Предузетништво

прво предавање

Проф. др Ана Дукић

Историјски развој предузетништва

• Предузетништво и предузетници потичу из XII века.

• Први облици се јављају најпре у трговини, банкарско-кредитним и мењачним делатностима, поморству, али и у разбојништву и гусарству.

• Крајем XIV века појављују се трајнија трговачкa предузетничка удружења која су се заснивала на породичној традицији и мобилизацији људи и капитала.

• Формирала су се углавном на период од 1 до 5 година и бавила се извозним пословима.

• У XV веку раздвајањем пословне имовине предузетника од његове приватне имовине, јављају се предузећа са свим карактеристикама данашње фирме, која
постају самостални привредни субјекти под сопственим именом.
• Међународна и прекоморска трговина добија све више на значају током XVII века, када предузетништво постаје масовна појава.

• У XVIII веку долази до специјализације трговине и одвајања банкарства.

• На прелазу из XIX века у XX век нагло расте важност предузетништва са појавом индустријске револуције.

• Међутим, појава масовне производње довела је до ситуације да она поново опада и бива замењена развојем великих индустријских корпорација у којима се
човек губи као особа, и његов лични идентит поистовећује се са идејом компаније.

• Пример оснивача компаније ФОРД (Детроит, држава Мичиген, 1903. г.) Хенрија Форда, најбоље показује три фазе развоја предузећа од малог,
иновативног, породичног предузећа до индустријског гиганта:

• 1. прва фаза – Хенри Форд је познавао сваког свог радника лично,

• 2. друга фаза – њега су познавали сви радници,

• 3. трећа фаза – ни он, нити његови радници се нису виђали, нити су се познавали.
• Крајем XX века долази до наглог развоја информационe и комуникационе технологије и пропасти социјалистичких друштвених модела.

• Предузетништво поново постаје основна економска делатност.

Ране теорије о предузетништву

– представници класичне економије

• Прва писана реч и публиковани радови из којих настаје Теорија предузетништва дело су француских економиста из XVIII века.

• Француска школа дала је највећи допринос првим теоријским поставкама о предузетништву и предузетницима.

• Термин предузетништво користи се приликом дефинисања широког спектра активности:

• - креирање, оснивање фирме,

• -прилагођавање променама и креирање промене у пословном окружењу,

• - управљање бизнисом.

• Појам класичне економије, односи се на економске доприносе до краја XIX века, а често се назива и политичком економијом. Тако постоје следеће
идентификоване „школе“ подељене према земљи порекла:
• 1. француска школа,

• 2. британска школа,

• 3. аустријска школа,

• 4. немачка школа,

• 5. америчка школа.

Француска школа

• Ричард Кантилон (Richard Cantillon, 1680-1734)

• Ричард Кантилон је зачетник теорије предузетништва. По њему постоје две најзначајније карактеристике предузетника:

• 1. Предузетник је шпекулант, јер данас купује по фиксној цени и рачуна да ће сутра продајом по вишој цени остварити профит;

• 2. Предузетник послује у неизвесној средини и преузима ризик од којег се не може заштитити.

• Кантилон сматра да су улоге капиталисте и предузетника потпуно раздвојене. Такође, по њему предузетник мора бити свестан нивоа понуде и тражње,
али од њега се не очекује да креира тражњу и у том контексту, предузетник није иноватор.
• Жан Баптист Сеј (Jean Baptiste Say, 1767-1832)

• Следбеник Кантилонових идеја.

• Сеј, целокупну привреду (делатности) дели у три категорије:

- научнике,

- предузетнике (оне, који та знања примењују у конкретним областима) и - раднике (непосредни произвођачи производа/услуга).

• Према Сеју, предузетници су особе које стварају вредности у економији, тако што преусмеравају ресурсе из области у којима је продуктивност ниска у
области у којима продуктивност висока.

• Сеј, прави разлику између предузетника и капиталисте, али није сматрао ризик главном функцијом предузетника. Такође, он не види предузетника као
носиоца промена у економији.

Британска школа

• Представници британске школе игноришу француску школу и поистовећују предузетника и капиталисту.

• Адам Смит (Adam Smith, 1723-1790)

• Адам Смит је представник је британске школе и уједно оснивач класичне (либералне) школе. Он у свом делу “Богатство народа“ промовише основну
идеју по којој рад појединца у слободној економији води повећању благостања свих.

• Он у предузетнику види капиталисту који има основни циљ да максимизира свој профит. Залаже се за потпуну слободу појединца у коју се држава не
сме мешати, уколико то није потребно.

• Смит је уверљиви заговорник слободне трговине како унутар земље, тако и у међународним оквирима.

• Он изједначава функцију предузетника и капиталисте.

• Дејвид Рикардо (David Ricardo, 1772-1823)

• Дејвид Рикардо је био заљубљеник, а истовремено и критичар Смита. Он се бавио проблематиком везаном за новац и новчане оптицаје.

• Као и код Смита, лични интерес и егоизам су главна начела у економским односима људи, при чему то не значи да су сви егоизми и сви лични интереси
подједнако корисни за друштво и његов развитак.
• По Рикарду, највећи резултати у производњи се остварују једино преко приватног интереса и приватне иницијативе.

• Као и Смит, изједначава функцију предузетника и капиталисте, а за економију и њено функционисање од пресудног је значаја улога капиталисте, док
је улога предузетника је маргинализована.

• Џ он Стјуарт М ил (John St u art M ill, 1806-1873)

• Најзаслужнији за увођење термина предузетник у енглеској економској мисли је Џон Стјуарт Мил. По њему је предузетник пасивни капиталиста.

• Он је био демократски оријентисан либерал, а основна идеја о либерализму је идеја напретка у чији центар ставља индивидуално, морално и
интелектуално усавршавање.

• По њему држава не би требало да се уплиће, нити да се било како меша у деловање појединца, осим ако он својим деловањем угрожава слободу неког
другог појединца.

• Поред обавезног образовања, залагао се и за једнакост полова и контролу рађања.

Аустријска школа

• Карл М енгер (Carl Menger, 1840-1921) је творац аустријске економске школе и по њему је основна функција предузетника да трансформише
одређена добра у друга добра, користећи се различитим информацијама и економским калкулацијама. Ризик није основна функција предузетника.
 • Он сматра да је предузетник неопходан елемент у процесу производње роба, исто као што су капитал, машине и људски рад неопходни за нормално
функцонисање процеса производње.

• Карл је свео улогу предузетника на „пасивног калкулатора“ који реагује на информације из окружења. Он не види ризик као основну функцију
предузетништва јер је ризик случајан, а могућност губитка је уравнотежена с могућношћу добитка.

Немачка школа

• Ханс фон М анголт (Hans von M angoldh, 1824-1868)

• Ханс фон Манголт је представник немачке школе и дао је највећи допринос

• анализи предузетничке функције у Немачкој.

• Тумачећи значај ризика за предузетника, он разликује производњу материјалних добара за тржиште и производњу производа “за познатог купца”.

• Он такође, ризик и неизвесност доводи у везу са временском компонентом, при чему, удаљенија продаја носи у себи већи ризик од оне ближе .

• Ханс, разликује два типа предузетника:

- иновативног предузетника, коме је за развој производа потребно доста времена и - предузетника опортунисту, који се прилагођава променама услуга и
жеља потрошача.
- капиталисте и предузетника, као и менаџера и предузетника.

Америчка школа

• Појам предузетништва у америчкој школи уводи Амаса Вокер (Amasa Walker,

1799-1875).

• Он раздваја предузетника од капиталисте, односно власничке функције и види га као креатора богатства.

• Његову теорију наставља развијати његов син Френсис Амаса Вокер (Francis Amasa Walker, 1840-1897), који у први план ставља предузетничке особине
неопходне за успешно вођење пословања. По њему, успешан предузетник мора да поседује способност предвиђања, организовања и вођења, при чему је
профит награда за његове вештине, способности и таленат.

Неокласичне терије о предузетништву

• Неокласичне теорије јављају се 70-их година XIX века и трају до данданас.

• Алфред Маршал (Alfred Marshall, 1842-1924)

• Алфред Маршал је енглески економиста и најистакнутији представник,

• познат по свом делу „Принципи политичке економије“.

• Он развија концепт предузетника - бизнисмена где разликује:

- предузетника који покреће нови предузетнички посао и суочава се са ризиком који не може да избегне и

- предузетника који носи функцију управљања у већ постојећем бизнису.

• Много више пажње посвећује првом типу предузника оцењујући да он мора да поседује способност уочавања пословне шансе тамо где је други не
виде, расуђивања и иновативног деловања. Све то подразумева и преузимање ризика.

• По њему, успех и опстанак појединца се поистовећује са Дарвиновом теоријом селекције тј. преживљавају они који су способни да се прилагоде
ситуацији и захтевима средине.

• Јозеф Шумпетер (Joseph Schumpeter, 1883-1950)

• Јозеф Шумпетер је представник aустријске школе. У његовом учењу о капитализму предузетништво има централно место.

• Предузетништво је пословна активност извођења иновација, а предузетник је особа која носи те иновације.
• Он велики значај придаје иновацијама јер сматра да прави економски развој проистиче из креације, а не из адаптације или прилагођавања.

• Предузетништво је по њему процес „креативне деструкције”, где предузетник док покреће и реализује нове подухвате, користећи могућности и шансе из
постојећег окружења, он то исто окружење у исто време растура, превазилази старо.

• Иновације се односе на: нове производе и услуге, нова тржишта, нови начин рада и вођења послова, нове сировине и материјал, нова организација рада и
сл.

• Креативна деструкција је процес разбијања постојеће структуре како би се повећао њен квалитет и ефикасност. По њему, да би се створило нешто ново,
мора се „уништити“ оно што већ постоји.

• Он прави разлику између предузетника и менаџера.

Савремене теорије о предузетништву

• Почетак XX века карактерише савремена теорија предузетништва а у оквиру ње најистакнутији представници су Израел Кирзнер, Теодор Шулц, Марк
Касон, Џефри Тимонс, Вилијам Бајгрев.
• Израел Кирзнер (Israel Kirzner, 1930)

• Израел Кирзнер је највернији следбеник модерне аустријске традиције.

• Предузетника дефинише као „посредника у размени” где он треба да уочи прилику за размену што му омогућава да оствари профит.

• Кирзнеров „чист предузетник“ је будни посматрач пословних прилика тј. шанси. Најважније особине предузетништва су информисаност и познавање
тржишта.

• Предузетник враћа тржиште у стање равнотеже, а суштина предузетништва је у брзом реаговању на профитне шансе које се указују на тржишту.

• Теодор Шулц (Theodore Schultz, 1902-1998)

• Теодор Шулц дефинише предузетништво као чин реалокације ресурса истичући посебно предузетничке способности у борби са неравнотежним
ситуацијама.

• Награда је последица исказане способности, а не за преузети ризик.

• М арк Касон ( M arc Casson, 1945)

• Марк Касон је британски економиста, који предузетника види као неког ко се специјализовао за доношење “правих” промишљених и проницљивих
одлука за управљање ограниченим ресурсима у економији.

• Награда је последица његових „правих“ одлука.

• Џ ефри Тимонс (Jеffry. A. Timmons, 1942-2008)

• Џефри Тимонс предузетништво дефинише као способност да се нешто креира и практично направи “ни из чега”. То је способност да се уоче шансе и
преузме ризик, тамо где други виде хаос и конфузију.

• Предузетништво, по њему, није ,,посматрачки спорт“. То је способност да се формира тим стручњака који ће бити у стању да решавају бројне стратешке и
оперативне проблеме, са којима се суочава бизнис.

• Вилијам Бајгрејв (William D. Bygrave)

• Вилијам Бајгрејв је јeдан од водећих савремених ауторитета у област предузетништва.

• Предузетник је свако ко започиње нови бизнис, особа која препознаје шансу и креира такву организацију која ће ту шансу у пракси и искористити.

Интегрални приступ у дефинисању предузетништва

• У дефинисању предузетништва, полазећи од различитих критеријума, развиле су се различите теорије предузетништва.

• Зависно да ли се узима у обзир: - оцена личних квалитета:

1. Концепт „великих личности”

2. Школа „психолошких карактеристика”- способност уочавања шанси:

3. Класична школа- управљање бизнисом:

4. „Менаџмент” школа

5. „Лидерска” школа
- прилагођавање постојећег бизниса новонасталим условима окружења:
6. Школа „унутрашњег” предузетништва
Концепт „великих личности”

• У оквиру концепта „великих личности“ предузетника представљају особе које су обдарене одређеним карактеристикама или квалитетима по којима се
дистанцирају од осталих људи.

• Овај концепт посебно потенцира интуитивне способности. Без урођене интуиције „велике личности“ би биле као и остали људи.

• Успешан предузетник има изузетну самосталност у раду, са високим степеном истрајности, снаге и самопоуздања, као и веровања у своје квалитете.
 Школа „психолошких карактеристика”

• Према школи „психолошких карактеристика“ постоје три карактеристике предузетника:

1. систем вредности појединца,

2. спремност да се уђе у ризик,

3. потреба и жеља за великим достигнућима и великим остварењима.

• Предузетник преферира “контролисани ризик”, при чему је посебно битна способност да њиме управља.

• Ова школа сматра да је немогуће предузетнике третирати и образовати у учионици.

• Највећи број квалитета профила предузетника се односи на саму личност и стил понашања који се развија кроз односе са родитељима, породицом и
наставницима у младости – вредности и идеали који се стекну у породици, школи, цркви остају у нечијој личности целог живота.
Класична школа предузетништва

• Предузетништво према класичној школи је способност уочавања шансе, где кључни фактор лежи у иновативности појединца
(„креативна деструкција”) и не мора да подразумева власништво.

• Оно што је посебно битно је да се потенцијалне шансе изводе из одређеног проблема, за чије је решавање потребно направити одређену промену.
 „Менаџмент“ школа предузетништва

• „Менаџмент“ школа предузетништва основе предузетништва налази у теорији менаџмента.

• Предузетник је особа која управља одређеним пословима, преузимајући ризик у циљу остваривања профита.

• Она се бави техничким моментима менаџмента и базирана је на веровању да предузетници могу да се образују и тренирају у школама, на факултетима и
на разноврсним курсевима. Значајан број фирми пропада због недовољног знања које предузетник има из области маркетинга, финансија, организације и сл.
„ Лидерска” школа предузетништва

• „Лидерска” школа предузетништва је базирана на чињеници да предузетници морају да поседују одређено умеће и вештине у комуницирању са
окружењем.

• Предузетник је лидер и он мора да дефинише визију онога што је могуће, да привуче људе око те идеје и да их организује тако да они на најбољи начин
ту идеју реализују у пракси.

• Предузетник је лидер, који сарађује са људима у процесу остваривања циљева фирме и ефикасни „менаџер људских ресурса”, који игра главну улогу у
мотивисању и усмеравању људи.
 Концепт „унутрашњег” предузетништва

• Концепт „унутрашњег” предузетништва, настаје као одговор на недовољну иновативност и конкурентност унутар одређене организације пословања.

• Предузетнички стил рада може оствaрити пре свега подстицањем предузетничког и креативног понашања људи који раде у појединим профитним
центрима фирме.

• Све ове школе дефинишу предузетништво као итеративни процес

(понављајући, обнављајући) у чијој основи се налази:

• 1. дефинисање пословне идеје,

• 2. оцена оправданости пословне идеје (кроз израду пословног плана),

• 3. реализација пословне идеје и управљање пословањем и

• 4. стална процена потенцијалних нових шанси у окружењу.

ШКОЛЕ УСМЕРЕНОСТ НА ДЕФИНИСАЊЕ ПРЕДУЗЕТНИКА
ПРЕДУЗЕТНИШТВА

Концепт “великих личности” Изузетно способни, пре свега

амбициозни поједници

Школа ,,психолошких Утврђивање личних карактеристика Предузетници се рађају

карактеристика” појединца

,,Класична” школа ,
Препознавање предузетничких Иноватори са способношћу
прилика преузимања
ризика и доношења одлука о
неизвесним ситуацијама
,,Менаџмент” школа Предузетничко понашање и
вођење

,,Лидерска” школа Предузетничко понашање и Добар менаџер и вођа, вешт у

вођење комуницирању са људима

Школа ,,унутрашњег” Предузетниково просуђивање У свом раду се понашају

предузетништва и прилагођавање предузетнички,
искористити прилике