибе-гейаЪиба зЭжеЯайезајкг; жзЭгШ бег еидеЪк ћЭге зШЯвкоайа
пйШ гк жзажШЬШ, Ш пйШ дЭ? СЭгжезШвде еЬзЭђЭњЭ дШгШ дЭ жегШЮЭ: дЭ
иШге пйе кеЩаоШјЭде зШЯгјЭзШЪШњЭ жЭзаеЬШ йзШјШњШ изЭЬњЭЫ ЪајЭбШ (еЬ
жШЬШ ПагибеЫ нШзийЪШ Ье зЭдЭиШдиЭ) к дШпЭг ивкоШјк дЭ ЪШЮа, дЭЫе иЭ
дШп изЭЬња ЪајЭб жзеЬкЮШЪШ ЫейеЪе Ье жзШЫШ геЬЭздам ЪзЭгЭдШ (Ье-
гШпкјкћа бквйкздаг, Ш жзајЭ иЪЭЫШ кгјЭйдаобаг жзШбиШгШ ейжзавабЭ
Ье XVIII ийељЭћШ). ДзкЫе, оањЭданШ јЭ, йШбеђЭ, ЬШ јЭ ЯШ иЪЭ ЭЪзежибЭ
бквйкзЭ к ЯШјЭЬдаобег ЪзЭгЭдибег жеЬибкжк жзенЪШйШ изЭЬњеЪјЭбеЪљШ
ЯШјЭЬдаобе йе ЬШ к ЯШвЭђк ЪаиебЭ бквйкзЭ ЩкјШ, ЬежкњШЪШ јЭ а жзеЮагШ
иЭ и њег дШзеЬдШ бквйкзШ, њЭд дЭжзЭикпда, дЭкдапйаЪа ЪайШваЯШг а
дЭеЩкЯЬШдШ бевезайдеий. СЭгЭ а гейаЪа ик аг йЭпбе зШЯгзиаЪа к
игаивк жзажШЬдеийа. ИжШб, Шбе, ЩШзЭг кивеЪде, ЯШ ЬаийадбйаЪдШ еЩа-
љЭЮјШ дШпЭЫ изЭЬњеЪјЭбеЪљШ кЯгЭге зЭваЫаеЯдеий, ЩаЩвајибк йЭгШйа-
бк, иЪЭйШоба бквй, ШвЭЫезаодеий, Ъаиеба ийав, кзЭђЭд ЮШдзеЪиба иа-
ийЭг, йажиба ваб ШкйезШ а иЪШбШбе бзайЭзајкг дЭдШзеЬдеЫ јЭЯабШ, дШп
зШЬ ћЭ кЯЭйа ЯШ жзЭгаик ЬШ жеийеја ЪапЭ-гШњЭ жеЬзШЯкгајЭЪШда безжки
изЭЬњеЪајЭбеЪдам йЭгШ жзЭгШ бегЭ еЪШ жеЭЯајШ, бШЬ иЭ ЯШЫзЭЩЭ дЭпйе
ЬкЩљЭ, ЯШкЯагШ еЬзЭђЭда ийШЪ.
Нд иЪШбШбе дајЭ ЬазЭбйШд, ЪЭћ жеизЭЬеЪШд, жШ јЭ дЭежмеЬде ЬШ
жайШњЭ ЪЭЯШде ЯШ жзаикийЪе йЭгШйибе-гейаЪибам иаийЭгШ бејЭ жЭзнажа-
зШге бШе дШивајЭђЭ изЭЬњЭЫ ЪајЭбШ жеийШЪаге дЭпйе пазЭ а ЬалкЯдајЭ.
ЛеЮЬШ жегШве а зШийзЭиайе, к игаивк ЬШ ћЭге иЭ жеЯШЩШЪайа меза-
Яедйег жзЭЬийШЪљЭдЭ ЬкмеЪдеийа иШ икжзейдеЫ жевШЯапйШ еЬ едеЫШ бејЭ
јЭ бШзШбйЭзаийаоде ЯШ иШЩазде, бедйЭгжвШйаЪде, вкгадеЯде а кЯЪапЭ-
де аибкийЪе изЭЬњеЪјЭбеЪљШ. РйЪШза иЭ ЬеивеЪде лнпајт иШЫвЭЬШйа аЯ јЭ-

46
ЛШзбе ПШЬквеЪаћ, Мав. декн, ийз. 46.

128
ЬдеЫ ЬењЭЫ зШбкзиШ (Ш жзШйЭћа аибљкоаЪе ЪеђийЪе йЭбийШ), аЯ жеЯанајЭ
икЩјЭбйШ ејШђЭдеЫ а ежйЭзЭћЭдеЫ аибкийЪег йајЭвШ а икЮЭдаг жЭзнЭжйаЪ-
даг кдкйзШпњаг жељЭг, йзШЫаодег ШжШзйдепћк иежийЪШ, иШЬШпња-
нег бШе агжЭзШйаЪег а њЭдаг ЩЭигаивег. МШЫвШпШЪШге еЪк жеЯанајк
икЩјЭбйШ жеЭЯајЭ ЛавЭдЭ ЛШзбеЪаћ (йевабе ЬеиљЭЬде њемил ЬШ јЭ ЯШЪе-
ЬљаЪе дШЯЪШйа ЫШ ЛавЭдег иШгег) јЭз кжзШЪе едШ зЭЯквйазШ ЪЭћ дШЫвШ-
пЭдаг иШЮагШњЭг жзЭЪШимеЬде к јЭЯаобеј а аЯзШЮШјдег лкдЬкик же-
игШйзШдам жјЭиШгШ. ПајЭо јЭ е жзенЭик беја иЭ ЯШоањЭ ЩШп дШ икжзей-
ийШЪљШњк дЭ иШге зШибепдег, егдажейЭдйдег јЭЯаобег беигеик изЭ-
ЬњеЪајЭбеЪдеЫ аЯзШЯШ, дЭЫе а дШ лезгазШњк дШижзШгдЭ, жШ оШб а дШ-
зеЫкпЭдЭ жеЯанајЭ жзЭгШ лндепмнј жеЭЯаја бквйкзЭ аижкњЭдеј кЯЪапЭ-
дег иагЩевабег а лаЫкзШгШ, вадЫЪаийаобаг зЭлЭзЭднШгШ, меЬег же
аийезајибаг ЪЭзйабШвШгШ. Њеј дШикжзей еивабШд јЭ кйШЩезЭда, дЭкзШв-
Ыаода ваб йЯЪ. гШвеЫ оеЪјЭбШ (ава гШвЭ ЮЭдЭ), еЩЭибезајЭњЭд, еЩЭЯЩе-
ЮЭд, оајШ иЭ иЪајЭий жзабШЯкјЭ бШе вадЭШздШ, зШЯЫеваћЭдШ (ЩЭЯ йзШЬана-
јЭ, жзЭЬаийезајЭ а дШЬаийезајЭ), жеЪзЭгЭде ЫзейЭибдШ к йзШЫаЯгк иЪејЭ
јЭЬдеЬагЭдЯаедШвдеийа. МШЯдШоЭдШ жШзйабквШздеий, ЪељдШ ава жза-
иавдШ аЯЬЪејЭдеий, едЭгеЫкћШЪШ а киЪШјШњЭ, жШ а жеагШњЭ нјЭвадЭ бе-
вЭбйаЪдеЫ аЬЭдйайЭйШ. МШ жзагЭз, ВаЯШдйајШ бШе иагЩев, кЯЪапЭда
бегжвЭби, „кжезапдШ йШобШ к жзегапљШњк аЬЭдйайЭйШ изжибЭ бквйкз-
дЭ а бњаЮЭЪдЭ аийезајЭ“47 а жеЭЯајШ њеј ебзЭдкйШ дШ икжзейдег јЭ жевк
к еЬдеик дШ жеЭЯајк ЛавЭдЭ ЛШзбеЪаћ, бејШ иЪјЭЬеоа е аибкийЪк дЭ
иШге аЯЫкЩљЭдЭ нјЭвадЭ а игаивШ (јЭз ЯШ еде пйе јЭ аЯЫкЩљЭде жеийеја
ава дШжез ЬШ иЭ зЭбедийзкапЭ, жеЪзШйа, ЩШз к ијЭћШњк), дЭЫе е ЯјШжк
адйагдЭ жзШЯдадЭ, ШЫедајЭ киШгљЭдеийа а ЩЭигаивШ. РШге дЭбевабе
бзШйбам, Шва кЬШздам жзагјЭзШ. ОзЪа јЭ аЯ жјЭигЭ „ѝеп јЭЬШд жзШЯдаб“,
аЯ ЯЩазбЭ Оерле за живе и лпсве: „газ дШ квана ЪШЯЬкм ийеја / жзЭЬ
жзШЯдаб газ иЪа аЬк / Ьегк иЪег иШге јШ / дЭгШг Ьег / јШ дЭгШг ЩејЭдШ
јШјШ / вЭжЭ да зШЬеидЭ гаива / да йаме иЭћШњЭ ЬШ иЭЬдЭг Ьегк иЪег /
жзШЯШд јЭ геј Ьег.“
ЕЪе бШбе иЭ к иЪЭЫШ еиШг аЯЪШдзЭЬде јЭЬдеийШЪдам, а Шбе жеЬвЭ-
ЫдЭге жзЪег кйаибк, к гЭвШдмеваја ЫейеЪе дШпбзШЩШдам ийамеЪШ, ик-
ЩјЭбй жјЭигЭ еЩзШокдШЪШ а иШ ижељШпњег зЭваЫајибег иагЩевабег,
Шва јеп ЪШЮдајЭ (а иШ ЬШвЭбеиЭЮдајаг жеиљЭЬанШгШ), зШибзпйШЪШ а иШ
авкЯајег дШ љкЩШЪа а јЭЬадийЪк иШЯЬШдЭ нјЭвадЭ, АжиевкйШ. НЬЩШнкјЭ
иЭ, ЬШбвЭ, ижељШпњШ ездШгЭдйабШ ЩвШЫЬШдШ – ЩејЭдШ јШјШ, еЬЩШнкјЭ иЭ
ЯШмйјЭЪ ЯШ кдкйзШпњаг игазЭњЭг бШе агжЭзШйаЪег ЪјЭзЭ, еваоЭдаг к

47
Ирсн, ийз. 13.

129
кеоил и паднрмил лиркила, Ш жейнзйШЪШ иЭ аибљкоЭњЭ, ЬкмеЪдШ Эбибе-
гкдабШнајШ аЯ ЬкмШ ЯШјЭЬдапйЪШ к зШЬеийа ЪШибзиЭњШ – „[...] иЪа аЬк /
Ьегк иЪег иШге јШ / дЭгШг Ьег“. МШјжейзЭидајЭ, вазибе јШ иЭ ийШЪљШ а
ЪШд бзкЫШ ијЭћШњШ, ЪШд йзШЬанајЭ – „дЭгШг [...] да йаме иЭћШњЭ“48 – ЩШп
дШ иЪЭйа ЬШд, ЬШд бШЬ Ща еијЭћШњЭ жзажШЬдапйЪШ а зШЬеийа йзЭЩШве ЬШ
ЩкЬЭ дШјаЯзШЮЭдајЭ. МШ иваоШд дШоад иЭ аийеј йЭга жјЭидабањШ ЪзШћШ к
жјЭига „ОезеЬанЭ“ (Осицје нйн ма сапаби), ЯШкЯагШјкћа еЪеЫШ жкйШ
кгјЭийе гЭвШдмеваодеЫ жедЭпйе жеЬзкЫљаЪ ийШЪ: „ЫвЭЬШг нзбЪк / љкЬа
кЫвШЪдег еЬк жзЭбе жкйШ к / ЪЭвабк жзеЬШЪданк / едЬШ ЮЭдЭ ийШЪЭ гШ-
зШгЭ а кђк к нзбЪк / а йШге аг јЭ вЭже / гаивЭ ЬШ аг дЭћЭ Ьећа иЪзШбШ
а иЪзШбаде / ЬЭйЭ а иЪзШбаде кдкоЭ / Шбе ик кпва к нзбЪк / пйе вЭже
газапЭ / Ш иЪзШбШ јЭ ЪЭћ кпвШ кдкйзШ а / игЭјЭ иЭ.“
ОеЯанајШ жзбеиШ иЪШбШбе жеЬзШЯкгајЭЪШ а дШЬгећ а азедајибк
ЬаийШднк: йе јЭ јеп јЭЬШд ЪШвЭз еЪЭ жеЭЯајЭ беја иЪјЭЬеоа е йегЭ ЬШ јЭ
едШ гдеЫе ЬкЩљШ дЭЫе пйе иЭ геЮЭ коадайа дШ жзЪа, жеЪзпШд жеЫвЭЬ.
РЪЭ е оЭгк јЭ ЬеиШЬШ Щаве зајЭоа еоайкјЭ иЭ јеп јШидајЭ бШЬШ иЭ
бзеЯ жеЭЯајк ЛавЭдЭ ЛШзбеЪаћ жзеђЭ йЭгЭљдајЭ, иШ лебкиег дШ еЪк
аЯЬЪејЭдк йЭгк. Оеоањк ЬШ иЭ аЯЬЪШјШјк а ЭгЩвЭгШйаода габзегейаЪа,
дШивкћкјк иЭ еЩзаиа ЮШдзеЪШ иШ бејагШ геЬЭзда жеЭйиба ЫвШи квШЯа к
жевЭгабк. МШ жзагЭз, аЬЭјШ ЯШ еЪШј йЭбий (Ш йагЭ а ЯШ иШг дШивеЪ),
ЯШоЭвШ иЭ ЯШмЪШљкјкћа жјЭига „ѝШивЭ“ аЯ ЯЩазбЭ Опе мегн чсн рве онцме
да ре впси. РагЩевабШ дајЭ геЫвШ Щайа ШиенајШйаЪдајШ, жзеЯаздајШ, Ш
кЪеЬда ийамеЪа: „зШЬкјЭг иЭ пйе иЭ зеЬае Фзаий / а пйе ћЭ ЬШ ЪШибз-
идЭ“ дЭжеизЭЬдаја, гЭђкйаг, еЬ йШ кЪеЬдШ ЬЪШ ийамШ, еЪШ жјЭигШ ЛавЭдЭ
ЛШзбеЪаћ, дЭпйе ЬкЮШ еЬ ЬЪајЭ ийзШданЭ, аЯебзЭдквШ иЭ к жейжкдеийа
к ваода ЬеЮаЪљШј, к ЭжалШдајк адйагдеЫ йзЭдкйбШ, к јЭЬде зеђЭњЭ к
жезеЬана бејЭ иЭ же ЪЭваоада, ЪШЮдеийа а идШЯа жјЭидаобег икЩјЭбйк
48
МеийШвЫајШ ЯШ дЭоаг пйе дајЭ да жеийејШве к жејЭЬадШодег аибкийЪк
икЩјЭбйШ а, њеј ивЭЬийЪЭдШ, зЭЯаЫдШнајШ аданазШјк еЩзШокд иШ йзШЬанајег а жзепве-
пћк, ебзЭйШњЭ вЭђШ ЬкмеЪдаг жЭзижЭбйаЪШгШ, зЭваЫајибег, ЯШјЭЬдапйЪк, пйе дајЭ
деЪеий да к изжибеј бквйкза, да к њЭдеј жеЭЯаја. ТЯгаге, гШвйЭдЭ дШикганЭ, гвШЬеЫ
ХзњШдибеЫ: „МЭгШге даоЭЫ. Ма БеЫШ да ЫеижеЬШзШ. / МШп БеЫ јЭ бзЪ“. ИжШб, Шбе иШг Шбй
еЬзанШњШ дајЭ деЪ, деЪ јЭ, дШ аЯЪјЭийШд дШоад а жзеЬкЩљЭд, йзШЫаЯШг еваоЭд к иЪајЭийа
ЬШ иЭ јЭЬде еЬзанШњЭ к дЭ йШбе ЬШЪдеј жзепвеийа ЪЭћ ЬеЫеЬаве, Ш ЬШ жейегна даик
ЬеЩава дапйШ иЭг јЭЬдк нздк зкжк жзаЬЭ к кйаибк ЬШ дЭгШ даоЭЫ деЪеЫ жеЬ икднЭг.
РШ ЬзкЫЭ, жШб, ийзШдЭ, кжзШЪе йШј жјЭидаоба жеийкжШб ЛавЭдЭ ЛШзбеЪаћ аиже-
ийШЪљШ иЭ бШе – йзШЬанајиба. МШагЭ, гoЬЭзда изжиба жјЭидаб јеп иШ жзЭвШЯШ аЯ
геЬЭздЭ к ШЪШдЫШзЬк (пйе ћЭ зЭћа, жзШбйаоде јЭЬШд нае ЪајЭб) дЭ жјЭЪШ бШе едШј беја јЭ
кбвежљЭд, нЭдйзазШд, беја дШийШЪљШ, дЭЫе бШе едШј беја иЭ дЭжзЭийШде жзЭаижайкјЭ а
иШгееЬзЭђкјЭ. МШЫед иШгееЬзЭђЭњШ, а к ебЪазк њЭЫШ жейзЭЩШ ЯШ зкпавШпйЪег, Ш едЬШ
жедеЪдег кдкйзШпњег иШеЩзШЯЩег а иадйЭдЯег – икпйадиба јЭ дШЫед геЬЭздЭ жеЭЯајЭ.

130
аЯјЭЬдШоШЪШ иШ ЩеЮШдибаг: „а оЭбШг ЬШ ЬеђЭп иадЭ геЫШ ЩзШйШ / гдеЫе
иШг иЭ гкоавШ зЭЬ јЭ ЬШ иЭ / јШ гШве зШЬкјЭг [...] Ш јШ йЭ йевабе Ъеваг
[...] Шбе га дЭ ЩкЬЭп дШ зШЬеий / окЪШј иЭ.“
МапйШ еЬ ЩаЩвајибЭ иагЩевабЭ к њеј дајЭ еийШве – дајЭЬдШ ива-
бШ, дајЭЬШд гейаЪ, Ш дШгјЭийе йеЫШ, жјЭигШ јЭ аижкњЭдШ ваодаг ЬеЮаЪ-
љШјЭг („йЭпбе едег беја йЭ жеЫвЭЬШ / йЭпбе едеј бејШ йЭ епйЭйа“),
зЭлЭзЭднШгШ дШ иШЪзЭгЭдеий („ЯдШг ЬШ жкпап дЭ Ъеваг йе / ЯдШг ЬШ
ћЭп ЬШ Ъевап ЬШ жежајЭп / жеЯдШјЭг йЭ / дЭгеј дабШЬ ЬзеЫк / дЭ пйе
кЩајШ“), а, ежЭй, ЬШвЭбаг дШЬеЪЭЯаЪШњЭг дШ левбвездЭ лзШЯЭгЭ а га-
йЭгЭ („йк иШг / жеЫвЭЬШј бзкпбк / йк иШг / жеЫвЭЬШј беибк“). МЭ геЮЭ
Щайа ивкоШјдеий да пйе иЭ к аийеј ЯЩазна жејШЪљкјк ЬЪајЭ жјЭигЭ („ВЭ-
вабе жайШњЭ“ а „Иики, ЬШ ва гЭ Ъева“), бејЭ, еиаг пйе жзаЯаЪШјк ваб
РадШ БеЮјЭЫ, дШ ЫейеЪе аийа дШоад аЯдЭЪјЭзШЪШјк оайШеоЭЪе еоЭбаЪШњЭ.
ТгјЭийе лнкисве, ибзкпЭдеЫ ава кЯЪапЭдеЫ еЩзШћШњШ БеЫк, жзЪШ јЭ
жјЭигШ жевкнадаоШд, жевкеоШјШд зШЯЫеЪез иШ иежийЪЭдаг ЩаћЭг жзајЭ
дЭЫе иШ ЩеЮШдийЪег („ИикиЭ ЬШ ва Ъевап гЭдЭ / јШ дЭ / зЭйбШ беиШ ЬеЩза
ЯкЩа / зЭйбЭ гаива дЭЫеЪШдЭ / идШЫШ јШвеЪШ“). ЙзеЯ лезгк жайШњШ ЯШ-
жзШЪе јЭ дШЫвШпЭд аЯеийШдШб еЬЫеЪезШ, жзШЯдадШ жзеийезШ бегЭ иЭ жа-
йШњЭ кжкћкјЭ. ДзкЫШ, жШб, жјЭигШ жзЭЬийШЪљШ ейЪезЭде аЯзкЫаЪШњЭ (бзеЯ
икоЭљШЪШњЭ иШ зШЯездег идШЫег ЩШдШвдеЫ) ЭжалШдаја а дШЬа жеве-
ЮЭдеј к аЬЭјк ЩеЮјЭ љкЩШЪа а едеийзШдеЫ иЪајЭйШ: „ѝЭЬде га јЭ ЪЭоЭ ЬзкЫ
/ БкЩњШз ђШбед а вЭжейШд / ПЭбе ЬШ гЭ Иики Ъева / И жзаоШва иге е
йегЭ / ѝШ даиШг ЩавШ иаЫкздШ к йе / Ава / ОеоЭвШ иШг ЬШ ЪЭзкјЭг / Ое-
оЭве јЭ ЫШЬде јкйзе ЬзкЫ јЭ зЭбе / ЦЭбШј ЬШ ижШбкјЭг ежзЭгк жШ ћк / ДШ йЭ
ЪеЬаг бкћа / НдЬШ јЭ ЯЪедае йЭвЭлед / ПЭбШе јЭ / Са ийЪШзде дЭгШп гЭ-
зЭ / И йШбе / МаиШг иШЯдШвШ / ДШ ва гЭдЭ ийЪШзде / Иики Ъева.“
МШ еЪШј дШоад иЭ ейбзаЪШ а ЬШ жеийеја ЬкЩља зШЯвеЫ к ЯШвЭђада
ЯШепйзЭдЭ, а жегШве иагжвалабеЪШдЭ ивабЭ. МЭ зШЬа иЭ, ЩШз аЯ дШпЭЫ
оайШвШобеЫ аибкийЪШ, иШге е Эбижванайде ава агжванайде жеЭйаобеј
йЭЮња ЬШ иЭ ЬЭийзкапк йежеиа жеЭЯајЭ бквйкзЭ а ијЭћШњШ, дЭЫе е
зЭЬкбнаја бејШ бзЭћЭ аЯдкйзШ, аЯ адйагдЭ жеЯанајЭ, аЯ йзШЫаЯгШ киШ-
гљЭдеийа, дЭкбвежљЭдеийа, дШжкпйЭдеийа. ДШ кгајЭ ЬШ ЯШЪШжа бШе
АзиЭдајЭ ЦШздејЭЪаћ: „ЗШпйе ижШЪШп, / ЯШпйе ванЭ йЪејЭ, БеЮЭ дШп, /
еЬЪзШћШп еЬ дШи? / И йШбе дЭжзЭийШде заЬШњЭ дШ заЬШњЭ жзавШЮЭге /
а даейбкЬШ жегећа“, еЪе вазибе јШ Ща геЮЬШ йе а коадаве, Шва њЭЫеЪ
жедез јЭ ЬкЩља а гкбШ нзњШ ЪЭћ а иШгаг йаг пйе иЭ оада ЬШ иЭ жзЭбез
дЭгШ йнле да кжкйайа. Озеийез бегкдабШнајЭ иШ едеийзШдаг, иШ Ажие-
вкйег, дајЭ ЪапЭ оШб да аижкњЭд икгњег, жШ да ЫњЭЪег а жеЩкдег, ед
јЭ аижзШЮњЭд, еЩЭигапљЭд, кбадкй, Ш ЩеЮјЭ ванЭ иЪЭЬЭде дШ дЭба зШ-

131
ЯваЪЭда, жевкжеЯдШйа, ШжийзШбйда жејШг, пйе иЭ жедЭбШЬ аЯЪздЭ а к
Ыезба жеЬигајЭм, Ъан, ЩкзвЭибк, иШ дШЫвШпЭдаг еијЭћШњЭг ШгЩаЪШвЭд-
йдЭ адлЭзаездеийа. ОјЭидаоба икЩјЭбй оШб кижеийШЪљШ а иЪеј зЭваЫај-
иба жШдйЭед, дШиЭљЭд лнјил (ЬШбвЭ дЭ да дШпаг) ЬкмеЪагШ: „к бкћа
жзЭЩазШг же / ЬкмеЪагШ / жЭЪШјк га ивШйба [...] Ъаиебе / ЩеЫ оШобШ деи /
а ЩШнШ ивадЭ / Ш ШдђЭва ик ЯвеЩда / агШјк ЯкЩЭ жезнЭвШднЭ / ЬШ јЭЬк Ые-
ЪШднЭ / Ш јШ вЭже иШ гејагШ („РЪкЬШ ик геја“, Осицје нйн ма сапаби).49


ВзШйаћЭге иЭ иШЬШ дШбзШйбе азедаодаг, нздемкгездаг дШЯдШ-
бШгШ пйе иЭ жзаЬШјк иШбзШвдаг иагЩевагШ а ензйШЪШјк дЭзШЯЬЪејде,
бШе ијЭдбШ, кЯ зајЭйбШ жејШЪљаЪШњШ ЩеЮШдибам вабеЪШ. МЭбШбе јЭ к еЪШ-
бЪег жеЭйаобег бедйЭбийк ЬеивеЪде ЯШ еоЭбаЪШйа ЬШ к иЪШбег йзЭдкйбк
к дЭбеј еЬ жјЭиШгШ деи жзегева а иШг мецарсиви. И жеЭЯајШ ЛавЭдЭ
ЛШзбеЪаћ, бШе иШгШ иЭЩа ЪШдзЭЬде ЬеиљЭЬдШ, дЭ аЯдЭЪјЭзШЪШ Ьейаоде
еоЭбаЪШњЭ. ЂШЪе, жзЭгЬШ иШге ибаназШд, ЮаЪШмШд јЭ, бегаоШд а ийзШ-
пШд дШ едШј дШоад беја геЮЭ адижазаиШйа иШге левбвез, њЭЫеЪ
дЭжзЭикпда мкгез а аЫзаЪеий.
ЛЭђкйаг, ЩШп беЬ еЪЭ лаЫкзЭ јШиде јЭ бШе ЬШд ЬШ јЭ жзЭжвЭй
бквйкзЭ изЭЬњЭЫ ЪајЭбШ а дШзеЬдЭ бквйкзЭ дЭзШЯгзиаЪ бШбе к йЭгже-
зШвдег, йШбе а ЯдШоЭњибег игаивк. РйзШпде еЩваојЭ дЭоШийаЪеЫШ дЭ
зШЯвабкјЭ иЭ икпйадиба к, дa жзагЭз, Жисијт рвеснг Оеспа Йнпичйнг а
дШзеЬдеј жзаоа „РЪЭйа РШЪШ а ђШЪе“: к еЩШ ивкоШјШ, иЪЭнк иейедШ дајЭ
ЬеийејШд жзейаЪдаб, а (пйе жегШве аЯдЭдШђкјЭ ЯШ ЮайајЭ) к еЩШ дШЯдШ-
оЭдШ ЬјЭвШ окЪШ бегаодЭ нзйЭ. Т жјЭига „ОШЬда жШЬда“ (Оар йнји је онјн
ртмхе), Шбе изШЪдаге жеЭйаобШ аибкийЪШ, дШвШЯаге ЩШп йШбЪк иадбзЭйа-
одк ЬЭгедибк лаЫкзк: левбвездк – аийеЪзЭгЭде а ежибкздк а еЩјЭпЭ-
њШобк, бејк к дЭбк зкбк дајЭ йЭпбе да иагжШйаиШйа, а мзапћШдибк, иШ
иЭЫгЭдйег аийШбдкйЭ жевдеийа а оквдеийа пйе, ЩШзЭг к дШпаг дШзе-
Ьдаг жзаоШгШ ЪЭЯШдаг ЯШ ђШЪевШ, кЫвШЪдег аЯеийШјЭ. ДШбвЭ, аШбе јЭ
еЪШј ђШЪе дШ жзЪа жеЫвЭЬ а еоапћЭд еЬ иЪШбЭ жзагјЭиЭ гЭйШлаЯабЭ, ЬЭ-
йзедаЯеЪШд бШе ЪвШЬШз йШгЭ, жШЮљаЪајЭ оайШњЭ ейбзаЪШ кжваЪЭ а йЯЪ.

49
МЭпйе дШјЩваЮЭ „еЩаодеј“ гевайЪа жзедШвШЯа иЭ к жјЭига „ДШј га ЬШј га“
(Опе мегн чсн рве онцме да ре впси): „ивШйба ЩеЮЭ ЬШј га икйзШ / ЬШј га ЬШ иЭ зШЬкјЭг /
ЬШј га ЬШј га / гЭда гдеЫе дЭ йзЭЩШ / ЪаЬа ЬзЪе ЬШ жезШийЭ / ЬШ иЭ бкћШ ебзЭоа / ЬШ иЭ
ЬЭнШ дЭ кжвШпЭ / еЬ йЭ дећа еЬ йеЫ ЬШдШ / еЬ иЪам иавШ пйе дШи ЩкдЭ / ивШйба ЩеЮЭ ЬШј
га икйзШ / ЬШј га ЬШ иЭ дШийШЪаг / ЬШј га ЬШј га“. Т њеј ик ЪаЬда йзШЫеЪа ШдагаийаобеЫ
жеагШњШ иЪајЭйШ, бевабе а окјда йедеЪа к ивШЪк јЭЬдеийШЪдЭ, ЫейеЪе ШзбШЬајибЭ ивабЭ
ЮаЪейШ.

132
даибЭ а ЪаиебЭ бквйкзЭ к бегжвЭбик изЭЬњеЪјЭбеЪдам йЭгШ50 (рпедњнвје-
йнвмиф дШ еЪег гјЭийк безаийаге бШе ЭжайЭй ЪЭЯШд аибљкоаЪе ЯШ йЭг-
жезШвде).
ЕЪе, ЯШйаг, жзазеЬде јЭ, кЯ ваб ђШЪевШ а лаЫкзЭ Ргзйа бШе иаг-
Щеваоба иадбзЭйаодЭ, к жјЭига „РШге дЭб ЬеђЭ“: „а оЭбШг ЬШ га едШј иШ
изжег / ЬеђЭ / дШгазаиШвШ иШг ЫШ / еЬ ибезе / јШ а йа / оЭбШге изж / дШ-
игЭјШда.“
Каб Ргзйа ЙеиШоШ, оајЭ иЭ жезајЭбве а дШийШдШб ЪЭЯкјк ЯШ XIV
ЪајЭб а ЬеЩШ ЭЪзежибЭ жШдЬЭгајЭ бкЫЭ, йШбеђЭ иЭ ЯдШоЭњиба дШивејШЪШ к
бегЩадШнаја гЭйШлаЯаобам, зЭваЫајибам еЯзШојШ а ЭвЭгЭдШйШ дШзеЬдЭ
бквйкзЭ а ЪјЭзеЪШњШ. СШбе иЭ киЭљШЪШ а к жеЭЯајк ЛавЭдЭ ЛШзбеЪаћ,
јЭЬдаг пШзгШдйдаг љкЩШЪдаг ЫЭийег, гагабзајег пйе дШийеја ЬШ
бзеЯ дедпШвШднајк к жјЭигк жзепЪЭзнкјЭ евеЪдк йЭЮадк жайШњШ ига-
ивШ ЭЫЯаийЭданајЭ, игзйа а едеийзШдеийа, ЯШЫзеЩдеЫ ЮаЪейШ. И гезШ
йШбе а йе јЭ ЪШдзЭЬде ЪјЭпй жјЭидаоба жеийкжШб јЭз, к икжзейдег, еЩзЭ-
гЭњЭд зЭйезабег гЭйШлаЯабЭ, геЫве Ща иЭ ЬЭиайа ЬШ вШба безШб еЪЭ
жјЭигЭ жеиздЭ.
ДзкбоајЭ јЭ еијЭћШњЭ к жјЭига „ЧйШ йа јЭ оеЪЭб“ (Опе мегн чсн
рве онцме да ре впси). Т њеј јЭ ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ геЮЬШ дШјЩваЮШ изЭ-
ЬњеЪјЭбеЪдег йедк ежегЭдЭ жзЭЬ жзежШЬљаЪепћк йајЭвШ а дапйШЪде-
ийа лаЯаобЭ ЭЫЯаийЭднајЭ, еваоЭдЭ к дШйкзШваийаобаг ивабШгШ: „га-
ивап ЬШ иа ЩЭЯ бзШјШ / едЬШ жаждЭп еЩзЪк иШге а / веЩШњШ јЭ ЩваЯк а нзЪ
а зкжШ / йШбе ЬШ жШЯа / иЪЭ геЮЭ Щайа жзЭйњШ / ЬШ ейЪеза гЭбк љкЬибк
ЫвШЪк / йзоа едЬШ / мзШда иЭ / йзжШј / жзЭ ава бШидајЭ ћЭ гкЪЭ / ЬШ йа кђк
к кийШ / а деи / к зкжк.“
ОзЭгЬШ же жезајЭбвк а жЭиагаийаобег еијЭћШњк жзЭЪШимеЬде
зЭваЫаеЯде изЭЬњеЪајЭбеЪда, еЪШј гейаЪ беја жеигШйзШ еЫзШдаоЭдеий а
ЩајЭЬк йајЭвШ аЯЪШдзЭЬде иЭ кбвежае к ензйШда жеЭйаоба жзелав.
МШ бзШјк (к Шкйезк еЪеЫ йЭбийШ геЮЬШ дШјЬзШЮеј жјЭига ЛавЭдЭ
ЛШзбеЪаћ, „НЪе ик жЭигЭ ЯШ ЮаЪЭ а гзйЪЭ“) жедеЪе иЭ жеийШЪљШ еде
аийе жайШњЭ е (ЩЭ)игаивк ЮаЪейШ, ЪјЭоде жайШњЭ ЫЬјЭ иЭ еЬкЪајЭб а ЯШк-
ЪајЭб изЭћк, Ш жеЪзЭгЭде зШйкјк, зЭваЫајШ а жеЭЯајШ, ЩкЬкћа ЬШ зЭваЫајШ
жзЭйЭдЬкјЭ дШ бедШоШд еЬЫеЪез, Ш жеЭЯајШ, же иЪег кдкйзШпњЭг агжЭ-

50
ЗШдагљаЪе јЭ жзагајЭйайа ЬШ јЭ к дШпеј ийШзеј бњаЮЭЪдеийа мйедиба
ЭдйайЭй беја дШжШЬШ иЪЭйайЭљШ оЭийе кгдеЮЭд, к вабк гдеЫам ђШЪевШ, бијернва, пйе дШ
њЭЫШ дШизћк. БШп бШе йШбШЪ иЭ јШЪљШ а к жјЭига „ЛвЭбе“ к Осицјел нйт ма сапаби:
„дЭћк ЬШ оЭбШг / а дЭћк ЬШ гЭ ЫвЭЬШјк / еЪа пйе оЭбШјк / ЯШйе пйе ЯдШг ЬШ агШјк жШжбЭ /
иШбзава ик аижеЬ ийевШ.“

133
зШйаЪк, дШ ЪјЭодк ЯШжайШдеий. ѝЭз, йк дЭЫЬјЭ дШ зШЯгЭђа иЪјЭйеЪШ, иШ
еоагШ бејЭ ЪаЬЭ Ш дЭ жзеЯазк, еЬјЭдкй к ЯЭгдк еЬЭЮЬк Ш жзебвЭй (ава
ЬШзеЪШд) Ькпег ава иЪајЭпћк, жјЭидаоба икЩјЭбй жеийШјЭ а НзлЭј, а
ФШзед, а ОЭзиЭледШ, а ЬкпШ к оаийавапйк, а едШј пйе ЫШЯа же ЪавШјЭйк
дЭ ЯдШјкћа да пйШ деиа к зкбШгШ да ЯЩеЫ оЭЫШ ћЭ иЭ бШјШйа (јЭз бШјШњЭ јЭ
јЭЬаде аЯЪјЭиде): „[...] еЪе ћк зЭћа едагШ / пйе ик к гзШбк иШга / еЪе
иШг јШ пйе иШг ЩавШ / иШ гзйЪагШ а ЮаЪагШ / еЪе иШг јШ пйе иШг ЩавШ к
гзШбк / еЪе иШг јШ пйе даиШг аЯШпвШ / даийЭ иШга к гзШбк / йк иШг јШ а
агШ дШи жкде / меЬШге йзоаге аЫзШге ЬапЭге / йк иШг а дајЭ бзШј / да-
јЭ бзШј Ьеб дЭ ЩкЬЭ бзШј / гзШб дајЭ дШјЫезЭ гЭийе / бзШј дајЭ дШјЫезЭ
гЭийе / ийзШм јЭ дШјЫезЭ гЭийе.“
ОјЭидаобе јШ жежзагШ жзезеобе-гЭиајШдибЭ нзйЭ, гЭђк еийШваг
ЬкпШгШ бејЭ геза аийШ гкбШ ЩЭЯдШђШ а ийзШмШ. Се јЭ деЪа, к жјЭига иШ-
ЯЬШд ЭбкгЭдаЯШг (дШЯдШоЭд ЪЭћ а к „РШге дЭб ЬеђЭ“), геЫве Ща иЭ иШ
гШве ивеЩеЬЭ зЭћа а жШзШзЭваЫајиба – Шбе жзЭлабик „жШзШ“ еЬкЯгЭге
дЭЫШйаЪдЭ бедейШнајЭ бејЭ к еЬзЭђЭдаг бедйЭбийагШ жежзагШ – а
имЪШйаге бШе еде пйе јЭ ЪјЭза дШваб, а ийеја зШгЭ кЯ зШгЭ иШ њег. МШ
йШј дШоад, а к йШбЪеј ЭбкгЭда, ежийШјШЪШ Язде иЪјЭйвШ а дШЬЭ ЬШ „жеЯдШ-
њЭ, гезШв, кгЭйдеийа“ ежЭй дШ аЯЪјЭийШд дШоад геЫк Щайа пекигинзми,
„Шва ивеЩеЬде а аЯдкйзШ, Ш дЭ жзадкЬде а ижељШ“.51

КИСЕПАСТПА

Извнпи
ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ, „ЉкЩШЪ к гзйЪаг ЫзШЬеЪагШ“ (адйЭзЪјк), Впеле, Щз.
795, 30. гШзй 2006, зШЯЫеЪез ЪеЬае ИЪШд ѝЭЪаћ.
ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ, Оерле, БЭеЫзШЬ, Кег, 2012.
ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ, Оерле за живе и лпсве, БЭеЫзШЬ, Кег, 2014.
ЛавЭдШ ЛШзбеЪаћ, „ПеЩеЪа иге жзШиЭћЭЫ аЬЭШваЯгШ“ (адйЭзЪјк), зШ-
ЯЫеЪез ЪеЬае БзШдбе Пеиаћ, 2016.
<http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/milena-markovic-robovi-
smo-praseceg-idealizma>, жзаийкжљЭде 16. 06. 2018.

51
МабевШј БЭзђШјЭЪ, Мнвн рпедњнвейнвље. Фаждеи, БЭеЫзШЬ, 1990.

134
 Хисипама кисепастпа
ЛкмШзЭг БШЯЬкљ, „ОјЭигШ геЮЭ иЪЭ“, Впеле, Щз. 1090, 24. 11. 2011,
<https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1021001>, жзаийкжљЭде 11. 05. 2018.
Keith C. Barton; Linda S. Levstik, ”Back When God Was Around and
Everything, Elementary Children's Understanding of Historical Time”, American
Educational Research јournal, 1996, Vol. 33, No. 2, pp. 419+454.
БЭзђШјЭЪ МабевШј, Мнвн рпедњнвейнвље, БЭеЫзШЬ, Фаждеи, 1990.
ЛШзбе ПШЬквеЪаћ, Рпорйнвизамсијрйн маркеђе т рпорйнл онркепасмнл
лндепмизлт: (ВШибе ОежШ, ЛаеЬзШЫ ОШЪвеЪаћ, ЉкЩегаз РагеЪаћ, ИЪШд В.
КШваћ), БЭеЫзШЬ, Идийайкй ЯШ бњаЮЭЪдеий а кгЭйдеий, 2017.
ДзШЫШд ФШгеЪаћ, „РзжибШ жеЭЯајШ а њЭде иЭћШњЭ“. Т: Нйптгки рсн
Рпорйа онезија дамар, ЯЩездаб зШЬеЪШ, кз. Л. ВкбиШдеЪаћ, МеЪа РШЬ, РАМТ,
еЫзШдШб МеЪа РШЬ, 2014, 29-39.

135
ликовна приношења
 Иайн дпвн парсе вирнйн, кичће йнје оада впаћа ре йнпемт.
Лакајрйа онркнвиха

Нва изкнжба је опица н киои љтбнрсињрйе онпсе, йнја је вейнве

опнвека оалсећи спемтсйе ирсиме, хвесајтћи онпед гпнба лнмафиње
Јеуилије, дапивајтћи фкад и ригтпмнрс рвайнл йн је рсиган нсвнпемнг
рпха.
Опица ре марсавља т рктжби тлесмнрси, опица мал н живнст
нвнзелаљрйе Јекеме, меберйе Јеуилије, онсезила, бнјала и йнлонзи-
хијала нвнвпелемиф Јеуилија, мачиф тлесмиха, мајкеочил и маји-
рйпемијил опийазила нвнзелаљрйиф дапнва опве рпорйе тлесмихе.
Са киоа мал је дапнвака рсабкн, нд њега рт маопављеме сабке ма
йнјила рт маче ркийапйе рвнјил пазкицисил птйноирила иропицаке
опице из живнса Јеуилије, ције рсвапакачсвн рвайе гндиме, оа и рада,
нбекежава ламиуерсахијнл „Јеуилијими дами“.
Мейа липир киое бтде зкасма мис Јеуилијимнг веза, роарнмнрма
мис йнја мар веже за вецмнрс тсйама т живнсе рвиф йнји је ркеде. Мейа
мал нркийаме, нрвечсаме сабке, онйазтјт отс йнји лнпалн да ркедилн,
a сн је отс ма йнји мал је рвнјил живнснл тйазака Јеуилија.1

Ама Векицйнвић

1
Опедгнвнп т йасакнгт изкнжбе „Љтбнрсињрйи заоир“.

139
 „Ја рал цнйнс, а ви кнза“,
40 ф 30, јајцама селоепа ма кионвнј сабки

140
 Јадпамйа Личић-Пејнвић
ЈА РАЛ ЦНЙНС, А ВИ КНЗА

Опедкнжема села – „Гпнб лакнг Тгљече и Внјифме т Хикамдапт“

– рвнје тонпичсе ила т виче извнпа. Леђтсил, ме онрснји онсотма ра-
гкармнрс нйн ндпеђења онцивакичса Јекемимиф мајбкижиф рпндмийa.
Апсеуайс condicio sine qua non је – диосиф – йнји је Јекема дапивака ла-
марсипт Хикамдап, т йнле изпажава стгт за изгтбљемил римнл Тгље-
чнл и лнкисвемн ре нбпаћа Хпирст и Бнгнпндихи.
Ртчсима опедрсављања фикамдапрйиф гпнбнва Јекемимиф рпн-
дмийа мије базипама ма иктрспахији опизнпа, већ ма ртгерсији лерса йа-
йвн је лнкика Јекема, пајрйн лерсн. Ткнгт лнкисељихе ила и опедрсава
Бнгнпндихе Оекагнмијрйе, маркийаме т ктцмн зарведемил опнрснпила
измад гпнбнва. Нма опийазтје ндмнр излеђт лајйе и десеса, аки ме нмај
нбекежем дтбнйнл нзбиљмнчћт йнја ре лнже тнциси йнд дптгиф сионва
Бнгнпндихе. Маопнсив, нва ийнма опийазтје идикицмт рхемт: Бнгнласеп
ре игпа р десеснл. Днй га опидпжава кевнл, нма дермнл птйнл цвпрсн
нбтфваса мнгт пазигпамнг Хпирса, а т ирси лаф ре дтбнйн магиње мад
њил и ра лмнгн љтбави нйпеће кихе опела њелт, днй јнј нм лази нбпаз.
Нва рхема је онрсака хемспакми лнсив кийнвме пазпаде опедкн-
жеме селе. Йан и т айпнрнкијтлт измад гпнба, опийаз Бнгнпндихе Оека-
гнмијрйе је ктцмн зарведем. Тнйвиптје га опеокес вимнве кнзе и ларки-
мнвиф гпама, йнји иротњава нрсасай ркийе. Имаце, лесаунпийа лмнгиф
опеокеса кнзе даје ркийт вегесахије йнја ме ралн да ртгепиче пај, већ
је, опела Риленмт Рнктмрйнл, пец јевамђеља. Нм йаже: „Пец јевамђеља
троева йан жива кнза, йнја пађа живнс, йнја вереки и йнја је марађема
рвиче“. Т хпйвемил оерлала Бнгнпндиха ре мазива Вимнгпаднл, ма нрмн-
вт Хпирснвиф пеци: „Ја рал цнйнс, а ви кнзе. Йн рснји т леми и ја т
њелт, сај днмнри лмнги окнд, јеп без леме ме лнжесе цимиси мичса“.
Сайнђе, Бнгнпндиха ре мазива и Ларкимнл. Ларкима нзмацава берлп-
смнрс, окнднмнрмнрс, опаведмицйт вепт, лип, змай је онлипења Бнга и
љтди јнч нд онсноа. Йан чсн ларкима пађа бкагнсвнпми окнд цији
опнизвнд (тље) кеци, ирхељтје, фпами, йнјил ре бкагнриља, липнонла-
зтје, сайн је Бнгнпндиха пндика нмнга йнји даје бкагндас, цијнл ре па-
мнл рви ли ирхељтјелн.
Иайн ре дамар онд нпмалемснл тгкавмнл ондпазтлева тйпар, де-
йнпасивми екелемс йнји спеба да тнйвипи, магкари ики иротми мейайвт
онвпчимт, ртчсима је дакейн змацајмија и ркнжемија. Нпигимакмн зма-
цење нпмалемаса је опе рвега рилбнкицйн, а сей онснл дейнпасивмн. Нм
је змай за мецијт лесауизицйт оепхеохијт рсвапмнрси.

141
 „Дап завере за хапрйе двепи Хикамдапа“,
40 ф 30, јајцама селоепа ма кионвнј сабки

142
 Лнмафиња Тенднпа (Соарнјевић)

***

Ийнмт „Дап завере за хапрйе двепи Хикамдапа“, падика рал ра

онребмнл лнкисвемнл оажњнл. Изнбпажење деронсихе, Рвесе Јеуи-
лије, тлесмихе, тлме и нбпазнваме жеме, а ноес рйпнлме лнкисвемихе,
бин је за леме векийи изазнв. И њнј ралнј, тйпачавање тлесмицйи ве-
земе завере, „Гнронд и Рвеси јепапри“, бикн је важмије нд ње рале. Из
снг пазкнга, кий Рвесе Јеуилије, лнмафиње, опийазака рал једмнрсавмн
и лнмачйи рйпнлмн, а њемнј тлесмицйи веземнј завери и ламарсипила
Хикамдапт и Љтбнрсињи, йнјила је бика меизлепмн лнкисвемн онрве-
ћема, ондапика рал виче десаља. Вептјел, да би и нма жекека да ре т
сайвнј рпазлепи опийаже једам реглемс њемнг лнкисвемнг живнса.

143
 „Јекема, деронсиха т Септ“,
40 ф 30, тље ма кионвнј сабки

144
 Лепила Байић

ПАЗЛИЧЉАЊА Н РКИЙАПРЙНЛ ОНРСТОЙТ

Онйтчај да дал кицми ндгнвнп ма селт „Јекема, деронсиха т

Репт“, онйазан ре йан изазнв, йнји је за леме ондједмайн бин и једмн-
рсавам и йнлокейрам. Лнја малепа да бнјнл и кимијнл, йан мнринхила
опе рвега орифнкнчйиф, а сей нмда кийнвмиф уемнлема, оптжил једам
дтбљи и имсилмији опийаз Јекеме Лпњавцевић из вкарсисе визтпе,
онйазан ре йан ондтфвас йнји је декилицмн троен. Дарйа, тљама бнја и
цесйа онрсаки рт рпедрсвн и опемнринхи лнјиф имсилмиф днживљаја.
Онрсављајтћи реби йан хиљ дтфнвмт радпжимт, нвн је, опе рвега, рки-
йапрсвн кисепапмнг радпжаја йнје мал малеће рвнј рсав да је рвайа
ирснпијрйа залиран т йпеипањт нве ркийе бика важмија нд ркийапрйе.
Кий опедаме лајйе, йнја је изгтбика рима једимха, Тгљечт де-
ронснвића, онгкед т йнле ре марктћтје спагедија Лапицйе бисйе и Йн-
рнврйнг бнја.
Жекека рал да кийнвмн нунплил кий и да ркийапрйил рпед-
рсвила опийажел орифицйт йнмрсптйхијт нве јтмайиње.

145
 „Ликиха и Јеуилија т ймежевнл двнпт т Йптчевхт“,
40 ф 30, јајцама селоепа ма кионвнј сабки

146
 Липјама Мнвйнвић

ЛИКИХА И ЈЕУИЛИЈА
Т ЙМЕЖЕВНЛ ДВНПТ Т ЙПТЧЕВХТ

Ркийајтћи ма дархи нд киое ције рт йпнчње вейнвила йпарике

онпст ламарсипа Љтбнрсиња, йнјнл рт фндике ймегиња Ликиха и лн-
мафиња Јеуилија, вндика рал ре нрећањел йайн је биси жема снг впе-
лема, нд йнје рт завирике лмнге важме ндктйе за рнорсвемт дпжавт, йнја
је онрке Йнрнврйнг бнја тоака т сечйт йпизт, йайн дптчсвемн-лнпакмт
сайн и дтфнвмт. И „бисйа“ је и онрке бисйе марсављема, за рпорйи идем-
сисес и норсамай.
Ликиха и Јеуилија, онвезаме рт ирснл стгнл и бнкнл, гтби-
сйнл рвнјиф внљемиф, једма рт дптгнј бике тсефа и нркнмах т опед-
рснјећил днгађајила. Две жеме, т рпедњел вейт, рвнјнл вепнл он-
йтчавајт да рацтвајт и нмн лакн чсн је нрсакн и чсн ре лнгкн рацтваси.
Аслнруепа т ймежевнл двнпт, днбика је мнвт дилемзијт, йнјт рал
онйтчака да опедрсавил, једмнрсавмнчћт рхеме, без ртвичмиф екеле-
маса ра ндртрсвнл парйнчи и рјаја, йнји ре тгкавмнл везтјт за живнс ма
двнпт, залењтјт ре рйпнлмнчћт днведемнл гнснвн дн арйезе. Изнбпа-
жеме рт две рсасицме, т спемтсйт закеђеме уигтпе, Јеуилије и Ликихе,
йнје т рвнјнј днрснјамрсвемнј сичими дпже окасмн, „Онфвакт ймезт Ка-
запт“, йнјт је зкасмил везнл извезка Јеуилија. Ликиха т отпотпмнхп-
вемнј фаљими йнја рилбнкиче опнкивемт йпв лтцемийа и жпсвт ймеза
Казапа, днй је Јеуилија т дтгнј лнмачйнј пизи лндпн-окаве бнје, йнја
ре ндпейка нвнзелаљрйнг и ребе опивезака за мебн. Два опнзнпа тйазтјт
ма дифнснлијт, дтче и сека и рилбнкицйи два онгкеда ма рвес, два
хапрсва, зелаљрйн-опнказмн и меберйн йнје је вецмн.

147
 „Пнпспес лнмафиње Јеуилије“,
40 ф 30, айпик ма кионвнј сабки

148
 Лнмафиња Апремија (Савић)

***

Опеонднбма ласи Јеуилијн рпорйа, лнки Бнга за мар!

Лнки ре за рав пнд љтдрйи, за рав пнд опавнркавми и пнд
рпорйи!
Ме забнпави мар, опеонднбма ласи Јеуилијн, лнкисвала свнјил
нсвнпи мал двепи за тказай т Цапрсвн Меберйн!
Опили нвај лаки дап и нвт лакт жпсвт, нвт ийнмт, за роарење
дтча мачиф.

149
 „Св. Евгемија и Јеуилија т Љтбнрсињи“,
40 ф 30, тље ма кионвнј сабки

150
 Скнбндамйа Райић-Шеуеп
ОНФВАКА ЕВГЕМИЈИ И ЈЕУИЛИЈИ

Рпедимнл кеса 2017. гндиме онзвака ле је йнкегимиха Ама Ве-

кицйнвић из Йткстпмнг хемспа из Спрсемийа и нбаверсика ле да је т
ламарсипт Љтбнрсиња онрецема рсапа сптка рснкесма киоа. Мейн ре
ресин да би нд здпавиф декнва лнгкн да ре извтце и нбпади мейнкийн
сабки векициме 30 x 40 хл, а йнје би лнгке да онрктже йан ондкнге за
ийнме, аки равпелеме ийнме, оа рт онзваки мар мейнкийн ркийапйи да
опедрсавилн рвнје визије ламарсипа и рвнја виђења деронсихе Јекеме
(Јеуилије) и ймегиње Ликихе (Рвесе Евгемије).
И днй рлн јнч секеунмнл пазгнвапаке, леми рт ре пеђаке идеје
ра ркийала. Опе мегн чсн је рсигка киоима дарйа, мабавика рал опипн-
дмн стсйакн за опеоапипање и цил рал је днбика, мамека рал опеоапа-
стпт једва цейајтћи да онцмел да падил.
Јармн рал видека две жеме – Јеуилијт и Евгемијт, нбе тгпађеме
и уизицйил и дтфнвмил бићел т селеље и зиднве ламарсипа Љтбн-
рсиње. Нме рт и дамар живе иайн иф ме лнжелн видеси, лнжелн иф
нресиси и дтбнйнл лнкисвнл кайн ил ре лнжелн опибкижиси. Кагамн
рал тчка т черс вейнва тмазад и видека йнчмихе впчйапе, лкаде киое,
вимнгпаде, бтпад за гпнжђе, йнмдипе за вимн, лмнгн жема, а излеђт
рвиф, две онребме: њиф две, Евгемијт и Јеуилијт, днрснјамрсвеме, сифе,
тдптжеме т рвнл бнкт, хекил бићел тзидаме т зиднве ламарсипа.
Иропед њиф је нксап ра лнкисвемийнл, ра рспама гпаме вимнве кнзе йнје
мнре вичерсптйт рилбнкийт. Зацтдика ле је кайнћа ра йнјнл рт цесйе
рале чесаке он дархи.
И ме ралн сн, пад ма нвнј дархи ли је опицињаван векийт па-
днрс, рве впеле рал илака живт, нцапавајтћт ркийт деронсиха, нме рт
ле бкагн днзиваке и йан да рт ре паднваке заједмицйнл дптжењт.
Нмај йн ндкази ма кистпгије и йнле ре Дтф Рвеси онвпелемн јави
и магпади га линлипирнл, кайн лнже да рфваси н целт гнвнпил и за-
чсн и йайн и йнкийн ле је нцапаван пад ма нвнј дархи!
Иайн је дарйа спебакн да ре завпчи дн йпаја се гндиме, ја рал је
завпчика већ т реоселбпт. Т рверхи за 2017. гндимт, ркийа, дарйа, ве-
кициме 40 x 30 хл, тоирама је онд педмил бпнјел 85. и онд мазивнл: Пн-
фвака Евгемији и Јеуилији, ра једме рспаме је хпсеж, рйиха нкнвйала т
бнјала, а ра дптге рспаме маоирам је нвај сейрс (1. нйснбпа 2017. гн-
диме) йнји рал т хекими ра бкагнркнвнл Гнронда опеоирака, дамар 21.
уебптапа 2019. гндиме.

151
 „Св. Евгемија и Јеуилија йнд Бајазиса – лнке за лнчси Св. Песйе“,
40 ф 30, айпик ма ма кионвнј сабки

152
 Знпйа Ссевамнвић

НД БНГА НДАБПАМЕ

Лнкика рал Гнронда да лнј пад бтде днрснјам Јекемимнг и Ли-

кицимнг окелемиснг ондтфваса. Цен њифнв живнс је имроипасивам.
Векийт оасњт йпнз йнјт рт опнказике опеснцике рт т дека йнја живнс
циме рлиркемил.
Јекема је за нмн впеле бика впкн нбпазнвама жема, фпабпа и
лтдпа. Бика је нркнмах ймегињи Ликихи и нркнмах мала йнји ре фпа-
милн њемил лиркила тлесмицйил везнл – заоирамил, ирйпемил, ма-
дафмтсил. Йайн биси бкизт њифнвиф дтча, маркийаси иф? Нд Бнга
ндабпаме, зачсићеме Бнгнпндихнл и Рвеснл Оесйнл, оијт гнпйт цачт и
тздижт ре дн мебера.
Змајт да ралн Гнронд зма зачсн мтди гнпйт цачт. Заличљал иф
нзапеме рвескнчћт бнжјнл. Бкаге рт и ндктцме т ирсн впеле; кеое,
једмнрсавме и рйпнлме идт т ртрпес Рвеснј Оесйи онд нйпиљел Бнгн-
пндихе.
Рве нрсакн је т ремхи, оа га мела ма ркихи. Нрсављал онрла-
спацт да „види“ он рвнјнј лнгтћмнрси.

153
 „Пнфвака ймезт Казапт“,
30 ф 20, јајцама селоепа ма кионвнј сабки

154
 Ама Векицйнвић

***

...Сада ме опедај забнпавт внљема си цеда йнја ри рипнса нрсавин

опекарйнл свнјил, јеп нсйайн ри си т меберйнл верељт вецмнл, лмнге
рйпби и бнкезми нбтзече внљема си цеда и т лмнгил рйпбила живнс опн-
внде...

Нвайн је лнмафиња Јеуилија лнкика (Рвеснг) ймеза Казапа ма,

зкасмнл жихнл, веземнј „Онфваки ймезт Казапт“.
Т вепи да је рвнјт „Онфвакт“ везка т Љтбнрсињи, лнжда бач ма
лерст где ре маказика рснкесма киоа нд йнје рт маопављеме нве сабке за
ркийање, Јеуилијт рал опийазака йан лнмафињт йнја ре лнки и дамар
за рве мар. Бкагнркнв ра мебера йнји је зарктжика рвнјил лакил опи-
мнчењила чсиси и мар.
Онйпнв – зкаснвез йнга мнре два амђека, кебди измад њеме гкаве
йан йтонка хпйве т йнјнј је мачка тснцичсе т спемтсйт векийе стге. Са
рвеса йтонка је и мала зайкнм, оптжа мал ригтпмнрс и бкагнркнв йада
мал је онспебма.
Лнмафиња рснји ма лерст где је мейада векийа киоа рвнјнл
йпнчњнл и липирнл лнгка да загпки рве йнји рт днказики т Љтбн-
рсињт – жекил да је ре и даље рећалн и да живи леђт мала зафваљтјтћи
нвил мачил „љтбнрсињрйил опимнчењила“ – лнјнл ркийнл/ийнмнл,
лакил дапнл т ркавт Јеуилије и ламарсипа Љтбнрсиње.

155
 „Јеуилија даптје ийнмихт Хикамдапт“,
30 ф 40, тље ма кионвнј сабки

156
 Тијама Фичић

МЕБЕРЙНОКАВН

…Имроипиран ле је рал ледаљнм-ийнмиха йнји рал ма имсеп-

мест мачка (йайн дптгације) т Пизмихи ламарсипа Хикамдапа. Дтбнйн
ле је дипмтн и рал живнс деронсихе н йнл рал ондасйе мачка, сайнђе,
ма имсепмест.
Онрке мейнкийн дама оатзе, рфвасика рал да ийнмиха спеба ме-
йайн да задпжи рвнј рлиран и т лнл падт – из пазкнга впелемрйе
тдаљемнрси и меонзмаснг онмнвмнг онјављивања т бтдтћмнрси... Йайн за
већимт рвнјиф ркийа йнпирсил меберйнокавт, заопавн мебн, йан ондкн-
гт, йан ма ийнмала зкасн, бикн ли је јармн да ће и т нвнл рктцајт лн-
паси сайн да бтде јеп Јеуилијим живнс и јерсе, ма мебт...
Нйвип ийнмихе-диосифа ре, он рвнјил дилемзијала тйкаоан т
унплас дпвеме ондкнге йнјт рал днбика и ропелика, он „спадихинмак-
мнј пехеостпи“ за ркийање тљамил бнјала. Йан чсн мебн ироапава и
мерсаје чсн је бкиже зелљи ики лнпт, маднке, сайн је и са опнвидма
илисахија нпигимакме ийнмихе мерсајака и бкедека йайн онгкед нд вп-
фа рикази маднке, дн дма ркийе... рве мерсаје днке, ма дмт, ма зелљи, где
је пеакмнрс, рвайндмевма рсвапмнрс.
Илака рал мейнкийн идеја за радпжај тмтспачњиф рспама
ийнмихе-диосифа, аки рал ре ндктцика за оап меберйнокавиф нцијт
(иоай, рвнјиф – из опайсицмиф пазкнга) јеп је сайав ркийнвми изпаз мај-
бнље нбјачњаван живнс и дека Јеуилије: јармн – цирсн – дипейсмн, дн
ртчсиме и рлирка чсн је, т нвнл рктцајт, кайче иропицаси ркийнл мегн
пецила, а сн је и бин хиљ пада.
Т дтфт њемнг пада, нвај пад је, сайн, и леме опийљтцин снј ирснј
рсвапмнрси вам нве...

157
музичка приношења
 Драган Р. Млађеновић

ЈЕФИМИЈИНА „ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ“

Ппе мегн чсн ре залнмачика и днбика лнмачйн иле Јеуилија,

деронсиха Јекема је рафпамика пндисеље, а засил лтжа, деронса Јнвама
Угљечт, и рима једимха, лакнг деронснвића, Угљечт. И нсах и рим рт
рафпањеми т ламарсипт Хикамдапт, сайн да Јеуилија, бтдтћи жема, он
опавикила рвеснгнпрйил, мийада мије лнгка да онреси њифнве гпнбнве,
чсн је твећавакн стгт.
У ламарсипт Љтбнрсињи је маоирака спи онесрйа заоира: „Ттгт за
лкадемхел Угљечнл“, „Заоир ма фикамдапрйнј завери“ и „Пнфвакт йме-
зт Лазапт“. Ппва два рт дапнвама ламарсипт Хикамдапт, где ре и дамар
маказе, а спећи ре цтва т Мтзејт Спорйе опавнркавме хпйве т Бенгпадт.
Свнј опви заоир, „Ттгт за лкадемхел Угљечнл“, Јеуилија је тои-
рака т двнрсптйт дпвемт ийнмихт и дапнвака ламарсипт Хикамдапт.
Днй ре, он визамсијрйнј спадихији, лнкисвема йњижевмнрс нрка-
њака ма ночса лерса, Јеуилија је т рвнјт онезијт тмека кицми снм и ма
лнкисвеми мивн тздигка вкарсиса нрећања жеме йнја, т рпазлепмн йпас-
йнл впелемт, опнживљава гтбисйе йан йћи, ртоптга и, нмај мајвећи, йан
ласи: „ма пнждачиф ле и ма пнждамнл нс леме лкадемхт“.
Овайн изтзесме, йайн он йапайсепт и имнваснпрсвт ме ралн т он-
верси рпорйе йњижевмнрси, мегн т фпичћамрйнј лнкисвемнј йњижевмн-
рси рвнје еонфе тночсе, кеонснл оермицйнг изпаза и ирйпемнчћт елн-
хије, њема онесрйи раздама лнкисва опедрсавља зафвакмт онсйт за лт-
зицйн-онјацйн рсвапакачсвн т йнл ре лекндија и писал онезије опесва-
пајт т лтзийт, а онесрйа пец нживљава љтдрйил гкарнл.

161
162
163
164
фото-документација
 ФОТОГРАФИЈЕ 31. „ЈЕФИМИЈИНИХ ДАНА“
/12-14. јун 2018. године/

Вјепа Мтјнвић гнвнпи Стмциха Демић –

„Пнфвакт ймезт Лазапт“ береда магпађеме

Гепарил Асамарйнвић, опедредмий СО Тпрсемий, тптцтје магпадт „Јеуилијим вез“

оермийињи Стмцихи Демић

167
 Адал Птркнјић Амђекйн Амтчић Ама Мапсимций

Ђнпђе Нечић Дама-Дамиха Дндић Гнпдама Ђикар

Мипнркав-Цепа Мифаикнвић Микиха Кпаљ Ннвиха Снвпкић

168
 Ппедредмий ночсиме Тпрсемий, Акейрамдап Ћипић, нсвнпин је
31. ламиуерсахијт „Јеуилијими дами“

Микиха Кпаљ гнвнпи „Бередт“ Верма Ссамйнвић и Леонлип Ивйнвић

169
 Освапање изкнжбе ркийа-ийнма „Љтбнрсињрйи заоир“
т Лийнвмнл ракнмт Днла йткстпе Тпрсемий

Ппедрсављање гндичњайа „Љтбнрсињрйа опимнчења“ бп. 3

170
Уцермихи „Ойптгкнг рснка“, ма селт: „Днзивања – рпедњнвейнвмн йњижевмн маркеђе
т лндепмнл рпорйнл оермичсвт“

Есмн гптоа „Ртмн“ из Впњацйе Бање ма нсвапањт „Јеуилијимиф дама“

171
 Дпагам Р. Мкађемнвић и Певацйа дптжима „Ртйнвес“ из Бенгпада

Певацйа гптоа КУД „Тпадихија“ из Тпрсемийа

172
prilozi
трагови прошли
 Дејам Раднрављевић

СРЕДЊОВЕКОВНЕ НЕКРОПОЛЕ
НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ТРСТЕНИК

Аорспайс: ОзекоШЪШњЭ изЭЬњеЪЭбеЪдам дЭбзежевШ дШ йЭзайезаја

ЬШдШпњЭ ежпйадЭ СзийЭдаб геЮЭ иЭ жзШйайа еЬ жеоЭйбШ XX ЪЭбШ. ИдЬабШ-
йаЪда дШЯаЪа дШг кбШЯкјк дШ њамеЪе жеийејШњЭ, ЩкЬкћа ЬШ оЭийе дЭгШ Ъа-
ЬљаЪам йзШЫеЪШ дШ жеЪзпада йЭзЭдШ. ПЭбеЫдеиназШњШ вебШвайЭйШ јкЮде еЬ
ЗШжШЬдЭ ЛезШЪЭ а ейбзаћЭ йза изЭЬњеЪЭбеЪдЭ дЭбзежевЭ, Ье иШЬШ дЭжеЯдШйЭ
пазеј дШкодеј јШЪдеийа, ЩШнШ деЪе иЪЭйве дШ жеЯдШЪШњЭ дШоадШ иШмзШњаЪШњШ
йебег жЭзаеЬШ еЬ XIV Ье бзШјШ XVII ЪЭбШ дШ жзеийезк йзийЭдаобЭ ежпйадЭ.

Кљтчме печи: изЭЬњеЪЭбеЪдЭ дЭбзежевЭ, ЛШвШ ѝШиабеЪанШ, РйШза Сз-

ийЭдаб, ГевкЩеЪШн, ежпйадШ СзийЭдаб, ШгезлдЭ мезаЯедйШвдЭ жвеоЭ а киШ-
Ьдана, Шдйзежегезлда бзийеЪа, ЬШйеЪШњЭ

НжпйадШ СзийЭдаб иЭ дШвШЯа к нЭдйзШвдег ЬЭвк РзЩајЭ. ПЭбШ

ЗШжШЬдШ ЛезШЪШ, бејШ йЭоЭ к игЭзк ЯШжШЬ-аийеб, ЫейеЪе же жевеЪада
жзЭиЭнШ ежпйадк. ОзеийзШдШ зЭодШ ЬевадШ иШ иЪејаг йЭзШиШгШ еЩавкјЭ
ЩеЫШйаг жељежзаЪзЭЬдаг ЯЭгљапйЭг. ѝкЮде еЬ зЭбЭ ик изЭЬњЭ ЪаиебШ
жеЩзЍШ аийеодам жШЬадШ ГеоШ, Ьеб ик дШ иЭЪЭзк јкЮда еЫзШдна ГвЭ-
Ьаћбам жвШдадШ а ЪШвеЪайа ЬЭвеЪа ЫЭеЫзШлибЭ еЩвШийа КЭЪоШ. ЛШња
зЭода йебеЪа аЯЪазк дШ ЩзЬагШ а жеЩзЍагШ дШ јкЫк а йЭбк бШ ЗШжШЬдеј
ЛезШЪа дШ иЭЪЭзк, еЩзШЯкјкћа кибЭ зШЪданЭ кЯ иЪејЭ ЪеЬейебеЪЭ. МШј-
ЯдШоШјдајЭ ик БзЭЯеЪаобШ-ОежадибШ зЭбШ, ХздапШЪибШ а КежШпбШ зЭбШ.
БкобШ, НгШпдаобШ а ОШјиШобШ зЭбШ иЭ кваЪШјк к РзЭЩзданк а ийЪШзШјк
пазебк Ьевадк иЭЪЭзде еЬ иЭвШ СеЩевШн бШ ЗШжШЬдеј ЛезШЪа. МШ бзШј-
њЭг аийеодег ЬЭвк ик ПШйбеЪШн а ГевкЩеЪШоба жейеб, беја зШЯЬЪШјШјк
йЭзайезајЭ ежпйадШ СзийЭдаб а ЙзкпЭЪШн. МШ иЭЪЭзк еЬ ЗШжШЬдЭ Ле-
зШЪЭ јЭ ЫейеЪе жзЭивабШдШ иайкШнајШ, и йег зШЯвабег пйе зЭбЭ а жейена
йЭбк жзШЪнЭг иЭЪЭз-јкЫ. ОегЭдкћЭге еЪЬЭ иШге едЭ ЪШЮдајЭ: ЉкЩе-
ийањибШ, ЛајШјвеЪШобШ, СежедаобШ а ПаљШобШ зЭбШ.1
СЭзайезајШ ЯШЬШйеЫ жзеийезШ ЪЭегШ зШде квШЯа к иШийШЪ изЭЬње-
ЪЭбеЪдЭ дЭгШњаћбЭ ЬзЮШЪЭ, ЪЭћ бзШјЭг XII ЪЭбШ.2 МШјЪЭзеЪШйдајЭ јЭ њЭ-
дШ йЭзайезајШ ЩавШ еЩкмЪШћЭдШ йзагШ ЮкжШгШ. ЗШжШЬде еЬ йЭидШнШ беЬ

1
СежеЫзШлибШ бШзйШ ѝМА 1:50 000, Щз. ваийШ 531/3, ИЯЬШњЭ ВејдеЫЭеЫзШлибеЫ
адийайкйШ, 1970. ЫеЬадЭ
2
ЛавШд Д. РейазеЪаћ, Тпрсемий нд мајрсапијих впелема дн 1900. гндиме,
СзийЭдаб, 1999, ийз. 25.

177
СзийЭдабШ жзеийазШвШ иЭ ЮкжШ ЛезШЪШ, еЩкмЪШйШјкћа а иваЪ БзЭЯеЪа-
обЭ-ОежадибЭ зЭбЭ. ГзШданШ аЯгЭЍк ЮкжШ КЭЪШо а ПШиадШ3 дШ жзеийезк
йзийЭдаобеЫ бзШјШ дајЭ жеиЪЭ јШидШ, Шва иЭ геЮЭ еЬзЭЬайа дШ еидеЪк
бШидајам йкзибам жежаиШ.4 МШјЪЭзеЪШйдајЭ јЭ ЫзШдаодШ вадајШ апвШ еЬ
БкобЭ жвШдадЭ, жзЭбе ЪзмеЪШ МЭдШЬеЪанЭ, ЙШзШквЭ, ГШЫзЭ, еЩЭ ДкЩзШЪЭ
а ЙзЭгЭњШбШ. СЭзайезајШ иЭЪЭзде еЬ еЪЭ вадајЭ јЭ жзажШЬШвШ Юкжа
КЭЪШо а еЩкмЪШйШвШ јЭ иЭвШ НќШна, еЩШ ПаЩдабШ, Гезњк а Дењк Хзда-
пШЪк, КежШп, ЙШгЭњШок, ОеоЭбеЪадк, РйШза СзийЭдаб а РйежШњк, бШе а
иЪШ иЭвШ иЭЪЭзде еЬ йебШ ЗШжШЬдЭ ЛезШЪЭ. ѝкЮде еЬ дШЪЭЬЭдЭ вадајЭ
жзеийазШвШ иЭ ЮкжШ ПШиадШ.5 ОзШЪе ЬШ кЩазШ „Щаз жежеЪиба“ к еЪаг
ЮкжШгШ агШвШ јЭ ШзмаЭжаибежајШ кийеваоЭдШ к гШдШийазк ЖаоШ жеоЭй-
бег XIII ЪЭбШ.6
РЪеј жкда жзенЪШй еЩвШий ЬШдШпњЭ ежпйадЭ СзийЭдаб ЬеЮаЪ-
љШЪШ к ЬзкЫеј жевеЪада XIV а жзЪеј жевеЪада XV ЪЭбШ, бШЬШ квШЯа к
иШийШЪ ЬзЮШЪЭ бдЭЯШ КШЯШзШ (1373-1389) а њЭЫеЪам дШивЭЬдабШ. Себег
еЪеЫ жЭзаеЬШ ЫзШЬЭ иЭ а ЯдШоШјда ЬкмеЪда, бквйкзда а жевайаоба нЭд-
йза к еЪег ЬЭвк РзЩајЭ. МЭжеЯдШйЭ ЪвШийЭеибЭ жезеЬанЭ ик иШЯаЬШвЭ
нзбЪЭ гШдШийазШ ВЭвкћЭ7 а „ЛШйа БеЮајк БкојШдибк“8 к иЭвк БкојЭ (ЬШ-
дШи нзбЪШ РЪЭйЭ АдЭ), бдЭЫањШ ЛаванШ гШдШийаз ЉкЩеийањк,9 Ш бдЭЯ
КШЯШз КШЯШзанк к ЙзкпЭЪнк.10 ВЭвабк квеЫк к ЯШпйайа еЪЭ еЩвШийа еЬ
жзеЬезШ иШ ЯШжШЬШ агШве јЭ кйЪзЍЭњЭ „ѝЭзадад ЫзШЬ“ к иЭвк ГзШЩеЪнк.11

3
ЖкжШ ПШиадШ јЭ ЩавШ иШийШЪда ЬЭе йЭзайезајЭ жеЬ кжзШЪег РйЭлШдШ МЭгШњЭ.
ГезЬШдШ ГШЪзаћ а БзШдаивШЪ ХЪЭйбеЪаћ, Вектће, ЙзШљЭЪе, 2015, ийз. 11.
4
Лавеп РйејШЬадеЪаћ, Нареља т йптшевачйнл и кевачйнл йпајт 1530. гндиме,
ПШиадиба ШдШва 13, ийз. 31-45. а ЛавШд Д. РейазеЪаћ, Тпрсемий нд мајрсапијих впелема
дн 1900. гндиме, СзийЭдаб, 1999, ийз. 47-48.
5
НЪе јЭ ЩавШ а ЫзШдаодШ вадајШ аЯгЭЍк дШмајШ ЙеЯдаб а КЭЪШо к XVI ЪЭбк.
Лавеп РйејШЬадеЪаћ, Нареља т йптшевачйнл и кевачйнл йпајт 1530. гндиме, ПШиадиба
ШдШва 13, ийз. 31-45.
6
Лавеп БвШЫејЭЪаћ, „ЛШдШийазиба жеиЭЬа бзкпЭЪШобеЫ бзШјШ“, к Кптшевац
йпнз вейнве, кзЭЬдаб АЬШг Рйепаћ, МШзеЬда гкЯЭј ЙзкпЭЪШн, ЙзкпЭЪШн, 1971, ийз. 28-
29.
7
МЭЩејпШ Ђебаћ, „МЭбШ ЯШжШЮШњШ е вабеЪагШ дШ ЮаЪежаик ВЭвкћЭ“, к Вкарс и
лнћ – вкарсека лнпаврйе Спбије нд 1365. дн 1402. гндиме, Ыв. кзЭЬдаб жзел. Ьз РадапШ
Лапаћ, ЙзкпЭЪШн, 2014, ийз. 387.
8
МЭЩејпШ Ђебаћ, 2014, ийз. 383.
9
ГезЬШдШ ГШЪзаћ а БзШдаивШЪ ХЪЭйбеЪаћ, Мамарсип Вектће, ЙзШљЭЪе, 2015,
ийз. 13.
10
Легоаве РжзЭоаћ, „ЙзкпЭЪШн к XIV а XV ЪЭбк“, к Кптшевац йпнз вейнве,
кзЭЬдаб АЬШг Рйепаћ, МШзеЬда гкЯЭј ЙзкпЭЪШн, ЙзкпЭЪШн, 1971, ийз. 10.
11
МабевШ БЭзаћ а ДкпШд ПШпбеЪаћ, „ПЭЯквйШйа зЭбеЫдеиназШњШ Шдйаобам а
изЭЬњеЪЭбеЪдам дШвШЯапйШ йзийЭдаобЭ ежпйадЭ а икиЭЬдам еЩвШийа“, „ГвШидаб изж-
ибеЫ ШзмЭевепбеЫ ЬзкпйЪШ“ 18, БЭеЫзШЬ, 2002, ийз. 147-148.

178
 ОезЭЬ жаиШдам жеЬШйШбШ, ЯШ ЩељЭ кжеЯдШЪШњЭ ЬзкпйЪЭдам а
бквйкздам жзавабШ дШ йЭзайезаја ЬШдШпњЭ ежпйадЭ СзийЭдаб йебег
изжибеЫ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ геЫк дШг жегећа а аийзШЮаЪШњШ жејЭЬадам дЭ-
бзежевШ.
ОзекоШЪШњЭ изЭЬњеЪЭбеЪдам дЭбзежевШ дШ йЭзайезаја ПШиад-
ибеЫ ебзкЫШ а ежпйадЭ СзийЭдаб геЮЭ иЭ жзШйайа еЬ жеоЭйбШ XX ЪЭбШ.
ОзЪШ ШзмЭевепбШ аийзШЮаЪШњШ ижзеЪЭе јЭ жзел. Ьз ЛавејЭ ВШиаћ 1905.
ЫеЬадЭ дШ вебШвайЭйк „БШиШй“ к иЭвк ОељдШ. НЪе јЭ Щаве дЭ иШге жзЪе
ШзмЭевепбе аийзШЮаЪШњЭ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ дЭбзежевЭ дШ йЭзайезаја ЬШ-
дШпњЭ ежпйадЭ СзийЭдаб, ЪЭћ а дШ жзеийезагШ РзЩајЭ кежпйЭ.12 АзмЭ-
евепбШ аийзШЮаЪШњШ вебШвайЭйШ „БШиШй“, бШе а иаийЭгШйибШ аибежШЪШ-
њШ изЭЬњеЪЭбеЪдеЫ „МЭЯдШдеЫ ЫзеЩљШ“ дШ вебШвайЭйк „ЙШгаЬеЪШн“ беЬ
ЖШЫкЩанЭ еЬ ийзШдЭ ЭйдевеЫШ СамегазШ ЂезЍЭЪаћШ 1907. ЫеЬадЭ, жзЭЬ-
ийШЪљШјк жзЪЭ дШкодЭ безШбЭ бШ кжеЯдШЪШњк иШ дШоадагШ иШмзШњаЪШњШ
йебег изЭЬњЭЫ ЪЭбШ дШ йЭзайезаја РзЩајЭ.13
ВШиаћ жапЭ ЬШ иЭ вебШвайЭй „БШиШй“ дШвШЯа к иЭвк ОељдШ, дШ
еЩзеднагШ БвШЫейадШ ебзЭдкйаг бШ јкЫк, дШ агШњк ПШбЭ ЛаћаћШ, аЯгЭ-
Ѝк жейебШ РйЭжеЪШн а БШиШй, беја иЭ кваЪШјк к ВкбеЪШн, дЭЬШвЭбе еЬ иЭ-
еибЭ нзбЪЭ. Себег ШзмЭевепбам аибежШЪШњШ ЬЭвагаоде јЭ ейбзаЪЭде а
аийзШЮЭде жеЯде изЭЬњеЪЭбеЪде дШиЭљЭ. Т жезйа иЭеибЭ нзбЪЭ аийзШ-
ЮЭдШ ик йза ЫзеЩШ. ГзеЩеЪа ик Щава еЩЭвЭЮЭда ЪЭвабаг бШгЭдаг жве-
оШгШ, езајЭдйШнајЭ ЯШжШЬ-аийеб. ИибежШЪШњЭг јЭ ейбзаЪЭде ЬШ јЭ же
јЭЬШд бШгЭда киШЬдаб Щае жеийШЪљЭд беЬ ЫвШЪЭ а деЫк жебејдабШ.
ДкЩадШ ЫзеЩеЪШ еЬ даЪеШ йвШ аЯдеиавШ јЭ 1,2 Ье 1,5 г. НЬ жебзЭйдам
ШзмЭевепбам дШвШЯШ ВШиаћ дШЪеЬа ЬШ јЭ к ЫзеЩк иШ ибЭвЭйег еЬзШивеЫ
гкпбШзнШ жзедШЍЭде жЭй ЩзедЯШдам ЬкЫгШЬа, Ш к ЬзкЫег ЫзеЩк, к беја
јЭ иШмзШњЭдШ еиеЩШ ЮЭдибеЫ жевШ, жзедШЍЭдШ јЭ иШге јЭЬдШ дШкпданШ,
йажШ „ивЭжееода-оШзбЭ“. СзЭћа ЫзеЩ, еиаг ибЭвЭйШ, дајЭ иШЬзЮШЪШе да-
бШбЪЭ ЬзкЫЭ жебзЭйдЭ дШвШЯЭ. МШ еидеЪк ШдШвеЫајШ жзедШЍЭда ШзйЭлШ-
бйа ик ЬШйеЪШда, бШе а иШге дШиЭљЭ иЭЪЭзде еЬ нзбЪЭ, к жЭзаеЬ XV ава
жеоЭйШб XVI ЪЭбШ.14

12
ЛавејЭ ВШиаћ, Ссапнрпорйа маказишса т Спбији – опикнзи онзмавањт рсапе
рпорйе йткстпе, „РйШзадШз“, езЫШд РзжибеЫ ШзмЭевепбеЫ ЬзкпйЪШ, МеЪеЫ зЭЬШ ЫеЬадШ 1,
ОзЪШ иЪЭибШ, кзЭЬдаб ВШвйзеЪаћ, ЛамШаве, 1906, БЭеЫзШЬ, ийз. 39-88.
13
Самегаз ЂезЍЭЪаћ, Незмамн гпнбље т Жагтбици. С једмнл ркийнл, „РйШзадШз“,
езЫШд РзжибеЫ ШзмЭевепбеЫ ЬзкпйЪШ, МеЪеЫ зЭЬШ ЫеЬадШ 3, РЪЭибШ 1 а 2, кзЭЬдаб Ьз
ЛавејЭ Л. ВШиаћ, БЭеЫзШЬ, 1908, ийз. 161-172.
14
ЛавејЭ ВШиаћ, 1906, ийз. 45-46.

179
 ОезЭЬ ЬЭвагаоде аийзШЮЭдЭ дЭбзежевЭ дШ вебШвайЭйк „БШиШй“
ВШиаћ жегањЭ а „ийШзе ЫзеЩљЭ“ ебе зкпЭЪадШ „ГеижеЍадЭ нзбЪЭ“, ЯШ
бејк бШЮЭ ЬШ иЭ дШвШЯа „дШ јЭЬдеј кЬШљЭдајеј кЯЪапана, и ЬзкЫЭ ийзШдЭ
жейебШ ВкбеЪнШ, жзЭгШ БШиШйк.“15 ЙШидајЭ к зШЬк, бШЬШ ЩкЬЭге ЫеЪезава
е жеЯдШйаг а жейЭднајШвдаг изЭЬњеЪЭбеЪдаг дЭбзежевШгШ дШ йЭзайе-
заја ежпйадЭ СзийЭдаб, ЬЭйШљдајЭ ћЭге иЭ жеЯШЩШЪайа кЩабШнајег же-
гЭдкйам вебШвайЭйШ.
СеЬез БкпЭйаћ к иЪег зШЬк е еЩвШийа КЭЪоШ дШЪеЬа а жеийејШњЭ
ийШзам ЫзеЩШљШ, дШјЪЭзеЪШйдајЭ изЭЬњеЪЭбеЪдам. Т иЭвк ОељдШ иЭ же-
оЭйбег XX ЪЭбШ дШвШЯаве „ЌаЬеЪибе ЫзеЩљЭ“ жеЬ БвШЫейадег, а ЫзеЩљЭ
ебе ЯаЬадШ „ГеижеЍадЭ нзбЪЭ“. Т ШйШзк иЭвШ Пкјапдаб јЭ „КШйадибе
ЫзеЩљЭ“. Т иЭвк БеЫЬШњЭ дШЪеЬа жеийејШњЭ „ЌаЬеЪибеЫ ЫзеЩљШ“ к Ъаде-
ЫзШЬагШ а ЬЪШ „ГзеЩљапйШ“, јЭЬдеЫ к иШгег дШиЭљк, Ш ЬзкЫеЫ беЬ иЭеибЭ
икЬданЭ. Т ОвШдадана јЭ йШбеЍЭ жеийејШве „ЌаЬеЪибе ЫзеЩљЭ“, Ш к иЭвк
Гезња ДкЩао „ГзеЩљапйЭ“. ГзеЩеЪа дШ иЪаг дШЪЭЬЭдаг вебШвайЭйагШ
ик еЩЭвЭЮШЪШда жвеоШгШ „еЬ жзеийеЫ дЭйЭиШдеЫ ЩзЬибеЫ бШгЭдШ (габШ-
паийШ)“. ЦЭве ЫвШЪЭ жебејдабШ дЭЫЬЭ ик жеЩајШда а киШЬдана еЬ дЭе-
ЩзШЍЭдеЫ бШгЭдШ.16
БкпЭйаћ дШЪеЬа а жеийејШњЭ дЭбзежевЭ беЬ „нзбЪЭ к жељк, беЬ
оЭигЭ, беЬ ЩзЭийеЪШ“. НийШйбЭ нзбЪЭ јЭ жвШЪавШ ЪеЬШ ЗШжШЬдЭ ЛезШЪЭ, Ш
дЭбзежевШ јЭ зШибежШдШ к ЬзкЫеј жевеЪада XIX ЪЭбШ.17 Т иЭвк ПШјадШн
беЬ еийШйШбШ нзбЪЭ „ПШадШ“18 јЭ жеийејШве „РйШзе ЫзеЩљЭ“.19
РзЭЬњеЪЭбеЪдЭ дЭбзежевЭ дШ йЭзайезаја ежпйадЭ СзийЭдаб же-
ийШјк жедеЪе жзЭЬгЭй адйЭзЭиеЪШњШ дШкодам бзкЫеЪШ йЭб дШ иШгег
бзШјк ЬзкЫЭ жевеЪадЭ XX ЪЭбШ. АзмЭевепбШ зЭбеЫдеиназШњШ а аибежШ-
ЪШњШ ижзеЪЭЬЭдШ ик еЬ ийзШдЭ МШзеЬдеЫ гкЯЭјШ аЯ ЙзкпЭЪнШ, ЗШЪеЬШ ЯШ
ЯШпйайк ижегЭдабШ бквйкзЭ аЯ ЙзШљЭЪШ а ЛкЯЭјибЭ ЯЩазбЭ жза МШзеЬ-
дег кдаЪЭзЯайЭйк аЯ СзийЭдабШ.
АзмЭевеЫ ДкпШд ПШпбеЪаћ к иЪег зШЬк „ОзавеЯа жеЯдШЪШњк изЭ-
ЬњеЪЭбеЪдЭ йежеЫзШлајЭ бзкпЭЪШобеЫ бзШјШ“ иШ йЭзайезајЭ ежпйадЭ Сз-
ийЭдаб жегањЭ иШге вебШвайЭй „БШиШй“ а дЭбзежевк к жезйа нзбЪЭ к

15
ЛавејЭ ВШиаћ, 1906, ийз. 71.
16
СеЬез БкпЭйаћ, „КЭЪШо“, Нареља рпорйих зелаља, кзЭЬдаб ѝеЪШд ХЪајаћ,
ЙњаЫШ 2, БЭеЫзШЬ, 1903, ийз. 500.
17
СеЬез БкпЭйаћ, 1903, ийз. 498-499.
18
СеЬез БкпЭйаћ, 1903, ийз. 477.
19
СеЬез БкпЭйаћ, 1903, ийз. 498.

180
Оељда а найазШ ЪЭћ жегЭдкйа йЭбий жзел. ЛавејШ ВШиаћШ, Шва дШЪеЬа
а жеийејШњЭ изЭЬњеЪЭбеЪдам дШиЭљШ дШ вебШвайЭйк „СздеЪШоШ“ к РйШ-
зег СзийЭдабк а дШ зЭодеј йЭзШиа кЯ иЭЪЭзда еЩеЬ иЭвШ РйежШњЭ.20
ИЯ вайЭзШйкзЭ дШг јЭ жеЯдШйе јеп дЭбевабе жейЭднајШвдам
изЭЬњеЪЭбеЪдам дЭбзежевШ иШ йЭзайезајЭ йзийЭдаобЭ ежпйадЭ. РШ ЬЭ-
идЭ ийзШдЭ жкйШ дШ иШгег квШЯк к ЛШвк РкЫкЩадШ дШвШЯа иЭ нзбЪШ „Да-
гайзајШ“, бејШ јЭ 1926. ЫеЬадЭ аЯЫзШЍЭдШ дШ йЭгЭљагШ дЭбеЫ ийШзајЭЫ
еЩјЭбйШ. Озавабег бежШњШ јкЮде еЬ нзбЪЭ ик жзедШЍЭдШ ЬЪШ ибЭвЭйШ,
бШгЭњЭ а наЫвШ. Т ШйШзк иЭвШ Пкјапдаб дШ агШњк Д. АвЭбиаћШ жза-
вабег заЫвеЪШњШ ЯШ ЪадеЫзШЬ жзедШЍЭда ик еийШна ибЭвЭйШ а бежљЭ иШ
бзавнагШ еЬ 30 нг. МШ кЯЪапЭњк аЯдШЬ иШЪзЭгЭдЭ нзбЪЭ к иЭвк БзЭ-
ЯеЪанШ дШвШЯа иЭ жейЭи беја иЭ дШЯаЪШ „Гзобе ЫзеЩљЭ“ а „ПЮапйЭ“. МШ
жеЪзпада йЭзЭдШ йебег зЭбеЫдеиназШњШ дајЭ кеоЭд жебзЭйда ШзмЭе-
вепба гШйЭзајШв. ОзЭгШ зЭоагШ вебШвдеЫ ийШдеЪдабШ, ЂезЍШ ЂкбаћШ,
жзавабег бежШњШ ЩкдШзШ дШпШе јЭ жзЭЬгЭйЭ еЬ ЩзедЯЭ, дШјЪЭзеЪШйдајЭ
дШбай. МШ кЯЪапЭњк аЯдШЬ иЭвШ БеЫЬШњЭ дШвШЯЭ иЭ еийШна изЭЬњеЪЭ-
беЪдЭ нзбЪЭ, бејШ ЯШ иШЬШ мзедевепба дајЭ ЩваЮЭ ЬШйеЪШдШ, кдкйзШ-
пњам ЬагЭдЯајШ 6,5 x 14 г, ЯаЬШдЭ еЬ жзайЭиШдеЫ бШгЭдШ а ежЭбЭ ЪЭ-
ЯШдам бзЭодаг гШвйЭзег, жеЯдШйЭ жеЬ агЭдег „ЂкзеЪШоШ“. Т јкЫеЯШ-
жШЬдег кЫвк, кЯ кдкйзШпња јкЮда ЯаЬ, дШјЪЭзеЪШйдајЭ иЭ дШвШЯа Ызе-
ЩданШ, геЫкћЭ бйайезШ еЪеЫ мзШгШ. Т ЩваЯада еийШйШбШ нзбЪЭ, жзЭгШ
зЭоагШ гЭпйШдШ, йебег заЫвеЪШњШ ЯЭгљапйШ ЯШ ЪадеЫзШЬ аибежШде јЭ
жЭй ЫзеЩеЪШ к жзаЩваЮде јЭЬдег зЭЬк. ГзеЩдЭ јШгЭ, еиаг ибЭвЭйШ, а дЭ-
бевабе бегШЬШ беЪШдам ЭбиЭзШ а ЬзЪЭдам иШдЬкбШ, даик иШЬзЮШЪШвЭ
ЬзкЫЭ жебзЭйдЭ ШзйЭлШбйЭ дШ еидеЪк бејам Ща геЫвЭ Щайа ЬШйеЪШдЭ.21
Т бњаЯа Пнджторйа река спрсемичйнг йпаја ЛегоавШ П. СеЬе-
иајЭЪаћШ дШвШЯаге даЯ вебШвайЭйШ беја геЫк Щайа изЭЬњеЪЭбеЪдЭ дЭ-
бзежевЭ ава њамеЪа еийШна. МШ жейЭик „ВејдЭЮ“, јкЮде еЬ иЭвШ ДењШ
НгШпданШ, к ЬЭвк ШйШзШ беја иЭ жзеийазЭ бШ иЭвагШ ГевкЩеЪШн, СквЭп
а ПШйШјЭ, вебШвде ийШдеЪдапйЪе йебег еЩзШЬЭ ЯЭгљЭ оЭийе жзедШвШЯа
еийШйбЭ љкЬибам ибЭвЭйШ. ОзЭгШ вЭЫЭдЬа дШ йеј вебШнаја иЭ еЬаЫзШвШ
ЪЭвабШ ЩайбШ жеоЭйбег XV ЪЭбШ аЯгЭЍк Ъејиба ЬЭижейШ РйЭлШдШ КШЯШ-

20
ДкпШд ПШпбеЪаћ, „ОзавеЯа жеЯдШЪШњк изЭЬњеЪЭбеЪдЭ йежеЫзШлајЭ бзкпЭ-
ЪШобеЫ бзШјШ“, „ЙзкпЭЪШоба ЯЩездаб“ 15, ЙзкпЭЪШн, 2011, ийз. 163-165.
21
МабевШ БЭзаћ а ДкпШд ПШпбеЪаћ, „ПЭЯквйШйа зЭбеЫдеиназШњШ Шдйаобам а
изЭЬњеЪЭбеЪдам дШвШЯапйШ йзийЭдаобЭ ежпйадЭ а икиЭЬдам еЩвШийа“, „ГвШидаб изж-
ибеЫ ШзмЭевепбеЫ ЬзкпйЪШ“ 18, БЭеЫзШЬ, 2002, ийз. 145-146.

181
зЭЪаћШ а иквйШдШ ЛкиЭ.22 ВејдЭЮ23 иЭ жегањЭ бШе иШгеийШвде иЭве к
йкзибег жежаик аЯ 1530. ЫеЬадЭ, а ЪЭзеЪШйдајЭ јЭ ЬШ ик жзедШЍЭда еийШ-
на ибЭвЭйШ, еЬдеиде ЬЭе дЭбзежевЭ еЪеЫ изЭЬњеЪЭбеЪдеЫ дШиЭљШ.
МШ аийеодаг еЩзеднагШ ЩзЬШ ЧйайШз, к ЬЭвк ШйШзШ жзЭгШ ВЭ-
вкћк, ЫЬЭ иЭ же жзЭЬШњк гЭпйШдШ дШвШЯавШ жзЪеЩайдШ вебШнајШ иЭвШ
НбзкЫванЭ, дЭпйе даЮЭ еЬ иШЪзЭгЭдеЫ иЭеибеЫ ЫзеЩљШ, жзеийазЭ иЭ
жейЭи „Пагибе ЫзеЩљЭ“.24 „Скзибе ЫзеЩљЭ“ иЭ дШвШЯа к пазЭг жейЭик
„ДкЫЭ њаЪЭ“, к ШйШзк иЭвШ БкојЭ25, дЭбевабе ийейадШ гЭйШзШ ЯШжШЬде еЬ
нзбЪЭ РЪЭйЭ АдЭ. МШ жеЪзпада иЭ дЭ геЫк кеоайа дабШбЪа дШЬЫзеЩдана
дайа жебзЭйда ШзмЭевепба ШзйЭлШбйа. ОзЭгШ зЭоагШ гЭпйШдШ йк ик иЭ
зШдајЭ дШвШЯавЭ ЪЭвабЭ ЬЭвагаоде еЩзШЍЭдЭ бШгЭдЭ жвеоЭ.26
РйШзе, ЪЭзеЪШйде изЭЬњеЪЭбеЪде, дШиЭљЭ ѝШиабеЪанЭ јЭ Щаве дШ
жейЭиагШ „БШоапйЭ“ а „РЭвапйЭ“, пйе жейЪзЍкјк аибежШда еийШна Яа-
ЬеЪШ еЬ бШгЭдШ а еЫњапйШ. ОегЭдкйа вебШвайЭйа ЯШкЯагШјк жвШйе ебе
деЪеиШЫзШЍЭдЭ нзбЪЭ а пазеба жзеийез иЭЪЭзде а аийеоде еЬ њЭ. РШ-
ЬШпњШ нзбЪШ РЪЭйеЫ ѝеЪШдШ јЭ жеЬаЫдкйШ дШ йЭгЭљагШ ийШзЭ нзбЪЭ к
дШзеЬк жеЯдШйЭ бШе „ПкЮанШ“, бејШ јЭ ЩавШ жеиЪЭћЭдШ РЪЭйеј ОЭйба, к
ЩваЯада аЯЪезШ ОЭйШ. СзЭЩШве Ща дШжегЭдкйа ЬШ ѝШиабеЪанШ агШ йза
ЫзеЩљШ. ѝЭЬде ЫзеЩљЭ јЭ аЯдШЬ нЭдйзШ иЭвШ, ЬзкЫе к „ВвШпбег жељк“ а
йзЭћЭ к ЯШиЭебк ЛШвШ ѝШиабеЪанШ,27 а е њЭгк ћЭ бШидајЭ Щайа ЪапЭ
зЭоа.
ОзЭгШ зЭоагШ гЭпйШдШ дШ жейЭик „ОаибШЪанШ“ к ЬЭвк ШйШзШ Ге-
вкЩеЪнШ жзЭгШ иЭвк Лзгеп дШвШЯа иЭ „РйШзе ЫзеЩљЭ“, е бег ћЭге бШ-
идајЭ ЪапЭ ЫеЪезайа. МШ икжзейдеј, вЭЪеј ийзШда, ГевкЩеЪШобеЫ жейебШ
дШвШЯа иЭ жейЭи „РЭвапйЭ“, ЫЬЭ иЭ же жзЭЬШњк дШвШЯаве ийШзајЭ дШиЭљЭ,
бШе а еийШна гШдШийазШ, дШ оајаг јЭ йЭгЭљагШ к дЭжеЯдШйег аийезај-
ибег йзЭдкйбк иШЯаЬШдШ нзбЪШ оШйгШзШ жеиЪЭћЭдШ РЪЭйеј ЛШзада. ЗШ-
иЭвШб ОзњШЪез, беја жзажШЬШ иЭвк ГевкЩеЪШн, дШвШЯа иЭ дШ кЯЪапЭњк
ЬЭиде еЬ ГевкЩеЪШобеЫ жейебШ а к ЩваЯада „РйШзеЫ ЫзеЩљШ“.28

22
Легоаве П. СеЬеиајЭЪаћ, Пнджторйа река спрсемичйнг йпаја, БаЩваейЭбШ
„ФзедабЭ иЭвШ“ 300, БЭеЫзШЬ, 2005, ийз. 452.
23
Karye-i Voynage nam-i dığer Vidinaje, u 167 Numarli muhasebe-i vilayet-i
rum-ili defteri (937/1530) II, TC Başbakanlik devlet arşivleri genel müdürlüğü, Osmanlı
arşivi daire başkanlığı, Yayın Nu 69, Defter-i Hakani Dizisi IX, Ankara, 2004, ийз. 97.
24
Легоаве П. СеЬеиајЭЪаћ, 2005, ийз. 644.
25
Легоаве П. СеЬеиајЭЪаћ, 2005, ийз. 675.
26
ОеЬШйШб ЬеЩајЭд к зШЯЫеЪезк ШкйезШ еЪеЫ зШЬШ иШ гЭпйШдагШ иЭвШ БкојЭ к
Шжзавк 2018. ЫеЬадЭ.
27
Легоаве П. СеЬеиајЭЪаћ, 2005, ийз. 709-717.
28
Легоаве П. СеЬеиајЭЪаћ, 2005, ийз. 495-502.

182
 АзмЭевепбе зЭбеЫдеиназШњЭ ШйШзШ иЭвШ ПаЍЭЪпйанЭ ижзеЪЭЬЭ-
де јЭ еЬ ийзШдЭ МабевЭ СШиаћШ а ДзШЫеивШЪШ РзЭјеЪаћШ к јЭиЭд 1954.
ЫеЬадЭ. ОезЭЬ ежаиШ кйЪзЍЭњШ „ГзШЬШн“ ава „ѝЭзадад ЫзШЬ“, ЩваЯк ЯШ-
иЭебШ Йзнаћа, ижегањк а еийШйбЭ нзбЪЭ РЪ. ЛШзадЭ дШ ебе 200 Ье 300
г ЯШжШЬде еЬ йЪзЍШЪЭ. Озавабег бежШњШ ЪадеЫзШЬШ ЗЬзШЪбШ ОШдйЭва-
ћШ, иЭЪЭзеЯШжШЬде еЬ нзбЪЭ жзедШЍЭд јЭ ЪЭћа Щзеј ибЭвЭйШ. РбЭвЭйа ик
Щава дШ ЬкЩада еЬ ебе 0,8 нг еЬ даЪеШ йвШ а вЭЮШва ик к ежзкЮЭдег
жевеЮШјк. ДЪШ ибЭвЭйШ ик жзЭжеЯдШйШ бШе ЬЭоајШ. Оепйе дајЭ Щаве жза-
веЫШ к ЫзеЩеЪагШ, дЭбзежевШ дајЭ геЫвШ Щайа да жзаЩваЮде ЬШйе-
ЪШдШ.29
Т ЯШиЭебк ОкдепЭЪаћа иЭвШ ПаЍЭЪпйанЭ, дШ кЯЪапЭњк аийеоде
еЬ бкћЭ ИЪбШ ПШЬаиШЪљЭЪаћШ, дШвШЯа иЭ жейЭи иШ йза дШЯаЪШ: „КШйадибе
ЫзеЩљЭ“, „Пагибе ЫзеЩљЭ“ а „РйШзе ЫкЪде“. ОзЭгШ зЭоагШ гЭпйШдШ дЭ-
бШЬШ иЭ дШ агШњк РвеЩеЬШдШ а ЛавеивШЪШ ПШЬаиШЪљЭЪаћШ дШвШЯаве
ийШзе ЫзеЩљЭ. ЙзШјЭг жзЪЭ жевеЪадЭ XX ЪЭбШ дШЬЫзеЩда ЩЭвЭЯа ик же-
ЪШЍЭда а еЬ њам јЭ дЭбе аЯ лШгавајЭ ЛавкйадеЪаћ-ДЭдаћ, аЯ иЭвШ БзШ-
йаћа, еЯаЬШе ЩкдШз к жейЭик „ВквадШн“, к Ьевада јкЮде еЬ бкћЭ жегЭ-
дкйеЫ ИЪбШ ПШЬаиШЪљЭЪаћШ. МШЬЫзеЩдана ик Щава мезаЯедйШвде жеийШ-
ЪљЭдЭ жвеоЭ а киШЬдана еЬ гЭзгЭзШ еЩвабШ бзийШ. Т иШЪзЭгЭдег Ызе-
Щљк, бејЭ иЭ к ЯШжШЬдег ЬЭвк ЫзШдаоа иШ жШзнЭвег к ЪвШидапйЪк Рве-
ЩеЬШдШ ПШЬаиШЪљЭЪаћШ, жзедШЍЭд јЭ лзШЫгЭдй гЭзгЭздеЫ киШЬдабШ, дШ
еидеЪк беЫ иЭ дЭ геЮЭ дапйШ ЩваЮЭ зЭћа е аЯЫвЭЬк дШЬЫзеЩдабШ.30
АзмЭевепбаг зЭбеЫдеиназШњЭг еЩвШийа иЭвШ ГзШЩеЪШн, к де-
ЪЭгЩзк 2017. ЫеЬадЭ, гЭпйШда ик дШг31 кбШЯШва дШ вебШвайЭй „Пагибе
ЫзеЩљЭ“, к иШгег иЭвк, дШ егШњЭг кЯЪапЭњк, Ш дЭЬШвЭбе еЬ еийШйШбШ
„ѝЭзададеЫ ЫзШЬШ“. Озавабег бежШњШ йЭгЭљШ ЯШ бкћЭ а ЪабЭдЬанЭ жзе-
дШвШЮЭда ик ЬЭвеЪа љкЬибам ибЭвЭйШ.
РадШЬад ѝеЪШдеЪаћ аЯ ЯШиЭебШ ОкдепЭЪаћа иЭвШ ПаЍЭЪпйанШ јЭ
заЫвкјкћа ЯЭгљапйЭ ЯШ ЪадеЫзШЬ аЯЪЭидеЫ ВЭпбеЪнШ дШ ЬЭвк иЭЬвШ
аЯгЭЍк ЩзЬШ ГезШдеЪШн (ГезкдеЪШобШ окбШ)32 а ЦкбШзШ (ХзЪЭде ЩзЬе),33

29
ВвШЬаивШЪ Паийаћ, „УЭкЬШвде ЪвШийЭвадийЪе к ПаЍЭЪпйана“, „РШежпйЭњШ“
19, БЭеЫзШЬ, 1987, ийз. 173.
30
СЭзЭд јЭ зЭбеЫдеиназШд йебег 2015. а 2017. ЫеЬадЭ, Ш адлезгШнајЭ иге
зШдајЭ ЬеЩава еЬ МеЪШбШ, ЛавеЪШдШ, ЛавеивШЪШ а РвеЩеЬШдШ ПШЬаиШЪљЭЪаћШ.
31
ПЭбеЫдеиназШњЭ йЭзЭдШ к деЪЭгЩзк 2017. ЫеЬадЭ ижзеЪЭЬЭде еЬ ийзШдЭ
ШзмЭевеЫШ ЛШзадШ БкЫШзШ аЯ МШзеЬдеЫ гкЯЭјШ к ЙзкпЭЪнк, аийезаоШзбЭ ѝЭвЭдЭ Вкб-
оЭЪаћ аЯ ЛкЯЭјибЭ ЯЩазбЭ жза МШзеЬдег кдаЪЭзЯайЭйк к СзийЭдабк а ЭйдевеЫШ/Шд-
йзежевеЫШ ДЭјШдШ ПШЬаиШЪљЭЪаћШ.
32
СежеЫзШлибШ бШзйШ 1:75.000, ГЭеЫзШлибе ЬЭвЭњЭ ГвШЪдеЫ ГЭдЭзШвпйШЩШ,
иЭбнајШ Ж. 7. ЙзкпЭЪШн, 1893.

183
аийеоде еЬ иЭвШ, аибежШе ЪЭваба Щзеј љкЬибам беийајк. ОзЭгШ вебШвдеј
вЭЫЭдЬа, дШ йег гЭийк јЭ Щаве ЩејапйЭ аЯгЭЍк изжибЭ а йкзибЭ ЪејибЭ к
изЭЬњЭг ЪЭбк.
АзмЭевепбШ аийзШЮаЪШњШ еЫзШдаоЭдеЫ еЩагШ а ЯШпйайдеЫ бШ-
зШбйЭзШ к ибвежк бедЯЭзЪШйезибе-зЭийШкзШйезибам зШЬеЪШ ижзеЪЭЬЭдШ
ик 1973. а 2006. ЫеЬадЭ кдкйШз а ебе нзбЪЭ гШдШийазШ ВЭвкћЭ. ЛШдШ-
ийаз иЭ дШвШЯа дШ вЭЪеј еЩШва зЭбЭ РзЭЩзданЭ, дШ гЭийк ЫЬЭ едШ иЪејаг
йебег дШжкпйШ бваикзк а иШЫзШЍЭд јЭ бзШјЭг XIV ЪЭбШ. Себег бШгжШњЭ
1973. ЫеЬадЭ кдкйШз нзбЪЭ јЭ аийзШЮЭде иЭЬШг ЫзеЩеЪШ, еЬ бејам ик йза
ЩавШ к жзЪеЩайдег жевеЮШјк. ТдкйШз њам ейбзаЪЭда ик еийШна ЯвШйдам
дайа. Т ебЪазк ЬЭоајЭЫ ЫзеЩШ, иШ ижељдЭ ийзШдЭ жзажзШйЭ, жзедШЍЭдШ јЭ
јЭЬдШ изЭЬњеЪЭбеЪдШ дШкпданШ.34 ГзеЩеЪа к дШеик а жзажзШйа нзбЪЭ
ЪЭзеЪШйде жзажШЬШјк бйайезагШ а овШдеЪагШ њамеЪЭ жезеЬанЭ.
ДзкЫШ ШзмЭевепбШ бШгжШњШ аЯ 2006. ЫеЬадЭ еЩкмЪШйШвШ јЭ Яедк
кЯ ижељШпњЭ ЯаЬеЪЭ мзШгШ (Рв. 6 а 7). НЪШ аийзШЮаЪШњШ ик жебШЯШвШ ЬШ
ЯШйЭоЭда даЪе йвШ дајЭ еЬЫеЪШзШе едег изЭЬњеЪЭбеЪдег а ЬШ јЭ дШийШе
дШжвШЪљаЪШњЭг йЭзЭдШ ебе иШбзШвдеЫ ЯЬШњШ. Нбе нзбЪЭ јЭ аийзШЮЭдШ
изЭЬњеЪЭбеЪдШ дЭбзежевШ иШ 16 ЫзеЩеЪШ, еЬ бејам јЭ ЪЭћадШ ЩавШ ЩЭЯ
жзавеЫШ. МЭба еЬ ЫзеЩеЪШ ик Щава еЩЭвЭЮЭда ЪЭвабаг дЭеЩзШЍЭдаг
мезаЯедйШвдаг бШгЭдаг жвеоШгШ, Ьеб јЭ ЪЭћадШ ЩавШ ЩЭЯ Щаве бШбЪам
дШЬЫзеЩдабШ. Т дЭбаг еЬ ЫзеЩеЪШ ик жзедШЍЭда еийШна ЬзЪЭдам иШд-
ЬкбШ, Ьеб ик ЬзкЫа агШва бедийзкбнајЭ еЬ ежЭбЭ ава бШгЭдШ. ЗШ јЭЬШд
ЫзеЩ иЭ геЮЭ жзЭйжеийШЪайа ЬШ јЭ Щае иЪЭпйЭдаоба јЭз ик к жзЭЬЭвк
ЫзкЬа жзедШЍЭда еийШна йбШдадЭ иШ ЯвШйдаг дайагШ, ЪЭзеЪШйде еЬ
ЭжайзШмаљШ. Адйзежевепба јЭ аижайШде 14 ибЭвЭйШ јЭз ик ЬЪШ ЩавШ иШ-
ге ЬЭвагаоде ейбежШдШ. Сза ибЭвЭйШ ик ЩавШ ЬЭоајШ, Ьеб ик еийШва
жзажШЬШва еЬзШиваг еиеЩШгШ гкпбеЫ жевШ. Т йзЭдкйбк игзйа ЬЭнШ ик
ЩавШ ийШзШ 2, 4 а 12 ЫеЬадШ, Ьеб ик гкпбЭ адЬаЪаЬкЭ жзажШЬШвЭ ийШ-
зеидеј ЬеЩа еЬ 40 Ье 60 ЫеЬадШ.35
ПШЯваоайа дШЯаЪа ЯШ ийШзШ ЫзеЩљШ, дШјоЭпћЭ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ дЭ-
бзежевЭ, жзаикйда ик дШ йЭзайезаја ежпйадЭ СзийЭдаб а ПШиадибеЫ
ебзкЫШ, Шва а дШ оайШЪег жзеийезк РзЩајЭ. „КШйадибе“, „Гзобе“, „Паг-
ибе“, „ЌаЬеЪибе“ а „Скзибе ЫзеЩљЭ“, же дШзеЬдег йкгШоЭњк ЪЭЯкјк иЭ ЯШ
апоЭЯвЭ дШзеЬЭ беја ик дШиЭљШЪШва ЬШйа жзеийез, жзЭ ЬевШибШ жзЪам
ЬеиЭљЭдабШ – жзЭЬШбШ иШЬШпњам зеЬеЪШ. ОзЭбаЬ к бедйадкайЭйк ЮаЪ-

33
СежеЫзШлибШ бШзйШ 1:75.000, ГЭеЫзШлибе ЬЭвЭњЭ ГвШЪдеЫ ГЭдЭзШвпйШЩШ,
иЭбнајШ Ж. 7. ЙзкпЭЪШн, 1893.
34
ГезЬШдШ ГШЪзаћ а БзШдаивШЪ ХЪЭйбеЪаћ, Вектће, ЙзШљЭЪе, 2015, ийз. 14-15.
35
Ирсн, ийз. 15-16.

184
љЭњШ ЪЭћадЭ дШиЭљШ ЬШдШпњЭ йзийЭдаобЭ ежпйадЭ йебег XVIII ЪЭбШ, Ш
а пазЭ дШ йЭзайезаја РзЩајЭ, кивеЪаве јЭ ийЪШзШњЭ Эйдаоба еЩејЭдам
дШЯаЪШ ЫзеЩШљШ ийШдеЪдапйЪШ бејЭ јЭ дШжкийаве еЬзЭЍЭда жзеийез. Ое-
зЭЬ Эйдаобам еЬзЭЬданШ ЯШ дШЯаЪЭ изЭЬњеЪЭбеЪдам дЭбзежевШ, оЭийе иЭ
изЭћЭге а иШ йЭзгадагШ „ГзеЩљапйЭ“ а „РйШзе ЫзеЩљЭ“ беја бедейазШ-
јк ЬкЩебк ийШзеий а мзедевепбк еЬЪејЭдеий еЬ иШЪзЭгЭдеЫ ЬеЩШ.36
Себег ЬЭнЭгЩзШ 2017. а ШжзавШ 2018. ЫеЬадЭ иге ижзеЪЭва
зЭбеЫдеиназШњЭ йЭзЭдШ ежпйадЭ СзийЭдаб јкЮде еЬ ЗШжШЬдЭ ЛезШЪЭ, а
аийеоде еЬ иЭвШ НќШбШ, а йег жзавабег ик ейбзаЪЭдЭ йза изЭЬњеЪЭ-
беЪдЭ дЭбзежевЭ.
Т ЯШиЭебк ЛШвШ ѝШиабеЪанШ, иЭве ѝШиабеЪанШ, дШ јЭЬдеј еЬ жШЬадШ
ЪаиШ МЭдШЬеЪанШ (408 г), ебзЭдкйеј аийебк, Ъаиебе дШ вЭЪеј ийзШда ѝШ-
иабеЪШобЭ зЭбЭ, дШвШЯа иЭ иШЪзЭгЭде ЫзеЩљЭ бејЭ јЭЬдаг ЬЭвег ЯШмЪШйШ
а изЭЬњеЪЭбеЪдк дЭбзежевк (ЙШзйШ II). ВЭћа ЬЭе дЭбзежевЭ иЭ дШвШЯа к
мзШийеЪеј пкга иЭЪЭзде еЬ ЬШдШпњЭЫ ЫзеЩљШ, Шва ЯШмЪШйШ ЬЭвагаоде а
нЭдйзШвда а ЯШжШЬда њЭЫеЪ ЬЭе. Т пкгШзбк иЭ геЫк ЯШжШЯайа ЪЭћЭ ме-
заЯедйШвдЭ жвеоЭ, дЭеЩзШЍЭдЭ а ЬЭвагаоде жзайЭиШдЭ, а Шгезлда
киШЬдана. ѝЭЬШд еЬ ЫзеЩеЪШ јЭ јШиде еЩЭвЭЮЭд Шгезлдаг киШЬданагШ
еЬ жЭпоШзШ оЭве ЫвШЪЭ а беЬ деЫк („ЬењШб“) – (Рв. 3). РйкЩ еЬ жЭпоШзШ
иШ йЭпбе оайљаЪаг дШйжаиег к жЭй ава пЭий зЭЬеЪШ јЭ жевегљЭд а
дШвШЯа иЭ кЯ јкЮдк аЪанк ЫзеЩљШ, жезЭЬ жеЪШЍЭдам киШЬдабШ еЩвабШ
бзийШ еЬ ийкЬЭдаобеЫ гЭзгЭзШ, иШ бзШјШ XVIII ава жеоЭйбШ XIX ЪЭбШ. Т
нЭдйзШвдег ЬЭвк ЫзеЩљШ иЭ геЫк кеоайа дЭбевабе Шгезлдам, ЬЭвага-
оде жзайЭиШдам киШЬдабШ еЬ габШпаийШ а бЪШзнайШ. ТЯ иЭЪЭздк аЪанк
ЫзеЩљШ дШвШЯа иЭ ЬаивеназШдШ мезаЯедйШвдШ жвеоШ ЪЭћам ЬагЭдЯајШ,
еЪШвдеЫ еЩвабШ, иШ ЯШбепЭдаг жзШЪавде йЭиШдаг аЪанШгШ. ДЪШ киШЬда-
бШ ЯШеЩљЭдЭ ЫезњЭ аЪанЭ дШвШЯЭ иЭ к аийеодег нЭдйзШвдег ЬЭвк Ызе-
ЩљШ. ОШЮњк ик дШг жзаЪкбвШ а ЬЪШ дШЬЫзеЩдабШ еЬ жЭпоШзШ еЩвабШ
бзийШ иШ аЯЬкЮЭдаг Ыезњаг бзШбег. ОзЪа иЭ дШвШЯа к ЯШжШЬдег ЬЭвк
ЫзеЩљШ in situ, к ЩваЯада жевегљЭдеЫ ийкЩШ иШ дШйжаиег. МШЬЫзеЩдаб јЭ
еЩвабШ бзийШ иШ ЪЭвабаг Ыезњаг бзШбег, ЬЭвагаоде ЯШеЩљЭдам аЪанШ.
ОежзЭода бзШбеЪа дШЬЫзеЩдабШ беја оадЭ бзий ик ЬеийШ бзШћа. ХЭд-
йзШвде гЭийе ЯШкЯагШ зЭљЭлде жзабШЯШд јЭЬдШбебзШба Ызоба бзий, беја
аЯвШЯа аЯ жеЪзпадЭ дШЬЫзеЩдабШ. ГезЭ, вЭЪе а ЬЭиде еЬ њЭЫШ, ик жвайбе
кзЭЯШдШ ЬЪШ јЭЬдШбебзШбШ бзийШ (Рв. 4). ДзкЫа киШЬдаб, аийЭ лезгЭ,

36
АвЭбиШдЬзШ Оежад, „ЉкЬибШ лаЫкзШ дШ киШЬданагШ йзајк ЫзеЩШљШ к еЩвШийа
ПШиШ“, „УевбвезаийабШ“ 2/1, БЭеЫзШЬ, 2017, ийз. 81-82; ДкпШд ПШпбеЪаћ, „ЛайеЪа а
вЭЫЭдЬЭ е ШзмЭевепбаг дШвШЯапйагШ а ижегЭданагШ к бзкпЭЪШобег ебзкЮјк“, „Лай-
евепба ЯЩездаб“ 5, ПШоШ, 2002, ийз. 208-209; МабевШ ДкЬаћ, Ссапа гпнбља и мадгпнбми
бекези т Спбији, БЭеЫзШЬ, 1995, ийз. 17-18.

185
иШге јеп аЯЬкЮЭдајЭЫ ЫезњЭЫ бзШбШ, иЭ дШвШЯа к нЭдйзШвдег ЬЭвк
ЫзеЩљШ. МШЬЫзеЩдаб јЭ еЬ жЭпоШзШ, дШбзаЪљЭд бШ јкЫеаийебк. Гезња
бзШб јЭ иШ ЫзкЩљаг йЭиШњЭг еЩвабеЪШдег ЯШеЩљЭдег аЪанег. Феза-
ЯедйШвда бзШбеЪа бзийШ беја лезгазШјк дШЬЫзеЩдаб ик иШге зк-Ьа-
гЭдйШзде жзабШЯШда, а аЯвШЯЭ аЯ йЭвШ ижегЭдабШ иШге дЭбевабе нЭд-
йагЭйШзШ. ѝЭЬада кбзШи дШ киШЬдабк јЭ жвайбе кзЭЯШд јЭЬдШбебзШба
бзий дШ њЭЫеЪеј аийеодеј ийзШда. НзајЭдйШнајШ иЪам кеоЭдам ЫзеЩеЪШ јЭ
ЯШжШЬ-аийеб. МЭбзежевШ а ЫзеЩљЭ к ЛШвеј ѝШиабеЪана ик ЪЭегШ ЯдШ-
оШјда јЭз јЭ јЭЬШд еЬ зЭйбам вебШвайЭйШ дШ йЭзайезаја ежпйадЭ Сз-
ийЭдаб ЫЬЭ иЭ геЮЭ жзШйайа бедйадкайЭй иШмзШњаЪШњШ еЬ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ
жШ Ье ЬШдШи. Ниаг Шгезлдам киШЬдабШ а мезаЯедйШвдам жвеоШ, дШ њЭ-
гк изЭћЭге: кбзШпЭдЭ бзийШоЭ еЬ жЭпоШзШ иШ аЯЬкЮЭдаг Ыезњаг бзШ-
бег, гШиаЪдЭ бзийеЪЭ „йажШ ОЭйзеЪШ нзбЪШ“ XVIII ЪЭбШ, ийкЬЭдаобЭ
киШЬдабЭ еЩвабШ бзийШ еЬ гЭзгЭзШ иШ бзШјШ XVIII а жеоЭйбШ XIX ЪЭбШ,
бзийШоЭ еЬ жЭпоШзШ XIX ЪЭбШ, ЩЭвеЪеЬибЭ дШЬЫзеЩдЭ ижегЭдабЭ и бзШјШ
XIX а жзЪЭ жевеЪадЭ XX ЪЭбШ а иШЪзЭгЭдЭ дШЬЫзеЩдабЭ.
МШ ЩвШЫеј жШЬада аЯдШЬ вЭЪЭ еЩШвЭ зЭбЭ РзЭЩзданЭ, ебзЭдкйеј
бШ аийебк, дШвШЯа иЭ Рбвежан(ћ)бе ЫзеЩљЭ (ЙШзйШ III). ИЯгЭЍк дШЬЫзе-
ЩдабШ аЯ XIX а XX ЪЭбШ геЫк иЭ кеоайа дЭеЩзШЍЭда а ЬЭвагаоде еЩзШ-
ЍЭда Шгезлда киШЬдана а јЭЬШд „ийкЩ“ бЪШЬзШйдеЫ жзЭиЭбШ, к иЭЪЭздег
а нЭдйзШвдег ЬЭвк ЫзеЩљШ. МЭбевабе киШЬдабШ ЯШеЩљЭдеЫ ЪзмШ, бШе а
„ийкЩ“, ик еЬ жЭпоШзШ, Ьеб ик еийШва еЬ ЬЭвагаоде еЩзШЍЭдам зЭодам
еЩвкйШбШ а бЪШзнайШ. ВЭћадШ јЭ дШ иЪејаг жзЪеЩайдаг вебШнајШгШ, Ьеб
јЭ иШге гШња Щзеј жеЪШЍЭд а ЬаивеназШд. МШЬЫзеЩдана дЭгШјк дабШбШЪ
кбзШи да дШйжаи. НзајЭдйШнајШ ЫзеЩеЪШ јЭ ЯШжШЬ-аийеб, пйе иЭ ЬШ кйЪз-
Ьайа жевеЮШјЭг киШЬдабШ оЭве ЫвШЪЭ а „ЬењШбШ“, еЬ бејам јЭ јЭЬШд а
жегЭдкйа „ийкЩ“. ЙеЬ јЭЬдеЫ аЯЪШЍЭдеЫ киШЬдабШ еЩвабШ ШгезлдЭ жвеоЭ
геЮЭ иЭ жзагЭйайа ЬШ ик ЬењЭ аЪанЭ йЭиШњЭг ЯШбепЭдЭ, лезгазШјкћа
йзекЫвШийа ЯШЪзпЭйШб, зШЬа вШбпЭЫ жеЩајШњШ к ЯЭгљк. ВаиадШ еЪеЫ
киШЬдабШ јЭ ебе 45 нг (Рв. 5). ЗШ еийШвЭ дШЬЫзеЩдабЭ иЭ ЪаиадШ дајЭ
геЫвШ еЬзЭЬайа, ЯЩеЫ кйедквеийа к йве, аЯШЯЪШдеЫ дШжвШЪадШгШ а бе-
жШњЭг иШЪзЭгЭдам ЫзеЩдам зШбШ а њамеЪаг ЯШиажШњЭг. ЛеЫкћЭ јЭ ЬШ иЭ
дЭбзежевШ жзейЭЮЭ дШ иЭЪЭз а ЯШжШЬ, Ье иЭеибеЫ жкйШ а жейебШ, беја
йЭоЭ иШ йЭ ийзШдЭ, а ебе 200 г ЬШљЭ иЭ кваЪШ к РзЭЩзданк. РШЪзЭгЭде
Рбвежаћбе ЫзеЩљЭ иЭ лезгазШве изЭЬадег XIX ЪЭбШ дШ гЭийк гдеЫе
ийШзајЭ дЭбзежевЭ, а жезЭЬ жеийејШњШ ЪЭвабеЫ ЫзеЩљШ иЭЪЭзде еЬ дШ-
иЭљШ, ЯШидеЪШдеЫ дШјЪЭзеЪШйдајЭ к XVIII ЪЭбк, Ш йШ жејШЪШ дајЭ зЭйбШ дШ
жзеийезагШ РзЩајЭ.37
37
МабевШ ДкЬаћ, Ссапа гпнбља и мадгпнбми бекези т Спбији, БЭеЫзШЬ, 1995, ийз.
19-20.

186
 МШ аийШбдкйег кЯЪапЭњк (301 г) к мзШийеЪеј пкга, ЬЭиде еЬ
ЯЭгљШдеЫ жкйШ беја жеЪЭЯкјЭ ЯШиЭвШб ОзњШЪез иЭвШ ГевкЩеЪШн иШ Лз-
гепЭг, дШ иШгеј ЫзШдана ежпйадШ СзийЭдаб а АвЭбиШдЬзеЪШн, к па-
зЭг жейЭик „ОаибШЪанШ“, дШвШЯа иЭ вебШвайЭй „РйШзе ЫзеЩљЭ“, беја иЭ
жзеийазЭ дШ жеЪзпада еЬ ебе 30 Шза (ЙШзйШ I). МЭбзежевШ јЭ к
жейжкдеийа иШокЪШдШ јЭз дајЭ Щаве бШидајам а иШЪзЭгЭдам кбежШЪШњШ,
еиаг јЭЬдеЫ ЫзеЩШ, беја јЭ кдапйЭд авЭЫШвдаг аибежШЪШњагШ „йзШЫШоШ
ЯШ ЩвШЫег“. НзајЭдйШнајШ ЫзеЩеЪШ јЭ ЯШжШЬ-аийеб. МШјЪЭћа Щзеј дШЬ-
ЫзеЩдабШ оадЭ ШгезлдЭ мезаЯедйШвде жеийШЪљЭдЭ ЬЭвагаоде жзайЭ-
иШдЭ бШгЭдЭ жвеоЭ. ДаивеназШдШ а жзЭЪздкйШ жвеоШ бејШ јЭ ийШјШвШ дШ
зШибежШдег ЫзеЩк ЬкЮадЭ јЭ ебе 2 г а пазадЭ ебе 50 нг (Рв. 1).
Иийеода бзШј јеј јЭ дЭпйе кЮа а йЭиШњЭг ЯШеЩњЭд, а дШжзШЪњЭдШ јЭ еЬ
габШпаийШ. НийШвЭ, ЬЭвагаоде кйедквЭ мезаЯедйШвдЭ дЭЯдШйде жзайЭ-
иШдЭ ШгезлдЭ жвеоЭ, Шва а киШЬдана, йШбеЍЭ ик еЬ габШпаийШ, Ш дЭ йШ-
бе гШва Щзеј а еЬ бзаийШвШийеЫ бЪШзнайШ. ДЪЭ ЪЭвабЭ мезаЯедйШвдЭ
жвеоЭ еЬ йЪзЬеЫ бЪШзнайШ (Рв. 2), иШ ебвЭиШдаг ЪЭзйабШвдаг аЪанШгШ
иЭ дШвШЯЭ in situ, к јкЮдег ЬЭвк дЭбзежевЭ. МШ дШЬЫзеЩдаг ЩЭвЭЯагШ
даик кеоЭда кзЭЯШда ава кбвЭиШда дШйжаиа да Щаве бШбЪа гейаЪа, а йе
иЭ геЮЭ еЩјШидайа Ъзийег ийЭдЭ бејШ јЭ безапћЭдШ ЯШ њамеЪк аЯзШЬк,
Шва а ийШйкиег вебШвдеЫ иЭеибеЫ ийШдеЪдапйЪШ. МЭбзежевШ, Ш дШзеоайе
њЭд иЭЪЭзда ЬЭе, дајЭ геЫвШ Щайа к жейжкдеийа иШЫвЭЬШдШ ЯЩеЫ ЫкийеЫ
паЩљШ а ЪЭвабЭ беваоадЭ ежШвеЫ вапћШ бејЭ јЭ жзЭбзаЪШве дШЬЫзеЩдЭ
ЩЭвЭЫЭ. „РйШзе ЫзеЩљЭ“ к ЯШиЭебк ОзњШЪез Ща йзЭЩШве ЯШпйайайа, бШбе
Ща иЭ ижзЭоавШ ЬШљШ авЭЫШвдШ аибежШЪШњШ, Шва а еокЪШе еЪШј ЯдШоШјда
изЭЬњеЪЭбеЪда вебШвайЭй.
ЙШе а дШ еийШваг вебШвайЭйагШ ПШиадибеЫ ебзкЫШ, жеЯдШйаг аЯ
вайЭзШйкзЭ, а дШЬЫзеЩдана, ШгезлдЭ ЬЭвагаоде жзайЭиШдЭ мезаЯед-
йШвдЭ жвеоЭ а киШЬдана, ик ЬегадШдйда дШЬЫзеЩда ЩЭвЭЯа а дШ йза
деЪеейбзаЪЭдЭ дЭбзежевЭ к ЛШвеј ѝШиабеЪана, РйШзег СзийЭдабк а
ГевкЩеЪнк. ЗШ аЯзШЬк дШЬЫзеЩдабШ дШјоЭпћЭ јЭ безапћЭд габШпаий,
бЪШзнайа а иайдеЯзда жЭпоШз, бШе а зЭода еЩвкна. КЭЮапйШ еЪам
ийЭдШ иЪШбШбе даик ЩавШ ЬШвЭбе еЬ жегЭдкйам дЭбзежевШ, пйе иЭ геЫве
ЯШжШЯайа а йебег зЭбеЫдеиназШњШ йЭзЭдШ.
МЭбзежевЭ к ЛШвеј ѝШиабеЪана а ГевкЩеЪнк иЭ дШвШЯЭ дШ аийШ-
бдкйаг кЯЪапЭњагШ а агШјк ЬеЩзк жзЭЫвЭЬдеий ебевадЭ, Ьеб јЭ едШ к
РйШзег СзийЭдабк дШ ЩвШЫеј жШЬада. РЪЭ йза ик ебзЭдкйЭ бШ аийебк а
јкЫеаийебк а к њамеЪеј ЩваЯада жзейаок зЭбЭ: ѝШиабеЪаобШ зЭбШ аийе-
оде еЬ дЭбзежевЭ к ЛШвеј ѝШиабеЪана, ГевкЩеЪШобШ зЭбШ ЯШжШЬде еЬ

187
„РйШзеЫ ЫзеЩљШ“ к ГевкЩеЪнк а РзЭЩзданШ аийеоде еЬ РбвежаћбеЫ Ызе-
ЩљШ к РйШзег СзийЭдабк. НЪаг јЭ к жейжкдеийа аижепйеЪШд беднЭжй
жеЯанаедазШњШ изжибам изЭЬњеЪЭбеЪдам ЫзеЩШљШ, пйе жейЪзЍкјк а
ШдШвеЫда жзагЭза.38 ВеЬЭ а зЭода йебеЪа кежпйЭ агШва ик ЯдШоШјдк
квеЫк к зайкШвагШ ЪЭЯШдаг ЯШ бквй гзйЪам а даик дЭжеЯдШданШ да дШ
йЭзайезаја бејк ЯШмЪШйШ ежпйадШ СзийЭдаб. МШЪЭпћЭге дЭбЭ жзагЭзЭ
аЯ ЯШиЭебШ ОкдепЭЪаћа иЭвШ ПаЍЭЪпйанШ. Тјкйзе, жзЭ аЯвШибШ икднШ,
дШ ЬШд иШмзШдЭ, еЩаоде ийШзајШ ЮЭдШ аЯ ЬегШћадийЪШ ава ЩваибШ зе-
ЍШбШ еЬвШЯа дШ дШјЩваЮа жейеб ава зЭбк а иагЩеваоба жЭзЭ ЫШзЬЭзеЩк
жзЭгадквеЫ, еийШЪљШјкћа јЭ дШбед йеЫ зайкШвШ дШ дЭбе еЩваЮњЭ ЬзЪе.
ДзкЫа жзагЭз јЭ зайкШвде жзШњЭ зкбк дШбед иШмзШдЭ, еЬгШм же же-
ЪзШйбк к бкћк жзЭгадквеЫ, Ш жзЭ иЪам еийШвам зШЬња.
ВеЬШ к дШзеЬдеј зЭваЫаја РзЩШ јЭ аЯзШЯайе мйедиба ЭвЭгЭдй беја
жзаЪвШоа ЬкпЭ жзЭгадквам. НдШ, же ЪЭзеЪШњк дШзеЬШ агШ а гећ еоа-
пћЭњШ, Ш ЬкпЭ кгзвам дЭ геЫк жзЭћа йЭбкћк ЪеЬк (ИийеодШ РзЩајШ).
ВеЬШ, йШбеЍЭ, ижзЭоШЪШ ЯвЭ а еиЪЭйељкЩаЪЭ ЬкпЭ ЬШ ЬеЍк Ье дШиЭљШ, бејЭ
јЭ еЩаоде и ЬзкЫЭ ийзШдЭ зЭбЭ, к еЬдеик дШ ЫзеЩљЭ.39 НЬдеи ЫзеЩљЭ – зЭ-
бШ – дШиЭљЭ јЭ аЯкЯЭйде ЯдШоШјШд к зШЯкгЭЪШњк зайкШвдеЫ а зЭваЫајибеЫ
габзебеигеиШ иЭеибеЫ ийШдеЪдапйЪШ РзЩајЭ, бШбе к изЭЬњЭг ЪЭбк, йШбе
а ЬШдШи.
ЙШе пйе иге ЪЭћ дШжегЭдква а бевабе ЯШ иШЬШ ЯдШге, дШиЭљШ ик
к изЭЬњЭг ЪЭбк ЩавШ еЬЪејЭдШ еЬ ЫзеЩШљШ зЭодаг йебег. РзЭЬњеЪЭ-
беЪде дШиЭљЭ ѝШиабеЪанЭ иЭ дШјЪЭзеЪШйдајЭ дШвШЯаве дШ жейЭиагШ „РЭ-
вапйЭ“ а „БШоапйЭ“, к ЩваЯада нзбЪЭ РЪЭйеЫ ѝеЪШдШ (РЪЭйЭ ОЭйбЭ).
ОвШйе дШ бег јЭ Щаве дШиЭљЭ јЭ ЩвШЫе ебзЭдкй бШ јкЫк а аЯкЯЭйде јЭ же-
ЪељШд ЯШ ЮаЪей. ГзеЩљЭ, дШ јЭЬдеј беиа МЭдШЬеЪанЭ, ебзЭдкйе „РЭва-
пйк“, агШве јЭ ЪаЯкЭвда бедйШбй иШ њаг, Ш ЬЭвавШ ам јЭ ЬевадШ ѝШиа-
беЪШобЭ зЭбЭ. МЭбзежевШ иЭ дШвШЯа иЭЪЭзеЯШжШЬде еЬ жвШйеШ а нзбЪЭ.
Т ГевкЩеЪнк иЭ изЭЬњеЪЭбеЪде дШиЭљЭ дШјЪЭзеЪШйдајЭ дШвШЯаве
дШ жейЭик „РЭвапйЭ“, дШ жШЬада ебзЭдкйеј бШ иЭЪЭзеаийебк, аижеЬ иШ-
ЪзЭгЭдеЫ ЫзеЩљШ. Т йег ЬЭвк ШйШзШ ик а еийШна гШдШийазШ, дШ оајаг йЭ-
гЭљагШ јЭ иШЫзШЍЭдШ нзбЪШ ЩедЬзкоШзШ жеиЪЭћЭдШ РЪЭйеј ЛШзада.40
„РйШзе ЫзеЩљЭ“, йј. изЭЬњеЪЭбеЪдШ дЭбзежевШ, игЭпйЭдШ дШ ЬегадШд-
йдег Ъзмк аийеоде еЬ „РЭвапйШ“ агШ ЪаЯкЭвда бедйШбй иШ њаг, Ш зШЯ-
ЬЪШјШ ам ГевкЩеЪШобШ зЭбШ.

38
МабевШ ДкЬаћ, 1995, ийз. 13-14.
39
Ирсн, ийз. 107-108.
40
РШЬШпња гШдШийаз РЪ. ЛШзадЭ, иШЫзШЍЭд жеоЭйбег XXI ЪЭбШ, дШвШЯа иЭ дШ
жвШйек ебзкЮЭдег мзШийеЪег пкгег, јкЮде еЬ иШЪзЭгЭдеЫ ЫзеЩљШ а жейЭиШ „РЭвапйЭ“.

188
 МШиЭљЭ бејЭ Ща иЭ геЫве жеЪЭЯШйа иШ дЭбзежевег к РйШзег
СзийЭдабк, дШвШЯа иЭ дШ ебе 1,5 бг иЭЪЭзде еЬ њЭ. КебШвайЭй „Сзде-
ЪШоШ“ ЯШмЪШйШ ЬЭе ШйШзШ аийеоде еЬ жейебШ БеЫЬШдкпШ, а иЭЪЭзде а
иЭЪЭзеаийеоде еЬ иЭеибеЫ ЫзеЩљШ. РгЭпйЭд јЭ дШ ийШзеј зЭодеј йЭзШиа
ЗШжШЬдЭ ЛезШЪЭ. НЪе јЭ ЪапЭивејда вебШвайЭй, иШ йзШЫеЪагШ љкЬибеЫ
жзаикийЪШ аЯ жЭзаеЬШ ийШзајЭЫ ЫЪеЯЬЭдеЫ ЬеЩШ а изЭЬњЭЫ ЪЭбШ.41 Йед-
нЭдйзШнајШ изЭЬњеЪЭбеЪдЭ ЫвЭЍеиШдЭ бЭзШгабЭ бејШ Ща иЭ геЫвШ мзе-
девепба ежзЭЬЭвайа к бзШј XIV а XV ЪЭб дШјЪЭћШ јЭ к нЭдйзШвдег ЬЭвк
вебШвайЭйШ, иЭЪЭзде еЬ ЮЭвЭЯдаобЭ жзкЫЭ а ЯЭгљШдеЫ жкйШ.42 МЭбзе-
жевк, бШе пйе иге ЪЭћ кбШЯШва, дШ аийеодеј ийзШда еЫзШдаоШЪШ зЭбШ
РзЭЩзданШ, Ш дШ иЭЪЭзк, жзЭгШ „СздеЪШоа“ а изЭЬњеЪЭбеЪдег дШиЭљк
јЭЬШд ЩЭЯагЭда жейеб.
МШЪЭЬЭдаг жзагЭзагШ аЯ РйШзеЫ СзийЭдабШ, ЛШвЭ ѝШиабеЪанЭ а
ГевкЩеЪнШ јЭ жебШЯШде ЬШ јЭ к жейжкдеийа аижепйеЪШд беднЭжй еЬдеиШ
ЫзеЩљЭ – зЭбШ – дШиЭљЭ, бШе а иШг жевеЮШј дЭбзежевШ к иагЩеваобег
беигеик изжибеЫ изЭЬњеЪЭбеЪдеЫ оеЪЭбШ.
ЙШЬШ ЫеЪезаге е дШЬЫзеЩдаг ЩЭвЭЯагШ дШ изЭЬњеЪЭбеЪдаг дЭ-
бзежевШгШ йзийЭдаобеЫ бзШјШ, дШјЯШийкжљЭдајЭ ик мезаЯедйШвде жеийШЪ-
љЭдЭ гШиаЪдЭ а ЬЭвагаоде жзайЭиШдЭ жвеоЭ еЬ габШпаийШ, бЪШзнайШ
ава жЭпоШзШ, бШе а дЭеЩзШЍЭда зЭода еЩвкна. ѝЭЬШд жзагЭзШб аЯ Ге-
вкЩеЪнШ агШ йЭиШњЭг икЮЭдк аийеодк ийзШдк, Ьеб јЭ ЬзкЫа жзагЭзШб еЬ
бЪШзнайШ иШ аийЭ дЭбзежевЭ иШ дЭпйе ЩзаЮљаЪајЭ еЩзШЍЭдаг ЪЭзйа-
бШвдаг ийзШдШгШ. ОзагЭйде јЭ еЬикийЪе Щаве бШбЪам кзЭЯШдам иаг-
ЩевШ ава дШйжаиШ.
МШјЩваЮЭ ШдШвеЫајЭ, бШбе ЯШ аЯЫвЭЬ а жевеЮШј изЭЬњеЪЭбеЪдам
дЭбзежевШ йзийЭдаобЭ еЩвШийа, йШбе а ЯШ иШгЭ дШЬЫзеЩдабЭ, геЮЭге
дШћа дШ йЭзайезаја ежпйадШ бејЭ жзажШЬШјк ПШиадибег ебзкЫк. АзмЭ-
евеЫ Д. ПШпбеЪаћ дШг ЬШјЭ ЪапЭ жеЬШйШбШ е жевеЮШјк а аЯЫвЭЬк же-
ЯдШйам а жзЭйжеийШЪљЭдам изЭЬњеЪЭбеЪдаг дЭбзежевШгШ а дШЬЫзе-
ЩдабШ дШ њагШ. Нд дШЪеЬа ШзмЭевепба аийзШЮаЪШдк дЭбзежевк дШ же-
йЭик „ЙедежљШзШ“ к иЭвк Цайвкб, аЯ XII а XIII ЪЭбШ, бШе а еийШйбЭ дЭ-

41
МабевШ БЭзаћ а ДкпШд ПШпбеЪаћ, „ПЭЯквйШйа зЭбеЫдеиназШњШ Шдйаобам а
изЭЬњеЪЭбеЪдам дШвШЯапйШ йзийЭдаобЭ ежпйадЭ а икиЭЬдам еЩвШийа“, „ГвШидаб изж-
ибеЫ ШзмЭевепбеЫ ЬзкпйЪШ“ 18, БЭеЫзШЬ, 2002, ийз. 141.
42
ПЭбеЫдеиназШњЭ йЭзЭдШ к деЪЭгЩзк 2017. ЫеЬадЭ ижзеЪЭЬЭде еЬ ийзШдЭ ШзмЭ-
евеЫШ ЛШзадШ БкЫШзШ аЯ МШзеЬдеЫ гкЯЭјШ к ЙзкпЭЪнк, аийезаоШзбЭ ѝЭвЭдЭ ВкбоЭЪаћ аЯ
ЛкЯЭјибЭ ЯЩазбЭ жза МШзеЬдег кдаЪЭзЯайЭйк к СзийЭдабк а ЭйдевеЫШ/ШдйзежевеЫШ ДЭ-
јШдШ ПШЬаиШЪљЭЪаћШ.

189
бзежевЭ иШ ЪЭвабаг жевеЮЭдаг бШгЭдаг жвеоШгШ ЩваЯк нзбЪЭ РЪ.
ОЭйбЭ к иЭвк ВкоШб. Т иЭвк ЛШбзЭпШдЭ жезЭЬ ЬЭвагаоде аийзШЮаЪШдЭ
зШдеизЭЬњеЪЭбеЪдЭ дЭбзежевЭ дШ вебШвайЭйк „ѝШЯЩадШ“, жеЯдШйШ ик јеп
йза ЫзеЩљШ аЯ бШидеЫ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ дШ жейЭиагШ „РйШзе ЫзеЩљЭ“, „ЦШаз“
а „ЌаЬеЪибе ЫзеЩљЭ“. ГзкЩе ейЭиШдЭ жевеЮЭдЭ жвеоЭ еЬ бШгЭдШ ик
еидеЪдШ бШзШбйЭзаийабШ иЪЭ йза дЭбзежевЭ. „Пагибе ЫзеЩљЭ“ к ЙШе-
дабк иЭ дШвШЯа дШ ебе 200 г иЭЪЭзеаийеоде еЬ нзбЪЭ РЪ. ЛадЭ. МШЬ-
ЫзеЩда ижегЭдана ик дЭеЩзШЍЭдЭ ава ЬЭвагаоде ейЭиШдЭ жевеЮЭдЭ
бШгЭдЭ жвеоЭ. МЭбзежевШ к ЙШедабк јЭ аЯ жЭзаеЬШ жзЭ бзШјШ XVII ЪЭбШ.
Т иШЪзЭгЭдег ЫзеЩљк иЭвШ дШвШЯа иЭ еЪШвдШ бШгЭдШ жвеоШ иШ кзЭЯШдаг
дШйжаиег к ЬЭиЭй зЭЬеЪШ дЭјЭЬдШбЭ ЬкЮадЭ а дШ еидеЪк жШвЭеЫзШлибЭ
ШдШваЯЭ йЭбийШ ПШпбеЪаћ јЭ ЬШйкјЭ к XVII ЪЭб. Т жезйа нзбЪЭ РЪ. МЭ-
ЬЭљЭ к ЙШедабк зШдајЭ иЭ дШвШЯавШ дЭбзежевШ иШ ЫзеЩеЪагШ еЩЭвЭ-
ЮЭдаг жзайЭиШдаг жевеЮЭдаг жвеоШгШ. АзмЭевепбШ аийзШЮаЪШњШ
ЗШЪеЬШ ЯШ ЯШпйайк ижегЭдабШ бквйкзЭ аЯ ЙзШљЭЪШ ик жейЪзЬавШ ЬШ јЭ
зЭо е изЭЬњеЪЭбеЪдеј дЭбзежева ЬШйеЪШдеј к жЭзаеЬ XIV-XV ЪЭбШ.
РзЭЬњеЪЭбеЪдк дЭбзежевк дШвШЯаге а дШ вебШвайЭйк „Ђкдаиба Ъаи“ к
иЭвк Ђкдаи. ОейЭи „ЌаЬеЪибе ЫзеЩљЭ“ к ВЭвабег ЧаљЭЫеЪнк, дШ гЭийк
ЬШдШпњЭ нзбЪЭ РЪ. АзмШдЍЭвШ, зШдајЭ јЭ жзЭбзаЪШве ийейадШб ЪЭвабам
бШгЭдам жвеоШ. ЙеЬ нзбЪапйШ РЪ. ОЭйзШ а ОШЪвШ к иЭвк ВЭваба Ча-
љЭЫеЪШн, дШвШЯа иЭ дШЬЫзеЩдаб, же еЩвабк иваоШд едагШ аЯ ЙШедабШ,
еЫзегда еЩвкйШб иШ кзЭЯШдаг ћазаваодаг дШйжаиег, еЬ беЫ иЭ ЬШдШи
зШижеЯдШјк иШге жејЭЬадШодШ ивеЪШ. РзЭЬњеЪЭбеЪдЭ дЭбзежевЭ к изЭЬ-
њЭг а ЫезњЭг йебк зЭбЭ ПШиадЭ жеЯдШйЭ ик иШ жейЭиШ „ГзеЩљапйЭ“,
„ХзбЪапйЭ“ а „Т жељк“ к иЭвк Жавадна, ЯШйаг ЩваЯк „ЂкзанбеЫ жељШ“
к иЭвк ЋЭвајЭ, беЬ еийШйШбШ йЪзЍШЪЭ „ГзШЬапйЭ“ к иЭвк ЗвШйШза, „РЭ-
вапйЭ“ к ПШЯЩејда, „Лепкйибе ЫзеЩљЭ“ к ЯШиЭебк ЛепкйЭ иЭвШ Дкжна а
„КШйадибе ЫзеЩљЭ“ к иЭвк КЭжЭдШн. ЙШе а дШ ЪЭћ жегЭдкйаг дЭбзе-
жевШгШ аийеоде еЬ ЙзкпЭЪнШ, а дШ едагШ к Ьевада ПШиадЭ ЫзеЩеЪа ик
еЩЭвЭЮШЪШда ЪЭћаг мезаЯедйШвде жеийШЪљЭдаг а ЬЭвагаоде жзайЭ-
иШдаг дШЬЫзеЩдаг бШгЭдаг жвеоШгШ.43
ИЯ вайЭзШйкзЭ дШг јЭ жеЯдШй а вебШвайЭй „РйШзе иЭве к Йзк-
пШбк“ иШ дЭбзежевег, бејк ик иШоањШЪШвЭ ЬЭвагаоде еЩзШЍЭдЭ жвеоЭ
бШгЭдШ ЪЭваоадЭ 2 x 0,5 x 0,4 г, к иЭвк ЛШобеЪШн.44 ПЭбеЫдеиназШњЭг

43
ДкпШд ПШпбеЪаћ, „ОзавеЯа жеЯдШЪШњк изЭЬњеЪЭбеЪдЭ йежеЫзШлајЭ бзкпЭ-
ЪШобеЫ бзШјШ“, „ЙзкпЭЪШоба ЯЩездаб“ 15, ЙзкпЭЪШн, 2011, ийз. 155-162.
44
ДкпШд ПШпбеЪаћ, 2011, ийз. 163.

190
йЭзЭдШ ШжзавШ 2018. ЫеЬадЭ а к зШЯЫеЪезк иШ вебШвдаг ийШдеЪдапйЪег
дајЭ иЭ геЫве жейЪзЬайа жеийејШњЭ бШбе дЭбзежевЭ, йШбе да жейЭиШ еЪеЫ
ава иваодеЫ дШЯаЪШ.45
Себег зШЯЫеЪезШ иШ иЪЭпйЭдабег ПШЬапег ѝеЪШдеЪаћЭг иге
иШЯдШва ЯШ жеЬШйШб е жзедШвШЮЭњк љкЬибам ибЭвЭйдам еийШйШбШ, езајЭ-
дйаиШдам ЯШжШЬ-аийеб, йебег жеийШЪљШњШ йЭгЭљШ ЯШ жзажзШйк а ЯЪедаб
нзбЪЭ РЪ. ОЭйбЭ к ЛШобеЪнк, бШе а жзавабег аибежШ ЯШ еЩјЭбШй иЭЪЭзде
еЬ њЭ. Ниаг еийШйШбШ ибЭвЭйШ даик жзедШЍЭда дабШбЪа ШзмЭевепба Шз-
йЭлШбйа, беја Ща геЫва ЬШ жегеЫдк ЩваЮЭг ЬШйеЪШњк дЭбзежевЭ.
МШ еидеЪк зШЬШ дШ йЭзЭдк а жзагЭзШ аЯ вайЭзШйкзЭ, геЫк иЭ
аЯЬЪејайа йза ЫзкжЭ дШЬЫзеЩдабШ дШ жзеийезк ПШиадибеЫ ебзкЫШ, жШ а
ежпйадЭ СзийЭдаб. ОзЪк Ызкжк оадЭ ЪЭвабЭ дЭеЩзШЍЭдЭ ава ЬЭвагаоде
жзайЭиШдЭ мезаЯедйШвде жеийШЪљЭдЭ ШгезлдЭ бШгЭдЭ жвеоЭ а ЪЭваба
зЭода еЩвкна. МШ дЭбагШ еЬ дШЪЭЬЭдам дЭбзежевШ иЭ јШЪљШјк а Шгез-
лда киШЬдана, беЬ ЫвШЪЭ а/ава деЫк жебејдабШ. МШйжаиа иЭ, дШ еидеЪк
жеЬШйШбШ аЯдЭйам к зШЬеЪагШ ШзмЭевеЫШ Д. ПШпбеЪаћШ, јШЪљШјк дШ иШге
ЬЪШ жзагЭзбШ аЯ ЙШедабШ а ВЭвабеЫ ЧаљЭЫеЪнШ. НЪШвдШ жзайЭиШдШ жве-
оШ иШ иШЪзЭгЭдеЫ ЫзеЩљШ к ЙШедабк иЭ же ЬЭвагаоде кзШЍЭдеј жШвЭе-
ЫзШлибеј ШдШваЯа йЭбийШ ЬШйкјЭ к XVII ЪЭб.46
МЭ геЮЭ иЭ аибљкоайа да геЫкћдеий ЬШ ик дЭба дШЬЫзеЩда ЩЭ-
вЭЯа Щава жзШЪљЭда еЬ ЬзЪЭйШ. ОеийејШњЭ дШЬЫзеЩдабШ еЬ ЬзЪЭйШ же-
иЪЭЬеоЭде дШг јЭ а к жкйежаик ФШдиШ ДЭздпЪШгШ аЯ изЭЬадЭ XVI ЪЭбШ.
Нжаи ЬзЪЭдам ийкЩеЪШ иШ издШгШ а вШдШЬагШ дШ ЪзмеЪагШ, беја ик жеЩШ-
ЬШда бШе еЩЭвЭЮјШ ЫзеЩдам зШбШ иЭ еЬдеиа дШ еЩвШий ебе ЬШдШпњЭ ѝШ-
ЫеЬадЭ.47
АгезлдЭ жевеЮЭдЭ бШгЭдЭ жвеоЭ иЭ јШЪљШјк Ъзве зШде дШ изЭ-
ЬњеЪЭбеЪдаг дЭбзежевШгШ РзЩајЭ. ЊамеЪе жеийејШњЭ иЭ ЯШжШЮШ дШ дЭ-
бзежевШгШ ЯШжШЬдЭ РзЩајЭ к пазебе мзедевепба ЬШйеЪШдег жЭзаеЬк
еЬ XIII Ье XVII ЪЭбШ, иШ дЭЯдШйдаг еЬийкжШњагШ к еЩвабеЪШњк. Агез-
лда жевеЮЭда дШЬЫзеЩдана иЭ ЪЭЯкјк бШбе ЯШ дШјийШзајШ ЫзеЩдШ еЩЭ-
вЭЮјШ, йШбе а ЯШ иазегШпдајЭ изЭЬадЭ изжибеЫ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ.48
45
Т зШЯЫеЪезк иШ ШзмЭевеЫег ДкпШдег ПШпбеЪаћЭг иге иШЯдШва ЬШ јЭ еЪШј ве-
бШвайЭй дШЪЭЬЭд ЩЭЯ жзЭймеЬдЭ жзеЪЭзЭ дШ йЭзЭдк, дШ еидеЪк бШЯаЪШњШ јЭЬдеЫ гЭпйШ-
дадШ.
46
ДкпШд ПШпбеЪаћ, 2011, ийз. 158.
47
МабевШ ДкЬаћ, Ссапа гпнбља и мадгпнбми бекези т Спбији, БЭеЫзШЬ, 1995, ийз. 6.
48
МабевШ ДкЬаћ, Ссапа гпнбља и мадгпнбми бекези т Спбији, БЭеЫзШЬ, 1995, ийз.
70-71.

191
 ѝЭвЭдШ ЕзЬЭљШд к иЪег зШЬк „РзЭЬњеЪЭбеЪда дШЬЫзеЩда ижегЭ-
дана к еЩвШийа ПШиШ“ дШЪеЬа даЯ дЭбзежевШ дШ бејагШ иЭ јШЪљШјк дШЬ-
ЫзеЩда ЩЭвЭЯа к еЩвабк Шгезлдам ЬЭвагаоде жзайЭиШдам жвеоШ, оаја
жзагЭзна жзЭвШЯЭ а 2 г ЬкЮадЭ а ебе 40 нг ЬЭЩљадЭ: иЭве ГзкЩЭйаћЭ,
„КШйадибе ЫзеЩљЭ“ к ДзкпйаднагШ (ЯШиЭвШб иЭвШ ОеЮЭЫШ, к Ьевада
ЉкЬибЭ зЭбЭ), „ГШј“ к РвШйада, „Гзобе ЫзеЩљЭ“ к БШвЭйаћагШ, „ХзбЪа-
дШ“ к ЙеЯдабк дШ ПеЫеЯда а „Гзобе ЫзеЩљЭ“ к ЯШиЭебк ВЭвабе КкбШзЭ.49
АгезлдЭ бШгЭдЭ жвеоЭ иЭ дШ дЭбзежевШгШ к еЩвШийа ПШиШ јШ-
ЪљШјк бзШјЭг XIII а жеоЭйбег XIV ЪЭбШ а жзЭЬийШЪљШјк дШјийШзајЭ
ЫзеЩдЭ ЩЭвЭЫЭ. МШ дЭбзежевШгШ иШ еокЪШдаг жзЪеЩайдаг зШижезЭЬег
дШЬЫзеЩдабШ, бШе к БШвЭйаћк, ГзкЩЭйаћк, Дењаг ЧйайШзагШ ава Ое-
жШгШ, ШгезлдЭ иШге ЬЭвагаоде еЩзШЍЭдЭ жвеоЭ ЯШдагШјк јЭЯЫзШ изЭ-
ЬњеЪЭбеЪдам ЫзеЩШљШ, а жзЪЭ даЯеЪЭ беја ЯШкЯагШјк жзеийез ебе нз-
бШЪШ, нзбЪадШ ава ЯШЪЭйадШ. НЪШбЪШ ЯШжШЮШњШ жейбзЭжљкјк а ШзмЭеве-
пбШ аийзШЮаЪШњШ дЭбзежевЭ дШ вебШвайЭйк „ХзбЪадШ“ к ебевада Ск-
йадШ, бејШ ик жейЪзЬавШ ЬШ дШјийШзајЭ ЫзеЩеЪЭ, дЭжеизЭЬде кЯ иШбзШвда
еЩјЭбШй, иШ бзШјШ XIII а аЯ жзЪЭ ЬЭнЭдајЭ XIV ЪЭбШ жебзаЪШјк ШгезлдЭ
бШгЭдЭ жвеоЭ.50 АгезлдЭ ЬЭвагаоде еЩзШЍЭдЭ жвеоЭ еЬ пбзаљнШ ик
еЩЭвЭЮШЪШвЭ а дЭбЭ еЬ ЫзеЩеЪШ дШ дЭбзежева ебе нзбЪЭ гШдШийазШ ВЭ-
вкћЭ, ЬШйеЪШдЭ к бзШј XIV а жзЪк жевеЪадк XV ЪЭбШ.51 ЛШиаЪдк бШгЭдк
жвеок, иШ кЮаг ЯШбепЭдаг аийеодаг ЬЭвег, иШ ЫзеЩљШ к ЙШедабк,
ШзмЭевеЫ Д. ПШпбеЪаћ ЬШйкјЭ, дШ еидеЪк дШйжаиШ, к XVII ЪЭб.
ДзкЫк ЪЭвабк Ызкжк дШЬЫзеЩдам ЩЭвЭЫШ йзийЭдаобЭ еЩвШийа оадЭ
киШЬдана, ЬЭвагаоде еЩзШЍЭда, еЬ пбзаљнШ, жЭпоШзШ, бЪШзнайШ а
зЭодам еЩвкйШбШ.
Агезлда бШгЭда киШЬдана дШ дЭбзежевШгШ зШпбЭ еЩвШийа
жзаикйда ик еЬ бзШјШ XIII ава жеоЭйбШ XIV ЪЭбШ, бШЬШ иЭ жејШЪљкјк а
мезаЯедйШвдЭ ЬЭвагаоде еЩзШЍЭдЭ жвеоЭ. АзмЭевепбШ аийзШЮаЪШњШ
дЭбевабе вебШвайЭйШ к ЩваЯада СзЫеЪапйШ беЬ МеЪеЫ ОШЯШзШ а к ебе-
вада гШдШийазШ РежећШда жејШЪк Шгезлдам киШЬдабШ мзедевепба
ЪЭЯкјк ЯШ бзШј XIV а иШг жеоЭйШб XV ЪЭбШ. ОзаикийЪе Шгезлдам киШ-
ЬдабШ геЮЭ иЭ жзШйайа дШ дЭбзежевШгШ јкЫеЯШжШЬдЭ РзЩајЭ Ье иШгеЫ
бзШјШ XVII ЪЭбШ а гаЫзШнајибам жзегЭдШ ийШдеЪдапйЪШ кивеЪљЭдам ВЭ-
вабег иЭеЩег 1690. ЫеЬадЭ.52

49
ѝЭвЭдШ ЕзЬЭљШд, Спедњнвейнвми мадгпнбми ронлемици т нбкарси Рара, АзмЭе-
вепба адийайкй БЭеЫзШЬ, жеиЭЩдШ аЯЬШњШ 31, ЛкЯЭј ПШи – МеЪа ОШЯШз, БЭеЫзШЬ, 1996,
ийз. 42-43.
50
Ирсн, ийз. 85-86.
51
ГезЬШдШ ГШЪзаћ а БзШдаивШЪ ХЪЭйбеЪаћ, 2015, ийз. 16.
52
ѝЭвЭдШ ЕзЬЭљШд, 1996, ийз. 95-96.

192
 СзЭћк Ызкжк Ща оадавШ ЬЪШ киШЬдабШ еЩвабШ бзийШ иШ дЭбзежевЭ
к ЛШвеј ѝШиабеЪана. ИЯЬкЮЭдеЫ ик а ЯШеЩљЭдеЫ ЫезњЭЫ бзШбШ, иШ иШге
зкЬагЭдйШзде дШЯдШоЭдаг мезаЯедйШвдаг бзШнагШ. ѝЭЬШд жзагЭзШб јЭ
кбзШпЭд ЪЭвабаг Ызобаг бзийег беја ЯШкЯагШ нЭдйзШвде жељЭ киШ-
ЬдабШ, а иШ ЬЪШ кзЭЯШдШ јЭЬдШбебзШбШ бзийШ иШ вЭЪЭ а ЬЭидЭ ийзШдЭ
аЯдШЬ. ДзкЫа жзагЭзШб агШ иШге јЭЬШд кзЭЯШд бзий дШ нЭдйзШвдег
жељк. Ое иЪег еЩвабк еЪа дШЬЫзеЩда ЩЭвЭЯа Ща иЭ геЫва иЪзийШйа к
Ызкжк Шдйзежегезлдам бзийеЪШ.
Йзийеваба дШЬЫзеЩдана аЯ ЛШвЭ ѝШиабеЪанЭ геЫк иЭ игЭийайа к
Ызкжк киШЬдабШ иШ йзШжЭЯеаЬдаг Ыезњаг бзШбег, же йажевеЫаЯШнаја
дШЬЫзеЩдам ЩЭвЭЫШ еЩвШийа ПШиШ, бејк јЭ жзЭЬийШЪавШ ѝ. ЕзЬЭљШд. Р еЩ-
Яазег дШ йе ЬШ бзийеЪа аЯЬкЮЭдеЫ ЫезњЭЫ бзШбШ иШ ЯШеЩљЭдег аЪанег
жеЬиЭћШјк дШ љкЬибк лаЫкзк геЫк иЭ иЪзийШйа к бШйЭЫезајк Шдйзежегез-
лдам дШЬЫзеЩдабШ. МШјоЭпћа гейаЪ кзЭЯШд дШ њагШ јЭ бзий ава љкЬибШ
лаЫкзШ. ЦЭийе јЭ жеЪзпадШ дШЬЫзеЩдабШ пйебеЪШдШ, жШ жзЭЬийШЪШ бзийШ
аЯвШЯа аЯ жеЪзпадибЭ зШЪда ЫзеЩдеЫ ЩЭвЭЫШ,53 бШе дШ жзагЭзбк аЯ ЛШ-
вЭ ѝШиабеЪанЭ.
Адйзежегезлда киШЬдана бзийеЪа јШЪљШјк иЭ к еЩвШийа ПШиШ
жевеЪадег XV ЪЭбШ а њамеЪШ жејШЪШ иЭ геЮЭ жзШйайа Ье бзШјШ XVI
ЪЭбШ, Ш жеийШјк ЬегадШдйда еЩваб дШЬЫзеЩдеЫ ЩЭвЭЫШ бзеЯ оайШЪ XVII
ЪЭб. ОеЯдШйа ик жзагЭзна иШ пазЭЫ жеЬзкојШ ПШиШ иШ дЭбзежевШ к:
БШвЭйаћк, РвШйада, ГзШоШдагШ, ИЯЩанШгШ, ОежШгШ, РежећШдагШ а Йе-
Ядабк.54
ѝЭЬада жеЯдШй гейаЪ дШ изЭЬњеЪЭбеЪдаг дШЬЫзеЩданагШ йзийЭ-
даобЭ еЩвШийа јЭ бзий. ѝШЪљШ иЭ иШге дШ ЬЪШ жзагЭзбШ аЯ ЛШвЭ ѝШиа-
беЪанЭ а аибљкоаЪе јЭ ЪЭЯШд ЯШ ШдйзежегезлдЭ киШЬдабЭ иШ аЯЬкЮЭ-
даг а ЩвШЫе ЯШеЩљЭдаг Ыезњаг бзШбег.
Йзий јЭ мзапћШдибаг йкгШоЭњагШ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ Щае иагЩев
ЪШибзиЭњШ а жеЩЭЬЭ дШЬ игзћк. Т дШзеЬдег ЪЭзеЪШњк бзий јЭ жзЭЬийШЪ-
љШе ЯШгЭдк а жзабШЯ иШгеЫ жебејдабШ к ЫзеЩк, пйе јЭ дШјЭбижванайдајЭ
аибШЯШде дШ Шдйзежегезлдаг дШЬЫзеЩданагШ. ЛейаЪ бзийШ иЭ геЮЭ
жеигШйзШйа бШе бзШјњШ ийаваЯШнајШ љкЬибеЫ йЭвШ.55
МШ јЭЬдег еЬ дШЬЫзеЩдабШ аЯ ЛШвЭ ѝШиабеЪанЭ, Шбе бзий жеигШ-
йзШге бШе љкЬибк лаЫкзк, кзЭЯШдШ ЬЪШ гШњШ бзийШ дШ ЫезњЭг аЯЬкЮЭ-
дег бзШбк, беја жзЭЬийШЪљШ ЫвШЪк, геЮЭге иШЫвЭЬШйа а бШе жзабШЯ
еоајк жебејдабШ.
53
Ирсн, ийз. 52-53.
54
Ирсн, ийз. 99.
55
Ирсн, ийз. 123-124.

193
 МШјийШзаја ЬЭе дЭбзежевЭ к ЛШвеј ѝШиабеЪана, иШ Шгезлдаг
мезаЯедйШвдаг жвеоШгШ ЯШкЯагШ жзеийез, еЩзШийШе мзШийеЪег пкгег,
иЭЪЭзде еЬ иШЪзЭгЭдеЫ ЫзеЩљШ, бШе а њЭЫеЪ ЯШжШЬда ЬЭе, а геЮЭ иЭ дШ
еидеЪк лезга дШЬЫзеЩдабШ мзедевепба игЭийайа к XIV ава XV ЪЭб.
МЭбзежевШ иЭ йебег XVI а XVII ЪЭбШ пазавШ бШ јкЫк а аийебк, а Ье-
гадШдйдЭ лезгЭ дШЬЫзеЩдам ЩЭвЭЫШ ик Щава дЭеЩзШЍЭда ава ЬЭва-
гаоде жзайЭиШда киШЬдана беЬ ЫвШЪЭ а деЫк жебејдабШ. Адйзежеге-
злда бзийеЪа к бзШјњЭг јкЮдег ЬЭвк дЭбзежевЭ иЪШбШбе жзажШЬШјк
жкдег XVII ЪЭбк, бШЬШ јЭ дЭбзежевШ ЩавШ дШжкпйЭдШ, дШјЪЭзеЪШйдајЭ
кивЭЬ иЭљЭњШ вебШвдеЫ ийШдеЪдапйЪШ, жзекЯзебеЪШдеЫ икбеЩагШ а
ийзШмег еЬ еЬгШЯЬЭ йебег ВЭвабеЫ ЩЭобеЫ зШйШ (1683-1699). ДевШибег
деЪеЫ ийШдеЪдапйЪШ к ЬзкЫеј жевеЪада XVIII ЪЭбШ изЭЬњеЪЭбеЪдШ дЭ-
бзежевШ јЭ аибезапћЭдШ ЯШ иШмзШњаЪШњЭ. ИЯ йеЫ жЭзаеЬШ агШге ЪЭвабЭ
гШиаЪдЭ бзийеЪЭ „йажШ ОЭйзеЪШ нзбЪШ“. ГзеЩљЭ иЭ бШидајЭ пазаве а
деЪа кбежа ик ЯШмЪШйава јкЮда а ЯШжШЬда ЬЭе ийШзЭ дЭбзежевЭ.
РШмзШњаЪШњЭ дШ дЭбзежева к ГевкЩеЪнк јЭ ЪЭзеЪШйде ЯШжеоЭве к
XIV ЪЭбк а йзШјШве бзеЯ оайШЪ XV ЪЭб. АдШвеЫајЭ иШ дШЬЫзеЩдаг ЩЭ-
вЭЯагШ аЯ еЩвШийа ПШиШ а к жезйа гШдШийазШ ВЭвкћЭ йе а жейЪзЍкјк.
МЭбзежевШ к РйШзег СзийЭдабк иЪШбШбе јЭ гвШЍШ еЬ едЭ к Гевк-
ЩеЪнк, а дШ њеј јЭ жзагЭйде еЬикийЪе ЪЭвабам жзайЭиШдам дШЬЫзеЩдам
мезаЯедйШвдам жвеоШ. ДегадШдйда еЩваб ЫзеЩдам ЩЭвЭЫШ ик Шгезлда
киШЬдана оЭве ЫвШЪЭ а беЬ деЫк жебејдабШ, беја Ща иЭ дШ еидеЪк ШдШ-
веЫајШ геЫва мзедевепба ЬШйеЪШйа к жЭзаеЬ XVI-XVII ЪЭбШ.
ОейЪзЬк еЪам мажейЭЯШ геЫк ЬШйа иШге ЩкЬкћШ иаийЭгШйибШ Шз-
мЭевепбШ аийзШЮаЪШњШ. МЭбзежевШ к РйШзег СзийЭдабк јЭ кЫзеЮЭдШ
иШЪзЭгЭдаг кбежШЪШњагШ, бШе а јЭЬШд ЬЭе едЭ к ЛШвеј ѝШиабеЪана.
„РйШзе ЫзеЩљЭ“ к ГевкЩеЪнк, Шбе иЭ лезгШвде-жзШЪде дЭ ЯШпйайа бШе
ШзмЭевепба вебШвайЭй к ибезајеј ЩкЬкћдеийа, бШе јЭЬадийЪЭд бквйкзде-
аийезајиба ижегЭдаб изЭЬњЭЫ ЪЭбШ дШ жзеийезк ежпйадЭ СзийЭдаб,
жзЭйа ежШидеий ЬШ ЩкЬЭ кдапйЭде авЭЫШвдаг аибежШЪШњагШ „йзШЫШоШ ЯШ
ЩвШЫег“. ѝЭЬШд ЫзеЩ јЭ ЪЭћ зШибежШд а кдапйЭд.
ОейЪзЬк жеийејШњШ изЭЬњеЪЭбеЪдам дЭбзежевШ дШ еидеЪк њаме-
Ъам адЬабШйаЪдам дШЯаЪШ дШ жейЭиагШ: „Пагибе-КШйадибе ЫзеЩљЭ“ к
ОкдепЭЪаћагШ, „Пагибе ЫзеЩљЭ“ к НбзкЫвана, „Скзибе ЫзеЩљЭ“ к Бк-
ојк, „ВејдЭЮ“ к ГевкЩеЪнк, „ГезкдеЪШн“ к ПаЍЭЪпйана, „Пагибе Ызе-
ЩљЭ“ к ГзШЩеЪнк, „РЪ. ЛШзадШ“ к ПаЍЭЪпйана, „Гзобе ЫзеЩљЭ – ПЮа-
пйЭ“ к БзЭЯеЪана, „ДагайзајШ“ к ЛШвеј РкЫкЩада, „ИгШњЭ Д. АвЭбиа-

194
ћШ“ к Пкјапдабк, „ЂкзеЪШоШ“, „ЌаЬеЪибе ЫзеЩљЭ к ЪадеЫзШЬагШ“,56 „Гзе-
ЩљапйЭ к иЭвк“ а „ГзеЩљапйЭ беЬ иЭеибЭ икЬданЭ“, иЪЭ к БеЫЬШњк,
„ЌаЬеЪибе ЫзеЩљЭ“ к ОвШдадана, „ГзеЩљапйЭ“ к ГезњЭг ДкЩаок, „Ќа-
ЬеЪибе ЫзеЩљЭ“57 а „ГеижеЍадШ нзбЪШ“ к Оељда, геЫк ЬШйа јЭЬаде ШзмЭ-
евепбШ аийзШЮаЪШњШ, и еЩЯазег дШ йе ЬШ ик дШЬЫзеЩда ЩЭвЭЯа иШ ЪЭћа-
дЭ дШЪЭЬЭдам дЭбзежевШ к дЭбег жЭзаеЬк зШЯЪкоЭда а дЭжеЪзШйде кда-
пйЭда. МШ йШј дШоад иге еийШва кибзШћЭда ЯШ ЩељЭ жеЯдШЪШњЭ изжибам
изЭЬњеЪЭбеЪдам дШЬЫзеЩдам еЩЭвЭЮјШ дШ жзеийезк йзийЭдаобЭ ежпйадЭ
(ЙШзйШ IV а V).
МЭбзежевЭ „РЪ. ЛШзадШ“ к ПаЍЭЪпйана, „ДагайзајШ“ к ЛШвеј
РкЫкЩада, „ЂкзеЪШоШ“ к БеЫЬШњк, „БШиШй“ а „ГеижеЍадШ нзбЪШ“ к Оељда,
к жезйа гШдШийазШ ВЭвкћЭ а ЉкЩеийањШ, а беЬ нзбЪЭ РЪЭйЭ АдЭ к Бкојк
ЩавЭ ик ЪЭЯШдЭ ЯШ иШбзШвдЭ еЩјЭбйЭ. АзмЭевепбШ аийзШЮаЪШњШ Ща йзЭ-
ЩШве ЬШ еЬЫеЪезЭ дШ жайШњЭ ЬШ ва ик дЭбзежевЭ жзЭймеЬавЭ аЯЫзШЬња
нзбЪЭдам еЩјЭбШйШ ава ик иЭ дШбдШЬде зШЯЪавЭ ебе њам (ЙШзйШ IV а V).

Ск. 1. Ск. 2.

56
ЛеЫве Ща Щайа аийеЪЭйде иШ „ЂкзеЪШоег“.
57
ВЭзеЪШйде вебШвайЭй „БШиШй“ беЬ иЭеибЭ нзбЪЭ к Оељда, беја јЭ аийзШЮаЪШе
жзел. ЛавејЭ ВШиаћ жеоЭйбег XX ЪЭбШ.

195
 Ск. 3.

Ск. 4.

58
Ск. 5. Ск. 6.

58
МЭбзежевШ к жезйа гШдШийазШ ВЭвкћЭ, 2006. (жзЭкЯЭйе аЯ ГезЬШдШ ГШЪзаћ а
БзШдаивШЪ ХЪЭйбеЪаћ, Вектће, ЙзШљЭЪе, 2015, ийз. 15)

196
Ск. 7. Мамарсип Вектће, нрмнва цпйве ра мейпнонкнл, ирспаживања 2006. (опетзесн из
Гнпдама Гавпић и Бпамиркав Цвесйнвић, Вектће, Кпаљевн, 2015, рсп. 15)

Капса I: 1. „Ссапн гпнбље“, 2. „Секишсе“, 3. Цпйва Св. Мапиме

197
 Капса II: 1. Нейпнонка „Мака Јарийнвица“, 2. „Секишсе“, 3. „Бачишсе“,
4. Цпйва Св. Јнвам (Св. Песйа)

Капса III: 1. „Тпмнвача“, 2. „Сйкноићйн гпнбље“

198
 Капса IV: 1. „Гпнбљишсе“, Д. Дтбич; 2. „Џиднврйн гпнбље“, Пкамимица; 3. „Гнронђима
цпйва“, Пнљма; 4. „Барас“, Пнљма; 5. „Дилиспија“, М. Стгтбима; 6. „Илање Д. Акейрића“,
Ртјишмий; 7. „Ђтпнвача“, Бнгдање; 8. „Гпнбљишсе т рект“, Бнгдање; 9. „Гпнбљишсе йнд
ренрйе ртдмице“, Бнгдање; 10. „Рилрйн гпнбље“, Гпабнвац

Капса V: 1. „Гпчйн гпнбље – Ржишсе“, Бпезнвица; 2. „Гпнбље Мака Јарийнвица“,

Јарийнвица; 3. „Ттпрйн гпнбље“, Бтчје; 4. Цпйва Св. Аме, Бтчје; 5. Цпйва Св. Мапиме,
Риђевшсица; 6. „Рилрйн-Ласимрйн гпнбље“, Птмншевићи; 7. „Гнптмнвац“, Риђевшсица;
8. Мамарсип Вектће, Вектће; 9. „Рилрйн гпнбље“, Ойптгкица; 10. „Сйкноићйн гпнбље“, С.
Тпрсемий; 11. „Внјмеж“, Гнктбнвац, Д. Олашмица; 12. „Ссапн гпнбље“, зарекай Ппњавнп
(Гнктбнвац)

199
 КИСЕПАСТПА

- 167 Numarli muhasebe-i vilayet-i rum-ili defteri (937/1530) II, TC

Başbakanlik devlet arşivleri genel müdürlüğü, Osmanlı arşivi daire başkanlığı,
Yayın Nu 69, Defter-i Hakani Dizisi IX, Ankara, 2004.
- СежеЫзШлибШ бШзйШ 1:75.000, ГЭеЫзШлибе ЬЭвЭњЭ ГвШЪдеЫ ГЭдЭзШв-
пйШЩШ, иЭбнајШ Ж. 7. ЙзкпЭЪШн, 1893.
- СежеЫзШлибШ бШзйШ ѝМА 1:50.000, Щз. ваийШ 531/3, ИЯЬШњЭ ВејдеЫЭе-
ЫзШлибеЫ адийайкйШ, 1970.
- МабевШ БЭзаћ а ДкпШд ПШпбеЪаћ, „ПЭЯквйШйа зЭбеЫдеиназШњШ Шдйа-
обам а изЭЬњеЪЭбеЪдам дШвШЯапйШ йзийЭдаобЭ ежпйадЭ а икиЭЬдам еЩвШийа“,
„ГвШидаб изжибеЫ ШзмЭевепбеЫ ЬзкпйЪШ“ 18, БЭеЫзШЬ, 2002.
- Лавеп БвШЫејЭЪаћ, „ЛШдШийазиба жеиЭЬа бзкпЭЪШобеЫ бзШјШ“, к Кпт-
шевац йпнз вейнве, кзЭЬдаб АЬШг Рйепаћ, МШзеЬда гкЯЭј ЙзкпЭЪШн, Йзк-
пЭЪШн, 1971.
- СеЬез БкпЭйаћ, „КЭЪШо“, Нареља рпорйих зелаља, кзЭЬдаб ѝеЪШд ХЪа-
јаћ, ЙњаЫШ 2, БЭеЫзШЬ, 1903.
- ЛавејЭ ВШиаћ, „РйШзеизжибШ дШвШЯапйШ к РзЩаја – жзавеЯа жеЯдШЪШњк
ийШзЭ изжибЭ бквйкзЭ“, „РйШзадШз“, езЫШд РзжибеЫ ШзмЭевепбеЫ ЬзкпйЪШ, Ме-
ЪеЫ зЭЬШ ЫеЬадШ 1, ОзЪШ иЪЭибШ, кзЭЬдаб ВШвйзеЪаћ, ЛамШаве, БЭеЫзШЬ, 1906.
- ГезЬШдШ ГШЪзаћ а БзШдаивШЪ ХЪЭйбеЪаћ, Мамарсип Вектће, ЙзШљЭЪе,
2015.
- МабевШ ДкЬаћ, Ссапа гпнбља и мадгпнбми бекези т Спбији, БЭеЫзШЬ,
1995.
- МЭЩејпШ Ђебаћ, „МЭбШ ЯШжШЮШњШ е вабеЪагШ дШ ЮаЪежаик ВЭвкћЭ“, к
Вкарс и лнћ – вкарсека лнпаврйе Спбије нд 1365. дн 1402. гндиме, Ыв. кзЭЬдаб
жзел. Ьз РадапШ Лапаћ, ЙзкпЭЪШн, 2014.
- Самегаз ЂезЍЭЪаћ, „МЭЯдШде ЫзеЩљЭ к ЖШЫкЩана. Р јЭЬдег ивабег“,
„РйШзадШз“, езЫШд РзжибеЫ ШзмЭевепбеЫ ЬзкпйЪШ, МеЪеЫ зЭЬШ ЫеЬадШ 3, РЪЭибШ
1 а 2, кзЭЬдаб Ьз ЛавејЭ Л. ВШиаћ, БЭеЫзШЬ, 1908.
- ѝЭвЭдШ ЕзЬЭљШд, Спедњнвейнвми мадгпнбми ронлемици т нбкарси Рара,
АзмЭевепба адийайкй БЭеЫзШЬ, жеиЭЩдШ аЯЬШњШ 31, ЛкЯЭј ПШи – МеЪа ОШЯШз,
БЭеЫзШЬ, 1996.
- АвЭбиШдЬзШ Оежад, „ЉкЬибШ лаЫкзШ дШ киШЬданагШ йзајк ЫзеЩШљШ к
еЩвШийа ПШиШ“, „УевбвезаийабШ“ 2/1, БЭеЫзШЬ, 2017.
- ДкпШд ПШпбеЪаћ, „ЛайеЪа а вЭЫЭдЬЭ е ШзмЭевепбаг дШвШЯапйагШ а
ижегЭданагШ к бзкпЭЪШобег ебзкЮјк“, „Лайевепба ЯЩездаб“ 5, ПШоШ, 2002.
- ДкпШд ПШпбеЪаћ, „ОзавеЯа жеЯдШЪШњк изЭЬњеЪЭбеЪдЭ йежеЫзШлајЭ бзк-
пЭЪШобеЫ бзШјШ“, „ЙзкпЭЪШоба ЯЩездаб“ 15, ЙзкпЭЪШн, 2011.

200
прикази
 Ивам Пирсић

МОНОГРАФИЈА „ТРАГОМ ЈЕФИМИЈЕ“

Опнчке гндиме је т издањт две мајзмацајмије спрсемицйе имрси-

стхије йткстпе – Мапндмнг тмивепзисеса и Мапндме бибкинсейе „ѝеуи-
лија“, изачка лнмнгпауија н Спрсемийт и нйнкими онд мазивнл Спагнл
ѝеуилије, цији рт тпедмихи ирснпицапйа ѝекема Втйцевић и Вепнљтб
Втйачимнвић. Лнмнгпауија је марсака йан ден опнјейса „Лнпава т рп-
хт Спрсемийа“, йнји заједмицйи пеакизтјт Лимирсапрсвн йткстпе и
Ночсима Спрсемий. Ктйртзмн издање, нбиље йвакисесмиф унснгпауија,
тз днбпн тпађем тпедмицйи онран, йнји ре нгкеда т избнпт йвакисесмиф
села, јармн и йнмхизмн опеземснвамиф, опедрсављајт гкавме опедмнрси
лнмнгпауије. Ра сефмицйе рспаме ре, дайке, без опесепивања лнже пе-
ћи да је пец н векекеомнл издањт, цији је сейрс опнопаћем лмнгнбпнј-
мил унснгпауијала марсакил т опесфндмиф мейнкийн дехемија, нд рспа-
ме пазкицисиф унснгпауа. Унснгпауије рт тоецасљиве (гнснвн „опица
за ребе“), и т већими рктцајева векийнг унпласа, чсн лнмнгпауијт ци-
ми онребмн опијелцивнл за цисанхе пазкицисиф рсапнрмиф днби и ми-
вна нбпазнвања, а т онједимил декнвила и рвнјевпрмнл унсн-лнмн-
гпауијнл, р нбзипнл ма днлимамсам онкнжај и змацај унснгпауија т
ндмнрт ма опнопасми сейрс. Нцейивамн, опенвкађтјт унснгпауије йтк-
стпмн-ирснпијрйнг маркеђа (ронлемийа, лтзејрйиф ейронмаса и апфен-
кнчйиф апсеуайаса) спрсемицйнг йпаја. Леђтсил, онребмнрс лнмнгпа-
уије опедрсављајт унснгпауије йнје опийазтјт рвайндмевми живнс (он-
ребмн йткстпми живнс) спрсемицйнг йпаја т опнсейкиф мейнкийн дехе-
мија. Силе ре нва лнмнгпауија рвпрсава т пед дека йнја ре, и мапасивмн
и визтекмн, баве кнйакмил лийпнйнрлнрнл ики ирснпијнл „рвайндмев-
мнг живнса“ (р нбзипнл ма сн да рт ирснпијрйи радпжаји днлимамсми),
ндмнрмн дптчсвемнл ирснпијнл т чипел рлиркт, чсн лнмнгпауији дн-
дасмн даје ма змацајт. Радпжаји из онкисицйе ирснпије Спрсемийа и
нйнкиме (йнји ре лнгт маћи и т мейил дптгил лнмнгпауијала и опегке-
дила), нвде рт рведеми ма пазтлмт и менофндмт лепт, чсн је, он мачел
личљењт, иропавмн и тпедмицйи венла зпекн тпађемн, р нбзипнл ма
вичерсптйт малемт лнмнгпауије. Тпедмихи рт ре, без ртлње, нрил мат-
цмил и йткстпмил онспебала, птйнвндики и нмил опайсицмијил онбт-
дала – лнмнгпауија ће онрктжиси йан рвнјевпрми йткстпми вндиц, са-
цмије вндиц йпнз йткстпмн-ирснпијрйт бачсимт, аки и айстекмт йткстп-
мт онмтдт, спрсемицйе ночсиме. Нва стпизлнкнчйа малема, т йнмсей-

203
рст йткстпмнг стпизла (где спрсемицйа ночсима и се йайн ила чса да
онмтди), нгкеда ре и т цињемихи да је лнмнгпауија чсалоама двнје-
зицмн – т рпорйн-птрйнј и рпорйн-емгкерйнј вапијамси.
Лнмнгпауијт цими редал хекима: опва ре ндмнри ма нрмнвме
генгпаурйн-делнгпаурйе ондасйе н спрсемицйнл йпајт (рсп. 11-47); се-
ла дптге хекиме је ирснпијрйи пазвнј спрсемицйнг йпаја нд опаирснпије
дн мнвнг вейа (рсп. 47-69); т спећнј хекими опийазамн је йткстпмн-ирсн-
пијрйн маркеђе спрсемицйе ночсиме (рсп. 69-105); цесвпса хекима пе-
зепвирама је за опедрсављање имрсистхија йткстпе т Спрсемийт (рсп.
105-145); оеса хекима опедрсавља гкавме йткстпме ламиуерсахије т
Спрсемийт (рсп. 145-173); черса хекима мар тонзмаје ра тлесмицйил збип-
йала и кегасила йнје цтвајт спрсемицйе имрсистхије йткстпе (рсп. 173-
183); села онркедње, редле хекиме, рт тдптжења гпађама йнја утмйхи-
нмичт т спрсемицйнј ночсими (рсп. 183-189).
Т опвнл дект лнмнгпауије, ма ралнл онцесйт, размајелн замил-
љив ондасай (мнв и за атснпа нвнг опийаза) да је Спрсемий днбин иле он
биљхи спрхи (ики спрсихи), йнја је бика йапайсепирсицма за лнцвапма
ондптцја Заоадме Лнпаве. Ркеди замилљив ноир опипндмиф бнгасрсава
спрсемицйнг йпаја (пейе, укнпа и уатма). Засил ркеде ондахи н бпнјт и
махинмакмнј рсптйстпи рсамнвмичсва, и нрмнвме имунплахије н адли-
мирспасивмнл тпеђењт, ранбпаћајмнј имупарсптйстпи и нрмнвмил опи-
впедмил гпамала – онљнопивпеди (йан нрмнвмнј опивпедмнј декасмнрси
дамар) и лесакрйнј имдтрспији, он йнјнј је Спрсемий дехемијала бин ма-
дакейн, лнже ре пећи и рвесрйи онзмас, зафваљтјтћи мейадачњел ги-
гамст из нбкарси лачимрйе имдтрспије – „Опвнј оеснкесйи“. Опва хеки-
ма завпчава ре йпасйил изкагањила н ронпст, нбпазнвмил имрсистхи-
јала и важмил ламиуерсахијала Спрсемийа и нйнкиме.
Ден н ирснпији спрсемицйнг йпаја нбиктје унснгпауијала апфе-
нкнчйиф апсеуайаса и ейронмаса из опаирснпијрйнг, амсицйнг и рпе-
дњнвейнвмнг оепинда, декнл он опви отс нбјављемиф, а онфпањемиф т
збипйала пазкицисиф йткстпмиф имрсистхија (кнйакмиф и махинмак-
миф). Рвайайн је мајзамилљивији ден (йайн за онзмаванхе и опнуерин-
макхе, сайн и за аласепе – апфенкнчйе и ирснпијрйе „ркаднйтрхе“) н
опаирснпијрйил апфенкнчйил маказичсила т спрсемицйнл йпајт („Бка-
гнсим“ йнд река Онљма и „Шљивий“ т рект Рспагапи). Ркеди изкагање н
амсицйил и рпедњнвейнвмил кнйакисесила т спрсемицйнл йпајт, нд йн-
јиф рт мейи јнч твей сајамрсвеми и меднвнљмн ирспажеми, опейпивеми
векнл кегемди и мапндмнг опедања (йан чсн је „ѝепимим гпад“ т рект
Гпабнвхт), чсн иф цими опивкацмил ме ралн за ирснпицапе и апфен-

204
кнге, већ и за љтбисеље рпедњнвейнвме еорйе йњижевмнрси и йњижев-
мнрси йнја ре нркања ма еорйе радпжаје из нвнг пазднбља. Мнвнвейнвмн
пазднбље радпжи йпасай опегкед ирснпије спрсемицйнг йпаја онд нрлам-
рйнл вкачћт (дн нркнбнђења 1833. гндиме), днопимнра нвнг йпаја т
нркнбндикацйил паснвила (1912-1918), йан и рспадањел спрсемицйнг
йпаја т МАСН агперији 1999 гндиме.
Хемспакмн лерсн т лнмнгпауији затзила ден н йткстпмн-ирсн-
пијрйил и вепрйил ронлемихила спрсемицйнг йпаја, а, нцейивамн, он-
ребмн лерсн леђт њила опиоада „бирепила“ рпорйнг рпедњнвейнвмнг
гпадисељрсва, цији змацај дакейн опевазикази спрсемицйи йпај – лама-
рсипила Љтбнрсиња и Вектћа. Опви је задтжбима р йпаја XIV вейа йме-
гиње Ликихе, жеме йнрнврйнг векийнлтцемийа, лнпаврйнг ймеза Каза-
па Фпебељамнвића. Ламарсип затзила онребмн лерсн т рпорйнј рпедњн-
вейнвмнј апфисейстпи (онзмас је он парйнчмнј нпмалемсихи). Нрил
ймегиње Ликихе, ламарсип је онзмас јнч он једмнј змацајмнј кицмнрси
рпорйнг рпедњег вейа – лнмафињи ѝеуилији, опвнј рпорйнј оермийињи,
цијег је птйт и дтфа декн „Онфвака ймезт Казапт“, йнје ре рласпа једмил
нд мајважмијиф дека рпорйе рпедњнвейнвме йњижевмнрси, а за йнје ре
вептје да је марсакн топавн т Љтбнрсињи. Т нвнл дект лнмнгпауије ре,
сайнђе, маказе замилљиви ондахи н хпйвала т спрсемицйнл йпајт ра-
гпађемил т XIX вейт, йан и н дптгил гпађевимала нд изтзесмнг йтк-
стпмн-ирснпијрйнг змацаја (йан чсн је йтћа спгнвха и онкисицапа, Оеспа
Йасића, мајрсапија нцтвама згпада т спрсемицйнл йпајт, аки и дптги пе-
опеземсасивми нбјейси и ронлемихи онрвећеми онгимткила т рвесрйил
паснвила и дптгил ирсаймтсил кицмнрсила из спрсемицйнг йпаја).
Т мапедмнл онгкављт дас је ражес опегкед ирснпијрйнг пазвнја и
декнвања мајзмацајмијиф имрсистхија йткстпе – Мапндмнг тмивепзисе-
са, хемсапа за нбпазнвање и йткстпт, Мапндме бибкинсейе, Днла йткст-
пе, онзнпичса), йан и пазвнја и радпжаја Лтзејрйе збипйе, йнја је ден
(нпгамизахинма једимиха) Мапндмнг тмивепзисеса. Онребмт оажњт би-
бкинуика и ирспаживаца опивтћи ће опегкед издавацйе декасмнрси
Мапндме бибкинсейе т Спрсемийт.
Опенрсаки декнви лнмнгпауије онрвећеми рт, тркнвмн пецемн,
айстекмнј йткстпмнј онмтди (р нбзипнл ма сн да рт т опесфндмил де-
кнвила тгкавмнл бики нбтфваћеми ирснпијрйи радпжаји). Мајзмацајмија
ламиуерсахија т Спрсемийт, он йнјнј нва вапнч рве виче онрсаје једмн
нд йткстпмиф рпедичса Рпбије, ригтпмн рт „ѝеуилијими дами“, йнји ре,
т царс опве рпорйе оермийиње, ндпжавајт нд 1971. гндиме. Нва ламиуе-
рсахија већ дехемијала опедрсавља лерсн нйтољања оермийа, гктлаха,

205
ркийапа и дптгиф тлесмийа, љтбисеља тлесмнрси, рпедњнвейнвља и
отсмийа малепмийа, а њеми тцермихи и гнрси рт онзмасе јавме кицмн-
рси и йткстпми падмихи, хпйвеми векийнднрснјмихи и дпжавмихи. Лн-
жда лање онзмаси чипнј јавмнрси, аки ме и лање змацајми, јерт йњи-
жевми ртрпеси „Равпелема рпорйа опнза“ йнје нд, рада дакейе, 1984. гн-
диме, нпгамизтје Мапндма бибкинсейа „ѝеуилија“, а цији рт тцермихи
бике сайве йњижевме векициме, йан чси рт: Линдпаг Бткаснвић, Дпагн-
ркав Лифајкнвић, Ликнпад Оавић, и лмнги дптги.
Ма онркедњиф мейнкийн рспама лнмнгпауије опедрсављеме рт
тлесмицйе збипйе и кегаси йнји ре цтвајт т йткстпмил имрсистхијала
Спрсемийа и йнји тонсотњтјт бнгаст йткстпмт онмтдт н йнјнј је опес-
фндмн бикн пеци.

***
Лнмнгпауија н Спрсемийт йнја је опед мала, рвайайн опедрсавља
змацајам и фпабап ондтфвас емстзијарса – ирспаживаца и йткстпмиф
падмийа – једме лаке рпедиме, йайвил ре ме лнгт онфвакиси ми нми из
лмнгн већиф и пазвијемијиф гпаднва Рпбије. Лнмнгпауија т рвнл већел
дект онредтје екелемсе матцмнг дека опегкедмнг йапайсепа, иайн мије
матцма лнмнгпауија т отмнл (рспнгн матцмнл) змацењт, јеп ме онредтје
онспебми матцми аоапас (роирай извнпа, кисепастпе, маонлеме тз сейрс
исд.). Леђтсил, сн и мије бика малепа рсвапанха нвнг дека. Матцме лн-
мнгпауије рт, он рвнјнј опипнди, тгкавмнл ртвноапме и мезамилљиве
чипнј цисакацйнј отбкихи јеп рт малењеме рсптцњахила из тжиф мат-
цмиф нбкарси. Рвпфа нве лнмнгпауије је рарвил дптгација – нма је ма-
лењема йайн рсптцњахила, сайн и чипнј отбкихи, нмила йнји рт онре-
сики Спрсемий и йнјила је нрсан т кеоил рећањила, опе рвега збнг
векийнг и змацајмнг йткстпмнг маркеђа, аки и спадихинмакмнг лнпав-
рйнг гнрснопилрсва и љтдрйе днбпнсе. Мапавмн, лнмнгпауија је мале-
њема и бтдтћил онресинхила, йайн нмила из Рпбије, сайн и нмила из
„бекнга рвеса“. Бнгасн тйпачема, иктрспнвама, визтекмн изтзесмн опи-
јелцива, ра опегпчс јармн и једмнрсавмн опедрсављемиф ондасайа из
пазкицисиф нбкарси йнје циме идемсисес и живнс једмнг йпаја, лнмн-
гпауија опедрсавља змацајам днопимнр кнйакмнј ирснпингпауији и от-
бкихирсихи, аки и кисепастпи н йткстпмнј ирснпији Рпбије. Йан сайва,
лнмнгпауија опедрсавља опавн бибкингпаурйн бкагн, замилљиви вн-
диц йпнз йткстпми, ирснпијрйи и равпелеми лиље йпаја йнји ре макази т
једмнл нд рпедичса рпорйе дтфнвмнрси, рпедњнвейнвме и лндепме ирсн-
пије.

206
 ѝекема Втйцевић

ГЕНЕРАЛ ДУШАН ДОДИЋ, ОСЛОБОДИЛАЦ СРБИЈЕ1

...јеп је нвн бин једимрсвем опизнп т ирснпији, да оечацйа сптоа т

рснот опаси йнњихт т снйт оесмајерсмн дмевмиф меопейидмиф триљемиф
лапчева.
Пасми дмевмий гемепака Дтчама Дндића

Аорспайс: Гемепак Дтчам Дндић, пнднл из спрсемицйнг река Ликт-

снвха, йнњицйи нуихип, је тзен тцечћа т рвил паснвила йнје је Рпбија вндика
т дптгнј дехемији опнчкнг вейа. Збнг векийе фпабпнрси и онжпсвнвамнрси,
внјмнг тлећа и змања, ндкийнвам је ра 15 днлаћиф и 5 рспамиф ндкийнвања. За
рнбнл је нрсавин Пасми дмевмий йнји је вндин нд 27. 08. (09. 09.) 1918. дн 23.
06. 1919. гндиме. Нвај пасми дмевмий опедрсавља извнп опвнг педа за опнтца-
вање опнбнја Рнктмрйнг упнмса и рвайндмевмнг живнса рпорйе внјрйе т опвил
бнпбемил кимијала.

Йљтцме пеци: Дтчам Дндић, Опви рвесрйи пас, Пасми дмевмий

Йњига н гемепакт Дтчамт Дндићт је марсака т нйвипт опнјейса

„Вей Векийнг паса“ онвнднл нбекежавања рснгндичњихе нд завпчесйа
Опвнг рвесрйнг паса (1918-2018). Атснп опнјейса је йтрснр ѝекема Втй-
цевић, ирснпицап. Опнјейас је пеакизнвам т нйвипт опнгпала Мапндмнг
тмивепзисеса Спрсемий, онд онйпнвисељрсвнл Ночсиме Спрсемий и Ли-
мирсапрсва йткстпе Пеотбкийе Рпбије т рападњи ра Завицајмил лтзејнл
т ѝагндими.
Йњига опедрсавља опипеђеми пасми дмевмий гемепака Дтчама
Дндића йнји је внђем нд 27. 08. (09. 09) 1918. дн 23. 06. 1919. гндиме.
Нвај пасми дмевмий опедрсавља рвнјевпрсам извнп опвнг педа н днгађа-
јила ма Рнктмрйнл упнмст т дамила његнвнг опнбнја. Опипеђиваци па-
смнг дмевмийа рт Дтчйн Гпбнвић, лтзејрйи равесмий ирснпицап, и ѝе-
кема Втйцевић, йтрснр ирснпицап, а онпндицма рећања ма гемепака Дт-
чама Дндића заоиран је опну. дп Вељйн Ликтсимнвић, једими тмтй
гемепака Дндића.2

1
Teйрс йнји ре макази опед цисанхел је опийаз опипеђемнг пасмнг дмевмийа
гемепака Дтчама Дндића ра йпасйил нрвпснл ма његнвт бингпауијт.
2
Опикийнл оирања йњиге н гемепакт Дтчамт Дндићт, ндмнрмн опипеђивања
његнвнг пасмнг дмевмийа, опипеђивацила рт онлнћ оптжики онпндиха Вељйа Ликт-

207
 Пасми дмевмий гемепака Дтчама Дндића ре дамар цтва т Зави-
цајмнл лтзејт т ѝагндими. Дмевмий је Лтзејт 1982. гндиме онйкнмин
Дтчамнв рпедњи рим, Паснљтб Дндић. Отбкийнвака га је 2003. Љтбиха
Здпавйнвић, сада, ирснпицап Завицајмнг лтзеја, дамар т оемзији. Дмев-
мий је отбкийнвам т царноирт „Йнпеми“ ра йпасйнл Дндићевнл бингпа-
уијнл онд мазивнл „Дтчам Дндић, нркнбндиках ѝагндиме – пасми дмев-
мий“.3
Нрил нвнг отбкийнвања гемепакнвнг пасмнг дмевмийа, н Дтчамт
Дндићт ре оиракн ронпадицмн, тротс, т йнмсейрст днгађаја н Опвнл
рвесрйнл паст − йада ре оиракн н нркнбнђењт онједимиф гпаднва Рпби-
је, т йњигала йнје ре баве Опвил рвесрйил паснл ики змалемисил ки-
цмнрсила спрсемицйнг, ндмнрмн йптчевацйнг йпаја.4
Кий и декн гемепака Дтчама Дндића рт мавнђеми мајцечће йан
емхийкноедијрйа једимиха т кисепастпи йнја је мабпајака бингпауије
кицмнрси змацајмиф за мейн впеле, ондмебље ики рсптйт. Нмн чсн је,
оай, заједмицйн рвил атснпила йнји рт ре (тйпасйн) нрвпмтки ма живнс
и внјмт йапијепт Дтчама Дндића је месацмн мавнђење дастла његнвнг
пнђења днй ре гемепакнв пасми дмевмий, ирснпијрйи извнп опвнг педа за
опнбнј Рнктмрйнг упнмса, гнснвн и ме онлиње.
Т нйвипт опнјейса „Вей Векийнг паса“ пеакизнвама је изкнжба н
гемепакт Дндићт йнја је гнрснвака т Завицајмнл лтзејт т ѝагндими и
Лтзејрйнј збипхи т Спрсемийт. Изкнжбт опаси и йасакнг „Гемепак Дт-
чам Дндић, јтмай Векийнг паса“.

симнвића (Дндићевнг тмтйа нд ћепйе Рилнмиде), онпндиха Дамихе Векицйнвић (тмтйе

Дтчамнвнг бпаса, Акейрамдпа-Сайе), Мимнркав Рсамнјкнвић, ирснпицап и једам нд пе-
хемземаса йњиге, Ирснпијрйи апфив Йптчевах и Ндељење Ирснпијрйнг апфива Йптче-
вах т Спрсемийт, йан и Мапндми лтзеј Бека Хпйва и Гпадрйи лтзеј Впчах. Изпажава ре
и онребма зафвакмнрс опну. дп Акейрамдпт Живнсићт, ирснпицапт и дптгнл пехемземст
ма йњизи.
3
Љтбиха Здпавйнвић, Дтчам Дндић, нркнбндиках ѝагндиме – пасми дмевмий,
Йнпеми, I, Ирснпијрйи апфив ѝагндима, ѝагндима, 2003, рсп. 201-234.
4
Маведилн ралн мейе ра маонлемнл да ре дастл пнђења гемепака Дтчама
Дндића т нвнј кисепастпи ме онйкаоа ра његнвил дастлнл пнђења т извндт из Ласицме
йњиге пнђемиф: Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. Studija o vojnoj eliti i
biografski leksikon, Beograd, 2004, str. 144 (дастл пнђења 16. 02. 1884); Лнлцикн П. Сн-
днријевић, Змацајме кицмнрси спрсемицйнг йпаја, Спрсемий, 2013, рсп. 53 (ралн гндима
без дастла); Ркнбндам Рилнмнвић, Емхийкноедија Йптчевха и нйнкиме, Йптчевах, 2016,
рсп. 117 (мавнди и дастл – 16. 02. 1884). Дтчамнва ћепйа, Рилнмида, заоалсика је да је
њем нсах пнђем 15. 02. 1884, опела рведнцењт Рилнмидимнг рима, опну. дп Вељйа Ли-
ктсимнвића.

208
 Дтчам Дндић онсице из уаликије Дндић, из спрсемицйнг река,
Ликтснвха, нд нха Ликнча Дндића и лајйе Снднпе, девнјацйн Падевић,
из кевацйнг река, Дпагнва. Он замилањт, Дтчамнви пндисељи рт бики
спгнвхи и виђемији зелљнонредмихи.5 Дтчам је бин мајрсапији нд спн-
јихе бпаће. Пнђем је 07. 02. 1883.6 (он рсапнл йакемдапт, ндмнрмн 19.
02. он мнвнл). Ирси дастл пнђења заоирам је и т Тоирмихи за нрмнвмт
чйнкт т Ликтснвхт из 1890, ралн редал гндима йармије, нд рспаме рве-
чсемийа Раве Ононвића йнји је забекежин и Дтчамнв дастл пнђења.7
Майнм нвнг днйтлемса, мавнђење Дтчамнве гндиме и дастла
пнђења вапипа нд извнпа дн извнпа. Т, мала днрстомил, извнпила лнгт
ре маћи два дастла пнђења (07. 02. и 16. 02), йан и две гндиме (1883. и
1884). Тзпнй нвнле меонйкаоањт дастла т звамицмил днйтлемсила
нрсаје да ре сей ирспажи.
Дтчам Дндић је илан два бпаса: Акейрамдпа-Сайт (пнђем 1885)8
и мајлкађег Бнжидапа-Бнчйа (пнђем 1887),9 н њила, њифнвнл живн-
смнл отст, пндисељила, онпндихи и ртдбимала десаљмије ре нбпађтје т
йњизи Гемепак Дтчам Дндић, јтмай Векийнг паса.10
Дтчам Дндић је цесипи пазпеда нрмнвме чйнке (1890-1894)
завпчин т пндмнл рект, Ликтснвхт, тцисељ т III и IV пазпедт лт је бин
Рсамнје Лијаснвић.11 Гндиме 1894. тоиртје Гилмазијт т Йптчевхт.12

5
Ирснпијрйи апфив Йптчевах (т даљел сейрст ИАЙ), Ндељење Спрсемий,
Хпйва рвесиф аонрснка Оеспа и Оавка, рекн Онљма, Опнснйнк пнђемиф 1882-1892, п. бп.
36. Имаце, уаликија Дндић и дамар онрснји т рект Ликтснвхт.
6
Т падт ће биси мавнђеми дастли он рсапнл йакемдапт дн лнлемса опекарйа
ма мнви Гпегнпијамрйи йакемдап (15. 01. 1919).
7
ИАЙ, Ндељење Спрсемий, НШ Ликтснвах, Тоирмиха I-IV, 1889-1935.
8
ИАЙ, Ндељење Спрсемий, Хпйва рвесиф аонрснка Оеспа и Оавка, рекн Онљма,
Опнснйнк пнђемиф 1882-1892, рсп. 58, п. бп. 53.
9
ИАЙ, Ндељење Спрсемий, Хпйва рвесиф аонрснка Оеспа и Оавка, рекн Онљма,
Опнснйнк пнђемиф 1882-1892, рсп. 89, п. бп. 32.
10
Десаљмије н Акейрамдпт-Сайи и Бнжидапт-Бнчйт Дндићт видеси т: Дтчам
Дндић, Пасми дмевмий 1918-1919, опипедики Дтчйн Гпбнвић, ѝекема Втйцевић, ѝагн-
дима – Спрсемий, 2018, рсп. 9-11.
11
Рсамнје Л. Лијаснвић је бин векийи оедагнг, опнрвесап, есмнкнг, райтољац
мапндмнг бкага, нрмивац Мапндмнг лтзеја т Йптчевхт. Бингпауија р бибкингпауијнл
Рсамнја Лијаснвића т: Лнлцикн П. Снднријевић, Змацајме кицмнрси спрсемицйнг йпаја,
Спрсемий, 2013, рсп. 46-48; мейа нд Лијаснвићевиф дека рт: Селмић (1905), Нбицаји
мапнда рпорйнга, йњига 1 (1907), Рпорйе мапндме игпе из Кевца и Селмића, йњига 2
(1907), Рпорйа мапндма јека (р опикнгнл н оићила) т Кевцт и Селмићт, йњига 1 (1908),
Мапндма ледихима Рпба рељайа т Кевцт и Селмићт (1909), Рвеси Рава т мапндмил
опицала и оерлала (1935), Онзмавање пнбе (ласепијака) и днлаћимрсвн: за тцемихе
опвнг и дптгнг рсптцмнг пазпеда жемрйиф замасрйиф чйнка: опела мајмнвијел опнгпалт
(1940), Бекиха (1941).

209
Дтчам је мајвепнвасмије опва цесипи пазпеда Гилмазије завпчин т Йпт-
чевхт, да би ре онснл опебахин т Гилмазијт т Йпагтјевхт где је за-
впчин оеси и черси пазпед, ики ралн черси, јеп га маказилн ма роирйт
ластпамаса Йпагтјевацйе гилмазије чйнкрйе 1899/1900.13
Реоселбпа лереха 1900. гндиме Дндић је тоиран опви пазпед
Миже чйнке Внјме айаделије, йан оиснлах 33. йкаре.14 Нд рвпчесйа Ми-
же чйнке Внјме айаделије, нд 17. 08. 1903. гндиме, Дндић је рктжбнван
т йнњицйил једимихала рве дн 01. 11. 1939. Т рктжбт је тчан т цимт онс-
онптцмийа (1903) и маопеднван је дн цима бпигадмнг гемепака (1929).15
Опве гндиме внјме рктжбе Дндић је опнвен т Йпаљевт где је мај-
опе бин паронпеђем ма дтжмнрс вндмийа т 2. йнњицйнл отйт хапа Дт-
чама (17. 08. 1903), а онснл тйазнл нд 27. 08. 1903. гндиме тмаопеђем т
цим йнњицйнг онсонптцмийа. Дн онцесйа бакйамрйиф и Опвнг рвесрйнг
паса, Дндић маопедтје т рктжби – 1907. опнизведем је т цим йнњицйнг
онптцмийа, 1910. тйазнл т цим йнњицйнг йаоесама 2. йкаре, а две гндиме
йармије (1912) онрсављем је за йнламдипа 3. ерйадпнма 2. йнњицйнг отйа.
Т паснвила внђемил т дптгнј дехемији опнчкнг вейа, Дтчам
Дндић је онйазан рвнје внјмн тлеће тцерсвтјтћи т Йтламнврйнј и Хеп-
рйнј бихи, бихи ма Дпими и Йнктбапрйнј бихи. Майнм Йтламнврйе бисйе
тмаопеђем је т цим йаоесама 1. йкаре. Дама 1. нйснбпа 1915. гндиме тма-
опеђем је т цим лајнпа. Йнњицйа дивизија, где је Дндић рктжбнван, тзе-
ка је тцечћа и т зачсисмил бнпбала опикийнл онвкацења рпорйе внј-
рйе йа јтгт и опейн Акбамије, оа је бика задња внјма унплахија йнја је ева-
йтирама из акбамрйе ктйе, Вакнме, т оепиндт лапс/аопик 1916. гндиме.
Йнњицйа дивизија је опебацема ма Йпу где је пенпгамизнвама:
тзеси рт јнј рви йнњи јеп је спебакн да ил упамхтрйи равезмихи дајт
дптге йнње. Опвнг аопика 1916. гндиме Дтчам Дндић је онрсављем за
йнламдамса 1. ерйадпнма 1. йнњицйнг отйа Нбикића. Лерех дама йарми-
је, нви йнњамихи без йнња, опебацеми рт т бивай т нйнкими Рнктма.16

12
Н његнвнл чйнкнвањт т Йптчевхт рацтвамн је јайн лакн извнпа: Ирсн-
пијрйи апфив Йптчевах, Гндичњи извечсај Kптчевацйе гилмазије за 1896/1897. чйнк-
рйт гндимт, Йптчевах, 1897, рсп. 24. и Ирснпијрйи апфив Йптчевах, Гндичњи извечсај
Kптчевацйе гилмазије за 1897/1898. чйнкрйт гндимт, Бенгпад, 1898, рсп. 57.
13
Ронлемиха Лтчйе гилмазије т Йпагтјевхт 1833-1933, Йпагтјевах, 1934, рсп.
526.
14
ЗЛѝ, збипйа апфивакија, ндрей онкисицйе ирснпије, унмд III, Дтокийас
рведнќбе Миже чйнке Внјме айаделије, 24. 02. 1911, ХЙТ 5399-12.
15
ВАп, унмд ВЙР, й. 157-1113, Рктжбеми внјми йапснм.
16
ВАп, унмд ВЙР, й. 157-1113, Рктжбеми внјми йапснм; Десаљмије н бнпбала
Йнњицйе дивизије т пасмил ноепахијала опвиф гндима Опвнг рвесрйнг паса т: Д. Дндић,
Пасми дмевмий 1918-1919, опипедики Д. Гпбнвић и ѝ. Втйцевић, рсп. 19-21.

210
 Мапеђењел Впфнвме йнламде нд 24. јтка 1916. гндиме Йнњицйа
дивизија је опивпелемн опесвнпема т оечадијрйт једимихт. Маотрсика
је кнгнп т Педерт 18. авгтрса ирсе гндиме. Шсаб 2. йнњицйе бпигаде ра 2.
йнњицйил отйнл опебацем је жекезмихнл дн Вндема пади нригтпања
оптге Рнктм − Рнпнвић. Шсаб дивизије и нрсасай сптоа тотћеми рт т
Ейчирт да бтдт ма паронкагањт йнламдамст 3. аплије пади зачсисе ке-
внг бнйа Дтмаврйе дивизије. Опебацема је ма упнмс „да бпами опеказе
опейн Његтч окамиме“.17
ѝедимиха ма цект ра лајнпнл Дтчамнл Дндићел је вндика бнпбе
ма Гнпмицевт и њем 1. йнњицйи отй је 19. 11. 1916. гндиме опви тчан т
Биснљ. Нд јтма дн дехелбпа 1917. гндиме. Дндић је зарстоан йнламдам-
са 1. йнњицйнг отйа, а т оепиндт нд 1. лапса 1918. гндиме дн 30. лапса
1920. йнламднван Йнњицйил дивизинмнл оесе Йнњицйе дивизије. Ма
цект онлемтсе једимихе Йнњицйе дивизије тцерсвнван је т опнбнјт Рн-
ктмрйнг упнмса и ноепахијала майнм опнбнја.18 Ра рвнјнл једимихнл је
опнчан ики нркнбндин миз лерса, н целт ће биси виче пеци йармије т
сейрст.
O рвил айсивмнрсила Йнњицйнг дивизинма оесйе Йнњицйе диви-
зије онрснји Ноепахијрйи дмевмий йнји је внђем нд 1. лапса дн 20. де-
хелбпа 1918. гндиме. Нвај дмевмий је вндин (сада) лајнп Дтчам Дндић.
Гкавми задасай Йнњицйе дивизије је бин да майнм опнбнја меопија-
сељрйнг упнмса опедтзле ейрокнасахијт троефа ма чипнйнл упнмст
опед упнмснл рпорйиф аплија.
Н опнбнјт Рнктмрйнг упнмса и бнпбала майнм опнбнја Дтчам
Дндић је оиран т рвнл кицмнл пасмнл дмевмийт ције забекечйе опед-
рсављајт рведнцамрсвн опвнг педа н змацајмил днгађајила т Опвнл рвес-
рйнл паст и ркавмил дамила рпорйе внјрйе. Ра рвнјнл једимихнл лајнп
Дндић је опнчан ики нркнбндин миз лерса: Йавадапхe (07. 09), Йпи-
внкай (08. 09), Шсио (12. 09), Йнцаме (13. 09), Хапевн Рекн (Декцевн)
(17. 09), Впање (23. 09), Мич (29. 09), Акейримах (02. 10), Вапвапим
(09. 10), ѝагндимт (12. 10), Багпдам (13. 10), Каонвн, Рсапи Аќибегнвах
(Рсапн Рекн), Векийт Окамт (14. 10), Рледепевн (17. 10), Бект Хпйвт
(26. 10), Впчах (28. 10), Селичвап (06. 11).19

17
О. Живйнвић, Рећања 1903-1946, рсп. 82-83; Л. Акилоић, Рнктмрйи упнмс,
рсп. 97; Д. Дндић, Пасми дмевмий 1918-1919, опипедики Д. Гпбнвић, ѝ. Втйцевић, рсп.
21-22.
18
ВАп, унмд ВЙР, й. 157-1113, Рктжбеми внјми йапснм; Д. Дндић, Пасми дме-
вмий 1918-1919, опипедики Д. Гпбнвић, ѝ. Втйцевић, рсп. 21-24.
19
Рви дастли рт он рсапнл йакемдапт. ВАп, унмд ВЙР, й. 157-1113, Рктжбеми
внјми йапснм; ВАп, унмд ВЙР, й. 67, уарх. 1, бп. 1/1. Ноепахијрйи дмевмий Днотмрйнг
дивизинма Йнњицйе дивизије; Ирснг дама је тчан т Каонвн, Рсапи Аќибегнвах и Векийт

211
 ѝедимиха лајнпа Дндића је т Селичвапт нрсака дн 25. лапса
1919. гндиме йада је внзнл впаћема т Бект Хпйвт, где је нрсака т мапе-
дмнл оепиндт дн рвнг парунплипања.20

Рпорйа йнњиха ре пазвија за опнбнј Рнктмрйнг упнмса. Йнњамий ма цект је гемепак (сада
лајнп) Дтчам Дндић. (унснгпауија је вкармичсвн онпндихе Ликтсимнвић)

Н јтмачсвт Дтчама Дндића за впеле Опвнг рвесрйнг паса нрсака

рт бпнјма рведнцамрсва. Гемепак Мийнка Хнкнвић т рвнјил лелнапила
векица „јтмацйнг лајнпа Д. Дндића“,21 а чсалоа онребмт оажњт онйка-

Окамт. ЗЛѝ, збипйа апфивакија, ндрей онкисицйе ирснпије, унмд III, ХЙТ 2389/82, имв.
бп. 48 (Пасми дмевмий Дтчама Дндића); Љ. Здпавйнвић, „Дтчам Дндић, нркнбндиках
ѝагндиме – Пасми дмевмий“, „Йнпеми“, I, ѝагндима, 2003, рсп. 201-234; Л. Акилоић,
Рнктмрйи упнмс, Бенгпад, 1967, рсп. 328. Векийи пас Рпбије за нркнбнђење и тједињење
Рпба, Фпваса и Ркнвемаха 1914-1918, йњига спидерес спећа, Ндбпама дпжаве тједињемиф
Рпба, Фпваса и Ркнвемаха 1919-1920, опипедики Вкадн Рсптгап, Ликић У. Оеспнвић,
Бенгпад, 2015, рсп. 162.
20
ВАп, унмд ВЙР, й. 67, уарх. 1, бп. 1/1, к. 120, 151. Ноепахијрйи дмевмий
Днотмрйнг дивизинма Йнњицйе дивизије; Векийи пас Рпбије за нркнбнђење и тједињење
Рпба, Фпваса и Ркнвемаха 1914-1918. и днгађаји он извпчемнл тједињењт дн делнби-
кизахије 1920. гнд., йњига 31, 1918-1919. гндима, Бенгпад, 1939, рсп. 247, 748. Збнг пт-
лтмрйиф опесемзија ма Бамас т нвнј нбкарси ре дн онцесйа нйснбпа 1919. маказика
рйнпн хека 1. аплија. Дп О. Ноацић, дп А. Дпачйнвић, дп Б. Пасйнвић, Т бисйала йнд
Бенгпада 1915, Лнјйнвха, Йајлайцакама и Днбпнг онља т: дп Ркавйн Втйцевић..., Зма-
лемисе бисйе и бнјеви рпорйе и хпмнгнпрйе внјрйе: Нд Хапевнг Каза 1712. дн Днбпнонљрйе
бисйе 1918, йњига 7, Бенгпад, 1998, рсп. 579-580; o пазгпамицењт т Бaмaст видеси
Опедгнвнп т: Векийи пас Рпбије за нркнбнђење и тједињење Рпба, Фпваса и Ркнвемаха
1914-1918, йњига 32, рсп. 51-55. Снйнл нйснбпа 1919. ндтрсакн ре нд тсвпђивања Бамаса
и днчкн је дн рлањења сптоа. Евайтахија сптоа је завпчема дн 20. нйснбпа 1919.
Нцигкедмн је т рвпфт рлањења сптоа бикн опедвиђемн и да ре парунплипа једимиха
йнјнл је йнламднван лајнп Дтчам Дндић. Дама 21. нйснбпа 1919. рве једимихе т Бамаст
рсављеме рт онд йнламдт йнламдамса Йнњицйе дивизије. Векийи пас Рпбије за нркн-
бнђење и тједињење Рпба, Фпваса и Ркнвемаха 1914-1918, йњига 33, рсп. 123, 128, 142,
148, 151, 155, 162 и хисаси, 163.
21
Мийнка Хнкнвић, Ра бнјмиф онља 1912-1918. (птйноири гемепака), опипеди-
ки Агил ѝ. ѝамтзи, Векибнп Снднпнв, Зајецап, 2016, рсп. 245-246.

212
ња Дндићевнл „йаваљепрсвт“ йнје је бикн видљивн опикийнл нркнбнђе-
ња Бамаса т нйснбпт 1918.22 гндиме. И мач онзмаси йњижевмий Ликнч
Хпњамрйи, онлиње Дндића т рвнл дект: „Впчах је мач нд 11. мнвелбпа
1918. йада га тзе лајнп Дндић...“23
Дндићеве троефе, јтмачсвн и онжпсвнвамнрс онфвакин је и йн-
ламдамс Йнњицйе дивизије т мапедби за 31. дехелбап 1918. гндиме (13.
јамтап 1919) т Селичвапт где је онребмн ирсайан лајнпа Дндића и ње-
гнвт фпабпнрс, „тлечам и метлнпам пад“ т ноепахијала за опнбнј Рн-
ктмрйнг упнмса, опикийнл гнњења меопијасеља, нркнбнђења Рпбије,
унприпања Дтмава, онредања лерса т Бамаст: „равкађтјтћи мајсеже се-
пемрйе опикийе и бнпећи ре ра нгпнлмил нрсакил сечйнћала, опеказе-
ћи нгпнлме лапчеве, т рснот оечйе опаси и имаце менбицмн бпзе и дт-
ге лапчеве Йнњицйе Дивизије, онлажтћи је церсн мајтроечмије а церсн
дејрсвтјтћи ралнрсакмн цимећи јнј мајвеће трктге сайн, да рвнјил паднл
т ноепахијала Йнњицйе Дивизије нд Рнктмрйнг упнмса дн нвкађивањел
Бамаснл, а т пазбијањт, гнњењт и опнсепивањт меопијасеља из маче
Нсаќбиме и нвкађивањт Бамаса – затзен једмн нд мајвидмијиф и мајза-
рктжмијиф лерса т ондвизила Йнњицйе Дивизије.“24
Майнм паса Дтчам Дндић је марсавин ра маопеднвањел т внјмнј
фијепапфији и липмнднорйнл рктжбнл. Онркедњт дтжмнрс йнјт је нбав-
љан т внјмнј рктжби бика је дтжмнрс онлнћмийа йнламдамса Дпаврйе
дивизијрйе нбкарси ра редичсел т Љтбљами. Оемзинмирам је 1. мнвел-
бпа 1939. гндиме и опеведем т пезепвт.
Дтчам Дндић је ндкийнвам ра 15 днлаћиф и 5 рспамиф ндкийн-
вања: Ледаљнл за тронлемт избнпа Оеспа Йапађнпђевића за йпаља
Рпбије (1903), Зкасмнл ледаљнл за фпабпнрс (1913), Рпебпмнл леда-
љнл за фпабпнрс (?), Нпдемнл бекнг нпка ра лацевила V педа (1915),
Нпдемила бекнг нпка ра лацевила IV педа (1918, 1920), Нпдемнл Йа-
пађнпђеве звезде ра лацевила IV педа (1920), Нпдемила Рвеснг Раве V
и III педа (1923, 1928), Нпдемила јтгнркнвемрйе йптме III и II педа
(1930, 1936), Ронлемихнл ма пас 1912. (1913), Ронлемихнл паса 1913.
(1913), Ронлемихнл паса 1914-1918. (1920), Акбамрйнл ронлемихнл
(1921), емгкерйил Нпдемнл Рв. Ђнпђа и Рв. Лифаика III педа (1919),

22
www.unilib.rs/istorijske-novine/pretraga-lat („Днцей рпорйе внјрйе т Бамаст“,
„Вецепње мнвнрси“, бп. 16, гндима XXI, Бенгпад, ртбнса 10. мнвелбап 1918, рсп. 2).
23
P. Pekić, Povjest oslobođenja Vojvodine, str. 193-196; Ликнч Хпњамрйи,
Отсноири, II, Отсевила пазмил, Бенгпад, 1995, рсп. 139 хисас.
24
МАПЕДБА АЂ. БП. 21816 – Йнламдамса Йнњицйе дивизије за 31. дехелбап
1918. т Селичвапт за рве једимихе Йнњицйе дивизије, хисас.

213
алепицйнл Ледаљнл рнкидапмнрси (1919), упамхтрйил Пасмил йпрснл
ра оаклнл (1919), исакијамрйил Нпдемнл Латпихитр и Казапнр IV пе-
да (1922), Нпдемнл птлтмрйе йптме III педа (1923).25
Дтчам Дндић ре два отса жемин. Опва ртоптга, Еликија Тпн-
чевић, опелимтка је опикийнл пађања рима Вкадиркава (1909-1943),26
а ра дптгнл ртоптгнл, Дамихнл Ликнчевић, илан је рима Паснљтба
(1913-2001) и йћеп Рилнмидт (1921-2017).27
Т Аопикрйнл паст 1941. гндиме гемепак Дтчам Дндић бин је он-
лнћмий йнламдамса и йнламдамс онзадиме Ибапрйе дивизије. Снйнл
опвиф дама паса Ибапрйа дивизија је т бнпбала т Лайеднмији пазбијема
и опимтђема да ре опеда Мелхила.
Дтчам Дндић је запнбљемицйе даме (1941-1945) опнвен т запн-
бљемицйил кнгнпила т Мелацйнј. Рвайайн је бин ден векийе ренбе ви-
рнйиф нуихипа лаја 1942. гндиме т нуихипрйи запнбљемицйи кнгнп т
Нрмабпийт т онйпајими Днњнј Райрнмији где је бикн виче нд 6.000 за-
свнпемийа.28
Йпај паса лмнги гемепаки рт днцейаки ра нкайчањел и жељнл
да ре чсн опе впасе йтћала. Леђтсил, нйн 60 гемепака и вирнйиф нуи-
хипа бивче јтгнркнвемрйе внјрйе днмекн је ндктйт да нрсаме т ели-
гпахији. Онкнвима њиф бика је рлечсема т залйт Уапкап, медакейн нд
Нрмабпийа. Ст рт и днцейаки рвнје онркедње даме. Леђт рсамнвмихила
нвнг залйа бин је и гемепак Дндић. Опелимтн је 12. уебптапа 1955. гн-
диме. Рафпањем је ма гпнбљт т Нрмабпийт. Гндиме 1966. т Нрмабпийт је
ондигмтс ронлем-фпал – хпйва Рвеснг Ђнпђа. Ст дамар онцивајт и он-
рлпсми нрсахи гемепака Дтчама Дндића.29
Гемепак Дтчам Дндић је за рнбнл нрсавин бпнјме кицме опедле-
се (ледаље и нпдење, оирла, йњиге), унснгпауије и пасми дмевмий йнји
опедрсављајт живн рведнцамрсвн впелемт т йнјел је Дндић нрсавин зма-
цајам спаг видљив и дамар.

25
ВАп, унмд ВЙР, й. 157-1113, Рктжбеми внјми йапснм.
26
Вкадиркав Дндић, мајрсапији Дтчамнв рим, ндктцин ре за внјмт йапијепт.
Дптги рвесрйи пас је днцейан т цимт йаоесама I йкаре и т рвнјрсвт йнламдипа ерйадпнма
т Йнњицйнл отйт Йпаљеве гапде т Сноцидепт. Днй је Дтчам Дндић бин т запнбљеми-
чсвт майнм Аопикрйнг паса, његнв рим, Вкадиркав, опийљтцин ре Павмнгнпрйнл онйпе-
ст отйнвмийа Дпаже Лифаикнвића. Запнбљем је 27. дехелбпа 1942, а рспељам је 25.
лаја 1943. гндиме т ѝајимхила. Виче н Вкадиркавт Дндићт видеси т: Д. Дндић, Пасми
дмевмий 1918-1919, опипедики Д. Гпбнвић, ѝ. Втйцевић, рсп. 33-34.
27
Ирсн, рсп. 33.
28
Д. Дндић, Пасми дмевмий 1918-1919, опипедики Д. Гпбнвић, ѝ. Втйцевић, рсп. 34.
29
Замилљивн је онлемтси да је йан дастл рлпси ма мадгпнбмнл масоирт ма
лерст где рт онфпањеми његнви онрлпсми нрсахи т йпиоси хпйве, маоирам дастл 12. 05.
1955. гндиме. Ирсн, рсп. 36, 196.

214
 Пасми дмевмий је мевекийа рвечциха т йвадпасиће, без йнпиха,
опавнтганмнг нбкийа, дилемзија 19,7 ф 16 хл. Ила тйтомн 46 кирснва.
Нд тйтомнг бпнја кирснва, 8 рспама, сј. 4 кирса рт онсотмн опазми, без
ийайвнг сейрса. Сейрс је оирам нбицмнл нкнвйнл (мајвећи ден сейрса),
мегде зекемил и бпанм ларсикнл.
Ма опвнј рспами, касимихнл и нбицмнл нкнвйнл, ироирамн је:
„Дмевмий отй. Дндића“. Дмевмий нбтфваса оепинд нд 27. 08. (09. 09)
1918. гндиме дн 23. 06. 1919. Заоири т дмевмийт опедрсављајт забеке-
чйе внђеме он дамила йнје твей онцињт дастлнл. Даси дастли рт он
рсапнл йакемдапт рве дн 14. 01. 1919. гндиме. Майнм снг дастла т дмев-
мийт ркеди 28. 01. 1919, се ре ма нвнл опилепт лнже видеси опеказай
ра јткијамрйнг ма гпегнпијамрйи йакемдап йнји је рстоин ма рмагт 15.
(28) 01. 1919. гндиме. Зайнмнл н изједмацавањт рсапнг и мнвнг йакемда-
па т Йпаљеврсвт Рпба, Фпваса и Ркнвемаха.30
Пецемихе рт йпасйе и внјмицйи ражесе, јарме. Опийазаме рт
айсивмнрси једимихе йнјнл је йнламднван Дтчам Дндић, сј. Йнњицйнг
дивизинма оесе Йнњицйе дивизије. Т дмевмийт рт ноирама дејрсва сн-
йнл бнпби за опнбнј Рнктмрйнг упнмса, онснл ноепахије т Лайеднмији,
Рпбији, Бамаст. Т дмевмийт је опийазам бнпавай једимихе, сада лајнпа,
Дтчама Дндића т Селичвапт т оепиндт нд 7. (20) мнвелбпа 1918. дн
25. лапса 1919. гндиме йада је једимиха опебацема т Бект Хпйвт. Бнпа-
вай т Бекнј Хпйви цими завпчми ден дмевмийа и нбтфваса оепинд дн 23.
јтма 1919. гндиме.
Рал радпжај дмевмийа радпжи цирсн внјмицйе ондасйе: йайвн је
впеле, бпнјмн рсање љтдрсва, рснйе, ласепијака, йайви рт и йнкийи гт-
бихи т љтдрсвт и ласепијакт, љтдрсвн вам једимихе (ндртрсвн, т бнк-
михи, он задасйт), онотма, илема внјмийа йнји рт ре ндкийнваки т бнп-
би. Дас је и десаљам опийаз бнпби йнје је једимиха вндика и си декнви
дмевмийа рт отми пазмнвпрмиф ондасайа. Дндић ноиртје йайн је кицмн
онвен рспељацйи рспнј ма меопијасеља йнд река Йапа Фнќаки, ма опи-
леп, ики йайн рт рпорйи внјмихи стцеми жерснйнл меопијасељрйнл
васпнл троеки да затзлт Шсио.31

30
Онлемтсил опноирнл ндпеђемн је да т хекнј дпжави (Йпаљеврсвт РФР) ма
дам 15. јамтапа 1919. гндиме он рсапнл йакемдапт оперсаје да важи рсапи йакемдап и да
пацтмање он мнвнл йакемдапт онциње нд 28. јамтапа 1919. гндиме. Р нбзипнл ма сн да
је гпегнпијамрйи йакемдап трвнјем йада мије онрснјан Рабнп РОХ, сайн је РОХ нрсака ма
рсапнл йакемдапт. Zakon o izjednačavanju starog i novog kalendara, Službene novine
Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, godina I, 1919, broj 2, 28. januara u utorak u Beo-
gradu, str. 3.
31
Д. Дндић, Пасми дмевмий 1918−1919, опипедики Д. Гпбнвић, ѝ. Втйцевић,
рсп. 51. хисас.

215
 Т дмевмийт је дас и ноир сепема, онкнжај меопијасеља, тспнче-
ма лтмихија, аки ре гнвнпи и н мацимт ирфпаме рпорйе внјрйе, гпадн-
вила и лерсила йпнз йнје ре опнкази и йнји рт нркнбнђеми, н рлечсајт
внјрйе, њифнвнл лнпакт и паронкнжењт и опипеђемил днцехила опи-
кийнл нркнбнђења.
Векийт оажњт т рвнл дмевмийт лајнп Дндић је онрвећиван здпав-
рсвемнл рсањт рвнјиф внјмийа, йайн уизицйнл сайн и орифицйнл. Сайн
лнжелн да видилн да рт внјмихи, снйнл дтгиф лапчева, йнји рт ре
ндвијаки снйнл ноепахија за опнбнј Рнктмрйнг упнмса и нркнбнђење
Рпбије, споеки јерење, а йармије и зилрйе впелемрйе (ме)опикийе, да рт
йирмтки и да рт ре тркед снга пазбнљеваки нд опефкаде, аки да „Ила
днрса внјмийа йнјила рт ре ондбике мнге нд дтгнг лапчевања“ (заоир т
дмевмийт нд 14. 09. 1918).
Ма једмнл лерст, већ опед йпај дмевмийа (25. 02. 1919), Дндић
мавнди да ре онјавин и оегави сиутр днй је једимиха бика рлечсема т
Селичвапт.32
Дмевмий Дтчама Дндића даје ондасйе и н лнпакмнл рсањт т
рпорйнј внјрхи. Лада гнвнпи н снле да рт љтди уизицйи лакайраки збнг
дтгиф и ирхпољтјтћиф лапчева, нм рведнци и да је рпорйи внјмий издп-
жљив и споељив, аки и да је мерспољив да ре чсн опе впаси рвнјнј дн-
лнвими (12. 09. 1918): ...јеп је нвн бин једимрсвем опизнп т ирснпији, да
оечацйа сптоа т рснот опаси йнњихт т снйт оесмајерсмн дмевмиф
меопейидмиф триљемиф лапчева.
Ирсн сайн, йпнз дмевмий, йпнз ронпадицме заоире, лнже ре виде-
си ндмнр рпорйнг внјмийа опела дпжавала равезмихала, меопијасељи-
ла ики дпжавала из нйптжења. Лада рт рпорйи внјмихи онфваљеми збнг
рвнг вкадања опела Исакијамила (дмевмицйи заоир нд 20. 11. 1918). Лип-
мнднорйн впеле днмнри виче ркнбндмнг впелема, а лање бнјазми за
рнорсвеми живнс, оа днкази и дн леђтрнбмиф пазлипиха леђт рпорйил
и равезмицйил нуихипила. Засн је бикн менофндмн 25. 02. 1919. гндиме
издаси мапеђење да ре рпорйи нуихипи „дптже ра упамхтрйил и да ре
кеон онмачајт ра мачил равезмихила“.33
Опвн онлињање мейнг мапнда, ндмнрмн дпжаве ра йнјнл је Рпби-
ја паснвака је заоирамн 17. 09. 1918. гндиме. Нвн лерсн је онрвећемн за-
пнбљемнл йнламдамст басаљнма мелацйнг XII оечадијрйнг отйа, йнле
је Дндић дан птцай и ра ирсил дтгн нрсан т пазгнвнпт. Нвај ден дмевмийа

32
Ирсн, рсп. 51-52, 56-57, 71. и хисаси.
33
Ирсн, рсп. 54-55, 65-66, 71. и хисаси.

216
је имсеперамсам јеп радпжи опийаз пазгнвнпа ра нвил запнбљемил ме-
лацйил йнламдамснл: Лнј Мелах рспачмн је гпдин Бтгапрйи мапнд. Гн-
внпин је да је мајбнљи внјмий ма рвест Рпорйи. Т рпавњењт Емгкеза и Упам-
хтза йазан је да је Емгкерйи внјмий бнљи нд Упамхтрйнг, аки да рт Упам-
хтрйи нуихипи бнљи нд Емгкерйиф. И јнч йаже да ре диви рпорйнј внјрхи
йнд йнје види вампедмт дирхиокимт и пед йад ре лапчтје иде ре т равпче-
мнл педт а йнд нвиф онйазтјтћи ма Бтгапе рвега снга мигде мела.
Мапедмнг дама, (18. 09. 1918) Дндић је забекежин тотс йнлам-
дамса Йнњицйе дивизије н опейидт меопијасељрсава ра Бтгапрйнл ма
нрмнвт онсоираме йнмвемхије. Меопијасељрсва рт опейимтса ирснг дама
т ондме, аки је мапедмнг дама (19. 09) нвн мапеђење лнпакн биси онмнв-
љемн јеп ре опейид меопијасељрсава, цими ре, мије рвтда ма упнмст он-
чснван. Два лереха йармије (20. 11. 1918) Дндић је заоиран да Йнлам-
дамс Йнњицйе дивизије днрсавља „онфвакмихт да рктжи за опилеп он-
мачање йнл. II ѝтгнркнвемрйнг отйа опела Исакијамила, тлен је цтва-
си маче днрснјамрсвн и рацтван мач окем.“ Липмнднорйн впеле днмнри
виче ркнбндмнг впелема, а лање бнјазми за рнорсвеми живнс, оа днкази
и дн леђтрнбмиф пазлипиха леђт рпорйил и равезмицйил нуихипила,
онребмн, изгкеда, ра упамхтрйил. Засн је бикн менофндмн (25. 02. 1919)
издаси мапеђење да ре рпорйи нуихипи дптже ра упамхтрйил и да ре
кеон онмачајт ра мачил равезмихила.34
Мајдтжи заоир т дмевмийт је из 15. 09. 1918. гндиме где ре де-
саљмн ноиртје сечйа бнпба за затзилање Бнгдамнвицйе йнре, ндмнрмн
Бнгдамнвицйе гпеде. Йада гнвнпи н љтдила йнји рт ре бнпики и гимтки
снг дама, Дндић т дмевмий заоиртје: Тночсе рви рт бики днрснјми рвн-
јиф опедайа йнји рт за нсаќбимт падн рвнје живнсе онкагаки. Ркицмил
еоисесила лајнп Дндић ноиртје рвнје внјмийе и снйнл дптгиф пасмиф
внјмиф ноепахија чсн ралн онсвпђтје мача днрадачња размања н веки-
йнј фпабпнрси и јтмачсвт рпорйнг внјмийа опикийнл опнбнја Рнктмрйнг
упнмса и нркнбнђења Рпбије. Нм гнвнпи н бнпбала рпорйе внјрйе йнје
рт днрснјме дивљења (12. 09. 1918) и н дивљел бейрсвт меопијасеља (11.
09. 1918) йнји за рнбнл баха отчйе, лиспаљезе и бнлбе. Нвайва једма
бежамија је дндасмн иктрспнвама ноирнл бнпбе йнд река Бигке опед
Хапевил Рекнл йнја ре ндигпака спи дама йармије (15. 09. 1918), йада је
меопијасељ ма онкнжајт нрсавин већт йнкицимт отчайа и лтмихије,
йнја ре мије лнгка бпнјаси миси йтоиси.35

34
Ирсн, рсп. 54-55, 65-66, 71. и хисаси.
35
Д. Дндић, Пасми дмевмий 1918-1919, опипедики Д. Гпбнвић, ѝ. Втйцевић,
рсп. 50-54. и хисаси.

217
 Опийаз липмнднорйиф айсивмнрси је твей днрса чстп и рвнди ре
ма рвега мейнкийн маонлема. Оа је сайн ден дмевмийа нд 30. 10. 1918, два
дама майнм нркнбнђења Впчха, оа рве дн 23. 06. 1919. гндиме венла роап-
самрйи ра сей онйнјнл имунплахијнл н рсањт ма жекезмихи ма опилеп,
бпнјмнл рсањт и паронпедт љтдрсва и впелемрйил опикийала.36
Пасми дмевмий Дтчама Дндића опедрсавља змацајам извнп за
опнтцавање днгађаја т дптгнј онкнвими 1918. и опвнј онкнвими 1919.
гндиме. Рвнјил радпжајел оптжа мал ркийт н опнбнјт Рнктмрйнг упнм-
са, нркнбнђењт Рпбије и ноепахија т Бамаст и рсвапање опве заједмицйе
дпжаве ѝтжмиф Ркнвема, Йпаљеврсва – Йпаљевиме Рпба, Фпваса и Ркн-
вемаха и ѝтгнркавије из тгка меонрпедмнг тцермийа тонсотњтјтћи ма сај
мацим лнзаий н снл змацајмнл оепиндт рпорйе ирснпије.

Рспамиха из пасмнг дмевмийа гемепака Дтчама Дндића (Завицајми лтзеј ѝагндима)

36
Ирсн, рсп. 64-79.

218
 ИЗВНПИ
- Пасми дмевмий гемепака Дтчама Дндића, Завицајми лтзеј ѝагндима.
- Внјми апфив, Бенгпад, унмд ВЙР.
- Ирснпијрйи апфив Йптчевах, Ндељење Спрсемий, Хпйва рвесиф аон-
рснка Оеспа и Оавка, рекн Онљма, Опнснйнк пнђемиф 1882-1892, п. бп. 36.
- Ирснпијрйи апфив Йптчевах, Ндељење Спрсемий, Нрмнвма чйнка
Ликтснвах, Тоирмиха I-IV, 1889-1935.
- Ирснпијрйи апфив Йптчевах, Ндељење Спрсемий, Нрмнвма чйнка
Ликтснвах, Тоирмиха I-IV,1890-1894.
- Ирснпијрйи апфив Йптчевах, Гндичњи извечсај Kптчевацйе гилма-
зије за 1896/1897. чйнкрйт гндимт, Йптчевах, 1897.
- Ирснпијрйи апфив Йптчевах, Йптчевацйа гилмазија, Извечсај за
1897/1898. чйнкрйт гндимт, Бенгпад, 1898.
- Завицајми лтзеј ѝагндима, збипйа апфивакија, ндрей онкисицйе
ирснпије, унмд III
- Ронлемиха Лтчйе гилмазије т Йпагтјевхт 1833-1933, Йпагтјевах, 1934.
- Laza M. Kostić, Statistika izbora narodnih poslanika Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca održanih 18. marta 1923. godine, Držаvna štamparija, 1924.
http://www.dlib.si/?URN=URN:NBN:SI:DOC-H7YACKNJ
- Опвн ѝтгнркнвемрйн мапндмн опедрсавмичсвн изабпамн 8. мнвелбпа
1931. гндиме, Бенгпад, 1931.
- „Днцей рпорйе внјрйе т Бамаст“, „Вецепње мнвнрси“, бп. 16, гндима
XXI, Бенгпад, ртбнса 10. мнвелбап 1918, рсп. 2 (www.unilib.rs/istorijske-
novine/pretraga-lat).
- Zakon o izjednačavanju starog i novog kalendara, Službene novine
Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, godina I, 1919, broj 2, 28. januara u utorak
u Beogradu, str. 3.
- Векийи пас Рпбије за нркнбнђење и тједињење Рпба, Фпваса и Ркнве-
маха 1914-1918, йњига спидерес дптга и йњига спидерес спећа, Ндбпама дпжаве
тједињемиф Рпба, Фпваса и Ркнвемаха 1919-1920, опипедики Вкадн Рсптгап,
Ликић У. Оеспнвић, Бенгпад, 2015.
- Оесап Живйнвић, Рећања 1903-1946, опипедин дп Акейрамдап Живн-
сић, Зајецап, 2016.
- Мийнка Хнкнвић, Ра бнјмиф онља 1912-1918. (птйноири гемепака),
опипедики Агил ѝ. ѝамтзи, Векибнп Снднпнв, Зајецап, 2016.
- Љтбиха Здпавйнвић, Дтчам Дндић, нркнбндиках ѝагндиме – пасми
дмевмий, Йнпеми 1, Ирснпијрйи апфив ѝагндима, ѝагндима, 2003, рсп. 201-234.
- Дтчам Дндић, Пасми дмевмий 1918-1919, опипедики Дтчйн Гпбнвић,
ѝекема Втйцевић, ѝагндима – Спрсемий, 2018.

РОИРАЙ КИСЕПАСТПЕ
- Адал Рснчић, Ликтснвах јтце и дамар, Ликтснвах, 1976.
- Липнркав Д. Ононвић, Спрсемий и његнва нйнкима, Спрсемий, 1968.
- Бпамйн Оептмицић, Гпад Рвеснзапевн 1806-1915, Бенгпад, 1975.

219
 - Љтбндпаг Ононвић, Спрсемий – рпез и ночсима (1860-2010), Спрсе-
мий, 2010.
- Лнлцикн П. Снднријевић, Змацајме кицмнрси спрсемицйнг йпаја, Сп-
рсемий, 2013.
- Ркнбндам Рилнмнвић, Емхийкноедија Йптчевха и нйнкиме, Йптчевах,
2016.
- Mile Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. Stu-
dija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd, 2004.
- Ликивнје Акилоић, Рнктмрйи упнмс, Бенгпад, 1967.
- Ркавйн Втйцевић, Змалемисе бисйе и бнјеви рпорйе и хпмнгнпрйе
внјрйе: Нд Хапевнг Каза 1712. дн Днбпнонљрйе бисйе 1918, йњига 7, Бенгпад,
1998.
- Pеtar Pekić, Povjest oslobođenja Vojvodine, 1939.
- Ликнч Хпњамрйи, Отсноири, II, Отсевила пазмил, Бенгпад, 1995.

220
прозрака
 Ђнпђе Нечић

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ (1879-1958)

(йпасйа бингпауија)

Миктсим Микамйнвић, арспнмнл, генуизицап, йкиласнкнг, ласе-

ласицап, имжењеп опнмаказац, днйснп сефмийе, тмивепзисесрйи опнуе-
рнп, йњижевмий, пнђем је т Даљт йнд Оријейа, т Скавнмији, 28. лаја
1879. гндиме т тгкедмнј онпндихи. О рвнјил опехила, т пнднркнвт йнји
је рарсавин за оепинд нд 1690. дн 1940. гндиме, Микамйнвић йаже:
Микамйнви онснлхи, йнји ре он њелт мазваче Микамйнвићила,
живеки рт т Даљт два и он вейа. Свнјил ронрнбмнрсила и сежњнл йа ви-
чел оноече ре т памг имсекейстакаха и уайтксескија већ рвнјил спе-
ћил йнкемнл, лнјил опадеднл Тнднпнл, йнји је рвпчин опавме матйе, а чйн-
кнван и рвнје римнве. (Уронлеме, днживљаји и размања, 1879-1909, Десињ-
рсвн и лкаднрс, рсп. 10).
Миктсимнв нсах Микам и лајйа Јекиравеса, из тгкедме нрјецйе
онпндихе Мтацевић, изпндики рт черснпн дјехе, нд йнјиф је спнје тлп-
кн т дјесињрсвт и памнј лкаднрси, а дтгнвјейи рт бики ралн Миктсим,
његнва рерспа бкизмайиња, Микема, и лкађи бпас Бнгдам, онзмаси пн-
ламирса и лтзийнкнг. Микам Микамйнвић дпжан је падњт р йнкнми-
јакмнл пнбнл йнја је дтмаврйил кађала опирсизака из Беца, Пнжтма и
Печсе. Миктсимнв нсах тлпн је впкн лкад, йада је Миктсимт бикн
ралн черс гндима, сайн да је бпигт н дјехи и илањт нд опейн оедерес
фейсапа нпамиха и вимнгпада, онпед лајйе, опетзен њифнв тјай Вара
Мтацевић, йнји ће вндиси бпигт н Миктсимт рве днй нвај ме онцме
ралнрсакмн да опивпеђтје йпнз имжењепрйт опайрт.
Миктсим мије педнвмн онфађан нрмнвмт чйнкт, мегн је илан
опивасме тцисеље и рва цесипи пазпеда нрмнвме чйнке онкнжин је ндје-
дмнл 1889. гндиме. Векийи тсихај ма унплипање Микамйнвићеве ки-
цмнрси илака је пндма йтћа и њезимн нйптжење, онребмн векицамрсве-
ми Дтмав йнји је опнсихан онпед њифнве бачсе.
Када је оака мнћ, а ма мебт ре онјавике звезде т нмнл безбпнјт йнји
ре виђа ралн т ркнбндмнј опипнди, Дтмав је изгкедан кеочи, сајамрсвеми-
ји и векицамрсвемији мн опейн дама. А йада га нбки лерецима, бин је ца-
пнбам. Бикн је тживање редеси т мачнј бачси, онрласпаси његнве рпе-
бпме сакачциће и рктчаси њифнв чтл. С нме рспаме његнве лечака ре ра
сил чтлнл оерла фнпа безбпнјмиф оеваца. Тн рт бике жабе… Радн рлн ркт-
чаки ст лтзийт. Ома је бика филма живнст, опипнди и вецмнл звезда-
мнл мебт мад мачил гкавала. (Нав. дјекн, рсп. 78).

223
 Гндиме 1889. Миктсим ре тоиртје т пеакмт гилмазијт т Оријейт.
Овдје ће опертдмт ткнгт т његнвнл живнсмнл нопедјељењт иласи
опнуернп ласеласийе, Вкадилип Вапићай, днхмије онзмаси ласеласи-
цап, цкам ЈАЗУ и САНУ.
Већ ли је Вапићай гнвнпин да т хапрсвт матйа ила мегде мемаре-
љемиф и менбпађемиф йпајева извам ики излеђт гтрсиф матцмицйиф маре-
ља. Ссаднф да пазличљал где ре маказе си рарвил ики меднвнљмн нбпа-
ђеми йпајеви да биф нмде лнган рсећи рвнј рйпнлми матцмицйи онред, а
лнжда и хекн вкарсекимрсвн.
Гндиме 1896. тоиртје ре Микамйнвић ма рстдије гпађевимрйе
сефмийе, ма Пнкисефмихи т Бецт, гдје за черс гндима рсице звање ди-
окнлипамнг имжењепа, а 1904. гндиме онрсаје днйснп сефмицйиф матйа.
Од 1905. дн 1909. гндиме пади йан гпађевимрйи имжењеп т мейнкийн бе-
цйиф уипли, а ауиплахијт рсице йан опнјейсамс аплипамн – беснмрйиф
гпађевима. Ппијављтје черс оасемаса цијнл опилјемнл ће биси изгпа-
ђеми бпнјми нбјейси ма ондптцјт садачње Атрспнтгапрйе лнмапфије.
На онзив онзмасиф матцмийа Јнвама Цвијића, Мифаика Песпн-
вића и Бнгдама Гавпикнвића, Микамйнвић маотчса тмнрми онран т
Бецт и опифваса лјерсн вампедмнг опнуернпа опилијењеме ласеласийе
ма сей нрмнвамнл Умивепзисест т Бенгпадт. На нвнј дтжмнрси нрсаће
рве дн оемзинмирања 1955. гндиме.
У леђтвпелемт тцерснван је т два бакйамрйа паса, изабпам је за
педнвмнг цкама САНУ и дноирмнг цкама ЈАЗУ, опнвен је Ппви рвјесрйи
пас т имсепмахији т Бтдилоечси, нбјавин рвнја мајзмацајмија дјека, тце-
рсвнван ма леђтмапндмил матцмил рйтонвила...
Улпн је т Бенгпадт 12. дехелбпа 1958. гндиме, а он вкарсиснј же-
љи, његнви онрлпсми нрсахи опемереми рт т Даљ, 1966. гндиме, гдје он-
цива т рвнјнј онпндицмнј гпнбмихи р пндисељила, рерспнл, бпаћнл и
бпнјмил опехила леђт йнјила је бикн и рељайа и пасмийа, нуихипа и
гемепака, двнпрйиф равјесмийа и мапндмиф спибтма, опнмаказаца и уи-
кнзнуа.
Пнвјепин је рвнјил лјечсамила, Даљхила, да внде бпигт н његн-
вил зелмил нрсахила, а његнв дтф и дјекн ндавмн рт дин рвјесрйе ба-
чсиме.
Микамйнвић ре бавин йптхијакмил йнрлицйил и љтдрйил оиса-
њила, Стмхел и кеднл, нд цијег леђтрнбмнг ндмнра завири онјава и
норсамай живнса т рвелипт. У рйпнлмил тркнвила, тз онлнћ оаоипа,
нкнвйе и чибепа, ласеласицйи је нбјармин тзпнйе, марсамай и спајање
кедемиф днба ма Зелљи, днйазан везт излеђт меберйе лефамийе и йкиле
ма Зелљи, онрсавин сенпијт онлјепања рјевепмнг Зелљимнг онка.

224
 Најзмацајмије Микамйнвићевн дјекн је Камнм нртмцавања Зелље
и његнва опилема ма опнбкел кедемиф днба.
Пнпед снга, Микамйнвић је змацајам и йан йњижевмий. Његнва
йњига оноткапме матйе Кпнз варинмт и вейнве једма је нд мајбнљиф т
рвнл жампт, йан и спнснлми лелнапи Уронлеме, днживљаји и размања,
гдје рт рјећања ма пндмт йтћт, Даљ и његнвт нйнкимт ироирами изтзе-
смил кипрйил снмнвила.
Микамйнвић је свнпах днрад мајопехизмијег йакемдапа, т йнјел
је йакемдапрйа гндима рвега 2 рейтмде дтжа нд радачње спнорйе гндиме.
Микамйнвићев йакемдап зафсијеван би йнпейхијт сей за 28.800 гндима.
Овај йакемдап звамицмн је опифваћем ма Варељемрйнл рабнпт т Цапи-
гпадт 1923. гндиме, аки мийада мије опилијењем т опайри.
Кан и рви визинмапи, Микамйнвић мије днживин да његнве сен-
пије рсеймт отмт ауиплахијт. Тей нд 1976. гндиме йада рт елоипијрйа
ирспаживања днйазака опехизмнрс Микамйнвићевиф сенпија, његнв
тгкед т рвјесрйнј матхи впснгкавн парсе. Микамйнвићева ласеласицйа
сенпија йкиле, онзмаса и онд илемнл Микамйнвићеви хийктри, мајве-
ћи је његнв днопимнр рвјесрйнј матхи.
Његнвн йаоисакмн дјекн Камнм нртмцавања и његнва опилема ма
опнбкел кедемиф днба рвпрсамн је т мајзмацајмија матцма дјека XX ви-
јейа. Миктсима Микамйнвића рвјесрйа матйа твпрсика је леђт 5 мај-
већиф матцмийа XX рснљећа, а НАСА, агемхија за рвелипрйа ирспажи-
вања, леђт 15 мајвећиф матцмийа рвиф впелема йнји рт ре бавики ока-
меснл Зелљнл.
У Микамйнвићевт царс једам йпасеп ма Мјерехт, једам ма Мапрт
и једам окамеснид мазвами рт његнвил илемнл. Једма нд бтдтћиф ейр-
оедихија ма Мапр мнриће Микамйнвићевн иле. Умерйн је 2009. гндимт,
онвнднл 130. гндичњихе матцмийнвнг пнђења, опнгкарин Микамйн-
вићевнл гндимнл. У рвијест ре ндпжавајт леђтмапндми матцми рилон-
зијтли онрвећеми Микамйнвићт, а гкнбакма опнлјема йкиле ма Зелљи
цими његнвн дјекн спајмн айстекмил.
У Микамйнвићевнл пндмнл лјерст, Даљт, т његнвнј пндмнј йтћи,
нд 2009. гндиме пади Кткстпми и матцми хемсап „Миктсим Микамйн-
вић“ ра рсакмнл онрсавйнл изкнжбе н матцмийнвнл живнст и дјект,
нопелљемнл аспайсивмил генлефамицйил лндекила, йнји адейвасмн
стлаце Микамйнвићевт сенпијт н тзпнхила опнлјеме йкиле ма Зелљи,
марсамйт и мерсамйт кедемиф днба.

225
 Миктсим Микамйнвић

226
поменик / сећања
Проф. др Миодраг Радовић (1945-2018)
 ВЭзељкЩ ВкбШпадеЪаћ

ЈЕДАМ БЕШЕ ЛИНДРАГ РАДНВИЋ

МШ жзШЯдаб РШЩезШ РЪЭйеЫ АзмШдЫЭвШ ГШЪзавШ, 26. јквШ, 2018.

ЫеЬадЭ, к иЪег ийШдк к Твана КШЯЭ ЙеийаћШ 13, к МеЪег РШЬк, жзЭ-
гадке јЭ жзел. Ьз ЛаеЬзШЫ ПШЬеЪаћ, дШп жеЯдШйа бегжШзШйаийШ, жзе-
лЭиез МеЪеиШЬибеЫ кдаЪЭзЯайЭйШ, жзЭЬШЪШо дШ гдеЫаг ивШЪаийаобаг
бШйЭЬзШгШ, бњаЮЭЪда бзайаоШз, жзЭЪеЬавШн, ЭзкЬайШ, жеваЫвейШ...
ПеЍЭд јЭ к ЙШгЭњШоа, беЬ СзийЭдабШ, 1945. ЫеЬадЭ. ЧбевеЪШе иЭ
к СзийЭдабк а ЙзкпЭЪнк, Ш жейег ЯШЪзпае Уавевепба лШбквйЭй к
БЭеЫзШЬк, гШЫаийзазШе дШ йЭга е ДеийејЭЪибег, к МШдиајк, а Ьебйеза-
зШе дШ йЭга е КШЯа Йеийаћк, беја гк јЭ Щае егаљЭда жЭидаб а гаива-
вШн. Бае јЭ ийажЭдЬаийШ УзШднкибЭ ЪвШЬЭ бШе а ийажЭдЬаийШ ФкгЩевйе-
ЪЭ ледЬШнајЭ. ЙШе вЭбйез, жзЭЬШЪШо а жзелЭиез зШЬае јЭ дШ кдаЪЭз-
ЯайЭйагШ к: Каедк, ПЭдк, БШњШвкна, Мабпаћк, УзШдблкзйк дШ ЛШјда а
МеЪег РШЬк. ѝЭЬШд јЭ еЬ еидаЪШоШ ЙШйЭЬзЭ ЯШ бегжШзШйаЪдк бњаЮЭЪ-
деий к МеЪег РШЬк.
НЩјШЪае јЭ, аЯгЭЍк еийШвам бњаЫЭ: ОеЭйабШ идеЪШ ДеийејЭЪибеЫШ,
1978; КШЯШ Йеийаћ а иЪЭйибШ бњаЮЭЪдеий, 1983; НивеЪљЭда иЪЭй ава
оШзеЩдШ зЭо ПШпбШ ДагайзајЭЪаћШ, 1998; КајЭже ва еЪШ бњаЫШ оайШ
(ийкЬајЭ а еЫвЭЬа), 2001; ЙегжШзШйаЪда бЪШзйЭй, 2014; ОоЭвејШЪљЭњЭ
(жоЭвШ к нЪЭйдабк жеЭЯајЭ), 2017.
ОзазЭЬае а жзЭЪЭе јЭ бњаЫЭ: Ккј ВЭдиШд СегШ, АдйзежевеЫајШ
игзйа (иШ ЗезШдег РйејШдеЪаћЭг), 1980; ТгЭйдеий йкгШоЭњШ жеЭЯајЭ
(ЯЩездаб), иШ ДзШЫШдег МЭЬЭљбеЪаћЭг, 1979; ЙњаЮЭЪдШ ШбиаевеЫајШ,
1987; ЙњаЮЭЪдШ зЭйезабШ ЬШдШи (ЯЩездаб), 2008; ДШЪаЬ И. ГевЬийЭјд,
ДеийејЭЪиба а ЈЭЪзЭја (жзЭЪ. Л. ПШЬеЪаћ), 2010; ОзЭЫвЭЬда зЭодаб бег-
жШзШйаийаобЭ йЭзгадевеЫајЭ к бњаЮЭЪдеийа а бквйкза (кзЭЬае к
иШзШЬња иШ БејШдег РйејШдеЪаћ-ОШдйеЪаћ а ВвШЬагазег ГЪеЯЬЭдег),
2011...
МЭжейбкжљаЪШ гаиШе жзелЭиезШ ЛаеЬзШЫШ ПШЬеЪаћШ бзЭйШвШ иЭ
к Ъаиебаг илЭзШгШ ЬкмШ, йШге ЫЬЭ жзЭЩаЪШјк дШјЪЭћа иЪЭйиба кгеЪа,
Шва иЭ, и жШЮњег а еЬШдепћк, ижкпйШвШ а к ЯШЪаоШјдЭ жзЭЬЭвЭ. Бае јЭ
оЭий Ыеий, ЩељЭ зЭћа ЬегШћад а коЭидаб бњаЮЭЪдам икизЭйШ „РШЪзЭгЭ-
дШ изжибШ жзеЯША а „ѝЭлагајадам ЬШдША к СзийЭдабк а ЉкЩеийања а
„ЙњаЮЭЪде-лавеЯелибЭ пбевЭА к ЙзкпЭЪнк. ЊЭЫеЪа ийкЬЭдйа ЫШ жШг-
йЭ а бШе ЪзидеЫ жзЭЬШЪШоШ РЪЭйибЭ бњаЮЭЪдеийа, дШ УавеЯелибег лШ-
бквйЭйк к МеЪег РШЬк. Бае јЭ коЭдаб ЛавепШ ОЭйзеЪаћШ а ийкЬЭдй

229
ПШпбШ ДагайзајЭЪаћШ а ДзШЫШдШ МЭЬЭљбеЪаћШ, Ш еЬ љкЬа аЯ ЯШЪаоШјШ
жеиЭЩде јЭ нЭдае ШбШЬЭгабЭ ЛаеЬзШЫШ ИЩзеЪнШ а ДеЩзанк ЋеиаћШ, а
ЪевЭе жзајШйЭљШ, ЪадеЫзШЬШзШ МЭдШЬШ ЛамШјвеЪаћШ аЯ ЛајШјвеЪнШ.
Вапа, а йЭвег а Ькмег, еЬ ЬзкЫам љкЬа ЛаеЬзШЫ ПШЬеЪаћ јЭ Щае
јЭЬадийЪЭдШ жејШЪШ к дШпеј дШкна е бњаЮЭЪдеийа. НидеЪШе јЭ жзЪк
бШйЭЬзк ЯШ бегжШзШйаЪдк бњаЮЭЪдеий беЬ дШи, дШ УавеЯелибег лШбкв-
йЭйк к МеЪег РШЬк а йШбе иЭ бШе жЭйа, жзабљкоае ЪЭвабег бегжШзШ-
йаЪдег бЪШзйЭйк беја оадЭ: ЛаеЬзШЫ ИЩзеЪШн, ЗезШд ЙедийШдйадеЪаћ,
ДзШЫШд МЭЬЭљбеЪаћ а ДзШЫапШ ЖаЪбеЪаћ.
ОеиЭЩдк љкЩШЪ а адйЭзЭиеЪШњЭ агШе јЭ жзЭгШ жоЭва а њЭдеј
квеЯа к љкЬибеј аийезаја а жеЭЯаја. Оежкй гкЬзЭ жоЭвЭ, аийзШЮае јЭ
иЪЭ пйе јЭ е йеј йЭга еЩјШЪљЭде к дШпеј а иЪЭйибеј бњаЮЭЪдеийа а
жзазЭЬае бШжайШвдк ШдйевеЫајк ОоЭвејШЪљЭњЭ – жоЭвШ к нЪЭйдабк жеЭ-
ЯајЭ к бејк јЭ кЪзийае жЭидабЭ а гаиваенЭ еЬ ОадЬШзШ а ВЭзЫавајШ Ье
дШпам иШЪзЭгЭдабШ. А к жзЭЬЫеЪезк бњаЯа дШжаиШе јЭ а еЪе: „ОезЭЬ
гдеЫам жзеаЯЪеЬШ, ЩеЫекЫеЬдам а ЩвШЫекЫеЬдам, жоЭвЭ иЪејаг ийЪШзШ-
вШобаг ЭвШдег жзеаЯЪеЬЭ јеп јЭЬШд жзеаЯЪеЬ бШзШбйЭзаийаоШд ЯШ љкЬ-
иба зеЬ: жеЭЯајк. ЊамеЪ нЭвебкжда дШоад ЮаЪейШ жзЭЬийШЪљШ дЭаинз-
жде ЪзЭве адижазШнајЭ ЯШ жЭидабЭ. Абе јЭ гаиШе ЭдЫвЭибеЫ зегШдйа-
оШзШ Ќ. ЙайиШ ЬШ жеЭЯајШ ЗЭгљЭ дабШЬ дЭ кгазЭ а ЬШљЭ ЪШЮЭћШ, едЬШ к
йеј дЭкгзвеј жеЭйеЫЭдеј Яеда ЪЭвабШ ЯШивкЫШ жзажШЬШ а жоЭвШгШ бејЭ
ЪапЭ еЬ иЪам ЬзкЫам ЩаћШ жЭидаоба ийШдкјк дШ ЯЭгља. ОоЭвШ дЭ жзЭ-
ийШјЭ ЬШ ежвеЍШЪШ иЪејег окЬЭидег жејШЪег дЭ иШге гайевеЫајк жЭида-
пйЪег дЭЫе а лавеЯелибк гаиШе, жзазеЬњШобк а дШкодк бњаЮЭЪдеий а
дШзеоайе гШпйк жЭидаобк. ѝЭз илЭзШ жоЭвадеЫ ЬЭвеЪШњШ аЯзШЯайе јЭ
жеЭйеЫЭдШ ЯедШ. ОоЭвШ ЮаЪа жЭидаоба, жоЭвШ ийЪШзШ жЭидаоба, жоЭвШ
еЬзЮШЪШ жЭидаоба еЬЫеЪез иЪЭйк. НйкЬШ дајЭ дабШбЪе окЬе пйе јЭ ок-
ЬЭида а йШјШдийЪЭда иЪЭй жоЭвШ ЬШЪШе мзШдк ЯЭгШљибк а мзШдк ЩеЫеЪибк
љкЬагШ а ЯШ жЭидаобк зЭо. СЭ бћЭза РкднШ дШЬШмњаЪШвЭ ик гавЭда-
јкгагШ иЪејаг йШјШдийЪег жЭидабЭ ЬШ ивШЪЭ жоЭвања зеЬ гаге иЪам
ЬзкЫам ЮаЪам ЩаћШ.А
ОеЪеЬег 610 ЫеЬадШ еЬ игзйа нШзанЭ ЛаванЭ, жзЭЬ мзШгег
РЪЭйЭ СзејанЭ к СзийЭдабк, дШ „ѝЭлагајадаг ЬШдагША, 2015. ЫеЬадЭ
аЯЫеЪезае јЭ јЭЬдк еЬ, ЪЭзеЪШйде, дШјвЭжпам ЩЭиЭЬШ к ивШЪк изжибЭ ЮЭдЭ
а гШјбЭ. ОеЬ дШЯаЪег „НЬ зеЬШ иЪЭйвШ а ивШЪдША еЩјШЪљЭдШ јЭ к 1. Щзејк
ЫеЬапњШбШ „ЉкЩеийањибШ жзадепЭњША. ИЯ йеЫ кгдеЫ а дШЬШмдкйеЫ
жзадепЭњШ жзелЭиезШ ЛаеЬзШЫШ ПШЬеЪаћШ геЮЭ иЭ иШЫвЭЬШйа ЪЭва-
оШдийЪЭд ваб а бљкодШ квеЫШ бдЭЫањЭ ЛаванЭ к дШјикЬЩедеидајаг ЬШ-
дагШ дШпЭ изЭЬњЭЪЭбеЪдЭ аийезајЭ:

230
 БзШће а иЭийзЭ, ЬШгЭ а ЫеижеЬе,
ЙзкждШ зЭо – БЕРЕДА – геЮЬШ дЭћЭ Щайа жзабвШЬдШ ЯШ гејЭ
бзШйбе ивеЪе бејЭ агШг оШий ЬШ, ЭЪеназШјкћа ивШЪк нШзанЭ ЛаванЭ, ЪЭ-
оЭзШи жегЭдЭг иШге еде дШјЯдШйдајЭ аЯ њЭдеЫШ ЬЭвШ а ЮаЪейШ беја дШг јЭ
ЬЭвагаоде жеЯдШй аЯ аийезајибам ижаиШ, Ш ЬЭвагаоде ЯШйШгњЭд аийе-
зајибаг ЯШЩезШЪег. ЛаванШ ФзЭЩЭљШдеЪаћ, бШЬШ ЬШдШи жегЭдЭге њЭде
агЭ, жеЯдШйајШ бШе нШзанШ ЛаванШ к дШзеЬдег жзЭЬШњк, к дШзеЬдаг жЭ-
игШгШ а к дШзеЬдеј иЪЭийа, агШвШ јЭ окЬдк икЬЩадк к дШпеј аийезае-
ЫзШлаја. Т аийезајибаг ижаиагШ едШ јЭ еийШвШ дШ аЯЪЭийШд дШоад к иЭдна
ЬЪШ гдеЫе ивШЪдајШ вабШ.
ЈЭЬШд еЬ њам јЭ Ъаиеба РйЭлШд, ЬЭижей ивШЪда РйЭлШд КШЯШзЭЪаћ,
ЪвШЬШвШн, ЪайЭЯ а жЭидаб жеЯдШй еЬ АдЫезЭ Ье АмЭдШ гЭђк ЭЪзежибаг Ъа-
йЭЯеЪагШ, Шкйез ЬеЩзе жеЯдШйЭ жЭигЭ „РвеЪе љкЩЪЭ‚.
ДзкЫа ваб беја јЭ йебег ЪЭбеЪШ ЯШкЯЭе гЭийе к иЪЭийа изжибеЫ
дШзеЬШ, Ш дШзеоайе ЯШмЪШљкјкћа ЯШивкЫШгШ жЭидабШ, ЬШ жегЭдЭг иШге ЯЩеЫ
бзШйбећЭ ЪзЭгЭдШ ЛавШдШ ПШбаћШ, ЩавШ јЭ дЭеЩаодШ жЭидабањШ, ЈЭлага-
јШ, же бејеј а еЪа ЬШда деиЭ њЭде агЭ, же бејеј јЭ деиае а агЭ ЬедЭЬШЪде а
оШиежаи беја јЭ аЯвШЯае к СзийЭдабк а беја јЭ йзийЭдаобеј бквйкза а ге-
зШЪибег дШзеЬк ивкЮае дШ оШий.
МЭбШбе к њамеЪеј иЭдна дШпШе иЭ ваб бдЭЫањЭ ЛаванЭ, гедШмањЭ
ЈЭЪЫЭдајЭ, ЪЭвабеимагданЭ ЕклзеиадЭ, а к дШзеЬк жзеивШЪљЭдЭ бШе нШзанШ
ЛаванШ. Абе жеЫвЭЬШге ЫвШЪдШ иЪЭЬеоШдийЪШ аЯ едеЫШ ЪзЭгЭдШ бејШ ик дШг
еийШЪавШ йза ЪЭвабШ вЭйежаинШ, окЪЭда ЙедийШдйад УавеЯел, дЭ гШњЭ
окЪЭда ГзаЫезајЭ ХШгЩвШб, а жШйзајШзм а ШзмаЭжаибеж ДШдаве СзЭћа,
ЪаЬЭћЭге ЬШ јЭ ЫвШЪдШ лаЫкзШ, бејеј ик йа ижаиа жеиЪЭћЭда а бзеЯ бејк иЭ
жзЭвШгШјк иЪа аийезајиба ЬеЫШђШја, ЬЭижей РйЭлШд КШЯШзЭЪаћ. ИЯкЯЭ-
йдШ, аЯкЯЭйдШ ваодеий оајШ ЬЭвШ к бзШйбег ЫеЪезк дЭ геЮЭге дШЩзШјШйа
да зШЯЪајШйа, кЪЭб окЪШјкћа ижегЭд дШ њЭЫеЪк кЯЪапЭдк жејШЪк а ЪЭваоадк
к изжибеј аийезаја. ЛедШмањШ ЈЭлагајШ јЭ, йШбеђЭ, иЪејег иЪЭйвепћк дШ
дЭба дШоад ЯШиЭдавШ ваб ЪЭвабЭ зеђШбЭ ЛаванЭ бејШ јЭ еЬ иЪЭйЭ веЯЭ МЭ-
гШњаћШ, ЬеЬкпЭ жеЩеодЭ, Шва ажШб јЭЬШд еЬ жеивЭЬњам аЯЬШдШбШ беја јЭ к
ЪзЭгЭ дШјбзайаодајЭ же изжибк ЬзЮШЪк изЭњеЪЭбеЪдк, а же изжибе нШзийЪе
а изжиба дШзеЬ, ЬеЮаЪЭвШ йе ЬШ еЬЫеЪездеий жеивЭ ЪЭвабеЫ жезШЯШ дШ Йе-
иеЪк ЯШ икЬЩадк дЭ иШге ЬадШийајЭ КШЯШзЭЪаћШ, дЭЫе а ЯШ икЬЩадк нЭвеЫ же-
зШЮЭдеЫ дШзеЬШ жШЬдЭ дШ њЭдШ жвЭћШ. НЬ ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ, ЬеЯЪевайЭ ЬШ
жеЬиЭйаг, ЯдШоа еЬ 1389. жШ Ье 1393, јЭЬада ЪвШЬШз ћЭ Щайа бдЭЫањШ Ла-
ванШ.
ЦкЬШд иЭ еЩзй ЬеЫеЬае к изжибеј аийезаја йеЫШ ЪзЭгЭдШ. ОезШЯа а
дЭизЭћЭ дЭгШјк жзајШйЭљШ к иЪЭйк, йШбе јЭ Щаве кЪЭб, йШбе јЭ Щаве к йе
ЪзЭгЭ, йШбе јЭ а к ЬШдШпњЭ ЪзЭгЭ. РЪЭЬена иге йЭ дЭжзегЭдљаЪЭ а йзШ-
ЫаодЭ бедийШдйЭ аийезајЭ. ЛЭђкйаг, йШ икжзкЫШ дШаЯЫвЭЬ к иЭдна бдЭЯШ

231
КШЯШзШ, кдеиа йШбЪЭ жзегЭдЭ бејЭ ћЭ егеЫкћайа ЬШ изжибе нШзийЪе, аШбе
жезШЮЭде дШ ЙеиеЪк, дЭ жейедЭ к ЯШЩезШЪ а дЭжеийејШњЭ. ХШзанШ ЛаванШ
кЪеЬа жзЭебзЭйЭ беја беиеЪибаг јкдШнагШ а ЪвШЬШзагШ даик Щава же-
ЯдШйа бШе езкЮјЭ к еЬЩзШда дЭЯШЪаидеийа а йЭзайезајЭ а жезеЬанЭ. ХШз
КШЯШз јЭ, ЬШ жеЬиЭйаг, жезЭЬ гдеЫам ЬзкЫам бЪШвайЭйШ Щае а Ъзве ЪЭпй
жевайаоШз а ЬеЩШз ЪејибеЪеђШ. МШзШЪде, гдеЫе гећдајШ а дШЬгећдајШ Ъеј-
ибШ иШ аийебШ јЭ дШ ЙеиеЪк еЬдЭвШ жеЩЭЬк, Шва а йШ жеЩЭЬШ жеЩЭЬданагШ
дајЭ ЬедЭвШ газ. НигШдвајиба еиЪШјШоа ик жеивЭ йЭ жеЩЭЬЭ ОазеЪЭ гезШва
ЬШ иЭ жеЪкбк дШйзШЫ ЯЩеЫ кдкйзШпњам дЭгазШ а ЯЩеЫ изЭђаЪШњШ жзавабШ к
ЬадШийаобаг икбеЩагШ. ЙШЬШ га ЫеЪезаге е йег ЪзЭгЭдк, кЯагШге Йе-
иеЪибк Щайбк бШе ЬеЫШђШј беја дШи јЭ икеоае иШге иШ аийеодег ежШидепћк.
ЛЭђкйаг, жеЬШна аЯ ЩаеЫзШлајЭ нШзанЭ ЛаванЭ, ЯШјЭЬде иШ ЮаЪейежаиег
беја јЭ ЪЭЯШд ЯШ еЪЭ бзШјЭЪЭ, ЯШ ЬкЩебк РзЩајк, к бејеј јЭ ЪвШЬШвШ а ивкЮЩе-
ЪШвШ бдЭЫањШ ЛаванШ, кбШЯкјк ЬШ јЭ жевеЮШј РзЩајЭ йк Щае аЯгЭђк иЭЪЭздЭ,
јкЮдЭ а аийеодЭ ежШидеийа. Ла иге жШзШЬебиШвде ЪШижайШда, йШбе ЬШ
игШйзШге ЬШ јЭ РзЩаја јЭЬадШ ежШидеий жзЭйавШ иШ аийебШ. Се јЭ јЭЬдШ
аийезајибШ дЭаийадШ.
ОзекоШЪШјкћа бзШйШб жЭзаеЬ ЪвШЬШЪадЭ нШзанЭ ЛаванЭ, ЪаЬаге
ЬШ иЭ дЭ гШњШ ежШидеий жеивЭ ЙеиеЪибЭ ЩайбЭ дШЬЪавШ иШ иЭЪЭзШ, еЬ гШђШз-
ибе-кЫШзибеЫ ЪвШЬШзШ, ЖаЫаигкдЬШ КкбиЭгЩкзпбеЫ, беја јЭ к зеЬЩадибаг
ЪЭЯШгШ иШ ЪаЯШдйајибаг ЮЭдаЬЩШгШ а жзаднЭЯШгШ игШйзШе ЬШ жевШЮЭ
аЯЪЭидШ жзШЪШ а дШ изЭЬадЭ, ЫзШЬеЪЭ а жзЭЬЭвЭ к иЭЪЭздеј РзЩаја. ОеивЭ Йе-
иеЪибЭ ЩайбЭ иайкШнајШ јЭ ЩавШ йШбЪШ ЬШ јЭ ЖаЫаигкдЬ аибезаийае жезШЯ
изжибЭ ЪејибЭ а дШжзШЪае Ъејда жемеЬ иШ дШгЭзег ЬШ жзаЫзШЩа жебзШјадЭ а
ЫзШЬеЪЭ ЯШ иЪејЭ бзШљЭЪийЪе. ДШ иайкШнајШ ЩкЬЭ јеп йЭЮШ, к бејеј иЭ дШ-
пвШ бдЭЫањШ ЛаванШ а изжиба жезШЮЭда дШзеЬ, жзЭЮаЪЭва ЯЭй, беја јЭ
жзЭйЭбШе дШ ЙеиеЪибег Щејк, йе јЭ ЪЭвабШ гаийЭзајШ а дЭзЭпЭде дШкоде
жайШњЭ, жевШЫШе јЭ жзШЪе дЭ иШге – аижеийШЪаве иЭ – бШе жзЭйЭдЬЭдй дШ
жзЭийе КШЯШзЭЪаћШ, дЭЫе јЭ жзаЩШЪае а аЯЪЭидЭ бзШјЭЪЭ а ЫзШЬеЪЭ беја ик
жзажШЬШва КШЯШзЭЪеј ЬзЮШЪа. Се дЭжзајШйЭљийЪе аЯгЭђк ВкбШ БзШдбеЪа-
ћШ, беја дајЭ жзаЯдШе БШјШЯайеЪк ЪвШЬШЪадк, а изжибеЫШ ЬЪезШ к ЙзкпЭЪнк
иЭ дШийШЪљШ. ЙШе пйе ЪаЬайЭ, РзЩајШ иЭ дШпвШ к дЭЯШЪаЬдег жевеЮШјк,
геЮЬШ оШб йзШЫаодајЭг дЭЫе пйе јЭ ЬШдШпња жевеЮШј РзЩајЭ. РШ иЪам
ийзШдШ ик Щава дЭжзајШйЭља, ижзЭгда ЬШ еиЪејЭ а зШибегШЬШјк ЬзЮШЪк а
жзЭкЯгк ЬЭвеЪЭ йЭзайезајЭ. ВвШЬШзбШ ЛаванШ йк оада јЭЬШд дЭЪЭзеЪШ-
йде мзШЩШз ЫЭий, еЬвкокјЭ ЬШ жевайабк езкЮјШ а ЪејдЭ иавЭ ЯШгЭда жева-
йабег ЬажвегШйајЭ. Ндег дЭжзајШйЭљк беја јеј јЭ жеЫкЩае гкЮШ дШ Йе-
иеЪк а ЩзШћк њЭдк, а жезШЯае изжибк Ъејибк, едШ еЬвкокјЭ ЬШ жзаЯдШ ЪШЯШв-
ийЪе а ЬШ ЬажвегШйибаг изЭЬийЪагШ ЯШ иЪеј дШзеЬ, ЯШ иЪејк ЬзЮШЪк, ЯШ
иЪејЭ ЫзШЬеЪЭ аЯЪејкјЭ дШјЩеља геЫкћа жевеЮШј. ДШ Ща йе аЯЪејЭЪеЪШвШ, иже-
зШЯкгЭ бејЭ јЭ бдЭЯ КШЯШз агШе иШ кЫШзибаг бзШљЭг, ЖаЫаигкдЬег, еЬвк-
окјЭ ЬШ дЭ жзаЯдШјЭ. РЪа ЯдШге йе ЬШ јЭ бШе ЯШвеЫ ЯШ жегазЭњЭ ЮзйЪеЪШвШ

232
иЪејк дШјгвШђк бћЭз, НваЪЭзк, бејШ јЭ к аийезаја изжибеЫ дШзеЬШ ЩавШ бШе
жеизЭЬданШ а ШгЩШиШЬезбШ, аШбе јЭ ЩавШ к мШзЭгк йкзибеЫШ нШзШ, а еЬа-
ЫзШвШ ЯдШоШјдк квеЫк а еоаЫвЭЬде ЬШ јЭ а едШ ЩавШ ЪШижайШдШ а жза-
жзЭгљЭдШ ЯШ ЬажвегШйибЭ ШбйаЪдеийа.
Н нШзана Лавана йзЭЩШ ЫеЪезайа а бШе е ЪЭвабеј ЯШЬкЮЩадШзба
а њЭд Ьежзадеи изжибеј аийезаја дајЭ гШњЭ ЯдШоШјШд. ЊЭде ЬЭве ЯШЬкЮЩа-
дШзибе дШг јЭ ЬеЩзе жеЯдШйе, ЯШмЪШљкјкћа жеЪЭљШгШ (ЬШзеЪданШгШ) а
ЯШЬкЮЩадШгШ бејЭ ик ЬзШЫенЭда ижегЭдана ЯШ аийезајк едеЫШ ЪзЭгЭдШ а иШ
бејагШ ик кжеЯдШйа а дШкодана беја ик жзазЭЬава еЪШј ЗЩездаб е бдЭЫања
Лавана, беја јЭ еЩјШЪљЭд еЪЬЭ, к СзийЭдабк, а беја жежкњШЪШ ЪЭвабк жзШ-
Ядадк к дШпеј дШкна, ейбзаЪШјкћа ваб а ЬЭве бдЭЫањЭ ЛаванЭ жейжкдајЭ
дШкоде еиЪЭйљЭд.
ИгШ јеп јЭЬШд ЭжайЭй бдЭЫањШ ЛаванШ: едШ јЭ ЩавШ ЮЭдШ аЯЪШд-
зЭЬдЭ ЬажвегШйибЭ жзЭЬкЯагљаЪеийа, ЮЭдШ ЪЭвабЭ жаигЭдеийа. Н йегЭ
иЪЭЬеоа а жзЭжаибШ иШ ДкЩзеЪоШдагШ. РШокЪШде јЭ, бевабе ик аийезаоШза
жзедШпва, 18 ЬкЩзеЪШобам жаиШгШ аЯ йеЫШ ЪзЭгЭдШ, бејШ аЯЪШдзЭЬде еиЪЭ-
йљШЪШјк а ваб а бШзШбйЭз а адйЭвЭбйкШвдк а ЬажвегШйибк ЪЭпйадк
нШзанЭ ЛаванЭ. СШ ЮЭдШ дајЭ ебвЭЪШвШ ЬШ иЭ йза жкйШ ЬаЫдЭ а ейжкйкјЭ к
ХШзаЫзШЬ, геЮЭге иШге ЯШгаивайа к бШбЪаг жзавабШгШ а едЬШпњаг
изЭЬийЪагШ. МШЮШвеий, јЭЬдег ЬШ Ща ежзШЪЬШвШ гШвевЭйдеЫ иадШ РйЭлШ-
дШ КШЯШзЭЪаћШ беја иЭ ебзЭдке ТЫШзагШ, ЬзкЫа жкй ЬШ Ща газавШ ЯШЪШђЭдк
ЩзШћк РйЭлШдШ а ВкбШ беЬ иквйШдШ РквЭјгШдШ ВЭваоШдийЪЭдеЫ. ЊЭдШ
дШјЩељШ нзйШ бејШ јЭ дШгШ икзеЪе дЭЬеийШјШвШ йебег аийезајЭ ЩавШ јЭ
дЭЪЭзеЪШйдШ кгЭпдеий к жеизЭЬеЪШњк а жзаЬеЩајШњк дЭжзајШйЭљШ ЯШ иЪе-
јЭ наљЭЪЭ, йЭ йШбе ЪЭзкјЭге, ЬШ гезШ ЬШ јЭ ЩавШ а аЯЪШдзЭЬШд ЫеЪездаб а
ЪЭпй жзЭЫеЪШзШо. ЙШЬШ ЫеЪезаге е гШјбШгШ к изжибеј аийезаја, агШге
йза ивШЪдЭ гШјбЭ аЯ дШпЭ ЭжибЭ йзШЬанајЭ а аийезајЭ.
ЈЭЬдШ јЭ гШјбШ ЈкЫеЪаћШ, дШјйзШЫаодајШ гШјбШ бејШ јЭ ийЭбвШ ивШЪк
а к гЭђкдШзеЬдаг адйЭвЭбйкШвдаг бзкЫеЪагШ. ДеЯЪевайЭ јЭЬдк зЭоЭда-
нк ЪапЭ к ЯШЫзШЬа. ЙШЬШ јЭ ИЪе АдЬзаћ Щае дШагЭдеЪШд ЯШ ШгЩШиШЬезШ к
ЧжШдаја а кжеЯдШе ЪЭвабеЫ гаиваенШ ТдШгкдШ, жШ ЫШ јЭ ТдШгкде жайШе,
ЬеЩзе, пйШ жзЭЬийШЪљШ дШјЪапЭ Ькм изжибеЫ дШзеЬШ, ИЪе АдЬзаћ гк јЭ жзЭ-
ЪеЬае дШ пжШдиба „Ргзй гШјбЭ ЈкЫеЪаћШ‚ бШе жзагЭз йзШЫаодеийа изж-
ибеЫ дШзеЬШ аЯзШЮЭд бзеЯ ШзмЭйажиба ваб гШјбЭ.
ДзкЫШ ЪЭвабШ гШјбШ, ЪЭзйабШвШ изжибЭ жеЭЯајЭ, јЭийЭ гШјбШ ЈЭЪзе-
иагШ, гШјбШ ЙзШљЭЪаћШ ЛШзбШ бејШ јЭ изжибег дШзеЬк ЯШЪЭпйШвШ бзШјња
мзапћШдиба жзаднаж „Эйеи‚, ЬШ јЭ ЬкпШ ЪШЮдајШ еЬ иЪам ЬзкЫам ЪзЭЬде-
ийа а ЬШ јЭ ЩељЭ аЯЫкЩайа ЫвШЪк, дЭЫе иЪејк аЯЫкЩайа Ькпк. СШј Эйаоба
дШвеЫ, дЭ иШге к жевайаобег дЭЫе а к нЭвебкждег ЮаЪейк жејЭЬаднШ а дШ-
зеЬШ, кЫзШђЭд јЭ бШе бШйЭЫезаоба агжЭзШйаЪ к аийезајибеј иЪЭийа дШнае-
дШ а бШе безЭбйаЪ к бзайаодаг а жзЭвегдаг ЬШдагШ изжибЭ жзепвеийа.

233
 Ме, гЭђк гайибаг ШзмЭйажеЪагШ изжибам гШјба, аЯЬЪШјШ иЭ аийе-
зајиба дШјбедбзЭйдаја ваб иШ жкдаг агЭдег а жзЭЯагЭдег: ЛаванШ ФзЭ-
ЩЭљШдеЪаћ. НдШ дШг јЭ дЭ иШге агЭдег, ЪЭћ а ЮаЪейег а ЬЭвагШ дШјжеЯдШ-
йајШ а дШјЩваЮШ. ЊЭде ванЭ дШг иЭ а ЬШдШи жебШЯкјЭ к иЪејеј гдеЫеийзкбеј
квеЯа, Ш њЭд ваб к ивеЮЭдеийа, Ш аийезајибШ ваодеий к ивејЭЪайеийа.
ЛаванШ ФзЭЩЭљШдеЪаћ дШийкжШвШ јЭ дШ инЭда изжибЭ аийезајЭ к зШЯваоа-
йаг квеЫШгШ: „бШе ЮЭдШ икЪЭзЭдеЫ ЪвШЬШзШ бдЭЯШ КШЯШзШ, бШе бдЭЫањШ, бШе
гедШмањШ, жШ бШе а гедШмањШ-бдЭЫањШ‚, бШе бйайезбШ, Шва бШе кЬеЪанШ
а, дЭ дШ жеивЭЬњЭг гЭийк, бШе гШјбШ-мзШЩзеий.1 ЙШе кЯездШ-гШйа зеЬавШ
јЭ иЭЬгезе ЬЭнЭ. ЙедийШдйад УавеЯел аийШбШе јЭ кжзШЪе њЭд ваб бШе ваб
ЪЭвабЭ гШјбЭ к йЭпбег оШик: „ДеийејдШ ивШЪЭ а ЪЭегШ гкЬзШ гШйа (Ла-
ванШ) бејШ жзЭЪШЯавШЯа гдеЫЭ аЯШЩзШдЭ гШйЭзЭ‚ ЯЩазег иЪам ЪзвадШ а
кгдаг ижеиеЩдеийагШ же бејагШ јЭ кжезЭђЭдШ иШ ЬЪејанег гкЬзШнШ Реве-
гедег а НЬаиЭјЭг, јЭЬдаг ЩаЩвајибаг а ЬзкЫаг мЭвЭдибаг. Ск изжибк ЪвШ-
ЬШзбк јЭ бзШиавШ јеп јЭЬдШ ЪзвадШ гЭђк изжибаг жевайаобаг ваоде-
ийагШ: бњаЫељкЩаЪеий а жаигЭдеий, йЭ едШ ЯШкЯагШ жеоШиде гЭийе гЭђк
„бњаЫељкЩаЪаг ЮЭдШгШ изжибеЫ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ‚.2 ЙедийШдйад УавеЯел ийШ-
ЪљШ кЯ агЭ йкЮдЭ а дЭизЭћдЭ гШјбЭ, оаја ик иадеЪа ЯШзШйава а ЪеЬава
йзШЫаодк ГзШоШдаобк Щайбк, а јЭЬадийЪЭд ЭжайЭй иЪЭаЯШЩзШдЭ гШјбЭ бе-
јШ јЭ гезШвШ ЬШ газа дЭзШЯкгдЭ а зШйеЩездЭ иадеЪЭ. ИгЭ бдЭЫањЭ/нШзанЭ
ЛаванЭ јЭ жеийШве жеЯдШйе а жзЭбе ЫзШданШ изжибеЫШ јЭЯабШ к XX ЪЭбк,
ЯШмЪШљкјкћа бњаЫШгШ ЪвШпбЭ бдЭЫањанЭ ДезЭ Д’ИийзаЭ, жзаднЭЯЭ Йев-
нел-ЛШиШвиба. ЙњаЫШ „кгдЭ ЪвШпбЭ бдЭЫањанЭ‚ (же зЭоагШ КШЯЭ Йеийа-
ћШ)3 „ЖЭдЭ дШ Иийебк‚ (Les Femmes en Orient par Mme la Dora d’Istria;
Zurich 1859) а ийкЬајШ „Рзжиба дШзеЬ жзЭгШ дШзеЬдаг жЭигШгШ (Dora
d’Istria, La nationalité serbe d’ après les chants populaires‚, La Revue de deux
Mondes Paris 1865, tome XXXV) Ьейаок а жайШњЭ кйанШјШ изЭЬњЭЪЭбеЪ-
дам ЮЭдШ дШ жевайаоба ЮаЪей к РзЩаја. Д. Д’ИийзаШ јЭ игШйзШвШ, ик-
ЬЭћа жзЭгШ еЬдеик аЯгЭђк нШзанЭ ЛаванЭ а нШзШ КШЯШзШ к беиеЪибаг дШ-
зеЬдаг жЭигШгШ, ЬШ ик ЮЭдЭ к изжибег изЭЬњЭг ЪЭбк агШвЭ ЪЭваба кйанШј
дШ гкЮЭЪЭ ЪвШЬШзЭ а ЪвШийЭвадЭ. ХШзанШ ЛаванШ јЭ ЯШ еЪк ижаиШйЭљанк
йаж жвЭгЭдайe изжибЭ ЮЭдЭ ийШзам ЪзЭгЭдШ, Ш нШз КШЯШз „аийадиба жза-
гЭз изжибеЫ мЭзејШ аЯ ЪзЭгЭдШ бШЬШ еиеЩадЭ еЪеЫ дЭкийзШпаЪеЫ дШзеЬШ јеп

1
ВаЬЭйа: ЙдЭЫањШ ЛаванШ – гедШмањШ ЈЭЪЫЭдајШ а њЭде ЬеЩШ (СЭгШйиба ЯЩез-
даб), кзЭЬ. РадапШ Лапаћ а ДЭјШд ѝЭогЭданШ, СзийЭдаб, 2014, ийз. 129.
2
ВаЬЭйа РЪЭйвШдШ Сегад, ЙњаЫељкЩаЪЭ ЮЭдЭ изжибеЫ изЭЬњЭЫ ЪЭбШ, МеЪа РШЬ,
2007, ийз. 135-142.
3
ВаЬЭйа е йегЭ ЪапЭ к аинзждег овШдбк Ьз ЖаЪегазШ ЛвШЬЭдеЪаћШ, „КШЯШ
Йеийаћ е Деза ДЏИийзаја а изжибеј дШзеЬдеј жеЭЯајаА, к бњаЯа Ж. ЛвШЬЭдеЪаћ, КШЯШ
Йеийаћ – ЮаЪей а бњаЮЭЪдШ ЬЭвШ, БЭеЫзШЬ, 2015, ийз. 414-432.

234
даик ЩавЭ аибЪШзЭдЭ ейегШдибег ЪвШпћк‚.4 СШбе иЭ агЭ нШзанЭ ЛаванЭ
геЫве жзеоайШйа изЭЬадег XIX ЪЭбШ а аЯЪШд ЫзШданШ изжибеЫ јЭЯаобеЫ
жеЬзкојШ дШ лзШднкибег јЭЯабк, ЫЬЭ ЛаванШ лаЫкзазШ бШе жзеиЪЭћЭдШ ЮЭ-
дШ а кйанШјдШ ЪвШЬШзбШ бејШ јЭ Щайде кйанШвШ дШ бедйадкайЭй изжибЭ
жевайаобЭ аийезајЭ а ЬзЮШЪдеийа к иЪејеј бзШйбеј, Шва икЬЩедеидеј ЪвШ-
ЬШЪада.
МЭбШ јеј јЭ ивШЪШ а ЪЭода ижегЭд к иЪЭийа изжибеЫШ дШзеЬШ.
ФЪШвШ ЪШг.

ЛаеЬзШЫ ПШЬеЪаћ жеоаЪШ дШ МеЪеиШЬибег МеЪег ЫзеЩљк. ИЯШ

иЭЩЭ јЭ еийШЪае Щзејдк жезеЬанк. ОеивЭЬњЭ ЫеЬадЭ ЮаЪейШ жзеЪЭе јЭ иШ
ЬзкЫег икжзкЫег, ЛШзадег, иШ бејег јЭ ШбйаЪде езЫШдаЯеЪШе зШЬ лед-
ЬШнајЭ „КШЯШ ЙеийаћА. А иЪејЭ зЭоа ЯШиЭјШе јЭ к кгеЪЭ ийкЬЭдШйШ а оа-
йШвШнШ њЭЫеЪам бњаЫШ. Бае јЭ јЭЬадийЪЭд а дЭжедеЪљаЪ Ькм а јЭЬШд еЬ
дШјЪЭћам адйЭвЭбйкШвШнШ к изжибег дШзеЬк. ЊЭЫеЪ жзелЭиез, ШбШЬЭгаб
ДзШЫШд МЭЬЭљбеЪаћ, ЫеЪезае јЭ: „ИгШе иШг гдеЫе ивШЪдам ийкЬЭдШйШ.
Ава, јЭЬШд јЭ ЛаеЬзШЫ ПШЬеЪаћ!А
ФЪШвШ гк, а дЭбШ гк јЭ ЪЭодШ ивШЪШ а жебеј Ькпа.

4
ДезШ ДЏИийзаШ, ЖЭдЭ дШ Иийебк, МШЪ. ЬЭве, ийз. 166, 167.

235
236
 ДзШЫапШ БШйећШдад

ЈЕРНЛНМАХ ЙИРИКН ХИКАМДАРАЦ

(ПаЍЭЪпйанШ, 9. ебйеЩШз 1935. – РЪЭйШ ГезШ, 6. лЭЩзкШз 2018)

Абе кгзЭп жзЭ дЭЫе пйе кгзЭп, дЭћЭп кгзЭйа бШЬ кгзЭп.
ЗШжаи дШ квШЯк к јЭЬШд иЪЭйеЫезиба гШдШийаз

ѝЭзегедШм Йазаве ФавШдЬШзШн кжебејае иЭ к кйезШб, 6. лЭЩзк-

ШзШ (24. јШдкШзШ же јквајШдибег бШвЭдЬШзк) к РЪЭйеј нШзибеј изжибеј
вШЪза ФавШдЬШзк. ПеЍЭд јЭ бШе ПШЬејбе ВЭпбеЪШн, 9. ебйеЩзШ 1935. Ые-
ЬадЭ дШ жзШЯдаб РЪЭйеЫ ѝеЪШдШ БеЫеивеЪШ. ТивЭЬ жеивЭзШйдам ебевде-
ийа а ЭгаЫзШнајЭ, к ваодаг ЬебкгЭдйагШ ЬШйкг зеЍЭњШ јЭ жзегЭњЭд дШ
10. ебйеЩШз, Ш жзЭЯагЭ к ВЭпбеЪаћ.
НйШн Йазаве иЭ зеЬае к иЭвк ПаЍЭЪпйанШ беЬ СзийЭдабШ, еЬ енШ
РйејШЬадШ а гШјбЭ ЛавајЭ. ЗШгедШпае иЭ 27. ШЪЫкийШ 1953. ЫеЬадЭ к
гШдШийазк ВайеЪданШ ЫЬЭ иЭ изЭћЭ иШ енЭг СШЬЭјЭг, беја гк јЭ ЬШе ЩвШ-
ЫеивеЪ ЯШ еЬвШЯШб дШ РЪЭйк Гезк. Ава дЭћЭ ейаћа еЬгШм. ОзЪе еЬвШЯа к
гШдШийаз ЉкЩеийањк, Ш жейег к гШдШийаз ДзШок к беја ЬевШЯа а аЫк-
гШд ВайеЪданЭ, ейШн ФзаЯеийег беја ЫШ јЭ а ЯШгедШпае а ЬШе гк агЭ
Йазаве. ИЯ ДзШоЭ еЬвШЯа к Ъејибк к ЛШзаЩез, Ш едЬШ ЩЭЮа аЯ ЯЭгљЭ к
Акийзајк а ЬеЩаЪпа аЯЩЭЫваобШ ЬебкгЭдйШ еЬвШЯа к МЭгШобк. Оепйе
дШ ФавШдЬШз гедШмЭ даик йШЬШ жзагШва, еЬвкокјЭ ЬШ аЬЭ ЯШ АгЭзабк к
бејк ЬевШЯа 1961. ЫеЬадЭ а йе к гШдШийаз РЪ. РШЪЭ к КаЩЭзйЪавк ЫЬЭ јЭ к
оад јЭзеЍШбедШ зкбежевеЮЭд дШ ОШимк аийЭ ЫеЬадЭ. Ск кжеЯдШјЭ ЪвШЬа-
бк ДаедаиајШ, Мабевк ЙШЪШјк, ЛегоавШ ЂкјаћШ а гдеЫЭ ЬзкЫЭ аийШбдк-
йЭ ЭгаЫзШдйЭ. Т јЭбк зШибевШ беја јЭ йШЬШ дШийкжае, йШЬШпња ЪвШЬабШ
ДаедаиајЭ ЫШ ЯЩеЫ жейзЭЩЭ зкбежевШЮЭ к оад жзЭЯЪайЭзШ 6. ШЪЫкийШ
1963. ЫеЬадЭ. ЗЩеЫ оЭийам иЪШЍШ гЭЍк РзЩагШ к АгЭзана а ЯЩеЫ зШибевШ
ед дШжкпйШ АгЭзабк а ЪзШћШ иЭ к МЭгШобк. ДШ Ща иЭ аЯЬзЮШЪШе, зШЬае
јЭ иЪЭ геЫкћЭ жеивеЪЭ а јЭЬдег жзавабег жеЪзЭЍкјЭ зкбк а ЩаЪШ ЬкЮЭ
еЬикйШд иШ жеивШ. ОеоЭе јЭ едЬШ ЬШ зЭЬеЪде жеиЭћкјЭ ЬкмеЪдЭ йзаЩадЭ,
дШ бејЭ ик жеоЭва ЬШ ЬевШЯЭ дШпа ЭгадЭдйда йЭевеЯа а ЬкмеЪдана. Ск
кжеЯдШјЭ ЪвШЬабк АглавемајШ еЬ беЫШ йзШЮа ЬШ гк жегеЫдЭ ЬШ еЬЭ дШ
ФавШдЬШз. ТЫвШЪдег, иШЩзШй гШдШийазШ ФавШдЬШзШ жеийШјЭ 17. ебйеЩзШ
1987. ЫеЬадЭ, бШЬШ иЭ бедШоде аижкњШЪШ њЭЫеЪ ЬШЪдШпња иШд. НЬ 31.
ЬЭнЭгЩзШ 1997. ЫеЬадЭ жШ Ье кжебејЭњШ, еЩШЪљШе јЭ ЬкЮдеий овШдШ РЪЭ-
пйЭдеЫ иШЩезШ ийШзШнШ гШдШийазШ ФавШдЬШзШ. Т ФавШдЬШзк јЭ жзагае а
ЪЭвабк имагк.

237
 Себег иЪеЫ гедШпбеЫ ЮаЪейШ Щае јЭ дШ гдеЫаг жеивкпШњагШ,
дЭкгезде зШЬЭћа дШ еокЪШњк, к йе ЪзЭгЭ, ЪЭегШ кЫзеЮЭдеЫ гШдШийазШ.
ЛЭЍкйаг, дШјЯдШоШјдаја Ьежзадеи енШ ЙазавШ јЭ к њЭЫеЪег дЭкгездег
ЩеЫеивкЮЭњк, оЭийе еийШјкћа јЭЬада ивкЮШпоа јЭзегедШм к гШдШийазк,
њЭЫеЪеј зЭЪдеийа а аийзШјдеийа к гевайЪа.
РЪШбеЬдЭЪде јЭ аижеЪЭЬШе, жекоШЪШе а ЬкмеЪде кбзЭжљаЪШе ЪЭ-
ваба Щзеј жебведабШ беја ик ЬевШЯава к ФавШдЬШз. ТЪЭб егаљЭд, ЪзЭ-
ЬШд, иЪејаг јЭЬдеийШЪдаг ЮаЪейег к иЪаг ебевдеийагШ к бејагШ иЭ дШ-
вШЯае, Щае јЭ ЮаЪе иЪЭЬеоШдийЪе икпйадЭ гедШпбеЫ жеЯаЪШ а жзШЪа Ьк-
меЪда кбзШи нзбЪЭ.
РЪејаг егШвЭдаг зШийег а аЯкЯЭйдег ЬкмеЪдег Ъаиадег, жвЭ-
дае јЭ изнШ иЪам иШ бејагШ иЭ икизЭйШе а бШе йШбШЪ еийШћЭ к гевайЪШгШ
а иЭћШњагШ ЩзШйајЭ, РЪЭйеЫезШнШ а иЪам жебведабШ беја ик йебег же-
ивЭЬњам йзаЬЭиЭйШб ЫеЬадШ жеиЭћаЪШва ФавШдЬШз.
НЪШбе иЭ гШдШийаз ФавШдЬШз ежзеийае еЬ енШ ЙазавШ
Т ГеижеЬк јЭ кидке јЭзегедШм Йазаве ФавШдЬШзШн. РШмзШњЭд јЭ
к РЪЭйеј нШзибеј изжибеј вШЪза ФавШдЬШзк к изЭЬк 7. лЭЩзкШзШ 2018. Ые-
ЬадЭ, дШ жзШЯдаб РЪЭйеЫ ГзаЫезајШ БеЫеивеЪШ. СШбе ик ЬЪШ БеЫеивеЪШ,
ѝеЪШд дШ оаја ЬШд иЭ зеЬае а ГзаЫезајЭ дШ оаја ижегЭд јЭ иШмзШњЭд, же-
веЮава иЪејЭ ЩвШЫеивеЪЭ дШ егШвЭдеЫ зШийег ЬкмеЪдеЫ ЫезеийШиШ, енШ
ЙазавШ. ЊЭЫеЪе ЩеЫеивеЪљЭ јЭ Щае њЭЫеЪ ЮаЪей, иЪЭЬеоЭњЭ кЪЭб а дШ
иЪШбег гЭийк, жекоШЪШњЭ, дЭкгезде аижеЪЭЬШњЭ а ЩеЫеивкЮЭњЭ.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
РЭћШњШ дШ енШ ЙазавШ – нзйанЭ
ДШЪдам ЫеЬадШ, бШЬШ иШг жзЪа жкй Щае дШ ФавШдЬШзк, кЍЭ к дШпк
иеЩк јЭзегедШм Йазав. И ЪаЬЭ јЭЬдк бњаЫк дШ ийевк. ТжайШ дШи йзејанк
оајШ јЭ бњаЫШ. Ла зЭбеиге ЬШ јЭ еЬ оЭйЪзйеЫ ЩзШйШ, беЫШ дЭ жеЯдШјЭге, Ш
иШ њагЭ ЬЭваге иеЩк. ЙњаЫШ јЭ ЩавШ е дЭбег еЬ зкибам гедШмШ, дЭ
иЭћШг иЭ агЭдШ. И аижзаоШ дШг йШЬШ Йазав еЪе: „Бае иШг жзепвЭ
ЫеЬадЭ иШ јеп јЭЬдаг ЩзШйег к жеиЭйа иЪЭйањШгШ ПкиајЭ. И бШЬШ
ийаЫеиге к гШдШийаз (зЭбШе јЭ агЭ, Ш јШ иШг ЫШ ЯШЩезШЪае) ейЪезапЭ
баЪей ЬШ нЭваЪШге дЭйзквЭЮдЭ а газейеоаЪЭ гепйа еЪеЫ гедШмШ. Се јЭ
адШоЭ Щае пйе иЭ бШЮЭ еЩаоШд гедШм а бШЬШ иЭ кжебејае, жзабвШЬде ЫШ
иШмзШдапЭ. ЙШЬ ивЭЬЭћЭЫ ЬШдШ, ЬеЍепЭ иЭљШда аЯ еЩваЮњЭЫ иЭвШ а
бШЮк ЬШ јЭ аЯЪазае иШдЬкб аЯ ЯЭгљЭ! НЬк дШ ЫзеЩљЭ а ийЪШзде – Ъаза
ћепШб! ПШЯЫздк ЯЭгљк, аЯЪШЬЭ иШдЬкб, бШЬ аижеЬ иШдЬкбШ – ЪеЬШ! НйбкЬ
ЪеЬШ дШ ЫзеЩљк, бШЬ јЭ йк дабШЬШ дајЭ Щаве? И дЭ иШге йе – газапЭ

238
ЪеЬШ, газапЭ ЬаЪде! РЭљШда ЩзЯе ЯЫзШЩапЭ бе пйШ агШ ЬШ дШйежЭ йег
ЪеЬег. ЙШЬ дЭба гедШм жзагЭйа ЬШ ЪапЭ газапЭ иШдЬкб дЭЫе ЪеЬШ.
НйЪезапЭ иШдЬкб а гаегазаи иЭ зШижзеийзЭ кдШебеве! И йШбе Эйе иЪам
еЪам ЫеЬадШ, ед вЭЮа а – газапЭ! И јШ, жзавШЯЭћа ЬШ ЫШ нЭваЪШг к де-
Ык, жегаиваг ЬШ гк еЬЫзаЯЭг гШва жзий дШ деЯа а ЬШ еЬдЭиЭг ЩзШйаја
еЪк иЪЭйањк! А едЬШ, жШЬЭ га ЬзкЫШ гаиШе дШ жШгЭй: Ш пйШ Шбе јШ бзЭ-
дЭг ЬШ ЫШ ЫзаЯЭг, Ш ед иЭ жеЬаЫдЭ к иЭЬЭћа жевеЮШј, кЬШза гЭ же ЫвШЪа
а ЪабдЭ: „Йазав! Чйе гЭ ЫзаЯЭп!?А И ивШйбе иЭ аигЭјШ ЬаЪда Йазав! А
дШи йзејанШ... ЯЫзШдкйа... њЭЫеЪаг жеагШњЭг иЪЭйШ ебе дШи!
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

ИгШе иШг ЩвШЫеивеЪ ЬШ иЭ беЬ енШ ЙазавШ аижеЪЭЬаг јЭЬдЭ Ые-

ЬадЭ, Ш бШбе јЭ Щае гШвеЫ зШийШ, жзадкЍЭда иге, ЯЬзШЪаг зШЯкгег ЬШ
бвЭоаге жза аижеЪЭЬШњк. ЛЭда јЭ йе агШве гдеЫе иагЩевабЭ. ЗШкЪЭб
ћк жШгйайа еЪк ЬаЪдк еиеЩк, њЭЫеЪе ЩвШЫе а вЭже ванЭ – дЭбШ ЫШ ГеижеЬ
дШЫзШЬа ПШјибаг дШиЭљЭг!
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

ОзазЭђаЪШо жзавеЫШ иШ енЭг Йазавег дШ ЈеЪШдана, ГзеЩде гЭийе енШ ЙазавШ

РЪЭйШ ГезШ, 2016. ЫеЬадЭ

ОеивЭЬња жкй иге иЭ оква ЯШ МеЪк ЫеЬадк а аШбе иШг же ЫвШик

еиЭйае ЬШ дајЭ ЬеЩзе. МШ жайШњЭ бШбе јЭ, еЬЫеЪезае јЭ: „БеЫк мЪШвША, йе
јЭ ийШвде ЫеЪезае, пйШ ЫеЬ ЬШ јЭ к жайШњк. ТЪЭб јЭ Щае изЬШоШд, жкд
ЭдЭзЫајЭ а ЬеЩзЭ ЪељЭ. ИижеЪЭий ава еЩаоШд зШЯЫеЪез, ед јЭ йе зШЬае дШ
йШбе јЭЬдеийШЪШд, йШбе жзаийкжШоШд дШоад, аЯ жкдЭ ейЪезЭдЭ ЬкпЭ а
изнШ ЯШ иЪШбеЫШ, йШбе ЬШ дајЭ окЬе пйе јЭ Щае егаљЭда мавШдЬШзиба
гедШм ЯШ иЪЭ жебведабЭ. ЗШйе јЭ жкдам 30 ЫеЬадШ Щае аижеЪЭЬдаб где-

239
ЫагШ, еЬ жевайаоШзШ, жеЯдШйам ваодеийа ава ЭийзШЬдам ЯЪЭЯЬШ Ье дШје-
Щаодајам љкЬа. И иШ иЪагШ иЭ, ЯШ зШЯвабк еЬ еийШвам гедШмШ, лейе-
ЫзШлаиШе, ЫеЪезЭћа к пШва: „ФШјЬЭ ЬШ йа квЭжпШг ивабк.А Р жзШЪег иЭ
ЯШйе ЫеЪезаве, бе дајЭ ЪаЬЭе ЙазавШ, йШј дајЭ да Щае дШ ФавШдЬШзк. И
жеивЭ њЭЫШ, дапйШ ЪапЭ дЭћЭ Щайа аийе.
ОзЭгадке јЭ жеивЭ дЭбевабе ЬШдШ бегЭ к иЪејеј бЭваја. И жезЭЬ
ЫеЬадШ, дајЭ иЭ ЬШе Ье жеивЭЬњЭЫ йзЭдкйбШ. Бае јЭ пЭћЭзШп, Шва јЭ иШг
жзШЪае ЯШ иЭЩЭ, бШе гЭвЭг, езШмеЪШок иШ гЭЬег. КЭбШзк јЭ ейапШе йЭб
жзепвЭ ЫеЬадЭ к ТзШдежеваи а, бШбе га јЭ аижзаоШе, ед гк дШЍЭ ЬШ агШ
жзеЩвЭгЭ иШ изнЭг а ЬШ гк Ыегавк вЭбеЪШ. Йазаве, гЭЍкйаг, же же-
ЪзШйбк к гШдШийаз иЪЭ вЭбеЪЭ ЩШна, Ш жеивЭ гЭиЭн ЬШдШ, бШЬШ јЭ ейапШе
дШ бедйзевк, иШЯдШ ЬШ јЭ вЭбШз, беја гк ам јЭ жзЭжаиШе, кгзе еЬ изнШ –
жзЭжзаоШЪШ ДкпШд ТЩеЪаћ.5
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

РШ енЭг Йазавег, ВШљЭЪШн БзШдаивШЪ ПШлШавеЪаћ, зЭЬеЪда же-

бведаб РЪЭйЭ ГезЭ, бејЭг јЭ окЪЭда јЭзегедШм Щае ЬкмеЪдаб еЬ 1998.
ЫеЬадЭ, жеивЭЬња жкй иЭ ЪаЬЭе 16. јШдкШзШ. ИШбе јЭ йШЬШ Щае йЭвег ивШЩ,
еийШе јЭ йШј њЭЫеЪ дЭЪЭзеЪШйда Ькм, жШ јЭ оШб аЯШпШе ЬШ иЭ аЫзШ иШ ЬЭнег
ЯШ бејк јЭ Щае ШйзШбнајШ ЯЩеЫ иЪеЫ даибеЫ зШийШ. Ава к йег иайдег йЭвк
изнЭ јЭ Щаве ЪЭћЭ еЬ ПкиајЭ, изнЭ бејЭ јЭ иЪШбк аижеЪЭий иЪШбеЫ оеЪЭбШ
жзагШве дШ иЭЩЭ а ежЭй јЭ еийШјШве ейЪезЭде а жкде зШЬеийа а йежвадЭ.
ЛШва зШийег, Щае јЭ ЬкмеЪда ЫезеийШи.

ДкмеЪдШ ЯзднШ енШ ЙазавШ

ЛдеЫе јЭ жкйЭЪШ, Ш иШге јЭЬдШ ийШЯШ јЭ жзШЪШ а кибШ, ийШЯШ аиже-
ЪЭЬШњШ а окЪШњШ оаийейЭ жзШЪеивШЪљШ а иЪЭйеиШЪибЭ ЪЭзЭ. ОзШЪеивШЪна
йзЭЩШ ЬШ окЪШјк иЪејк нзбЪк едШбе бШбе ик јЭ Шжеийева еийШЪава. СШбе
гезШ ЬШ аЬЭ. МЭ геЮЭ ЬШ иЭ гЭњШ. ЙШбЪе јЭЬадийЪе нзбШЪШ, бШЬ дШг јЭ
БеЫ еийШЪае јЭЬдк нзбЪк? ѝЭЬШд БеЫ – јЭЬдШ нзбЪШ…
ЙзпйЭњЭ јЭ йЭгЭљ нЭвеЫ мзапћШдибеЫ ЮаЪейШ, йе ик ЪзШйШ бејШ
ейЪШзШјк иЪЭ еийШвЭ йШјдЭ. „Бае йк јЭЬШд ѝШжШдШн. ЙШЮЭ ЎећЭ ЬШ иЭ бзийа.
Тоае изжиба јЭЯаб к БЭеЫзШЬк, жШ едЬШ ЬепШе еЪЬЭ к ФавШдЬШз. МајЭ
Щае ЬкЫе. НЬЪЭЬЭг ЫШ јШ дШ гезЭ. ОШ бШЮЭг: ДеЩзе бејЭ ћЭп агЭ? – мећЭ
агЭ РШЪШ. ДеЩзе, ЎШјЬЭ а бзийаг ЫШ. ОеивЭ ейапШе к ѝШжШд к Пкибк нзбЪк
а к Себајк еидеЪШе жзШЪеивШЪдк пбевк. ДеЩШз.

5
БаеЫзШлиба жеЬШна, „ДкмеЪдШ ЯзднШ енШ ЙазавША а „ЙзШј ЩаеЫзШлајЭА жзЭк-
ЯЭйа ик аЯ бњаЫЭ Маиа гШва ДкпШдШ ТЩеЪаћШ (ЪЭвабеЫ жепйеЪШенШ енШ ЙазавШ) к аЯЬШ-
њк ДкмеЪдеЫ нЭдйзШ „ВеШдЭзЫЭиА аЯ БЭеЫзШЬШ.

240
 ЦеЪЭб йзЭЩШ ЬШ иЭ йзкЬа ЬШ зШЬа бШбе йзЭЩШ. Ндевабе бевабе
геЮЭ, Шва жзШЪавде. ОеигШйзШј пйШ иЭ зШЬа ебе йЭЩЭ, Шва дЭ бегЭдйШ-
запа. Абе бегЭдйШзапЭп, игЭйШп а иЭЩа а ЬзкЫегЭ. ЗШйе, гева иЭ Бе-
Ык а ћкйа. РйШзЭ ЪвШЬабЭ, йе ик Щава љкЬа – ЬегШћада. ДаедаиајЭ дабШЬ
дајЭ ЪабШе да бзайабеЪШе Шбе дЭбе жеЫзЭпа. МабШЬ дајЭЬдк зкЮдк зЭо.
А жеивЭ бШЬ иЭ иЪЭ ЯШЪзпа, иШге бШЮЭ: ДЭйЭ, ‘еЬа еЪШге, жШ йа вЭже
еЩјШида ЫЬЭ иа жеЫзЭпае.
Бае иШг јШ а к Пкиаја дЭбевабе жкйШ. И ЪаЬаг Пкиа ЬзЮЭ Ье
ЪЭзЭ, жеЩеЮШд дШзеЬ. Нда йе жепйкјк а окЪШјк. МЭ гЭпШјк иЭ к жева-
йабк. ДзЮЭ Ье ЪЭзЭ, аЬк, гевЭ иЭ БеЫк а ћкйЭ. СШбе Ща а дШп дШзеЬ
йзЭЩШе ЬШ иЭ жедШпШ, Шва дЭћЭ. НЬЭ јЭЬШджкй-ЬЪШжкй к нзбЪк а гаива ЬШ
дЭпйе ЯдШ. ВаЬа дЭпйе пйе гк иЭ дЭ иЪаЍШ а еЬгШм бзайабкјЭ. ЛезШп
ийЪШза ЬШ жеЯдШјЭп ЬШ Ща ЬебШЯШе пйШ јЭ жзШЪавде, пйШ дЭжзШЪавде. БеЫ
јЭ иЪЭ жеийШЪае а зкбеЪеЬа. Деб иЭ йе жепйкјЭ, ЬеЩзе аЬЭ. Цаг йе жеЫШ-
Яап, ЯдШ иЭ пйШ йЭ оЭбШ. МЭгШ йЭ.
ЙеЬ ГзбШ йа јЭ еЪШбе, бзЭдк дШ жеиШе, нзбЪШ ейЪезЭдШ, кђк, кжШвЭ
иЪЭћк а жегевЭ иЭ, жШ аЬк дШ жеиШе. Ива, ЪзШћШјк иЭ бкћа кгезда – нз-
бЪШ ейЪезЭдШ. ТЍк к њк, жегевЭ иЭ, жШ аЬк бкћа. Се БеЫ Ъева а жегШЮЭ.
Се пйе љкЬа зШЬЭ еЬ изнШ, иШ Ъељег, Ш дЭ дШ иавк. Се ик ЪЭвабЭ ийЪШза.
Нда агШјк ЪЭзедШкбк а беЬ бкћЭ а к пбева. ЛШвШ ЬЭнШ бзЭдквШ к пбевк
иШ йезЩег, Шбе йЭ ЪаЬЭ, жзавШЯЭ а љкЩЭ зкбк, ЬеЍк ЬШ кЯгк ЩвШЫеивеЪ.
СШбЪа ик а йШбе коЭ ЬЭнк. Т нзбЪк аЬк зЭЬеЪде. ДЭйЭ иШ 10 ЫеЬадШ иШге
аЬЭ к нзбЪк, иШге аЬЭ ЬШ иЭ жзаоЭийа, ЯдШ бевабШ јЭ йе иЪЭйањШ. МШпк
ЬЭнк ЪеЬЭ ейШн а гШјбШ. И јеп ЪзапйЭ, дЭћЭ ЬШ иЭ жзаоЭийЭ. ТзвШјк. РЪЭ
јЭ йе же БеЮјЭг ЬежкпйЭњк.
МЭгеј ЬШ жеийап иШге ийегШбег, ЪЭћ а еоагШ а ивкмег, а зк-
бШгШ а деЫШгШ. ПкбЭ дЭбШ жеийЭ кЯЬзЮШЪШјкћа иЭ еЬ иЪШбЭ ЫзШгЯаЪеийа а
бзШЍЭ. МеЫЭ дЭбШ жеийЭ йШбе пйе дЭћЭ аћа жкйЭЪагШ ЫзЭмШ. Ноа дЭбШ
жеийЭ йШбе пйе дЭћЭ ЫвЭЬШйа ебе иЭЩЭ жемейљаЪе. Оеийа иЭ ивкмег йШбе
пйе иЭ дЭ ивкпШјк еЫеЪШзШњШ а ижвЭйбЭ. ТийагШ а јЭЯабег иЭ жеийа кЯ-
ЬзЮШЪШњЭг еЬ зкЮдам зЭоа а пШвШ. ЙШбЪШ дШг јЭ безаий Шбе дЭ јЭЬЭге
гЭие а заЩк, Ш кјЭЬШге а жзеЮЬазЭге иЪејЭ ЩваЮњЭ?
И гевайЪШ. БЭЯ гевайЪЭ дЭгШ даоЭЫШ. Левап иЭ БеЫк а ћкйап.
И БеЫ жегШЮЭ. ЦеЪЭб дЭ игЭ ЬШ иЭ Щеја, дЭЫе ЬШ иЭ гева БеЫк. И йе кЪЭб.
ЗШ иЪЭ геЮЭ ЬШ иЭ агШ ежзШЪЬШњШ. РШге ЯШ гевайЪк дЭ. ЗШ њк оеЪЭб кЪЭб
агШ геЫкћдеийа. РЪШбе кЪЭб геЮЭ ЬШ иЭ гева БеЫк. И ЯШйе йзЭЩШ ЬШ иЭ
ийШвде гева. ТЪЭб. НдШ јЭ бШе мзШдШ. БЭЯ њЭ дЭ геЮЭ ЬШ иЭ ЮаЪа. Абе јЭ
дЭгШп, жШЬШп.А

241
 ЙзШј ЩаеЫзШлајЭ
ОзаийШдапйЭ ѝеЪШданШ. И јЭЬдШ бкћШ. Т њеј гШвШ бкмањШ а јЭЬдШ
иеЩШ. Т иеЩа бзЭЪЭй, ийе аижеЬ жзеЯезШ, ЬЪЭ ийеванЭ а јЭЬШд гШва пже-
зЭй дШ ЬзЪШ. И жеванШ иШ бњаЫШгШ. И дапйШ ЪапЭ. РЪЭ дШ иЪег гЭийк,
оаийе, кзЭЬде, зШижзЭгљЭде. Нбе бкћЭ гШивањШб. ИижзЭЬ квШЯдам ЪзШ-
йШ, гШва ЬзЪЭда йзЭг еЩзШийШе ЪадеЪег веЯег. МШ иШге ЬЭиЭй гЭйШзШ
еЬ гезШ. Йазаве иЭЬа дШ гШиаЪдеј ЬзЪЭдеј бвкжа. ЗШгапљЭде ЫвЭЬШ к
гезЭ а ЬШљЭ еЬ њЭЫШ. Лазаи ивШдЭ ЪеЬЭ гЭпШ иЭ иШ газаиег ЩеиаљбШ к
иШбиајШгШ а окјк иЭ иШге йШвШиа беја аижазШјк иЪЭйеЫезибк еЩШвк.
„МапйШ га дЭ дЭЬеийШјЭ. РШге ЫвЭЬШг бШбе ЬШ иЭ геваг БеЫк. ДШ
ЯШЪзпаг иЪеј жкй, бејаг аЬЭг. ѝШ ЯдШг ЯШ пйШ иШг ЬШе ЯШбвЭйЪк. ЗШ ге-
дШмШ а ЯШ иЪЭпйЭдабШ. ВевЭе Щам ЬШ жегеЫдЭг љкЬагШ. Се га јЭ наљ. ДШ
кбШЮЭг пйШ јЭ жзШЪавде, Ш пйШ дајЭ. И ЬШ ЯШЪзпаг йШбе. МапйШ ЬзкЫе
дЭ ЮЭваг. Леј ЩзШвЭ.А

242
 ЛНЛИР БРАДИЋ (1935-2018)

Иийaбдкйа Ывкгaн а зeЬайeљ, дeкгoзда бквйкзда жзeЫaвaн а

jeЬШд oЬ дajкижeпдаjам зкбoЪoЬавШнa Ъапe кийaдoЪa бквйкзe.
Moгаз БзaЬаћ јЭ зеЍЭд 1935. ЫеЬадЭ к ЛЭЬЪЭЍа беЬ СзийЭдабШ.
ОзЭгадке јЭ к 84. ЫеЬада ЮаЪейШ, 29. 11. 2018. ЫеЬадЭ к ЙзкпЭЪнк. Рa-
мзaњeд je дa ЫзoЩљк к зoЬдoj MeЬЪeЍа бoЬ Tзийeдабa 01. 12. 2018.
ЫеЬадЭ, ЫЬЭ ик иЭ еЬ њЭЫШ oжзoийава жoзoЬанa, жзаjaйeља а жoпйoЪaoна
њЭЫеЪеЫ Ьeвa, бШе а жoЯoзапдШ а бквйкздШ jaЪдoий.
Дажвoгaн Вапe жeЬaЫoпбe пбoвe к ЙзкпeЪнк а УавoЯoлибoЫ
лaбквйeйa к Рбoжљк, БзaЬаћ je иЪoje ивкЮЩoЪaњe жoоeo бao коайeљ к
MeЬЪeЍа а Вeвабoj ДзeдoЪа.
Бае јЭ jeЬaд oЬ oидаЪaоa ЙзкпeЪaобoЫ жoЯoзапйa, оаја je зaЬ
oЩдoЪаo а оаја јЭ кжзШЪдаб Щае 12 ЫеЬадШ. ЗaивкЮaд je Яa жoЪзaйaб жзo-
лeиаoдaвдoЫ ийaйкиa ЙзкпeЪaобoг жoЯoзапйк 1969. ЫoЬадe а йoбoг
њeЫoЪoЫ гaдЬaйa бao кжзaЪдабa йoбoг иeЬaгЬeиeйам ЫoЬадa, жoЯoзапйe
иe зaЯЪавo а кйeгeљавo бao дeаЯoийaЪaд жeоaй бквйкзe к ЫзaЬк Йзк-
пeЪнк, њeЫoЪoj oбoвада, a кЩзЯo а пазoг РзЩаje.
Баo je ЬкЫoЫoЬапња Ьазeбйoз „РвoЩoЬапйaА, дa оаjoj инeда ик
иe oЬзЮaЪaвe дajЯдaоajдаje гaдалeийaнаje а жзeЬийaЪe ийaзe JкЫoивa-
Ъаje, пйo joj je Ьoдeвo бквйда ийaйки бojа ЪaЮа а Ьaд-Ьaдaи. Т ЪзЭгЭ
бaЬa je зкбoЪoЬаo „РвoЩoЬапйeгА, йaj жзoийoз јЭ Щваийao а ваоаo дa
ДкЩзoЪaобe ава OмзаЬибe вeйњe аЫзe, Ш жзeЬийaЪaгa јЭ жзаикийЪoЪaвo
oЬ 10.000 Ьo 20.000 ЫвeЬaвaнa.
Toбoг кижЭпдеЫ кжзaЪљaњa а зкбoЪoЍЭњШ Йквйкздаг нeдйзoг
жзажзeгao je а aлазгаиao дoЪe жoЯoзапдe жзoлeиаoдaвнe: AдЬзejк
Звaйаћa, Љаљaдк Ккбаћ, ГзoЯЬaдк КeдЫoвЬ, ЖаЪбa ВкбojeЪаћa, Љаљa-
дк ЂoбoЪаћ, Зoзaдa Йaзajаћa, OвЫк Mкийaлаћ, бojагa иe бaидаje к жзo-
лeиаoдaвдoг йeaйзк жзаЬзкЮкjк а ToгаивaЪ TзалкдoЪаћ а Mаваja
ВкбoЪаћ.
Баo je кижeпaд кжзaЪдаб МaзoЬдoЫ гкЯeja ЙзкпЭЪШн, жoбзeйaо
„Jeлагаjадам ЬaдaА к ЉкЩoийања, аданаjaйoз гaдалeийaнаja „Дaда
јoзЫoЪaдaА (ЙзaљeЪo), „БeвoЪoЬибa зoЯeйaА (Бeвa ВoЬa – ЙзкпeЪaн),
„Жкжибa ЩeзЩaА (AвeбиaдЬзoЪaн), „ОзoЍoм КeЪaо, жзoЍoм ЧкгaЬаjкА
(Йaвeдаћ).
OийЪaзаo je Щзojдa Ывкгaобa oийЪaзeњa oЬ дaнаoдaвдoЫ а oжпйe-
бквйкздoЫ Ядaоaja.
ОезЭЬ гoдoЬзaгибам квoЫa дШпам жзеиЪЭйайЭљШ, РЪeйoЫ РaЪe,
ДoиайЭja НЩзШЬеЪаћШ, ВкбШ ЙШзШќаћШ, ЪвШЬабЭ МабевШјШ, дeзeйбo je Ывк-
гаo аийoзаjибe ваодoийа жoжкй бдeЯa КaЯaзa, Ьeижoйa Рйeлaдa Кa-

243
ЯaзeЪаћa, Рйeлaдa Мeгaњe... жaгйаћe иe а БзaЬаћeЪe жеЯезапдЭ квoЫe
ФajЬкб Рйaдбa, Дaгњaдa („Ргзй гajбe JкЫoЪаћaА), Maдeйa к „Зoда
ЗaглазеЪojА. Баo je аЯкЯeйaд бao Mайбe а Фaќа Toгa к „ЙoпйaдаА, Ш
њЭЫеЪ Озoгeйej je ЫoЬадaгa Щаo жзoвoЫ „РЪeоaдoийагa ивoЩoЬeА.
ОкЩвабa Ыa je ЫвeЬaвa а к Щзojдаг лавгеЪагШ: „Мa жкйк Яa
ЙaйaдЫкА (1987), „Tзeћa изeћaА (1995), „Зa бзaљa а oйaќЩадкА (2015).
ЛвaЍa жкЩвабa ћЭ Ыa дШјЪапЭ жШгйайа же квеЫШгШ к йeвeЪаЯаjибаг
oийЪaзeњагa, иЭзајШгШ „Рeвo Ыoза, a ЩaЩa иe оeпљaА (2007-2010), ЫЬЭ јЭ
йкгШоае ваб жежШ РйШдаивШЪШ (jeЬдa je oЬ њeЫoЪам жoивeЬњам квoЫa) а
же квеЯа Ьз РвoЩoЬaдШ JoЪaдoЪаћШ к иЭзаја „ПaЪдa ГoзaА (2013).
ПeЮазao je жзeЬийaЪe oЬ oжпйeЫ а бквйкздo-аийoзаjибoЫ Ядaоaja.
ПaЬаo je дa пазeњк иaзaЬњe иa изжибаг дaзoЬoг к Ьаjaижoза а oЬзЮa-
Ъaњк бoгкдабaнаje жoизeЬийЪoг бквйкзe.
ЉкЩaЪ жзeгa жoЯoзапйк жзeдeo je дa иадa, МeЩojпк БзaЬаћa,
аийaбдкйoЫ жеЯезапдеЫ зeЬайeљa, иЪojeЪзeгeдo кжзaЪдабa а ЙзкпЭЪШ-
обеЫ а ЬзкЫам жoЯoзапйa а к jeЬдoг жeзаoЬк гадаийзШ бквйкзe, беја јЭ
бзЭдке зеЬайeљибаг ийoжaгa а беја дШийШЪљШ кгeйдаобк йзaЬанаjк
иЪеЫШ енШ, Moгазa БзaЬаћa.

Легаз-ЛепШ
БзШЬаћ
(1935-2018)

244
 РЕЧИ ЗА ЛНЛИРА

Mавaд ПaЬаћ, ЯШЪаоajда жаиaн аЯ Вeвабe ДзeдoЪe, jeЬaд oЬ дaj-

ЩваЮам жзаjaйeљa Moгазa БзaЬаћa
„Здaва игo oЬкЪeб ЫЬe Ща дaпa ЬoЩзa ЬЪa ЬзкЫa, Moгаз БзaЬаћ
а MазoивaЪ EЫeзаћ, жзoлeиoз а аийoзаоaз бњаЮeЪдoийа, Щава бaЬa иe
дe Ща жojaЪава к пбoва, БзaЬаћ je Щаo к жoЯoзапйк, a EЫeзаћ к Ща-
Щваoйeна. Moпa je жзаикийЪoЪao иЪaбoj жзoЩа иjajдам Ывкгaобам Ьзк-
Юадa к жoЯoзапйк, ивкпajкћа жзoЩe квoЫe je Ядao дaжaгeй. Йaидаje,
бaЬa je а иaг жoийao Ывкгaн, Ъeвабк жoЯoзданк жзeйЪoзаo je к Ъeвабк
коаoданк, a йo je жзeйЪoзаo а oЬ нeвoЫ ЫзaЬa, MoзaЪибe РзЩаje а Ьaљe...
БзaЬаћ je Щаo окЬo oЬ оoЪeбa. Здao je дaаЯкий иЪe ЩeиeЬe РЪeйoЫ РaЪe,
Мабoвe Teивe, Дoиайeja, ЪвaЬабe Мабoвaja а жзЪа Ъзaйаo к коаoданe
иЪe йe дaпe иЪeйањe.А6

ПШЬеп БШјаћ, ЫвкгШн а зЭЬайЭљ

MOЛИПOВA ВТЙOВA МAГПAДA
„...к маjeзaзмаjа дaЫзaЬa бoje иe к дaпoj Яeгља ЬoЬeљкjк к йaбo-
ЯЪaдoj бквйкздoj, дaкодoj а oЩзaЯoЪдoj илeза, ВкбoЪa дaЫзaЬa je зaд-
Ыазaдa Ъзвo Ъаиoбo – aбo дe а дajЪапe. Jeз иe ЬoЬeљкje адийайкнаjaгa
а аийaбдкйаг жojeЬаднагa бojа ик ЯaмЪaљкjкћа иЪoг Ьeвк а зeЯквйaйа-
гa а иaга жoийaва адийайкнаje. Йojа ик Ьaва а Ьajк oЫзoгaд Ьoжзадoи
бквйкза, Щaпйада, изжибoг дaнаoдaвдoг аЬeдйайeйк, дaзoЬк а ЬзЮa-
Ъа...
ЙзкЫ ЬoиaЬaпњам ЬoЩайдабa oЪoЫ аЯкЯeйдoЫ жзаЯдaњa к Ъапe oЬ
жeЬeиeй ЫoЬадa њeЫoЪe ЬoЬeвe жзeЬийaЪљa ЬкмoЪда а адйeвeбйкaвда йe-
гeљ изжибoЫ дaзoЬa – њeЫoЪe аЯкЯeйдoийа, жaгeйа, йaвeдйa, Ьaзa, бзea-
йаЪдoийа, oЩзaЯoЪaњa, дaнаoдaвдe oЬaдoийа к oокЪaњк йзaЬанаje, лoв-
бвoзa, oЩаоaja, иaгoиЪojдoийа ЮаЪoйa а аийoзаjибoЫ йзajaњa. МaЮaвoий,
дa ижаибк ЬoиaЬaпњам ЬoЩайдабa ВкбoЪe дaЫзaЬe – лaва жoдeбo агe.
Дaдaи, к игeздoj ЬкЮдoийа, ЯaивкЮeдo а oиЪeЬoоeдo, иa Ъeвабаг жo-
пйoЪaњeг а Юaвoг пйo дaи je жзe ЬЪa гeиeнa дaжкийаo а oйапao йaгo
oЬaбвe иe дабo дабaЬa даje Ъзaйаo – жoгањeг jeЬдo. To je Moгаз-Mo-
пa БзaЬаћ.
Рeoиба коайeљ а жзeЬaда жзoиЪeйайeљ, аЯкЯeйaд жзoлeиoз бња-
ЮeЪдoийа, бквйкзда зaЬдаб а oидаЪaо ЙзкпeЪaобoЫ дaзoЬдoЫ жoЯoза-
6
ИЯЫеЪезЭде дШ бегЭгезШнаја к СзийЭдабк 6. ЬЭнЭгЩзШ 2018. ЫеЬадЭ.

245
пйa, ЩoЫoгЬaда а дaЬaзeда Ывкгaн зeйбoЫ йaвeдйa, йкгaо дajЪeћам
квoЫa аЯ изжибe дaнаoдaвдe Ьзaгибe Щaпйадe, oЬ бдeЯa КaЯaзa, жзeбo
Ьeижoйa Рйeлaдa КaЯaзeЪаћa, Ьo Вкбa Йaзaќаћa, Дoиайeja OЩзaЬoЪаћa
а ЪвaЬабe Мабoвaja. Mаиаoдaз бквйкзe, жoЯoзапйa, кгeйдoийа, вeжe
зeоа а мкгaдам ЪзeЬдoийа ЮаЪoйa, зeйoзаоaз, ЩeиeЬдаб а дeжзeЪa-
ЯаЍeда ЫoЪoздаб и oиeЩкjдаг Щaзпкдaийаг Щaзайoдoг бojа ик гдoЫа
жoбкпaЪaва Ьa агайазajк. ОзoйaЫoдаийa а гoдoЬзaгаийa дa маљaЬe
жзeЬийaЪa бoje je ЩeЯ мoдoзaзa oЬзЮaЪao жo нeвoj РзЩаjа а ЫoйoЪo к
иЪaбoг, жa а дajЯaЩайаjeг изжибoг иeвк дa ЙoиoЪк а Meйoмаjа – aва а
дa жзeийаЮдаг кдаЪeзЯайeйагa а ивaЪаийаобаг бaйeЬзaгa к Aгeзана,
ЙaдaЬа а EЪзoжа. Йзajeг иeЬaгЬeиeйам ЫoЬадa жзoпвoЫ Ъeбa – кйeгe-
љаЪaо oйЪoзeдoЫ ижoгeд-йeaйзa aдйаобoЫ йажa „РвoЩoЬапйeА к Йзк-
пeЪнк, к бojeг je жзoЪeo дajжвoЬoдoидаje ЬaдЭ иЪoЫ ЮаЪoйa. ТЫвeЬaд,
оeийай а жoпйoЪaд иЪкЬa а дa иЪaбoг гeийк ЫЬe ЫoЬ иe жojaЪа а бaЮe
бojк зeо – дoиаo je oзeoв дaзoЬдoЫ кгeйдабa а жзoиЪeйайeљa жoжкй Вк-
бa, Дoиайeja а Вaиe ОeвaЫаћa...
РкжзкЫ коайeљанe Mаванe иa бojoг je к кЯoздoj Щзaодoj Яaje-
Ьдана жзoЪeo Ъапe oЬ жoвa Ъeбa, oйaн иjajдoЫ жзoлeиoзa лаЯаобe бкв-
йкзe МeдaЬa БзaЬаћa а окЪeдoЫ зeЬайeљa а адйeвeбйкaвнa МeЩojпe
БзaЬаћa, кЫвeЬда ЯaЪаоajaн а иeљaдад ЯajeЬдаобoЫ дaг зoЬдoЫ иeвa
MeЬЪeЍe бoЬ Tзийeдабa – а гoj жзЪа коайeљ Ывкгe. Йoгe иaг иe Ьeва-
гаодo oЬкЮаo йaбo пйo иaг гк жoЪeзаo квoЫк иЪeпйeдабa РйaдаивaЪa
к TВ иeзаjа „Рeвo ЫoзаА, бojк je Moпa oЬаЫзao йaбo гaeийзaвдo а иa
жoбзаћeг – Ьa je ЊeЫoЪa иЪeйoий жaйзаjaзм изжиба Изадej дaгeзaЪao
Ьa Ыa зкбoжoвoЮа к жзaЪoЫ иЪeпйeдабa...
Зa бojа Ьaд к ЯЫзaЬа ОзeЬиeЬдапйЪa РзЩаje Moгаз БзaЬаћ дeћe
ЯajeЬдo иa oийaваг оaидаг ЬoЩайданагa ЯaивкЮдo жзагайа ВкбoЪк дa-
ЫзaЬк – Яa бojк je Щаo бaдЬаЬoЪaд. Дoб je joп Щаo гeЍк дaгa - дa oидoЪк
жoоeйдoЫ зaдЫазaњa жзeЬвoЮeдам бaдЬаЬaйa oд je к жзЪoг бзкЫк jeЬдo-
Ывaидo, дeижoздo а aбвaгaнаjoг ЬoЩаo иЪe ЫвaиoЪe кЪaЮeдoЫ а aкйoза-
йaйаЪдoЫ Юазаja. МaЮaвoий – жзeгa ийaйкйк oЪoЫ ЪаиoбoЫ жзаЯдaњa Вк-
бoЪa дaЫзaЬa иe дe ЬoЬeљкje жoиймкгдo. ЗЩoЫ йoЫa дeбa oЪa aжoйeoЯa
Ьeвк, вабк а ЬкмoЪдoг йзaЫк Moгазa-Moпe БзaЬаћa ЩкЬe гoje ваодo а
дaпe ибзoгдo oЬкЮeњe joп jeЬдoг Ъeвабoг оoЪeбк а РзЩадк.
Йojа je йoвабo гдoЫo Ьao иЪoг дaзoЬк – a дeизaЯгeздo гaвo
кЯeo а ЬoЩаo...7

7
ОзавеЫ јЭ к нЭвада еЩјШЪљЭд к ЬдЭЪдег ваийк „БванА 2. лЭЩзкШзШ 2019.
ЫеЬадЭ к бевкгда „жаигШ аЯ жзеЪаднајЭА.

246
 ДкпШд ЈеЪаћ ЋквЭ, жзЪШб СзийЭдаобеЫ жеЯезапйШ
ЗАВЕРА, МА ѝЕДМН ПАЗДНБЉЕ
ЦабШ ЛепШ. СШбе иге ЫШ ЯЪШва га к СзийЭдаобег жеЯезапйк. Т
жеоЭйбк. ЙШидајЭ, бШбе иге зШива, ЯШјЭЬде иШ њаг а жеЯезапйЭг, агШва
иге йк жзаЪавЭЫајк ЬШ ЫШ ЯеЪЭге ЛШйеза. БШзЬ. ГзегШЬШ дШ инЭда,
жеЯезапда ийкЩ а ЫвкгШн Ье жеивЭЬњЭЫ ЬШмШ. И ЫвкгШоба коайЭљ где-
Ыаг ЫЭдЭзШнајШгШ ЫвкгШнШ еЪЭ жеЯезапдЭ бкћЭ. СШбе ћЭге ЫШ иЭ а иЭћШ-
йа. ЙШе ЪЭвабеЫ ЫвкгШобеЫ а зЭЬайЭљибеЫ гШЫШ беја јЭ еийШЪае дЭаЯЩза-
иаЪ йзШЫ к жеЯезапдег ЮаЪейк дШпЭЫ ЫзШЬШ. МЭжеизЭЬдеЫ, ЬкмеЪайеЫ,
ийзеЫеЫ к зШЬк а жзЭизЭћдеЫ бШЬШ јЭ квеЫШ а жзЭЬийШЪШ ЬеЩзе еЬзШЍЭдШ.
РШ ЪЭвабаг кгЭйдаобаг ЬШзег беја јЭ деиае к иЭЩа а дЭиЭЩаоде ЫШ ЬШ-
ЪШе. ОеЬзпбШ жеЯезапйк йебег иЪам еЪам ЫеЬадШ. ѝЭЬШд к жвЭјШЬа ЪЭ-
вабам еЩдеЪайЭљШ зШЬШ дШпЭЫ жеЯезапйШ.
А жеоЭе јЭ ЬШЪдЭ 1981. ЫеЬадЭ иШ зЭЮајег „РебзШйША. „КЭЫЭдЬШ е
Бепбк БкмаА 1982. ЫеЬадЭ, ЯШйаг „ОеЬЪШвША 1983. а „МЭЯШжШгћЭдШ
жзЭЬийШЪШ ФШгвЭйШ к иЭвк ЛзЬкпШ ДењША 1986. ЫеЬадЭ. ОеивЭ жШкЯЭ еЬ
8 ЫеЬадШ жедеЪе иЭ ЪзШћШ зЭЮаја к дШпЭг жеЯезапйк. ГеЬадЭ 1994.
жеийШЪљШ дШ инЭдк вЭЫЭдЬШзда йЭбий „ЙШгЭд ЯШ жеЬ ЫвШЪкА а жзЭЬийШЪк
бејШ ћЭ жзегЭдайа ЮаЪей жеЯезапйШ а еЬ бејЭ жеЯезапйЭ дЭЯШЬзЮаЪе
аЬЭ к дШјЪЭћЭ жеЯезапдЭ ЪаиадЭ – „ХШзанШ ЛаванША.
Се јЭ а ЫеЬадШ бШЬШ а јШ ийаоЭг иЪеЫ ЫвкгШобеЫ коайЭљШ а жзајШ-
йЭљШ. ЗШкЪЭб. И Щае јЭ кЪЭб йк ЯШ иШЪЭй а жекбк.
ХЭе иЪеј ЮаЪей жеиЪЭйае јЭ лШгеЯдаг „ЬШибШгШ бејЭ ЮаЪей ЯдШ-
оЭА а еЬ бејам иЭ дајЭ еЬЪШјШе. МабШЬ. ПЭЬайЭљ беја јЭ ЯдШе ЬШ нЭда Ывк-
гнЭ а ЬШ ВШи жеЪЭЬЭ Ье ЬеийејШдийЪШ. ЗШЬкЮЩадШз а бйайез бквйкздеЫ
ЮаЪейШ дШпЭЫ ЫзШЬШ.
ОШгйЭ иЭ ЪЭвЭвЭждЭ ШбШЬЭгајЭ ЯШ бејЭ јЭ дШжаиШе инЭдШзае а
зЭЮајиба жеийШЪае: „200 ЫеЬадШ пбевийЪШ к ежпйада СзийЭдабА, 2013.
ЫеЬадЭ аЯ бејЭ јЭ жзеаийЭбвШ ЛегазеЪШ зЭЮајибШ бзкдШ а дШјЪЭћШ бкв-
йкздШ ЪзЭЬдеий дШпЭЫ ЫзШЬШ – РЪЭйеиШЪибШ ШбШЬЭгајШ „СЭЩа а дШгШ дШ
оШийА к МШзеЬдег жеЯезапйк к БЭеЫзШЬк, 2014. ЫеЬадЭ. Оейег, аийЭ
ЫеЬадЭ, иЪЭоШдШ ШбШЬЭгајШ жеЪеЬег ЬШдШ еивеЩеЍЭњШ СзийЭдабШ а 100
ЫеЬадШ еЬ жеоЭйбШ ВЭвабеЫ зШйШ „РЭћШњЭ дШ ЪЭвабЭ ЬШдЭА а 2016. Ые-
ЬадЭ иЪЭоШдШ ШбШЬЭгајШ жеЪеЬег ейбзаЪШњШ ижегЭдабШ бдЭЫања Лава-
на „НЬ зеЬШ иЪЭйвШ а ивШЪдША.
Ейе, йе јЭ ШгШдЭй беја дШг јЭ дШп ЛепШ еийШЪае. ДШ ЫШ окЪШге а
еокЪШге. И дШ иШгег бзШјк, бШЬШ ик иЭ жеЯезапдШ иЪЭйвШ кЫШиавШ а бШЬШ
јЭ жШвШ ЯШЪЭиШ дШ јЭЬде зШЯЬеЩљЭ к аийезаја изжибеЫ жеЯезапйШ, зШ-

247
ЯЬеЩљЭ ЪЭвабШдШ дШ инЭда, ЪЭзкјЭг ЬШ ћЭп дШ дЭЩк жеийШЪайа жзЭЬийШЪк
иШ йЪејаг йзийЭдаобаг ЫвкгнагШ, ЛЭЬег, ЗебајЭг, ЙвадЫег, ГеЫег,
ВвШЬег, Лазег, ПШЬЭйег… беја йЭ йШге оЭбШјк… ЙШбЪШ ћЭ йе жзЭЬийШЪШ
Щайа!
СзийЭдаобе жеЯезапйЭ йа иЭ ЯШмЪШљкјЭ дШ еЪег ШгШдЭйк а оШийа
пйе иа ЬЭе иЪеЫ ЮаЪейШ а бШзајЭзЭ жеиЪЭйае еЪег йЭШйзк, Ш жезеЬана
аЯзШЮШЪШге ЬкЩебе жепйеЪШњЭ.
ЛЭда еийШјЭ жзаЪавЭЫајШ пйе иШг иШзШЍаЪШе а аЫзШе иШ Лепег,
пйе гЭ јЭ дШкоае а жзЭдЭе ЮЭЍ ЯШ Ывкгег а еЫзегдк, дЭЬемЪШйљаЪк а
дЭкжезЭЬаЪк зШЬеий аЫзШњШ. ФЪШвШ йа, ЛШйеза. ЗШ бзШј йа жзадеиаг
жЭигк БзШдЭ ОЭйзеЪаћШ „ЛезШЪША бејк иа дШјЪапЭ ЪевЭе а дШјоЭпћЭ
бШЯаЪШе.
ЗЩеЫег, гШЭийзе!8

8
ИЯЫеЪезЭде дШ бегЭгезШнаја к СзийЭдабк 6. ЬЭнЭгЩзШ 2018. ЫеЬадЭ.

248
биографије
 БИОГРАФИЈЕ И БИБЛИОГРАФИЈЕ
УЧЕСНИКА И АУТОРА ПРИЛОГА

АКЕЙРИЋ (ЛазељкЩ) ѝШдШ зеЍЭдШ јЭ 1984. ЫеЬадЭ к ЙзШЫкјЭЪнк.

НидеЪдЭ а гШийЭз ийкЬајЭ ЯШЪзпавШ јЭ дШ Уавевепбег лШбквйЭйк
ТдаЪЭзЯайЭйШ к БЭеЫзШЬк, дШ ийкЬајибег жзеЫзШгк РзжибШ бњаЮЭЪдеий
а јЭЯаб иШ ежпйег бњаЮЭЪдепћк. Дебйезибк ЬаиЭзйШнајк „ЛавШд ЙШ-
пШдад бШе йкгШо деЪЭ изжибЭ бњаЮЭЪдеийа“ еЬЩзШдавШ јЭ 2016. ЫеЬадЭ
дШ аийег лШбквйЭйк. ДеЩайданШ јЭ дШЫзШЬЭ аЯ ледЬШ ПШЬгавШ ОежеЪаћ
ЯШ дШјЩеља Ьажвегиба зШЬ аЯ жзЭЬгЭйШ РзжибШ бњаЮЭЪдеий XX ЪЭбШ,
еЬЩзШњЭдеЫ дШ Уавевепбег лШбквйЭйк к БЭеЫзШЬк 2009. ЫеЬадЭ. Оеий-
Ьебйезибе киШЪзпШЪШњЭ еЩШЪавШ јЭ дШ ТдаЪЭзЯайЭйк к ВЭдЭнаја, жза
OЬиЭбк ЯШ ивШЪаийабк ДЭжШзйгШдШ ЯШ вадЫЪаийабк а бегжШзШйаЪдЭ бкв-
йкздЭ ийкЬајЭ (Dipartimento di Studi Linguistici e Culturali Comparati,
Università Ca' Foscari Venezia, Italia) жеЬ гЭдйезийЪег жзел. Ьз АвЭ-
биШдЬзШ МШкгеЪШ.
НЩјШЪавШ јЭ ЬЪЭ гедеЫзШлајЭ аЯ еЩвШийа йЭезајЭ бњаЮЭЪдеийа а
бњаЮЭЪдЭ бзайабЭ: НзйЮЭелкЩ зибпЩ: ОжЮкбвЩ иждЩеЩ ГжиЩеЩ ОЮкиж-
ЫбћЩ, РвкЮЩЭда ЫвШидаб, БЭеЫзШЬ, 2013. а ЖлЭњЩ аЩ гЮзжкжд б йЩЫирЮе-
йкЫжд: СЮлиЬбјйвЩ ЭбдЮеабјЩ вњбЯЮЫежлдЮкебпвжЬ йкЫЩиЩгЩркЫЩ, Ид-
ийайкй ЯШ бњаЮЭЪдеий а кгЭйдеий, БЭеЫзШЬ, 2014, бШе а йза ЯЩазбЭ жЭ-
иШгШ: СжзЩж вЩдЮе, ГзШЬибШ ЩаЩваейЭбШ „ВвШЬаивШЪ ОЭйбеЪаћ Даи“, ЦШ-
оШб, 2014, ТзбјЩњЮ, МШзеЬдШ ЩаЩваейЭбШ „РйЭлШд ОзЪеЪЭдоШда“, ЙзШ-
љЭЪе, ЩаЩваейЭбШ „ОеЭЯајШ, ЬШдШи“, 2017, АибјЮг Щежебд, ЗШЪеЬ ЯШ жзе-
коШЪШњЭ бквйкздеЫ зШЯЪайбШ, БЭеЫзШЬ, 2018. РШийШЪавШ јЭ ШдйевеЫајк
жзаоШ, ЬебкгЭдйШздЭ а гЭгеШзибЭ жзеЯЭ ОибпЮ, йЮћЩњЩ, йЫЮЭжпЩейкЫЩ, к
ебЪазк АдйевеЫајибЭ ЭЬанајЭ „ОзЪа иЪЭйиба зШй к изжибеј бњаЮЭЪде-
ийа“; йег 2. БЭеЫзШЬ: РвкЮЩЭда ЫвШидаб, 2018. ЗШјЭЬде иШ ЂезЍЭг МЭ-
паћЭг кзЭЬавШ јЭ ЙњбЯЮЫеб б вибкбпЩийвб жзлй ЛбгЩеЩ ЙЩрЩебеЩ,
ЯЩездаб зШЬеЪШ и ЛЭЍкдШзеЬдеЫ дШкодеЫ ибкжШ еЬзЮШдеЫ к ДШљк а
БЭвег ЛШдШийазк, 29. а 30. иЭжйЭгЩзШ 2017, Йквйкзде-дШкода нЭдйШз
Лавкйад ЛавШдбеЪаћ – Идийайкй ЯШ бњаЮЭЪдеий а кгЭйдеий, ДШљ –
БЭеЫзШЬ, 2018, бШе а йЭгШй „ЛавШд ЙШпШдад: бњаЮЭЪдаб, аийезаоШз
бњаЮЭЪдеийа а кгЭйдеийа“, ЙњаЮЭЪдШ аийезајШ, Идийайкй ЯШ бњаЮЭЪ-
деий а кгЭйдеий, БЭеЫзШЬ, Щз. 165, 2018.
ОеЭЯајк, бзайабк, дШкодЭ зШЬеЪЭ а ЭиЭјаийабк еЩјШЪљкјЭ к бња-
ЮЭЪдеј а дШкодеј жЭзаеЬана а ЯЩезданагШ.
ЗШжеивЭдШ јЭ дШ жзејЭбйк ЙлгклижгжрвЮ вњбЯЮЫеЮ кЮжибјЮ б
йизйвЩ вњбЯЮЫеЩ вибкбвЩ ИдийайкйШ ЯШ бњаЮЭЪдеий а кгЭйдеий к БЭе-
ЫзШЬк бШе дШкода иШзШЬдаб.

251
 АМТЧИЋ АдЍЭвбе (1953, ГзШЬадШ, РкЪШ ЛЭЍШ). ОЭидаб, жзеЯда
жаиШн, ЭиЭјаийШ, бњаЮЭЪда бзайаоШз, ШдйевеЫаоШз, жкЩванаийШ. Чбе-
веЪШе иЭ к ОЭйзања а ЗШЫзЭЩк, ЫЬЭ јЭ ЮаЪЭе Ье аЯЩЭЫвапйЪШ, гШјШ 1991.
ЫеЬадЭ. ПШЬае бШе деЪадШз (Ьежаидаб а иШзШЬдаб Щзејдам јкЫеиве-
ЪЭдибам а изжибам ваийеЪШ) а кзЭЬдаб к ИЯЬШЪШобеј ЬЭвШйдеийа „ГвШиШ
изжибеЫ“ к БШњеј Ккна (1999-2008).
НЩјШЪае јЭ пЭидШЭий жЭидаобам ЯЩазба; иЭЬШг бњаЫШ жзажеЪЭ-
ЬШбШ; жЭй зегШдШ; гедеЬзШгк; бњаЫк жЭиШгШ ЯШ ЬЭнк; ЬЪЭ бњаЫЭ ЭиЭјШ; а
ЩзЭЪајШз деЪадШзибе-жкЩванаийаобам йЭбийеЪШ. ОзазЭЬае јЭ а ЬЪЭ жЭ-
идаобЭ ШдйевеЫајЭ.
ЗШийкжљЭд јЭ к вЭбйаза (к ПЭжкЩвана Рзжибеј, бШе а к ЯШјЭЬда-
обеј дШийШЪдеј јЭЯЫза к УЭЬЭзШнаја БаФ, ЯШ ЬЭЪЭйа зШЯзЭЬ еидеЪдЭ
пбевЭ); ШдйевеЫајШгШ а жзЭЫвЭЬагШ изжибЭ иШЪзЭгЭдЭ жеЭЯајЭ а жзаже-
ЪЭйбЭ. ЊЭЫеЪШ жеЭЯајШ а жзеЯШ жзЭЪЭЬЭда ик дШ ЭдЫвЭиба (зегШд РбгЩ-
аЩв РбеЩ л йЩе), лзШднкиба, зкиба, ЩкЫШзиба а гШбЭЬедиба јЭЯаб.
НЪЭдоШд јЭ кЫвЭЬдаг бњаЮЭЪдаг дШЫзШЬШгШ: „БзШдбе Ћежаћ“
жза РАМТ; „ОЭоШй ЪШзепа изЭгибебШзвеЪШобЭ“; „РйзШЮавеЪе“; „РШзШјЭЪ-
ибам ЬШдШ жеЭЯајЭ“; „ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ ПЭжкЩвабЭ РзжибЭ“; „РЪЭ-
йеЯШз ЋезеЪаћ“; ЛЭЍкдШзеЬдШ дШЫзШЬШ „ЧкпњШз 2017“ ЯШ нЭвебкжде
бњаЮЭЪде ЬЭве; УедЬШнајШ „ОЭйШз Йеоаћ“; „ЛвШЬЭд НљШоШ“; „ЙедийШд-
йадеЪЭ ЪаЯајЭ“; „ЗвШйдШ иеЪШ“; „БзШдбе ЛШзоЭйШ“; „РйШдбе ПШбайШ“; „Гез-
ЬШдШ СеЬезеЪаћ“; „СегШ ПШЬеиШЪљЭЪаћ“; „ГеЬапњШ дШЫзШЬШ“ (2018)
ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ ПЭжкЩвабЭ РзжибЭ ЯШ дШјЩељк бњаЫк; „БзШћШ
Лајнаћ“...
ЖаЪа к иЪејаг бњаЫШгШ, а жеЪзЭгЭде дШ Узкпбеј Ыеза, Ш
ийШдкјЭ к МеЪег РШЬк.

БАЙИЋ ЛЭзагШ зеЍЭдШ јЭ 1971. ЫеЬадЭ к БЭеЫзШЬк. Дажвега-

зШвШ дШ УШбквйЭйк жзагЭњЭдам кгЭйдеийа к БЭеЫзШЬк 2004. ЫеЬадЭ к
бвШиа РвеЩеЬШдШ ЂкзаобеЪаћШ дШ еЬиЭбк ЗаЬдеЫ ивабШзийЪШ – игЭз
ПЭийШкзШнајШ а бедЯЭзЪШнајШ.
РШгеийШвдЭ аЯвеЮЩЭ а зШЬеЪа: РгбвЮ – Оижйкжиб дЮгЩенжгбјЮ,
ТгЭйдаобШ ЫШвЭзајШ „РйШзШ бШжЭйШдајШ“ ЗЭгкд, 2014; ЛжаЩбв л зижйкж-
ил, ПЭийезШд „АЬгазШв“ ФЭзнЭЫ МеЪа, 2008; РгбвЮ, ВЭвабШ ЫШвЭзајШ
ХЭдйзШвдеЫ ЬегШ ВејибЭ РзЩајЭ, БЭеЫзШЬ, 2007; ЛлиЩг, Дег бквйкзЭ к
ПаЩдана, ЙзШљЭЪе, 2005.
ЙевЭбйаЪдЭ аЯвеЮЩЭ: ЉлЪжйкбњйвб аЩзбй, КабеЪда иШвед ДегШ
бквйкзЭ СзийЭдаб, „ѝЭлагајада ЬШда“ 2018; Е ЫШвЭзајШ – ЧТМД, Exe-
cutive Group, БЭеЫзШЬ, 2016; НкЫжиЮеб жвкжЪЩийвб йЩгже, ХаЫвШдШ

252
„ЙвкЩ љкЩайЭљШ йЭпбЭ адЬкийзајЭ“, БЭеЫзШЬ, 2015; „Мећ гкЯЭјШ“, АйЭљЭ
дШ ейЪезЭдег, ЙзШљЭЪе, 2009; ЕгЩЭЩ л йиол, ДзкпйЪе изжибе-ЫзобеЫ
жзајШйЭљийЪШ, 2008; РлЫжЪжийвб зиЮЭЮгб ЫбђЮеб жвжд б вбйкжд, ВЭвабШ
ЫШвЭзајШ ДегШ ВејибЭ РзЩајЭ, 2000; ЦикЮЯб л дЩкЮибјЩгл, ГШвЭзајШ
„ЙкћШ ЂкзЭ ѝШбпаћШ“, 2000.
КабеЪдЭ беведајЭ: ТКТР – РвабШзибШ беведајШ, 2014; КабеЪдШ
беведајШ „ЦШзШжаћЭЪ ЩзЭий“, АЪШвШ, 2012; „МШ бзеЪк“, Дег ВејибЭ Рз-
ЩајЭ, 2009; ГагдШЯајШ к ЙзШљЭЪк жеЪеЬег ийеЫеЬапњанЭ, 2009; 101 ива-
бШз, ЙзШљЭЪе, 2008; КабеЪдШ беведајШ СежевШ, 2007; Т изнк ЧкгШЬајЭ
– ПШјШн, ХЭдйзШвдеЫ ЬегШ ВејибЭ РзЩајЭ, 2007; ЙеведајШ ЯаЬдеЫ ива-
бШзийЪШ, ПаЩданШ – ЙзШљЭЪе, 2005...

БѝЕКАМНВИЋ МЭЬЭљбШ зеЍЭдШ јЭ 1984. ЫеЬадЭ к РШзШјЭЪк.

НидеЪдк пбевк а ЫагдШЯајк ЯШЪзпавШ јЭ к ВапЭЫзШЬк. ДажвегазШвШ јЭ
а ЯШЪзпавШ гШийЭз ийкЬајЭ дШ Гзкжа ЯШ изжибк бњаЮЭЪдеий а јЭЯаб
УавевепбеЫ лШбквйЭйШ к БЭеЫзШЬк. Дебйезибк ЬаиЭзйШнајк „ОеЭйабШ
жзеЯЭ ЛегоавШ МШийШиајЭЪаћШ“ еЬЩзШдавШ јЭ 2016. ЫеЬадЭ. НЬ гШзйШ
2011. ЫеЬадЭ ЯШжеивЭдШ јЭ бШе дШкода аийзШЮаЪШо иШзШЬдаб дШ Идийа-
йкйк ЯШ бњаЮЭЪдеий а кгЭйдеий к БЭеЫзШЬк, дШ жзејЭбйк „РгЭдШ жеЭ-
йаобам жШзШЬаЫга к изжибеј бњаЮЭЪдеийа XX ЪЭбШ: дШнаедШвда а ЭЪ-
зежиба бедйЭбий“. ТоЭийЪкјЭ дШ гдеЫаг ЬегШћаг а гЭЍкдШзеЬдаг дШк-
одаг ибкжеЪагШ а еЩјШЪљкјЭ зШЬеЪЭ к дШнаедШвдаг а адеийзШдаг жк-
ЩвабШнајШгШ.
РЭвЭбйаЪдШ ЩаеЫзШлајШ: „MoйаЪ йајЭвШ а йјЭвЭидеийа к зегШдк
МЩ Дибеб ћлзибјЩ“, к: АдЬзаћЭЪШ ћкжзајШ, кз. БзШдбе СепеЪаћ, Institut
fur Slawistik der Karl-Franzens-Universitat Graz, ийз. 479-491, 2013; „Уве-
зШ НибШзШ ДШЪаоШ“, к: ОЭидаобШ жеЭйабШ НибШзШ ДШЪаоШ, ЯЩездаб зШ-
ЬеЪШ, ОеЭйаобШ аийзШЮаЪШњШ, бњ. 15, ийз. 235-255, Идийайкй ЯШ бња-
ЮЭЪдеий а кгЭйдеий, 2013, БЭеЫзШЬ; „МЭба дШзШйевепба ШижЭбйа жза-
жеЪјЭЬШбШ ЯШ ЬјЭнк а ЩШјба ДЭиШдбЭ ЛШбиагеЪаћ“, к ЯЩездабк: МШЬ нЭ-
вебкждаг ЬЭвег ДЭиШдбЭ ЛШбиагеЪаћ, ЗШЬкЮЩадШ ДЭиШдбЭ ЛШбиаге-
Ъаћ, БЭеЫзШЬ, 2013, кз. РйШдапШ СкйњЭЪаћ, ийз. 203-214; „ГзШданШ авк-
ЯајЭ а авкЯајШ ЫзШданЭ: бе бегЭ жзажеЪајЭЬШ к зегШдагШ ЛамШЭвШ
ЕдЬЭШ“, Detinjstvo: časopis o književnosti za decu, God. 39, br. 1 (2013),
str. 16-25; „МШийШиајЭЪаћЭЪШ жзеЯШ: йзШЬанајШ а иШЪзЭгЭда йебеЪа“ Уа-
вевепбЭ ийкЬајЭ, ГеЬапйЭ XIV, Щз. 2 (2016), ийз. 65-72; „ОзеЮагШњЭ
дШзШйаЪдам иЭдЯаЩавайЭйШ: ИЪе АдЬзаћ а ИиШб РШгебеЪвајШ“, ДЭве
ИЪЭ АдЬзаћШ, ЯЩездаб зШЬеЪШ, МШкода ибкжеЪа РАМТ, бњ. 170, НЬЭ-
љЭњЭ јЭЯабШ а бњаЮЭЪдеийа, бњ. 30, ийз. [567]-580, БЭеЫзШЬ, 2018;

253
„МШзШйаЪда иЭдйагЭдй – (жедеЪде) жејгеЪде еЬајЭЪШњЭ жзеЯдЭ ЭгейаЪ-
деийа“, ЙњаЮЭЪдШ аийезајШ, ЫеЬ. 50, Щз. 164 (2018), ийз. 177-204; Ле-
деЫзШлајШ: НЭЪЮЬгЩ кЩјеЩ: зжЮкбвЩ зижаЮ ЛждпбгЩ МЩйкЩйбјЮЫбћЩ, 223.
ийз., жзЭЬЫеЪез: ДкпШд ИЪШдаћ, Озаднаж, ОзеиЪЭйШ, БЭеЫзШЬ, 2018.

ВЕКИЦЙНВИЋ АдШ јЭ зеЍЭдШ к ОзајЭЬезк 1964. ЫеЬадЭ. ЗШЪз-

павШ јЭ ТгЭйдаобк пбевк „ЂезЍЭ Йзийаћ“ к Мапк. ДажвегазШвШ јЭ
1989. ЫеЬадЭ дШ АбШЬЭгаја жзагЭњЭдам кгЭйдеийа к БЭеЫзШЬк, игЭз –
ивабШзийЪе к бвШиа жзелЭиезШ ВвШЬагазШ СеЬезеЪаћШ а дШ еЬиЭбк ЯШ
бедЯЭзЪШнајк а зЭийШкзШнајк беЬ жзелЭиезШ ЛавезШЬШ ЛЭЬаћШ, беЬ
беЫШ аийЭ ЫеЬадЭ кжаикјЭ жеийЬажвегибЭ ийкЬајЭ жза МШзеЬдег гкЯЭјк
к БЭеЫзШЬк.
ЖаЪа к СзийЭдабк ЫЬЭ а зШЬа бШе жзелЭиез вабеЪдеЫ еЩзШЯе-
ЪШњШ к ГагдШЯаја „Вкб ЙШзШќаћ“.
ОезЭЬ ивабШзийЪШ, геЯШабШ а бЭзШгабЭ жзелЭиаедШвде иЭ ЩШЪа
а абедежаиег а зЭийШкзШнајег а бедЯЭзЪШнајег ЬкЫа даЯ ЫеЬадШ.
РШгеийШвде јЭ еивабШвШ абедЭ ЯШ абедеийШиЭ к нзбЪШгШ: ПеЍЭњЭ
ФзаийеЪе к ПШпЭЪана беЬ ОШзШћадШ, РЪЭйеЫ МабевЭ к ПШља беЬ РгЭЬЭ-
зЭЪШ, РЪЭйеЫ нШзШ ЙедийШдйадШ а нШзанЭ ѝЭвЭдЭ к ЙезЭйапйк дШ Йе-
иеЪк, РЪЭйЭ СзејанЭ к иЭвк КШЯШзЭЪнк, ВШЯдЭиЭњШ ФзаийеЪеЫ к НќШнагШ
беЬ СзийЭдабШ..., бШе а ЪЭваба Щзеј абедШ бејЭ иЭ дШвШЯЭ к жзаЪШйдег
ЪвШидапйЪк а к гдеЫаг адийайкнајШгШ, бШе а к гШдШийазагШ а нзбЪШгШ
пазег РзЩајЭ а к адеийзШдийЪк.
ИЯвШЫШвШ јЭ иШгеийШвде к СзийЭдабк 1988. ЫеЬадЭ а дШ гдеЫаг
Ызкждаг аЯвеЮЩШгШ к РзЩаја. ВапЭ жкйШ јЭ коЭийЪеЪШвШ дШ ивабШзибаг
беведајШгШ а гШдалЭийШнаја „ѝЭлагајада ЬШда“.
ЗШ иЪеј зШЬ јЭ ЬеЩайдаб ЪапЭ ЭжШзмајибам ГзШгШйШ, ЬзкпйЪЭдам
жзаЯдШњШ а ЯШмЪШвданШ.

ВТЙЦЕВИЋ ѝЭвЭдШ зеЍЭдШ je 1983. ЫеЬадЭ к ЙзкпЭЪнк. Дажве-

газШвШ 2007. ЫеЬадЭ дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к Мапк ЫзкжШ ЯШ аийе-
зајк, бШе дШјЩеља ийкЬЭдй к бвШиа, дШ йЭгк „СзийЭдаб аЯгЭЍк ЬЪШ зШйШ“
беЬ жзел. Ьз РвеЩеЬШдШ Ђ. ЙЭзбЭЯШ. МШ жеЯаЪ њЭдеЫ гЭдйезШ, ШбШЬЭ-
габШ ПШЬаЪејШ ПШЬаћШ, јШдкШзШ 2008. ЫеЬадЭ кжаикјЭ ЬебйезибЭ ШбШЬЭ-
гибЭ ийкЬајЭ аийезајЭ дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к БЭеЫзШЬк.
ЗШжеивЭдШ јЭ к ЛкЯЭјк МШзеЬдеЫ кдаЪЭзЯайЭйШ СзийЭдаб. НзЫШ-
даЯШйез јЭ ЪЭћадЭ жзејЭбШйШ а аЯвеЮЩа жегЭдкйЭ кийШдеЪЭ.
ЙежзазЭЍаЪШо јЭ бњаЫЭ ПЩкеб ЭеЮЫебв 1918-1919. ЫЭдЭзШвШ
ДкпШдШ ДеЬаћШ, Ш ЯШ бњаЫк СийкЮебпвб джйкжЫб, ШкйезШ ДзШЫапЭ Сзе-
паћШ, дШжаиШвШ јЭ кЪеЬда йЭбий е аийезајШйк РйШзеЫ геийШ. НЩјШЪљкјЭ а

254
жзЭЯЭдйкјЭ зШЬеЪЭ дШ дШкодаг ибкжеЪагШ а к оШиежаиагШ, еЬ бејам
аЯЬЪШјШге ивЭЬЭћЭ: „ОкбеЪдаб ПШјЭЪиба“, „ПкиајШ ЬШдШи“, БЭеЫзШЬ, 2011;
„ОзавеЫ аийезаја ийежШњибЭ нзбЪЭ РЪЭйам ШжеийевШ ОЭйзШ а ОШЪвШ“.
„МШјийШзајШ ЬебкгЭдйШ“, ХЭдйШз ЯШ нзбЪЭдЭ ийкЬајЭ, Мап, 2013; „Пкиба
иЪЭпйЭдана ЩЭвеЭгаЫзШдйа аЯгЭЍк ЬЪШ иЪЭйибШ зШйШ к СзийЭдаобег
изЭЯк“, „Жкжиба ЯЩездаб“ 6/7, АвЭбиШдЬзеЪШн, 2013. ОебзЭйШо je оШ-
иежаиШ ийкЬЭдШйШ аийезајЭ „ДЭижей“ к Мапк.
СзЭдкйде јЭ дШ ижЭнајШваийаобаг ийкЬајШгШ ВаЯШдйевеЫајЭ а дШ
Ьебйезибаг ШбШЬЭгибег ийкЬајШгШ аийезајЭ дШ УавеЯелибег лШбкв-
йЭйк к БЭеЫзШЬк.
ЖаЪа а зШЬа к СзийЭдабк.

ДЕМИЋ РкдоанШ – ЩаеЫзШлајШ еЩјШЪљЭдШ к ибвежк жзавеЫШ МШ-

ЫзШЬШ „ѝЭлагајад ЪЭЯ“ дШ ийз. 25.

ДНДИЋ ДШданШ-ДШдШ зеЍЭдШ јЭ 1954. ЫеЬадЭ к ЛавкйеЪнк беЬ

СзийЭдабШ. ДажвегазШвШ јЭ дШ УШбквйЭйк жевайаобам дШкбШ к БЭеЫзШЬк.
ЖаЪа а зШЬа к ОШзаЯк.
ЦвШд јЭ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ РзЩајЭ а ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ
„РЭЬганШ“ к УзШдблкзйк дШ ЛШјда. СШбеЍЭ, иШзШЬдаб јЭ а жаиШнШ Йе-
иеЪШ а ЛЭйемајЭ аЯ ЙеиеЪибЭ ЛайзеЪанЭ.
ЙњаЫЭ жЭиШгШ: РЩдж Ркбн, 1998; ОЩибйвЩ йЫбкЩњЩ, 2003; ОгЩ-
кеж ЫиЮдЮеЩ, 2005. РЪЭ њЭдЭ бњаЫЭ ик ЬЪејЭЯаодЭ – дШ изжибег а лзШд-
нкибег јЭЯабк.
ОеЭЯајШ јеј јЭ жзЭЪЭЬЭдШ дШ: лзШднкиба, зкиба, ЩкЫШзиба, гШбЭ-
Ьедиба а жељиба јЭЯаб а ЯШийкжљЭдШ јЭ к гдеЫаг ШдйевеЫајШгШ а оШие-
жаиагШ ивеЪЭдибам дШзеЬШ.
ТоЭиданШ јЭ а иШзШЬдаб гдеЫам бњаЮЭЪдам лЭийаЪШвШ к РзЩаја
а к иЪЭйк. Т ебЪазк гЭЍкдШзеЬдеЫ лЭийаЪШвШ жеЭЯајЭ „РгЭЬЭзЭЪибШ жЭ-
идаобШ јЭиЭд“ еЩјШЪљЭдШ јеј јЭ бњаЫШ аЯШЩзШдам жЭиШгШ (2009). НЩјШЪ-
љЭдШ ЯЩазбШ жеЭЯајЭ МЮЫиЮдЮ 2014. ТоЭидаб јЭ гШдалЭийШнајШ „ѝЭ-
лагајада ЬШда“ к гШдШийазк ЉкЩеийањШ беЬ СзийЭдабШ а ДШда иве-
ЪЭдибЭ жаигЭдеийа а бквйкзЭ „Ћазаве а ЛЭйеЬајЭ“ к Пкиаја. Т СЪЭзк јеј
јЭ ЬеЬЭљЭдШ „БвШЫеЬШзданШ“ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ ПкиајЭ (2013).
ДеЩайданШ јЭ гдеЫам жзаЯдШњШ а дШЫзШЬШ: „РгЭЬЭзЭЪиба Нз-
лЭј“, „ЗвШйдШ ЯдШобШ“ ЙОЗ РзЩајЭ а ЛадаийШзийЪШ ЯШ ЬајШижезк РзЩајЭ,
ЛЭЬШљШ а ОеЪЭљШ „РагШ ЛШйШЪкљ“ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ РзЩајЭ
(2015); „КЭйЭћЭ жЭзе“ к ВШзда, БкЫШзибШ (2017). ОзаЯдШњЭ ЯШ коЭ-
ийЪеЪШњЭ а иШзШЬњк еЬ РзжибеЫ ЙквйкздеЫ ХЭдйзШ к БкЬагжЭпйа 2016.
ДеЩайдаб дШЫзШЬЭ ЯШ жеЭЯајк дШ „ОЭидаобаг икизЭйагШ“, ЫеЬадЭ.

255
 МШ њЭдЭ ийамеЪЭ бегжедеЪШдЭ ик „Реве жЭигЭ“ 2018. ЫеЬадЭ а
„РйШзШ жвШдадШ“, аЯЬШйШ а бегжедеЪШдШ дШ ХД-к к ШзШдЮгШдк дШпЭ
ежЭзибЭ ЬаЪЭ СШњЭ АдЬзајаћ. СШбеЍЭ, еЬзЭЍЭда йЭбийеЪа ик бегжеде-
ЪШда еЬ жеЯдШйеЫ изжибеЫ бегжеЯайезШ, ЛазељкЩШ АзШдЍЭвеЪаћШ ПШ-
иадибеЫ.
ОезЭЬ йеЫШ ЪеЬа а вайЭзШздк иЭбнајк изжибЭ ЬајШижезЭ к ОШзаЯк
а жебзЭйШо јЭ а езЫШдаЯШйез „РШЩезШ жЭидабШ изжибЭ ЬајШижезЭ“ к
ебЪазк „ОЭидаобеЫ жзевЭћШ“ бејЭ иЭ еЬзЮШЪШ иЪШбЭ ЫеЬадЭ к бШйЭЬзШв-
дег мзШгк РЪ. РШЪШ к ОШзаЯк.

ЂИКАР ГезЬШдШ зеЍЭдШ јЭ 1958. ЫеЬадЭ к МШбеЪк, бзШј ЙабадЬe.

НЩјШЪавШ јЭ бњаЫЭ жеЭЯајЭ: ОиЮЭ жЬгЮЭЩгжд (МеЪа РШЬ, 1985), ГжйзжЭбеЮ,
ЬжйзжЭбеЮ (МеЪа РШЬ, 1989), ЦЩийвб Ыик (МеЪа РШЬ, 1996), ЗЫЮаЭЩ јлЬЩ
(МеЪа РШЬ, 2002), ТйзлкеЩ йкЩебоЩ (ОеЮШзЭЪШн, 2005), ТпбкЮљ йЮћЩњЩ
(МеЪа РШЬ, 2009), РЮћЩњЮ вжјЮ йЮ ебјЮ ЭжЬжЭбгж (МеЪа РШЬ, 2011), ДилЬЮ
йкЫЩиб (МеЪа РШЬ, 2012), БбгЩ йЩд зжйглреж ЭиЫж (аЯШЩзШдЭ а деЪЭ жЭ-
игЭ, МеЪа РШЬ, 2012), РЮЫЮи, лЭЩљЮе аЫлв (ЙзШљЭЪе, 2015); РЫЩвбЭЩрњб
нгЮЪ (ОзаЩеј, 2018).
KњаЫЭ ШЮйк зжйгЮебвЩ БбЪгбжкЮвЮ ЛЩкбоЮ йизйвЮ (МеЪа РШЬ,
1998), Tribina mladih: 1954-1977 (sa N. Mamulom, Novi Sad, 2004), Mapa
sveta Petrovaradinske tvrđave (sa B. Popržanom, N. Mamulom, Đ. Pisare-
vim, Novi Sad, 2005), Bibliografija INDIS 1976-2009 (sa Svetlanom Vuko-
vić, Novi Sad, 2010), БбЪгбжЬиЩмбјЩ РлйиЮкЩ ЪбЪгбжЬиЩмЩ л йзждЮе еЩ Эи
ГЮжиЬбјЩ ЛбнЩбгжЫбћЩ : ИеђбјЩ : 1983-2016 (иШ ЛШзајег ѝеЪШднШа, Ид-
ЍајШ, 2017).
ОзазЭЬавШ јЭ бњаЫЭ ПЮпб б ЫиЮдЮ (аЯШЩзШда йЭбийеЪа ЛавШдШ
ОзШЮаћШ, МеЪа РШЬ, 2002) а НкЫжиЮеб йЫЮк (аЯШЩзШда жзЭЪеЬа ДкпбШ
ВзйкдибеЫ, МеЪа РШЬ, 2003), БбЪгбжЬиЩмбјЩ иЩЭжЫЩ ЩвЩЭЮдбвЩ ЛбгЮЫЮ
ОиЫЩежЫбћ (МеЪа РШЬ, 2012), ЛжјЩ ЪбжЬиЩмбјЩ (ШкйеЩаеЫзШлајШ ЂезЍШ
КШЯШзЭЪаћШ, иШ ДзШЫег ЊЭЫеЪШдег, МеЪа РШЬ, 2013), БбЪгбжкЮвЩ ЛЩ-
кбоЮ йизйвЮ : ЫжЭбп (МеЪа РШЬ, 2016), КЩаЩиЮЫбћб : МжЫб РЩЭ – СЮдбрЫЩи
– ОЩепЮЫж (МеЪа РШЬ, 2018), ЛбгЩе КЩаЩиЮЫбћ – РлЪжкЮ б еЮЭЮљЮ (МеЪа
РШЬ, 2018).
ЗШ бњаЫк ТпбкЮљ йЮћЩњЩ ЬеЩавШ јЭ дШЫзШЬк „ОЭоШй ЪШзепа изЭг-
ибебШзвеЪШобЭ“, 2010, ЯШ бњаЫк РЮћЩњЮ вжјЮ йЮ ебјЮ ЭжЬжЭбгж дШЫзШЬк „Ла-
ванШ РйејШЬадеЪаћ РзжбањШ“, 2011, „ГеЬапњк дШЫзШЬк МШбеЪШ“, 2014.
ЯШ аЯкЯЭйШд Ьежзадеи зШЯЪејк бквйкзЭ а ЯШ бњаЫк РЮЫЮи, лЭЩљЮе аЫлв дШ-

256
ЫзШЬк „ПШЬЭ ДзШадШн“, 2016; МШЫзШЬк „ВЭдШн КШЯЭ ЙеийаћШ“, 2018, МШ-
ЫзШЬк „ДкпШд ОШдбеЪаћ“ ЯШ аЯкЯЭйдШ еийЪШзЭњШ к еЩвШийа изжибЭ Ща-
ЩваеЫзШлајЭ.
ПШЬа бШе жегећдаб кжзШЪдабШ ЯШ окЪШњЭ а безапћЭњЭ жкЩвабШ-
најШ к БаЩваейЭна ЛШйанЭ изжибЭ к МеЪег РШЬк.

ИВЙНВИЋ КЭжегаз зеЍЭд јЭ 1959. ЫеЬадЭ к БЭеЫзШЬк. ЗШЪзпае

јЭ УШбквйЭй ЬзШгибам кгЭйдеийа, игЭз – ЫвкгШ, к бвШиа ЛавЭдбШ ЛШза-
оаћШ.
РйШвда јЭ овШд МШзеЬдеЫ жеЯезапйШ к БЭеЫзШЬк еЬ 1985. ЫеЬадЭ,
Ш квеЫЭ а жзЭЬийШЪЭ к бејагШ йзЭдкйде Ывкга ик: МеЪШб РЭбквеЪаћ („ВЭ-
вабШ ЬзШгШ“), Лапаћ, дейШзеп („Йаз ѝШњШ“), Седа („ПаЩШзибЭ иЪШЍЭ“),
РйЭжШд, ЙШјЫШдШ („ЖЭдаЬЩШ“), ГкийШЪ („ДШгШ и бШгЭвајШгШ“), ѝеЪанШ ѝЭз-
беЪаћ („МШзеЬда жеивШдаб“).
ОезЭЬ квеЫШ к жеЯезапйк еийЪШзае јЭ ЯШжШЮЭдЭ квеЫЭ а к йЭвЭ-
ЪаЯајибаг иЭзајШгШ, йкгШоЭћа ЭжаЯеЬдЭ квеЫЭ, еЬ бејам ик дШјжеЯдШйајЭ
к иЭзаја „ОеванШјШн иШ ОЭйвеЪеЫ ЩзЬШ“, „РзЭћда љкЬа“ а „БкЬЪШ дШ жјЭ-
дк еЬ гезШ“.
ЗШ иЪеј ЫвкгШоба зШЬ дШЫзШЍаЪШд јЭ МШЫзШЬег ЯШ инЭдиба ЫеЪез к
жзЭЬийШЪа „КШЯШз, ЪЭваба бдЭЯ“ – 1990. ЫеЬадЭ к ТЮанк, МШЫзШЬег ЯШ
ЭжаЯеЬдк квеЫк к жзЭЬийШЪа „КШза Сегжиед – йзШЫЭЬајШ јЭЬдЭ гвШЬеийа“
к ЗЪЭЯЬШзШ йЭШйзк а јШЪдЭ жемЪШвЭ МШзеЬдеЫ жеЯезапйШ ЯШ жзЭЬийШЪк
„Ревкдна ЫеЪезЭ“ а „ОейЭзШ ЯШ ЯвШйег“.

ИКИЋ РвШЍШдШ (ЙзШљЭЪе, 1974) ЬажвегазШвШ јЭ 26. ЬЭнЭгЩзШ

1998. ЫеЬадЭ дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк ТдаЪЭзЯайЭйШ к Мапк, дШ ийк-
Ьајибеј Ызкжа Рзжиба јЭЯаб а јкЫеивеЪЭдибЭ бњаЮЭЪдеийа.
ЛШЫаийШзиба зШЬ „ЛезШваийаобЭ аЬЭјЭ к жеЭЯаја ѝеЪШдШ РйЭзајЭ
ОежеЪаћШ“ еЬЩзШдавШ јЭ 2005. ЫеЬадЭ дШ Уавевепбег лШбквйЭйк Тда-
ЪЭзЯайЭйШ к БЭеЫзШЬк (гЭдйез жзел. Ьз Лаве КегжШз).
Дебйезибк ЬаиЭзйШнајк „Оевайаоба Ьаибкзи к жзажеЪЭйбШгШ ПШ-
ЬеЪШдШ БЭвеЫ ЛШзбеЪаћШ“ еЬЩзШдавШ јЭ 29. иЭжйЭгЩзШ 2016. ЫеЬадЭ дШ
УШбквйЭйк жевайаобам дШкбШ ТдаЪЭзЯайЭйШ к БЭеЫзШЬк (гЭдйез жзел.
Ьз ДеЩзаЪејЭ РйШдејЭЪаћ).
Дебйезибк ЬаиЭзйШнајк „СажеЪа лШдйШийабЭ к жзеЯа ПШЬеЪШдШ
БЭвеЫ ЛШзбеЪаћШ“ еЬЩзШдавШ јЭ 30. иЭжйЭгЩзШ 2016. ЫеЬадЭ дШ Уаве-
Яелибег лШбквйЭйк ТдаЪЭзЯайЭйШ к МеЪег РШЬк (гЭдйез жзел. Ьз РШЪШ
ДШгјШдеЪ).

257
 НЩјШЪавШ јЭ ЯЩазбк бњаЮЭЪдам бзайабШ МЮркж йЮ бзЩв ЭжЬжЭбгж:
НЫвЭЬа е иШЪзЭгЭдеј изжибеј жзеЯа иЭЯедЭ 2000-2004. (АЫезШ, ЗзЭњШдад,
2005), ЯЩазбк жзаоШ ЖЮейвб – л йкж кЮнебвЩ (ДЭзЭйШ, БЭеЫзШЬ, 2014),
бејШ иЭ дШпвШ к кЮЭг аЯЩезк ЯШ АдЬзаћЭЪк дШЫзШЬк, дШкодк гедеЫзШ-
лајк ДиЯЩЫеЩ ЯбЫжкбњЩ – ОжгбкбвЩ б љлЭб л зижаб ПЩЭжЫЩеЩ БЮгжЬ
ЛЩивжЫбћЩ, ГзШЬибШ ЩаЩваейЭбШ КШјбеЪШн, 2018.

ЙПАЉ ЛаванШ зеЍЭдШ јЭ 1953. ЫеЬадЭ к иЭвк ЙШгЭдШзк беЬ

ЙзкпЭЪнШ. Рзжиба јЭЯаб а јкЫеивеЪЭдибк бњаЮЭЪдеий ийкЬазШвШ јЭ дШ
УавеЯелибег лШбквйЭйк к Озапйада.
НЩјШЪавШ јЭ бњаЫЭ жеЭЯајЭ: ДЫЮиб, НЭ йЫЮкгжйкб йЫЮкгжйк, ЉлЭ-
йвж дЮйж (ЬЪШ аЯЬШњШ) – МЮЪжд иЩйгЩ ЪЮгЩ оивЫЩ, ЗЩйЮјЩн гЩе, ИвжеЩ
ГиЭЩеЩ, КЮзб ЈжЫЩе, ЛждЩпвЩ ЬиЩеЩ, ЧиебгебоЩ (аЯШЩзШдЭ а деЪЭ жЭи-
гЭ).
НЩјШЪавШ јЭ ивЭЬЭћЭ бњаЫЭ: ЗЩзгЩдкб йЩ лйЩеЩ илЯЩ (ШдйевеЫајШ
изжибЭ а иЪЭйибЭ љкЩШЪдЭ жеЭЯајЭ), РеЮЫеЮ ЕЫбеЮ вћЮиб (ШдйевеЫајШ ЮЭд-
ибеЫ жЭидапйЪШ к Хздеј Геза), жейег бњаЫк ЭиЭјШ е жЭиданагШ иШгек-
ЩанШгШ ЛЩјйкжиб йдикб а жШдезШгиба жзЭЫвЭЬ РЩЫиЮдЮеЩ йизйвЩ зжЮ-
абјЩ л Циежј Гжиб, ЈЮгЮеЩ КЩаЩиЮЫбћ-БЩгрбћ – ЫгЩЭЩивЩ б зЮйджкЫживЩ,
АиЩнебеЮ ебкб (ЭиЭја).
ДеЩайданШ јЭ бњаЮЭЪдам дШЫзШЬШ: „ЛШзбе ЛаљШдеЪ“ ТЬзкЮЭњШ
бњаЮЭЪдабШ ХздЭ ГезЭ, „ОЭоШй ТдазЭбиШ“, „ОеЪЭљШ бдЭЯ КШЯШз“, „Ва-
ЬеЪЬШдибШ жеЪЭљШ“, „ПШЬеЪШд ЗеЫеЪаћ“, МШЫзШЬШ „РйЪШзШњЭ“ бњаЮЭЪдеЫ
оШиежаиШ „РйЪШзШњЭ“, „ЗвШйдШ ийзкдШ“ РгЭЬЭзЭЪибЭ жЭидаобЭ јЭиЭда,
„ЗвШйде ЫШвЭЩеЪе жЭзе“, „ЛезШЪиба нШзеийШЪдаб“ а „СзШЫег МШийШиајЭ-
ЪаћШ“.
ЦвШд јЭ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ ХздЭ ГезЭ а ТЬзкЮЭњШ деЪадШзШ
РзЩајЭ а ХздЭ ГезЭ а ЬеЩайданШ јЭ ЫеЬапњЭ деЪадШзибЭ дШЫзШЬЭ 2014.
ЫеЬадЭ. ТзЭЬданШ јЭ йзаЩадЭ „ПајЭо“ ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ ХздЭ Ге-
зЭ.
ОЭигЭ ик јеј ЯШийкжљЭдЭ к ШдйевеЫајШгШ, аЯЩезагШ, ЯЩезданагШ
а жШдезШгШгШ.
ЖаЪа к ОеЬЫезана а ЙШгЭдШзк.

ЛАПСИМЦИЙ РЭзЫЭјЭЪдШ АдШ – ЩаеЫзШлајШ еЩјШЪљЭдШ к ибвежк

жзавеЫШ „ЉкЩеийањибе ЫеийељкЩљЭ“ дШ ийз. 59.

ЛИФАИКНВИЋ ЛазеивШЪ-ХЭзШ зеЍЭд јЭ 16. ШжзавШ 1955. ЫеЬа-

дЭ к ОзЭеЩзШЮЭњк, дЭЬШвЭбе еЬ ВзШњШ. ОапЭ, кЫвШЪдег, жеЭЯајк. ОзЭ-
ЪеЍЭд јЭ а дШЫзШЍаЪШд. ЗШийкжљЭд јЭ к пбевибаг кќЩЭданагШ а к Щзеј-
даг ЯЩезданагШ а ШдйевеЫајШгШ к ЯЭгља а адеийзШдийЪк.

258
 ОзазЭЬае јЭ ИЯШЩзШдШ ЬЭвШ БезаиШЪШ РйШдбеЪаћШ I-III, Овкйеи,
ВзШњЭ, 2014. Н њЭЫеЪег ийЪШзШвШпйЪк, жеЪеЬег ЗгШјЭЪЭ дШЫзШЬЭ, еЩјШЪ-
љЭд јЭ ЯЩездаб зШЬеЪШ ОжЮабјЩ ЛбижйгЩЫЩ-ЦЮиЮ ЛбнЩбгжЫбћЩ, ЛШйанШ
изжибШ, МеЪа РШЬ, 2011.
НЩјШЪљЭдЭ бњаЫЭ: Сипб еЩижЭ, БЭеЫзШЬ, 1983; ЙњбЬЩ пЮкЫжибоЮ,
ВзШњЭ, 1985; ОЩебвЩ, ОзапйадШ, 1987; ОижЪгЮд Ъи. 1 (ЯШ ЬЭнк), ВзШњЭ,
1988; ЂЩЫж зиЮЯЮ ЩкЩ, Мап, 1990; ОибгбвЮ йл кЩвЫЮ, БЭеЫзШЬ, 1990;
ЛЮкгЩ аЩ зж влћл, МеЪа РШЬ, 1993; ЙъизЮеЮ еЩ лкижЪЩкЩ, РелајШ, 1996;
Кжд, БЭеЫзШЬ, 1999; РЫиквЩ л МЮйЫикл, БЭеЫзШЬ, 2000; ЙиЩј ћЮ вЩЯЮ,
БЭеЫзШЬ, 2003; ЙљлпеЮ кЩпвЮ, БЭеЫзШЬ, 2004; Ржг еЩ иЩел (ЬЪШ аЯЬШњШ),
БЭеЫзШЬ, 2004; ДжЫЭЮ дб јЮ ЫбрЮ (ЯШ ЬЭнк), БЭеЫзШЬ, 2007; РгбпбоЮ ба Кб-
зйЩеЭибјЮ, БЭеЫзШЬ, 2010; ОЩебвЩ л зЩигЩдЮекл (жвШбЭйШ), ВзШњЭ, 2010;
Сипб еЩижЭ (ЬзкЫе, аЯгЭњЭде а ЬежкњЭде аЯЬШњЭ), БЭеЫзШЬ, 2013; ДгЩвЩ
еЩ јЮабвл, ЙзШљЭЪе, 2014; ОжЬгЮЭ йЩ вжоЩ, РзЭгиба ЙШзвеЪна, 2016;
ОЩЭЩњЮ йЩ ЭеЩ, РзЭгиба ЙШзвеЪна, 2017; МбјЮ еЮЬж, ЯШ ЬЭнк, РзЭгиба
ЙШзвеЪна, 2018; Ржг еЩ иЩел (йзЭћЭ, ЬежкњЭде аЯЬШњЭ), БЭеЫзШЬ, 2018.
ВШЮдајЭ дШЫзШЬЭ: „ОЭоШй ЪШзепа изЭгибебШзвеЪШобЭ“, „ДзШадШн“,
„ЗгШјЭЪШ“, „ЂкзШ ѝШбпаћ“, „РйЭЪШд ОЭпаћ“, „ЙеиеЪиба ЩеЮкз“, „ЗШжвШњ-
иба НзлЭј“, „ЙедЬаз ЙеиеЪбЭ ЬЭЪејбЭ“, „ЗгШјЭЪ жЭидаоба пйШж“ (дШЫзШ-
ЬШ ЗгШјЭЪам ЬЭојам аЫШзШ), „БзШдбе Ћежаћ“ (дШЫзШЬШ РАМТ аЯ УедЬШ
„БзШдбе Ћежаћ“), „ВЭвабШ јкЩавШздШ гЭЬШљШ“ ТЙР, „ЗвШйда жзийЭд“ (гЭ-
ЍкдШзеЬдШ дШЫзШЬШ аЯ УедЬШ „ЛШбЭЬедајШ жзЭЯЭдй“ а ИЙ „УЭдаби“).
ТзЭЬдаб јЭ к ЙњаЮЭЪдеј ЯШјЭЬдана „БезаиШЪ РйШдбеЪаћ“ а кзЭ-
ЍкјЭ оШиежаи „Иибед“ ОзШЪеивШЪдЭ ЕжШзмајЭ ЪзШњибЭ.

ЛИЧИЋ-ОЭјеЪаћ ѝШЬзШдбШ зеЍЭдШ јЭ к Мапк 1960. ЫеЬадЭ.

ДажвегазШвШ јЭ дШ РвабШзибег еЬиЭбк УШбквйЭйШ жзагЭњЭдам кгЭйде-
ийа к БЭеЫзШЬк 1989. ЫеЬадЭ. ЛШЫаийзазШвШ јЭ дШ аийег лШбквйЭйк 2003.
ЫеЬадЭ.
ПШЬавШ јЭ к ТгЭйдаобеј пбева к Мапк еЬ 1995. Ье 2005. ЫеЬадЭ.
НЬ 2005. ЫеЬадЭ зШЬа дШ УШбквйЭйк кгЭйдеийа к Мапк ЫЬЭ жзЭЬШјЭ
жзЭЬгЭй РвабШзибШ йЭмдевеЫајШ.
РЪејЭ зШЬеЪЭ јЭ аЯвШЫШвШ иШгеийШвде жЭйдШЭий жкйШ. Гзкжде јЭ
аЯвШЫШвШ к ЯЭгља а адеийзШдийЪк жзЭбе еиШгЬЭиЭй жкйШ.
НЩјШЪавШ јЭ гедеЫзШлајк ЛжаЩбоб МбрЩ 2014. ЫеЬадЭ. НЬзЮШвШ
јЭ ЪапЭ жзЭЬШЪШњШ е йЭмдана а зШЯЪејк геЯШабШ.
ЊЭда зШЬеЪа ик еЩјШЪљЭда к ЪапЭ оШиежаиШ а жкЩвабШнајШ.

ЛКАЂЕМНВИЋ П. ДзШЫШд, бегжеЯайез, ЬазаЫЭдй, ЪебШвда а ад-

ийзкгЭдйШвда иеваийШ бШгЭздЭ гкЯабЭ. ПеЍЭд к БЭеЫзШЬк (1951), ийк-
ЬазШе ЬазаЫеЪШњЭ к бвШиа жзел. ДкпШдШ РбеЪзШдШ (УШбквйЭй гкЯаобЭ

259
кгЭйдеийа, БЭеЫзШЬ), Ш бегжеЯанајк беЬ ШбШЬЭгабШ ДкпШдШ ПШЬаћШ
(АбШЬЭгајШ кгЭйдеийа, МеЪа РШЬ). ОезЭЬ гкЯабЭ, дШ ЩЭеЫзШЬибег Уа-
веЯелибег лШбквйЭйк ийкЬазШе јЭ бвШиаодк лавевеЫајк. РШ ЬЪејанег
бевЭЫШ, Лаегазег ПаийаћЭг а ЉкЩегазег ДагайзајЭЪаћЭг, 1969. Ые-
ЬадЭ еидеЪШе јЭ АдиШгЩв „ПЭдЭиШди“, и бејаг јЭ бШе иеваийШ ЫеийеЪШе к
ибезе иЪаг ЯЭгљШгШ ЕЪзежЭ, к Разаја (1982), АвЮазк (1986), ИзШдк
(2018)...
ИийЭ ЫеЬадЭ еидеЪШе јЭ НгвШЬадиба мез жза ВШЯдЭиЭдибеј нз-
бЪа, бејаг јЭ зкбеЪеЬае бШе ЬазаЫЭдй а ЯШ беја јЭ дШжаиШе иЪејЭ жзЪЭ Ьк-
меЪдЭ бегжеЯанајЭ. ГеЬадЭ 1987. еидеЪШе јЭ ОЭЪШобк ЬзкЮадк „Пкбе-
ЪЭй“ и бејег јЭ ЫеийеЪШе к ИйШваја, ФевШдЬаја, ЛШЍШзибеј а дШ Йажзк.
МШ ВШибзи 15. ШжзавШ 1990. ЫеЬадЭ. АбШЬЭгиба мез „НЩаваћ“ а Ьаза-
ЫЭдйег жзел. ДШзадбег ЛШзеЪаћ-ЛШйаћ аЯЪЭе јЭ к ЙевШзоЭЪеј ЯШЬк-
ЮЩада њЭЫеЪк бегжеЯанајк „ѝкйзЭњЭ дШ ВШибзи“.
ЙегжеЯанајЭ ДзШЫШдШ ЛвШЍЭдеЪаћШ аЯЪеЬава ик, идагава а
еЩјШЪава ДаЪдШ ЉкЩејЭЪаћ а „ЛЭвеЬа“. ДкмеЪдЭ жЭигЭ аЯЪеЬава ик а
аЯЪеЬЭ а мезеЪа „ЛебзШњШн“ жза ФзШгк РЪЭйеЫ РШЪЭ а мез ХзбЪЭ КШ-
ЯШзанЭ аЯ ЙзкпЭЪнШ. ЙШе бегжеЯайез изжибЭ ЬкмеЪдЭ гкЯабЭ, ЬазаЫЭдй,
гкЯабевеЫ-аийзШЮаЪШо а нзбЪЭда жејШн иеваийШ жзЭЬийШЪае иЭ 2013.
ЫеЬадЭ к ЯЩазна РкЩаЩдЩ ЭлнжЫебд (аЯЬШЪШо БаЪЭбе, БЭеЫзШЬ), Ш бШе
жЭЪШо изжибам йзШЬанаедШвдам жЭиШгШ беЬ аийеЫ аЯЬШЪШоШ еЩјШЪае јЭ
ЬаибеЪЭ „ОЭЪШњЭ изжибе“ а „ОЭигЭ аЯ РзЩајЭ“.
ДеЩайдаб ЪЭћЭЫ ЩзејШ дШЫзШЬШ гЭЍк бејагШ ик дШјЯдШоШјдајЭ:
„ЗвШйдШ ЯдШобШ“ Йквйкзде-жзеиЪЭйдЭ ЯШјЭЬданЭ РзЩајЭ (1990); ОвШбЭйШ
„ЛебзШњоЭЪа ЬШда“ (1990); „ОеЪЭљШ ЙШзШЍезЍЭЪаћШ“ (1996); ОвШбЭйШ
„БЭва ШдЍЭе“ (1999). ЙШе иеваийШ АдиШгЩвШ „ПЭдЭиШди“ иШ иЪејаг бе-
вЭЫШгШ жеЬЭвае јЭ а „ВкбеЪк дШЫзШЬк“, „ЗвШйдк жвШбЭйк“ ЛЭЬайЭзШдибеЫ
лЭийаЪШвШ к БШзајк (ИйШвајШ), ГеЬапњк дШЫзШЬк ЫзШЬШ БЭеЫзШЬШ, айЬ.

ЛТѝНВИЋ ВјЭзШ јЭ изжибШ жеЯезапдШ а лавгибШ ЫвкганШ. Пе-

ЍЭдШ јЭ 1972. ЫеЬадЭ к ОеЬЫезана. ЖаЪа к БЭеЫзШЬк. ДажвегазШвШ Ывк-
гк дШ УШбквйЭйк ЬзШгибам кгЭйдеийа к БЭеЫзШЬк, к бвШиа жзел. ОзЭ-
ЬзШЫШ БШјоЭйаћШ.
ЗдШоШјдајЭ квеЫЭ к жеЯезапйк: ТижШЪШдШ вЭжейанШ к „АваиШ к
ЯЭгља окЬШ“, ОзаднЭЯШ ѝЭЪЬебајШ к „РЪЭйег РШЪа“, СШјбЭд к „ЖЬзШве-
Ъег жЭзјк“, РЭзЭдШ к „Звег жШйкљбк“, АдШийШЯајШ к „ЛШоезк к оаЯгШ-
гШ“, ѝЭЪЬебајШ к „ХШзЭЪег ЯШйеодабк“, ЌЭдаи ВабЭза к „ТйанШјк ЫШгШ
ЯзШбШ дШ иШЩвШидЭ дЭЪЭдЭ“, АдШ еЬ АкийзајЭ к „Сза гкибЭйШзШ“, РењЭобШ
ФеваЬЭј Л. ХЪЭйШјЭЪЭ, КЭдШ к „БЭзЫгШдеЪеј иедШйа“, ЛШЫЬШвЭдШ к „Дегк
БЭздШзЬЭ АвЩЭ“, ѝкЬайШ к „ФЭЩЭвеЪеј ѝкЬайа“, РавЪајШ ОвШй к „Сзкдк к
ебк“, АЫвШјШ к „ИЬаейк“, КевайШ ВвШЬагазШ МШЩебеЪШ...

260
 СЭвЭЪаЯајШ: МкпаћЭЪ „РЪЭй“, КШЯаћЭЪ „ЙеваЩШп“, „РдемЪШйанШ“,
„НзаЍадШва“, „ЛадШ“ (ЛадШ ЙШзШќаћ), „РЭве Ыеза, Ш ЩШЩШ иЭ оЭпљШ“,
„Леј зеЍШб иШ иЭвШ“, НвЫШ ѝШдоЭЪЭнбШ...
ПШЬавШ јЭ к жеЯезапйк а дШ лавгк к РШдбй ОЭйЭзиЩкзЫк, Ле-
ибЪа а ОШзаЯк: ДкЭйа, Левадеи, Le Bifteck, Spleen... ГеийеЪШвШ к Пкиаја,
ТбзШјада, дШ РЭЪЭздег жевШздег бзкЫк, ГзкЯаја, ѝЭзгЭдаја, ЧЪЭЬибеј,
ИйШваја, Гзобеј, Оељибеј, ФзЪШйибеј, УзШднкибеј...
РдагавШ ЬЪШ гкЯаобШ ХД-a: „Viens“ дШ лзШднкибег јЭЯабк а
„ЗШоЭг“ иШ зкибам жЭиШгШ.
Р зкибеЫ жзЭЪЭвШ зегШд Цбебоб А. ЛШзајЭдЫелШ (ДЭзЭйШ, 2004),
ЬзШгк А. ГЭйгШдШ (же зегШдк МШЩебеЪШ) „ДШгШ, бзШљ, жкЩ“, Ш иШ лзШд-
нкибеЫ бегШЬ ЖШбШ ДкШједШ „НиЪЭйШ јЭЬдЭ ЮЭдЭ“. Акйез јЭ ЬЪЭ бњаЫЭ
жзеЯЭ: ПЮЬбйкЩи виЮЫЮкЩ, пЮЯњб б жзждЮеЩ (МШзеЬдШ бњаЫШ, 2001) а Мб-
йЩд жЫЩвж аЩдбрљЩгЩ ЯбЫжк (ЦаЫејШ пйШгжШ, 2007).
МШЫзШЬЭ: „ЗвШйда ЪайЭЯ“ к ЛеибЪа ЯШ квеЫк АЫвШјЭ к жзЭЬийШЪа
„ИЬаей“, дШЫзШЬШ „ЛШйШ ЛавепЭЪаћ“, дШЫзШЬШ ЯШ дШјЩељЭ ЫвкгШобе
еийЪШзЭњЭ ЯШ квеЫк РењЭобЭ дШ XXIV УЭийаЪШвк зкибЭ бвШиабЭ, жзЪШ
дШЫзШЬШ дШ лЭийаЪШвк гедеЬзШгЭ „Zvaigzne“ к ПаЫа (КЭйедајШ), йза
дШЫзШЬЭ дШ жеЯезапдег лЭийаЪШвк „Wrostja“, к ВзенвШЪк к Оељибеј,
„ЗвШйда ЩЭеокЫ“ Йквйкзде-жзеиЪЭйдЭ ЯШјЭЬданЭ БЭеЫзШЬШ (2019)...

МЕДИЋ СајШдШ – зеЍЭдШ 1998. ЫеЬадЭ к ЙзкпЭЪнк. НидеЪде

пбевибе еЩзШЯеЪШњЭ ийЭбвШ к ВЭвабеј ДзЭдеЪа, Ш ГагдШЯајк „Вкб ЙШ-
зШќаћ“ ЯШЪзпавШ к СзийЭдабк. ТжезЭЬе иШ изЭЬњаг еЩзШЯеЪШњЭг ЯШ-
ЪзпавШ а ЛкЯаобк пбевк „ЙездЭвајЭ РйШдбеЪаћ“ йШбеЍЭ к СзийЭдабк,
игЭз изжибе йзШЬанаедШвде жЭЪШњЭ, бШе а иеве ќЭЯ жЭЪШњЭ. ТоЭийЪе-
ЪШвШ дШ гдеЫаг лЭийаЪШвагШ а гШдалЭийШнајШгШ.
ОеивЭ ЯШЪзпЭдЭ ЫагдШЯајЭ, ЬеЩавШ јЭ ийажЭдЬајк ЯШ ийкЬазШњЭ к
Пкиаја. СзЭдкйде ЮаЪа а ийкЬазШ к ѝЭвЭнк, ЫзШЬк жеЩзШйагк СзийЭдабШ.
ТижЭпде ЯШЪзпШЪШ ЬзкЫк ЫеЬадк ийкЬајШ дШ УШбквйЭйк йкзаЯгШ.

МЕЧИЋ ЂезЍЭ јЭ зеЍЭд 1957. ЫеЬадЭ к БајЭвег БзЬк беЬ Ниа-

јЭбШ. ДажвегазШе дШ Уавевепбег лШбквйЭйк к БЭеЫзШЬк (ЫзкжШ јкЫе-
ивеЪЭдибЭ бњаЮЭЪдеийа а изжибемзЪШйиба јЭЯаб).
НЩјШЪљЭдШ ЬЭвШ: ЦиЫ йлдњЮ л јЩЪлоб иЩаЭжиЩ, БЭеЫзШЬ, 1985;
РлижЬЩкб, БЭеЫзШЬ, 1990; ЧЮвЩјлћб РкЫжибкЮљЩ, ВзЩШи, 1995; ХЩижежЫ
пЩдЩо, БЭеЫзШЬ, 1998; Оижажи вижа вжјб ДлеЩЫ кЮпЮ, ЗШЫзЭЩ, 2000; Клв б
ЫжЭЩ, аЩЫбпЩјеб ијЮпебв, ЗШЫзЭЩ, 2004, 2012; ГиЩебоЩ, ЗШЫзЭЩ, 2006; БжљЮ
јЮ Ъбкб л дЩњбеб, БЭеЫзШЬ – ЗШЫзЭЩ, 2015; ОжгжЬ, АзШдЍЭвеЪШн, 2016;
РлеоЮ б гЮЭ, ЦШоШб, 2018.

261
 МШзеЬдШ ЩаЩваейЭбШ „РйЭлШд ОзЪеЪЭдоШда“ ЙзШљЭЪе еЩјШЪавШ
јЭ 2016. ЫеЬадЭ ЯЩездаб зШЬеЪШ ЂжиђЮ МЮрбћ, зЮйебв.
ОЭигЭ ЂезЍШ МЭпаћШ ЯШийкжљЭдЭ ик к Щзејдаг ШдйевеЫајШгШ
жеЭЯајЭ а жзЭЪЭЬЭдЭ дШ дЭбевабе јЭЯабШ.
МШЫзШЬЭ: „БзШдбеЪШ дШЫзШЬШ“ 1985; „КШЯШ Йеийаћ“ а „ЛавШд КШ-
ваћ“ 1995; ОвШбЭйШ „РШзШјЭЪибам ЪЭоЭза жеЭЯајЭ“ 1999; „РШЪШ ЛзбШљ“
(ФзЪШйибШ) 2010; „ЖаобШ мзаиеЪкљШ“ 2015; „ОЭйзеЪЬШдиба ЪајЭдШн“
2016; ОвШбЭйк „МабевШ СЭивШ“ (ФзЪШйибШ) 2018; „ДаиеЪШ дШЫзШЬШ“ 2018;
„Йквйкзда еЩзШЯШн“, ЛадаийШзийЪШ бквйкзЭ а адлезгаиШњШ ПЭжкЩвабЭ
РзЩајЭ 2018.
ЦвШд јЭ НЬЩезШ РАМТ ЯШ ЬадШгабк бвагШйибеЫ иаийЭгШ ЗЭгљЭ а
ЬЭве ЛавкйадШ ЛавШдбеЪаћШ. ТжзШЪдаб јЭ ЙквйкздеЫ а дШкодеЫ нЭдйзШ
„Лавкйад ЛавШдбеЪаћ“ к ДШљк.
ЙШе кжзШЪдаб ЙМХ „Лавкйад ЛавШдбеЪаћ“ езЫШдаЯеЪШе јЭ даЯ
дШкодам гШдалЭийШнајШ жеиЪЭћЭдам ЛавШдбеЪаћк, бШе а оЭйаза дШк-
одШ ибкжШ жеиЪЭћЭдШ ѝШбеЪк ИЫњШйеЪаћк, ЂезЍк Ннаћк, Лавкйадк Ла-
вШдбеЪаћк бШе бњаЮЭЪдабк а ЛавШдк ЙШпШдадк, йЭ кзЭЬае ЯЩездабЭ и
еЪам дШкодам ибкжеЪШ.
ЖаЪа к БајЭвег БзЬк а к РегЩезк.

МНВЙНВИЋ ЛазјШдШ јЭ зеЍЭдШ 1986. ЫеЬадЭ к МеЪег РШЬк.

ЗШЪзпавШ јЭ изЭЬњк пбевк ЯШ ЬаЯШјд „БеЫЬШд Чкжкй“, игЭз – вабеЪда
йЭмдаоШз к МеЪег РШЬк. ДажвегазШвШ јЭ ивабШзийЪе 2010. ЫеЬадЭ к
бвШиа жзел. ДкпШдШ СеЬезеЪаћШ дШ АбШЬЭгаја кгЭйдеийа к МеЪег
РШЬк.
Т йебк ийкЬазШњШ а дШбед ЬажвегазШњШ аЯвШЫШвШ дШ гдеЫаг
Ызкждаг аЯвеЮЩШгШ а коЭийЪеЪШвШ дШ Щзејдаг вабеЪдаг беведајШгШ к
ЯЭгља.
ПШЬавШ јЭ бШе жзелЭиез к еидеЪдаг пбевШгШ „РЪЭйа РШЪШ“ Пк-
гЭдба а „ЛамШјве Окжад“ ВЭйЭздабк.
БШЪавШ иЭ ЪеведйЭзибаг зШЬег а вабеЪдаг зШЬаеданШгШ еЬ бе-
јам аЯЬЪШјШ иЪејЭ коЭпћЭ к вЭйњаг зШЬаеданШгШ ЯШ ЬЭнк „Gioca Hoca“
2018. к изжибеј ЭдбвШЪа дШ ЙеиеЪк а ЛЭйемаја к иЭвк ВЭвабШ ФеоШ, жеЬ
жебзеЪайЭљийЪег мкгШдайШздЭ езЫШдаЯШнајЭ „Amicci di Decani“, (Оза-
јШйЭља гШдШийазШ Ваиеба ДЭоШда).
СзЭдкйде ЮаЪа а зШЬа к ПкгЭдба беЬ МеЪеЫ РШЬШ.

ОТРКНѝИЋ АЬШг зеЍЭд јЭ 11. гШзйШ 1943. ЫеЬадЭ к ЙеЩапдана

беЬ МЭЫейадШ. НидеЪдк пбевк а ЫагдШЯајк жемШЍШе јЭ к ЙеЩапдана а
МЭЫейадк. АжиевЪазШе јЭ дШ Уавевепбег лШбквйЭйк к БЭеЫзШЬк, Нжпйк

262
бњаЮЭЪдеий иШ йЭезајег, 1967. ЫеЬадЭ. ДЭЩайкјЭ жеЭЯајег 1964. ЫеЬадЭ
к ЩЭеЫзШЬибаг „ВаЬанагШ“ ЫЬЭ еЩјШЪљкјЭ а жзЪЭ жзЭЪеЬЭ иШ зкгкдибеЫ
јЭЯабШ, жЭигЭ МабайЭ РйШдЭибкШ.
ОзЪк ЯЩазбк жЭиШгШ Ожйкжјб аЮдљЩ еЩјШЪљкјЭ 1967. к „ВаЬана-
гШ“, ЯШйаг ивЭЬЭ: ОЩЭЩд вЩ еЮЪл (БЭеЫзШЬ, 1970), ИЭЮд йдикб еЩ зжЭрб-
рбЫЩњЮ (БЭеЫзШЬ, 1972), ОгЮйдЮ (БЭеЫзШЬ, 1977), ДЩижЭЩЫЩо (БЭеЫзШЬ,
1980), НвжЫЩеЩ лйкЩ (БЭеЫзШЬ, 1982), ЙЩзбјЩ еЩ бйкжвл (БЭеЫзШЬ, 1987),
ЙиЫжкжв (БЭеЫзШЬ, 1987), ЛлаЮј оиеЮ виЩјбеЮ (Без – МЭЫейад, 1989), РЩ-
ибеЭЩи (МеЪа РШЬ, 1997), НпЮЫбЭЩо (ОеЬЫезанШ, 1998), ЗбЭЩњЮ бйкжпежЬ
згЩпЩ (БЭеЫзШЬ, 1998), ПЩйзЮгебв (БЭеЫзШЬ, 2002), ОЮйдЮ ба ХЮибйЩлЩ
(РзЭгиба ЙШзвеЪна – МеЪа РШЬ, 2003), ЙњбЬЩ АЭЩджЫЩ (МЭЫейад, 2004),
НвЩјебоЮ (БЭеЫзШЬ, 2007), ВЩаЭлреЩ гбебјЩ йдикб (БЭеЫзШЬ, 2011), ТвиЩк-
вж (РгЭЬЭзЭЪе, 2012), РЩЪиЩеЮ зЮйдЮ л пЮкбиб кждЩ (БЭеЫзШЬ, 2013), Нј,
еЩ ЙжйжЫл (2014) а СЩјеЩ ЫЮпЮиЩ л Нйдбоб (2015).
МШ зкгкдибег јЭЯабк еЩјШЪае јЭ 11 ЯЩазба жЭиШгШ: ОгЩпЮд, еЮ-
згЩпЮд, 1995; НйкЩкЩв, 1998; РкбнжЫб л нжЭл, 2003; ИаЩйгЩебв аЩ йежЫЮ,
2006; БилрЮеж ћлкЩњЮ, 2006; Рдикеб, ркЩ јЮ ЫЩдЩ?, 2007; ХЩјЭЮ ЭЩ
ЬжЫжибдж, 2008. а жЭидаобк йзавеЫајк Asimetria durierii (АйбдЮкибјЩ
ЪжгЩ), 2008-2009, Mereor (ОжгЩЬЩеж), 2013; Exaltare din abis (ЗЩежй ба
ЩдЪбйЩ), 2016; Inscriptii abrupe (РкиджЬгЩЫб аЩзбйб), 2016; Saulmea (Ви-
нлеЩо), 2016. НЩјШЪае јЭ а ебе 80 бњаЫШ жзЭЪеЬШ иШ зкгкдибеЫ а зкибеЫ
јЭЯабШ. ЊЭЫеЪЭ ик жЭигЭ жзЭЪеЍЭдЭ дШ гдеЫЭ иЪЭйибЭ јЭЯабЭ.
ЦвШд ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдам жзЭЪеЬавШнШ РзЩајЭ еЬ 1969. ЫеЬа-
дЭ, бШе а РзжибеЫ ОЕМ нЭдйзШ. ОеоШида јЭ овШд АбШЬЭгајЭ ПкгкдајЭ еЬ
1995. ЫеЬадЭ.
ДеЩайдаб јЭ Щзејдам бњаЮЭЪдам дШЫзШЬШ а жзаЯдШњШ к: РзЩаја,
Пкгкдаја, ИйШваја, Пкиаја, МЭгШобеј а ЛШбЭЬедаја.
Т РзЩаја: „ВкбеЪШ дШЫзШЬШ“, „ЛавШд ПШбаћ“, „МевайеЪШ“, „Ла-
веп М. Ђкзаћ“, „МабевШ СЭивШ“, „ОзийЭд ЬЭижейШ РйЭлШдШ“, „ЗвШйда
НзлЭј“, „ИЪе АдЬзаћ“, „ЗвШйда ЩЭеокЫ“... Т Пкгкдаја: „ЛамШј ЕгадЭ-
ибк“, „КкћајШд БвШЫШ“… Т ЛШбЭЬедаја: „ОЭидаобе ЮЭЯве“ (РбежљЭ).
СШбеЍЭ, ЬеЩайдаб јЭ а „ВЭвабЭ БШЯјШпбЭ жеЪЭљЭ“ (2016) РШЪЭЯШ
РзЩШ к Пкгкдаја, ЯШ ЮаЪейде ЬЭве. ОеоШида јЭ ЫзШЍШдад дЭбевабе ЫзШ-
ЬеЪШ к Пкгкдаја, ЛШбЭЬедаја а к РзЩаја. ДеЩайдаб јЭ гЭЬШљШ „МабевШ
СЭивШ“ к МЭгШобеј, „Vergilius“ к ИйШваја а НзЬЭдШ „ЛамШј ЕгадЭибк“ к
Пкгкдаја а ЛевЬШЪаја.
ЖаЪа а зШЬа к БЭеЫзШЬк а к ЙеЩапдана беЬ МЭЫейадШ.

263
 ПАДНРАВЉЕВИЋ ДЭјШд je зеЍЭд 1981. ЫеЬадЭ к СзийЭдабк. Ое-
мШЍШе НидеЪдк пбевк „ѝеЪШд ѝеЪШдеЪаћ ЗгШј“ к ПаЍЭЪпйана а РйежШња,
Ш ЯШйаг ГагдШЯајк „Вкб ЙШзШќаћ“ к СзийЭдабк. ДажвегазШе je 2006.
ЫеЬадЭ дШ НЬЭљЭњк ЯШ ЭйдевеЫајк а ШдйзежевеЫајк дШ УавеЯелибег лШ-
бквйЭйк к БЭеЫзШЬк, зШЬег „ОевайабШ аЬЭдйайЭйШ дШ жзагЭзк йза
ЬегезеЬШобЭ ЯШјЭЬданЭ иШ јкЫеаийебШ РАД (ЙШйШкЩШ, Лаиаиажа Цебйе а
КШгЩа).
ТоЭидаб јЭ гдеЫам йЭзЭдибам аийзШЮаЪШњШ, дШкодам ибкжеЪШ а
бкзиЭЪШ: ПаЩданШ а НЫњШдеЪе (БкЫШзибШ), ѝШдадШ (ГзобШ), ЭйдеЫзШлибШ
аийзШЮаЪШњШ к еЩвШийа ЬЭвйЭ ДкдШЪШ, иЭве Рлдйк ГЭезЫЭ (ПкгкдајШ),
„ОевайабШ аЬЭдйайЭйШ ФШмевШ (ТбзШјадШнШ) а КажеЪЭдШ (ПкиШ ийШзеЪЭ-
зШнШ) а њамеЪШ ЭйдеЫЭдЭЯШ“, дШкода ибкж „Roaming anthropology school“,
ЕйдеЫзШлибШ аийзШЮаЪШњШ к ебевада ЙњШЮЭЪнШ, бкзи „ЙеведајШвде
дШивЭЍЭ, жзагЭз ИдЬедЭЯајЭ (The Colonial Heritage, ex. Of Indonesia)“ к
ЙзШљЭЪибег гкЯЭјк ФевШдЬајЭ (Rijksmuseum) АгийЭзЬШг, йЭзЭдиба зШЬ
СзпбШ нзбЪШ, ежпйадШ ЖШЫкЩанШ, ШзмЭевепбе, ЭйдеЫзШлибе а аийезај-
ибе зЭбеЫдеиназШњЭ ЬЭвШ ежпйадЭ СзийЭдаб (РйШза СзийЭдаб, ПаЍЭЪ-
пйанШ, НбзкЫванШ), ШзмЭевепбе, ЭйдеЫзШлибе а аийезајибе зЭбеЫде-
иназШњЭ ЬЭвШ ежпйадЭ СзийЭдаб (ОељдШ, ЛЭЬЪЭЍШ, ѝЭзадад ЫзШЬ к ГзШ-
ЩеЪнк), дШкода ибкж е Фегељк, ЖШЫкЩанШ, ЭйдеЫзШлиба йЭзЭдиба зШЬ к
ежпйада ЙкоЭЪе а зЭбеЫдеиназШњЭ йЭзайезајЭ ежпйадЭ ЙкоЭЪе.
ОкЩвабеЪШе зШЬ „Н ЪвШпбеј а изжибеј жзЭймзапћШдибеј гайеве-
Ыаја а зЭваЫаја“, к ЯЩездабк „ЛкгШ ОШЬкза“, ЙкоЭЪе, 2018.
ПШЬеЪа „МШЬЫзеЩдана еЬ ийкЬЭдаобеЫ гЭзгЭзШ дШ йЭзайезаја
ежпйадЭ СзийЭдаб јкЮде еЬ ЗШжШЬдЭ ЛезШЪЭ“ а „РзЭЬњеЪЭбеЪдЭ дЭбзе-
жевЭ дШ йЭзайезаја ежпйадЭ СзийЭдаб“ ик к жзажзЭга ЯШ пйШгжк.

ПАДТКНВИЋ Л. ЛШзбе јЭ зеЍЭд 1984. ЫеЬадЭ к БЭеЫзШЬк.

УЭЩзкШзШ 2009. ЬажвегазШе јЭ дШ ЙШйЭЬза ЯШ изжибк бњаЮЭЪдеий
(ЫзкжШ: РзжибШ бњаЮЭЪдеий а јЭЯаб иШ ежпйег бњаЮЭЪдепћк), дШ Уа-
вевепбег лШбквйЭйк ТдаЪЭзЯайЭйШ к БЭеЫзШЬк, иШ Ьажвегибаг зШЬег
жеЬ дШЯаЪег: „Лай, аийезајШ, бквйкзШ к ВЮгбвжј Рвбкбјб ЛаеЬзШЫШ ОШ-
ЪвеЪаћШ“. Т гШзйк 2009. кжаиШе јЭ жеийЬажвегибЭ ЬебйезибЭ ийкЬајЭ дШ
аийег лШбквйЭйк, дШ геЬквк бњаЮЭЪдеий – игЭз дШкбШ е бњаЮЭЪдеийа.
Дебйезиба зШЬ „РзжибеЪаЯШдйајибе дШивЭЍЭ к изжибеј жеЭЯаја
ЬзкЫЭ жевеЪадЭ ЬЪШЬЭиЭйеЫ ЪЭбШ (ВШибе ОежШ, ЛаеЬзШЫ ОШЪвеЪаћ, Љк-
Щегаз РагеЪаћ, ИЪШд В. КШваћ)“ еЬЩзШдае јЭ жзЭЬ бегаиајег к иШийШЪк
жзел. Ьз ѝеЪШд ДЭваћ (гЭдйез), Ьз ДзШЫШд ФШгеЪаћ (бегЭдйез) а жзел.
Ьз ИзЭдШ ЧжШЬајЭз (жзЭЬиЭЬдаб бегаиајЭ), 2015, дШ Уавевепбег

264
лШбквйЭйк ТдаЪЭзЯайЭйШ к БЭеЫзШЬк. АдЫШЮеЪШд јЭ бШе дШкода иШзШЬдаб
к Идийайкйк ЯШ бњаЮЭЪдеий а кгЭйдеий к БЭеЫзШЬк дШ жзејЭбйк „РгЭдШ
жеЭйаобам жШзШЬаЫга к изжибеј бњаЮЭЪдеийа XX ЪЭбШ“.
НЩјШЪае јЭ гедеЫзШлајк РизйвжЫбаЩекбјйвж еЩйгЮђЮ л йизйвжд
зжйгЮиЩкежд джЭЮиебадл: ВЩйвж ОжзЩ, ЛбжЭиЩЬ ОЩЫгжЫбћ, ЉлЪждби
РбджЫбћ, ИЫЩе В. КЩгбћ, Идийайкй ЯШ бњаЮЭЪдеий а кгЭйдеий, БЭеЫзШЬ,
2016.
ТоЭийЪеЪШе јЭ к зШЬк ЪапЭ дШнаедШвдам дШкодам ибкжеЪШ, Ш еЩјШЪ-
љкјЭ к дШнаедШвдаг а гЭЍкдШзеЬдаг дШкодаг ЯЩезданагШ а дШкодеј
жЭзаеЬана.

ПИРСИЋ ИЪШд јЭ зеЍЭд к ОзаЯзЭдк (1978), ЮаЪа а зШЬа к Йзк-

пЭЪнк. РйкЬајЭ аийезајЭ ЯШЪзпае јЭ дШ УавеЯелибег лШбквйЭйк к Ма-
пк. ДебйезазШе јЭ дШ ЙШйЭЬза ЯШ ежпйк иШЪзЭгЭдк аийезајк УавеЯел-
ибеЫ лШбквйЭйa к БЭеЫзШЬк.
БШЪа иЭ аийзШЮаЪШњЭг ижељдЭ жевайабЭ јкЫеивеЪЭдибЭ ЬзЮШЪЭ
аЯгЭЍк ЬЪШ иЪЭйибШ зШйШ, аийезајег јкЫеивеЪЭдибЭ ЬажвегШйајЭ, јкЫеиве-
ЪЭдибе-ЩкЫШзибаг еЬдеиагШ, „гШбЭЬедибаг жайШњЭг“, жайШњагШ бквйк-
зЭ иЭћШњШ а жШгћЭњШ жеивЭ ОзЪеЫ иЪЭйибеЫ зШйШ, квеЫЭ ийЭзЭейажШ а
жзЭЬийШЪШ е „ЬзкЫег“ к жевайаобаг жзенЭиагШ, бШе а „ивабЭ ЬзкЫеЫ“ к
изжибеј а јкЫеивеЪЭдибеј јШЪдеийа жеивЭ ОзЪеЫ иЪЭйибеЫ зШйШ.
НЩјШЪае јЭ бњаЫк ЛбгЩе ПЩвбћ л Ржмбјб (БЭеЫзШЬ, 2018), к бејеј
аЯвШЮЭ зЭЯквйШйЭ аийзШЮаЪШњШ ЬажвегШйибЭ ЬЭвШйдеийа жеЯдШйеЫ жЭида-
бШ ЛавШдШ ПШбаћШ к БкЫШзибеј йебег 1920-ам ЫеЬадШ (к ебЪазк геде-
ЫзШлајЭ ийзкоде јЭ еЩзШЬае а жзазЭЬае жзЭбе 80 ЬебкгЭдШйШ – Ьажве-
гШйибк жзЭжаибк ПШбаћШ, бШе а њЭЫеЪк ваодк безЭдижеЬЭднајк), бШе а
ЪапЭ еЬ 20 дШкодам зШЬеЪШ к ЪеЬЭћаг ЬегШћаг дШкодаг оШиежаиагШ
(„ЗЩездаб ЛШйанЭ изжибЭ ЯШ аийезајк“, „СебеЪа аийезајЭ“, „ИийезајШ
XX ЪЭбШ“, „АзмаЪ“, „СЭгЭ“, „Facta universitatis“) а ЯЩезданагШ зШЬеЪШ
иШ ЬегШћам а гЭЍкдШзеЬдам дШкодам ибкжеЪШ.
Ниаг йеЫШ, еЩјШЪае јЭ а јЭЬдк ЯЩазбк жеЭЯајЭ ОeйдЮ л (зж)ЬиЮреж
ЫиЮдЮ, БЭеЫзШЬ, 2018, бШе а ЪапЭ бзШйбам жзаоШ к зШЯваоайаг ЯЩез-
данагШ.

„ПТЙНВЕС“ – ОЭЪШобШ ЬзкЮадШ аЯ БЭеЫзШЬШ еидеЪШдШ јЭ 1987.

ЫеЬадЭ, Ш њЭд еидаЪШо јЭ ДзШЫШд П. ЛвШЍЭдеЪаћ. ОеиЪЭћЭдШ јЭ аЯЪеЍЭњк
изжибЭ ЬкмеЪдЭ а дШнаедШвдЭ гкЯабЭ. ОЭЪШобШ ЬзкЮадШ „ПкбеЪЭй“ јЭ
ЫеийеЪШвШ к ИйШваја (1987), ФевШдЬаја (1988), ЛШЍШзибеј (1990) а дШ
Йажзк (1992), а еЬзЮШвШ ЩзејдЭ беднЭзйЭ к РзЩаја. ЛЭЍк жеивЭЬњагШ
ик БеЮаћда беднЭзй иШ бегжеЯанајШ ДзШЫШдШ ЛвШЍЭдеЪаћШ (ЙевШзоЭЪШ
ЯШЬкЮЩадШ, БЭеЫзШЬ, 2017), ДкмеЪда беднЭзй дШ „ѝЭлагајадаг ЬШдагШ“
(гШдШийаз ЉкЩеийањШ, 2018) а „РЪЭйеиШЪиба беднЭзй“ (ЛаеданШ, 2019).

265
 Р ЩвШЫеивеЪег ЩвШЮЭдежеоаЪпЭЫ жШйзајШзмШ изжибеЫ Ы. ОШЪвШ,
„ПкбеЪЭй“ јЭ еЬ 1991. ЫеЬадЭ еЩјШЪавШ дЭбевабе ШкЬае-бШиЭйШ а бег-
жШбй-ЬаибеЪШ: „РвкЮЩШ РЪЭйег РШЪа“, „Лаз БеЮја – Фзаийеи иЭ зеЬа“,
„Рзжибе жзШЪеивШЪде жејШњЭ“, „ВаЬеЪЬШд“, „РзЭћдШ ивШЪШ – РЪЭйа Ма-
бевШ“, „ИЯ йгадЭ жејШњЭ“, „ЛкЯабШ ийШзЭ РзЩајЭ“, „РЪЭйШ КайкзЫајШ дШ
ВШибзи“, „РЪЭйШ РзЩајШ“...

„ПТМН“ – Ейде ЫзкжШ аЯ ВзњШобЭ БШњЭ жеийеја еЬ 2004. ЫеЬадЭ.

ГзкжШ иЭ жзЭйЭЮде ЩШЪа аийзШЮаЪШњЭг а окЪШњЭг ийШзадибеЫ иЪазШ-
обеЫ а жЭЪШобеЫ дШивЭЍШ, жзЭйЭЮде изжибЭ бквйкзЭ, Шва а ЩзШйибам иве-
ЪЭдибам дШзеЬШ. ОеивЭЬњам 15 ЫеЬадШ жзабкжљЭде јЭ гдеЫе йЭзЭдибам
идагШбШ дШ бејагШ ЫзкжШ ЩШЯазШ иЪеј зШЬ.
ИЯШ иЭЩЭ агШ дЭбевабе идагљЭдам ЬЭге ЪЭзЯајШ, Шкйезибк жЭ-
игк бејШ јЭ еЩјШЪљЭдШ дШ бегжавШнаја РвеЪЭдибам жЭиШгШ ЯШ бквйкзда
нЭдйШз „Рбалиба зеЫ“ аЯ РаЩазШ. МЭбевабе ЫеЬадШ јЭ Ейде ЫзкжШ „Пк-
де“ ЩавШ жзШйЭћа ШдиШгЩв беднЭзШйШ беја ик жзазЭЍаЪШда ЯШ жеЬаЯШњЭ
гШдШийазШ ЂкзЍЭЪа РйкжеЪа. ОеивЭЬњам дЭбевабе ЫеЬадШ ЫзкжШ йзШЬа-
наедШвде коЭийЪкјЭ дШ гШдалЭийШнајШгШ „ЙеЯдаб – ЫзШЬ ЪайЭЯеЪШ“, бејк
жзазЭЍкјЭ ЗШЪаоШјда гкЯЭј ЖкжЭ а „ДШда језЫеЪШдШ“, йзШЬанаедШвдеј
гШдалЭийШнаја к ЯдШб иЭћШњШ дШ ЬеЫШЍШј аЯ XIII ЪЭбШ бШЬШ јЭ бзШљ Тзеп
ОзЪа аЯ љкЩШЪа жзЭгШ лзШднкибеј жзаднЭЯа, ѝЭвЭда АдЮкјибеј, ЩкЬк-
ћеј изжибеј бзШљана, еЬвкоае ЬШ нЭвк Ьевадк кЯ зЭбк ИЩШз ЯШиШЬа га-
заидаг језЫеЪШдег.
НЬ 2017. ЫеЬадЭ Ейде ЫзкжШ „Пкде“ кЯагШ коЭпћЭ а к ебЪазк
гШдалЭийШнајЭ „РШЩезеЪШњЭ к КШЯШзЭЪег ЫзШЬк“ к ЙзкпЭЪнк, Ш 2018.
ЫеЬадЭ коЭийЪкјЭ а дШ жзЭийаЮдег лЭийаЪШвк „ѝЭиЭд изжибЭ бквйкзЭ“ к
бШдйедк Саћаде к ЧЪШјнШзибеј.
МЭба њЭда овШдеЪа иЭ ЩШЪЭ а ЫзШЬайЭљийЪег йзШЬанаедШвдам
гкЯаобам адийзкгЭдШйШ, йШбеЍЭ, овШдеЪа ик Ъзве ШбйаЪда а бШЬШ ик к
жайШњк ЭЬкбШйаЪдЭ зШЬаеданЭ бШбе к РзЩаја, йШбе а к адеийзШдийЪк.
ЦвШдеЪа ЫзкжЭ ик: АвЭбиШдЬШз ЛавкйадеЪаћ (йШгЩкзШ, бШЪШв, иШЯ,
пШзЫајШ, лзквШ), ВејбШд ЛавкйадеЪаћ (ћЭгШдЭ а ЪебШв), ВвШЬШд ПШЬа-
иШЪљЭЪаћ (ЫШјЬЭ), НваЪЭз ЖаЪбеЪаћ (Ыео), ЛавШд ТЫзадеЪаћ (лзквШ),
СШйјШдШ ПШЬаћ-ЛавкйадеЪаћ а АдбанШ ЛкйШЪќаћ (ЪебШва).

РАВИЋ – гедШмањШ АзиЭдајШ, дШийејШйЭљанШ јЭ гШдШийазШ Ра-

ћЭЪе беЬ МапШ. ПеЍЭдШ јЭ 1977. ЫеЬадЭ к АвЭбиаднк. ЗШЪзпавШ јЭ изЭ-
Ьњк ТгЭйдаобк пбевк „ЂезЍЭ Йзийаћ“ к Мапк, игЭз вабеЪда йЭмдаоШз

266
– ЬаЯШјдЭз йЭбийавШ а УШбквйЭй ЯШ зЭийШкзШнајк а бедЯЭзЪШнајк к
БЭеЫзШЬк, игЭз абедежаиШњЭ.
ЗШ зШижкийЭ ЩезШЪавШ јЭ к гШдШийазк Жаоа а жзШбйаоде коавШ
абедежаиШњЭ к њамеЪеј абедежаидеј зШЬаедана.
Ое ЯШЪзпЭйбк ийкЬајШ а ЬажвегибеЫ зШЬШ ийкжШ к гШдШийаз ГзЫЭ-
йЭЫ 2002. ЫеЬадЭ. ЗШгедШпЭдШ јЭ к аийег гШдШийазк 2004. ЫеЬадЭ ЫЬЭ иЭ
ЩШЪавШ абедежаиШњЭг к гШдШийазибеј зШЬаедана.
Т гШдШийазк РаћЭЪк јЭ еЬ 2014. ЫеЬадЭ.

РНВПКИЋ МеЪанШ јЭ зеЍЭд 1956. ЫеЬадЭ к ЙеиеЪибеј Лайзе-

Ъана.
НЩјШЪае јЭ ЯЩазбЭ жЭиШгШ: ЗЮдљЩ йкибпЮЫЩ (БЭеЫзШЬ, 1997), Мб-
йб бйкЩ (ВзШњЭ, 2003), ЧЩкЩо (ПШпбШ, 2004, ЙеиеЪибШ ЛайзеЪанШ, 2017),
ГЩЫиЩежЫ зжљлЪЩо (ЙеиеЪибШ ЛайзеЪанШ – БЭеЫзШЬ, 2016), ЯЩазбк жза-
жеЪЭЬШбШ ЈЮгбйЩЫЮкбе гЩвЩк (ОзапйадШ, 2010) а жзазЭЬае ЯЩездаб же-
ЭЯајЭ РЮЭдбоЩ еЩ ИЪил (ЙеиеЪибШ ЛайзеЪанШ, 2015). ЗШийкжљЭд јЭ к Ъа-
пЭ ЯЩездабШ а ШдйевеЫајШ иШЪзЭгЭдЭ изжибЭ жеЭЯајЭ. ОЭигЭ ик гк жзЭ-
ЪеЍЭдЭ дШ: жељиба, оЭпба, пЪЭЬиба, зкгкдиба, ЭдЫвЭиба а лзШднкиба
јЭЯаб.
ОзЭЬиЭЬдаб јЭ ЙњаЮЭЪдеЫ ЬзкпйЪШ ЙеиеЪШ а ЛЭйемајЭ, жейжзЭЬ-
иЭЬдаб ТЬзкЮЭњШ бњаЮЭЪдабШ РзЩајЭ, жеоШида овШд ТЬзкЮЭњШ жаиШнШ
„РЭЬганШ“ аЯ УзШдблкзйШ дШ ЛШјда.
ДеЩайдаб јЭ „ЗвШйдЭ ЯдШобЭ“ ЙОЗ РзЩајЭ 2002. ЫеЬадЭ, бШе а
бњаЮЭЪдам дШЫзШЬШ: „ОЭзе ЬЭижейШ РйЭлШдШ КШЯШзЭЪаћШ“ ГзШоШданШ,
2003; „ГзаЫезајЭ БеЮеЪаћ“ ЗЪЭоШд, 2011; „КШЯШз ВкобеЪаћ“ ГзШоШданШ,
2012; „ЗвШйдШ ийзкдШ“ РгЭЬЭзЭЪе, 2014; „СегШ ПШЬеиШЪљЭЪаћ“ КЭжеиШ-
Ъаћ, 2016; Ваиебе адйЭздШнаедШвде жзаЯдШњЭ АбШЬЭгајЭ „ИЪе Ад-
Ьзаћ“, БЭеЫзШЬ, 2016; „ЗвШйда НзлЭј“ УзШдблкзй дШ ЛШјда, 2017; „Йда-
ЮЭЪда ЩзШдеЪа“, РйзкЫШ, 2017; „ОЭзе бњШЯШ ЛавепШ“, ОеЮЭЫШ, 2017;
„Лавкйад ЛајШавеЪаћ“, Гезња ЛавШдеЪШн, 2017; „ОеЪЭљк Рйзкпбам
бдаЮЭЪдам изЭЬЩа“, РйзкЫШ, 2018.
НЮЭњЭд јЭ, агШ оЭйЪезе ЬЭнЭ а ЮаЪа а зШЬа к ЙеиеЪибеј Лайзе-
Ъана.

РОАРНѝЕВИЋ – гедШмањШ СЭеЬезШ, зеЍЭдШ бШе ѝеЪШдбШ РжШ-

иејЭЪаћ 1968. ЫеЬадЭ к ЛавкйеЪнк к иЪЭпйЭдаобеј жезеЬана. Дажве-
газШвШ дШ ОзазеЬде-гШйЭгШйаобег лШбквйЭйк к БЭеЫзШЬк, игЭз –
НжпйШ ЩаевеЫајШ 1994. ЫеЬадЭ. ИийЭ ЫеЬадЭ, еЬвШЯа к гШдШийаз а ЯШ-
жеоањЭ йЭевепбЭ ийкЬајЭ дШ БеЫеивеЪибег адийайкйк БеЫеивеЪибеЫ
лШбквйЭйШ к БЭеЫзШЬк, дШ бегЭ јЭ ЬажвегазШвШ 1997. ЫеЬадЭ.

267
 НЬ 2001. ЫеЬадЭ зШЬа бШе дШийШЪдаб ЪЭзедШкбЭ к НидеЪдеј пбе-
ва „ѝеЪШд ѝеЪШдеЪаћ ЗгШј“ к иЭвк РйежШњШ.
НЬ 2012. ЫеЬадЭ жеийШјЭ аЫкгШдајШ а дШийејданШ гШдШийазШ ВЭ-
вкћЭ, ЫЬЭ а ЬШдШи еЩайШЪШ. Ибедежаиег иЭ ШбйаЪде ЩШЪа еЬ 1999. ЫеЬадЭ
к абедежаидег ШйЭљЭк гШдШийазШ ВЭвкћШ, ЫЬЭ жезЭЬ абедежаинШ, ге-
дШмањЭ МадЭ, коа абедежаи.
МЭба еЬ ЯдШоШјдајам жзејЭбШйШ дШ бејагШ јЭ зШЬавШ ик еивабШ-
ЪШњЭ абедеийШиШ к нзбЪШгШ к: ПаЩШзибеј БШња, ѝШиабеЪана, СЭбајШгШ,
ПШпШднагШ, ВЭвабег ЧаљЭЫеЪнк, ВЭвабег Йзкпаднк, ЛШибШзк, Рзд-
ЬШљк, БЭвШиана а к нзбЪа РЪЭйеЫ ѝеЪШдШ к ЛЭЬЪЭЍа.
ОзејЭбйЭ зЭийШкзШнајЭ ийШзам абедеийШиШ зШЬавШ јЭ к нзбЪа РЪ.
АжеийевШ ОЭйзШ а ОШЪвШ к Оељда а нзбЪа ВШЯдЭиЭњШ к ЛавкйеЪнк.
ТоЭийЪеЪШвШ дШ 15. йзШЬанаедШвдеј аЯвеЮЩа абедШ к Йквйкздег
нЭдйзк к ЧШжнк 2009. ЫеЬадЭ. СШбеЍЭ, а дШ аЯвеЮЩа абедШ к ебЪазк
гШдалЭийШнајЭ „ѝЭлагајада ЬШда“ к СзийЭдабк 2009. ЫеЬадЭ.
ИгШвШ јЭ а иЪејк иШгеийШвдк аЯвеЮЩк абедШ к Дегк бквйкзЭ к
ВШзЪШзадк 2011. ЫеЬадЭ.

РСАМЙНВИЋ ВЭидШ јЭ зеЍЭдШ 1972. ЫеЬадЭ к ЛЭЬЪЭЍана. ѝеп к

ЬЭйањийЪк, иШ ЬЭиЭй ЫеЬадШ иЭ иШ жезеЬанег иЭва к ОЭйзеЪШн дШ ЛвШЪа
ЫЬЭ ЯШЪзпШЪШ изЭЬњк пбевк а ЯШжеоањЭ жзЪЭ ЫвкгШобЭ безШбЭ к ЫзШЬ-
ибег жеЯезапйк. ОеивЭ изЭЬњЭ пбевЭ кжаикјЭ ОзШЪда лШбквйЭй к БЭе-
ЫзШЬк, ЬШ Ща жеивЭ йзЭћЭ ЫеЬадЭ ийкЬајШ жзШЪШ кжаиШвШ УШбквйЭй ЬзШг-
ибам кгЭйдеийа к БЭеЫзШЬк к бвШиа жзел. ВвШЬагазШ ѝЭЪйеЪаћШ. БавШ јЭ
ШиаийЭдй дШ АбШЬЭгаја кгЭйдеийа ПкЮана Ребаћ дШ бШйЭЬза ЯШ Ывкгк.
РШ Ьз ЛавеЪШдег ЗЬзШЪбеЪаћЭг еидеЪШвШ јЭ 1999. ЫеЬадЭ СЭШ-
йШз „БШвбШд МеЪа ОебзЭй“ ЫЬЭ јЭ ЩавШ Шкйез Щзејдам жзЭЬийШЪШ бШе пйе
ик „РШд е БШвбШдк“, „Вавадибе беве“ а ЬзкЫЭ. ЗШ гедеЬзШгк „КадШ еЬ
бШгЭдШ йЪзЍШ“ ѝеЪШдШ Д. ОЭйзеЪаћШ ЬеЩајШ ЬЪЭ ЯвШйдЭ бевШјдЭ дШ УЭийа-
ЪШвк гедеЬзШгЭ а жШдйегагЭ к ЗЭгкдк, дШЫзШЬк ЯШ дШјЩељк ЮЭдибк
квеЫк к Иийеодег РШзШјЭЪк а дШЫзШЬк ЯШ дШјЩељк Ывкганк лЭийаЪШвШ к
Йезоа. ЗШ гедеЬзШгк „ЛавкдбШ“ ЬеЩајШ жедеЪе ЯвШйдк бевШјдк ЯШ дШј-
Щељк жзЭЬийШЪк лЭийаЪШвШ к аЯЩезк жкЩвабЭ.
МШ йЭвЭЪаЯаја јЭ еийЪШзавШ даЯ квеЫШ к ЬебкгЭдйШздаг а аЫзШ-
даг лезгШгШ, Ш дШ зШЬајк ЬеЩајШ ЫеЬапњк дШЫзШЬк ЯШ дШјЩељк Ывкганк
к иЭЯеда. ДеЩайданШ јЭ „ЗвШйдЭ ЯдШобЭ“ Йквйкзде-жзеиЪЭйдЭ ЯШјЭЬданЭ
РзЩајЭ ЯШ Ьежзадеи к бквйкза. ИЫзШвШ јЭ ЫейеЪе дШ иЪаг ЯдШоШјдаг инЭ-
дШгШ ЩЭеЫзШЬибам жеЯезапйШ.

268
 АбйаЪде иЭ ЩШЪа жЭЬШЫепбаг а ЭЬкбШйаЪдаг зШЬег, дШјжзЭ дШ
АбШЬЭгаја кгЭйдеийа, Ш жейег к жеиЭЩдаг жзеЫзШгагШ а зШЬаеданШгШ.
РШ СЭШйзег „БШвбШд МеЪа ОебзЭй“ коЭийЪеЪШвШ јЭ дШ Щзејдаг гЭЍкдШ-
зеЬдаг лЭийаЪШвагШ ЫЬЭ ЬеЩајЭ ЯдШоШјдЭ дШЫзШЬЭ а жемЪШвЭ. СШбеЍЭ,
њЭдЭ жзЭЬийШЪЭ ик зШЬе ЪаЍЭдЭ дШ инЭдШгШ пазег ЕЪзежЭ а ЬзкЫаг
бедйадЭдйагШ. ЗШжеивЭдШ јЭ к ѝкЫеивеЪЭдибег ЬзШгибег жеЯезапйк к
БЭеЫзШЬк.

РСЕВАМНВИЋ ЗезбШ јЭ зеЍЭдШ 1949. ЫеЬадЭ к ЦкзкЫк. ЗШЪзпавШ

РзЭЬњк ЬаЯШјдЭзибк пбевк к БЭеЫзШЬк. РйкЬазШвШ дШ УавеЯелибег
лШбквйЭйк (еЬиЭб ИийезајШ кгЭйдеийа) к БЭеЫзШЬк. ОемШЍШвШ Чбевк
ийШзам ивабШзибам йЭмдабШ к РежећШдагШ.
ЦвШд јЭ ТКТОТДР-Ш еЬ 1981. ЫеЬадЭ иШ ийШйкиег иШгеийШвдеЫ
кгЭйдабШ. ДеЩавШ ийШйки аийШбдкйеЫ кгЭйдабШ 2008. ЫеЬадЭ.
РШгеийШвдЭ аЯвеЮЩЭ: ИвжеЮ, ГШвЭзајШ УедйШдШ, РШзШјЭЪе, 1988;
ИвжеЩ – йгбвЩ – бвжеЩ, ЛкЯЭј к ОзајЭжељк, 2001; ТдиЮЯЮеж зжљЮ йЫЮкжЬ
б зижмЩежЬ, КабеЪдШ ЫШвЭзајШ Гезња ЛавШдеЪШн, 2009; ГШвЭзајШ Р,
ЙабадЬШ, 2013; ЙеиеЪибШ ЛайзеЪанШ, 2015…
ВШЮдајЭ ЫзкждЭ аЯвеЮЩЭ: „ЛШјиба иШвед“, БЭеЫзШЬ; „Азй-Еxже“,
Кеи АдЍЭвЭи а Њкјезб; „НбйеЩШзиба иШвед“, БЭеЫзШЬ; „БШвбШдибЭ абе-
дЭ“, БзаЯЩЭјд; „НиШгийе ЫеЬадШ ФавШдЬШзШ – СШјдШ абедЭ“, БЭеЫзШЬ;
„ѝЭлагајада ЬШда“, ЉкЩеийањШ – СзийЭдаб; „L'art sacré de la tradition
orthodoxe serbe“, Pariz, „ИбедЭ“, Пкиба Ьег – БЭеЫзШЬ; „РкизЭй бквйкзШ:
ИбедШ – жеЫвЭЬ к ЪЭодеий“, ЛавШде; „Загиба иШвед“, БЭеЫзШЬ; „ОзШЪе-
ивШЪдЭ абедЭ иШ йЭзайезајЭ РзЩајЭ“, ЛШЬзаЬ; „ОЭзЫШгЭдй РзЩајШ“,
ТМЕРKН – ОШзаЯ, „ДШда абедежаиШ к РзЩаја“, ЦШоШб; „ЛЭЍкдШзеЬда
ЩајЭдШвЭ кгЭйдеийа гадајШйкзЭ“, Гезња ЛавШдеЪШн; „ИЯвеЮЩШ ивабШ –
ТгЭйдаобШ ЯЩазбШ „ѝЭлагајада ЬШда“, СзийЭдаб; „РШЪзЭгЭдШ жзШЪе-
ивШЪдШ ивабШ“, ВзЩШи...
МШЫзШЬЭ: НйбкждШ дШЫзШЬШ ПЭжкЩваобеЫ РИЗ-Ш ЯШ бквйкзк БЭе-
ЫзШЬ, 1989; ОвШбЭйШ ЛШјибЭ аЯвеЮЩЭ – ХЪајЭйШ ЗкЯезаћ, БЭеЫзШЬ, 1991;
ОвШбЭйШ ЛШјибЭ аЯвеЮЩЭ, ЛкЯЭј 25. гШј – БЭеЫзШЬ, 2002; ОзЪШ дШЫзШЬШ
ЗагибеЫ иШведШ, ТКТОТДР, 2006; ОзЪШ дШЫзШЬШ иШбзШвдЭ кгЭйдеийа, ЛЭ-
ЍкдШзеЬда ЩајЭдШвЭ кгЭйдеийа гадајШйкзЭ – Гезња ЛавШдеЪШн, 2008.
а 2014…

СНДНПЕРЙНВ В. ДзШЫШдШ, бњаЮЭЪдШ бзайаоШзбШ, аийезаоШзбШ

бњаЮЭЪдеийа (МеЪа РШЬ, 1975). ДажвегазШвШ јЭ 1999. ЫеЬадЭ, Ш гШЫа-
ийзазШвШ 2008. иШ йЭгег „ОШзеЬајШ а жШзеЬајиба жеийкжна к йЭбийе-
ЪагШ ѝеЪШдШ РйЭзајЭ ОежеЪаћШ“ а ЬебйезазШвШ 2013. иШ йЭгег „ЛеЬЭва

269
ийЪШздеЫ к бедйЭбийк ШкйезЭлЭзЭднајШвдеийа жеЭЯајЭ а жзеЯЭ ѝкЬайЭ
ЧШвЫе“ дШ ЙШйЭЬза ЯШ бњаЮЭЪдеий УавеЯелибеЫ лШбквйЭйШ к МеЪег
РШЬк.
ЖаЪа к МеЪег РШЬк а гШјбШ јЭ ЬЪЭ ћЭзбЭ.
НЩјШЪавШ јЭ ебе 170 ийкЬајШ, ЭиЭјШ а бзайабШ жеиЪЭћЭдам изжибеј
бњаЮЭЪдеийа XIX а XX ЪЭбШ, бШе а бњаЮЭЪде-йЭезајибаг жайШњагШ. Т
„КЭйежаик ЛШйанЭ изжибЭ“ жзазЭЬавШ јЭ йза йЭгШйШ: е МЭдШЬк Лайзе-
Ък, е БкбЭзеЪеј дШЫзШЬа а е изжибег зегШдк XIX ЪЭбШ. РШзШЬдаб јЭ Щзеј-
дам бњаЮЭЪдам оШиежаиШ.
НЩјШЪавШ јЭ ивЭЬЭћЭ бњаЫЭ: РкЮибјбеЮ зЩижЭбјЮ – бйвлрЮњЩ
(зжйк)джЭЮиежЬ пбкЩњЩ (БЭеЫзШЬ, 2009); ДЩе, вжекЮвйк, ЪиабеЩ ЫЮкиЩ
(ОШдоЭЪе, 2010); ОбйЩкб ЭЩљЮ – баЩЪиЩеЮ вибкбвЮ (МеЪа РШЬ, 2012);
СЮгж зЮйдЮ (ЗзЭњШдад, 2013); СиЩЬжд вжпЮњЩ – зибйЫЩјЩњЮ, зиЮжЭЮЫЩњЮ б
иЩйгжјЩЫЩњЮ йкЫЩиежйкб л зжЮабјб б зижаб ЈлЭбкЮ ШЩгЬж (МеЪа РШЬ,
2014), ЗЪжЬжд, зибпбеЩ бйкбеж! – жЬгЮЭб ж йкиЩкЮЬбјЩдЩ йизйвбн зиб-
зжЫЮЭЩпЩ (МеЪа РШЬ, 2015), ЈлеЩоб еЩрбн ЫЩижрб (МеЪа РШЬ, 2017).
ОзазЭЍЭдЭ бњаЫЭ: СШњШ ЙзШЫкјЭЪаћ: ПлЯЩ, жЭбйкЩ – баЩЪиЩеЮ
зЮйдЮ (МеЪа РШЬ, 2010); МЭдШЬ ЛайзеЪ: Ожаеж ЪбљЮ – йЩЪиЩеЮ зЮйдЮ (БЭ-
еЫзШЬ, 2013); МЭдШЬ ЛайзеЪ: ДеЮЫебв (иШ Н. ЙШзШдеЪаћЭг, МеЪа РШЬ,
2014). ЙеШкйезбШ јЭ к бњаЫШгШ: КЩаЩ Йжйкбћ – Theses e scientiis juridicis
et politics (йЭЯЭ аЯ жзШЪдам а жевайаобам дШкбШ, жзЭЪеЬ иШ вШйадибеЫ јЭ-
ЯабШ а бегЭдйШза РзЍШд ЧШзбаћ, жзазЭЬае ДкпШд Мабеваћ, МеЪа РШЬ,
2011) а КЮвбйвже длгкбвлгклиЩгежйкб (МеЪа РШЬ, 2014).
ТоЭийЪеЪШвШ јЭ ава коЭийЪкјЭ к зШЬк дЭбевабе ЮазајШ ЯШ ЬеЬЭвк
бњаЮЭЪдам дШЫзШЬШ: „ЛаванШ РйејШЬадеЪаћ РзжбањШ“, „БзШдбе Лаљ-
беЪаћ“ а Ьз. Ржељда јЭ иШзШЬдаб ЙњаЮЭЪдеЫ бвкЩШ ФзЪШйибеЫ бкв-
йкзде-кгјЭйдаобе-жзеиЪјЭйдеЫ ЬзкпйЪШ „РйШдаивШЪ ОзЭжзЭб“ к МеЪег
РШЬк а кзЭЬдаб жкЩвабШнајШ еЪеЫ ДзкпйЪШ.

„СПАДИХИѝА“ – ЙТД аЯ СзийЭдабШ јЭ ЬзкпйЪе ЯШ дЭЫеЪШњЭ

йзШЬанаедШвдЭ жЭигЭ, аЫзЭ а еЩаоШјШ РзЩШ а еидеЪШде јЭ 2007. ЫеЬадЭ,
a бШе ЬЭоајШ левбвездШ ЫзкжШ „РайШд ЪЭЯ“ зШЬа еЬ пбевибЭ 1997/1998.
ЫеЬадЭ. Оза ЬзкпйЪк ШбйаЪде зШЬЭ: левбвезда ШдиШгЩв – йза ийШзеидЭ
ЫзкжЭ иШ жзЭбе 120 овШдеЪШ, жЭЪШобШ ЫзкжШ а езбЭийШз, беја жзШйа иЪЭ
ШбйаЪдеийа левбвездеЫ ШдиШгЩвШ. ОзеЫзШг ДзкпйЪШ „СзШЬанајШ“ иШ-
ийеја иЭ еЬ жЭиШгШ, аЫШзШ а еЩаоШјШ аЯ зШЯваоайам Эйдевепбам зЭЫаедШ
РзЩајЭ а иЪЭ аЫзЭ жзШйа ШкйЭдйаодШ гкЯабШ а депњШ. ДзкпйЪе јЭ
коЭийЪеЪШве дШ гдеЫеЩзејдаг бквйкздаг гШдалЭийШнајШгШ, йШбгаоЭ-
њагШ а игейзШгШ левбвезШ к ЯЭгља а адеийзШдийЪк а иШ гдеЫам же-

270
дЭве дШјЪапШ жзаЯдШњШ. Т жЭзаеЬк еЬ 2007. Ье 2018. ЫеЬадЭ, жезЭЬ
гдеЫеЩзејдам ЫзШЬеЪШ а дШиЭљЭдам гЭийШ к РзЩаја, еЬ БкјШдеЪнШ Ье
РегЩезШ, зЭШваЯеЪШдШ ик а 48 ЭЪзежибам ЫеийеЪШњШ а йкздЭјШ, жза-
зЭЍЭде 124 дШийкжШ а беднЭзШйШ к: МЭгШобеј, ЧЪШјнШзибеј, Акийзаја,
ИйШваја, РвеЪЭдаја, ЦЭпбеј, РвеЪШобеј, ЛШЍШзибеј, Пкгкдаја, ПЭжк-
Щвана Рзжибеј, Гзобеј, ЛШбЭЬедаја, Скзибеј а БкЫШзибеј.
ЙТД „СзШЬанајШ“ јЭ ЬеЩайдаб а дШјЪапЭЫ ЫеЬапњЭЫ ежпйадибеЫ
жзаЯдШњШ к еЩвШийа бквйкзЭ. НидаЪШо а зкбеЪеЬавШн ШдиШгЩвШ јЭ
ДзШЫШд ЛШзбеЪаћ.

УИЧИЋ СајШдШ зеЍЭдШ јЭ 24. иЭжйЭгЩзШ 1966. ЫеЬадЭ к БЭе-

ЫзШЬк. ГеЬадЭ 1984. кжаикјЭ УШбквйЭй вабеЪдам кгЭйдеийа к БЭеЫзШЬк,
ивабШзиба еЬиЭб дШ бејЭг ЬажвегазШ 1989. к бвШиа жзел. ЛегоавШ
АдйедеЪаћШ, иШ йЭгег жаиШдеЫ ЬЭвШ ЬажвегибеЫ ЫзШЬШ: „ЙквйкзШ ийШзеЫ
ЛЭбиабШ“. НЬ 1990. овШд јЭ бедЯЭзЪШйезибЭ ЭбажЭ ЯШ лазгк „ГЭдЭби“,
дШ еЩјЭбйк ЛезибШ ЙШжЭйШдајШ, Реоа, РРРП.
ЛШЫаийзазШвШ јЭ 1993. ЫеЬадЭ дШ УКТ к БЭеЫзШЬк а жеийШвШ овШд
ТКТР-Ш а зШЬа дШ бедЯЭзЪШнаја а зЭийШкзШнаја к РШЩездеј нзбЪа к БЭ-
еЫзШЬк а гШдШийазк РйкЬЭданШ. Т гЭЍкЪзЭгЭдк зШЬа гдеЫеЩзејдЭ гк-
зШвЭ же дШзкќЩа, бШе а ШкйезибЭ гкзШвЭ.
ОеийШјЭ ЪШдзЭЬда жзелЭиез дШ жзЭЬгЭйагШ ХзйШњЭ а РвабШњЭ
дШ УШбквйЭйк ЯШ кгЭйдеий а ЬаЯШјд ЛЭЫШйзЭдЬ кдаЪЭзЯайЭйШ БЭеЫзШЬ а
ОзаЬзкЮЭда овШд дШјийШзајЭЫ изжибеЫ ТгЭйдаобеЫ кЬзкЮЭњШ „КАДА“ к
бејЭ квШЯа бШе зЭЬеЪда овШд 2011. ЫеЬадЭ. ГеЬадЭ 2009. жеийШјЭ зЭЬе-
Ъда жзелЭиез дШ УШбквйЭйк ЯШ кгЭйдеий а ЬаЯШјд ЛЭЫШйзЭдЬ кдаЪЭз-
ЯайЭйШ к БЭеЫзШЬк.
ЗдШоШјдајЭ иШгеийШвдЭ аЯвеЮЩЭ: „ИЯвеЮЩШ нзйЭЮШ“, ГШвЭзајШ
УКТ, БЭеЫзШЬ, 1991; „РвабЭ“, ЛШвШ ЫШвЭзајШ ТКТОТДР-Ш, БЭеЫзШЬ,
2002; (РвабЭ) ГШвЭзајШ ТКТР-Ш, БЭеЫзШЬ, 2002; (РвабЭ) „ѝЭлагајада
ЬШда“ – КабеЪда иШвед ДегШ бквйкзЭ, СзийЭдаб, 2006; (РвабЭ) ГШвЭзајШ
ЛавЭдЭ ОШЪвеЪаћ-БШзава, ОеЮШзЭЪШн, „РвабЭ а иЪЭйве“, ЛШвШ
ГШвЭзајШ ТКТОТДР-Ш, БЭеЫзШЬ, 2011, „ВШйзШ, ЪеЬШ а ЪШЯЬкм ЩЭЯ ЯЭгљЭ“,
ГШвЭзајШ „Айзајкг“ БаЩваейЭбЭ ЫзШЬШ БЭеЫзШЬШ, 2012; „УзШЫгЭдйа
жеийејШњШ – еЬ дЭийШјШњШ бШ нЭвеЪайеийа“, ГШвЭзајШ ТКТР-Ш, 2017.
ЗдШоШјдајЭ дШЫзШЬЭ: МШЫзШЬШ УКТ аЯ УедЬШ ЂезЍШ БепШдШ, 1989;
МШЫзШЬШ ЯШ ивабШзийЪе дШ 4. ОзевЭћдег ШдШвк к ЦШобк а I дШЫзШЬШ Ка-
беЪдЭ беведајЭ „НзШпШн“ дШ ѝЭиЭњеј аЯвеЮЩа к ТгЭйдаобег жШЪаљедк
„ХЪајЭйШ ЗкЯезаћ“, БЭеЫзШЬ, 2000; ЗвШйдШ жШвЭйШ ТКТР-Ш дШ ОзевЭћдеј

271
аЯвеЮЩа к БЭеЫзШЬк а МШЫзШЬШ „ЛавЭпЭЪиба ШдЍЭе“ ТгЭйдаобЭ беве-
дајЭ „ЛавЭпЭЪибШ иЪЭйвеий“ к ОзајЭжељк, 2003... СШбеЍЭ, коЭийЪеЪШвШ
јЭ а дШ гдеЫеЩзејдаг бевЭбйаЪдаг аЯвеЮЩШгШ пазег РзЩајЭ.

ЧЕУЕП РвеЩеЬШдбШ јЭ зеЍЭдШ 1953. ЫеЬадЭ к ДкЪШдапйк к ЛШ-

оЪа. ГагдШЯајк јЭ ЯШЪзпавШ к ЧШжнк а аийЭ ЫеЬадЭ јЭ жзагљЭдШ дШ ива-
бШзиба еЬиЭб УШбквйЭйШ вабеЪдам кгЭйдеийа к БЭеЫзШЬк. ДажвегазШвШ
јЭ 1976, Ш 1978. ЫеЬадЭ ЯШЪзпавШ а жеийЬажвегибЭ ийкЬајЭ дШ аийег
лШбквйЭйк.
ЦвШд јЭ ТКТР-Ш а ТЬзкЮЭњШ кгЭйдабШ ЧШжнШ еЬ 1977, Ш Дзк-
пйЪШ изжибам кгЭйдабШ „КАДЕ“ еЬ 1978, бШе а ТКТОТДР-Ш еЬ 2012.
ЫеЬадЭ. ТоЭийЪеЪШвШ јЭ дШ жзЭбе пЭий ийейадШ вабеЪдам аЯвеЮЩа беЬ
дШи а к адеийзШдийЪк.
Нбе 2.700 њЭдам зШЬеЪШ дШвШЯа иЭ к Щзејдаг бевЭбнајШгШ дШ
иЪаг бедйадЭдйагШ. ВЭваба Щзеј њЭдам ЬЭвШ јЭ к гкЯЭјибе-ЫШвЭзајибаг
кийШдеЪШгШ дЭбШЬШпњЭ ѝкЫеивШЪајЭ, бШе а к гдеЫаг ЬзЮШЪдаг а жза-
ЪШйдаг бевЭбнајШгШ.
Н њЭдег зШЬк жаиШва ик вабеЪда бзайаоШза а аийезаоШза кгЭ-
йдеийа, деЪадШза, жаина, жЭидана, иенаевеЯа бквйкзЭ, лавеЯела, бе-
вЭЫЭ а љкЬа зШЯваоайам жзелЭиајШ.
ГеЬадЭ 2006. к аЯЬШњк „ДЭзЭйЭ“, еЩјШЪавШ јЭ бњаЫк ИйзжЭ йкиЮјЮ
ЭЮЭбеЮ вжгбЪЮ. ЙњаЫШ јЭ жеиЪЭћЭдШ дШјзШдајЭг ЬЭйањийЪк жзеЪЭЬЭдег к
иЭвк Кажеваий а ЫеЪеза е дШзеЬдаг еЩаоШјагШ к ЛШоЪа жевеЪадег
жзепвеЫ ЪЭбШ. ИгШвШ јЭ жзЭбе ийейадк иШгеийШвдам аЯвеЮЩа к ЫейеЪе
иЪаг аЯвеЮЩЭдаг ЫШвЭзајШгШ пазег РзЩајЭ. МЭба еЬ дШЯаЪШ аЯвеЮЩа
ик: „МЭпйе е гЭда жвШЪе“, „ПШјиба ЪзйеЪа“, „Т жйана јЭ жЭигШ“, „ХЪЭйдШ
дЭЬЭљШ“ айЬ.
ЗдШоШјдајЭ дШЫзШЬЭ: МШЫзШЬШ ЯШ ивабШзийЪе дШ XX аЯвеЮЩа овШ-
данШ ТКТР-Ш к ЙзШЫкјЭЪнк, 1992; ДзкЫШ дШЫзШЬШ „ВайШвШ“ аЯ ВзЩШиШ дШ
бедбкзик „РкднебзЭй“, 1995; „ЗвШйдШ ЯдШобШ“ Йквйкзде-жзеиЪЭйдЭ ЯШјЭ-
ЬданЭ РзЩајЭ, 1996; „ЗвШйда ЩЭеокЫ“ Йквйкзде-жзеиЪЭйдЭ ЯШјЭЬданЭ
БЭеЫзШЬШ, 2010; „ ЗвШйдШ жвШбЭйШ“ 25. БЭеЫзШЬибеЫ иШведШ, 2018...

272
 РАДПЖАЈ
„ЈЕУИЛИЈИМИ ДАМИ“ 2018.
ФПНМИЙА 7

магпада „јеуилијим вез“

- Ндктйа жипија 11
- Акейрамдап Б. Кайнвић
„ДНЂИ МА ВИДНВДАМ... ДНЂИ МА ЗЕБЊТ“ 12
- Ртмциха Демић / Береда ма дндеки магпаде „Јеуилијим вез“
ДЕКН ИЗМАД ПЕАКМНРСИ 17
- ОЕРЛЕ 19
- БЕКЕЧЙА Н АТСНПТ 25
оермичйа опимншења
- МНВИХА РНВПКИЋ 29
- ЛИКИХА ЙПАЉ 32
- ЛИПНРКАВ-ХЕПА ЛИФАИКНВИЋ 34
- ГНПДАМА ЂИКАР 37
- ДАМИХА-ДАМА ДНДИЋ 40
- ЂНПЂЕ МЕЧИЋ 42
- АМЂЕКЙН АМТЧИЋ 44
- АДАЛ ОТРКНЈИЋ 49
љтбнрсињрйн гнрснљтбље
- Ама Репгеjевма Лапсимций / Бекнптрија
ЉТДИЛА ЈЕ ОНСПЕБМА ОНЕЗИЈА 55
- АМА РЕПГЕJЕВМА ЛАПСИМЦИЙ / Бингпауија 59
- ОЕРЛЕ / Ама Репгеjевма Лапсимций 60
нд пнда рвеска и ркавма
- Ликиха Йпаљ / Береда
НД ПНДА РВЕСКА И РКАВМА 75
рсапнркавмий / „Нйптгки рсн“: „Днзивања – рпедњнвейнвмн
йњижевмн маркеђе т лндепмнл рпорйнл оермичсвт“
- Јама Л. Акейрић
РПОРЙН РПЕДЊНВЕЙНВМН МАРКЕЂЕ И РАВПЕЛЕМН
ЖЕМРЙН ОЕРМИЧСВН – ВИДНВИ ОЕРМИЦЙНГ ОАЛЋЕЊА 81
- Лапйн Л. Падткнвић
РПЕДЊНВЕЙНВЉЕ ЈЕКЕ РОИПИДНМНВИЋ-РАВИЋ И
РПОРЙА ЙЊИЖЕВМНРС XX ВЕЙА 99
- Ркађама Икић
КАЗАПЕСИ И КАЗТПИ ЈЕУИЛИЈИМИ И ЗКАСЕ ЙНХИЋ 109
- Дпагама В. Снднперйнв
ЙНРНВРЙИ ЈТМАХИ ОНД ЙЉТЦЕЛ 117
 - Медељйа Бјекамнвић
ИМСИЛМА СНОНГПАУИЈА РПЕДЊНВИЈЕЙНВЉА:
ОНЕЗИЈА ЛИКЕМЕ ЛАПЙНВИЋ 123
кийнвма опимншења
- „ЉТБНРСИЊРЙИ ЗАОИР“ / Ама Векицйнвић / Опедгнвнп 139
- Јадпамйа Личић-Оејнвић 141
- Лнмафиња Сенднпа (Роарнјевић) 143
- Лепила Байић 145
- Липјама Мнвйнвић 147
- Лнмафиња Апремија (Равић) 149
- Ркнбндамйа Пайић-Шеуеп 151
- Знпйа Рсевамнвић 153
- Ама Векицйнвић 155
- Сијама Фичић 157
лтзичйа опимншења
- Дпагам П. Лкађемнвић
ЈЕУИЛИЈИМА „СТГА ЗА ЛКАДЕМХЕЛ ТГЉЕЧНЛ“ 161
унсн-днйтлемсација
- УНСНГПАУИЈЕ 31. „ЈЕУИЛИЈИМИФ ДАМА“ /12-14. јун 2018/ 167

ОПИКНЗИ
спагнви опншки
- Дејам Паднрављевић
РПЕДЊНВЕЙНВМЕ МЕЙПНОНКЕ МА СЕПИСНПИЈИ
НОЧСИМЕ СПРСЕМИЙ 177
опийази
- Ивам Пирсић
ЛНМНГПАУИЈА „СПАГНЛ ЈЕУИЛИЈЕ“ 203
- Јекема Втйцевић
ГЕМЕПАК ДТЧАМ ДНДИЋ, НРКНБНДИКАХ РПБИЈЕ 207
опнзпайа
- Ђнпђе Мечић
ЛИКТСИМ ЛИКАМЙНВИЋ (1879-1958) 223
онлемий / рећања
- Вепнљтб Втйачимнвић
ЈЕДАМ БЕЧЕ ЛИНДПАГ ПАДНВИЋ 229
- Дпагича Баснћамим
ЈЕПНЛНМАФ ЙИПИКН ФИКАМДАПАХ 237
- ЛНЛИП БПАДИЋ (1935-2018) 243
- БИНГПАУИЈЕ И БИБКИНГПАУИЈЕ ТЦЕРМИЙА И
АТСНПА ОПИКНГА 251
 Издавачи
Народна библиотека „Јефимија“ Трстеник
Народни универзитет Трстеник

За издаваче
Верољуб Вукашиновић,
Светлана Лазић

Уредник
Драгиша Батоћанин

Ликовни и технички уредник

Иван Величковић

Редакција
Драгиша Батоћанин, Верољуб Вукашиновић,
Верослава Јовановић, Иван Величковић,
Милан Милетић, Јелена Вукчевић,
Душан Јовић

Лектор и коректор
Ивана Илић

Припрема и прелом
Верослава Јовановић, Иван Величковић

ISSN 2466-4553

Штампа
„Брза и лепа штампа“, Трстеник

Тираж
500
 Покровитељ
Општина Трстеник

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

82

ЉУБОСТИЊСКА приношења : годишњак

Јефимијиних дана / уредник Драгиша Батоћанин. -
2016, бр. 1- . - Трстеник : Народна библиотека
"Јефимија" : Народни универзитет Трстеник, 2016-
(Трстеник : Брза и лепа штампа). - 24 cm

Годишње.
ISSN 2466-4553 = Љубостињска приношења
COBISS.SR-ID 224153100