Основни принципи

100.4 Од професионалног рачуновође се захтева да поштује следеће основне принципе:

(а) Интегришет
Професионални рачуновођа треба да буде директан и поштен у свим својим
професионалним и пословним везама.
(б) Објективност
Професионални рачуновођа не треба да дозволи да пристрасност, сукоб интереса или
претерани утицај других надјача професионално или пословно просуђивање.
(ц) Професионилна оспособљеност и дужна пажња
Професионални рачуновођа има сталну дужност да одржава професионално знање и
оспособљеност на захтеваном нивоу са циљем обезбеђивања клијенту или послодавцу
компетентних професионалних услуга заснованих на актуелним достигнућима у пракси,
законодавству и техникама. Приликом пружања професионалних услуга
професионални рачуновођа треба да ради марљиво и у складу са применљивим
техничким и професпоналним стандардима.
(д) Поверљивост
Професионални рачуновођа треба да поштује поверљивосг информација добијених као
резултат професионалних или пословних односа и не треба да обелодањује ниједну такву
информацију трећој страни без одговарајућег и специфичног одобрења, осим уколико не
постоји законско или професионално право или обавеза обелодањивања. Поверљива
информација добијена као резултат професионалних или пословних односа не треба да се
користи у циљу стицања личних користи за професионалног рачуновођу или треће стране.
(е) Професионално поиашање
Професионални рачуновођа треба да се придржава релевантних закона и регулатива и треба
да избегава било какве активности које би дискредитовале професију.Сваки од ових основних
принципа разматра се детаљније у Одељцима 110150.
Приступ заснован на концептуалном оквиру
100.5 Околности у којима раде професионалне рачуновође могу довести до настанка
специфичних претњи које узрокују неусаглашеност са основним принципима. Овај
Кодекс обезбеђује оквир који је професионалном рачуновођи од помоћи при
утврђивању, процени и одговарању на претње које могу довести до непоштовања
основних принципа. Уколико те идентификоване претње нису очигледно безначајне,
професионални рачуновођа треба да, где је то адекватно, примени заштитне мере
помоћу којих ће их елиминисати или ублажити до прихватљивог нивоа тако да
поштовање основних принципа није нарушено.
100.6 Професионални рачуновођа има обавезу да процени све претње које могу довести до
непоштовања основних принципа у случајевима када професионални рачуновођа зна,
или би се реално могло очекивати да зна, да постоје околности
или односи који би могли нарушити поштовање основних принципа.
100.7Професионални рачуновођа треба да узме у обзир квалитативне и квантитативне
факторе приликом разматрања значаја неке претње. Уколико професионални рачуновођа није
у стању да спроведе одговарајуће заштитне мере, тада професионални рачуновођа треба да
одбије или прекине рад на специфичним професионалним услугама, или где је то неопходно,
прекине однос са клијентом (у случају професионалног рачуновође у јавној пракси) или
правним лицем код кога је запослен (у случају запосленог професионалног рачуновође).
100.8Професионални рачуновођа може ненамерно да прекрши неку одредбу овог Кодекса.
Такво ненамерно кршење одредбе, у зависности од природе и значаја, не мора нарушити
поштовање основних принципа уз услов да се такав прекршај одредби који је откривен одмах
коригује и примене све неопходне заштитне мере.

100.9Делови Б и Ц овог Кодекса укључују примере који су дати као илустрација како треба
примењивати концептуални оквир. Није била намера да се примери који су дати, нити
њихово тумачење, сматрају потпуном листом свих околности са којима се сусреће
професионални рачуновођа, а које могу створити претњу непоштовања основних принципа.
Сходно томе, није довољно да се професионални рачуновођа придржава само представљених
примера; уместо тога у специфичним околностима са којима се професионални рачуновођа
сусреће треба примењивати оквир.
Претње и мере заштите
Поштовање основних принципа потенцијално може бити угрожено низом околности. Многе
од тих претњи могу се сврстати у следеће категорије:
а) Претње по основу личног интереса,
које се могу јавити као резултат фи
нансијског или другог интереса про
фесионалног рачуновође или блиских
сродника и чланова уже породице; *
б) Претње по основу самоконтроле, које
се могу јавити када професионални
рачуновођа који је донео одређени
закључак или одлуку врши поновну
процену и вредновање тог закључка
или одлуке;
ц) Претње по основу заступништва, које се могу јавити у случајевима када
професионални рачуновођа промовише одређени став или мишљење у тој мери да
даља објективност може бити угрожена;
д) Претње по основу присности, које се
могу јавити у случајевима када, због
постојања блиског односа, професио
нални рачуновођа постаје сувише на
клоњен интересима других; и
е) Претње по основу застрашивања, ко
је се могу јавити у случајевима када је
професионални рачуновођа спречен
да делује објективно услед отворених
или прикривених претњи.

Делови Б и Ц овог Кодекса садрже примере околности у којима се могу појавити

претње непоштовања основних принципа за запослене професионалне рачуновође и
професионалне рачуновође у јавној пракси. Професионалне рачуновође у јавној пракси
могу, као релевантне за специфичне околности, размотрити смернице садржане у Делу
Ц.
100.11Заштитне мере којима се овакве претње
могу елиминисати или свести на прих
ватљив ниво сврставају се у две опште
категорије:
(а) Заштитне мере које су установљене
од стране професије, регулативе или
законодавства; и
(б)Заштитне мере радног окружења.
100.123аштитне мере установљене од стране
професије, законодавства или регула
 тиве обухватају следеће мере, али се не
ограничавају само на њих:
• Захтеве образовања, обуке и искуства чије је испуњење неопходно да би се ушло у
професију
• Захтеве континуираног професионалног усавршавања
• Регулатива у вези корпоративног управљања
• Професионалне стандарде
• Професионални или регулаторни надзор и дисциплински поступци.
• Екстерни преглед извештаја, пореских образаца, комуникација или информација
сачињених од стране гтрофесионалних рачуновођа, од стране законом овлашћене треће
стране.

100.13 У деловима Б и Ц Кодекса, разматрају се заштитне мере у радном окружењу

професионалних рачуновођа који су запослени или раде у јавној пракси.
100.14Одређене заштитне мере могу повећати вероватноћу идентификовања или спречавања
неетичког понашања. Такве мере заштите, установљене од стране рачуноводствене
професије, законодавства, регулативе или у оквиру организације послодавца, обухватају
следеће мере, али се не ограничавају само на њих:
• Ефикасне, јавно обелодањене системе жалби установљене у оквиру организације
послодавца, професије или регулатора, на основу којих се омогућава да колеге, послодавци и
чланови јавног мњења укажу на на непрофесионално и неетичко понашање.
• Установљена изричита обавеза извештавања о случајевима кршења етичких
захтева.
100.15 Природа заштитних мера које ће се
применити зависи од околности. При
професионалном просуђивању, профе
сионални рачуновођа треба да размот
ри шта би то једна разумна, добро ин
формисана трећа страна, која је
упозната са свим релевантним инфор
мацијама укључујући и значај претњи
и примењене заштитне мере, сматрала
неприхватљивим.
Решавање етичког конфликта
100.16 Приликом оцењивања усклађености са
основним принципима, од професио
налног рачуновође се може захтевати
да разреши конфликт настао приликом примене основних принципа.
100.17 При отпочињању формалног или нефор
малног процеса решавања конфликта,
професионални рачуновођа, самостално
или у сарадњи са другим лицима, као део
процеса треба да размотри следеће:
а) Релевантне чињенице;
б) Релевантна етичка питања;
ц) Основне принципе који се тичу конкретногпроблема;
д) Утврђене интерне процедуре; и
е) Алтернативне планове деловања.
Након разматрања ових питања, професионални рачуновођа треба да одреди
одговарајући план деловања који је доследан утврђеним основним принципима.
Професионални рачуновођа, такође треба да одмери значај последица свих могућих
 планова деловања. Уколико овим проблем није решен, професионални рачуновођа треба
да консултује друга одговарајућа лица у оквиру фирме или организације у којој је
запослен, ради решавања проблема.
100.18 Када је у питању конфликт са организацијом, или у оквиру организације,
професионални рачуновођа такође треба да размотри потребу консултовања са лицима
задуженим за управљање организацијом, као што су управни одбор или одбор ревизора.
100.19 У најбољем интересу професионалног рачуновође је да документује суштину
проблема, као и детаље свих дискусија или донетих одлука који се тичу тог проблема.
100.20 Уколико се не може решити неки значајан конфликт, професионални рачуновођа може
имати потребу да затражи стручне савете од релевантне
професионалне организације или правних саветника, и да на тај начин дође до смерница
у вези са етичким питањи
ма а да при том не дође до нарушавања поверљивости. На пример, професионални
рачуновођа је установио постојање криминалне радње, а извештавање о томе би могло
нарушити одговорност
професионалног рачуновође према
поштовању поверљивости. Професио
нални рачуновођа треба да размотри
потребу за прибављањем правног саве
та у циљу утврђивања да ли постоји
захтев за извештавањем.
100.21 Уколико, исцрпивши све релевантне
могућности, етички конфликт и даље
није решен, професионални рачуно
вођа треба да, уколико је то могуће, од
бије даљу повезаност са проблемом ко
ји узрокује конфликт. Професионални
рачуновођа може да одлучи да је, у да
тим околностима, прикладно да се по
вуче из тима који ради на ангажовању *
или специфичном задатку, или да се у
потпуности повуче из ангажовања, или
прекине са радом у фирми или органи
зацији у којој је запослен.
Одељак 110 Интегритет
110.1 Принцип интегритета све професионалне рачуновође обавезује да поступају исправно и
часно у професионалним и пословним односима. Интегритет такође подразумева фер
понашање и истинољубље.
110.2 Професионални рачуновођа не треба да буде има везе са извештајима, пореским
пријавама, комуникацијом или другим информацијама уколико верује да те информације:
а) Садрже суштински нетачну или обма
њујућу изјаву;
б) Садрже непотврђене изјаве или ин
формације; или
ц) Изостављају или прикривају информације за које се захтева да буду садржане, и где
такво изостављање или прикривање може да буде обмањујуће.
110.3 Неће се сматрати да професионални
рачуновођа крши захтеве наведене у па
раграфу 110.2 уколико професионални
рачуновођа изда модификовани из
вештај у погледу питања садржаних у па
раграфу 110.02
Одељак 120 Објективност
120.1 Принцип објективности све професионалне рачуновође обавезује да не компромитују
професионално или пословно расуђивање због пристрасности, сукоба интереса или
непримерног утицаја других.
120.2 Професионални рачуновођа може бити изложен ситуацијама у којима може бити
нарушена његова објективност. Неизводљиво је дефинисати или одредити све такве
ситуације. Односе који угрожавају или неприкладно утичу на професионално расуђивање
професионалног рачуновође треба избегавати.
Одељак 130
Професионална оспособљеност и дужна пажња
130.1Принцип професионалне оспособље
ности и дужне пажње обавезује профе
сионалне рачуновође на:
(а) Одржавање професионалног знања
и вештина на нивоу којим се обез
беђују компетентне професионалне
услуге клијентима или послодавци
ма; и
(б)Посвећен и пажљив рад приликом
пружања професионалних услуга у
складу са применљивим техничким и
професионалним стандардима.
130.2Компетентна професионална услуга
подразумева стручно просуђивање
приликом примене професионалног
знања и вештина у извршавању такве
услуге. Професионална оспособљеност
се може поделити у две фазе:
(а) Стицање професионалне оспособ
љености;и
(б)Одржавање професионалне оспо
собљености.
130.3 Одржавање профссионалне оспособљености захтева континуирано праћење и
разумевање релевантног стручно професионалног и пословног развоја. Континуираним
професионалним усавршавањем се развија и одржава оспособљеност која омогућава
професионалном рачуновођи да у оквиру свог професионалног окружења ради на
компетентан пачин.

130.4 Посвећен рад подразумева одговорност пажљивог, подробног, и правовременог

деловања у складу са захтевима задатка.
130.5 Професионални рачуновођа треба да предузме кораке у циљу обезбеђивања да лица
која раде под његовом надлежношћу у професионалном погледу имају одговарајући степен
обучености и надзора.
130.6 Кад год је то прикладно, професионални рачуновођа треба да клијенте, послодавце или
друге кориснике професионалних услуга информише о ограничењима садржаним у услугама
како се изражавање мишљења не би погрешно тумачило као изношење чињеничних тврдњи.
Одељак 140 Поверљивост
140.1 Принцип поверљивости обавезује про
фесионалног рачуновођу да се уздржава:
(а)Обелодањивања поверљивих ин
формација ван фирме или организа
ције у којој је запослен, које су
стечене у оквиру професионалних
или пословних односа, уколико He
Ma одговарајуће или специфично ов
 лашћење или уколико не постоји за
конско или професионално право
или обавеза обелодањивања; и
(б)Коришћење поверљивих информа
ција стечених као резултат професи
оналних и пословних односа у циљу
остваривања личне користи или ко
ристи за трећу страну.
140.2 Професионални рачуновођа треба да очува поверљивост информација чак и у
друштвеном окружењу. Професионални рачуновођа треба да буде свестан могућности да се
обелодањивање догоди непажњом, посебно у околностима дуготрајне повезаности са
пословним сарадником или чланом уже породице или блиским сродником.*
140.3 Професионални рачуновођа такође треба да сачува поверљивост информација
обелодањених од стране потенцијалног клијента или послодавца.
140.4 Професионални рачуновођа такође треба да размотри потребу очувања поверљивости
информација унутар фирме или организације у којој је запослен.

140.5 Професионални рачуновођа треба да предузме све разумне кораке у циљу обезбеђивања
да запослени који раде под контролом професионалног рачуновође и особе од којих добија
савете и помоћ поштују обавезу поверљивости коју имају професионалне рачуновође.
140.6 Потреба поштовања принципа поверљивости постоји и након завршетка сарадње
између професионалног рачуновође и клијента или послодавца. Када професионални
рачуновођа промени запослење или стекне новог клијента, има право коришћења претходног
искуства. Професионални рачуновођа, међутим не треба да користи или обелодани ниједну
поверљиву информацију стечену или добијену у оквиру професионалног или пословног
односа.
140.7 Следи навођење околности у којима се од професионалног рачуновође захтева или се
може захтевати да обелодани поверљиве информације или околности када су таква
обелодањивања прикладна:
(а) Обелодањивање је дозвољено зако
ном и одобрено је од стране клијен
та или послодавца;
(б)Обелодањивање се захтева законом,
на пример:
i. Израда докумената или друга врс
та обезбеђења доказа у току прав
них поступака; или
ii. Обелодањивање одговарајућим
јавним органима у вези са
уоченим случајевима кршења за
кона; и
(ц) Постоји професионална обавеза или право обелодањивања, када то није забрањено
законом:
i. Испуњење захтева контроле ква
литета коју врши професпонална
организација;
ii. Одговор на упитник или ис
траживање које врши организаци
ја чланица или регулаторно тело;
iii.Заштита професионалних инте
реса професионалног рачуно
вође у правним поступцима; или
iv. испуњење стручних стандарда и
етичких захтева.
140.8 Приликом одлучивања о томе да ли извршити обелодањивање поверљиве информације,
професионалне рачуновође треба да размотре следећа питања:
 (а)Да ли интереси свих страна, ук
ључујући треће стране на чије инте
ресе може постојати утицај, могу
бити угрожени уколико клијент или
послодавац одобри обелодањивање
информације од стране професно
налног рачуновође;
(б) Да ли су све релевантне информације
познате и потврђене, у мери у којој је то
изводљиво; када је ситуација таква да
има недоказаних чињеница, непотпу
них информација или непотврђених
закључака, користи се професионално
расуђивање при одређивању врсте
обелодањивања које треба извршити,
уколико се обелодаљивање врши; и
(ц) начин очекиване комуникације и коме је упућена; професионалне рачуновође треба
да буду уверене да су стране којима је упућена комуникација одговарајући примаоци.
Одељак 150
Професионално понашање
150.1 Принцип професионалног понашања обавезује професионалне рачуновође да поштују
релевантне законе и регулативу и избегавају свако деловање које може да дискредитује
професију. Ово подразумева сва деловања за која би разумна и информисана трећа страна, уз
познавање свих релевантних информације, закључила да негативно утичу на добру
репутацију професије.
150.2 Активностима маркетинга и рекламирања свог рада, професионалне рачуновође не
треба да дискредитују професију. Професионалне рачуновође треба да буду поштене и
искрене и не треба да:
(а)дају преувеличане изјаве у вези услу
ге које су у могућности да понуде,
квалификације које поседују или ис
куства које су стекли; или
(б)врше омаловажавајућа повезивања
или недоказана поређења са радом
других.

Део Б: ПРОФЕСИОНАЛНЕ
РАЧУНОВОЂЕ У ЈАВНОЈ ПРАКСИ
Одељак 200 Увод
Одељак 210 Професионално наименовање
Одељак 220 Сукоби интереса
Одељак 230 Додатна мишљења
Одељак 240 Накнаде и друге врсте награђивања
Одељак 250 Рекламирање професионалних услуга
Одељак 260 Поклони и гостопримство
Одељак 270 Располагање средствима клијената
Одељак 280 Објективност Целокупне услуге
Одељак 290 Независност Ангажовање на
основу кога се пружа уверавање
Одељак 200 Увод
200.1 Овај део Кодекса илуструје како концептуални оквир садржан у Делу А треба да
примењују професионалне рачуновође у јавној пракси. Примери у одељцима који следе нису
дати с намером сачињавања потпуне листе свих околности са којима се професионални
рачуновођа у јавној пракси сусреће, а које могу створити претњу која узрокује непоштовање
основних принципа, нити примере треба тумачити на такав начин. Због тога,
професионалном рачуновођи ујавној пракси није довољно да се придржава само наведених
примера; уместо тога овај оквир треба да примењује у свим појединачним околностима са
којима се сусретне.
200.2 Професионални рачуновођа у јавној пракси не треба да учествује у пословима, раду
или активностима које би могле нарушити интегритет, објективност или добру репутацију
професије и самим тим резултирале несагласношћу са пружањем професионалних услуга.

Претње и мере заштите

200.3 Поштовање основних принципа потен
цијално може бити угрожено низом
околности. Многе од тих претњи могу
се сврстати у следеће категорије:
(а) Лични интерес;
(б) Самоконтрола;
(ц)      Заступништво;
(д) Присне везе; и
(е) Застрашивање.
Ове претње су детаљније размотрене у Делу А овог Кодекса.
Природа и значај ових претњи се разликује у зависности од тога да ли се јавлзају у
вези са пружањем услута клијенгима ревизије финансијских извештаја,*
клијентима којима се пружа уверавање невезано за ревшију финансијских
извештаја* или клијентима којима се не пружа уверавање.
200.4 Примери околности које могу предс
тављати претњу no основу личног ин
тереса за професионалне рачуновође у
јавној пракси укључују али се не огра
ничавају на следеће ситуације:
• финансијски интерес* у вези са клијентом или заједнички финансијски интерес са
клијентом.
• претерана зависност од укупних накнада једног клијента.
• блиска пословна веза са клијентом.
• забринутост због могућности губитка клијента.
• потенцијално запослење код клијента.
• условљене накнаде* повезане са ангажовањем на основу кога се пружа
уверавање*.
• зајам добијен од клијента или зајам дат клијенту о коме се пружа уверавање или
директорима или функционерима.
200.5 Примери околности које могу створити
претњу по основу самоконтроле укључују али се не ограничавају на следеће ситуације:
• Откривање значајне грешке у току поновног прегледа рада професионалног
рачуновође у јавној пракси.
• Извештавање о функционисању финансијских система након ангажовања у њиховбм
креирању или имплементацији.
• Припрема првобитних података коришћених за креирање евиденција ко је су предмет
ангажовања.
• Члан тима на ангажовању* на основу когјег се пружа уверавање је, или је недавно
био, директор или функционер* клијента.
• Члантиманаангажовањује,илијенедавно био. запослен код клијента на позицији која
му омогућава директан и значајан утицај на предмет ангажовања.
• Обављање услуга за клијента које директно утиче на предмет ангажовања на основу
којег се пружа уверавање.
200.6 Примери околности које могу створити претњу по основу заступања укључују, али се
не ограничавају на следеће ситуације:
• Промовисање акција правног лица котираног на берзи* када је то правно лџце
клијент ревизије финансијских извештаја.
• Заступање клијента о коме се пружа уверавање у судским парницама или у решавању
спорова са трећим лицима.

200.7 Примери околности које могу створити

претњу по основу присности укључују, али
се не ограничавају на следеће ситуације:
• Члан тима који ради на ангажовању има члана уже породице или блиског сродника
на позицији директора или функционера клијента.
• Члан тима на ангажовању има члана уже породице или блиског сродника који је
запослен код клијента на позицији која му омогућава директан и значајан утицај на питања на
које се односи ангажовање.
• Бивши партнер фирме је директор или функционер клијента или је запослен на
положају на коме има директан и значајан утицај на суштину предмета ангажовања.
• Прихватање поклона или повластица од стране клијента, осим ако је вредност
очигледно безначајна.
• Дуготрајна повезаност виших руководилаца са клијентом о коме се пружа уверавање.
200.8 Примери околности које могу створити
претњу по основу застрашивања укључују,
али се не ограничавају на следеће ситуације:
• Застрашивање отпуштањем или смењивањем у погледу ангажовања код клијента.
• Застрашивање покретањем судског спора.
• Вршење притиска да се обим посла неприкладно умањи како би се умањиле накнаде.
200.9 Професионални рачуновођа у јавној
пракси такође може открити да специфичне околности могу довести до је
• Политике и процедуре које ће омогућити утврђивање постојања интереса или односа
између фирме или чланова тима на ангажовању и клијената.
• Политике и процедуре надзора и ако је то неопходно, управљања зависношћу .од прихода
од једног појединачног клијента.
• Коришћење различитих партнера и тимова из различитих функционалних одељења фирме
за пружање услуга које се не односе на уверавање постојећем клијенту о коме се пружа
уверавање.
• Политике и процедуре којима се појединцима који нису чланови тима на ангажовању
онемогућује неприкладан утицај на исход ангажовања.
• Правовремена комуникација у вези са политикама и процедурама фирме, укључујући све
измене, према свим партнерима и професионалним персоналом, као и одговарајућа обука и
образовање везано за такве политике и процедуре.
• Одређивање члана вишег нивоа руководства који ће бити одговоран за надгледање
адекватности функционисања система контроле квалитета фирме.
• Информисање партнера и професионалног особља о клијентима ангажовања на основу
кога се пружа уверавање као и њиховим повезаним правним лицима у односу на које морају
бити независни.
• Дисциплински механизам којим се унапређује поштовање политика и процедура.
• Објављивање политика и процедура којима се подстиче и омогућује особљу да
извести више руководство фирме о недоумицама и забринутости у вези са
 поштовањем основних принципа.
200.13 Заштитне мере у радном окружењу у
односу на специфично ангажовање мо
гу обухватати следеће:
• Ангажовање додатног професионалног рачуновође ради прегледа обављеног посла
или других потребних савета.
• Консултовање независне треће стране, као што је независни одбор директора,
професионално тело или други професионални рачуновођа.
• Дискусија о етичким питањима са лицима задуженим за управљање правним лицем
клијентом.
• Обелодањивање природе услуга које се врше и накнада за те услуге лицима
задуженим за управљање клијентом.
• Ангажовање друге фирме да обави или поново обави део ангажовања.
• Ротирање вишег персонала тима који ради на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање.
200.14 У зависности од природе ангажовања,
професионални рачуновођа у јавној
пракси може бити у могућности да се
ослони на заштитне мере које је спро
вео клијент. Међутим, није могуће ос
лонити се само на такве заштитне мере
уколико се претње желе умањити на
прихватљив ниво.
200.15 Заштитне мере у оквиру система н процедура клијента могу укључивати и ситуације
када:
• клијент именује фирму која се бави јавном праксом да обави неко ангажовање, а
одобравање именовања врше особе које не припадају руководству.
• клијент има стручне запослене који имају искуство и надлежност за доношење
руководећих одлука.
• клијент има интерне процедуре којима је осигуран објективан избор поверавања
ангажовања који се не односе на пружање уверавања.
• клијент има структуру корпоративног управљања која обезбеђује одговарајући надзор
и комуникације које се тичу релевантних услуга фирме.
Одељак 210
Професионално именовање Прихватање клијента
210.1 Пре него што прихвати посао са новим клијентом, професионални рачуновођа у јавној
пракси треба да размотри да ли ће то прихватање створити било какву претњу која узрокује
непоштоваље основних принципа. Потенцијалне претње у вези са интегритетом или
професионалним понашања могу на пример настати по основу дискутабилних питања у вези
клијента (његовим власницима, руководиоцима и активностима).
210.2 Проблеми везани за клијента, који уколико су познати могу представљати претњу која
узрокује непоштовање основних принципа укључују, на пример, незаконите активности
клијента (као што је прање новца), непоштена или сумњива пракса финансијског
извештавања.
210.3 Значај сваке претње треба проценити. Уколико претње нису очигледно безначајне, треба
размотрити заштитне мере и уколико је то неопходно применити их како би претње
отклониле или умањиле на прихватљив ниво.
210.4 Одговарајуће заштитне мере могу подразумевати стицање знања и разумевања у вези
клијента, његових власника, руководства и лица овлашћених за управљање и пословне
активности, или обезбеђење посвећености клијента у погледу побољшања праксе
корпоративног управљања или интерних контрола.
210.5 Каданијемогућеумањитипретњенаприхватљив ниво, професионални рачуновођа у
јавној пракси треба да одбије да уђе у nocao са клијентом.
210.6 У случајевима поновних ангажовања код истог клијента одлуке о прихватању треба
периодично поново испитати.
Прихватање ангажовања
210.7 Професионални рачуновођа у јавној пракси треба да буде сагласан да треба да пружа
само оне услуге за које је компетентан. Пре прихватања специфичног ангажовања код
клијента, професионални рачуновођаујавној пракси треба да размотри да ли би то
прихватање узроковало било какве претње које узрокују непоштовање основних принципа.
На пример, претња по основу личног интереса која се односи на професионалну
оспособљеност и дужну пажњу настаје уколико тим који ради на ангажовању не поседује,
или не може стећи, оспособљеност неопходну за правилно извршење ангажовања.
210.8 Професионални рачуновођа ујавној пракси треба да процени значај идентификованих
претњи, и уколико оне нису очигледно безначајне, примени заштитне мере неопходне да би
се претње отклониле или умањиледоједногприхватљивогнивоа.Такве заштитне мере могу
обухватати:
• Стицање одговарајућег разумевања природе пословања клијента, комплексности
његових активности, специфичних захтева ангажовања и сврхе, природе и делокруга
посла који треба обавити.
• Стицање знања у вези са релевантним привредним делатностима или предметним
питањем.
• Поседовање или стицање искуства у вези са релевантним регулаторним или
извештајним захтевима.
• Одређивање довољног броја особља са неопходном стручношћу.
• Коришћење стручњака када је то неопходно.
• Усаглашавање реалног временског периода за извршење ангажовања.
• Поштовање политика и процедура контроле квалитета осмишљених ради
обезбеђења разумног уверавања да се специфична ангажовања прихватају само уколико могу
бити компетентно извршена.
210.9 Када професионални рачуновођа у јав
ној пракси има намеру да се ослони на са
вете или рад неког стручњака, треба да
процени да ли такво поуздавање има ос
нова. Професионални рачуновођа у јавној
пракси треба да размотри факторе као
што су репутација, стручност и распо
ложиви ресурси стручњака као и примен
љиви професионални и етички стандарди.
Овакве информације могу бити прибав
љене из претходне сарадње са стру чњаком
или консултовањем других лица.
Промена професионалног именовања
210.10 Професионални рачуновођа у јавној
пракси коме је понуђено да дође на ме
сто другог професионалног рачуновође
у јавној пракси или размишља под
ношењу понуде за вршење ангажовања
које тренутно обавља други професио
нални рачуновођа у јавној пракси, тре
ба да утврди да ли постоје било какви разлози, професионалне или друге природе, због
којих не треба да прихвати то ангажовање, као што су околности које би могле да
креирају претње које узрокују непоштовање основних принципа. На пример, може
постојати претња по основу професионалне оспособљености и дужне пажње уколико
 професионални рачуновођа у јавној пракси прихватн ангажовање пре него што сазна
све релевантне чињенице.
210.11 Значај претњи које узрокују непоштовање основних принципа треба проценити. У
зависности од природе ангажовања, то може захтевати директну комуникацију са садашњим
рачуновођом* ради утврђивања чињеница и околности које су у вези са предложеном
променом тако да професионални рачуновођа у јавној пракси може да одлучи да ли је
прикладно да прихвати ангажовање. На пример, на први поглед очигледни разлози промене у
именовању можда не одражавају у потпуности чињенице и могу указивати на неслагања
клијента са садашњим рачуновођом што може утицати на одлуку о прихватању именовања.
210.12 Садашњи рачуновођа има обавезу поштовања поверљивости информација. Обим у
коме професионални рачуновођа у јавној пракси може и треба да дискутује о пословима
клијента са предложеним рачуновођом зависи од природе ангажовања као и од:
(а)      чињенице да ли је од клијента добијена дозвола за то; или
(б) законских и етичких захтеви који се односе на такве комуникације и
обелодањивање, који се могу разликовати у правним системима.
210.13 Уколико нема специфичних инструкција од стране клијента. садашњи рачуновођа по
правилу не треба да нуди информације које се тичу послова клијента. Околно сти у којима је
одговарајуће обелоданити поверљиве информације наведене су у Одељку 140 у оквиру Дела
А овог Кодекса.
210.14 Уколико идентификоване претње које узрокују непоштовање основних принципа нису
очигледно безначајне. треба размотрити и применити заштитне мере у циљу отклањања
претњи илн њиховог умањења на прихватљив ниво.
210.15 Мере заштите могу обухватати следеће:
Слободно и исцрпно дискутовање о пословима клијента са садашњим рачуновођом;
Захтев да садашњи рачуновође пружи познате информације о свим чињелицама или
околностима које би, по мишљењу садашњег рачуновође, предложени рачуновођа
морао да зна пре него што одлучи да ли да прихвати ангажовање;
Приликом одговора на захтев за подношење понуде, наглашавање да се, пре прихватања
ангажовања, захтева контакт са садашњим рачуновођом тако да се може испитати да ли
има било каквих професионалних нли других разлога зашто именовање не би требало
прихватити.
210.16 Професионални рачуновођа у јавноj пракси по правилу мора да добије дозволу
клијента, уколико је могуће у писаном облику, да би могао да иницира разговор са
садашњим рачуновођом. Када се добије таква дозвола, садашњи рачуновођа 45
треба да се придржава релевантних законских и других регулатива у вези таквих
захтева. Када садашњи рачуновођа пружа информације, то треба да уради на поштен и
недвосмислен начин. Уколико предложени рачуновођа није у могућности да
комуницира са садашњим рачуновођом, предложени рачуновођа треба да покуша да
прибави информације о свим могућим претњама које узрокују непоштовање принципа
на неки други начин, као што је испитивање у вези клијента код трећих страна или
истраживања података о вишем руководству или лицима овлашћеним за управљањем.
210.17 Када претње које узрокују непоштовање принципа применом заштитних мера не могу
бити елиминисане нити умањене на један прихватљиви ниво, a неопходне чињенице нису
задовољавајуће, професионални рачуновођа у јавној пракси треба да одбије ангажовање.
210.18 Од професионалног рачуновође у јавној пракси може бити затражено да преузме
посао који је комплементаран или део посла садашњег рачуновође. Овакве околности могу
узроковати потенцијалне претње по основу професионалне оспособљености и дужне пажње
као резултат, на пример, недостатка информација или непотпуности информација. Заштитне
мере против оваквих претњи подразумевају информисање садашњег рачуновође о понуђеном
послу, чиме се садашњем рачуновођи даје могућност да обезбеди све релевантне
информације потребне за добро извршење рада.
Одељак 220 Сукоби интереса
220.1 Професионални рачуновођа у јавној пракси треба да предузме разумне кораке у циљу
идентификовања околности које би могле довести до сукоба интереса. Такве околности које
узрокују непоштовање основних принципа. На пример, претња које узрокују непоштовање
објективности може настати када је професионални рачуновођа у јавној пракси директан
конкурент клијента или има заједнички подухват или сличан облик сарадње са главним
конкурентом клијента. Претња која узрокује непоштовање објективности или поверљивости
такође може настати када професионални рачуновођа у јавној пракси пружа услуге
клијентима између којих постоји сукоб интереса или између клијената постоји неслагање у
погледу неког питања или трансакције.
220.2 Професионални рачуновођа у јавној пракси треба да процени значај сваке претње.
Процена подразумева разматрање, пре прихватања или наставка рада са клијентом или
прихватања неког специфичног ангажовања, да ли професионални рачуновођа у јавној пракси
има неке пословне интересе или везе са клијентом или неком трећом страном које би могле
узроковати претње које узрокују непоштовање принципа. Уколико претње нису очигледно
безначајне, треба размотрити и применити заштитне мере неопходне за њихово отклањање
или умањење на један прихватљиви ниво.

220.3 У зависности од околности које узро

кују сукоб интереса, заштитне мере по
правилу подразумевају да професио
нални рачуновођа у јавној пракси:
(а) обавести клијента о пословним
интересима или активностима
фирме који могу представљати су
коб интереса, и прибави њихов
пристанак деловања у таквим
околностима; или
(б) обавести све познате релевантне
стране да професионални рачуно
вођа у јавној пракси ради за две
или више страна у вези питања где
су њихови појединачни интереси у
сукобу и прибави њихов приста
нак деловања; или
(ц) обавести клијента да професионални рачуновођа у јавној пракси не ради искључиво
за једног клијента у погледу пружања предложених услуга (на пример, у једном
одређеном сектору тржишта или у погледу специфичне услуге) и прибави
пристанка да тако делује.
220.4 Треба такође размотрити следеће до
датне заштитне мере:
(а) коришћење одвојених тимова на
ангажовању; и
(б) . процедуре спречавања приступа
информацијама (на пример, строга физичка одвојеност таквих тимова, поверљиво и
сигурно чување података); и (ц) јасне смернице за чланове тима на ангажовању у
погледу безбедности и поверљивости информација; и
(д) коришћење споразума о поверљи
вости, потписаних од стране запос
лених и партнера у фирми; и
(е) редовно преиспитивање примене
заштитних мера од стране лица
вишег ранга које није укључено у
релевантна ангажовања код кли
јента.
220.5У случајевима када сукоб интереса представља претњу које узрокује непоштовање
једног или више основних принципа, укључујући објективност, поверљивост или
професионално понашање, а не може бити отклоњен или умањен на један прихватљив ниво
применом заштитних мера, професионални рачуновођа у јавној пракси треба да закључи да
није адекватно прихватити специфично ангажовање или да је неопходно одустајање од једног
или више конфликтних ангажовања.
220.6У случајевима када професионални рачуновођа у јавној пракси затражи пристанак од
клијента да делује за још једну страну (која може бити нови или већ постојећи клијент) по
питању предмета где су појединачни интереси у сукобу и клијент одбије да да свој пристанак,
професионални рачуновођа у јавној пракхи не сме наставити да делује за једну од тих страна
по питању по коме јавља сукоб интереса.

Одељак 230 Додатна мишљења

230.1 Ситуације у којима се од професионалног рачуновође у јавној пракси тражи да обезбеди
додатно мишљење о примени рачуноводствених, ревизорских, извештајних или других
стандарда или принципа у вези са специфичним околностима или трансакцијама, за или у
име предузећа или другог правног лица које није садашњи клијент, могу бити узрок претњама
које учрокују нспоштовање основних принципа. На пример, може постојати претња у погледу
професионалне оспособљености и дужне пажње у околностима у којима додатно мишљење
није засновано на истим чињеницама које су биле доступне садашњем рачуновођи, или се
додатно мишљење заснива на неодговарајућим доказима. Значај претње зависи од околности
захтева, као и од свих других расположивих чињеница релевантних за изражавање
професионалног мишљења.
230.2 Када се затражи пружање додатног мишљења, професионални рачуновођа ујавној
пракси треба да процени значај претњи и, уколико нису очигледно безначајне, размотри и
примени заштитне мере неопходне да се претње отклоне или умање на прихватљиви ниво.
Ове заштитне мере могу обухватати тражсње дозволе од клијента да се контактира садашњи
рачуновођа. опис ограничења у вези мишљења у току комуникације са клијентом и
достављање копије мишљења садашњем рачуновођи.
230.3 Ако предузеће или правно лице које тражи додатно мишљење не дозволи комуникацију
са садашњим рачуновођом, професионални рачуновођа у јавној пракси треба да
размотри, узимајући у обзир све околности, да ли је издавање траженог мишљења
адекватно.

Одељак 240
Накнаде и друге врсте награђивања
240.1 Када отпочиње преговоре у вези са професионалним услуга, професионални
рачуновођа у јавној пракси може навести износ накнаде за који сматра да је адекватан.
Чињеница да један професионални рачуновођа у јавној пракси може навести нижи износ
накнаде него други професионални рачуновођа, сама по себи није супротна етици. Међутим,
може постојати претша која узрокује непоштовање основних принципа по основу висине
наведене накнаде. На пример. претње у погледу професионалне оспособљености и дужне
пажње по основу личног интереса могу настати уколико је износ тражене накнаде толико
низак да може узроковати тешкоће у извршењу ангажовања у складу са применљивим
техничким и професионалним стандардима.
240.2 Значај таквих претњи зависи од фактора као што су внсина износа накнаде и услуга на
које се та накнада односи. У погледу ових потенцијалних претњи, треба размотрити мере
заштите и обавезно их применити у циљу отклањања претњи или њиховог умањења на један
прихватљив ниво. Мере заштите које би се могле применити су:
• Упознавање клијента са условима ангажоваља и основом израчунавања накнада као
и услугама које су покривене наведеном накнадом.
• Одређивање прикладног временског оквира и квалификованих људи за одређени
задатак.
240.3 Условљене накнаде се у великој мери ко
ристе приликом неких врста ангажовања
на основу којих се не пружа уверавање.*
Међутим one могу изазвати неке од прет
њи која узрокује непоиповање основних
принципа у извесним околностима. На
пример могу довести до настанка претње
које узрокују непоштовање објективно
сти по основу личног интереса. Значај
таквих претњи зависи од фактора који се
односе на:
• Природу ангажовања.
• Распон могућег износа накнаде.
• Основе одређивања накнаде.
• Чињеницу да ли ће исход или резултат трансакције прегледати трећа независна
страна.
240.4 Значај оваквих претњи треба процени
ти и, уколико оне нису очигледно без
начајне. размотрити мере заштите и
обавезно их применити у циљу откла
њања претњи или њиховог умањивања
на прихватљиви ниво. Мере заштите
могу обухватати:
• Унапред сачињен писани уговор са клијентом у вези основе за израчунавање накнаде.
• Обелодањивање намењено циљним кориснишша у вези посла који је обавио
професионални рачуновођа ујавној пракси иоснове нзрачунавање накнаде.

Условљснс накнаде за ангажоваља које ес не односс на пружаље уверавања. а врше сс за постојећег

клијента ангажовања. на основу којег се пружа уверавањс су објашњене у Делу 290 овог Кодекса.

• Политике и процедуре контроле квалитета.

• Прегледа посла који је обавио професионални рачуновођа у јавној пракси од стране
објективне треће стране.
240.5 У извесним околностима, професионални рачуновођа у јавној пракси може примити
индиректну накнаду или провизију која се односи на клијента. На пример, у случају да
професионални рачуновођа у јавној пракси не врши специфичне услуге, накнада може бити
примљена за услугу упућивања сталног клијента на другог професионалног рачуновођу у
јавној пракси или другог стручњака. Професионални рачуновођа у јавној пракси може
примити провизију од треће стране (на пример продавца компјутерских програма) по основу
продаје робе или услуга неком клијенту. Прихватање такве накнаде или провизије може
узроковати настанак претње која узрокује непоштовање објективности, професионалне
оспособљености и дужне пажње по основу личног интереса.
240.6 Професионални рачуновођа у јавној пракси такође може платити референтну накнаду
како би добио неког клијента, на пример, када клијент наставља сарадњу са другим
професионалним рачуновођом у јавној пракси али захтева стручне услуге које садашњи
рачуновођа не пружа. Плаћање такве накнаде такође може створити претњу која узрокује
непоштовање објективности, професионалне оспособљености и дужне пажње по основу
личног интереса.
240.7 Професионални рачуновођа у јавној пракси не би требало да плати или прими
индиректну накнаду или провизију, уколико није применио заштитне мере којима
ће отклонити или умањити претњу до једног прихватљивог нивоа. Такве мере
заштите могу обухватати следеће:
• Обелодањивање клијенту свих договора о плаћању накнаде другом професионалном
рачуновођи за пренесени посао.
• Обелодањивање клијенту о примању накнаде за упућивање клијента неком другом
професионалном рачуновођи у јавној пракси.
• Закључивање споразума са клијентом у вези са договорима о провизијама, a у вези су
са робом или услугама треће стране које се продају клијенту.
240.8 Професионални рачуновођа у јавној
пракси може купити целу фирму или
део фирме при чему се плаћање бити
извршена појединцима који су претход
ни власници фирме или њиховим нас
ледницима. Таква плаћања се не смат
рају провизијама нити врстом накнада
описаних у параграфима 240.5    240.7.

Одељак 250
Рекламирање професионалних услуга
250.1 Када професионални рачуновођа у јавној пракси промовише посао путем
рекламирања* или других облика маркетинга, можс постојати потенцијална претња која
узрокује непоштовање основних принципа. На пример, претња која узрокује непоштовање
принципа професионалног понашања по основу личног интереса настаје уколико се услуге,
достигнућа или производи рекламирају на начин који није доследан том принципу.
250.2 Професионални рачуновођа у јавној пракси не треба да приликом рекламирања
професионалних услуга нарушава углед професије. Професионални рачуновођа у јавној
пракси треба да буде поштен и истинољубив и не треба да:
• Преувеличава тврдње у вези услуга које пружа, квалификација које поседује или
искуства које је стекао; или
• Врши омаловажавајућа повезивања путем недоказаних поређења са радом других.
Ако је у недоумици да ли је понуђена форма рекламирања или маркетинга прикладна,
професионални рачуновођа у јавној пракси треба да се консултује са релевантном
професионалном организацијом.

Одељак 260
Поклони и гостопримство
260.1 Професионалном рачуновођи у јавној пракси, његовом блиском сроднику или члану уже
породице може бити понуђен поклон или гостопримство од стране клијента. Таква понуда
обично узрокује претње непоштовања основних принципа. На пример, претња која узрокује
непоштовање објективности по основу личног интереса може настати уколико се прихвати
поклон од клијента; претња која узрокује непоштовања објективности по основу
застрашивања може резултирати услед претње да такви поклони буду објављени у јавности.
260.2 Значај ових претњи зависи од природе, вредности и намере. Уколико би разумна и добро
обавештена трећа страна која поседује све релевантне информације, понуђени поклон или
гостопримство сма!рала очигледно безначајним, професионални рачуновођа у јавној пракси
може закључити да је та понуда учињена у оквиру уобичајеног тока пословања и без посебне
намере да се утиче на доношење одлуке или добијање информације. У таквим случајевима,
професионални рачуновођа у јавној пракси може генерално закључити да нема значајне
претње које узрокује непоштовање основних принципа.
260.3 Ако процењене претње нису очигледно безначајне, треба размотрити заштитне мере и
обавезно их применити у циљу отклањања нли умањења претњи на прихватљив ниво. Када
се претње не могу отклонити или умањити на прихватљив ниво применом заштитних мера,
лрофесионални рачуновођа у јавној пракси не треба да прихвати такву понуду.

дељак 270
Располагање имовином клијента
270.1 Професионални рачуновођа у јавној пракси не треба да располаже новцем или другом
имовином клијента осим ако ■ то није дозвољено законом и, у складу са свим додатним
законским обавезама које професионални рачуновођа у јавној пракси има приликом држања
такве имовине.
270.2 Држање имовине клијента ствара претњу која узрокује непоштовање основних
принципа; на пример, претњу која узрокује непоштовање професионалног понашања по
основу личног пнтереса као и могућу претњу која узрокује непоштовање објективности по
основу личног интереса која је последица држања имовине клијента. Да би се заштитио од
таквих претњи, професионални рачуновођа у јавној пракси коме је поверен новац (или друга
имовина) који припада другима треба да:
(а) чува такву имовину одвојено од
личне имовине или имовине фирме,
(б) користити такву имовину само у
сврхе за коју је намењена;
(ц) у сваком тренутку, буде спреман да оправда такву имовину, и сваки приход,
дивиденде или добитак настао по основу такве имовине, особама које имају право
таквог увида; и
(д) поштује све релевантне законе и регулативу која се односи на држање и одговорност
за такву имовину.
270.3 Поред тога, професионалне рачуновође у јавној пракси треба да буду свесне претње
која узрокује непоштовање основних принципа настале по основу повезаности са
таквом имовином, на пример, ако се установи да је имовина стечена путем нелегалних
активности, као што је прање новца. Као део процедура прихватања клијента и
ангажовања на таквим услугама, професионалне рачуновође у јавној пракси треба да
спроведу одговарајућа истраживања о пореклу те имовине и да размотре законске и
регулативне обавезе. Такође треба да размотре да ли је неопходно тражити правни савет.
Одељак 280
Објективност све услуге
280.1 Приликом вршења професионалних услуга, професионални рачуновођа у јавној пракси
треба да размотри да ли постоје претње које узрокују непоштовање основног принципа
објективности настале услед постојања интереса или везе са клијентом или директорима.
руководиоцима или запосленима клијента. Претња која узрокује непоштовање објективности
по основу присности, на пример може настати због постојања фамилијарне или блиске личне
или пословне везе.
280.2 Од професионалног рачуновође у јавној пракси који пружа услуге уверавања захтева се
да буде независан од клијента о коме се пружа уверавање. Независност ума и деловања је
неопходна како би професионални рачуновођа у јавној пракси могао да донесе закључак, и да
његов рад приликом доношења закључка буде оцењен као рад без пристрасности, конфликта
интереса или претераног утицаја других. Одељак 290 садржи специфичну смерницу у вези
захтева независности који су применљиви на професионалне рачуновође у јавној пракси када
врше ангажовања на основу којих се пружа уверавање.
280.3 Постојање претњи које узрокују непоштовање објективности приликом пружања свих
професионалних услуга зависи од посебних околности ангажовања и природе посла који
професионални рачуновођа у јавној пракси обавља.
280.4 Професионални рачуновођа у јавној пракси треба да процени значај идентификоваких
претњи и уколико оне нису очигледно безначајне, треба да размотрити мере заштите и
уколико је то потребно примени их у циљу отклаљања претњи или њиховог умањења на
један прихватљив ниво. Такве мере заштите могу обухватати:
• Повлачење из тима који ради па ангажовању
• Процедуре надзора
• Окончање финансијске или пословне везе која узрокује претњу
• Дискусија о проблему са вишим нивоима руководства у оквиру фирме
• Дискусија о проблему са лицима овлашћеним за управљање клијентом.

Одељак 290
Независност Ангажовања на основу којих се пружа уверавање
290.1 У случају ангажовања на основу кога се пружа уверавање, у јавном је интересу и сходно
томе се Етичким кодексом захтева да чланови тима на ангажован>у, на основу кога се
пружа увераваље,* фирме и када је то применљиво, фирме у мрежи буду независне у
односу на клијенте о којима се пружа уверавање.
290.2 Ангажовања на основу којих се пружа уверавање су осмишљена са циљем повећања
нивоа поверења циљног корисника у исход вредновања или мерења предметног питања у
односу на критеријуме. Међународни оквир за ангажовања на основу којих се пружа
уверавање (Оквир ангажовања на основу којих се пружа уверавање) који је објавио Одбор за
Међународне стандарде ревизије и ангажовања на основу којих се пружа уверавање,
дефинише елементе и циљеве ангажовања на основу кога се пружа уверавање, и
идентификује ангажовања на која се примењују Међународни стандарди ревизије (ISA),
Међународни стандарди ангажовања прегледа (ISRE) и Међународни стандарди ангажовања
на
. основу којих се пружа уверавање (ISAE). Детаљан опис елемената и циљева ангажовања
на основу којих се пружа уверавање је дат у Оквиру ангажовања на основу којих се
пружа уверавање.
290.3 Као што се наводи у Оквиру ангажовања на основу којих се пружа уверавање, у таквим
ангажовањима професионални рачуновођа у јавној пракси изражава закључак са циљем
повећања нивоа поверења циљних корисника, који нису одговорна страна, у исход
вредновања или мерења предметног питања у односу на критеријуме.
290.4 Исход вредновања или одмеравања предметног питања је информација која резултира
из примене критеријума на предметно питање. Термин "информација о предметном питању"
користи се за означавање исхода вредновања или одмеравања предметног питања. На пример:
• Признавање, одмеравање, презентација и обелодањивање дато у финансијским
извештајима* (информација о предметном питању) резултат је примене одређеног оквира
финансијског извештавања за признавање, одмеравање, презентацију и обелодањивање, као
што су Међународни стандарди финансијског извештаваша, (критеријуми) на финансијску
позицију неког правног лица, финансијску успешност и новчане токове (предметно питање).
• Тврдња у вези са ефективношћу интерне контроле (информација о предметном
питању) резултат је примене оквира за оцену ефективности интерне контроле, као што су
COSO или СоСо, (критеријуми) на процес интерне контроле (предметно питање).
290.5 Ангажовања на основу којих се пружа уверавање могу бити заснована на
тврдњама или директном извештавању. У оба случаја постоје три засебне стране: јавни
рачуновођа у јавној пракси, одговорна страна и циљни корисници.
290.6 У ангажовању на основу кога се пружа уверавање на основу тврдњи, што укључује
ангажовање на ревизији финансијских извештаја,* вредновање или одмеравање
предметног питања врши одговорна страна, а информација о предметном питању је дата у
форми тврдње одговорне стране и доступна је циљним корисницима.
290.7 У ангажовању на основу кога се пружа уверавање директним извештавањем,
професионални рачуновођа у јавној пракси директно врши вредновање или мерење
предметног питања, или прибавља изјаву одговорне стране која је извршила вредновање или
мерење а које није доступно циљним корисницима. Информација о предметном питању се у
оквиру извештаја о уверавању предочава циљним корисницима.
290.8 Независност захтева: Независност пачшш Atumbetm Начин мишљења који омогућава
изражавање закључка без утицаја који доводе у пмтање професионално расуђивање, што
омогућава појединцу да делује независно, уз објективност и професионалну неповерљивост.

*
Иезависност дсловиња Избегавање чињеница и околностп значајних у тој мери да на
основу њих разумна и информисана трећа страна, која познаје све битне информације,
укључујући све примењене заштитне мере, може разумно да закључи да су шпегритет,
објекгивност или професионална неповерљивост фирме, односно члана тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање, доведени у питање.
290.9 Употреба речи "независност", сама по себи може да изазове неспоразуме. Сама за себе,
ова реч може да наведе посматраче на претпоставку да лице које врши професионално
расуђивање не с.ме имати било какве економске, финансијске и друге односе. To није могуће.
пошто сваки члан друштва има односе са другима. Због тога, значај економских,
финансијских и других односа треба такође проценити у светлу онога што би разумна и
информисана трећа страна, која познаје све информаинје, разумно сматрала неприхватљивнм.
290.10 Многе различитс околности или комбинације околности могу да буду значајне и у том
смислу није могуће дефинисати сваку ситуацију која представља претњу независности и
прописати одговарајуће ублажавајуће мере које треба предузети. Поред тога, природа
ангажовања на основу кога се пружа уверавање може бити различита и у том смислу могу
постојати различите претње које захтевају примену различитих мера заштите. Према томе, у
интересу је јавности да постоји концептуални оквир којп, од фирми и чланова тимова на
ангажовањима на основу којих се пружа уверавање, захтева да идентификују, процене и
реагују на претње независности, уместо да се само придржавају специфичних правила, која
могу бити дискутабилна.
Концептуални приступ независносги
290.11 Од чланова тимова на ангажовањима на основу којих се пружа уверавање, фирми и
фирми у мрежи, захтева се примена концептуалног оквира садржаног у Одељку 100 за све
посебне околности које се разматрају. Поред идентифико вања односа између фирме, фирме у
мрежи. чланова тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање и клијента коме се
пружа уверавање, треба размотрити и да ли односи између појединаца изван тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање и клијента о коме се пружа уверавање
стварају претње које узрокују непоштовање независности.
290.12 Примери дати у овом одељку имају за циљ да илуструју примену концептуалног
оквира и не представљају, нити их треба схватати као, потпуну листу свих околности које
могу условити претње које узрокују непоштовање независнорти.
Због тога, није довољно да се члан тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање, фирма или фирма у мрежи само придржавају представљених примера, већ је
неопходно да примењују оквир на посебне околности са којима се суочавају.
290.13 Природа претњи које узрокују непоштовање независности и применљи
ве мере заштите неопходне да се те претње отклоне или умање на прихват
љив ниво разликују се у зависности од карактеристика појединог ангажовања
на основу кога се пружа уверавање: у зависности од тога да ли је у питању ан
гажовање на ревизији финансијских извештаја или нека друга врста ангажова
ња на основу кога се пружа уверавање,у ком случају зависе од сврхе, инфор
мација о предметном питању и циљних корисника извештаја. Фирма због тога
треба да процени релевантне околности, природу ангажовања на основу ко
га се пружа уверавање и претње које узрокују непоштовање независности
приликом доношења одлуке да ли је адекватно прихватити ангажовање или
наставити већ постојеће ангажовање,као и разматрању природе захтеваних
 заштитних мера и питања да ли одређени појединац треба да буде члан
тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање.
Ангажовања на основу којих се пружа уверавање заснована на тврдњи
Ангажовања ревизије фипапсијских извештаја
290.14 Ангажовања ревизије финансијских извештаја релевантна су за читав низ по
тенцијалних корисника; због тога, поред независности начина мишљења, од
посебног значајајенезависностделовања. У складу са тим, за ревизије финансијских
извештаја, од чланова тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање, фирме и
фирме у мрежи захтева се независност у односу на клијента ревизије финансијских
извештаја. Захтеви независности укључују забране у вези извесних односа између
чланова тима на ангажовању и директора, руководиоца и запослених клијента који су у
позицији да могу извршити директан.и значајан утицај на информацију о предметном
пнтању (финансијске извештаје). Такође. треба размотрити питање да ли су настале
претње које узрокују непоштовање независности услед односа са запосленима клијента
који су у позицији вршења директног и значајног утицаја на предметно питање
(финансијска позпција. финансијска успешност и новчани гокови).
Остала ш/Јажовања на основу којих ct' пружа уверавањс jacnoeaua па тврдњи
290.15 У ангажовањима на основу којих се пружа уверавање засновано на тврдњи при чему
клијент нијс клијент ревизије финансијских нзвештаја, од чланова тима на ангажовању
и фирме се захтева независност у односу на клијента о ICONIC се пружа уверавање
(одговорна страна, која је одговорна за информацију о предметном питању а може бити
одговорна и за предметно питање). Захтеви независности укључују забране у вези
извесних односа између чланова 'тима на ангажовању и директора. руководиоца и
запослених клијента који су у позицији да могу извршити директан и значајан утицај на
информацију о предметном питању. Такође, треба размотрити питање да ли су настале
претње које узрокују непоштовање независности услед односа са запосленима клијента
који су у позицији вршења директног и значајног утицаја на предметно питање
ангажовања. Такође треба размотрити све претње за које фирма има разлога да верује да
су можда створене услед интереса и односа фирме у мрежи.
290.16 У већини ангажовања на основу којих се пружа уверавање засновано на тврдњи, а која
нису ангажовања ревизије финансијских извештаја, одговорна страна је одговорна за
информацију о предметном питању као и за предметно питање. Мсђутим, у неким
ангажовањима одговорна страна не мора бити одговорна за предметно питање. На пример,
када је професионални рачуновођа у јавној пракси ангажован за извршење ангажовања на
основу кога се пружа увераваље у вези извештаја који је припремио саветник за еколошко
окружење, а односи се на ираксу очувања животне средине коју примењује компанија, а
извештај је намељен циљним корисницима. саветник за еколошко окружење је одговорна
страна за информацију о предметном питању, али је компанија одговорна за предметно
питање (праксу очувања животне среднне).
290.17 У оним ангажовањима на основу којих се пружа уверавање засновано на тврдњи а
која нису ангажовања ревизијс финансијских извештаја, где је одговорна страна одговорна за
информацију о предметном питању али не и за предметно питање, од чланова тима на
ангажовању и фирме захтева се да буду независни у односу на страну одговорну за
информацију о предметном питању (клијент коме се пружа уверавање). Поред тога, треба да
размотри све претње за које фирма има разлога да верује да могу настати услед интереса и
односа између члана тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање, фирме, фирме у
мрежи и стране одговорне за предметно питање.
Ангажовања на основу којих се пружа уверавање директним извештавањем
290.18 У ангажовањима на основу којих се пружа уверавање директним
извештавањем од
чланова тима на ангажовању и фирме се захтева да буду независни у односу на кли
јента о коме се пружа уверавање (страна одговорна за предметно питање).
Извештаји са ограиичењем употребе
290.19 У случају извештаја о уверавању који се односи на клијенте који нису клијен
ти ревизије финансијских извештаја, и при чему је употреба извештаја из
ричито ограничена на идентификоване
кориснике, сматра се да су корисници извештаја упознати са сврхом, информацијом о
предметном питању и ограничењима извештаја током свог учешћа у одређивању
природе и обима
упутстава фирми о извршењу услуге,укључујући критеријуме према којима
треба вредновати или мерити предмет
но питање. Ово схватање и повећана
способност фирме да комуницира о
заштитним мерама са свим корисници
ма извештаја увећава ефективност мера
заштите независности деловања. Ове
околности фирма може узети у обзир
приликом процењивања претњи које
узрокују непоштовање независности и разматрања применљивих мера заштите које су
неопходне за отклањање претњи или њихово умањење на прихватљив ниво. У најмању
руку, неопходно је применити одредбе овог одељка приликом процене независности
чланова тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање, као и њихових
блиских сродника и чланова уже породице. Поред тога, уколико фирма има значајан
финансијски интерес, било директни или индиректни, код клијента коме се пружа
уверавање, претња која узрокује непоштовање по основу сопственог интереса би била
толико велика да се ниједном мером заштите не може умањи на прихватљив ниво. У
погледу претњи насталих услед интереса и односа фирме у мрежи може бити довољно
разматрање ограниченог обима.
Више одговорних страна
290.20 У неким ангажовањима на основу којих се пружа уверавање, било да су заснована на
тврдњи или директном извештавању, а нису ангажовања ревизије финансијских
извештаја, може бити више одговорних страна. У таквим ангажовањима, приликом
одлучивања о неопходности примене одредби овог одељка на сваку одговорну страну,
фирма може узети у обзир да ли интерес или однос између фирме, или члана тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање, и једне одређене одговорне стране
условљава настанак претње које узрокују непоштовање независности која није
очигледно безначајна у контексту информације о
предметном питању. У разматрање се узимају фактори као што су:
• Материјална значајност информацнје о предметном питању (илн предметног
шггања) за коју је одређена одговорна страна одговорна; и
• Степен јавног интереса повезан са тим ангажовањем.
Ако фирма утврди да је претња која узрокује непоштовање независности настала услед
таквог интереса или односа са једном одређеном одговорном страном очнгледно
безначајна, не мора бити обавезна примена свих одредби овог одељка на ту одређену
одговорну страну.
Остала разматрања
290.21 Претње и мере заштите, наведене у овом одељку, се обнчно тумаче у контексту
интереса или односа између фирме, фир!ми у мрежи, чланова тима на ангажовању на
основу кога се пружа уверавање и клијента о коме се пружа уверавање. У случају када
је клијент ревизије финансијских извештаја правно лице котирано на берзи, од фирме и
сваке од фирми у мрежи се захтева да размотре интересе и односе који укључују
клијентова повезана правна лица. У идеалном случају унапред би билн идентификовани
ти интереси и односи. Када су у питању остали клијенти о којима се пружа уверавање.
уколико тим на ангажовању на основу кога се пружа уверавање има разлога да верује да
је повезано правно лице* једног таквог клијента о коме се пружа уверавање
релевантно за оцену независности фирме у односу на клијента, тим на ангажовању
 треба да узме у обзнр то повезано правно лице прнликом оцене независности и примене
одговарајућих мера заштите.
290.22 Процене претњи у погледу независности и касније активности у том погледу требају
да буду поткрепљене доказом прибављеним      пре      прихватања      ангажовања као и у
току извршења ангажовања. Обавеза процене и предузимања          одговарајућих         
активности настаје када фирма, фирма у мрежи или члан тима на ангажовању на основу
кога се пружа уверавање зна, или се разумно може очекивати да зна, о околностима или
односима који би могли угрозити независност. Постоје случајеви да фирма, фирма у
мрежи или појединац ненамерно прекрши одредбе овог одељка. Уколико се деси такав
ненамеран случај, уобичајено није угрожена независност у односу на клијента коме се
пружа уверавање, уз услов да фирма има одговарајуће политике и процедуре контроле
квалитета намењене побољшању независности, да је уочени прекршај одмах исправљен
и да су примењене све неопходне заштитне мере.

290.23У оквиру овог одељка, извршено је позивање на значајне и очигледно безначајне

претње приликом процене независности. Приликом разматрања значаја било ког
појединачног питања, треба узети у обзир квалитативне као и квантитативне факторе.
Проблем се може сматрати очитледно безначајним само уколико се сматра и
тривијалним и без последица.
Циљ и структура овог одељка
290.24 Циљ овог одељка је пружање помоћи
фирмама и члановима тимова на ан
гажовањима на основу којих се пружа
уверавање у:
(а) идентификовању претњи на
рушавања независности;
(б) процени да ли су ове претње очиг
ледно безначајне; и
(ц) случајевима када претње нису очигледно безначајне, одређивању и примени
одговарајућих мера заштите којима ће се претње отклонити или свести на
прихватљив ниво.
Разматрање увек треба усмерити на оно за шта би разумна и обавештена трећа страна
која познаје све релевантне информације, укључујући и примењене мере заштите,
логично закључила да је неприхватљиво. У ситуацијама када нису могуће мере заштите
којима би се умањиле претње на прихватљив ниво, једино могуће решење је прекид
активности или интереса који узрокују претње или неприхватање ангажовања односно
неприхватање наставка ангажовања на основу кога се пружа уверавање.
290.25 У закључку овог одељка дати су при
мери примене концептуалног приступа
независности у специфичним околнос
тима и односима. У примерима се раз
матрају претње нарушавања независ
ности које могу настати услед специфичних околности и односа (од параграфа 290.100
панадаље). Професионално расуђивање се користи приликом одређивања одговарајућих
мера заштите којима ће се претње нарушавања независности отклонити или свести на
прихватљив ниво. У неким Примерима, претње нарушавања независности су тако
значајне да је једино могуће решење прекид активности или интереса који узрокују
претње или неприхватање ангажовања односно неприхватање наставка ангажовања на
основу кога се пружа уверавање. У другим примерима, претња се може отклонити или
умањити на ирихватљив ниво применом мера заштите. Наведене примере не треба
схватати као свеобухватне.
290.26 У неким примерима овог одељка се указују на начин примене овог оквира приликом
ангажовања ревизије финансијских извештаја правних лица која се котирају на берзи.
Уколико организација чланица IFACa одлучи да не прави разлику између правних лица која
се котирају на берзи и осталих нравних лица, примери који се односе на ангажовања ревизије
финансијских извештаја лравних лица која се котлрају на берзи треба примењлвати и када су
у плтању сва остала ангажоваља ревнзлје финансијсклх извештаја.
290.27 Када су претње нарушавања независности идентификоване, а нису очигледно
безначајне а фирма одлучи да лрихвати или настави ангажовање на основу кога се пружа
уверавање, та одлука се мора документоватн. Документација треба да садржи опис
идентификованих претњи и мера заштите које су примењене у циљу отклањања претњи или
њиховог умањења на прихватљив ниво.
290.28 Приликом процене значаја свих претњи које узрокују нарушавање независности и
разматрања мера заштите неопходних за умањење претњи на прихватљив ниво, узима се у
обзир јавни интерес. Одређена правна лица могу бити од великог јавног интереса будући да,
као резултат свог пословања, величине или корпоративног статуса имају широк oncer
стејкхолдера. Таква правна лица могу бити компаније котиране на берзи, кредитне
институције, осигуравајуће компаније и пензиони фондови. Будући да су финансијски
извештаји правних лица котираних на берзи од јавног интереса, у одређеним параграфима
овог одељка разматрају се додатна питањима која су релевантна за ревизије финансијских
извештаја правних лица котираних на берзи. Треба размотрити примену оквира који се
примењује на ревизије финансијских извештаја правних лица која се котирају на берзи када
су у питању други клијенти ревизије финансијских извештаја који могу бити од значајног
јавног интереса.
290.29 Комисије за ревизију у оквиру клијента могу имати значајну улогу у корпоративном
управљању уколико су независне од руководства клијента и могу помоћи Одбору директора
приликом утврђивања      независности      фирме      у спровођењу своје ревизорске улоге.
Неопходно је да постоји редовна комуникација између фирме и комисије за ревизију (или
неког другог управног тела уколико у организационој структури не постоји комисија за
ревизију) правног лица котираног на берзи у вези односа и других питања за која би се могло,
по мишљењу фирме, разумно сматрати да имају утицаја на независност.
290.30 Фирме треба да установе политике и
процедуре које се односе на независност
комуникације са комисијама за ревизију,
или другим лицима или органима ов
лашћеним за управљање клијентом. У
случају ревизије финансијских извештаја
правних лица котираних на берзи, фир
ма треба да оствари комуникацију у ус
меној и писаној форми барем једном ro
дишње у вези са свим односима и другим
питањима између фирме, фирми у мрежи
и клијента ревизије финансијских из
вештаја за које би се, по професионалном
расуђивању фирме. могло разумно смат
рати да имају известан утицај на независ
ност. Питања на која се односи комуни
кација се разликују у зависности од
околности и мада фирма о њима од
лучује, генерално би требало да обухвате
релевантна питања наведена у овом
одељку.

Временски период ангажовања

290.31 Чланови тима на ангажовању на осно
ву кога се пружа уверавање и фирма
треба да буду независни у односу на
клијента о коме се пружа уверавање то
ком трајања ангажовања на основу ко
га се пружа уверавање. Период ангажовања почиње када тим који ради па ангажовању
 на основу кога се пружа уверавање почне да врши услуге уверавања ii завршава се
објављивањем извеппајд о уверавању, изузев у случајевима када је ангажовање на
основу кога L C пружа уверавање периодичне природе. Уколико се очекује да се ан i
ажовање поновн, период трајаља ангажовања на основу кога се пружа увераван.с со
завршава се каснијим дагучом у односу на датум обавеште I L ' I једие од страна да јс
професионални одное окончан или датум објављивања коначног извештаја о уверавању.
290.32 V случоју ангажовања ревизије финансијских ИЈвешгаја. период трајања ангажоваља
обухвата период на који се односе финансијски извештаји о којим фирма твештава.
Када правно лице постане клијент ревизије финансијских извештаја у току или након
пернода на Kojii се одпосе финансијски извештаји о којнма фирма извештава, фирма
треба да размотри да постоје било какве прстље које се односе на независност a које с>
настале по основу:
» Финансијских или пословних односа са клијентом ревизије током или након периода
на које се односе финансијски извештаји, а које су настале или постојале npe датума
прихватања ангажовања ревизије финансијских извештаја; или
• Претходних услуга пружених клијенту ревизије.
Слично томе. у случају ангажовање на основу кога се пружа уверавање које ие
представља ангажовање на ревизији финансијских извештаја. фпрма треба да размотри
да неки финансијски пли пословни односи или прегходне услуге могу узроковати
претње у погледу незавмсности.
290.33 Уколико је услуга која се не односи на пружање увераваља извршена клијенту ревизије
финансијских извештаја 'ioком или након пернода на који се односе финансијскп
извеипаји. али npe почетка пружања профссионалних услуга ревизије финанеијскнх
извештаја, а пружање такве услуте не би бнло дозвољено током трајања ангажовања
ревизије, треба размотриш да ;и »ocioje претње нарушавања незавиеносги. настале
услед пружања такве услу ге. Уколико претња није очигле лно безначајна треба
размотрити и прпменитп мере заштите неопходне за умањење претње на прихватљив
ниво. Оке мсрс заштите могу обухвагати:
• Дискусију о пиган.има пе\ г.чсности повезаним са пружањем усуга које нису услуге
уверавањл, са пицима овлашћеним за ynpaicwiic клнјентом, као што је ма пример ,\лшсиул за
ревизију:
• Прпбављање потврде од клијента у вези прихватања одговорности за резултате услуге
која се не одпоси на пружање уверавања;
• искључиваље особља које је вршило услугу која Hnje услуга уверавања из тима који
радн на ангажовању ревизије финансијских извештаја; и     
• Ангажовање неке друге фирме ради прегледа резултата услуге која се не односи на
пружање уверавања или антажовање неке друге фирме ради поновног извршења те услуге у
обиму на основу кога друга фирма преузима одговорност за ту услугу.
290.34 Услуга која се не односи на пружање уверавања, а која је пружена клијенту ревизије
финансијских извештаја који није котиран на берзи неће нарушити независност фирме
уколико тај клијент постане правно лице котирано на берзи под следећим условима:
(а) Претходна услуга која се не одно
си на пружање уверавања је, у
складу са одредбама овог одељка
била дозвољена у погледу клијена
та ревизије финансијских извешта
ја који нису котирани на берзи;
(б) Услуга ће бити окончана у разум
ном временском периода од тре
нутка када клијент постаје правно
лице котирано на берзи, уколико
се у складу са одредбама овог
одељка сматрају недопустивим за
 клијенте ревизије финансијских
извештаја који су котирани на бер
зи; и
(ц) Фирма је применила одговарајуће мере заштите у циљу отклањања свих претња
нарушавања независности насталих по основу претходне услуге или њиховог
умањења на један прихватљив ниво.
                                                                  ПРИМЕНА ОКВИРА
УСПЕЦИФИЧНИМ СИТУАЦИЈАМА
Садржај
Параграф
Увод     290.100
Финансијски интереси     290.104
Одредбе применљиве на све клијенте
о којима се пружа уверавање...    290.106
Одредбе применљиве на клијенте
ревизије финансијских извештаја 290.113
Одредбе применљиве на клијенте
о којима се пружа уверавање
ревизије а који нису клијенти
ревизије финансијских извештаја    290.122
Зајмови и гаранције     290.126
Блиски пословни односи са клијентима
о којима се пружа уверавање     290.132
Породични и лични односи     290.135
Запошљавање код клијената о којима
се пружа уверавање     290.143
Донедавни рад код клијента о
коме се пружа уверавање     290.146
Рад у својству функционера или
директора у управним телима
клијента о коме се пружа уверавање 290.149
Дугогодишња сарадња вишег особља са клијентом о коме се пружа уверавање
Опште одредбе     290.153
Клијенти ревизије финансијских
извештаја који су правна лица
котирана на берзи     290.154
Пружање других услуга клијентима о
којима се пружа уверавање     290.158
Вођење књига и састављање
финансијских извешгаја..........    290.166
Опште одредбе....................    290.169
Клијенти ревизије финансијских извештаја који нису ентитети
котирани на берзи............... 290.170
Клијенти ревизије финансијских извештаја који су ентитети котирани на берзи .    290.171
Ванредне ситуације.............    290.173
Услуге процене вредности.......    290.174
Пружање пореских услуга клијентима
ревизије финансијских извештаја . . .    290.180
Пружање услуга интерне ревизије
клијентима ревизије финансијских
извештаја..................................    290.181
Пружање услуга из области информационе технологије клијентима
ревизије финансијских извештаја 290.187
Привремено ангажовање особља
код клијената ревизије
финансијских извештаја.......... 290.192
Пружање подршке у парницама клијентима ревизије фикансијских
извештаја.................................. 290.193
Пружање правних услуга клијентима
ревизије финансијских извештаја . . 290.196
Регрутовање вишег руководства 290.203
Корпоративне финансије и
сличне активности................... 290.204
Накнаде и формирање цена
Накнаде релативан износ........ 290.206
Накнаде ненаплаћене о року
доспећа................................. 290.208
Формирање цена.................. 290.209
Условљене накнаде............. 290.210
Поклони и гостопримство....... 290.212
Постојеће парнице или претња
парницом.................................. 290.214
Увод
290.100Следећи примери описују посебнс околности и односе који могу да доведу до претње
независности. Примери огшсују потенцијално настајање претње и мере заштите које могу да
буду примерене за отклањање претњи или њихово свођење на прихватљив ниво у датим
околностима. Примери нису свеобухватни. У пракси ће се од фирме, фирми у мрежи и
чланова тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање тражити да процене
импликације сличних. или различитих околности и односа, и да одреде да ли мере заштите,
укључујући мере заштите наведене у параграфима 200.12 до 200.15, могу да буду примењене
како би се на задовољавајући начин реаговало на претње независности.
290.101Код неких од примера се ради о клијентима ревизије финансијских извештаја, док се
други баве клијентима о којима се пружа уверавање, а који нису клијенти ревизије
финансијских извештаја. Примери илуструју како треба применити мере заштите у циљу
задовољења захтева за независношћу чланова тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање, фирми и фирмама у мрежи у односу на клијента о коме се пружа уверавање, а који
није клијент ревизије финансијских извештаја. Примери не обухватају извештаје о уверавању
издате клијенту који није клијент ревизије финансијских извештаја, ако је коришћење
извештаја изричито ограничено на одређене кориснике. Као што је наведено у параграфу
290.19, за оваква ангажовања, од чланова тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање, њихових блиских сродника и уже породице захтева се да буду независни од
клијента о коме се пружа уверавање. Такође фирма не треба да има материјално значајан
финансијски интерес, директан или индиректан, код клијента о коме пружа уверавање.
290.102 Примери илуструју како се оквир примењује на клијенте ревизије финансијских
извештаја и друге клијенте о којима се пружа уверавање. Примере треба тумачити у
релацији са параграфима 290.20 који објашњавају да, у већини ангажовања на основу
којих се пружа уверавање, постоји једна одговорна страна и да се под одговорном
страном подразумева клијент о коме се пружа уверавање. Међутим, у неким
ангажовањима на основу којих се пружа уверавање постоје две одговорне стране. У
таквим околностима, треба размотрити све претње за које фирма има разлога да верује
да могу настати услед интереса и односа између члана тима на ангажовању, фирме,
фирме у мрежи и стране одговорне за предметно питање.
290.103Тумачење 200501 из овог одељка садржи даља упутства у вези примене захтева
независности, садржаних у овом одељку, на ангажовања на основу којих се пружа
 уверавање, а која нису ангажовање ревизије финансијских извештаја.
Финансијски интереси
290.104 Финансијски интерес код клијента о коме се пружа увсравање може да доведе до
претње по основу личпог интереса. У процени значаја претље и одговарајућих мера
заштите које треба применити ради уклањања те претње или њеног свођења на
прихватљив ниво, неопходно је испитати природу финансијског интереса. Ово
укључује оцену улоге лица које има финансијски интерес, материјални значај
финансијског интереса и тип финансијског интереса (директан или индиректан).
290.105При процени типа финансијског интереса, пажњу треба посветити чињеници да
финансијски интереси варирају од оних где појединац нема никакву контролу над
уложеним средствима. односно над самим финансијским интересом (на пример
заједнички фонд, повереништво или сличан гошсман којим управља посредник), до
оних где појединац поседује контролу над финансијским интересом (на лример као
повереник) илн је у могућности да утиче на одлуке о улагаљу. У процени значаја било
какве претње независности, важно је размогрити ниво контроле или утицаја који се
могу вршити над посредником, самим финансијским интересом или стратегијом
улагања. Када контрола постоји, финансијски интерес треба директно размотрити.
Насупрот томе, када носилац финансијског интереса нема могућност такве контроле,
финансијски интерес се сматра индиректним.
Одредбе применљиве на све клијенте о којима се пружа уверавање
290.106Ако члан тима на ангажовању на основу
кога се пружа уверавање, или његов блис
ки сродник, има директан финансијски
интерес,* или материјално значајан инди
ректан финансијски иитерес код клијепта
о коме се пружа уверавање, настала претња
на основу личног интереса била би толико
значајна да би једине расположиве мере
заштите за отклањање претње или њено
смањење на прихватљив ниво биле да он:
(а) отуђи директан финансијски инте
рес пре него што постане члан ти
ма на ангажовању на основу кога
се пружа уверавање;
(б) отуђи индиректни финансијски
интерес у потпуности или да отуђи
његов довољан део, тако да преос
тали интерес више није материјал
но значајан, пре него што постане
члан тима на ангажовању на осно
ву кога се пружа уверавање; или
(ц) не буде члан тима на ангажовању на основу кога се пружа.
290.107Ако члан тима на ангажовању на осно
ву кога се пружа уверавање, или његов
блиски сродник стекне путем, на при
мер, наследства, поклона или спајања
фирми директан финансијски интерес
или материјално значајан индиректан
финансијски интерес код клијента о
коме се пружа уверавање, настаје прет
ња на основу личног интереса. Сле
деће мере заштите треба применити
 Видети дефиницлје.
ради отклањања те претње или њеног смањења на прихватљив ниво:
(а) отуђивање тог финансијског инте
реса што је могуће пре; или
(б) одстрањење члана тима са ан
гажовања на основу кога се пружа
уверавање.
Током периода пре отуђења финансијског интереса или одстрањења појединца из тима
на ангажовању на основу кога се пружа уверавање, треба размотрити да ли су додатне
мере заштите неопходне за смањење те претње на прихватљив ниво. Те мере заштите
могу да обухвате:
• разматрање конкретног питања са лицима овлашћеним за управљање. као што је
комисија за ревизију; или
• ангажовање другог професионалног рачуновође ради прегледа извршеног посла, или
пружања других потребних савета
290.108 Када члан тима на ангажоваљу на основу кога се пружа уверавање зна да његов или
њен блиски сродник поседује директан финансијски интерес или материјално значајан
индиректан финансијски интерес код клијента о коме се пружа уверавањс, то може да
произведе претњу на основу личног интереса. При процени значаја сваке претње, треба
размотрити природу односа између члана тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање и тог блиског сродника, као и на материјални значај финансијског интереса.
Када је значај претње процењен, треба размотрити и применити неопходне
мерезаштите. Те мере заштите могу обухватити:
• да блиски сродник отуђи укупан или довољан део финансијског интереса у
најкраћем могућем року;
• разматрање тог питања са лицима овлашћеним за управљање, као што је Комитет за
ревизију;
• ангажовање другог професионалног рачуновође који није учествовао у ангажовању
на основу кога се пружа уверавање, ради прегледа посла који је урадио члан тима који има
блиске сродничке односе, или ради пружања других потребних савета; или
• одстрањење тог појединца са ангажовања на основу кога се пружа уверавање.
290.109 Када фирма или члан тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање, у
својству повереника поседује директан финансијски интерес или материјално значајан
индиректан финансијски интерес код клијента о коме се пружа уверавање, претња по
основу личног интереса може да настане по основу могућег утицаја повереништва на
клијента о коме се пружа уверавање. Сходно томе, такав интерес се може задржати
само ако:
(а) члан тима на ангажовању на осно
ву кога се пружа уверавање, његов
близак сродник и фирма нису ко
рисници фонда;
(б) интерес који фонд има код клијента
о коме се пружа уверавање није ма
теријално значајан за укупан фонд;
(ц) Фонд није у могућности да врши значајан утицај на клијента о коме се пружа
уверавање; и
(д) члан тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање или фирма не
поседују значајан утицај на одлуке о улагању које се тичу финансијског интереса
код клијента о коме се пружа уверавање.
290.110 Треба размотрити да ли претња по основу личног интереса може настати по основу
финансијских интереса појединаца који нису у тиму који ради на ангажовању на
 основу кога се пружа уверавање и њихових блиских сродника и чланова уже породице.
Ти појединци би могли да буду:
• партнери и њихови блиски сродници, који нису чланови тима на ангажовању на
основу кога се пружа уверавање;
• партнери и запослени руководиоци који клијенту о коме се пружа уверавање пружају
друге услуге; и
• појединци који имају блиске личне односе са чланом тима на ангажовању на основу
кога се пружа уверавања.
Да ли интереси тих појединаца могу да створе претњу по основу личног интереса,
зависиће од чинилаца као што су:
• организациона, оперативна и извештајна структура фирме; и
• природа односа између тих појединаца и члана тима на ангажовању на основу кога се
пружа уверавање.
Значај те претње треба проценити в> ако претња није очигледно безиачајна, треба
размотрити и применити неопходне мере заштите, ради свођења
гажовању биле би да фирма или фирме у мрежи отуђе индиректан интерес у целости,
или његов значајан део, тако да преостали интерес више не буде материјално значајан.
290.115Уколико фирма или фирма у мрежи поседују финансијски интерес код ентитета који
има контролни интерес у клијенту ревизије финансијских извештаја, претња настала по
основу личног интереса била би толико значајна да никаква мера заштите не би могла да
сведе ту претњу на прихватљив ниво. Једина примерена мера која би омогућила фирми да
ради на том ангажовању била би да фирма или фирме у мрежи отуђе индиректан интерес у
целости, или његов значајан део, тако да преостали интерес више не буде материјално
значајан.
290.116Уколико пензиони фонд фирме, или фирме у мрежи има финансијски интерес код
клијента ревизије, може настати претња по основу личног интереса. Сходно томе, значај
сваке тако настале претње треба проценити, и ако та претња није очигледно безначајна, треба
размотрити и применити неопходне мере заштите за отклањање претње или њено свођење на
нрихватљив ниво.
290.117Ако други партнери, укључујући партнере који нису укључени у ангажовање на
основу кога се пружа уверавање, или њихови блиски сродници, у канцеларији у којој водећи
партнер на ангажовању* ради на пословима ревизије, имају директан финансијски интерес
или материјално значајан индиректан финансијски интерес код клијента ревизије, претња
настала по основу личног интереса би била толико значајна да никакве мере заштите не би
могле да сведу ту претњу на прихватљив ниво. Сходно томе, ти други партнери, или њихови
блиски сродници, не би требало да поседују никакав финансијски интерес код клијента
ревизије.
290.118Канцеларија у којој водећи партнер на
ангажовању радл на пословима реви
зије, не мора том партнеру да буде ма
тична. Сходно томе, кад је водећи
партнер на ангажовању смештен у кан
целарији различитој од оне у којој су
смештени други чланови тима на ан
гажовању на основу кога се пружа уве
равање, код одређивања којој канцела
рији је додељен партнер који спроводи
ревизијско ангажовање, треба корис
тити просуђивање.
290.119Ако други партнери и запослени на ру
ководећим положајима, сем оних чије
је учешће очигледно безначајно,
 пружају клијенту ревизије друге услуге
на основу којих се не пружа уверавање,
а они, или њихови блиски сродници,
имају директан финансијски интерес,
или материјално значајан индиректан
финансијски интерес код клијента ре
визије, претња настала по основу
личног интереса била би толико
значајна да никаква мера заштите не
би могла да сведе ту претњу на прих
ватљив ниво. Сходно томе, то особље
или њихови блиски сродници не би
требало да имају финансијске интересе
код таквог клијента ревизије.

290.120Финансијски интерес код клијента ре

визије, који има блиски сродник (а)
партнера канцеларије у име које во
дећи партнер на ангажовању обавља
ревизију или (б) партнера или запосле
ног на руководећем положају, који
клијенту ревизије пружа друге услуге
на основу којих се не пружа уверавање.
не сматра се интересом који ствара не
прихватљиву претњу, под условом да
тај интерес потиче од његових права
по основу рада (на пример право на
пензију или могуђност стицања акци
ја), а тамо где је то неопходно, приме
њују се одговарајуће мере заштите за
свођењс претњи независности на прих
ватљив ниво.
290.121Претња по основу личног интереса
може настати ако фирма, фирма у
мрежи или члан тима на ангажовању
на основу кога се пружа уверавање по
седују интерес код неког правног лица,
код кога клијент ревизије, или дирек
тор, функционер или контролни влас
ник такође поседују интерес. Независ
ност у погледу клијента ревизије није
доведена у питање ако наведени интере
си фирме, фирме у мрежи или члана ти
ма на ангажовању на основу кога се
пружа уверавање, као и интереси кли
јента ревизије. директора, функционера
или контролног власника тог правног
лица нису материјално значајни и кли
јент ревизије не може да врши значајан
утицај на то правно лице. Ако је интерес
материјално значајан, било за фирму,
фирму у мрежи или за клијента ревизије,
а клијент ревизије може да врши
значајан утицај на то правно лице, ни
какве мере заштите нису одговарајуће за
свођење те претње на прихватљив ниво, и фирма илц фирма у мрежи треба да отуђи тај
интерес или одбије ангажовање на основу кога се пружа уверавање. Било који члан
 тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање са таквим материјално
значајним интересом треба:
(а) да отуђи тај интерес;
(б) да отуђи значајан део тог интереса,
тако да преостали интерес више не
буде материјално значајан; или
(ц) да се повуче из ревизије.

Одредбе применљиве на клијенте којима се пружа уверавање, а који нису клијенти

ревизије фииансијских извеппаја
290.122 Уколико фирма поседује директан финансијски интерес код клијента о коме се пружа
уверавање, а који није клијент ревизије финансијских извештаја, претња настала по
основу личног интереса била би толико значајна да никакве мере заштите не би могле
да сведу ту претњу на прихватљив ниво. Сходно томе, отуђење финансијског интереса
била би једина одговарајућа мера која би фирми омогућила обављање тог ангажовања.
290.123Уколико фирма поседује материјално значајан индиректан финансијски интерес код
клијента о коме се пружа уверавање, а који није клијент ревизије. такође настаје
претња по основу ллчног интереса. Једина примерена мера која би омогућила фирми
да ради на том ангажовању била би да фирма отуђи индиректан интерес у целости, или
његов значајан део, тако да преостали интерес више не буде материјално значајан.

290.124Уколико фирма поседује материјално значајан финансијски интерес код правног лица
које поседује контролни интерес код клијента о коме се пружа уверавање, а који није клијент
ревизије, претња настала по основу личнот ингереса била би тако значајна да никаЈхва мера
заштите не би могла да сведе ту претњу на прихватљив ниво. Једина иримерена мера која би
омогућила фирми да ради на том ангажовању била би да фирма отуђи индиректан интерес у
целости, или његов значајан део, тако да преостали интерес више не буде материјално
значајан.
290.125Када се издаје извештај са ограниченом употребом за неко ангажовање на основу кога
се пружа уверавање, а које није ревизијско ангажовање, изузеци одредби параграфа 290.106
до 290.110 и од 290.112 до 290.124 дати су у параграфу 290.19.

Зајмови и гаранције
290.126Зајам, или гаранција зајма, одобрени
фирми од стране клијента о коме се
пружа уверавање, а који је банка или
слична институција, не стварају прет
њу независности, под условом да су
одобрени у складу са уобичајеним про
цедурама, условима и захтевима одоб
■ равања, као и другим условима и захтевима, као и да зајам није материјално значајан
за фирму нити за клијента о коме се пружа уверавање. Ако је зајам материјално
значајан за клијента о коме се пружа уверавање или за фирму, могућеје да се применом
мера зашгите та претња по основу личног интереса смањи на прихватљив ниво. Те
мере заштите могу обухватати ангажовање другог професионалног рачуновође који
није запослен у фирми или фирми у мрежи, ради преглед урађеног посла.
290.127 Зајам, или гаранција зајма, одобрени члану тима на ангажовању на основу кога се
пружа уверавање, или његовом блиском сроднику од стране клијента о коме се пружа
уверавање, а клијент је банка или слична институција, неће створити претњу
независности, под условом да је зајам одобрен у складу са уобичајеним процедурама,
условима и захтевима одобравања. Примери таквих зајмова укључују зајмове
гарантоване хипотеком на кућу, банковна прекорачења, зајмове за набавку кола и
потражна салда кредитних картица.
290.128Слично томе, депозити или брокерски рачуни фирме или члана тима на ангажовању
на основу кога се пружа уверавање, код клијента о коме се пружа уверавање, а клијент
је банка, брокер или слична институција, неће створити претњу независности, ако се

тај депозит или рачун држе по уобичајеним тржишним условима.

290.129Уколико фирма или члан тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање
одобри зајам клијенту о коме се пружа уверавање, а клијент није банка или слична
институција, или пружа гаранцију при задужењу клијента о коме се пружа уверавање,
претња настала по основу личног интереса била би толико значајна да никаква мера
заштите не би могла да сведе ту претњу на прихватљив ниво, осим уколико је тај зајам
или гаранција материјално безначајан за фирму, односно члана тима на ангажовању на
основу кога се пружа уверавање, као и за клијента о коме се пружа уверавање.
290.130Слично томе, уколико фирма или члан тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање добију зајам или гаранцију зајма од клијента о коме се пружа уверавање, а клијент
није банка нити слична институција, настала претња по основу личног интереса била би
толико значајна да никаква мера заштите не би могла да сведе ту претњу на прихватљив ниво,
осим уколико је тај зајам или гаранција материјално безначајан за фирму, односно члана тима
на ангажовању на основу кога се пружа уверавање, као и за клијента о коме се пружа
уверавање.
290.131Примери дати у параграфима 290.126 до 290.130 односе се на зајмове и гаранције
између фирме и клијента коме се пружа уверавање. У случају ангажовања ревизије
финансијских извештаја, одредбе се примењују за фирму, све фирме у мрежи и за клијенте
ревизије.
Блиски пословни односи са клијентима о којима се пружа уверавање
290.132Близак пословни однос између фирме
или члана тима на ангажовању на ос
нову кога се пружа уверавање и клијен
та о коме се пружа уверавање или ње
говог руководства, или између фирме,
фирме у мрежи и клијента ревизије фи
нансијских извештаја, укључује комер
цијални или заједнички финансијски интерес који може да створи претње по основу
личног интереса и застрашивања. Следе примери таквих односа:
• Поседовање материјално значајног финансијског интереса у заједничком подухвату са
клијентом о коме се пружа уверавање или са власником који има контролни пакет,
директором, функционером или другим појединцем на вишој руководећој функцији код тог
клијента;
• Аранжмани на основу којих се једна или више услуга или производа фирме комбинују са
једном или више услуга или производа клијента о коме се пружа уверавање, као и
рекламирање таквих комбинација са позивом на обе стране; и
• Аранжмани у вези са дистрибуцијом или маркетингом, по којима фирма ради као
дистрибутер или промотер производа или услуга клијента о коме се пружа уверавање, или
клијент о коме се пружа уверавање ради као дистрибутер или промотер производа или услуга
фирме.
У случају клијента ревизије, осим у случајевима када је финансијски интерес материјално
безначајан а пословни однос очигледно безначајан за фирму, фирму у мрежи и за клијента
ревизије, никакве мере заштите не би могле да сведу претњу на прихватљив ниво. У случају
клијента о коме се пружа уверавање, а који није клијент ревизије, осим у случајевима када је
финансијски интерес материјално безначајан a пословни однос очигледно безначајан за
фирму и за клијента о коме се пружа уверавање, никакве мере заштите не би могле да сведу
ту претњу на прихватљив ниво. Сходно томе, у обе ове ситуације, једине могуће мере које се
могу предузети су:
(а) прекид пословног односа;
(б) смањење обима односа тако да по
стане очигледно безначајним на
такав начин да и финансијски ин
терес постане материјално без
начајан; или
(ц) одбијање обављања ангажовања на основу кога се пружа уверавање.
Осим у случајевима када је такав финансијски интерес материјално безначајан, а
пословни однос очигледно безначајан за чланове тима на ангажовању на основу кога се
пружа уверавање, једина адекватна мера заштите би била одстрањење релевантног
појединца из тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање.
290.133 Када се ради о клијенту ревизије финансијских извештаја, пословни односи који
подразумевају интерес који има фирма, фирма у мрежи или члан тима на ангажовању
на основу кога се пружа уверавање, односно његови блиски сродник код блиско
контролисаних правних лица, при чему клијент ревизије, односно његов директор или
функционер, или било која група у оквиру клијента, такође поседују интерес код тог
правног лица, такав случај неће створити претњу независности под условом:
(а) да је тај однос очигледно без
начајан за фирму, фирму у мрежи
и за клијента ревизије;
(б) да постојећи интерес није матери
јално значајан за улагача, или гру
пу улагача; и
(ц) да тај интерес не даје улагачу, или групи улагача могућност да контролишу блиско
контролисано правно лице.
290.134 Набавка робе и услуга од клијента о коме се пружа уверавање од стране фирме (или
од клијента ревизије финансијских извештаја од стране фирме у мрежи) или члана тима
на ангажовању на основу кога се пружа уверавање, начелно неће ствсрити претњу
независности, под условом да је та трансакција у оквиру уобичајеног пословања и на
вољној основи. Међутим, те трансакције могу бити такве природе или обима да
стварају претњу по основу личног интереса. Ако настала претња није очигледно
безначајна, треба размотрити и применити неопходне мере заштите за свођење те
претње на прихватљив ниво. Те мере заштите могу укључити:
• отклањање те трансакције, или смањење њеног обнма;
• одстрањење релевантног појединца из тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање; или
• разматрање проблема са лицима овлашћеним за управљање, као што је то Комисија
за ревизију у оквнру клијента.

Породични и лични односи

290.135Породични и лични односи између члана тима на ангажовању на основу кога се
пружа уверавање и директора, функционера или неких лица запослених код клијента о коме
се пружа уверавање, у зависности од њихове улоге, могу створити претње по основу личног
интереса, фамилијарности или застрашивања. Практично је немогуће покушати детаљно
описати значај претњи које такви односи могу да створе. Значај зависи од низа чинилаца,
укључујући појединачне одговорности у вези са ангажовањем на основу кога се пружа
уверавање, блискост односа и улогу члана породице или другог појединца према клијенту о
коме се пружа уверавање. Сходно томе, постоји широк спектар околности које ће захтевати
процену, као и мера заштите које треба применити ради свођења те претње на прихватљив
ниво.
290.136Кадаје блиски сродник члана тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање
директор, функционер или службеник код клијента о коме се пружа уверавање, налази се на
положају који му омогућава да врши директан и значајан утицај на предмет ангажовања на
основу кога се пружа уверавање, или ако је био на таквом положају током било ког периода
покривеног тим ангажовањем, претње независности се могу смањити на прихватљив ниво
искључиво одстрањењем тог појединца из тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање. Блискост односа је таква да никаква друга мера заштите не би могла да сведе
претњу независности на прихватљив ниво. Ако се ова мера заштите не примени, једини
одговарајући правац акције је повлачење из ангажовања на основу кога се пружа уверавање.
На пример, када се ради о ревизији финансијских извештаја, ако је супружник члана тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање запослен на положају који му омогућава
директан и значајан утицај на вођење рачуноводствене евиденције клијента ревизије, или на
састављање финансијских извештаја, претња независности се може смањити на прихватљив
ниво искључиво одстрањењем тог појединца из тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање.
290.137 Када је члаи уже породице члана тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање директор, функционер или запослен клијента о коме се пружа уверавање, на
положају који му омогућава директан и значајан утицај на предмет ангажовања на
основу кога се пружа уверавање, могу да настану претње независности. Значај тих
претњи ће зависити од чинилаца као што су:
• положај члана уже породице у организацији клијента; и
• улога тог професионалца у тиму на ангажовању на основу кога се пружа уверавање.
Значај тих претњи треба проценити, и ако претња није очигледно безначајна, треба
размотрити и применити неопходне мере заштите за смањење те претње на прихватљив
ниво. Те мере заштите могу да обухвате:
• одстрањење тог појединца из тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање;

• где је то могуће, структурирање одговорности тима на ангажовању на основу кога се

пружа уверавање, тако да се тај професионалац не бави материјом која је у делокругу
одговорности члана њетове уже породице; или
• постојање политике и поступака којима се особље овлашћује да вишим нивоима
унутар фирме саопштава сва питања у вези са независношћу и објективношћу, која могу бити
од њиховог интереса.
290.138 Када је блиски сродник члана тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање директор, функционер или запослен клијента о коме се пружа уверавање, на
положају који му омогућава директан и значајан утицај на предмет ангажовања на
основу кога се пружа уверавање, могу да настану претње независности. Значај тих
претњи ће зависити од чинилаца као што су:
• положај блиског сродника у организацији клијента; и
• улога тог професионалца у тиму на ангажовању на основу кога се пружа уверавање.
Значај тих претњи треба проценити, и ако претња није очигледно безначајна, треба
размотрити и применити неопходне мере заштите за смањење те ■ претње на
прихватљив ниво. Те мере заштите могу да обухвате:
• одстрањење тог појединца из тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање;
• где је то могуће, структурирање одговорности тима на ангажовању на основу кога се
пружа уверавање, тако да се тај професионалац не бави материјом која је у делокругу
одговорности његовог блиског сродника; или
• постојање политике и поступака којима се особље овлашћује да вишим нивоима
унутар фирме саопштава сва питања у вези са независношћу и објективношћу, која
могу бити од њиховог интереса.
290.139 Поред тога, претње по основу личног интереса, блискости или застрашивања могу да
настану и када лице, које није блиски сродник нити члан уже породице члана тима на
 ангажовању на основу кога се пружа уверавање, има близак однос са чланом тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање, а директорје или функционер, односно
запослен код клијента о коме се пружа уверавање, а на положају који му омогућава
директан и значајан утицај на предмет ангажовања на основу кога се пружа уверавање.
Због тога, чланови тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање су
одговорни за идентификовање свих таквих лица, као и за релевантне консултације у
складу са поступцима фирме. Процена значаја свих насталих претњи и прикладних
мера заштите за отклањање претњи, односно њихово смањење на прихватљив ниво
укључује разматрање питања као што је блискост односа и улога тог појединца у
организацији клијента о коме се пружа уверавање.
290.140Треба размотрити да ли претње по основу личног интереса, блискости или
застрашивања могу да настану из личног или породичног односа између
партнера или запосленог у фирми који није члан тима на ангажовању на основу кога се
пружа уверавање, са директором, функционером или запосленим лицем код клијента о
коме се пружа уверавање, на положају који му омогућава директан и значајан утицај на
предмет ангажовања на основу кога се пружа уверавање. Због тога су партнер и
запослени у фирми одговорни за идентификовање свих таквих односа, и за релевантне
консултације у складу са поступцима фирме. Процена значаја свих насталих претњи и
прикладних мера заштите за отклањање претњи, односно њихово смањење на
прихватљив ниво укључује разматрање питања као што је блискост односа. сарадња
професионалца из фирме са тимом на ангажовању на основу кога се пружа уверавање,
положај појединца унутар фирме и улога тог појединца у организацији клијента о коме
се пружа уверавање.
290.141 Ненамерно кршење одредби овог одељка, које се односе на породичне и личне
односе, неће умањити независност фирме или члана тима на ангажовању на основу
кога се пружа уверавање, када:
(а) фирма има утврђене политике и поступке које од свих професионалаца захтевају да
правовремено извештавају фирму о свим прекршајима који настају услед промена
статуса запослења њихових блиских сродника или чланова уже породице, или
других личних односа који стварају претње независности;
(б) одговорности тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање су тако
структурисане да тај професионалац не обрађује питања у делокругу
одговорности лица са којим је он повезан или са којим има лични однос; у
супротном, фирма правовремено одстрањује тог професионалца са ангажовања на
основу кога се пружа уверавање; и
(ц) додатна пажња се посвећује прегледу посла који је обавио тај професионалац.
290.142Када дође до ненамерног кршења одредби овог одељка у погледу породичних и
личних односа, фирма треба да размотри да ли треба да примени неке мере заштите. Те
мере заштите могу да обухвате:
• ангажовање другог професионалног рачуновође који није учествовао у ангажовању
на основу кога се пружа уверавање, да прегледа посао које је обавио члан тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање; или
• искључивање тог појединца из процеса доношења суштинских одлука у вези са
ангажовањем на основу кога се пружа увсравање.
Запошљавање код клијената о којима се пружа уверавање
290.143 Независност фирме или члана тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање може бити угрожена ако је директор, функционер или запослен код клијента
о коме се пружа уверавање на положају који му омогућава директан и значајан утицај
на предмет ангажовања на основу кога се пружа уверавање, претходно био члан тима
на ангажовању на основу кога се пружа уверавање или партнер фирме. Те околности
могу да узрокују претње по основу личног интереса, блискости и застрашивања,
нарочито када постоје значајне везе између тог појединца и његове раније фирме.
Слично томе, независност члана тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање може бити угрожена када учествује у ангажовању на основу кога се пружа
 уверавање, при чему зна или има разлога да верује, да ће се, или да се може запослити
код клијента о коме се пружа уверавање у неко будуће време.
290.144 Уколико се члан тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање, партнер,
или бивши партнер фирме запослио код клијента о коме се пружа уверавање, значај
насталих претњи по основу личног интереса, блискости или застрашивања зависиће од
следећих фактора:
(а) положаја који то лице заузима код
клијента о коме се пружа уверавање.
(б) обима у коме ће то лице бити ук
ључено у сарадњу са тимом на ан
гажовању на основу кога се пружа
уверавање.
(ц) дужине временског периода од тренутка када је то лице било члан тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање, односно радило у фирми.
(д) ранијег положаја које је то лице имало у тиму на ангажовању на основу кога се
пружа уверавање, или у фирми.
Значај те претње треба проценити и, ако претња није очигледно безначајна, треба размотрити
и применити мере заштите за свођење те претње на прихватљив ниво. Те мере заштите могу
укључити:
• разматрање примерености или нсопходности измене плана рада у вези ангажовања на
основу кога се пружа уверавање;
• одређивање чланова тима за ангажовање на основу кога се пружа уверавање, који имају
довољно искуство у односу на лице које се запослило код клијенту о коме се пружа
уверавање;
• ангажовање другог професионалног рачуновође који није био члан тима на ангажовању на
основу кога се пружа уверавање, ради прегледа урађеног или пружања других потребних
консултација; или
• спровођење контроле квалитета ангажовања на основу кога се пружа уверавање.
У свим случајевима, неопходне су све следеће мере за свођење те претње на прихватљив
ниво:
(а) релевантно лице које је у питању нема право ни на какве бенефиције, нити исплате од
стране фирме, сем када се оне врше у складу са фиксним, унапред утврђеним
аранжманима. Поред тога, било који износ који се дугује том појединцу не би требало да
буде од толиког значаја да угрожава независност фирме.
(б) релевантно лице које је у питању не учествује нити делује тако да изгледа као да
учествује, у пословима фирме или у у другим професионалним активностима.
290.145 Претња по основу личног интереса настаје када члан тима на ангажовању на бснову
кога се пружа уверавање учествује у таквом ангажовању, знајући или имајући разлога
да верује, да ће се, или да се може запослити код клијента о коме се пружа уверавање у
неко будуће време. Ова претња се може смањити на прихватљив ниво применом свих
следећих мера заштите:
(а) политике и поступака који од поје
динца захтевају да извести фирму
када улази у озбиљне преговоре
око запослења код клијента о коме
се пружа уверавање.
(б) одстрањења тог појединца из ан
гажовања на основу кога се пружа
уверавање.
Поред тога, треба размотрити неопходност независног прегледа свих значајних
просуђивања које је тај појединац вршио у току ангажовања.
Донедавни рад код клијента о коме се пружа уверавање
290.146 Ангажовање ранијег руководиоца, директора или запосленог код клијента о коме се
пружа уверавање као члана тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање,
 може створити претње по основу личног интереса, самоконтроле и присности. Ово ће
нарочито бити актуелно ако члан тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање треба да извештава о, на пример. суштинским питањима за која је био
задужен, или о елементима финансијских извештаја за које је био одговоран док је био
запослен код клијента о коме се пружа уверавање.
290.147Уколико је током периода обухваћеног извештајем о уверавању, члан тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање радио као руководилац или директор
клијента о коме се пружа уверавање, или је био запослен на положају који му је
омогућавао директан и значајан утицај на предмет ангажовања на основу кога се пружа
уверавање, настала претња би била толико значајна да никакве мере заштите не би
могле да је смање на прихватљив ниво. Сходно томе, такво лице не треба укључивати у
тим на ангажовању на основу кога се пружа уверавање.
290.148 Уколико је пре периода обухваћеног извештајем који садржи уверавање, члан тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање радио као функционер или директор
клијента о коме се пружа уверавање, или је био запослен на положају који му је
омогућавао директан и значајан утицај на предмет ангажовања на основу кога се пружа
уверавање, то може да створи претње по основу личног интереса, самоконтроле и
блискости. На пример, претње би настале ако одлука коју је донео, или посао који је
обавио тај појединац у периоду док је био запослен код клијента о коме се пружа
уверавање, треба да буду процењени у текућем периоду као део ангажовања на основу
кога се пружа уверавање. Значај тих претњи ће зависити од чинилаца као што су:
• положај који је тај појединац имао код клијента о коме се пружа уверавање;
. • дужина времена периода од тренутка када је тај појединац напустио клијента о коме
се пружа уверавање; и
• улоге коју тај појединац има у тиму на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање.
Значај претњи треба проценити и, ако те претње нису очигледно безначајне, треба
размотрити и применити неопходне мере заштите ради њиховог свођења на
прихватљив ниво. Те мере заштите могу да обухвате:
• ангажовање другог професионалног рачуновође ради прегледа посла који је урадио
тај појединац у оквиру тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање, или
прибављање других потребних консултација; или
• разматрање тог питања са лицима овлашћеним за управљање, као што је Комисија за
ревизију клијента.
Рад у својству руководиоца или директора у управним органима клијента о коме се
пружа уверавање
290.149 Уколико је партнер или запослени фирме ангажован као руководилац или директор у
управним органима клијента о коме се пружа уверавање, настале претње по основу
самоконтроле и личног интереса би биле толико значајне да никаква мера заштите не
би могла да их смањи на прихватљив ниво. Када је у питању ангажовање ревизије
финансијских извештаја, уколико партнер, или запослени фирме у мрежи, треба да
буде ангажован као функционер или директор у управним органима клијента о коме се
пружа уверавање, настале претње би биле толико значајне да никаква мера заштите не
би могла да их сведе на прихватљив ниво. Сходно томе, ако такав појединац треба да
прихвати такав положај, једина права одлука је да се ангажовање одбије, односно да се
фирма повуче из ангажовања на основу кога се пружа уверавање.
290.150Положај секретара компаније има у различитим законодавствима различите
импликације. Његове обавезе могу варирати од административних обавеза, као што је
руковођење особљем и вођење евиденције и регистара компаније, до различитих обавеза као
што је обезбеђивање да се компанија придржава прописа или пружање савета у вези са
питањима корпоративног управљања. Начелно, тај положај подразумева велики степен
повезаности са правним лицем и може створити претње по основу самоконтроле и заступања.
290.151Уколико је партнер или лице запослено у фирми, или фирми у мрежи, ангажован као
секретар код клијента ревизије финансијских извештаја, настале претње по основу
самоконтроле и заступања би начелно биле толико значајне, да никаква мера заштите не би
могла да их сведе на прихватљив ниво. Када је таква пракса дозвољена локалним законским
прописима, професионалним правилима или праксом, обавезе и преузете функције треба
orраничити на функције које су рутинске и формалноадминистративне природе, као што су
израда записника и вођење рачуна о законом прописаним извештајима.
290.152Рутинске административне услуге за
подршку функцији секретара компа
није, или саветодавни послови у вези
административних питања у над
лежности секретара компаније, се
начелно не сматрају нарушавањем не
зависности, под условом да руковод
ство клијента донеси све релевантне
одлуке.
Дугогодишња сарадња вишег особља са клијентом о коме се пружа уверавање
Опште одредбе
290.153Учествовање истог вишег особља у ан
гажовању на основу кога се пружа уве
равање, у дужем временском периоду
може да створи претњу по основу
блискости. Значај претње ће зависити
од фактора као што су:
• дужина времена током којегје то лице било члан тима на ангажовању на основу кога
се пружа уверавање;
• Улога лица у тиму на ангажовању на основу кога се пружа уверавање;
• структура фирме; и
• природа ангажовања на основу кога се пружа уверавање.
Значај претњи треба проценити и, ако претње нису очигледно безначајне, треба
размотрити и применити мере заштите за њихово смањење на прихватљив ниво. Те
мере заштите могу укључити:
• замену вишет особља у тиму на ангажовању на основу кога се пружа уверавање;
• ангажовање другог професионалног рачуновође, који није био члан тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање, ради прегледа посла који је обавило више
особље, или прибављања других потребних консултација; или
• независне интерне контроле квалитета.

Клијенти ревизије финансијских извештаја који су правна лица котирана на берзи

290.154 Ангажовање истог водећег партнера на ревизијском ангажовању или истог лица
одговорног за испитивање коитроле квалитета ангажовања током дужег периода,
може створити претњу по основу блискости. Ова претња је нарочито значајна у
контексту ревизије правних лица котираних на берзи и у таквим ситуацијама треба
применити мере заштите за смањење тих претњи на прихватљив ниво. Сходно томе, за
114
ревизију финансијских извештаја правних лица котираних на берзи:
(а) партнера ангажовању и лице одго
ворно за испитиван^е контроле квалитета ангажовања након рада на
овим позицијама или комбинацији
ових позиција треба заменити на
 кон унапред одређеног периода,
обично не дужег од седам година; и
(б) ова лица која су замењена након од
ређеног периода не треба да учеству
је у раду на ревизијском ангажовању
док не истекне додатни временски
период који је обично две године.
290.155Када клијент ревизије финансијских извештаја постане правно лице котирано на
берзи, приликом одређивања када одређени појединац треба да буде замењен, треба
размотрити дужину времена у којем је радио као партнер на ангажовању или лице одговорно
за испитивање контроле квалитета ангажовања тог клијента. Међутим, то лице може да
настави да ради као партнер на ангажовању или лице одговорно за испитивање контроле
квалитета ангажовања још две године пре него што буде замењен.
290.156Иако партнера на ангажовању и лице одговорно за испитивање контроле квалитета
ангажовања треба заменити након унапред дефинисаног периода, одређени степен
флексибилности у вези са временом замене може бити не

опходан у одређеним околностима. Примери таквих околности укључују:

• ситуације у којима је континуитет рада појединца од посебног значаја за клијента
ревизије финансијских извештаја, на пример, када ће доћи до значајне промене структуре
клијента ревизије, које би се иначе подударале са заменом партнера на ангажовању; и
• ситуације у којима због величине фирме ротација није могућа или не представља
одговарајућу меру заштите.
У свим таквим околностима када се не изврши замена након унапред дефинисаног
периода, треба применити еквивалентне мере заштите за свођење свих претњи на
прихватљив ниво.
290.157 Када фирма има свега неколико лица са неопходним знањем и искуством за функцију
водећег партнера на ангажовању или лица одговорног за испитивање контроле
квалитета ангажовања код клијента ревизије финансијских извештаја који је правно
лице котирано на берзи, замена можда неће бити одговарајућа мера заштите. У тим
околностима фирма треба да примени друге мере заштите за смањење те претње на
прихватљив ниво. Те мере заштите би обухватиле ангажовање новог професионалног
рачуновође, који није био повезан са тимом на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање, ради прегледа урађеног посла, или ради пружања потребних консултација.
Тај појединац може бити лице ван фирме, или лице из фирме које није на други начин
било повезано са тимом на ангажовању на основу кога се пружа уверавање.

Пружање других услуга клијентима о којима се пружа уверавање

290.158 Фирме су традиционално пружале својим клијептима о којима се пружа уверавање
низ других услуга на основу којих се не пружа уверавање, а које су усклађене са
њиховим искуством и њиховом стручношћу. Клијенти о којима се пружа уверавање
поштују користи од ангажовања тих фирми, које добро познају пословање клијента и
уносе своје знање и искуство и у другим областима. Штавише, пружање таквих услуга,
на основу којих се не пружа уверавање, често омогућава тиму на ангажовању на основу
кога се пружа уверавање да прибави информације о делатности и пословању клијента,
које су корисне за ангажовање на основу кога се пружа уверавање. Што је разумевање
пословања клијента о коме се пружа уверавање веће, то ће тим на ангажовању на
основу кога се пружа уверавање боље разумети поступке и контроле клијента, као и
пословне и финансијске ризике са којима се суочава. Пружање услуга на основу којих
се не пружа уверавање може, међутим, да створи претње независности за фирму,
фирму у мрежи или за чланове тима на ангажовању, нарочито у погледу потенцијалних
претњи нарушавања независности. Сходно томе, неопходно је проценити значај
 Видети Тумачеље 200301.
свих претњи насталих пружањем таквих услуга. У неким случајевима може бити
могуће да се отклони или смањи настала претња, гтрименом мера заштите. У другим
случајевима, никакве мере заштите нису расположиве за свођење те претње на
прихватљив ниво.
290.159Следеће активности начелно узрокују
претње по основу личног интереса или
самоконтроле, које су толико значајне
да би само избегавање тих активности.
или одбијање обављања ангажовања
на основу кога се пружа уверавање,
свело те претње на прихватљив ниво:
• одобравање, обављање или извршавање трансакција, или вршење других овлашћења
у име клијента о коме се пружа уверавање, односно поседовање овлашћења за то;
• одређивање које препоруке фирме клијент треба да спроведе; и
• подношење извештаја носиоцима управљања у име руководства.
290.160Примери дати у параграфима 290.166
до 290.205 дају се у контексту других
услуга клијенту о коме се пружа увера
вање. Потенцијалне претње независ
ности најчешће настају кад се услуге на
основу којих се не пружа уверавање
пружају клијенту ревизије финансијс
ких извештаја. Финансијски извештаји
правног лица пружају финансијске ин
формације о широком спектру трансакција и догађаја који су утицали на то правно
лице. Предмет питање других услуга на основу којих се пружа
уверавање, међутим, може бити orpa
ничене природе. Претње независности
могу, такође настати када фирма
пружа услуге у вези са предметом ангажовања на основу кога се пружа уверавање, а
које није ревизија финансијских извештаја. У таквим случајевима, пажњу треба
обратити на то да ли значај укључености фирме у информације о конкретном предмету
ангажовања ствара претње по основу самоконтроле, као и да ли се претње
независности могу свести на прихватљив ниво применом мера заштите, односно да ли
ангажовање треба одбити. Када услуга на основу које се не пружа уверавање није
повезана за предметом ангажовања на основу кога се пружа уверавање, а које није
ревизија, претње независности ће, у начелу, бити очигледно безначајне.
290.161 Следеће активности могу такође да створе претње по основу самоконтроле или
личног интереса:
• располагање имовином клијента о коме се пружа уверавање;
• вршење надзора над запосленима код клијента о коме се пружа уверавање, у
обављању њихових уобичајених свакодневних активности; и
• састављање изворних докумената или креирање података о насталим пословним
догађајима, у електронској или другој форми (на пример, налози за набавку, евиденције о
раду, наруџбенице купаца).
Значај свих насталих претње треба проценити и, ако претња није очигледно
безначајна, треба размотрити и применити неопходне мере заштите за отклањање те
претње или њено свођење на прихватљив ниво. Те мере заштите могу укључити:
• обезбеђивање да особље које пружа такве услуге не учествује у ангажовању на
основу кога се пружа уверавање;
• ангажовање другог професионалног рачуновође ради консултација о потенцијалном
утицају тих активности на независност фирме и тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање; или
• друге значајне мере заштите успостављене националном регулативом.
290.162Нови развој у пословању, еволуција финансијских тржишта, брзе промене
информационе технологије и последице на руководство и контролу, чине немогућим да се
сачини потпуна листа свих ситуација када пружање услуга клијенту о коме се пружа
уверавање, a на основу којих се не пружа уверавањс. може да створи претње независности,
као и различитих мера заштите које могу да отклоне те претње или да их сведу на
прихватљив ниво. Начелно, међутим, фирма може пружати друге услуге, поред ангажовања
на основу кога се пружа уверавање, под условом да су све претње независности смањене на
прихватљив ниво.
290.163Следеће мере заштите могу бити нарочито значајне за смањење претњи, створених
пружањем услуга на основу којих се не пружа уверавање, клијентима о којима се пружа
уверавање. на прихватљив ниво:
• постојање политнка и поступака за спречавање професионалног особља да доноси
одлуке у име клијента о коме се пружа уверавање, или да преузима одговорност за
такве одлуке;
• разматрање питања независности у вези са пружањем услуга на основу којих се не пружа
уверавање, са носиоцима управљања. као што је то Одбор ревизора клијента;
• постојање политике код клијента о коме се пружа уверавање, везане за надзор над услугама
фирме, на основу којих се не пружа уверавање;
• ангажовање другог професионалног рачуновође ради консултација о могућем утицају
ангажовања на основу кога се не пружа уверавање на независност члана тима на ангажовању
на основу кога се пружа уверавање и фирме;
• ангажовање другог професионалног рачуновође изван фирме, ради пружања уверавања о
посебним аспектима ангажовања на основу кога се пружа уверавање;
• прибављање потврде да клијент о коме се пружа уверавање прихвата одговорност за
резултате посла који је обавила фирма;
• обелодањивање носиоцима управљања, као што је Одбор за ревизију, природе и обима
наплаћених накнада; или
• обезбеђивање да особље, које пружа услуге на основу којих се не пружа уверавање, не
учествује у ангажовањима на основу којих се пружа уверавање.
164 Пре него што фирма прихвати ангажовање да, клијенту о коме се пружа уверавање,
пружи друге услуге на основу којих се не пружа уверавање. пажњу треба обратити на то
да ли би пружање такве услуге створило претњу независности. У ситуацијама када
створена претња није очигледно безначајна, ангажовање на основу кога се не пружа
уверавање треба одбити, осим ако се одговарајуће мере заштите могу применити за
уклањање те претње или њено свођење на прихватљив ниво.
290.165Пружање одређених услуга на основу
којих се не пружа уверавање може да
створи претње независности, толико
значајне да никаква мера заштите не
би могла да их уклони или смањи на
прихватљив ниво. Међутим, пружање
таквих услуга повезаном субјекту, фи
лијали, или у вези са одређеном пози
цијом финансијских извештаја тих
клијената, може бити дозвољено, ако
су, на основу аранжмана са повезаним
субјектом, филијалом, односно
аранжмана са другом фирмом у вези са
ревизијом одређене позиције финансијс
ких извештаја, све претње независности
фирме смањене на прихватљив ниво,
 или ако друга фирма поново изврши ус
луге на основу којих се не пружа увера
вање, у обиму неопходном за прихвата
ње одговорности за те услуге.

Вођење књига и састављање финансијских извештаја

290.166Помоћ клијенту ревизије финансијс
ких извештаја у вези са питањима као
што су вођење рачуноводствених еви
денција или састављање финансијских
извештаја, може да створи претњу по
основу самоконтроле, када ревизију
финансијских извештаја накнадно
врши иста фирма.
123
290.167Руководство клијента ревизије финансиј
ских извештаја је одговорно да обезбеди
вођење рачуноводствене евиденције и са
стављање финансијских извештаја, иако
оно може да захтева од фирме да му
пружи помоћ. Ако особље фирме или
фирме у мрежи, које пружа такву помоћ
доноси . руководеће одлуке, настала
претња по основу самоконтроле се не
може смањити на прихватљив ниво ни
каквим мерама заштите. Због тога то
особље не треба да доноси такве одлуке.
Примери таквих руководећих одлука
обухвата следеће:
• издаваше налога за књижење, или њихове измене, односно класификацију рачуна
или пословних догађаја, или вођење друге рачуноводствене евиденције, без добијања
одобрења од стране клијента ревизије финансијских извештаја;
• одобравање или потврђивање пословних нромена; и
• припрему изворних докумената или креирање података (укључујући одлуке везане
за претпоставке на основу којих се врши процењивање), односно измену тих докумената или
података.
290.168Процес ревизије укључује опширну са
радњу између фирме и руководства кли
јента ревизије. Током тога процеса, ру
ководство захтева и прима значајне
повратне информације у вези са таквим
питањима као што су рачуноводствена
начела и обелодањивање у финансијс
ким извештајима, примереност контро
ла и метода коришћених за одређивање
исказаних износа имовине и обавеза.
Техничка помоћ ове природе и савет клијентима ревизије у вези са рачуноводственим
начелима су погодна средства за промовисање објективног приказивања финансијских
извештаја. Пружање таквих савета у начелу не прети независности фирме. Слично
томе, процес ревизије може да обухвати помоћ клијенту ревизије у решавању проблема
усаглашавања салда на рачунима, анализи и прикупљању информација за извештавање
у складу са прописима, помоћ у састављању консолидованих финансијских извештаја
(укључујући рекласификацију прописаних извештаја, ради њиховог усклађивања са
рачуноводственим политикама групе компанија и преласка на другачији оквир
 извештавања, нпр. према Међународним рачуноводственим стандардима),
формулисање нацрта за обелодањивање позиција, предлагање корективних књижења и
пружање помоћи и савета у вези са састављањем локалних прописаних извештаја за
зависне субјекте. Те услуге се сматрају уобичајеним делом процеса ревизије и у
нормалним околностима не прете независности.

Опште одредбе
290.169 Примери из параграфа 290.170 до 290.173 указују на то да претње по основу
самоконтроле могу да настану ако је фирма укључена у вођење рачуноводствене
евиденција или састављање финансијских извештаја, а ти финансијски извештаји су
касније предмет ревизијског антажовања те фирме. Ово тумачење може да буде
подједнако применљиво у ситуацијама када предмет ангажовања на основу кога се
пружа уверавање нису финансијски извештаји. На пример, претња по основу
самоконтроле би могла да настане ако је фирма разрадила и саставила пројектоване
финансијске информације, а након тога пружила уверавање у вези са тим
пројектованим финансијским информацијама. Због тога, фирма треба да процени
значај било какве претње по основу самоконтроле, настале пружањем таквих услуга.
Ако претња по основу самоконтроле није очигледно безначајна, треба размотрити и
применити неопходне мере заштите за свођење те претње на прихватљив ниво.
Клијенти ревизије финансијских извештаја који нису праена лица котирана па берзи 290.170
Фирма или фирма у мрежи може клијенту ревизије финансијских извештаја који није котиран
на берзи да пружа рачуноводствене и књиговодствене услуге, укључујући услуге у вези са
израдом платних спискова, које су рутинске или механичке природе, под условом да је свака
настала претња по основу самоконтроле смањена на прихватљив ниво. Примери тих услуга
укључују:
• евидентирање пословних промена f за које клијент ревизије има од I ређену или
одобрену одговарајућ\ I класификацију рачуна;
• књижење контираних пословних промена у главној књизи клијентг ревизије;
• састављање финансијских извештаја на основу информација из закључног листа; и
I
• уношење пословних промена, које је одобрио клијент ревизије, у закључни лист.
Значај свих насталих претњи треба проценити и, ако претња није очигледно
безначајна, треба размотрити и применити неопходне мере заштите за смањење те
претње на прихватљив ниво. Те мере заштите могу укључити:
• одлуку да те услуге не врши члан тима на ангажовању на основу кога се пружа
уверавање;
• примену политика и процедура које појединцу који пружа такве услуге забрањују
доношење било каквих управљачких одлука у име клијента ревизије;
• захтев да изворне податке на основу којих се врши књижење у рачуноводству креира
клијент ревизије;
• захтев да основне претпоставке креира и одобрава клијент ревизије; или
• добијање одобрења од клијента ревизије за предложена књижења, односно за друге
промене које утичу на финансијске извештаје.
Клијепти ревизије фипапсијских извештаја који су ентитети котирани на берзи
290.171 Пружање рачуноводствених и књиговодствених услуга, укључујући услуге у вези са
израдом платних спискова и састављањем финансијских извештаја или финансијских
информација које чине основу за финансијске извештаје о којима се издаје ревизијски
извештај, за рачун клијента ревизије финансијских извештаја који је ентитет котиран
на берзи, може умањити независностфирме или фирме у мрежи, или барем деловати
као да умањује независност. Сходно томе, никакве друге мере заштите осим забране
таквих услуга, осим у ванредним ситуацијама и када те услуге спадају у законски
мандат ревизије, не могу да смање насталу претњу на прихватљив пиво. Стога фирма,
или фирма у мрежи не треба да пружа такве услуге правним лицима котираним на
 берзи, која су клијенти ревизије, осим у ограниченим случајевима наведеним у даљем
тексту.
290.172 Пружање рачуноводствених и књиговодствених услуга рутинске или механичке
природе, филијалама или повезаним субјектима котираних клијената ревизије, неће се
сматрати умањењем независности у односу на клијента ревизије, под условом да су
испуњени следећи услови:
(а) услуге не укључују просуђивање;
(б) укупне услуге пружене филијала
ма или повезаним ентитетима ни
су материјално значајне за клијен
та ревизије, или све пружене
услуге нису материјално значајне
за филијалу, односно повезано
правно лице; и
(ц) укупна накнада фирми, или фирми у мрежи за такве услуге је очигледно безначајна.
Ако се такве услуге пружају, све следеће мере заштите треба да буду примењене:
(а) фирма или фирма у мрежи не треба да преузму никакву руководећу улогу, нити да
доносе било какве управљачке одлуке;
(б) клијент ревизије којије ентитет котиран на берзи треба да прихвати одговорност за
резултате обављеног посла; и
(ц) особље које пружа те услуге не треба да учествује у ревизији.
Ванредпе ситуације
290.173 Пружање рачуноводствених и књиговодствених услуга клијентима ревизије
финансијских извештаја у ванредним или другим неуобичајеним ситуацијама, када
клијент ревизије није у могућности да обезбеди друге аранжмане, неће се сматрати
неприхватљивом претњом за независност, под условом да:
(а) фирма или фирма у мрежи не пре
узимају улогу руководства, нити
доносе било какве управљачке од
луке;
(б) клијент ревизије прихвата одго
ворност за резултате обављенот
посла; и
(ц) особље које пружа те услуге није укључено у тим на ангажовању на основу кога се
пружа уверавање.
Услуге процене вредности
290.174Процена вредности укључује одређивање претпоставки у вези са будућим развојем,
примену одређених методологија и техника и њихово комбиновање како би се
израчунала одређена вредност, или низ вредности, за неко средство, обавезу или за
пословање у целини.
290.175 Претња по основу самоконтроле може настати када фирма или фирма у
мрежи врше процену вредности за клијента ревизије, коју треба укључити у клијентове
финансијске извештаје.
290.176Ако услуга процене вредности обухвата процену материје која је значајна за
фииансијске извештаје, а та процена подразумева значајан степеп субјективности, настала
претња по основу самоконтроле не може да буде сведена на прихватљив ниво применом
никаквих мера заштите. Сходно томе, такве услуге процене вредности не треба пружати, или
је једино могуће решење повлачење из ангажовања ревизије финансијских извештаја.
290.177Обављене услуге процене вредности за клијента ревизије финансијских извештаја
које ни појединачно, ни укупно нису значајне за финансијске извештаје, или које не
подразумевају значајан степен субјективности, могу да створе претњу по основу
самоконтроле која се, применом мера заштите, може смањити на прихватљив ниво. Такве
мере заштите могу укључити:
• ангажовање другог професионалног рачуновође који није био члан тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање, ради прегледа обављеног посла, или
прибављања других потребних консултација;
• прибављање потврде од клијента ревизије о његовом разумевању основних
претпоставки за процену вредности и методологије која ће се применити, као и добијање
одобрења за њену примену;
• прибављање потврде од клијента да прихвата одговорност за резултате до којих је
фирма дошла; и
• предузимање мера како особље које пружа те услуге не би учествовало у
ревизијском ангажовању.
290.178 У одређивању хоће ли наведене мере заштите бити ефикасне, пажњу треба обратити
на следеће:
(а) обим знања које поседује клијент
ревизије, његово искуство и спо
собности за процењивање пред
метних питања, као и обим њего
вог укључивања у одређивање и
одобравање значајних питања о
којима је просуђивано;
(б) степен до кога су утврђене методо
логије и професионалне смернице
примењене при вршењу одређене
услуге процене вредности;
(ц) када се ради о процени вредности која укључује примену стандарда или утврђене
методологије, степен субјективности инхерентан свакој конкретној позицији;
(д) поузданост и обим поткрепљу
јућих података;
(е) степен зависности од будућих до
гађаја, који су такве природе да
могу створити значајну нестабил
ност инхерентну конкретним из
носима; и
(ф) обим и јасноћу обелодањивања у финансијским извештајима.
290.178 Када фирма или фирма у мрежи врше услугу процене вредности за клијента ревизије
у циљу израде документа или извештаја за пореске власти, обрачуна износа неплаћене
пореске обавезе за клијента о коме се пружа уверавање, или у сврхе планирања пореза.
то неће створити значајну претњу независности, јер такве процене начелно подлежу
спољној контроли, Fia пример, контроли пореских власти.
290.179Када фирма врши процену вредности
која чини део предмета ангажовања на
основу кога се пружа уверавање, а који
није ревизијско ангажовање, она треба
да размотри све претње по основу само
контроле. Ако претња није очигледно
безначајна, треба размотрити и приме
нити неопходне мере заштите за откла
њање претње или њено свођење на прих
ватљив ниво.

Пружање пореских услуга клијентима ревизије финансијских извештаја

290.180У многим правним системима од фир
ме се може тражити да пружи пореске
услуге клијенту ревизије финансијских
извештаја. Пореске услуге се састоје из
широког спектра услуга, укључујући
примену прописа, планирање, давање
формалног пореског мишљења и по
моћ у решавању пореских спорова. За
такве задатке се начелно не сматра да
стварају претњу независности.

Пружање услуга интерне ревизије клијентима ревизије финансијских извештаја

290.181Претња по основу самоконтроле може
настати када фирма, или фирма у
мрежи, пружа услуге интерне ревизије
клијенту ревизије финансијсих из
вештаја. Пружање услуга интерне ре
визије може представљати проширење
ревизијских услуга фирме, што опште
прнхваћени стандарди ревизије не захтевају. помоћ у обављању активности интерне
ревизије клијента, или преузимање тих активности. У процењивању било каквих
претњи независности, мора се размотрити природа услуга. За те сврхе, услуге интерне
ревизије не укључују оперативне услуге интерне ревизије које нису повезане са
интерним рачуноводственим контролама. финансијским системима или финансијским
извештајима.
290.182За услуге које представљају проширење поступака потребних за обављање ревизије
финансијских извештаја у складу са Међународним стандардима ревнзије, неће се сматрати
да умањују независност фирме у односу на клијента ревизије, под условом да особље те
фирме или фирме у мрежи нема, нити се може сматрати да има, функције које су
еквивалентне руководећим функцијама код клијента ревизије.
290.183Када фирма, или фирма у мрежи пружа помоћ у обављању активности ингерне
ревизије за клијента ревизије финансијских извештаја, или преузима обављање неких од тих
активности, било која претња настала по основу самоконтроле може се смањити на
прихватљив ниво, кроз обезбеђење јасне поделе између руководства. контроле коју
руководство клијента ревизије спроводи над интерном ревизијом и самих активности интерне
ревизије.
290.184Обављање значајног дела активности интерне ревизије код клијента ревизије
финансијских извештаја може створити претњу по основу самоконтроле и због тога фирма
или фирма у мрежи треба да размотри те претње и да буде на опрезу пре него што предузме
такве активности. Треба успоставити одговарајуће мере заштите, а фирма или фирма у мрежи
треба нарочито да се увери да клијент ревизије признаје своју одговорност за успостављање,
одржавање и надзор над системом интерних контрола.
290.185 Мере заштите које треба применити у свим ситуацијама за смањење било каквих
претњи на прихватљив ниво, обухватају обезбеђивање:
(а) да је клијент ревизије одговоран за
активности интерне ревизије и да
признаје своју одговорност за ус
постављање, одржавање и надзор
над системом интерних контрола;
(б) клијент ревизије одређује компе
тентно запослено лице, по мо
гућности из вишег руководства,
као одговорно лице за активности
интерне ревизије;
(ц) да клијент ревизије, Одбор за ревизију или надзорни орган клијента потврђују
обим, ризик и учесталост рада интерне ревизије;
 (д) да је клијент ревизије одговоран за
процену и одређивање које препору
ке фирме треба да буду примењене;
(е) да клијент ревизије процењује адек
ватност обављених поступака ин
терне ревизије и налаза који проис
тичу из обављања тих поступака,
између осталог и путем добијања
извештаја од фирме и предузимања
мера на основу тих извештаја; и
(ф) да се о налазима и препорукама, који проистичу из активности интерне ревизије, на
одговарајући начин обавештава Комитет за ревизију или надзорни орган клијента.
290.186Такође треба размотрити да ли такве
услуге на основу којих се не пружа уве
равање треба да пружа само особље
које није укључено у ревизијско ан
гажовање и има различите линије из
вештавања унутар фирме.

Пружање услуга у области информационе технологије клијентима ревизије

финансијских извештаја
290.187Пружање услуга клијенту ревизије финансијских извештаја од стране фирме или
фирме у мрежи, када те услуге укључују обликовање и примену финансијских система
информационе технологије који се користе за генерисање информација које су део
клијентових финансијских извештаја, може створити претњу по основу самоконтроле.
290.188Претња по основу самоконтроле ће вероватно бити исувише значајна да би дозволила
лружање таквих услуга клијенту ревизије финансијских извештаја, осим ако су успостављене
адекватне мере заштите које обезбеђују да:
(а) клијент ревизије прихвата своју одго
ворност за успостављање и надзор над
системом интерних контрола;
(б) клијент ревизије одреди компе
тентно запослено лице, по мо
гућству из вишег руководства, као
лице одговорно за доношење свих
управљачких одлука у погледу об
ликовања и примене хардверског
или софтверског система;
(ц) клијент ревизије доноси све управљачке одлуке везане за процес обликовања и
примене;
(д) клијент ревизије процењује адек
ватност и резултате обликовања и
примене тог система; и
(е) клијент ревизије је одговоран за
функционисање система (хардвера
и софтвера), као и за податке које
тај систем користи или генерише.
290.189Такође треба размотрити да ли такве услуге на основу којих се не пружа уверавање
треба да пружа само особље које није укључено у ревизијско ангажовање и има различите
линије извештавања унутар фирме.
290.190Пружање услуга клијенту ревизије финансијских извештаја од стране фирме или
фирме у мрежи, које укључују било обликовање или примену финансијских система
информационе технологије који се користе за генерисање информација које су део
клијентових финансијских извештаја, може такође да створи претњу по основу самоконтроле.
Значај претње, ако постоји, треба проценити и, ако претња није очигледно безначајна, треба
размотрити и применити неопходне мере заштите за отклањање те претње или њено свођење
на прихватљив ниво.
290.191He сматра се да пружање услуга у вези са оценом, обликовањем и применом интерних
рачуноводствених контрола и контрола управљања ризиком, ствара претњу независности, под
условом да особље фирме, или фирме у мрежи, не обавља управљачке функције.
Привремено ангажовање особља код клијента ревизије финансијских извештаја
290.192 Привремено ангажовање особља фирме, или фирме у мрежи код клијента ревизије
финансијских извештаја може да створи претњу по основу самоконтроле, када је
ангажовани појединац у могућности да утиче на састављање клијентових рачуна или
финансијских извештаја. У пракси се таква помоћ може пружити (нарочито у
ванредним ситуацијама), али само подразумевајући да особље те фирме. или фирме у
мрежи, неће бити укључено у:
(а) доношење управљачких одлука;
(б) одобравање или потписивање уго
вора, или других сличних докуме
ната; или
(ц) коришћење дискреционих овлашћења за преузимање обавеза у име клијента. Сваку
ситуацију треба пажљиво анализирати ради утврђивања да ли су створене било какве
претње и да ли треба применити одговарајуће мере заштите. Мере заштите које треба
применити у свим ситуацијама, за свођење било какве претње на прихватљив ниво,
подразумевају да:
• особље које пружа помоћ не би требало да има било какву одговорност за ревизију,
функције или активности које је обављало, или над којима је имало надзор, током
привременог наименовања код клијента ревизије; и клијент ревизије треба да прихвати своју
одговорност за усмеравање и надзор над активностима особља фирме, или мреже фирми.

Пружање подршке у парницама клијентима

ревизије финансијских извештаја ј
290.193 Подршка клијентима ревизије финансијских
извештаја у парницама може ј да обухвати активности као што с\ ij
вештачење, обрачун процењене штете [ или других износа који могу да поста S ну
наплативи или плативи по основу ј парнице или другог правног спора, I као и
помоћ у сређивању и прона ј лажењу документације везане за спор или
парницу.
290.194Претња по основу самоконтроле може да настане када услуге у пружању подршке
клијенту ревизије финансијских извештаја у парници укључују процену могућег исхода и
стога утичу на износе или обелодањивања које треба укључити у финансијске извештаје.
Значај било које настале претње ће зависити од фактора као што су:
• материјални значај износа који су у питању;
• степен субјективности инхерентан конкретном питању; и
• природа ангажовања.
Фирма, или фирма у мрежи, треба да процени значај било које настале претше и, ако та
претња није очигледно безначајна, треба да размотри и примени неопходне мере
заштите за от' клањање те претње, или њено смањење на прихватљив ниво. Те мере
заштите могу укључити:
• политике и процедуре које појединцима, који помажу клијенту ревизије, забрањују
доношење управљачких одлука у име тог клијента;
• ангажовање професионалаца за пружање подршке, који нису чланови тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање; или
• укључивање других, као што су независни стручњаци.
290.195Ако улога коју има фирма, или фирма
у мрежи укључује доношење управ
љачких одлука у име клијента ревизије
финансијских извештаја, настале прет
ње не могу да буду смањене на прих
ватљив ниво применом било каквих
мера заштите. Стога, фирма или фир
ма у мрежи не треба да пружа ову врс
ту услуга клијенту ревизије.

Пружање правних услуга клијентима ревизије финансијских извештаја

290.196Правне услуге се дефинишу као било
које услуге, за које лице које их пружа
мора или да буде овлашћено за насту
пање пред судовима датог правног си
стема у оквиру кога се услуге пружају,
или да поседује правничко образовање
које се захтева за бављење правним по
словима. Правне услуге обухватају
широк и разнолик опсег области, ук
ључујући и корпоративне и комерци
јалне услуге клијептима, као што су
подршка уговарању, парнице, савети у
вези са спајањем и куповином фирми,
као и подршка и пружање помоћи у кли
јентовим интерним правним секторима.
Пружање правних услуга од стране фир
ме, или фирме у мрежи, ентитету који је
клијент ревизије финансијских извешта
ја, може да створи претње и по основу
самоконтроле и по основу заступања
290.197.Претње независности треба да буду размотрене у зависности од природе услуга које
треба пружити, од тога да ли је извршилац услуга одвојен од тима на ангажовању на основу
кога се пружа уверавање, као и од материјалног значаја који конкретно питање има на
финансијске извештаје правног лица. Мере заштите изнете у параграфу 290.162 могу да буду
погодне за свођење било каквих претњи независности на прихватљив ниво. У околностима
када се претња независности не може смањити на прихватљив ниво, једина расположива мера
је одбијање пружања таквих услуга или повлачење из рада на ангажовању ревизије
финансијских извештаја.
290.198Пружање правних услуга клијенту ревизије финансијских извештаја, које укључује
питања за која се не очекује да ће имати материјално значајан ефекат на финансијске
извештаје, не сматра се неприхватљивом претњом независности.
290.199Постоји разлика између заступања и савета. Правне услуге за подршку клијенту
ревизије финансијских извештаја у извршавању трансакције (на пример подршка при
закључивању уговора, правни савет, правни дуе дилигенце и ресгруктуирање) могу да створе
претње по основу самоконтроле; међутим, могу бити на располагању мере заштите за
смањење тих претњи на прихватљив ниво. Такве услуге неће у начелу умањити независност,
под условом да:
(а) члановитаманаангажовањунаоснову когасепружауверавањенисуукључени у
пружање тих услуга; и
 (б) у вези са пруженим саветом, клијент ревизије доноси коначну одлуку, а када су у
питању трансакције, услуга укључује извршење онога што је одлучио клијент
ревизије.
290.200Рад за клијента ревизије финансијских извештаја у разрешењу спора или парнице, у
околностама где су износи који су у питању материјално значајни за финансијске извештаје
клијента ревизије, створио би претње по основу заступања и самоконтроле, толико значајне
да никакве мере заштите не би могле да смање те претње на прихватљив ниво. Стога, фирма
не треба да пружа тај тип услуга клијенту ревизије финансијских извештаја.
290.201Када се од фирме тражи да наступа у улози правног заступника клијента ревизије
финансијских извештаја, у разрешењу спора или парнице, у околностима где износи који су у
питању нису материјално значајни за финансијске извештаје клијента ревизије, фирма треба
да процени значај било каквих насталих претњи по основу заступања и самоконтроле и, ако
претње нису очигледно безначајне, треба размотрити и применити неопходне мере заштите за
елиминисање тих претњи или њихово смањење на прихватљиви ниво. Те мере заштите могу
укључити:
• политике и поступке којима се појединцима који помажу клијенту ревизије
забрањује да доносе управљачке одлуке у име тог клијента; или
• ангажовање професионалаца за пружање тих услуга, који нису чланови тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање.

290.202Именовање партнера или запосленог у

фирми, или фирми у мрежи, као гене
ралног саветника за правна питања
код клијента ревизије, створило би
претње по основу самоконтроле и зас
тупања, које су толико значајне да ни
какве мере заштите не би могле да их
сведу на прихватљив ниво. Положај
генералног саветника је начелно виши
руководећи положај, са обимним одго
ворностима за правне послове компа
није и, сходно томе, ниједан члан фир
ме или фирме у мрежи не треба да
прихвати такво именовање код клијен
та ревизије.

Регрутовање вишег руководства

290.203Регрутовање виших руководилаца код
клијента ревизије, као што су они који
имају могућност да утичу на предмет
ангажовања на основу кога се пружа
уверавање, може створити текуће или
будуће претње по основу личног инте
реса, блискости и застрашивања.
Значај ових претњи ће зависити од фак
тора као што су:
• улога лица које ће бити регрутовано; и
•природа тражене помоћи. Фирма може начелно да пружа услуге као што су провера
професионалних
. квалификација одређеног броја подносилаца пријаве и давање савета о њиховој
подобности за конкретан положај. Поред тога, фирма може обично да предложи ужи
избор кандидата за интервју, под условом да је тај избор сачињен на основу
критеријума које је прецизирао клијент о коме се пружа уверавање.
 Значај настале претње треба проценити и, ако претња није очигледно безначајна,
треба размотрити и применити неопходне мере заштите за њено смањење на
прихватљив ниво. У свим случајевима, фирма не би требало да доноси управљачке
одлуке, а одлуке о запошљавању треба оставити клијенту.

Корпоративне финансије и сличне активиости

290.204 Пружање услуга у оквиру корпоративних финансија, савета или помоћи клијенту о
коме се пружа уверавање, може да створи претње no основу заступања и самоконтроле.
У случају одређених услуга у области корпоративних финансија, настале претње
независности би биле толико значајне да никакве мере заштите не би могле да буду
примењене за њихово смањење на прихватљив ниво. На пример, промовисање,
трговање акцијама клијента о коме се пружа уверавање, или њихово регистровање није
у складу са пружањем услуга на основу којих се пружа уверавање. Штавише,
обавезивање клијента о коме се пружа уверавање на услове трансакције, или довршење
трансакције у име тог клијента, створило би претњу независности таквог значаја да
никакве мере заштите не би могле да сведу ту претњу на прихватљив ниво. У случају
клијента ревизије финансијских извештаја, пружање наведених услуга у области
корпоративних финансија од стране фирме, или фирме у мрежи, створило би претњу
независности од таквог значаја да никакве мере заштите не би могле да је сведу на
прихватљив ниво.
290.205Друге услуге у оквиру корпоративних
финансија могу да створе претње по
основу заступања или самоконтроле;
међутим, мере заштите могу да буду
расположиве за смањење тих претњи
на прихватљив ниво. Примери тих ус
луга укључују помоћ клијенту у разво
ју корпоративних стратегија. помоћ у
идентификовању могућих извора ка
питала који задовољавају клијентове
спецификације или критеријуме, или
упознавању клијента са њима, као и
пружање стручног савета и помоћи
клијенту у анализирању рачуновод
ственнх ефеката предложених тран
сакција. Мере заштите које треба раз
мотрити обухватају:
• политике и поступке које појединцима, који помажу клијенту ревизије, забрањују
доношење управљачких одлука у име тог клијента;
• ангажовање других професионалаца за пружање тих услуга. који нису чланови тима
на ангажовању на основу кога се пружа уверавање; и
• обезбеђивање да фирма не проузрокује обавезу клијенту ревизије у вези са условима
било које трансакције, нити да завршава неку трансакцију у име тог клијента.
Накнаде и формирање цена
Накнадерелативан изпос
290.206Када укупан износ накнаде, остварен
од клијента о коме се пружа уверава
ње, представља велики део укупно
остварених накнада фирме, зависност
од тог клијента, или групе клијената и
забринутост око могућности губљења
тог клијента може створити претњу по основу самоконтроле. Значај дате претње ће
зависити од фактора као што су:
• структура фирме и
• да ли је фирма добро уходана или новооснована.
Значај дате претње треба проценити и, ако претња није очигледно безначајна. треба
размотрити и применити неопходне мере заштите за свођење те претње на
прихватљив ниво. Те мере заштите могу да обухвате:
• разматрање обима и природе фактурисаних накнада са Комисијом за ревизију, или
другим носиоцима управљања;
• предузимање корака за смањење зависности од клијента;
• екстерна контрола квалитета и
• консултовање треће стране, као што је професионално регулаторно тело, или други
професионални рачуновођа.
290.207 Претња на основу личног интереса може да настане када остварена накнада од
клијента о коме се пружа уверавање представља велики део укупног прихода појединог
партнера. Значај те претње треба проценити и, ако претња очигледно безначајна, треба
размотрити и применити неопходне мере заштите за њено свођење на прихватљив
ниво. Те мере заштите могу укључити:
• политике и поступке за надзор и вршење контроле квалитета ангажовања на основу
кога се пружа уверавање; и
• ангажовање другог професионалног рачуновође, који није члан тима на ангажовању
на основу кога се
пружа уверавање, да прегледа обавл>ен посао и пружи потребне консултације.
Накиаде ненаплаћене о року доспећа
290.208Претња по основу личног интереса може да настане ако потраживање од клијента о
коме се пружа уверавање по основу накнаде за професионалне ус
луге остане ненаплаћено дуже време,нарочито ако његов значајан део није наплаћен
пре издавања извештаја који садржи уверавање, а који се односи на
наредну годину. Начелно, наплату накнаде треба захтевати пре издавања извештаја.
Следеће мере заштите могу да буду применљиве:
• разматрање висине ненаплаћене накнаде са Комисијом за ревизију, или другим
носиоцима управљања и
• ангажовање другог професионалног рачуновође, који није члан тима на ангажовању
на основу кога се пружа уверавање, да прегледа обављен посао и пружи потребне
консултације.
Фирма треба такође да размотри да ли се ненаплаћена накнада може сматрати
еквивалентом зајма клијенту и да ли је, због значаја доспеле ненаплаћене накнаде,
прихватљиво да фирма буде поново именована за пружање услуга.
Формирање цена
290.209Када фирма добије ангажовање на ос
нову кога се пружа уверавање уз
значајно нижу накнаду у односу на
накнаду коју је остварила претходна
фирма, или коју нуде друте фирме, иа
стала претња по основу личног интереса неће бити смањена на прихватљив ниво.
осим:
(а) када фирма може да покаже да је
одредила прикладно време и ква
лификовано особље за то ан
гажовање; и
(б) ако су поштовани сви применљи
ви стандарди, смернице и поступ
ци за контролу квалитета, који се
односе на ангажовања на основу
којих се пружа уверавање.
Условљене иакпаде
290.210Условљене накнаде су накнаде које су
обрачунате на унапред утврђеној осно
ви, а која се односи на исход или резул
тате трансакције, или резултате обавље
ног посла. За сврхе овог одељка,
накнаде се не сматрају условљеннм ако
их је утврдио суд или други јавни орган.
290.211Условљена накнада коју фирма факту
рише у вези са ангажовањем на основу
кога се пружа уверавање ствара претње
по основу личног интереса и заступања,
које не могу бити смањене на прихват
љив ниво применом било какве мере
заштите. Сходно томе, фирма не треба
да уговара аранжман о накнади по осно
ву ангажовања на основу кога се пружа
уверавање, која зависи од резултата тог
ангажовања, или од појединих позиција
које су предмет ангажовања на основу
кога се пружа уверавање.
290.212Условљене накнаде које фирма наплаћује од клијената о којима се пружа уверавање, а
за услуге на основу којих се не пружа уверавање, може такође да створи претње по
основу личног интереса и заступања. Ако је износ накнаде за ангажовање на основу
кога се не пружа уверавање уговорен или предвиђен током ангажовања на основу кога
се пружа уверавање и ако је условљен резултатом тог ангажовања, те претње не могу да
буду смањене на прихватљив ниво применом било каквих сигурносних мера. Сходно
томе, једино прихватљиво решење је неприхватање таквих аранжмана. За друге типове
аранжмана са условљеном накнадом, значај насталих претњи ће зависити од фактора
као што су:
• обим могућих износа накнаде;
• степен променљивости;
• основа на којој ће накнада бити одређена;
• да ли исход или резултат те трансакције треба да прегледа независна трећа страна; и
• ефекти које догађај или трансакција имају на ангажовање на основу кога се пружа
уверавање.
Значај претњи треба проценити и, ако претње нису очигледно безначајне. треба размотрити и
применити неопходне мере заштите за свођење тих претњи на прихватљив ниво. Такве мере
заштите могу укључити:
• обелодањивање Комисији за ревнзију, или другим носиоцима управљања, природе посла и
висине наплаћене накнаде;
• преглед или одређивање коначне накнаде од стране неповезаног трећег лица; или
• примену политика и процедура з^ квалитет и контролу..
Поклони и гостопримство
290.213 Прихватање поклона или гостопримства од клијента о коме се пружа уверавање може
да услови претње по основу личног интереса и блискости. Када фирма или члан тима на
ангажовању на основу кога се пружа уверавање прихвата поклоне или гостопримство, осим
када је њихова вредност очигледно безначајна, претње независности не могу да буду смањене
на прихватљив ниво применом било каквих мера заштите. Сходно томе, фирма или члан тима
на ангажовању на основу кога се пружа уверавање не треба да прихватају такве поклоне или
гостопримство.

Постојеће парнице или претња парницом

290.214 Када дође до парнице, или када постоји вероватноћа да ће доћи до парнице између
фирме или члана тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање и клијента о
коме се пружа уверавање, може да настане претња по основу    личног      интереса      или 
застрашивања. Однос између клијентовог руководства и чланова тима на ангажовању на
основу кога се пружа уверавање мора одликовати потпуна искреност и обелодањивање
свих аспеката клијентових пословних операција. Фирма и клијентово руководство могу
да постану супротстављене стране у парници, што утиче на спремност руководства за
потпуно обелодањивање, а фирма се можс суочити са претњом по основу
личног интереса. Значај насталих претњи ће зависити од фактора као што су:
• материјални значај парнице;
• природа ангажовања на основу кога се пружа уверавање; и
• да ли се парница односи на претходна ангажовања на основу којих се пружа уверавање.
Једном када је процењен значај претњи, треба, уколико је то неопходно, применити следеће
мере заштите за њихово свођење на прихватљив ниво:
(а) обелодањивање Комисији за реви
зију или другим носиоцима управ
љања, обима и природе конкретне
парнице;
(б) ако парница укључује члана тима
на ангажовању на основу кога се
пружа уверавање, одстрањење тог
појединца из тима на ангажовању
на основу кога се пружа уверава
ње; или
(ц) ангажовање другог професионалног рачуновође из фирме како би прегледао обављени
посао, или пружио потребан савет, који није члан тима на ангажовању на основу кога се
пружа уверавање.
Ако такве мере заштите не смање претњу на прихватљив ниво, једина прихватљива мера је
повлачење из ангажовања, или неприхватање ангажовања на основу кога се пружа уверавање.

Одељак 290 Тумачења

Ова тумачења се односе на примену IFACовог Етичког кодекса за професионалне
рачуновође, односно на примену у специфичним ситуацијама. Лица која потпадају под
непосредну надлежност одређених законодавних или других надлежних тела, као што
је на пример Комисија за хартије од вредности Сједињених Америчких Држава, можда
ће желети да консултују та тела поводом своје позиције у вези са овим питањима.
Тумачење 200301
Пружање других услуга клијентима ангажовања
на основу којих се пружа уверавање
IFACOB Етички кодекс за професиоиалне рачуновође се бави питањима пружања других
услуга клијентима ангажовања на основу којих се пружа уверавање у оквиру параграфа
290Л 58    290.205. Кодекс тренутно не садржи никакве прелазне одредбе у вези са
захтевима наведеним у овим параграфима, међутим закључак Комитета за етику је да је
прикладно дозволити прелазни период од једне године, током кога би се могле
завршити уговорене обавезе пружања услуга клијентима код којих се врши ангажовање
на основу којих се пружа уверавање, уз услов да су успостављени сигурносни
механизми којима би се претња угрожавања независности свела на безначајан ниво.
Прелазни период почиње на дан 31. децембра 2004. године (или од датума примене
Кодекс повезани ентатет једног таквог клијента релевантно за процену независности
фирме у односу на клијента, тим на ангажовању треба да размотри повезано правно
лице приликом процене независности и примени одговарајуће мере заштите. У овом
тумачењу се ова питања не обрађују на посебан начин.
Као што је објашњено у Међународном оквиру за ангажовања на основу којих се
пружа уверавање објављеном од стране Одбора за Међународне стандарде ревизије и
 уверавања, у ангажовању на основу кога се пружа уверавање, професионални
рачуновођа у јавној пракси изражава закључак у циљу повећања степена поверења
циљних корисника, који нису одговорна страна, о резултатима вредновања или мерења
предметног питања према критеријумима.
Апгажовања на основу којих се пружа уверавање на основу тврдњи
У ангажовању на основу кога се пружа уверавање на основу тврдњи, вредновање или
одмеравање предметног питања врши одговорна страна, а информација о предметном
питању је дата у форми тврдње одговорне стране и доступна је циљним корисницима.
У ангажовању заснованом на тврдњи независност се захтева од одговорне стране, која
је одговорна за информацију о предметном питању а може бити одговорна и за
предметно питаше. У ангажовањима заснованим на тврдњи где је одговорна страна
одговорна за информацију о предметном питању али не и за предметно питање,
независност се захтева од одговорне стране. Поред тога, треба размотрити претње за
које фирма има разлога да верује да могу настати због интереса и односа између неког
члана тима на ангажовању, фирме, фирме у мрежи и стране одговорне за предметно
питање.
Ангажовања па основу којих се прулса уверавање директним извештавањем
У ангажовањима на основу којих се пружа уверавање директним извештавањем,
професионални рачуновођа у јавној пракси директно врши вредновање или
одмеравање предметног питања, или прибавља изјаву одговорне стране која је
извршила вредновање или мерење а које није доступно циљним корисницима.
Информација о предметном питању се у оквиру извештаја о уверавању предочава
циљним корисницима. У ангажовањима на основу којих се пружа уверавање
директним извештавањем независност се захтева од одговорне стране, која је
одговорна за предметно питање.
Стране са вишеструком одговориошћу
У ангажовањима на основу којих се пружа уверавање, било да су заснована на тврдњи
или директном извештавању, може бити више одговорних страна. На пример, од јавног
рачуновође у јавној пракси може се тражити да пружи уверавање у вези статистике
месечног промета више независних новинских издања. Овај задатак може бити
ангажовање засновано на тврдњи при чему свака издавачка кућа мери промет и
статистичке податке презентује као тврдњу доступну циљним корисницима. За
разлику од тога, овај задатак може бити ангажовање са директним извештавањем, при
чему нема никакве тврдње, а издавачке куће могу али не морају дати изјаву о подацима
у писаној форми.
У оваквим ангажовањима, приликом одлучивања да ли је неопходно применити одредбе
Одељка 290 за сваку одговорну страну, фирма може узети у обзир и то да ли би интерес или
однос између фирме, или члана тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање, и
једне од одговорних страна узроковао настанак претње које узрокују непоштовање
независности, која није очигледно безначајна у контексту информације о предметном питању.
У обзир се узима:
• материјална значајност информације о предметном питању (или предметног питања) за
коју је одређена одговорна страна одговорна; и
• степен јавног интереса повезан са тим ангажовањем.
Ако фирма утврди да је претња која узрокује непоштовање независности настала услед
таквог интереса или односа са једном одређеном одговорном страном очигледно безначајна,
не мора бити обавезна примена свих одредби овог одељка на ту одређену одговорну страну.
Следећи пример наведен је у циљу приказа примене Одељка 290. Претпоставља се да клијент
није истовремено Е. клијент ревизије финансијских извештаја фирме, или фирме у мрежи.
Фирма је ангажована ради пружања уверавања о укупним потврђеним резервама
нафте 10 независних компанија. Свака компанија спровела је географска и
инжењерска испитивања како би утврдила своје резерве (предметно питање). Постоје
установљени критеријуми за одређивању када се резерва може сматрати потврђеном
 што је професионални рачуновођа у јавној пракси одредио као погодан критеријум за
ангажовање.
Потврђене резерве за сваку компанију на 31 децембар 20X0 биле су:

Потврђене резерве
нафте у хиљадама
барела
Компанија 1 5.200
Компанија 2 725
Компанија 3 3.260
Компанија 4 15.000
Компанија 5 6.700
Компанија 6 39.126
Компанија 7 345
Компанија 8 175
Компанија 9 24.135
Компанија 10 9.635
Укуппо 104.301

Ангажовање би се могло структурирати на различите начине:

Ангажовања заспована на тврдњи

Al Свака компанија врши одмеравање својих резерви и презентује резултате фирми и
циљним корисницима у облику тврдње.
А2 Друго правно лице, а не саме компаније, врши мерење резерве и презентује
резултате фирми и циљним корисницима у облику тврдње.
Ангао/совања са директиим извештавањем
Д1 Свака компанија врши одмеравање резерве и фирми подноси писани изјаву о
резултатима мерења резерви према утврђеним критеријумима за потврђивање
резерви. Изјава није доступна циљним корисницима.
Д2 Фирма директно врши одмеравање резерве неких компанија.
Примеиа приступа
A1      Свака компанија врши оджравање својих резерви и презентује резултате фирми и
циљшт корисшцима у облику Шврдње.
У овом ангажовању постоји неколико одговорних страна (компаније 110). Приликом
одлучивања да ли је неопходно применити одредбе у вези независности за све
компаније, фирма може узети у обзир да ли би интерес или однос са једном одређеном
компанијом створио претњу независности која није очигледно безначајна. У обзир се
узимају следећи фактори:
• Значај потврђених резерви компаније у односу на укупне резерве о којима се
извештава; и
• Степен јавног интереса повезан са овим ангажовањем (параграф 290.20).
На пример, Компанија 8 евидентира 0,16% укупних резерви, и због тога би пословна
веза или интерес у Компанији 8 узроковали мању претњу него слична веза са
Компанијом 6, приближно има 37,5% укупних резерви.
Пошто се утврде компаније на које се примењују захтеви у погледу независности, од
тима на ангажовању на основу кога се пружа уверавање и фирме се захтева да буду
независни у односу на одтоворне стране које би се сматрале клијентима о којима се
пружа уверавање (параграф 290.20).
А2 Други еититет, a ие саме компанцје, врши мерење резерве и презентује резулпште фирми
и циљним корисиицима у облику тврдње.
Од фирме би се захтевало да буде независна у односу на ентитет који врши одмеравање
резерви и доставља тврдњу фирми и циљним корисницима (параграф 290.17). Тај
 ентитет није одговоран за предметно питање и зато треба размотрити претње за које
фирма има разлога да верује да могу настати услед интереса/односа са страном
одговорном за предметно питање (параграф 290.17). У овом ангажовању постоји
неколико страна одговорних за предметно питање (компаније 110). Као што је
објашњено у горе наведеном примеру Al, фирма може узети у обзир да ли би интерес
или однос са једном одређеном компанијом условио настанак претње која узрокује
непоштовање независности која није очигледно безначајна.

Одељак 300 Увод

300.1 Овај Део Кодекса илуструје како концептуални оквир садржан у Делу А треба да
примењују запослене професионалне рачуновође.
300.2 Инвеститори, повереници, запослени и други сегменти пословне заједнице, као и
државна управа и јавност у ширем смислу се могу поуздати у рад запослених
професионалних рачуновођа. Запослене професионалне рачуновође могу индивидуално или
колективно сносити одговорност за припремање и извештавање финансијских и других
информација, у које се поуздају организације у којима су запослени и треће стране. Они
такође могу бити одговорни за обезбеђивање ефективни финансијски менацмент и
компетентне савете у вези са разноврсним питањима која се односе на пословање.
300.3 Запослени професионални рачуновођа може бити запослени који ради за плату,
партнер, директор (било да је на извршној позицији или не), власник руководилац, волонтер
или лице које ради за једну или више организација. Правна форма везе са организацијом у
којој је запослен, уколико је има, нема утицаја на етичке одговорности које обавезују
запосленог професионалног рачуновођу.
300.4 Запослени професионални рачуновођа има одговорност унапређења легитимних
циљева организације у којој је запослен. Овај Кодекс ни у ком погледу не омета запосленог
професионалног рачуновођу у адекватном извршењу његових одговорности, већ се у њему
разматрају околности у којима може доћи до конфликта са апсолутном обавезом поштовања
основних принципа.
300.5 Запослени професионални рачуновођаје често на вишој позицији у оквиру
организације. Што је позиција виша, већа је и способност и могућност утицаја на догађаје,
праксу и ставове. Од запосленог професионалог рачуновође се због тога очекује да у
организацији у којој је запослен подстиче културу засновану на erami, којом се истиче значај
који руководство придаје етичком понашању.
300.6 Примери дати у следећим одељцима замишљени су да као илустрацију примене
концептуалног оквира, и не представљају нити их треба тумачити као исцрпну листу свих
околности са којима се запослени професионални рачуновођа сусреће, а које могу створити
претњу непоштовања основних принципа. Због тога, није довољно да запослени рачуновођа
само делује у сагласности са овим примерима; већ би оквир требало применити у свакој
околности.

Претње и мере заштите

300.7 Сагласност са основним принципи.ма
потенцијално може бити угрожена
широким спектром околности. Ове прет
ње се могу сврстати у следеће категорије:
(а) Лични интерес;
(б) Самоконтрола;
(ц)    Заступање;
(д) Присност; и
(е) Застрашивање.
 овим претњама које узрокују непоштовање принципа се више говори у Делу А овог
Кодекса.
300.8 Примери околности које могу узроко
вати претње по основу личног интереса
за запослене професионалне рачуно
вође обухватају али се не ограничавају
на следећим ситуацијама:
• Финансијски интереси, зајмови и гаранције.
• Подстицајни компензациони споразуми.
• Недозвољено коришћење имовине предузећа за личне потребе.
• Забринутост за сигурност запослења.
• Комерцијални притисак изван opraнизације послодавца.
309.9 Околности које могу створити претње по основу самоконтроле обухватају, али се не
ограничавају на пословне одлуке или податке које поново прегледа или потврђује исти
запослени професионални рачуновођа који је одговоран за доношење тих одлука или
припремање тих података.
310.9 Приликом унапређивања легитимних задатака и циљева организација у којима раде,
запослене професионалне рачуновође могу промовисати позицију организације, под условом
да ниједна изјава није лажна или обмањујућа. Такве активности уобичајено не стварају
претњу по основу заступања.
310.10 Примери околности које могу створити претње по основу присности обухватају али
се не ограничавају на следеће ситуације:
• Запослени професионални    рачуновођа који је на позицији на којој може да утиче на
финансијско или нефинансијско извештавање или пословне одлуке, има блиског
сродника или члана уже породице који може имати користи од таквог утицаја.
• Дуготрајна сарадња са пословним партнерима која утиче на пословне одлуке.
• Прихватање поклона или повлашћеног третмана, осим уколикоје њихова вредност
очигледно безначајна.
300.12 Примери околности које могу створити
претње по основу застрашивања обух
ватају али се не ограничавају на сле
деће ситуације:
• Претња отпуштања или смењивања запосленог професионалног рачуновође или
члана уже породице или блиског сродника због неслагања у вези са применом
рачуноводственог принципа или начина на који финансијска информација треба да буде
обелодањена.
• Доминантна личност која покушава да утиче на процес доношења одлука, на пример
у погледу склапања уговора или примене рачуноводственог принципа.
300.13 Запослснс профссионалне рачуновође
такође могу увидети да специфичне
околности узрокују специфичне претње
непоштовања једног или више основ
них принципа. Такве специфичне прет
ње се очигледно не могу сврстати у од
ређене категорије. У свим
професионалним и пословним односи
ма, запослене професионалне рачуновође треба да буду на опрезу у погледу таквих
околности и претњи.
300.14 Заштитне мере којима се претње са ко
јима се сусрећу запослене професио
налне рачуновође могу елиминисати
или свести на прихватљив ниво сврста
вају се у две широке категорије:
 (а) Заштитне мере које су установље
не од стране професије, законодав
ства или регулативе; и
(б) Заштитне мере радног окружења.
300.15 Примери Заштитне мере установљене од стране професије, законодавства или
регулативе детаљно су описане у параграфу 1.17 Делу А овог Кодекса.
300.16 Мере заштите у радном окружењу обухватају али се не ограничавају на следеће:
• Систем корпоративног надзора или друге надзорне структуре организације
послодавца.
• Етика и кодекс понашања организације послодавца.
• Процедуре запошљавања организације послодавца којима се истиче значај
запошљавања компетентног особља високог квалитета.
• Јаке интерне контроле.
• Адекватни дисциплинскн поступци.
• Стил руковођења којим се наглашава значај етичког понашања и очекивања етичког
понашања запослених.
• Политике и процедуре примене и надзора квалитета рада запослених.
• Правовремена комуникација и информисање о политикама и процедурама
организације послодавца, укључујући све промене, свих запослених као и одговарајућа обука
и едукација у вези таквих политика и процедура.
• Политике и процедуре којима се запосленима даје могућност и подстицај
комуникације са вишим руководиоцима у оквиру организације послодавца у погледу било ког
етичког питања, без бојазни од одмазде.
• Консултовање са другим одговарајућим професионалним рачуновођом.
300.17 У околностима у којима запослени професионални рачуновођа верује да ће се
неетичко понашање или деловање других наставити у оквиру организације послодавца,
запослени професионални рачуновођа треба да размотри неопходност правног савета. У
екстремним ситуацијама у којима су се све расположиве мере заштите исцрпљене и када
није могуће одређену претњу умањити на прихватљив ниво, запослени професионални
рачуновођа може закључити да је прикладно да напусти организацију у којој ради.
Одељак 310
Потенцијални конфликти
310.1 Запослени професионални рачуновођа има професионалну обавезу поштовања
основних принципа. Међутим, могу се догодити иитуације када њихове одговорности према
организацији послодавцу и професионална обавеза поштовања основних принципа могу
доћи у конфликт. Обично, запослени професионални рачуновођа треба да подржава
легитимне и етичке принципе које је установио послодавац и правила и процедуре
осмишљене као подршка тим циљевима. Без обзира на то, када је поштовање основних
принципа угрожено, запослени професионални рачуновођа мора размотрити адекватан
одговор у тим околностима.
310.2 Као последица одговорности према организацијипослодавцу, запослени професионални
рачуновођа може бити под притиском да делује или се понаша на начин који би директно или
индиректно угрозио поштовање основних принципа. Такав притисак може бити експлицитан
или имплицитан; може потицати од супервизора, руководиоца, директора или неког другог
лица из организације послодавца. Запослени професионални рачуновођа може бити суочен са
притисцима да:
• Делује супротно закону и регулативи.
• Делује супротно техничким или професионалним стандардима.
• Омогући остварење неетичке или незаконите зараде руководству.
• Лаже, или на неки начин намерно обмањује (укључујући и обмањивање ћутањем)
друга лица, а посебно:
- ревизора организације послодавца; или
- ретулаторна тела.
• Објави, или учествује у објављивању, финансијских или нефинансијских извештаја
којима се у значајној мери искривљују чињенице, укључујући следеће извештаје:
- Финансијске извештаје;
- Пореске пријаве;
- Извештаје о усаглашеношћу са законом; или
- Друге извештаје које захтевају регулаторна тела.
310.3 Значај претњи насталих услед таквих притисака, као што су претње по основу
застрашивања, треба проценити и, уколико нису очигледно безначајне, треба
размотрити и применити мере заштите ради њиховог елиминисања или умањења на
прихватљив ниво. Такве мере заштите могу обухватати:
• Прибављање савета у оквиру организације у којој ради, независног професионалног
саветника или релевантне професионалне организације.
• Постојање формалног процеса решавања несугласица у оквиру организације
послодавца.
• Тражење правногсавета.
Одељак 320
Припремање и презентовање информација
320.1 Запослене професионалне рачуновође су често укључене у припремање и извештавање
о информацијама које могу бити јавно објављене или коришћене од стране лица у оквиру или
изван организације послодавца. Такве информације могу обухватати финансијске или
управљачке информације, на пример, прогнозе и буџети, финансијски извештаји, разматрања
и анализе руководства, и изјаве руководства за потребе ревизора током ревизије финансијских
извештаја. Запослени професионални рачуновођа треба да припрема или презентује такве
информације праведно, поштено и у складу са релевантним професионалним стандардима
тако да информација буде разумљива у свом контексту.
320.2 Запослени професионални рачуновођа који је у организацији послодавца одговоран за
припрему или одобравање финансијских извештаја опште намене треба да обезбеди да ти
финансијски извештаји буду представљени у складу са применљивим стандардима
финансијског извештавања.
320.3 Запослени професионални рачуновођа би требало да обезбеди да информације за које је
одговоран:
(а) Јасно описују праву природу пословних трансакција, имовине или обавеза;
(б) Класификује и евидентира информације правовремено и на одговарајући начин; и
(ц) Представља чињенице прецизно и потпуно по свим важним аспектима.
320.4Претње које узрокују непоштовање основних принципа, на пример претње по основу
личног интереса или застрашивања у вези са објективношћу или професионалном
стручношћу и дужном пажњом, могу настати када се на запосленог професионалног
рачуновођу врши притисак (било екстерни било могућношћу остварења личне добити) да
учествује директно у обмањујућем информисању или да учествује у обмањујућем
информисању путем деловања других.
320.5Значај таквих претњи зависи од фактора као што су извор притиска и степен у којем
информација јесте, или може бити, обмањујућа. Значај претњи треба проценити и уколико
нису очигледно безначајне, треба размотрити и применити мере заштите ради њиховог
отклањања или умањења на прихватљив ниво. Такве мере заштите могу обухватати
консултације са надређенима у оквиру организације послодавца, на пример, са Комитетом за
ревизију или другим управним телом, или релевантном професионалном организацијом.
320.6У случајевима када није могуће умањити одређену претњу на прихватљив ниво,
запослени професионални рачуновођа треба да одбије да и даље буде повезан са
информацијама које сматра обмањујућим. Уколико је запослени професионални рачуновођа
свестан да је објављивање обмањујућих информације значајно или континуирано, запослени
професионални рачуновођа треба да размотри да ли постоји потреба да се обавесте
одговарајући надлежни орган у складу са смерницама Одељка 140. Запослени
професионални рачуновођа такође може да затражи правни савет или поднесе оставку.
Одељак 330
Деловање са довољно стручности
330.1 Основни принцип професионалне стручности и дужне пажње захтева да запослени
професионални рачуновођа прихвати задатке за које поседује, или може стећи, довољан
степен обучености или искуства. Запослени професионални рачуновођа не треба да
послодавца намерно наводи на погрешне закључке у погледу степена стручности или
искуства које поседује, нити треба да се устручава од тражења стручног савета или помоћи
када је то неопходно.
330.2 Околности које угрожавају способност запосленог професионалног рачуновође да
извршава своје обавезе са одговарајућим степеном професионалне стручности и дужне
пажње обухватају:
• Недовољно време за адекватно извршавање и комплетирање релевантних обавеза.
I • Непотпуне, ограничене или из дру
гог разлога неодговарајуће инфор
I мације      неопходне      за      адекватно
извршавање обавеза.
• Недовољност искуства, обучености и/или образовања.
330.3 Значај ових претњи зависи од фактора

|
као што је обим у коме запослени професионални рачуновођа ради са другима, релативног
положаја у послу и степена надзора и прегледа одређеног посла. Значај претњи
треба проценити и, уколико нису очигледно безначајне, треба размотрити мере
заштите и уколико је потребно применити их ради отклањања или умањења претњи
на прихватљив ниво. Мере заштите које се могу разматрати обухватају:
• Стицање додатних савета или обуке.
• Обезбеђивање одговарајућег времена за извршавање релевантних обавеза.
• Помоћ од стране лица које има неопходну стручност.
• Консултовање, када је то прикладно са:
- Надређенима у оквиру организације послодавца;
- Независним стручњацима; или
- Релевантном професионалним организацијом.
330.4 Уколико се претње не могу отклонити или умањити на прихватљив ниво, запослени
професионални рачуновођа треба да размотри да ли треба да одбије извршавање
спорних дужности. Уколико запослени професионлани рачуновођа одлучи да је
одбијање оправдано, разлози којима се водио треба да буду јасно објашњени.
Одељак 340
Финансијски интереси
340.1 Запослене професионалне рачуновође могу имати финансијске интересе, или могу
имати сазнање о финансијским интересима блиских сродника или чланова уже
 породице, који би могли у извесним околностима узроковати претње које узрокују
непоштовање основних принципа. На пример, претње по основу личног интереса, у
погледу објективности или поверљивости, могу бити створене постојањем мотива и
могућношћу манипулације вредним информацијама у циљу остваривања финансијске
користи. Примери околности које могу узроковати претње по основу личног интереса
укључују али се не ограничавају на ситуације у којима запослени професионални
рачуновођа или блиски сродник или члан уже породице:
• Има директни или индиректни финансијски интерес у организацији послодавца, а на
вредност тог финансијског интереса директно се може утицати одлукама које доноси
запослени професионални рачуновођа;
• Има право на бонус повезан са добити, а на врсдност тог бонуса директно се може
утицати одлукама које доноси запослени професионални рачуновођа;
• Има, директно или индиректно, куповине акција у организацији послодавца. на чију
вредност се директно може утицати одлукама које доноси запослени професионални
рачуновођа;
• Има, директно или индиректно куповине акција у организацији посло
175 давца, које су, или ће ускоро бити, доспеле за конверзију; или
• Може се квалификовати за куповине акција у организацији послодавца или за бонусе
по основу перформанси, a уколико се остваре извесни циљеви.
340.2 Приликом процене значаја такве претње и примене одговарајућих мера заштите ради
отклањања претње или њеног умањења на прихватљив ниво, запослени професионални
рачуновођа мора испитати природу финансијског интереса. Ово обухвата процену значаја
финансијског интереса и да ли је он директан или индиректан. Очигледно, оно што се сматра
значајним или вредним улогом у некој организацији се разликује, у зависности од појединаца
и њихових личних околности.
340.3 Уколико опасности нису очигледно безначајне, треба размотрити мере заштите и
применити уколико је потребно ради отклањања или умањења претњи на прихватљив ниво.
Такве мере заштите могу обухватати:
• Политике и процедуре рада комисије која је независна у односу на руководство, а која
би утврдила ниво и
. форму накнада намењених вишем руководству.
• Обелодањивање свих релевантних интереса, као и свих планова за трговину
релевантним акцијама, лицима овлашћеним за управљање у организацији
послодавца, у складу са свим интерним политикама.
• Консултовање, када је то адекватно, са надређенима у оквиру организације
послодавца.
• Консултовање, када је то адекватно, са лицима овлашћеним за управљање у
организацији послодавца или релевантном професионалном организацијом.
• Интерне и екстерне ревизијске процедуре.
• Ажурна едукација у вези са етичким питањима и правним ограничењима, и другом
регулативом у вези са потенцијално нелегалним интерним трансакцијама у оквиру
организације.
340.4 Запослени професионални рачуновођа не треба да манипулише информацијама, нити
да користи поверљиве информације за остварење личне добити.

Одељак 350 Подстицаји Примање понуда

350.1 Запосленом професионалном рачуновођи или његовом блиском сроднику или члану
уже породице могу бити понуђени извесни подстицаји. Подстицаји могу имати различиту
форму, укључујући поклоне, гостопримство, повлашћени третман и неприкладно позивање
на пријатељство или лојалност.
350.2 Нуђење извесних подстицаја може створити претњу која узрокује непоштовање
основних принципа. Када је запосленом професионалном рачуновођи, или његовом блиском
сроднику или члану уже породице понуђена нека врста подстицаја, ту ситуацију треба
пажљиво размотрити. Претње по основу личног интереса у погледу објективности или
поверљивости настају када се изврши подстицај као покушај остварења утицаја на
активности или одлуке, охрабрења незаконитог или непоштенст понашања или прибављања
поверљиве информације. Претње по основу застрашивању у погледу објективности или
поверљивости настају уколико се такав подстицај прихвати, а праћен је претњама да ће се
понуда изнети у јавност и нарушити репутација запосленог професионалног рачуновође и
његовог блиског сродника или члана уже породице.
350.3 Значај таквих опасности зависи од природе, вредности и намере који су у суштини
понуде. Уколико би разумна и обавештене трећа страна која познаје све релевантне
информације сматрала подстицај безначајним и да није постојала намера подстицања
неетичног понашања, запослени професионални рачуновођа може закључити да је та понуда
учињена у уобичајеном току пословања и генерално може закључити да не постоји значајна
претња која узрокује непоштовање основних принципа.
350.4 Уколико процењене претње нису очигледно безначајне, треба размотрити мере заштите
и применити их ради отклањања претњи или њиховог умањења на прихватљив ниво. Када
претње не могу бити отклоњене или умањене на прихватљив ниво применом мера заштите,
запослени професионални рачуновођа не би требало да прихвати одређени подстицај. Како
стварне или потенцијалне претње непоштовања основних принципа не настају само
прихватањем неког лодстицаја, већ и на основу чињенице да је учињена нека понуда, треба
усвојити додатне мере заштите. Запослени професионални рачуновођа треба да процени
ризик везан за све такве понуде и размотри да ли би требало предузети следеће:
(а) Када дође до такве понуде, одмах
обавестити више руководство или
лица овлашћена за управљање ор
ганизацијом послодавца;
(б) Информисати треће стране о од
ређеној понуди на пример,
стручно тело или послодавца особе
која је наступила са понудом; загтос
лени професионални рачуновођа
би, међутим, требало да размотри
тражење правног савета пре преду
зимањаједногтаквог корака; и
(ц) информисање блиских сродника или чланова уже породице о релевантним     
претњама      и      мерама
заштите, уколико су потенцијално у позицији у којој могу добити понуде у виду
подстицаја, на пример понуду у погледу њиховог запослења; и (д) Обавестити више
нивое руководства или лица овлашћена за управљање организацијом послодавца
уколико су блиски сродници или чланови уже породице запослени код конкуренције
или потенцијалних снабдевача организације.
Вршење понуда
350.5 Запослени професионални рачуновођа може бити у ситуацији у којој се од њега очекује,
или је под притиском, да понуди подстицаје како би утицао на мишљење неке друге особе
или организације, утицао на процес доношења одлука или стекао поверљиву информацију.
350.6 Таква врста притиска може потицати из саме организације послодавца, на пример, од
колеге или надређеног. Такође може доћи и од особе ван организације или друге организације
која сугерише акције или пословне одлуке које би омогућиле стицање предности за
организацију, и притом вероватно утицало на запосленог професионалног рачуновођу на
неодговарајући начин.
350.7 Запослсни професионални рачуновођа не треба да нуди подстицај којим би неадекватно
утицао на професионално расуђивање треће стране.
350.8 Када притисак да се понуди неетички подстицај долази из организације послодавца,
професионални рачуновођа треба да поштује принципе и смернице који се тичу решавања
етичкогконфликта, а које су дате у Делу А овог Кодекса.

180
САВЕЗ РАЧУНОВОЂА И РЕВИЗОРА СРБИЈЕ ЕТИЧКИ КОДЕКС
ЗА ПРОФЕСИОНАЛНЕ РАЧУНОВОЋЕ САОПШТЕЊЕ
ПОЛИТИКЕ ОДЛУКА О ПРИМЕНИ
Извршни одбор Савеза рачуновођа и ревизора Србије је, 2002. године, донео одлуку да
прихвата текст IFACовог Етичког кодекса за професионалне рачуновође и све промене које
усвоји IFACOB Комитет за етику. С тим у вези, Извршни одбор Савеза саопштава да су сви
чланови Савеза рачуновођа и ревизора Србије обавезни да овај ревидирани кодекс, одобрен
од стране надлежног комитета IFACa, примењују приликом вршења професионалних услуга
(рачуноводство, ревизија, финансијски и порески консалтинг) које обављају у Србији, почев
од 30.06.2006. године.
Увођење и спровођење етичких захтева
1. Савез рачуновођа и ревизора Србије, спроводећи мисију Међународне федерације
рачуновођа, дефинисану у тачки 2 њеног Статута, односно "јачање и развој
рачуноводствене професије у читавом свету, способне да пружа услуге доследно високог
квалитета и у јавном интересу", прихватио је професионалну обавезу увођења и
спровођења међународне професионалне регулативе, како би професионалне рачуновође у
Србији, чланови Савеза, били носиоци остваривања цитиране

181
мисије, у општем интересу. Ради остварења тог циља, Савез се определио за објављивање
свих докумената које IFAC објави, едукујући своје чланство за њихову примену.
2. Савез сматра да један од сегмената међународне професионалне регулативе, IFACOB
Етички кодекс за професионалпе рачуновође, чија је примена обавезујућа и према Закону о
рачуноводству и ревизији ("Службени гласник" PC бр.46/06), представља документ од
изузетног значаја за рачуноводствену професију. У том смислу, овај документ се уводи у
рачуноводствену праксу, као обавезујући за све професионалне рачуновође, чланове Савеза,
са свим последицама његовог непоштовања.
3. Прихватањем етичких захтева Међународне федерације рачуновођа, Савез је прихватио
обавезу потпуног упознавања свих чланова појединачно, са свим захтевима из Кодекса и то
чини путем овог издања, инфомативних гласила, одређених техничких саопштења и програма
континуираних образовних активности.
4. За примену етичких стандарда, у Савезу рачуновођа и ревизора Србије задужени су
чланови извршних органа, чију обавезу представљају тумачења, пружање савета и .
консултације поводом дилема које настану у вези са (не)поштовањем етичких захтева.
5. У процесу праћења примене етичких стандарда, посебно место има Дисциплински одбор,
чија овлашћења и поступак рада су прописани Правилником о дисциплинској одговорности.
6. Већина рачуновођа, чланова Савеза, ne се придржавати етичких захтева који се на њих
односе, без било какве потребе за принудом или санкцијама. Ипак, биће случајева када ће се
од тих захтева одступити због грешке, превида или недовољног разумевања, па
професионалне рачуновође неће успети да их се придржавају. У интересу је професије и свих
њених чланова да шира јавност верује да ће за пропуст у придржавању етичких захтева, у
оквиру професије, бити спроведена истрага и, када буде потребно, предузете дисциплинске
мере.
7. Појединачни чланови рачуноводствене професије треба да буду спремни да оправдају
свако одступање од етичких захтева. Пропуст у понашању у складу са етичким захтевима,
или немогућност да се оправда одступање од тих захтева, сматрају се непрофесионалним
понашањем које може да доведе до предузимања дисциплинских мера.
8. Овлашћење за покретање дисциплинских мера, у Савезу рачуновођа и ревизора Србије,
има Дисциплински одбор Савеза, на основу захтева за покретањем дисциплинског поступка,
који могу да поднесу: чланови органа Савеза, органи Савеза, органи Друштава рачуновођа и
ревизора, послодавци, клијенти, државни органи и друге професионалне рачуновође.
9. Дисциплинске мере се предузимају у вези са:
• пропустима везаним за придржавање утврђених стандарда о професионалној
одговорности, квалификацијама или оспособљености;
• непридржавањем закона и етичких правила;
• понашањем које дискредитује професију и
• непоштеним понашањем.
10. На основу пријаве и захтева за покретањем дисциплинског поступка, против
професионалног рачуновође Дисциплински одбор покреће дисциплински поступак, у
складу са Правилником о дисциплинској одговорности професионалних рачуновођа
Савеза рачуновођа и ревизора Србије. На основу пријаве, Дисциплински одбор, најпре
покреће истражни поступак. Истраге се могу спроводити усмено или путем преписке.
Приликом спровођења истраге наводи се име члана професије против кога постоји пријава,
као и субјекта који је поднео пријаву.
11.На основу резултата покренуте истраге, Дисциплински одбор одлучују да ли ће покренути
дисциплински поступак. Дисциплински одбор може, ако има довољно елемената,
покренути дисциплински поступак и без претходне истраге. Дисциплински поступак је
увек хитан.
12. Дисциплински поступак води Дисциплински одбор, на начин утврђен Правилником.
13.Санкције које произилазе из дисциплинског поступка могу бити следеће:
• интерна опомена,
• јавна опомена.
• новчана казна,
• привремена забрана обављања професионалне делатности у трајању до три године
(неиздавање професионалне лиценце),
• искључење из Савеза и стављање ван снаге сертификата и професионалне лиценце.
14. Право жалбе у утврђеном року имају и подносилац пријаве и професионални
рачуновођа против кога се води дисциплински поступак. Жалба се подноси Извршном одбору
Савеза, као другостепеном органу.
15. Органи који одлучују о дисциплинској одговорности одлучују и о објављивању својих
одлука у гласилима Савеза.
ДЕФИНИЦИЈЕ
У овом Етичком кодексу за професионалне рачуновође следећи изрази имају следећа
значења која су им дата:
Рекламирање
Јавно објављивање информација у вези са услугама или вештинама професионалих
рачуновођа у јавној пракси које врши у оквиру пословања.
Клијент о коме се пружа уверавање, Одговорна страна, тј. особа (или особе) која је:
(а) У ангажовању директног извештава
ња, одговорна за садржај; или
(б) У ангажовању заснованом на
тврдњи одговорна за суштинску
информацију и може бити одговор
на за суштинску информацију.
(За клијента о коме се пружа уверавање, а који је клијент ревизије финансијских
извештаја видети дефиницију клијент ревизије финансијских извештаја.)
Ангажовање на основу кога се пружа уверавање
Ангажовање у коме професионални рачуновођа запослен у јавној пракси изражава
закључак направљен да повећа степен поверења очекиваних корисника а не одговорна
страна о исходу евалуације или мерења садржаја по критеријумима.
(Упутство о ангажоваљима на основу којих се пружа уверавање видети у Међународном
оквиру за ангажовања на основу кога се пружа уверавање, који је објавио Одбор за
Међународне стандарде ревизије и уверавања, а који описују елементе и циљеве
ангажовања на основу кога се пружа уверавање и утврђује ангажовања за која се
примењују Међународни стандарди ревизије (на енглеском ISAs), Међународни
стандарди о испитивању ангажовања (енгл. ISPvEs) и Међународни стандарди о
ангажовањима на основу којих се пружа уверавање (ISAEs).
Тим на ангажовању
на основу кога се пружа уверавање
(а) Сви чланови тима на ангажовању
за ангажовање на основу кога се
пружа уверавање;
(б) Сви остали запослени у оквиру
фирме који могу директно утицати
на исход ангажовања на основу
кога се пружа уверавање, обухва
тајући следеће:
(i) лица која предлажу висину
накнаде, или која врше дирек
тан надзор партнера на ан
гажовању на основу кога се
пружа уверавање, у вези са
извршавањем тог ангажовања.
За сврхе ангажовања ревизије
финансијских извсштаја ово
обухвата запослене на свим
сукцесивно вишим нивоима
почев од партнера на ан
гажовању па све до извршног
руководиоца фирме;
(ii) лица која пружају консулта
ције које се тичу техничких
или специфичних питања,
трансакција или догађаја у ве
зи са ангажовањем на основу
кога се пружа уверавање; и
(iii) лица која обезбеђују контро
лу квалитета за ангажовање
на основу кога се пружа уверавање, укључујући лица која врше преглед
контроле квалитета за ангажовање; и
(ц) За сврхе клијента ревизије финансијских извештаја, сва лица у оквиру фирме у
мрсжи која дпректно могу утицати на исход ангажовања ревизије финаисијских
извештаја.
Очигледио безначајан
Материја која се сматра и тривијалном и без последица.
Члан уже породице
Родитељ, дете или брат или сестра, неко ко није само блиски сродник.
Условљена накнада
 Накнада прорачуната на претходно утврђеној основи, а односи се на исход или
резултат трансакције или резултат обављеног посла. Накнада која је утврђена на суду
или некој другој јавној надлежности, није условљена накнада.
Директни финансијски интерес
Финансијски интерес:
који се поседује директно и под контролом је појединца или правног лица (укључујући
она којима управљају други на дискреционој основи); или
који се поссдује индиректно путем колективног улагања, фонда или другог 'посредника
над којим појединац или правно лице има контролу
Директор или руководилац
Они који су задужени за управљање правним лицем, без обзира на њихов назив титуле,
што може варирати од државе до државе.
Партнер на ангажовању
Партнер или друга особа у фирми одговорна за ангажовање и његово извршавање, као и
за извештај објављен у име фирме, и неко ко, када се то захтева, има одговарајућу
надлежност од професионалног, правног или регулаторног тела.
Испитивање кошроле квалитета ангажовања
Процес направљен да обезбеди објективну евалуацију, пре него што се објави извештај,
о значајним расуђивањима која је тим на ангажовању направио и о закључцима до којих
је дошао формулишући одређени извештај.
Тим на ангажовању
Целокупно особље које обавља неко ангажовање, укључујући и све експерте по уговору
са фирмом, a у вези са тим ангажовањем.
Садашњи рачуновођа
Професионални рачуновођа запослен у јавној пракси који је тренутно на месту
ревизора или обавља рачуноводствене, пореске, консултанске или сличне
професионалне услуге за клијента.
Финансијски интерес
Учешће у капиталу или другим хартијама од вредности, обвезницама, зајму или другим
дуговним инструментима правног лица, укључујући права и обавезе стицања таквог
интереса и дериватива директно повезаних са таквим интересом.
Финансијски извештаји
Биланс стања, биланс успеха или рачуни добитка и губитка, изјаве о променама
финансијске позиције (што може бити представљено на различите начине на пример
као изјава о токовима готовине или токовима фонда), ноте и друге изјаве и материјал
којим се објашњава a што је утврђено као део финансијских извештаја.
Клијент ревизије финапсијског извештаја
Правно лице у погледу кога фирма води ангажовање ревизије финансијског извештаја.
Када је клијента правно лице котирано на берзи, клијент ревизије финансијских
извештаја увек ће укључивати његова повезана правна лица.

Ангажовање ревизије финансијског извештаја

Разумно ангажовање на основу кога се пружа уверавање у коме професионални
рачуновођазапослен ујавној пракси изражава мишљење о томе да ли су финансијски
извештаји припремљени у свим значајним аспектима у складу са утврђеним оквиром
финансијског извештавања, као што је ангажовање вођено у складу са Међународним
 стандардима ревизије. Ово укључује и Статутарну ревизију, што представља ревизију
финансијског извештаја а која се захтева законски или по другој регулативи.
Фирма
(а) Појединац, партнерство или кор
порација професионалних рачуно
вођа;
(б) Правно лице које контролише так
ве стране; и,
(ц) Правно лице које такве стране контролишу.
Ужа породица
Супружник или издржавано лице.
Независност
Независност је:
(а) Независност ума стање ума које
дозвољава давање мишљења
сачувано од утицаја који може угро
зити професионално расуђивање, и
које дозвољава појединцу да делује
са интегритетом, и пружа објектив
но и професионално расуђивање.
(б) Независност наступа избегавање
чињеница и околности које су то
лико значајне за које би разумна и
обавештена трећа страна која поз
наје све релевантне информације
укључујући и примењене мере
заштите разумно закључила да је
угрожен интегритет, објективност
или професионални скептицизам
фирме или члана тима на ан
гажовању на основу кога се пружа
уверавање.
Индиректни финансијски интерес
Финансијски интерес бенефицијално поседован кроз средства колективног улагања,
имање, фонд или други интермедијер над којим појединац или правно лице немају
контролу.
Правно лице котирано на берзи
Правно лице чије су акције, хартије од вредности, дуговања понуђени или котирани на
признатој берзи акција, или су дати на тржиште по правилима признате берзе акција
или другог еквивалентног тела.
191
Фирма у мрежи
Правно лице под заједничком контролом, власништвом или управљањем са фирмом
или неким правним лицем за које би разумна и обавештена трећа страна која познаје
све релевантне информације са разумом закључила да представља део фирме
националне или међународне.
Канцеларија
Посебна подгрупа, организована по reографској или радној линији.
Професиоиални рачуновођа
Појединац који је члан IFACове организације чланица.
Запослени професионални рачуиовођа
Професионални рачуновођа запослен или ангажован на извршном или неизвршном
радном месту у областима као што су трговина, привреда, услуге, јавни сектор,
образовање, непрофитни сектор, регулативна тела или професионална тела, или
професионални рачуновођа који ради по уговору са таквим правним лицима.
Професионални рачуновођа у јавној пракси
Професионални рачуновођа, без обзира на његову функционалну класификацију (нпр.
ревизија, порез, или консултовање) у фирми који пружа професионалне услуге. Овај
термин се такође користи када се мисли на фирму професионалних •    рачуновођа у јавној
пракси.
Професионална услуга, Услуге у којима се захтева рачуновоство или сличне технике
које обавља професионални рачуновођа а укључују услуге рачуновоства, ревизије,
пореског и менаџмента консалтинга и услуге финансијског менаџмента.

192
Повезано правно лице
Правно лице које име бар једну од следећих веза са клијентом:
(а) Правно лице које има директну
или индиректну контролу над кли
јентом под условом да је клијент
значајан за то правно лице;
(б) Правно лице које има директни
финансијски интерес везан за кли
јента под условом да такво правно
лице има значајан утицај на кли
јента а интерес везан за клијента
значајан је за такво правно лице;
(ц) Правно лице над којим клијент има директну или индиректну контролу;
(д) Правно лицс у вези кога клијент
или правно лице повезано са кли
јентом под (ц), има директан фи
нансијски интерес који даје
значајан утицај над таквим прав
ним лицем а интерес је од значаја и
за клијента и за његово повезано
правно лице под (ц); и
(е) Правно лице које јс под зајед
ничком контролом са клијентом (у
даљем тексту "правно лице") под
условом да су и правно лице и кли
јент од значаја за правно лице које
контролише и клијента и правно
лице.
Датум ступања на снагу
Овај Кодекс ступа на снагу 3 јуна 6. Одељак 290 применљив је за ангажовања на
основу којих се пружа уверавање у случајевима када је извештај о уверавању са
датумом 30 јуни 2006 или касније. Ранија примена се подстиче.
194