Etika u reviziji

Mitrović Snežana
 ETIKA
• Etiku možemo definisati kao skup moralnih principa, pravila
ponašanja i vrednosti. Etika ima širi društveni značaj budući da
predstavlja jedan od stubova na kojem počiva moderno društvo.
Svako uređeno društvo mora se zasnivati na etičkom ponašanju
njegovih članova. Potreba za etičkim ponašanjem je toliko
fundamentalna da se pitanja etike nastoje uključiti u zakonske
odredbe. Međutim, problem primene etike je upravo u tome što
se svako njeno vrednovanje zasniva na subjektivnom sudu.
• Svaki pojedinac poseduje osećaj za etiku u smislu da ima
neku vrstu odnosa prema onome šta je ispravno, a šta ne.
Postoje različiti, alternativni načini za rešavanje etičkih
dilema, pa je izuzetno bitno da pojedinac ne pribegne
racionalizaciji neetičkog ponašanja. Metode
racionalizacije koje obično
dovode do neetičkog ponašanja su:

a. svi to rade, zašto ne bih i ja.

b. ako nije protivzakonito, onda nije neetično.
c. isplati se ponašati se neetično, jer postoji mala
verovatnoća otkrivanja
• Jedno od pitanja koje neprekidno zaokuplja pažnju
revizijske profesije je pitanje etičkog ponašanja njenih
članova. Revizija, kao retko koja druga profesija, ima
potrebu za što jasnijim razrešenjem etičkih dilema.
Naime, revizija je specifična profesija koja može da
egzistira samo ukoliko postoji poverenje javnosti u
usluge koje ona pruža. Mišljenje koje revizor izražava o
finansijskim izveštajima ima korisnu funkciju samo ako
postoji nepodeljeno uverenje javnosti da revizija kao
profesija neguje etičke vrednosti i u stanju je da ih u
praksi ispoštuje bez obzira na pritiske koji se vrše ili se
mogu očekivati izokruženja.
• Ugrožavanje etičkog ponašanja revizora može nastati kada se interesi kvalitetno
izvedene revizije sukobe sa drugim interesima. U takvim okolnostima može se pojaviti
pritisak od strane menadžera klijenta, poslovnih partnera klijenta, porodice ili nekog
drugog sa kim revizor ima poslovne, finansijske ili lične veze.
• Iako su i sami revizori svesni značaja ispunjenja etičkih zahteva, problemi u njihovoj
implementaciji nastaju kada se kao druga alternativa pojavi profitabilnost ili neki drugi
interes koji je po pravilu na prvi pogled prikriven. Naime, revizijske firme su profitno
orijentisane i posluju po ekonomskim zakonitostima. U takvim okolnostima, etika se
javlja kao smetnja ostvarivanju primarnih ciljeva. Od revizora se, shodno tome, ne
može očekivati tako visok nivo svesti da on bude etički regulator sopstvenih aktivnosti.
Kao branilac profesije u datoj situaciji pojavljuju se profesionalne revizijske
organizacije.

• Budući da one kao svoju eksplicitno definisanu misiju imaju unapređenje, zaštitu i
promovisanje profesije revizije, čini se sasvim logičnim što su one preuzele obavezu da
donesu kodekse etičkih ponašanja revizora i da se staraju o njihovoj implementaciji u
praksi kroz nadzor i preduzimanje disciplinskih mera
protiv nesavesnih članova
• M. Sofrenović izložio je "deset zapovesti" za revizore koje je formulisao po
uzoru na Dr E. Milendorfa, a kojih svaki revizor treba da se pridržava:
1. služi samoj stvari, a ne ličnostima pa ni samome sebi;
2. stoj iznad zainteresovanih (nalogodavac -preduzeće koje revidiraš), kao i sudija
kojim
pomažeš;
3. ne dozvoli da te uticaji bilo koje vrste isteraju iz granica stroge stvarnosti;
4. ne smatraj se nepogrešivim;
5. ne daji odgovore na pitanja koja ne spadaju u domen tvoga stručnog obrazovanja
i znanja
uopšte; prigovore učinjene tvojim stručnim mišljenjima iskoristi za iznalaženje i
utvrđivanje stvarne
istine, i ne upuštaj se i ne nastoj da ih bez proveravanja pobijaš;
7. izvesti o svakoj grešci, pa makar je i sam učinio;
8. budi istinit i jasan;
9. prvo shvati pitanje pa onda daj odgovor, jer se odgovor inače neće moći
razumeti;
10. čuvaj stalešku čast.
 IFAC-ov kodeks etike za profesionalne računovođe
• Etički kodeks je deo misije IFAC-a u razvoju i jačanju
računovodstvene profesije na svetskom nivou koja uz
harmonizovane standarde može da pruži visok kvalitet
usluga koje su u javnom interesu. Etički kodeks je osnova
na kojoj će se zasnivati etički zahtevi u svakoj zemlji, a
radi prevazilaženja nacionalnih razlika u kulturi,
jeziku, pravnom i društvenom sistemu i uspostavljanja
harmonizacije računovodstvene profesije u čitavom
svetu.
• Etički Kodeks je podeljen na tri dela:
1. Deo A opšta primena kodeksa
2. Deo B profesionalne računovođe u javnoj praksi
3. Deo C profesionalne računovođe u privredi
 Opšta primena kodeksa (deo A)
• Integritet (poštenje) – Profesionalni računovođa treba da bude jednostavan i
pošten u obavljanju profesionalnih usluga.
Objektivnost – Profesionalni računovođa treba da bude objektivan i da ne
podleže predrasudama ili pristrasnostima, odnosno uticajima drugih koji utiču na
objektivnost.
Profesionalna osposobljenost i dužna pažnja – Profesionalni računovođa treba
da pruža uslugesa dužnom pažnjom, kompetentno i ispravno i ima stalnu obavezu
da održava profesionalno znanje i osposobljenost na odgovarajućem nivou.
Poverljivost – Profesionalni računovođa treba da poštuje poverljivost informacija
do kojih je došao u toku pružanja profesionalnih usluga i ne sme ih koristiti bez
odgovarajućeg odobrenja. Ovaj princip se narušava samo ako to od revizora
zahtevaju sudski organi.
Profesionalno ponašanje – Profesionalni računovođa treba da deluje na način
koji je u skladu sa dobrom reputacijom profesije i da se uzdrži od bilo kakvog
ponašanja koje može da diskredituje profesiju.
• Princip integriteta uključuje poštenje, fer poslovanje i istinitost. Princip
objektivnostinameće obavezu svim profesionalnim računovođama da budu
objektivni, intelektualno pošteni i da nemaju sukob interesa. Integritet
podrazumeva fer ponašanje i iskrenost.
• Princip objektivnosti obavezuje profesionalnog računovođu da bude objektivan
i da ne podleže predrasudama ili pristrasnostima, odnosno uticajima drugih koji
utiču hoće da utiču na njgovu objektivnost i koji mogu dovesti do
kompromitovanja profesije.
Princip profesionalne osposobljenosti i dužne pažnje - Sticanje profesionalne
osposobljenosti zahteva visok standard opšteg obrazovanja i posebno
obrazovanje, obuku i polaganje ispita iz predmeta koji su značajni za profesiju i
određeno radno iskustvo.
Održavanje profesionalne osposobljenosti zahteva stalno praćenje razvoja u
oblasti računovodstva revizije i drugih relevantnih regulativa i zahteva.
• Princip poverljivosti profesionalne računovođe obavezuje da poštuju
poverljivost informacija o poslovanju klijenta do kojih dolaze u toku obavljanja
profesionalnih usluga u smislu nedozvoljenih obelodanjivanja ili korišćenja u cilju
ostvarivanja lične koristi.
Princip profesionalnog ponašanja zahteva od profesionalnog računovođe da
poštuje relevantn u zakonodavnu i profesionalnu regulativu i izbegava ponašanje i
delovanje koje diskredituje profesiju
Kodeks primenljiv na profesionalne računovođe u javnoj praksi (deo
B)
• Uvodni Odeljak - Kodeksa je specificirao moguće negativne uticaje na profesionalne
računovođe u javnoj praksi (u daljem tekstu revizori) koji su opisani kao potencijalna pretnja
I preporučio mere koje revizor treba preduzeti kako bi eventualna pretnja ostale bez uticaja.
• Profesionalno naimenovanje odnosi se na: prihvatanje klijenta, prihvatanje angažovanja i
promenu profesionalnog imenovanja
• Sukobi interesa koji su definisani u ovom odeljku upućuju revizora da treba preduzeti
razumne korake u cilju idetifikovanja okolnosti koje mogu dovesti do sukoba interesa. U
slučajupostojanja sukoba interesa koji utiče na nepoštovanje principa objektivnosti,
poverljivosti ili profesionalnog ponašanja i ne mogu biti otklonjene revizor treba da
odustane od angažovanja.
• Dodatna mišljenja se odnose na primenu računovodstvenih, revizorskih i drugih standarda
i principa u vezi specifičnih situacija kod klijenta.Revizor treba da proceni da li se tražena
dodatna mišljenja zasnivaju na činjenicama koje su dostupne sadašnjem revizoru i da li s
obzirom na profesionalnu osposobljenost može izraziti mišljenje pri čemu neće odstupiti od
profesionalnih principa.
• Naknade i druge vrste nagrađivanja. Revizija je profesionalna usluga pa se za
njenoizvršenje podrazumeva odgovarajuća naknada odnosno sticanje prihoda za
revizorsku firmu. Revizori prilikom ugovaranja ističu iznos naknade koji se
smatra adekvatnim.
• Reklamiranje profesionalnih usluga. Revizor prilikom reklamiranja
profesionalnih usluga ne sme da naruši ugled profesije. U tom smislu treba da
realno iskaže tvrdnje o uslugama koje pruža i iskustva koje je stekao i da ne vrši
omalovažavanja drugih članova profesije putem upoređivanja.
• Pokloni i gostoprimstvo . Revizori su često u prilici da primaju ili daju poklone
klijentima.Vrednost poklona treba biti u uobičajena u poslovanju i da je učinjena
bez posebne namere da se utiče na donošenje odluke.
• Raspolaganje imovinom klijenta . Revizor ne treba da raspolaže novcem ili
drugom imovinom osim ako to nije zakonom dozvoljeno.
• Objektivnost – sve usluge. Prilikom pružanja profesionalnih usluga revizor treba
da razmotri da li postoje mogući negativni uticaji na poštovanje kodeksa po
osnovu interesa i veza sa klijentom, rukovodstvom, akcionarima ili zaposlenima.
• Nezavisnost . Nezavisnost revizora koji pruža usluge verifikacije finansijskih
izveštaja ili nezaviznost revizora koji pruža usluge uveravanja je osnovna i
najvažnija karakteristika u profesiji.
Koliko je ona relevantna vidi se i po tome što se nezavisnost u profesiji posmatra
prvo kao concept revizije, drugo kao postulat, treće kao jedan od opšte
prihvaćenih standarda revizije i četvrto kao osnovna odrednica Etičkog kodeksa.
Kodeks primenljiv na zaposlene profesionalne
računovođe (deo C)
• Uvodni odeljak . Zaposlene računovođe su lica koja su zaposlena u
privrednim društvima ili državnoj upravi koja za svoj rad primaju platu.
• Potencijalni konflikti . Zaposlene računovođe mogu sa poslodavcem
doći u konflikt po osnovu poštovanja osnovnih principa Kodeksa.
Zaposleni računovođa treba da podržava legitimne ciljeve, postupke i
procedure koje je osmislio poslodavac.
• Pripremanje i izveštavanje informacija . Zaposleni računovođa treba
da pravilno, objektivno i pošteno u skladu sa profesionalnom
regulativom priprema i ovlašćeno obelodanjuje informacije o
finansijskom poslovanju preduzeća.
• Delovanje sa dovoljno stručnosti. Zaposlene računovođe respektujući princip
profesionalne stručnosti i dužne pažnje treba da prihvataju zadatke za koje imaju
dovoljan stepen obučenosti ili iskustva. Zaposleni računovođa ne treba da se
ustručava od traženja konsultantske pomoći
i kontinuirane edukacije.
Finansijski interesi . Zaposlene računovođe ne treba da manipulišu
informacijama (bilo koje vrste) iz organizacije u kojoj rade niti da koriste
poverljive informacije za ostvarivanje lične dobiti ili da omogućavaju bliskim
srodnicima da to učine.
Podsticaji . Pod podsticajima se smatraju različite forme poklona, povlašćeni
tretman,neprimereno napredovanje i pozicioniranje ili preterana lojalnost. Ove
situacije postaju pretnjapoštovanju osnovnih principa Kodeksa kada se na osnovu
njih od računovođa traži nepoštovanje zakonskih propisa ili prikrivanje
nezakonitih radnji ili manipulacije sa obračunom i plaćanjem poreza i
sl. Kad ovi pritisci dolaze od stane poslodavca zaposleni računovođa treba da
poštuje osnovne principe Kodeksa.
 ZAKLJUČAK

• Međunarodni standardi revizije primenjuju se na reviziju finansijskih

izveštaja koji su sastavljeni u skladu sa: Međunarodnim
računovodstvenim standardima, nacionalnim računovodstvenim
standardima ili drugim zvaničnim okvirom usvojenim za finansijsko
izveštavanje.
• Profesionalna etika nije posebna vrsta etike. Ona predstavlja primenu
opšte etike na određenu profesiju. U opštoj etici postoje smernice
kojima se treba rukovoditi u bilo kojoj ljudskoj aktivnosti.