PRIMERI

ZA PRAKTIČNU PRIMENU I STICANJE ZNANJA –OSNOVI FINANSIJSKOG

MENADŽMENTA – IZVOD IZ UDŽBENIKA
PRIMER 1. SADAŠNJA VREDNOST

Koliko iznosi sadašnja vrednost 250 Dinara isplaćenih za dve godine, ako je kamatna
stopa 15%?
Rešenje:
Sadašnja vrednost iznosi 189,04 Dinara

gde je

Fv= iznos za dve godine je 250 Dinara

i= godišnja kamatna stopa= 0,15

n= broj godina=2

Dinara

PRIMER 2: JEDNOSTAVAN ZAJAM

Ako Pavle pozajmi 100 Dinara od Petra, koji sledeće godine zatraži povraćaj 110 Dinara,
koliko iznosi prinos do dospeća na taj zajam?
Rešenje:
Prinos do dospeća na zajam je 10%

, gde je

Pv= posuđeni iznos=100 Dinara

Fv= Iznos za godinu dana=110 Dinara

n= broj godina=1

100=

(1+i)* 100=110,

(1+i)= ,

i = 1,10-1= 0,10=10%

PRIMER 3: ZAJAM SA FIKSNOM KAMATOM

 Odlučili ste se da kupite kuću i trebate hipotekarni kredit u iznosu od 100.000 Dinara.
Bankarska kamatna stopa na kredite iznosi 7%. Koliko će iznositi godišnja otplata za zajam
na 20 godina?
Rešenje:
Godišnja otplata Banci iznosi 9.439,29 Dinara

gde je: Lv= iznos zajma=100.000 Dinara

i= godišnja kamatna stopa=0,07

n= broj godina=20

100.000 =

PRIMER 4: CENA OBVEZNICA

Pronađite cenu obveznice s kuponskom stopom od 10%, nominalnom vrednošću od 100

Dinara, prinosom do dospeća od 12,252 i 8 godina do dospeća.
Rešenje: Cena iznosi 889,20 Dinara

gde je:

P= cena obveznice

C=godišnja kuponska isplata 10%

Fi= nominalna vrednost obveznice 1000

i= prinos do dospeća 12,25%

n= godine do dospeća 8

PRIMER 5: TEKUĆI PRINOS NA OBVEZNICU

Koliki je tekući prinos na obveznicu nominalne vrednosti 1.000 Dinara i kuponskom

kamatnom stopom od 10,95%, ako je trenutna tržišna cena obveznice 921,01 Dinar?
Rešenje: Tekući prinos je 11,89%
PRIMER 6: PRINOS NA DISKONTNOJ OSNOVI

Koliki je diskontni prinos za jednogodišnju obveznicu nominalne vrednosti 1.000 Dinara

kupljenu po 875 Dinara.
Rešenje: Diskontni prinos je 12,33%

gde je:
F= nominalna vrednost obveznice= 1.000 Dinara

P= kuponska cena obveznice=875 Dinara

Dani do dospeća- 1 godina=365 dana

PRIMER 7: REALNE I NOMINALNE KAMATNE STOPE

Koliko iznosi realna kamatna stopa ako je nominalna kamatna stopa 8% a očekivana
inflacija tokom godine iznosi 10%?
Rešenje:Realna kamatna stopa je -2%. To znači da će se na kraju godine za istu količinu
novca moći kupiti 2% manje dobara, iako će se na kraju godine primati 8% više novca.
, gde je: i= nominalna kamatna stopa= 0,08
= očekivana stopa inflacije= 0,10

PRIMER 8: STOPA POVRAĆAJA NA OBVEZNICU

Kolika je stopa povraćaja na obveznicu kupljenu za 1.000 Dinara, prodatu godinu dana
kasnije za 800 Dinara, uz nominalnu vrednost od 1.000 Dinara i kuponsku stopu od 8%?
Rešenje: Stopa povrata na obveznicu u jednogodišnjem razdoblju vraćanja je -12%.

gde je: C- kuponska isplata=1000*0,08=80 Dinara

cena obveznice godinu dana kasnije= 800 Dinara

cena obveznice danas
PRIMER 9: STOPA KAPITALNOG DOBITKA

Kolika je stopa kapitalnog dobitka ili dobitka na desetogodišnju obveznicu bez kupona za
koju se kamatna stopa povećala s 10% na 20%? Nominalna vrednost obveznice iznosi 1000
Dinara.
Rešenje: Stopa kapitalnog dobitka iznosi -49,72

gde je: cena obveznice za godinu dana =

cena obveznice danas=

tako da je:

PRIMER 10: TRAJANJE PORTFELJA

Menadžer finansijske institucije drži 25% portfelja u obveznicama sa petogodišnjim

trajanjem i 75% u obveznicama sa desetogodišnjim trajanjem. Koliko je trajanje portfelja?
Rešenje: Trajanje portfelja iznosi 8,75 godina
(0,25*5)+(0,75*101)=1,25+7,5=8,75 godina

PRIMER 11: TRAJANJE I KAMATNI RIZIK

Penzioni fond drži desetogodišnje obveznice sa kuponskom stopom od 10% dok je tržišna
kamatna stopa 10%. Kolikom je gubitku fond izložen, ako kamatna stopa sutra poraste na
11%?
Rešenje: Približna procentualna promena cene obveznice iznosi -6,15%

gde je : DUR – trajanje=6,76

Δi= promena kamatne stope=0,11-0,10=0,01

i= trenutna kamatna stopa=0,10

tako da je:
PRIMER 12: TRAJANJE I KAMATNI RIZIK

Penzioni fond drži desetogodišnje obveznice sa kuponskom stopom od 20% umesto od

10% koliko je bilo u prethodnom primeru.
Trajanje 20%-ne kuponske obveznice je 5,98 godina a tržišna kamatna stopa je na nivou
od 10%.
Izračunajte približno promenu cene obveznice do koje će doći ako se kamatna stopa
poveća sa 10% na 11%.
Rešenje: Približna promena cene obveznice iznosi -5,4

gde je :
DUR – trajanje=5,98

Δi= promena kamatne stope=0,11-0,10=0,01

i= trenutna kamatna stopa=0,10

Na osnovu primera 11 i 12 možemo izvući važne zaključke o povezanosti trajanja i kamatnog

rizika: što je duži period trajanja neke hartije od vrednosti veća je i procentualna promena njene tržišne
vrednosti za datu promenu kamatnih stopa. Iz tog razloga hartije od vrednosti sa duži periodom
trajanja izložene su većem kamatnom riziku.

PRIMER 13. OČEKIVANI POVRAT NA KORPORACIJSKU OBVEZNICU

Koliki je očekivani povrat na korporacijsku obveznicu, ako prinos iznosi 12% za dve
trećine vremena, a 8% za jednu trećinu vremena?
Rešenje:
Očekivani povrat iznosi 10,68%

gde je:

P1 – verovatne pojave povrata

R1 – povrat u stanju 1 = 12%=0,12

p2 – verovatne pojave povrata =

R2 – povrat u stanju 2 = 8% = 0,08

 tako da je:

PRIMER 14. DISKONTOVANJE

Odlučili ste se na kupovinu rizičnog zapisa s dospećem od 91 dan, za iznos od 9.850

dinara. Na dan dospeća vrednost zapisa je 10.000 dinara. Izračunajte godišnji prinos.
Rešenje:
Ulaganje u zapis sa rokom dospeća od 91 dan donosi prinos od 6,11%

gde je:

F- nominalna vrednost (iznos plaćen ukupno po dospeću)=10.000

P- kupovna cena = 9.850

n- broj dana do dospeća = 91

tada je:

PRIMER 15. DISKONTOVANJE CENE RIZIČNOG ZAPISA

Pretpostavimo da ste odlučili povratiti rizični zapis 31 dan pre dospeća. Prodajom pre
dospeća dobićete 9.948 dinara. Izračunajte godišnji prinos?
Rešenje:
Na 60 dan ulaganja u taj rizični zapis zaradili biste 6,05%
F  P 365
iyl  *
P n
gde je:

F- nominalna vrednost (iznos plaćen ukupnp po dospeću)=9.948

P- kupovna cena = 9.850

n- broj dana do dospeća = 60

tako da je:
PRIMER 16: MUNICIPALNE OBVEZNICE- OBVEZNICE
LOKALNIH VLASTI

Pretpostavimo da je kamatna stopa na oporezivu korporativnu obveznicu 9%, a granična

poreska stopa je 28%. Pretpostavimo još i da su dostupne neoporezive municipalne obveznice
sa stopom od 6,75%. Koju bi ste obveznicu odabrali?
Rešenje:
Prinos na municipalnu obveznicu je 6,48%
ekvivalentna neoporeziva stopa=oporeziva kamatna stopa * (1-granična poreska stopa)
ako je: oporeziva kamatna stopa=0.09
granična poreska stopa = 0,28
tada je:
ekvivalenta neoporeziva stopa=0.09*(1-0.28)=0.0648=6.48%
Budući da je stopa neoporezive municipalne obveznice viša od ekvivalentne neoporezive
stope, odabraćemo municipalnu obveznicu

PRIMER 17. IZRAČUNAVANJE-VREDNOVANJE DEONICE-

MODEL VREDNOVANJA U JEDNOM RAZDOBLJU

Pretpostavimo da imate nešto novca koji možete da uložite na period od godinu dana, a
nakon godinu dana moraćete prodati svoju investiciju zbog izmirivanja određenih obaveza.
Obraćate se svom brokeru od koga dobijate informaciju da jedno preduzeće prodaje svoje
deonice po 50 dinara i isplaćuje dividendu od 0.16 dinara godišnje. Analitičari su ocenili da će
se deonice ovog preduzeća za godinu dana prodavati po ceni od 60 dinara. Pretpostavka je da
ste se odlučili za kupovinu ovih deonica i da ste zadovoljni sa zaradom od 12% koju donosi
ovo ulaganje.
Rešenje:

Na osnovu analize određena je vrednost deonice od 53.71 dinar. Budući da se deonice

trenutno prodaju po ceni od 50 dinara donećemo odluku da kupimo ove deonice.

PRIMER 18. VREDNOVANJE DEONICE UZ STALNI RAST

Izračunajte trenutnu godišnju cenu deonice od 50 dinara, uz pretpostavku da dividende

rastu po konstantnoj stopi od 10.95%. Poslednja isplaćena dividenda (Do)=1 dinar, a
zahtevani prinos (Ke) ke 13%
Rešenje:

Ako su pretpostavke za stalnom stopom rasta i zahtevanim povratom tačne, navedena

deonica će se prodavati po 54.12 dinara.
PRIMER 19. HIPOTEKARNI KREDITI

Doneli ste odluku da kupite novi stan koji će te platiti iz kredita na rok od 30 godina uz
kamatnu stopu od 8% na godišnjem nivou. Iznos koji vam je potreba n je 95.000 dinara. cena
stana je 100.000 dinara i razlika do pune cene je vaše učešće (5.000 dinara). Izračunajte
mesečni iznos rate.
Rešenje:
Mesečni iznos vaše rate je 703 dinara.
iznos rate=P(PVIFA i,n)
gde je:
iznos kredita=iznos koji se pozajmljuje od banke=95.000 dinara

i= kamatna stopa na kredit=0.08

n= rok dospeća kredita=30 godina

95.000 dinara=Pann(PVIFA8%,30)

95.000 dinara=Pann(11.2578)

dinara mesečno

NAPOMENA: Kod hipotekarnih kredita uz fiksnu stopu kamatna stopa i mesečna otplata
se ne menjaju tokom otplate kredita.

PRIMER 20. KREDITIRANJE GRAĐANA

Kamatna stopa na kredit osigurana stanom ili kućom iznosi 8%, granična poreska stopa
iznosi 28%. Koja je efektivna cena kredita nakon oporezivanja?
Rešenje:
Efektivni trošak kredita nakon oporezivanja iznosi 5.76%.
efektivna kamatna stopa=kamatna stopa*(1-granična poreska stopa)
gde je:
kamatna stopa = 0.08%

granična poreska stopa = 0.28

znači:
efektivna kamatna stopa=0.08*(1-0.28)=0.0576=5.76%
PRIMER21. ANALIZA OSETLJIVOSTI PRIHODA NA PROMENE
KAMATNIH STOPA

Detaljnom analizom bilansa stanja i dospeća omogućavaju vam procenu mogućih

promena u prihodu u sledeće dve godine. Aktiva osetljiva na promenu kamatnih stopa tokom
navedenog perioda sastoji se od: vrednosnih papira u iznosu od 5 miliona dinara koji
dospevaju u periodu od jedne do dve godine, komercijalnih kredita u vrednosti od 10 miliona
dinara koji dospevaju u istom razdoblju, te dodatnih 2 miliona dinara (20% hipoteka s
fiksnom kamatnom stopom) za koje se očekuje da će biti otplaćene.
Pasiva osetljiva na promenu kamatnih stopa, tokom navedenog razdoblja sastoji se od:
certifikata o depozitu u vrednosti od 5 miliona dinara i dospećem za jednu do dve godine,
pozajmljenih sredstava u iznosu od 5 miliona dinara sa dospećem u roku od jedne do dve
godine, depozita po viđenju u vrednosti od 1,5 miliona dinara (10% depozita po viđenju za
koje se procenjuje da će biti osetljivi na promene kamatnih stopa) te dodatnih 3 miliona dinara
štednih depozita (procenjenih 20% ukupnih štednih depozita). Izračunajte promenu i razliku u
ukupnom prihodu u razdoblju od sledećih godinu do dve ako kamatne stope porastu za 1%.
Rešenje:
Izračunata razlika za razdoblje od jedne do dve godine jeste 2.5 miliona dinara.
GAP=RSA-RSL
gde je:
RSA= aktiva osetljiva na promenu kamatnih stopa=17 miliona dinara

RSL= pasiva osetljiva na promenu kamatnih stopa = 14,5 miliona dinara

iz čega proizilazi:
GAP=17 miliona dinara-14.5 miliona dinara = 2.5 miliona dinara.
Ako kamatne stope ostanu 1% više, nego tokom dve godine, prihodi će se povećati za
25.000 dinara.

gde je:
GAP=RSA-RSL=2.5 miliona dinara

Δi= primena kamatne stope=0.01

iz čega proizilazi:

PRIMER 22. ANALIZA OSETLJIVOSTI BANKE NA

PROMENU KAMATNE STOPE

Šta će se dogoditi ako kamatne stope porastu sa 10% na 11%. Ukupna vrednost aktive
banke je 100 miliona dinara, dok je ukupna vrednost pasive 95 miliona dinara. Izračunajte
promenu u tržišnoj vrednosti aktive i pasive.
Rešenje:
 Kod ukupne vrednosti aktive od 100 miliona dinara, tržišna vrednost aktive smanjiće se
za 2.5 miliona (100 miliona*0.025=2.5 miliona dinara)

gde je:
DUR= trajanje

Δi= promena kamatne stope (0.11-0.10)=0.01

i= kamatna stopa

iz čega proizilazi:

Kod ukupne vrednosti pasive od 95 miliona dinara, tržišna vrednost pasive smanjiće se za
0.9 miliona dinara (95 miliona*0.009=-0.9 miliona dinara)

gde je:
DUR = trajanje=1.03

Δi = promena kamatne stope=0.01

i= kamatna stopa= 0.1

iz čega proizilazi:

Rezultat nam pokazuje da bi se neto vrednost banke smanjila za 1.6 miliona dinara (-2.5
miliona dinara+0.9 miliona dinara=-1.6 miliona dinara)

PRIMER 23. ANALIZA OSETLJIVOSTI TRAJANJA

Na osnovu podataka iz primera 22 izračunati razliku trajanja banke?

Rešenje:
Vreme trajanja osetljivosti banke iznosi 1.72 godine

gde je:
DURn = prosečno trajanje aktive = 2.70

L = tržišna vrednost pasive = 95

A = tržišna vrednost aktive = 100

DUR = prosečno trajanje pasive = 1.03

 pri čemu je:

PRIMER 24. ANALIZA PROCENTUALNE PROMENE

(OSETLJIVOST TRŽIŠNE NETO VREDNOSTI AKTIVE)

Kolika je promena tržišne neto vrednosti, izražena kao procenat aktive, ako kamatna
poraste sa 10% na 11%.
Rešenje:

gde je:
DURgap=razlika trajanja=1.72

Δi= promena kamatne stope=0.11-0.10=0.01

i=kamatna stopa=0.10

iz čega proizilazi:

Kod ukupne pasive od 100 miliona dinara smanjenje tržišne neto vrednosti je 1.6 miliona
dinara, što je jednako neto iznosu dobijenom u primeru 22.

PRIMER 25: VREDNOST DINARA

Hoće li vam dinar dobijen sutra više vredeti kad je kamatna stopa 20% ili kada je 10%?
Rešenje: Manje.

Vrednost će biti 1/(1+0,20) = 0,83 din., kada je kamatna stopa jednaka 20%, a 1/(1+0,10) =
0,91 dinar, u slučaju da je kamatna stopa 10%.

PRIMER 26: SADAŠNJA VREDNOST HARTIJA OD VREDNOSTI

Ako je kamatna stopa 10%, koliko iznosi sadašnja vrednost vrednosnog papira koji
isplaćuje 1100 dinara sledeće godine, 1210 dinara godinu dana kasnije i 1331 dinar još jednu
godinu kasnije?
Rešenje:

1100/(1+0,10) + 1210/ + 1331/ = 3000 dinara

PRIMER 27: OBRAČUN PRINOSA DO DOSPEĆA

Napišite formulu za računanje prinosa do dospeća na 20-godišnju obveznicu s 10% -tnim

kuponom i nominalnom vrednošću 1000 dinara koja se prodaje za 2000 dinara.
 Rešenje:
100/ +100/ +....100/ + 1000/

PRIMER 28:PRINOS DO DOSPEĆA NA JEDNOSTAVAN ZAJAM

Koliki je prinos do dospeća na jednostavan zajam od 1 miliona dinara koji zahteva otplatu
2 miliona dinara u razdoblju od 5 godina?
Rešenje: 14,9%, a dobijen je na sledeći način: sadašnja vrednost je 2/ miliona dinara, što
je jednako zajmu od milion dinara dakle 1 = 2/ Rešavajući jednačinu s nepoznatom
= 2, dobijamo = 0,149 = 14,9%

PRIMER 29: PRINOS DO DOSPEĆA NOMINALNE OBVEZNICE

Koja obveznica nominalne vrednosti 1000 dinara ima veći prinos do dospeća: 20-godišnja
obveznica koja se prodaje po 800 dinara uz tekući prinos od 15%, ili jednogodišnja obveznica
koja se prodaje po 800 dinara uz tekući prinos od 5%?
Rešenje: Ako obveznica s rokom dospeća od jedne godine nema kuponsku isplatu, njen
će prinos po dospeću biti jednak ( 1000din. – 800din.)/800 din. = 200/800 = 0,25 = 25%. Ali
kako je sadašnji prinos dobra aproksimacija prinosa na 20-godišnju obveznicu u trenutku
njenog dospeća, znamo da će prinos po dospeću ove obveznice biti približno 15%. Prema
tome jednogodišnja obveznica ima viši prinos do dospeća.

PRIMER 30: ULAGANJE U DUGOROČNE OBVEZNICE

Savetuju vas da su dugoročne obveznice vrlo unosne za ulaganje, jer im je kamatna stopa
veća od 20%. jesu li savetnici u pravu?
Rešenje: Ne. Ako će kamatne stope u budućnosti jako rasti dugoročne obveznice bi mogle
pretrpeti tako oštar pad cene da bi im povrat mogao biti jako nizak, čak i negativan.

PRIMER 31: KAMATNA STOPA I PREMIJE LIKVIDNOSTI

Ako kamatna stopa na obveznice s dospećem od jedne do pet godina trenutno iznosi 4%,
5%, 6%, 7%, 8%, a premije likvidnosti na iste rokove iznose 0%, 0,25%, 0,35%, 0,40% i
0,50% izračunajte koliko će iznositi jednogodišnja kamatna stopa za dve godine.
Rešenje:
Očekivana jednogodišnja kamatna stopa za dve godine od danas jednaka je
 FINANSIJSKA ANALIZA

PRIMER 32: OBRAČUN KLJUČNIH RACIO POKAZATELJA

Finansijski izveštaj o poslovanju preduzeća u određenom periodu, najčešće je osnovni

izvor informacija za uspešno ili neuspešno poslovanje preduzeća. I pored određenih
ograničenja koja donose podaci bilansa stanja i uspeha, zbog kojih je nemoguće prezentovati
celokupnu tačnu sliku stanja i uspešnosti poslovanja preduzeća, ipak podaci u finansijskim
izveštajima jesu jedinstvena baza za ocenjivanje finansijskog stanja preduzeća u određenom
periodu. U produžetku ćemo dati jedan primer za analizu finansijskih izveštaja i sagledati
finansijsko stanje preduzeća. U tom ciju ćemo obračunati značajnije racio pokazatelje,
odnosno analitičke pokazatelja, koji će osvetliti finansijsko stanje preduzeća. Nakon
godišnjeg računa, bilansi sadrže sledeće podatke:
Bilans stanja preduzeća N na dan 31.12. 20__. God
  Sredstva   Obaveze i kapital
Dugoročna 1.656.47 1.314.73
I sredstva 1,00 I Sopstveni kapital 5,00
Nematerijalna Akcionarski kapital, 1.110.00
1 sredstva 5.426,00 1 5000 akcija x 222 din 0,00
Materijalna 1.355.35 204.735,
2 sredstva 9,00 2 Rezerve 00
Dugoročna
finansijska 295.686, I 579.657,
3 ulaganja 00 I Dugoročne obaveze 00
I
I Kratkoročna 1.058.20 I 820.284,
I sredstva 5,00 I Kratkoročne obaveze 00
443.778, Kratkoročne obaveze po 568.415,
1 Zalihe 00 1 HoV 00
Kratkoročna 470.112, Kratkoročne obaveze iz 249.009,
2 potraživanja 00 2 poslovanja 00
Druga kratkoročna Druge kratkoročne
3 potraživanja 1.492,00 3 obaveze 2.860,00
Kratkoročna
finansijska 15.866,0
4 ulaganja 0 4    
HoV i druga 126.957,
5 novčana sredstva 00 5    
UKUPNA 2.714.67 UKUPNE OBAVEZE I 2.714.67
  SREDSTVA 6,00   KAPITAL 6,00
Zvanična bilansna šema uspeha je koncipirana na način koji omogućava utvrđivanje
finansijskog rezultata po metodi ukupnih troškova, što podrazumeva korekciju početnih i
krajnjih zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda , kako bi se došlo do troškova
sadržanih u realizaciji gotovih proizvoda, odnosno delova rashoda. Za analitičke potrebe,
pripremljen bilans uspeha iz primera izgleda ovako:
Bilans uspeha preduzeća N za 20__ god
1 Prihodi iz redovnog poslovanja 1.718.979,00
a Prihodi od prodaje proizvoda i usluga 1.628.067,00
b Finansijski prihodi 90.912,00
2 Rashodi redovnog poslovanja 1.704.848,00
c Materijalni troškovi i amortizacija 1.082.005,00
d Nematerijalni troškovi 185.316,00
e Ukalkulisane bruto plate 328.529,00
f Povećanje vrednosti nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda 66.711,00
  Rashodi kamata i finansiranja 175.709,00
3 Rezultat redovnog poslovanja 14.131,00
4 Vanredni prihodi 40.864,00
5 Vanredni rashodi 46.282,00
6 Rezultat vanrednog poslovanja - 5.418,00
7 Dobit finansijske godine 8.713,00
8 Porez na dobit 2.400,00
9 Neto dobit 6.313,00
Analitički pokazatelji finansijskog stanja preduzeća N
Jedan od značajnijih pokazatelja finansijskog stanja preduzeća su neto obrtna (tekuća)
sredstva, koji se dobijaju kao razlika između dugoročnih izvora sredstava ( kapital i
dugoročne obaveze) i trenutnih sredstva, i pokazuje deo obrtnih sredstava koji je finansiran iz
dugoročnih izvora.
Neto obrtna sredstva
Relativan
Relativan odnos
Neto obrtna Tekuća obrtna odnos između
Zalihe između NOS i
sredstva (NOS) sredstva NOS i obrtnih
zaliha
sredstava
237.921,00 1.058.205,00 443.778,00 22,48% 53,61%
Kao što se vidi u prezentaciji, deo obrtnih sredstava je finansiran iz dugoročnih izvora, i
to tuđih, sa 22.48%. Ako pri tome posmatramo i pokrivenost zaliha dugoročnim izvorima, ona
iznosi 53.61%.
Finansijsku situaciju ćemo bliže sagledati preko sledećih analitičkih pokazatelja, poznatih
kao racia:
1) Racia likvidnosti predstavljaju instrumente za merenje sposobnosti preduzeća da bez
teškoća podmiri prispele obaveze, bez narušivanja kreditnog boniteta, i pokazuju
mogućnosti za ostvarivanje optimalne rentabilnosit.
 Racio opšte likvidnosti= Obrtna sredstva / Kratkoročne obaveze= 1.058.205 /
820.284=1,29 Matematički interpretiran racio od 1,29 pokazuje da je 1 dinar
kratkoročnih obaveza pokriven sa 1,29 dinara obrtnih sredstava. Ako uporedimo s
tradicionalno prihvatljivim normalnim odnosom između obrtnih sredstava i
kratkoročnih obaveza od 2:1, tada bismo mogli zaključiti da je opšta likvidnost
preduzeća niska. Ovaj zaključak za likvidnost treba prihvatiti s rezervom, jer u
zavisnosti od strukture obrtnih sredstava zaključak može biti pogrešno protumačen.
 Zbog toga, za utvrđivanje likvidnosti se koristi rigorozniji racio (racio I stepena) kao
odnos između kratkoročnih potraživanja, HoV i gotovine i kratkoročnih obaveza. U
našem primeru on iznosi:
 Rigorozni racio likvidnosti= 614.427 / 820.284 = 0,75
To znači da je 1 dinar kratkoročnih obaveza pokriven s 0,75 dinara likvidnih obrtnih
sredstava u trenutku balansiranja. Upoređen s opšteprihvaćenim odnosom 1:1, postavljenim
primenom „acid-test“ finansijskog pravila, može da se zaključi da se preduzeće susreće s
poteškoćama u podmirenju kratkoročnih obaveza.
2) Obrt ukupnih sredstava= = =0.83
To znači da na 1 dinar prosečno angažovanih sredstava firma realizuje 0,83 dinara iz
redovnog prihoda, ili sa prosečnim angažovanim sredstvima napravljen je obrt od 0,83 puta.
Za ocenjivanje sigurnosti ili finansijske nezavisnosti izračunaćemo racio sigurnosti kao
odnos između vlastitih sredstva i pozajmljenih izvora:
3) Racio sigurnosti= =0,94
Vrednost racija skoro je u okviru opšte prihvaćenog odnosa od 1, što znači da preduzeće
ima zadovoljavajuću finansijsku sigurnost.
Ocenjivanje finansijske strukture dopunićemo analizom racija finansiranja stalnih
sredstava:

Znači da je 1 dinar stalnih sredstava pokriven s 0,79 dinara vlastitog kapitala.

Racio finan.stalnih sred. Sa Stalni kapital-(vlastiti dugorocni
vlast.kapitalom-last.kapital i = izvori)sadasnja = =1,14
dugorocni izvori vrednost dugotrajnih sredstva
Znači da su stalna sredstva potpuno pokrivena stalnim kapitalom (na 1 dinar stalnih
sredstva pokriveno je 1,14 dinara stalnog kapitala) pri čemu se i deo obrtnih sredstva finansira
iz dugoročnih izvora. Ocenu ovih racija treba da izvršimo u kontekstu zlatnih bilansnih
pravila za regulisanje odnosa između sredstava i kapitala, pri tome imajući u vidu njihov
relativni značaj za pravila za finansiranje i specifične uslove i poslovne politike analiziranog
preduzeća. U tom smislu ocena za finansiranje stalnih sredstava bi bila pozitivna, dok za
ocenjivanje dovoljnosti ili nedovoljnosti dela dugoročnih izvora iz kojih se finansira deo
obrtnih sredstva treba raspolagati podatkom o visini stalno potrebnog obima obrtnih sredstva
za kontinuirano obavljanje reprodukcionog procesa.
Da bismo utvrdili uspeh u poslovanju, treba da izmerimo rentabilnost. Zbog toga ćemo
izračunati stopu i poslovni rezultat (dobit), stopu neto dobiti, stopu prinosa ukupnih sredstva i
stopu prinosa vlastitih sredstva. U našem primeru poslovna dobit je 98 928 hiljada dinara, a
neto dobit 6 313 hiljada dinara.
Finansiranje preduzeća tuđim sredstvima pretpostavlja velike finansijske rashode, koji u
ovom slučaju iznose 175.709 hiljadu dinara. To nam govori o velikom finansijskom
opterećenju preduzeća odnosno visokom faktoru finansijskog „leverage“. To se negativno
odražava na ukupni uspeh poslovanja preduzeća, što može da se primeti po sledećim
pokazateljima:
 Znači da preduzeće na svakih 100 dinara prihoda od prodaje proizvoda i usluga u ovoj
godini prosečno ostvaruje 6.076 dinara poslovne dobit.

Znači može da se interpretira da u prošlom periodu preduzeće na svakih 100 dinara prihoda od
prodaje proizvoda i usluga dobija 0,38 dinara neto dobit.
3. Stopa prihoda
Poslovna dobit
ukupnih angazovanih x10
= Prosečno = =5,05
sred.-povraćaj 0
angaž.sredstva
ulaganja
Ova stopa od 5,05 dinara znači da na svakih 100 dinara prosečno uloženih sredstava, preduzeće
ostvaruje prirast tih sredstva za 5,05 dinara.
4. Stopa prinosa Neto dobit
vlastitih poslovnih = Prosečna sopstv. = =0,48
sredstva angaž. sredstva
Preduzeće je u prošloj godini na svakih 100 dinara svojih uloženih sredstava ostvarilo rast
tih sredstava od 0,48 dinara. Znači, rast u delu poslovnih sredstva koji je finansiran iz vlastitih
izvora je nizak.
Veoma niska rentabilnost sopstvenih poslovnih sredstva je rezultat veoma visoke ocene
tuđih izvora finansiranja preduzeća kao i negativne kursne razlike.
Određeni uticaj isto tako ima i negativan finansijski rezultat od neredovnog poslovanja
samog preduzeća.

Ostvarena dobit u prošlom periodu omogućava zaradu od 1,27 dinara na 1 dinar uloženih
u obične akcije. Ova zarada od običnih akcija je mnogo niska, što se vidi iz sledećeg
pokazatelja.

6. Cena običnih Prosečna trž. cena za

akcija u odnosu obicnu akciju
= = =174,8
na zaradu na Neto dobit od obične
jednu akcije
Ovaj pokazatelj pokazuje da su akcionari za 1 dinar dobiti od akcije uložili 174,8 dinara u
jednu akciju.

PRIMER 33: DU PONT SISTEM POKAZATELJA

Preduzeće „L” je ostvarilo 2.000.000 dinara prihoda od prodaje, uz obrt ukupnih

sredstava od 2,5 u toku poslovne godine. Preduzeće ostvaruje zaradu od 3,8 % na svaki dinar
prodaje. Iznos kratkoročnih obaveza iznosi 60.000 dinara, a dugoročnih obaveza 140.000
dinara.
 izračunajte koliko iznosi stopa povraćaja kapitala?
  bez proračuna, šta će se desiti sa stopom povraćaja kapitala, ukoliko se smanji kapital
preduzeća, a iznos ukupnih izvora sredstava ostane isti? Objasnite i zašto?
Rešenje:
Obrt ukupnih sredstava = neto prihod od prodaje/ prosečno angažovana sredstva,
2,5 = 2.000.000/X=2,5 . X =2.000.000
X= 2.000.000/2,5 = 800.000
Prosečno angažovana sredstva = 800.000 dinara
3,8%, na 2.000.000 = 76.000, poslovna dobit,
Akcionarski (sopstveni) kapital = 800.000 – ( 60.000 + 140.000)= 600.000
Poslovna (opera- Neto prihodi Prosečni akcionarski
tivna) dobit od prodaje kapital
x x
Neto prihodi Prosečno angažovana Prosečno angažovana
od prodaje ukupna poslovna sredstva ukupna sredstva
= 76.000/ 2.000.000 x 2.000.000/800.000 x 600.000/800.000=
= o,o38 x 2,5 x 0,75 = 0,07125 – stopa povraćaja kapitala
Ukoliko se smanji akcionarski kapital, a iznos ukupnih izvora sredstava ostane isti, onda
će se smanjiti i stopa pokrivenosti sredstava akcionarskim kapitalom, a to će delovati da se
smanji i stopa povraćaja kapitala.

PRIMER 34: ALTMANOV POKAZATELJ FINANSIJSKE

NESIGURNOSTI (Z TEST)

Ocenite kakvo je finansisko zdravlje preduzeća, ukoliko Altmanov pokazatelj iznosi:

a) 0,99 b)2,89 c)5,57
Rešenje:
a) veoma loše, b) loše, c) stabilno.

PRIMER 35: IZVEŠTAJ O TOKOVIMA NETO TEKUĆIH SREDSTAVA

(STATEMENT OF NET WORKING CAPITAL)

Na osnovu podataka u komparativnim bilansima stanja u datom hipotetičkom primeru,

sagledati promene u neto obrtnim sredstvima:
Pregled : Promene u neto obrtnim sredstvima
31 DECEMBAR
POZICIJA 20__ 20__
IZNOS / DINARA

I. OBRTNA SREDSTVA
1. Gotovina 6.200,- 5.000,-
2. Kupci 5.000,- 3.800,-
3. Zalihe 8.300,- 9.300,-
4. Unapred plaćeni troškovi 1.000,- 800,-

Ukupno obrtna sredstva: 20.500,- 18.900,-

II. KRATKOROČNE OBAVEZE
1. Dobavljači 7.500,- 9.900,-
2. Ukalkulisane obaveze 3.300,- 4.000,-
3. Kratkoročni krediti 7.600,- 8.400,-

Ukupno kratkoročne obaveze: 18.400,- 22.300,-

III. NETO OBRTNA 2.100,- -3.400,-

SREDSTVA

Razloge za promene u neto obrtnim sredstvima treba tražiti u promenama pozicija

dugoročnih sredstava i dugoročnih izvora, zato što se promene u kratkoročnim izvorima
međusobno kompenziraju. Imajući to u vidu, u prethodnom primeru izveštaj o tokovima neto
obrtnih sredstava izgleda kao što sledi:
Pregled : Izveštaj o tokovima neto obrtnih sredstava za završenu
20__ godinu, preduzeće "H"

POZICIJA IZNOS / DINARA

I. IZVORI
1. Neto obrtna sredstva na početku
godine 2.100,-
2. Neto dobit 2.000,-

Ukupno: 4.100,-

II. UPOTREBE
1. Povećanje postojanih
sredstava, dobit 2.800,-
2. Smanjenje dugoročnih obaveza 1.100,-
3. Smanjenje akumulirane dobiti 1.600,-
4. Namensko raspoređivanje dobiti 2.000,-

Ukupno: 7.500,-

III. NETO OBRTNA SREDSTVA NA - 3.400,-

KRAJU GODINE
U datom primeru, i ovaj izveštaj informiše o značajno poremećenim odnosima u
finansiranju preduzeća. Naime, podmirivanje dugoročnih obaveza i povećanje fiksnih
sredstava je izvršeno, u najvećem delu, korišćenjem kratkoročnih izvora, što se kosi sa
pravilima za zdravo finansiranje preduzeća. Početni iznos neto obrtnih sredstava od 2.100
dinara je u potpunosti iscrpljen i na kraju perioda neto obrtna sredstva su negativna veličina,
nema ih, a to predstavlja loš simptom za zdravlje preduzeća. Kratkoročne obaveze su veće od
kratkoročnih sredstva, dugoročna ulaganja su finansirana iz kratkoročnih izvora, ugrožena je
likvidnost.
PRIMER 36: IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE (CASH FLOW)

Sačiniti izveštaj o tokovima gotovine na osnovu sledećih podataka iz početnog i krajnjeg

bilansa stanja perioda i balansa uspeha za period:
Smanjenje potražnje kupaca 2.000 din; izvor ( priliv)
Amortizacija 1.100 din; izvor
Smanjenje zaliha 7.500 din; izvor
Povećanje dugoročnih kredita 1.000 din; izvor
Smanjenje obaveza po izdatim hartijama od vrednosti 11.000 din; upotreba ( odliv)
Smanjenje akumulirane dobiti 2.500 din; upotreba
Početni saldo gotovine 10.000 din;
Neto dobit 6.000 din; izvor
Povećanje obaveza prema dobavljačima 1.500 din; izvor
Povećanje unapred plaćenih troškova 4.000 din. upotreba
Izveštaj o tokovima gotovine
za završenu 20__ godinu, preduzeće "X"
POZICIJA Iznos/din.
I. IZVORI
A. Saldo gotovine na početku god. 10.000
B. Operativna gotovinska primanja 18.100
1.Smanjenje potražnje 2.000
2.Neto dobit 6.000
3.Amortizacija 1.100
4.Smanjenje zaliha 7.500
5.Povećanje obaveza prema dobavljačima 1.500
C. Finansijska gotovinska primanja 1.000
1.Povećanje dugoročnih kredita 1.000
Ukupno (A+B+V) 29.100

II. UPOTREBA
A. Operativna gotovinska izdavanja 6.500
1.Smanjenje akumulirane dobiti 2.500
2.Povećanje unapred plaćenih troškova 4.000
B. Finansijske aktivnosti 11.000
1.Smanjenje obaveza po izdatim hartijama od 11.000
vrednosti
Ukupno (A+B) 17.500

III. SALDO GOTOVINE NA KRAJU 11.600

PERIODA
(29100-17500)
PRIMER 37: ANALIZA PRELOMNE TAČKE (BREAK-EVEN POINT ANALYSIS)

U praksi break-even analiza zauzima veoma bitno mesto. Ona se koristi u velikom broju
slučajeva, a najčešće u:
 planiranju određenog iznosa dobiti, kada analiza daje odgovor na pitanje koliko
prihoda treba da se ostvari, u hotelijerstvu koliko soba treba da se izda, s kolikim
prihodom po sobi, da bi se realizovao željeni iznos dobiti;
 sagledavanju efekata povećanje troškova na rentabilnost poslovanja;
 planiranju popusta u ceni preko sagledavanja promena u rentabilnosti pod uticajem
promena (povećavanja ili umanjivanja) cena;
 u predinvesticionim aktivnostima, gde break-even analiza ima posebni značaj u
utvrđivanju stepena aktivnosti na kome će projektovani objekat rentabilno raditi.
Polazeći od određene pretpostavke, u produžetku ćemo dati primer za primenu break-
even analize u jednom hipotetičkom hotelu, hotelu „A“. Pretpostavke od kojih polazimo su
sledece:
Prosečna prodajna cena po sobi (po EU 50,-
noćenju), PPrC R
Varijabilni troškovi po izdatoj sobi, VT EU 15,-
R
Fiksni troskovi, FT EU 70.000,
R -
Pridones za pokrice (PPrC-VT) EU 35,-
R
Na osnovu ovih podataka, izračunaćemo tačku pokrića u naturalnim (broj izdatih soba-
noćenja) i u vrednosnim pokazateljima (u primeru je uzeta kao fiksna valuta EUR).

TPnp = tačka pokrića u naturalnim pokazateljima;

TPvrp = tačka pokrića u vrednosnim pokazateljima;

Prema dobijenim rezultatima, da bi rentabilno radio, hipotetički hotel “A” treba da proda
više od 2 000 soba, t.j. da ostvari 2.000 noćenja ili da ostvari ukupni prihod od 100.000 eura.