Problemi hemijske zavisnosti u adolescenciji

Vesna Dukanac

Na lepim licima mnogih društava i porodica, narkomanija i

narkomani stoje kao ožiljak. Hteli bi svi oni da skinu taj
ožiljak, ali ožiljci ne bi postojali kad rane
ne bi bile toliko duboke.
M. Vukov

Iako bi u hemijske zavisnosti spadali problemi prekomernih unosa bilo kojih supstanci u
telo, kada govorimo o hemijskoj zavisnosti u adolescenciji, najčešće mislimo na narkomaniju,
odnosno, zavisnost od psihoaktivnih supstanci (PAS), koje kolokvijalno nazivamo drogama.
Istorija korišćenja psihoaktivnih supstanci je izuzetno duga. Droge su bile korišćene i pre 40.000
godina. Osim toga, droga u životima istočnog i zapadnog čoveka nije imala isto mesto. Dok je za
istočnog čoveka bila ukomponovana u životnu filozofiju i korišćena u svečanim prilikama,
dozirano i privilegovano, u život zapadnog čoveka bila je umetnuta na drugačiji način,
proizvodeći uglavnom pogrešne i negativne efekte. Baveći se problemima zavisnosti i
porodičnom psihoterapijom, psihoterapeut Mila Vukov, lepo je definisala tu razliku: „Zapadni
čovek ne proširuje svoje svetove iznutra, ne proširuje svoju svest i duhovne vrednosti, već ruši
sve granice, mostove i tradicije. Uz pomoć droge on bi da realizuje svoje narcističke i
omnipotentne potrebe“ (Vukov, 1994). Krajem 19. veka svet se globalno suočio sa problemom
upotrebe droge, da bi krajem 20. veka taj problem doživeo potpunu ekspanziju. Šezdesetih
godina prošlog veka sve je izgledalo kao da odgovara tadašnjem tehnološkom napretku i
blagostanju u društvu. Međutim, iza tog privida krio se nesklad i rastuće otuđenje. Taj nesklad,
prva je osetila tadašnja mlada genaracija i svoj protest izrazila preko hipi pokreta. Večita potreba
mladih da se udružuju i menjaju „zastarele i prevaziđene“ modele življenja starijih, u tom
istorijskom momentu, pojavila se kroz potrebu povezivanja Istoka i Zapada. Povezuju se
egzistencijalizam i Zen budizam, strukturišući subkulturu mladih, nazvanu „deca cveća“. Kroz
ovu subkulturu, podmuklo, ali čvrsto i istrajno, provlači se droga, stvarajući prostor ne samo za
svoje opstajanje već i dalje širenje. Od sredine 60-ih godina prošlog veka, i u našoj zemlji
primetan je trend porasta korišćenja droga. Već sedamdesetih godina prošlog veka 90%
zavisnika u našoj sredini bili su mladi između 15 i 25 godina. Današnja situacija u Srbiji,
približno je ista u odnosu na ESPAD (35 država Evrope), sa izuzetkom nešto većeg korišćenja
sedativa i alkohola.
Prema poremećajima koji nastaju upotrebom droga tj. psihoaktivnih supstanci,
sastavljena je podela na: depresore, stimulanse i halucinogene CNS-a. Pojedine PAS, mogu
delovati na sva tri nivoa, kao što je to slučaj sa kanabisom.
Mnogobrojni, teorijski različiti, koncepti pokušali su da objasne uzroke nastanka i toka
zavisnosti tj. narkomanije. Svi koncepti su saglasni oko multifaktorijalnog uzročnika problema u
kojem se prepliću biološki, socijalni i psihički faktori (Đokić, 2000). Biološki faktori su
najjasnije opisani u svim medicinskim udžbenicima. Prema njima, jasno je da zavisnost
predstavlja adaptaciju organizma na toksične efekte PAS na biohemijskom i ćelijskom nivou.
Socijalni faktori predstavljaju sredinske činioce, tj. sve činioce van pojedinca, iz njegove
neposredne ili šire okoline. Porodica predstavlja prvo i neposredno okruženje pojedinca i njen
uticaj na nastanak problema hemijske zavisnosti je značajan. Kroz porodicu se prepliću i
socijalni i psihološki faktori. Оbjašnjenja psiholoških faktora u nastanku problema vezanih za
hemijske zavisnosti u korelaciji su sa teorijskim polazištima autora. Iz psihološkog ugla gledano,
problemi hemijske zavisnosti, tj. problemi narkomanije, predstavljaju bunt protiv protivrečnosti
savremenog sveta, potrebu stvaranja subkulture i potrebu formiranja grupnog identiteta i
pripadanja grupi (vršnjaka), uniformnoj po svojim obeležjima. Tako stvorena subkultura i tako
stvoren grupni identitet predstavljaju odbranu od spoljašnjeg, „neprijateljskog“ sveta.
Ranija psihodinamska tumačenja objašnjavala su da zavisnici pate od specifične forme
afektivne disregulacije koja se ublažava konzumiranjem PAS, oslabljene kontrole impulsa i
dominantnog funkcionisanja po principu zadovoljstva (Goldner-Vukov, Baba-Milikić, 1992).
Novija psihodinamska tumačenja ističu da se radi o Ego defektu zbog kojeg su Ego granice
oskudno katektirane, a sintetske i autonomne funkcije Ega oštećene. Zbog toga je ponašanje
diskontinuirano, a kontakti površni. Kognitivno-bihejvioralni pristup ističe da se radi o
specifičnom „kognitivnom stilu“ zavisnika sa jasnim nedostatkom ili slabošću u bihejvioralnoj
inhibiciji perseverativnih ponavljajućih grešaka (Zdravković, 2000). Psihološki pristup, potvrđen
velikim brojem istraživanja, ističe značaj ličnosti u nastajanju problema hemijske zavisnosti, a ne
puku dostupnost PAS.
 Faktori rizika u nastanku problema hemijske zavisnosti nisu direktni i neposredni
uzročnici, ali doprinose nastanku i razvoju problema. Ove faktore možemo podeliti u šest grupa.
U tabeli 3. shematski je prikazan njihov uticaj.

Tabela 3. Faktori rizika i protektivni faktori (Ramah, 2012)

Faktori rizika Protektivni faktori

Individualni faktori

Rano i perzistirajuće problematično ponašanje Rezilijentni temperament

Otuđenje i buntovništvo Pozitivna socijalna orijentacija

Pozitivni stavovi prema efektima droga Inteligencija

Rani početak korišćenja droga Ponašanje, veštine

Porodični faktori

Odsustvo, nejasnost i nedoslednost porodičnih Kohezivnost, granice i toplina tokom

pravila detinjstva

Porodični konflikti

Slaba povezanost porodice

Školski faktori

Problemi sa školovanjem Angažovanost u školi i kultura suprotna

PAS
Malo obaveza i mala očekivanja od
školovanja

Faktori sredine

Rano odbacivanje od strane okruženja Orijentacija na mlade koji ne koriste PAS

 vršnjaka

Druženje sa „probatorima“

Kontekstualni faktori

Dostupnost – raspoloživost Norme, verovanja i standardi ponašanja koji

su suprotni sa korišćenjem PAS
Zakoni i norme usmerene na određeno
ponašanje

Izražene ekonomske deprivacije

Dezorganizacija neposrednog okruženja

Nastajanje problema povezanih sa upotrebom i zloupotrebom PAS prolazi kroz nekoliko

faza. Granice između pojedinih faza nisu jasno postavljene i sve podele su samo uslovne.
Podela na ranu, srednju i kasnu fazu, pomaže nam u razgraničenju zloupotrebe od
zavisnosti.
Za ranu fazu karakteristično je eksperimentisanje (probatorstvo), odnosno, pogrešna
upotreba i socijalna upotreba. Eksperimentisanje ili probatorstvo predstavlja ograničeni obrazac
korišćenja PAS sa difuznim granicama prema drugim obrascima. Pogrešna upotreba se
uglavnom odnosi na medicinski neopravdan način uzimanja različitih lekova, prvenstveno
sedativa. Socijalna upotreba se odnosi na upotrebu PAS u socijalnim situacijama (rođendani,
žurke, proslave), kao i na pritisak vršnjačke grupe da se proba PAS. Ranu fazu karakterišu
početna oštećenja i poremećaji ponašanja, telesnog stanja, psihološkog i socijalnog
funkcionisanja. Ovi poremećaji su sporadični, diskontinuirani i celokupno funkcionisanje ne
mora biti bitno izmenjeno. Iz kliničkog iskustva poznato je da ponekad dolazi do izrazitih
psihičkih tegoba nakon prvog kontakt sa PAS, koje se brzo produbljuju, nezavisno od prestanka
kontakta sa PAS, i teško saniraju. Svi opisani načini upotrebe PAS predstavljaju zloupotrebu
psihoaktivnih supstanci i predmet su našeg interesovanja u ovom istraživanju. Adolescenti su
zbog specifičnosti svog razvojnog momenta veoma osetljivi na PAS, posebno zbog sklonosti ka
politoksikomaniji.
 Za srednju fazu karakterističan je lagani prelazak iz zloupotrebe ka zavisnosti. U toku
zloupotrebe još nema fizičke zavisnosti. Ponašanje postaje upadljivije u smislu intenziviranja
izostanaka iz kuće, pogoršanja školskog uspeha, intenziviranja impulsivnosti i konflikata, kao i
udaljavanja od vršnjaka koji ne konzumiraju PAS. Kriterijumi razdvajanja zloupotrebe i
zavisnosti su:
a) postojanje potpune psihičke i fizičke zavisnosti;
b) apstinencijalna kriza po prestanku uzimanja PAS;
v) porast tolerancije na dejstvo PAS.

Za kasnu fazu karakteristična je zavisnost. Zavisnost podrazumeva osećaj prinude da se

uzme PAS, otežanu kontrolu ponašanja nakon uzimanja PAS, izraženo zanemarivanje drugih
zadovoljstava ili interesovanja kao i nastavljanje sa uzimanjem PAS. Nezavisno od volje mladih
osoba, upotreba PAS dovodi do promena u funkcionisanju mozga.

Literatura:

Bukelić, J. (1988). Droga, mit ili bolest II dopunjeno izdanje. Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva.

Bukelić, J. (2000). Socijalna psihijatrija. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Dukanac V. (2014). Adolescencija – grupa vršnjaka. U: B.Ćorić (ur) Dramatični i neurotični;

Društvo, grupa i grupna terapija (159-171). Društvo psihoanalitičkih psihoterapeuta Srbije.

Dukanac, V., Džamonja-Ignjatović, T., Milanović, M., & Popović-Ćitić, B. (2016). Differences
in Temperament and Character Dimensions in Sdolescents with Various Conduct
Disorders. Vojnosanitetski pregled, 73(4), 353-359.

Đokić, D. (2000). Zaštitite svoje dete od droge. Priručnik za roditelje. Institut za zaštitu zdravlja
Srbije.

Goldner-Vukov, M. Baba-Milikić, N. (1992). Osećajni život savremenog čoveka i droga.

Prosveta.
Vukov, M. (1994). Putevi i stranputice porodice. GIP Kultura.

Zdravković, J. (2000). Tumačenje neuroza, lečenje i samopomoć. Prosveta.