Petooko blistavo prozorsko krilo

Zagledalo se u Kolubaru i maljin

Dolazak moj od kako se odjutrilo
Ceka se ko broj jos nevidljiv u daljinu

Na podu stoji naramak slame nove

Ima na njoj bar stotinu grama zlata
Laste svaki cas okrznu krovove
Sirom su svuda otvorena vrata
U kuci se mesaju dva veka i dva stila
Slama, perje, platno od snega belje
U ormanu ukoricena bosanska vila
Kocic, Tolstoj i staro Jevandjelje.
Negde, mnogim nevidljiva moja majka
Prvi put se cudi sta zenu snadje
Zbog omamnoga posle svadbe cina
Nizu joj se pred ocima gore kao ladje.
„Kada bi bar uzmogla roditi sina?“
Bakracu nad vatrom je usijano dance
Kovitla se po kuci vodena para
Na sumu mirise drveno koritance
I kolevka tek doneta od stolara.
Svi stoje spremno kao pred jurisem
A razgovaraju toboz’ mirno sa svetom
Moj otac se za stolom pretvara da pise
A dusa mu je na nebu devetom.