REČNIK KLJUČNIH REČI IZ FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

Akcept, potpis koji predstavlja meničnu radnju - trasata, kojom prihvata naredbu trasanta da
isplati remitentu sumu upisanu u menici; daje se uz klauzulu prihvatanja "akceptiram", "priznajem",
"prihvatam".
Akceptacija, prihvatanje menice, akcept, pismena izjava trasata napisana na mennici, kojom se
on menično-pravno obavezuje da će isplatiti iznos naznačen na menici o roku njenog dospeća.
Akceptant, glavni menični dužnik na trasiranoj menici. Prihvatajući na njega izdatu menicu,
trasat se u svojstvu akceptanta obavezuje da isplati menični
Akcija (deonica) isprava o udelu akcionara u emitovanom kapitalu akcionarskog društva
(kompanije). Vlasnik akcije ima pravo da učestvuje u upravljanju akcionarskirn društvom i u raspodeli
dobiti društva (dividenda). Visina dividende zavisi od poslovnog uspeha akcionarskog društva.
Akcija se pribavlja na dva načina: uplatom nominalnog iznosa' akcije prilikom osnivanja
akcionarskog društva i kupovinom akcije. Akcije se prodaju na efektnim berzama. Cena im zavisi od
dividende koju donose vlasniku. Karakteristika ovih poslovnih subjekata je emitovanje finansijskog
kapitala u obliku akcija malog nominalnog iznosa koje kupuju investitori.
Akcionarsko društvo, (deoničko društvo) asocijacija kapitala, privredno preduzeće, banka,
osnovano udruživanjem sredstava velikog broja vlasnika.
Akontacija, (predujam) delimična isplata nedospele obaveze. Akontacija je i delimična isplata
nedospele obaveze (delimično plaćanje neke usluge pre nego je usluga obavljena itd.)
Akumulacija kapitala, U ekonomskom smis akumulacija je uvećanje ukupnog kapitala ili novca
putem pozitivnog neto investiranja.
Alokacija, (raspodela), izraz koji znači dodelu ekonomskih dobara, kvota itd., pojedinim
učesnicima u raspodeli.
Amortizacija je smanjenje vrednosti sredstava usled trošenja i habanja ( sistematska alokacija
troškova kapitalne imovine tokom određenog vremenskog perioda).
Amortizaciona osnovica je ukupni trošak nabavke imovine. To je iznos koji se po zakonu može
amortizovati tokom vremena.
Analiza osetljivosti, analiza tipa „šta ako“ u kojoj su parametri ili pretpostavke izmenjene u
odnosu na osnovni slučaj da bi se odredio njihov uticaj na rezultate projekta kao što su neto sadašnja
vrednost ili interna stopa prinosa.
Analiza prelomne tačke rentabilnosti je proučavanje odnosa između fiksnih i varijabilnih
troškova i profita i količine prodaje. Obim prodaje koji predstavlja prelomnu tačku rentabiliteta je
onaj koji obezbeđuje pokrivanje svih fiksnih i varijabilnih troškova, pri datoj prodajnoj ceni.
Akcionarski kapital je razlika između ukupne imovine (aktive) i ukupnih obaveza (pasive).
Alternativna, knjigovodstvena vrednost običnih akcija kompanije (po nominalnoj vrednosti) plus
dodatni uplaćeni kapital – iznos koji investitori uplaćuju kompaniji za akcije (iznad kapitalne
vrednosti akcija) i zadržana dobit.
Akumulirani rashodi su još uvek neizmirene obaveze u pogledu isplate plata, poreza, kamata i
dividendi. Račun akumuliranih rashoda je kratkoročna obaveza.
Akreditiv je dokument koji izdaje banka u ime i za račun komitenata, kojim se garantuje da će
banka izvršiti plaćanje na ime čekova primljenih od komitenata.
Amortizacioni (otplatni) fond, Amortizacioni fond je zbir ukupnosti izdvojenih sredstava
ostvarenih amortizacijom u odredjenom vremenskom periodu. Sredstva izdvojena u ovaj fond su
namenska i koriste se za nabavku novih osnovnih sredstava.
 Anuitet, niz jednakih novčanih uplata ili isplata koje se vrše u određenom broju jednakih
vremenskih perioda. U običnom anuitetu isplate ili uplate se vrše na kraju svakog perioda, dok se kod
dospelih ili konačnih anuiteta isplate ili uplate vrše na početku svakog perioda.
Apresijacija je rast vrednosti sredstava. Vrednost nekog sredstva može da raste kao posledica
rasta njegove cene, a otuda i njegova tržišna vrednost raste usled inflacije ili premena u tražnji za tim
sredstvom što dovodi do povećane vrednosti.
Apresijacija valute je povećanje vrednosti jedne valute u odnosu na druge valute, odnosno,
porast njenog deviznog kursa u uslovima primene sistema fluktuirajućih deviznih kurseva.
Apresijacija zaliha je povećanje nominalne vrednosti zaliha kao rezultat porasta cena tokom
datog perioda.
Aukcijska tražnja je organizovano tržište na kome se cene konstantno prilagođavaju promenama
ponude i tražnje. Ovo tržište predstavlja školski primer konkurentske ponude.
Apresijacija novca, povećanje kupovi moći nacionalnog novca.
Avans, predujam, delimično plaćannje naručene robe ili usluga pre nego je ona isporučena.
Banka je finansijski posrednik, koji prikuplja novčana sredstva prvenstveno u obliku depozita,
koji se isplaćuju po zahtevu ili u kratkom roku, i koja se koriste za odobrenje pozajmica po tekućem
računu/dozvoljeno prekoračanje kredida, eskontovanje kratkoročnih hartija od vrednosti itd. Važna
funkcija banke je održavanja sistema prenosa novca, primanjem depozita na tekuće račune i
prenošenjem sredstava putem čeka, žiralnog ili elektronskog transfera. Ostale važne aktivnosti banke
obuhvataju pružanje meničnih usluga klijentima, finansiranje spoljne trgovine, trgovine na veliko na
tržištu novca i spektar usluga finansijskog konsaltinga. Konačno, treba napomenuti da se pojam
„banka“ koristi za različite institucije koje obezbeđuju finansijska sredstva za različite svrhe koje ne
moraju biti uvek prikupljena putem depozita npr. „razvojne banke“, „investicione banke“,
„ hipotekarne banke“. Međunarodni primer za to je Međunarodna banka za obnovu i razvoj („Svetska
banka“).
Bankarski kredit je bilo koji oblik kreditiranja od strane bankarskog sistema.
Bankarski zajam, obuhvata bilo koji oblik kreditiranja od strane banke, ali postoje razlike u
bankarskom kreditiranju između uslova pozajmica po tekućem računu (dozvoljena prekoračenja) u
uslovima kredita.
Bankarski ček, ček koji poslovna banka na sopstvenom obrazcu vuče na svog bankarskog
korespondenta i prodaje ga svom komitentu, koji kod nje nema deponovana sredstva na nekom od
računa koji daje pravo na izdavanje čekova ( čekovni račun, tekući račun, žiro račun). Bankarski ček
služi kao olakšica za gotovinska plaćanja posevno u inostranstvu. V. i: putnički ček.
Bankarski depozit deponovana sredstva na računima u bankama, glavna supstrancija bankarskih
sredstava, koju često srećemo u literaturi pod nazivom depozitni novac. Posebna vrsta depozita po
viđenju, koji predstavljaju zaduženje banke prema deponentima koje ona mora isplatiti deponentu kad
god ovaj zatraži svoj novac. Depoziti se drže na različitim vrstama računa, pod različitim uslovima
korišćenja i povlačenja. *1 sa lista u prilogu
Bariran ček, ček precrtan sa dve paralelne dijagonalne linije, što znači:
• da ga imalac može naplatiti samo putem neke banke a ne i lično (opšti precrtaj) ili samo kod
odredjene banke upisane medju linije (posebni precrtaj), i
• da ček služi samo za obračunsko (žiralno, žiro) plaćanje, od čega potiče i naziv obračunski ček,
koji je propisan kao jedan od instrumenata za obezbedjivanje plaćanja izmedju korisnika društvenih
sredstava.
Berza je posebno tržište na kome li kojoj se trguje tipiziranim (masovnim) robama, novcem i
hartijama od vrednosti. Razlikuju se: berza hartija od vrednosti (efekata); novčana berza (novac, valute
i devize). Cilj berze je da koncentriše ponudu i potražnju na jednom mestu i utvrdi dnevnu tržišnu
vrednost nekog papira, novca ili devize.
Bilans stanja je prikaz finansijskog stanja preduzeća na određeni dan, koji prikazuje ukupnu
aktivu, ukupnu pasivu i sopstveni kapital akcionarskog društva.
 Bilans uspeha je prikaz prihoda preduzeća tokom određenog perioda, koji se završava sa neto
prihodom ili gubitkom za taj period.
Bruto obrtni kapital je investicija preduzeća u tekuću aktivu, u obliku trgovine, utrživih hartija
od vrednosti, potraživanja i zaliha.
Buduća vrednost je vrednost sadašnjeg novčanog iznosa ili niza isplata u nekom budućem
vremenu, procenjena po datoj kamatnoj stopi.
Bilans je odnos dveju ekonomskih veličina izraženih novčano radi uporedjivanja, merenja,
obračuna. U knjgovodstveno-tehničkom smislu bilans predstavlja pregled u obliku dvostranog računa
koji je u ravnoteži.
Bonitet, označava sigurnost odredjenih potraživanja, kreditnu sposobnost da udovoljava svojim
obavezama.
Budžet predračun (plan) prihoda i rashoda političke-teritorijalne jedinice (kod nas društveno-
političke zajednice). Budžet se donosi za odredjeni vremenski period, obično za jednu godinu.
Društveno-politička zajednica koristi prihode budžeta za podmirenje društvenih potreba i izvršenje
zadataka u oblasti obrazovanja, kulture, socijalne zaštite, komunalnih delatnosti, za rad organa uprave,
itd.
Cana akcije je preovlađujuća tržišna cena jedinice akcijskog kapitala kompanije. Na savršenom
konkurentskom tržištu kapitala, cena akcije će biti jednaka neto sadašnjoj vrednosti očekivanog
budućeg priliva dividendi.
Cena kapitala je trošak različitih izvora kapitala potrebnih za finansiranje kapitalnih izdataka.
Svi izvori kapitala imaju svojuz cenu, koja može biti direktna (kredit i dr.) ili izražena kao
opoortunitetni trošak. U bilo kom trenutku trošak kapitala za kompaniju će biti određen kao
ponderisana prosečna vrednost troška svake vrste kapitala.
Centralna banka je institucija čiji je primarni zadatak kontrola novca i bankarskog sistema u
zemlji, kao i druge funkcije u zavisnosti od finansijske strukture i okruženja.
Cost-benefit analiza je konceptualni okvir za procenu investicionih projekta – uzima u obzir sve
dobitke ( koristi) i gubitke (troškove) bez obzira na to ko ih ostvaruje.
Cena, novčani oblik vrednosti robe ili vrednost robe ili inputa izražene u novcu. Cena pokazuje
koliko se novčanih jedinica može dobiti za jedinicu robe.
Ček je dokument ili isprava u štampano obliku dobijen od banke, kojim se banci da je nalog da
prenese sredstva sa tekućeg računa potpisnika čeka na račun primaoca ( izdavalac tj. trasant daje nalog
trasatu, najčešće banci, da korisniku čeka tj. remitentu isplati određenu sumu novca). On se plaća uvek
po vidjenju. Prema načinu odredjivanja imaoca prava razlikuju se čekovi na ime, po narudžbi i na
donosioca. Prema nameni najznačajnije vrste čeka su: gotovinski, obračunski, barirani, putnički,
akreditivni, certificirani i cirkularni.
Čist profit je rezidualna suma koja ostaje kada se od prihoda generisanih nekom aktivnošću
oduzmu svi troškovi. Čist prohit su naime prihodi viši od očekivanih prinosa – „ekstra“ prinos.
Dažbina, prihod koji država ubira prisilnim putem iz dohodka poreskog obveznika. Pod
dažbinskim prihodima podrazumevaju se porezi, doprinosi i takse.
Deflatorni gep je situacja u kojoj su agregatni troškovi ispod nivoa koji je neophodan za
proizvodnju onog nivoa nacionalnog dohotka koji obezbeđuje punu zaposlenost.
Deficit je situacija u kojoj troškovi prevazilaze prihode u nekom periodu ili obavezeze premašuju
sredstva u određenom vremenskom trenutku.. U preduzećima deficit je sinonim za gubitak, u budžetu
je deficit višak rashoda nad prihodima, u spoljnoj trgovini deficit je višak uvoza nad izvozom.
Deflacija označava održivi pad opšteg nivoa cena (skup mera ekonomske i monetarne prirode
koje država primenjuje u borbi protiv inflacije i njenih posledica). Posledice deflacije su: pad cena,
nagomilavanje zaliha robe, nova raspodela dohotka i imovine u korist primalaca i vlasnika novca,
smanjivanje reprodukcije. Deflacija je pojava suprotna inflaciji, ali ima vrlo štetne posledice za
privredu.
Depozitni račun, predstavlja vrstu računa kojim se žele privući klijenti i služe kao sredstvo
štednje. Na sredstva na depozitnim računima plaća se kamata čija stopa varira u zavisnosti od nivoa
bankarskih osnovnih kamatnih stopa i ne mogu se podizati čekom (podizanje novca se najčešće vrši
prezentovanjem knjižice). U bankarstvu korespondirajući računi su „oročeni depoziti“, „štedni
računi“, pri čemu se „oročeni depoziti“ uopšteno koristi za sve račune sem tekućih.
Deobni bilans, bilans koji se sastavlja kada se delovi organizacije organizuju u nove organizacije
ili se izdvajaju iz njenog sastava.
Deonice (akcije) predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti, za razliku od obveznica koje su
dužničke hartije. Deonice su svojinska prava o učešćima u kapitalu akcionarskih preduzeća (društva) i
u raspodeli neto prihoda tih preduzeća (društva).
Depozit, suma pozajmljena određenim finansijskim institucijama npr. bankama, štedno-
hipotekarnim društvima, finansijskim kućama, uz mogućnost povlačenja sredstava uz najavu ili bez
nje. Depoziti su novčani ulozi na računima kod banaka koji formiraju glavni izvor bankarskih
sredstava i najvažniji deo novčane mase. Podela bankarskih depozita je na obaveze po vidjenju i na
ograničene ili neaktivne depozite ili depozite s rokom-current.
Depozitna banka, banka koja se pretežno bavi primanjem uloga depozita od stanovništva i na taj
način stvara svoj kreditni potencijal.
Depozitni novac (žiralni novac) odnosi se na onaj deo novčane mase koji se nalazi u obliku
bankarskih depozita, ukupna potraživanja po vidjenju na žiro-računima i tekućim računima i koriste se
kao sredstvo plaćanja. Uopšteno predstavlja bankarski depozitni novac. Celokupni iznos depozitnog
novca ulazi u novčanu masu.
Derivatna (izvedena) hartija od vrednosti je finansijski ugovor čija vrednost delimično
proizilazi iz vrednosti i osobina jedne ili više imovine ( npr. hartije od vrednosti, roba), kamatnih stopa
deviznih kurseva ili indeksa.
Depozitno poslovanje ili prikupljanje depozitnih sredstava je najvažnije i najrazvijenije
poslovanje banaka na strani sredstava. U ove poslove možemo ubrojiti:
 prikupljanje tekućih novčanih sredstava privrednih i neprivrednih subjekata,
 novčana sredstva stanovništva (štednja),
 žiro čekovne depozite,
 ograničena sredstva navedenih subjekata i dr.
Depresijacija novca, opadanje vrednosti jedne monete.
Devalorizacija, naknadno utvrdjivanje novčane vrednosti pojedinih osnovnih
sredstava ili drugih predmeta (kao i hartija od vrednosti) zbog izmenjene kupovne snage novca.
Devalvacija je pad fiksnog deviznog kursa jedne valute u odnosu na drugu (mera monetarne
politike koja se u odredjenim uslovima sprovodi u jednoj zemlji, a sastoji se u zvaničnom smanjenju
vrednosti njene valute u odnosu na zlato kao opštu meru vrednosti). Najčešće je devalvacija posledica
inflacije, kada se devalvacijom obezvredjeni novac dovodi u realan odnos sa drugim valutama, Ali ona
se sprovodi i iz drugih razloga. Npr. kada se želi pojačati izvoz robe, poboljšati platni bilans, olakšati
otplata dugova, itd. Nekada je devalvacija jedne valute posledica devalvacije neke druge valute.
Devalvacija se koristi i da bi se korigovao deficit platnog bilansa, ali samo kao poslednje sredstvo
pošto ona ima ozbiljne reprekusije na domaću privredu.
Devize, valute ili kamatonosne obveznice druge zemlje na primer sredstva koja drže rezidenti
Srbije u eurima, dolarima, francima itd. Obično se odnosi na posedovanje međunarodno prihvatljivih
sredstava plaćanja za potrebe pokrivanja kratkoročnih i srednjeročnih deficita eksternog platnog
bilansa. Ove rezerve se drže prevashodno u zlatu ili u nekoj od valuta koje se široko koriste u
međunarodnoj trgovini i plaćanjima. Istorijski dve osnovne valute za ovu svrhu su američki dolar i
britanska funta, a danas i euro.
Devizno poslovanje, termin za sve poslove u vezi sa devizama. Kod nas je devizno poslovanje
regulisano Zakonom o deviznom poslovanju i Zakonom o kreditnim poslovima sa inostranstvom. U
devizno poslovanje ulazi: plaćanje i naplaćivanje u poslovanju s inostranstvom, devizno-valutni
poslovi u zemlji, kreditni poslovi sa inostranstvom, iznošenje iz zemlje i unošenje u nju dinara, deviza,
hartija od vrednosti i zlata, kao i drugi devizni poslovi.
 Devizna rezerva, sredstva koja služe za održavanje likvidnosti u placanjima sa inostranstvom.
Kod nas se ta sredstva sastoje od stalnih i tekućih deviznih rezervi kojima rukuje Narodna banka
Srbije.
Devizni kredit, kredit koji se uzima ili daje u stranoj valuti.
Devizni kurs, cena strane valute izražena u domaćoj valuti, tj. fiksni iznos koji odgovar odnosu
nacionalne valute prema izabranom: imenitelju (u savremenim uslovima: zlato i američki dolar).
Devizni kurs konvertibilnih valuta se određuje na osnovu ponude i tražnje na tržištu na kome se trguje
devizama – devizno tržište.
Devizno tržište, mesto na kome se susreću ponuda i tražnja deviza i valuta. Na deviznom tržištu
vrši se kupovina i prodaja deviza koje su od značaja za održavanje likvidnosti u medjunarodnim
plaćanjima i to izmedju banaka ovlašćenih za poslovanje sa inostranstvom. Na deviznom tržištu
Narodna banka Srbije kupuje i prodaje devize radi održavanja kretanja kursa dinara u skladu sa
utvrdjenom politikom i važećim propisima, kao i za potrebe stalnih i tekućih deviznih rezervi.
Diskontovanje je proces primene diskontne stope na iznos kapitala. Koristi se da bi se našla
ekvivalentna vrednost u sadašnjem trenutku iznosa koji će se primeniti ili isplatiti u budućnosti.
Konačno, ovaj termin se koristi za akt prodaje kratkoročnih hartija od vrednosti uz diskont. stopa po
kojoj se kratkoročna hartija od vrednosti uz diskont. Stopa po kojoj se kratkoročna hartija od vrednosti
diskontuje će odraziti tekuće kamatne stope za finansiranje u korespondirajućem roku trajanja.
Diversifikacija se odnosi na politiku širenja asortimana proizvoda koji se nude sa istim motivom
da se izbegne zavisnost od tržišta manjeg broja proizvoda, a u finansijama veći broj raznovrsnih hartija
od vrednosti u finansijskom portfelju.
Dividenda, plaćanje akcionarima u kompaniji bilo u obliku gotovine ili akcija. Dividenda u
trgovini se plaća iz profita ostvarenog nakon plaćanja poreza na dobit korporacija i nakon što je
isplaćena kamata vlasnicima obveznica, kao i dividende akcionarima koji su vlasnici preferencijalnih (
prioritetnih) akcija.
Dividenda u akcijama je metod plaćanja dividendi emisijom dodatnih akcija, a ne gotovinom.
Da bi ovo bilo moguće, preduzeće mora da prenese neto profit na račun kapitala.
Dodatna vrednost je vrednost autputa kompanije minus vrednost inputa kupljenih od drugih
kompanija. U suštini to je prihod od faktora proizvodnje, zarada i profita kompanije.
Diskonta ( eskontna) kamatna stopa ( stopa kapitalizacije) je kamatna stopa koja se koristi za
pretvaranje buduće u sadašnju vrednost.
Diskontna stopa je stopa po kojoj se diskontuju budući prihodi i troškovi usled vremenske
preferencije ili postojanja pozitivne kamatne stope. Diskontna stopa se smanjuje ili povećava kao
reakcija na kretanje tržišne stope kada država želi da signalizira svoju nameru da održi nove stope na
tržištu.
Disparitet, pojam kojim se izražava neka nejednakost, nesaglasnost, nejednolikost i sl.
Dobitak, pozitivna razlika izmedju svih prihoda i svih rashoda koji se pojavljuje u posmatranom
periodu.
Doprinos, deo dohotka koji plaćaju radne organizacije ili gradjani za podmirenje raznovrsnih
društvenih potreba.
Dotacija, novčani iznos koji se dodeljuje, bez obaveze vraćanja.
Dodatna ekonomska vrednost je mera poslovnog učinka. To je tip ekonomskog profita koji je
jednak neto operativnom profitu kompanije nakon plaćanja poreza umanjenom za troškove kapitala.
Državne hartije od vrednosti, opšti izraz za utržive dužničke hartije od vrednosti izdate od
strane države, kao što su npr. obveznice itd.
Dugoročne hartije od vrednosti su hartije od vrednosti u formi duga ( ne akcije) npr. obveznice
koje imaju dugačak rok dospeća ( otplate) obično preko 10 godina.
Dokapitalizacija je promena strukture kapitala.
 Doznaka (bankarska), nalog jedne banke drugoj banci da isplati odredjen iznos pravnom ili
fizičkom licu. Osnovna podela bankarskih doznaka je na: nostra i loro. Kod nostra doznaka domaća
banka transferiše u inostranstvo iznos deviznih sredstava na koji glasi
doznaka; loro doznakom se vrši trnsfer deviznih sredstava u našu zemlju.
Efekti, lako prenosivi novčani vrednosni papiri. Emituju se u cilju pribavljanja dugoročnih
sredstava ili plasmana slobodnih sredstava. Dve su osnovne vrste efekata: deonice i obveznice.
Sistemom efekta vrši se koncentracija novčanih sredstava za finansiranje privrede. Emisijom efekata i
poslovima posredovanja efektima bave se banke, a trgovina efektima se obavlja na berzama.
Ekonometrija, metod ekonomske analize koja sjedinjuje ekonomsku teoriju, matematiku i
statistiku. Ekonometrija je grana statistike koja se bavi testiranjem ekonomskih hipoteza i procenom
ekonomskih parametara uglavnom korišćenjem tehnike višestruke regresije, a ponekad i korišćenjem
sofisticiranije metodologije.
Ekonomičnost, ekonomski princip koj i zahteva da se odredjenim sredstvima ostvari što veći
proizvodni učinak. U stvari, ekonomičnost se povećava kroz smanjenje troškova po jedinici
proizvoda, a troškovi se mogu smanjiti na razne načine, potpunijim iskorištavanjern materijala,
smanjenjem zastoja u proizvodnji, boljim korištenjem kapaciteta, povoljnijom nabavkom materijala
itd.
Ekonomska efikasnost investicija može biti neposredna ili posredna.
Neposredna je kada se zahvaljujući investicijama poveća proizvodnja, dohodak itd. li grani u
kojoj je investirano. Posredna je kada se zahvaljujući investicijama li jednom preduzeću ili grani
poveća proizvodnja, dohodak, akumulacija u nekoj drugoj radnoj organizaciji ili grani.
Ekonomske cene, se formiraju na tržištu pod uticajem ponude i tražnje pre'ma vrednstima robe.
Ekonomska politika je odnos države prema privredi zemlje i obuhvata utvrdjivanje pravaca i
ciljeva privrednog razvoja i sistem mera koje osiguravaju taj razvoj. Ekonomska politika se može
klasifikovati u dve osnovne grupe: mikroekonomsku politiku sa ciljem unapređenja efikasnosnti
alokacije i makroekonomsku politiku sa ciljem obezbeđenja punije upotrebe resursa i cenovne
stabinosti u okviru makroekonomske politike postoje npr. fiskalna politika, politika deviznog kursa,
monetarna politika, politika dohotka, a sve u cilju stabilizacije privrede.
Ekonomski odnosi, odnosi koji nastaju u oblasti proizvodnje, raspodele, razmene potrošnje.
Ekonomski pokazatelji, podaci ekonomskim pojavama, procesima, dobrima rezultatima rada,
itd. Tu spadaju podaci o poslovnom fondu, ukupnom prihodu, nacionalnom dohotku, cenama
najamninama, zaposlenosti,prometu, potrošnji itd. Oni se koriste prilikom planiranja i donošenja
ekonomskih odluka.
Ekonomski razvoj je proces unapređenja životnog standarda stanovništva povećanjem dohotka
po glavi stanovnika.
Ekonomski potencijal, ukupno prirodnog bogatstva, proizvedenih dobara ekonomskih snaga
kojima raspolaže neka društvena zajednica. On izražava ekonomsku moć zajednice i mogućnosti
ekonomskog razvoja. Ali, ekonomski potencijal, sam po sebi, bez odgovarajući ekonomskih odnosa,
ne obezbedjuje razvoj.
Emisija novca, izdavanje papirnog i kovanog novca. Kod nas pravo emitovanja novca ima
Narodna banka Srbije, koja istovremeno ima zadatak da čuva stabilnost nacionalne valute.
Ekonomija obima je korist od veličine koja podrazumeva da prosečni trošak po jedinici opada
kako obim raste.
Evro (eur) je ime koje je dato jedinstvenoj evropskoj valuti; zvanična skraćenica je Eur. Euro ima
svoj znak €.
Evrovaluta je valuta koja je deponovana izvan zemlje porekla.
Faktoring je prodaja potraživanja nekoj finansijskoj instituciji ( faktoru) obično bez prava
regresa.
Finansijska analiza/analiza finansijskih izveštaja je umetnost transformisanja podataka iz
finansijskih izveštaja u informacija korisne za donošenje odluka.
 Finansijska tržišta su sve insttitucije i postupci koji povezuju kupce i prodavce finansijskih
instrumenata.
Finansijski leveridž je situacija kada se preduzeće finansira zaduživanjem.
Finansijski lizing je dugoročni lizing koji se ne može otkazati.
Finansijski menadžment tiče se kupovine, finansiranja i upravljanja imovinom u cilju
ostvarivanja osnovnih ciljeva poslovanja.
Finansijski posrednici su finansijske institucije koje primaju novac od štediša i ta sredstva
koriste za odobrenje zajmova i druge finansijske investicije u vlastito ime ( komercijalne banke, štedne
institucije, osiguravajuća društva, penzioni fondovi, finansijske institucije i investicioni fondovi).
Finansijski racio je indeks ( koeficijent) koji povezuje dva računovodstvena broja, a dobia se
deljenjem jednog broja drugim.
Finansijski rizik je dodatna kolebljivost zarade po akciji i rizik moguće nesolventnosti
uzrokovan upotrebom finansijskog leveridža.
Forfeting je praksa po kojoj se srednjoročna i dugoročna potraživanja izvoznika prema
inostranstvu prodaju finansijskoj instituciji ( forfetoru) „bez prava regreda“ na prodavca. Treća strana,
obično banka ili neko vladino telo garantuju finansiranje.
Faktori proizvodnje su resursi koji se koriste u procesu proizvodnje. Obično se dele u tri
osnovne grupe i to zemljište, rad i kapital.
Finansijski racio je odnos između posebnih kategorija aktive ( sredstva/imovina) ili pasive
( obaveze) preduzeća i odgovarajućeg ukupnog iznosa aktive ili pasive i rokova kao što su promet ili
prihod. Najčešći primer je racio cena/zarada koji predstavlja odnos između tekuće kotirane cene akcije
na berzi i zadnje ( najskorije) prijavljene dividende po akciji. Drugi primer je odnos kapitala i
finansiranja pozajmljenim sredstvima ( racio zaduženosti) unutar strukture kapitala kompanije.
Finansijska racia se koriste za pružanje informacija o indikatorima finansijskog poslovanja,
mogućnosti ili snage kompanije.
Fiksni troškovi, troškovi koji se ne menjaju sa povećanjem, odnosno smanjivanjem obima
proizvodnje. Fiksni troškovi su po jedinici proizvoda niži ako je obim proizvodnje veći, i obrnuto.
Finansijsko interpretiran izraz označava kapital u monetarnom obliku plasiranih ili
pozajmljenih sredstava posredstvom finansijskih tržišta ili finansijskih institucija.
Finansije, čine metode sredstvo formiranja, upotrebe i korištenja novčanih sredstava u procesu
društvene reprodukcije.
Finansijski kapital su likvidna sredstva kompanije za razliku od fizičke imovine. Osnovna
podela kapitala je između akcijskog i krediznog ili kapitala baziranog na obveznicama.
Finansijski plan, instrument ekonomske poslovne politike, plan na kome se zasnivaju uslovi
privredjivanj, poslovni uspeh, raspodela u preduzeću (ustanovi). Osnovna funkcija finansijskog plana
ispoljava se u sadašnjem razmatranju i vrednosnom iskazivanju prošlih i trenutnih aktivnosti s
namerom da se njihov rast i razvoj planom usmeri. Plan formiranja i raspodele ukupnih prihoda i
dohotka odnosno plan prihoda i rashoda za odredjeni vremenski period.
Fiskalna politika, skup mera i propisa državnih organa koji osiguravaju pribavljanje prihoda
potrebnih za podmirenje državnih rashoda i usmeravaju u željenom pravcu privrednu aktivnost.
Generalno se odnosi na upotrebu oporezivanja i budžetske potrošnje u cilju regulisanja ukupnog nivoa
ekonomske aktivnosti.
Fond je emitovani kapital kompanije ili posebna emisija hartija od vrednosti koja je u
konsolidovanom smislu tako da može da se drži ili prenese na bilo koji račun.
Funkcija rast-profitabilnost odnosi se na maksimalnu profitnu stopu koju preduzeće može da
održi pri različitim stopama rasta.
Funkcija rast-tržišna vrednost da je maksimalnu vrednost tržišnog multiplikatora koji
preduzeće može da održi za različite stope rasta i predstavlja uobičajenu karakteristiku teorije rasta
preduzeća.
 Godišnji trošak kapitala je tehnika ocenjivanja kapitalnih projekata koja se zasniva na
diskontovanju, a oja polazi od činjenice da korišćenje kapitala podrazumeva plaćanje kamate na
upotrebljena sredstva i amortizaciju. Neophodno je da se ustanovi da li neto novčani tokovi pokrivaju
zahtevani trošak kamate ( trošak kapitala) i amortizaciju sredstava. Ovaj metod uključuje obračun
prosečnog godišnjeg troška amortizacije i kamate, i njihovo poređenje sa godišnjim neto novčanim
tokom.
Gotovina u najširem smislu označava novac, uključujući gotovinu i bankarske depozite. Termin
se u pojedinim kontekstima može ograničiti samo na najlikvidnije oblike novca tj. gotovinu i tekuće
račune ( depozit po viđenju) u slučaju banaka to su gotovinana šalterima u trezoru plus sredstva koja
se drže u centralnoj banci.
Garancija bankarska, instrument osiguranja plaćanja i izvršenja ugovornih obaveza, na taj način
što odredjena banka garantuje korisniku bankarske garancije izvršenje preuzetih obaveza komitenta.
Kod bankarske garancije stvara se triangularni pravni odnos izmedju nalogodavca garancije (dužnika),
banke koja izdaje garanciju (garanta) i korisnika garancije (poverioca).
Garantno pismo, isprava kojom se banka obavezuje da će platiti odredjenu sumu novca nekoj
osobi, ako lice za koje garantuje ne ispuni svoju obavezu. Garantno pismo se naročito mnogo koristi u
medjunarodnoj trgovini.
Gotovinski ček, isplatni ček.
Gotovinski ekvivalenti su visoko likvidne kratkoročne hartije od vrednosti koje se mogu unovčiti
u roku od tri meseca ili manje od njihove kupovine.
Granična stopa prinosa je minimalna zahtevana stopa prinosa na investiciju u analizi
diskontovanog toka novca. To je stopa uz koju je projekat prihvatljiv.
Gubitak, negativna razlika izmedju prihoda i svih rashoda nastalih u odredjenom vremenskom
periodu. Gubitak je negativan finansijski rezultat i posledica je lošeg poslovanja.
Hartija od vrednosti ili vrednosni papir je pismena isprava koja garantuje odredjeno imovinsko
pravo, i obuhvata veliki broj vrsta finansijskih sredstava.
Hartije od vrednosti obezbeđene aktivom su dužničke hartije od vrednosti čije isplate kamate i
glavnice proizilaze od tokova novca koji dolaze iz određenog skupa instrumenata.
Hedžing investiciona strategija (akcija) za minimiziranje rizika putem transakcija na finansijskim
i robnim tržištima. Preduzimaju je i kupci i prodavci da bi zaštitili svoj prihod od porasta cena u
budućnosti. Hedžing u širem smislu obuhvata bilo koju aktivnost kojom se kupuju sredstva/imovina,
očekujući da će njegova/njena cena porasti, barem istom, ako ne većom brzinom od stope inflacije.
Hedžin u užem smislu je uobičajen na deviznom tržištu, gde se učesnici na tržištu štite od fluktuacija
deviznog kursa.
Hipoteka je pravni ugovor kojim se uspostavlja i prenosi oblik vlasništva nad nekim
sredstvom/imovinom zajmodavcu finansijskih sredstava od strane dužnika, kao garancija ili
obezbeđenje za dati kredit.
Imovina, skup pokretnih i nepokretnih dobara i prava kojima raspolaže neko lice, fizičko ili
pravno.
Indeksni brojevi, vrste relativnih brojeva koji prikazuju odnos izmedju dva stanja jedne pojave u
različitim vremenskim razdobljima. Razlikuju se bazni i lančani indeksi.
Bazni indeksi imaju jedan period kao bazu i stanja pojave iz svih drugih perioda se porede sa
baznim periodom. Kod izračunavanja lančanih indeksa stanje pojave iz jednog perioda poredi se sa
stanjem pojave iz prethodnog perioda, tj. baza se neprekidno menja.
Indeks profitabilnosti je odnos sadašnje vrednosti budućih neto novčanih tokova od projekta i
početnog novčanog izdatka na projekat.
Indeksna analiza je procentualna analiza finansijskih izveštaja , u kojoj sve veličine iz bilansa
stanja ili bilansa uspeha iznose 100% u baznoj godini, a sve stavke iz narednih finansijskih izveštaja
izražene kao procenti njihovih vrednosti u baznoj godini.
Indosament, potpis na poledjini menice i čeka kojim se vrši menična ili čekovna radnja
prenošenja prava upisanih u ova dokumenta na drugo lice.
 Indosant, vlasnik vrednosnog papira koji prenosi (indosira) taj papir na drugo lice (indosatara).
Menični poverilac (menica) koji prenosi svoje menično potraživanje na drugo lice, zbog čega postaje
menični dužnik. U lancu indosamenata prethodni potpisnici odgovorni su potpisnicima kao dužnici.
Indosirati, obaviti radnju prenošenja prava iz hartije od vrednosti i prava na hartiju, naročito kod
menice i čeka (indosant, indosast).
Indosman, prenos vrednosnog papira i prava koje on sadrži sa jednog lica na drugo. Lice koje
prenosi vrednosni papir naziva se indosant, a lice na koje se prenosi naziva se indosatar.
Indosman može biti na ime i donosioca. Ako indosant na poledjini menice (najčešće se indosira
menica) naznači ime indosatara, onda je to indosman na ime, ako ne naznači ime, onda je indosman na
donosioca. Indosman se vrši tako da se indosant potpiše na poleđinu menice. Indosatar može ponovo
menicu indosirati, a time menica postaje bolja, jer je svaki potpisnik i menični dužnik.
Inflacija je postojan rast u opštem nivou cena ( prosečnog nivoa cena) dobara i usluga. To znači
da inflacija postoji uvek kada postoji jaz (gap) izmedju manje ponude i veće tražnje. Taj jaz uzrokuje
rast opšteg nivoa cena u jedinici vremena. Uzroci inflacije mogu biti:
 inflacija izazvana promenama u strukturi tražnje;
 inflacija podstaknuta cenama;
 inflacija podstaknuta porezima;
 inflacija podstaknuta profitom;
 inflacija podstaknuta tražnjom;
 inflacija podstaknuta troškovima;
 inflacija podstaknuta zaradama i dr.
Inflatorni gep javlja se kada agregatna potrošnja premašuje maksimalni nivo autputa koji se
može proizvesti, a rezultat je pritisak na povećanje cena.
Interna stopa prinosa je diskontna stopa koja izjednačava sadašnju vrednost budućih neto
novčanih tokova od investicionog projekta sa početnim novčanim izdatkom na projekat.
Izveštaj o toku sredstava je rezime o promenama u finansijskom položaju preduzeća od jednog
do drugog perioda – izveštaj o izvorima i upotrebi sredstava ili izveštaj o promena finansijskog
položaja.
Insolventnost, nesposobnost plaćanja novčanih obaveza koje su prema ugovoru drugom pravnom
poslu dospele za plaćanje.
Intabulacija, upis prava zaloga nekretnine (hipoteke). Upis se vrši u zemljišne knjige koje se
vode u opštinskim sudovima. Zainteresovana lica mogu ostvariti uvid u zemljišne knjige i uveriti da li
je neko zemljište opterećeno hipotekom ili ne.
Interkalaran, kamata koja se obračunava: za ono vreme kada je kredit podignut pa do
momenta njegove otplate, tj. od dana eskontovanja do dana dospeća potraživanja za kredite za
osnovna i trajna obrtna sredstva, kao i za kredite za stambneu izgradnju. Interkalarna kamata obično je
jednaka visini redovne kamate i ona se dodaje glavnom dugu i kapitališe ga. Cilj interkalarne kamate
je da se smanji vremenski razmak izmedju odobravanja kredita i njegove otplate i obezbedi plaćanje u
periodu u kome se ne može koristiti redovna kamata.
Investicije, izraz se najčešće koristi za opisivanje tokova izdataka namenjenih povećanju ili
održavanju realnog fonda kapitala (ulaganja u osnovne i obrtne fondove privrede i društvenog
standarda, uključujući i sve poslovne zalihe i materijalne rezerve). Investicija je tok, čiji obim je
određen svim onim projektima koji daju pozitivnu neto sadašnju vrednost ili internu stopu prinosa
veću od neto sadašnje vredosti, a drugi kao marginalna efikasnost investicije.
Isplatni ček, ček koji će trasat isplatiti imaocu u gotovini (gotovinski ček).
Ispravka vrednosti, izraz kojim se označava uskladjivanje računske ili knjigovodstvene
vrednosti (cena) imovine sa stvarnom vrednošću (cenama) te iste imovine. U knjigovodstvo se za
svako osnovno sredstvo vodi vrednost (cena) u tri oblika i to: nabavna vrednost, ispravka vrednosti i
sadašnja vrednost osnovnog sredstva.
 Jemac, lice koje preuzima obavezu da će poveriocu isplatiti dug u odredjenom roku, ako to ne
učini dužnik. Sam postupak preuzimanja obaveze, ili rizika u zamenu za naknadu, naziva se jemstvo.
Menično jemstvo se naziva aval. Kada banka preuzima jemstvo, onda ona naplaćuje proviziju, koja se
naziva jamčevina ili delkledere provizija.
Javni dug, dužničke obaveze države ili manjih zajednica (npr. opština). Nastaju putem zajmova
na temelju ugovora ili izdatih obveznica. Danas se ovaj izraz češće primenjuje na dug u obliku
srednjeročnih ili dugoročnih hartija od vrednosti.
Javne finansije su tradicionalni izraz za prihode i rashode države. Javne finansije se bave
ekonomskim principima i problemima javnog sektora. Obično ima najmanje tri funkcije: alokaciju;
distributivnu funkciju i funkciju stabilizacije.
Javni kapital, kapital u rukama državnih i medjunarodnih finansijskih ustanova.
Javna ponuda je ponuda da se kupe akcije aktuelnih akcionara po određenoj ceni, često s ciljem
preuzimanja kontrole nad kompanijom.
Kamata je cena novčanih usluga ( cena pozajmljenog novca). Kamata je iznos koji dužnik plaća
za upotrebu tudjeg kapitala, tudjih sredstava. Dužnik, kada prima zajam, obavezuje se da vrati
pozajmljena sredstva i da plati kamatu. Dakle, kamata je novac plaćen/zarađen zbog upotrebe novca.
Kapital, vrednost (sredstava za proizvodnju i finansijskih sredstava) koja donosi višak vrednosti,
a to su:
 Kapital-akcijski (deonički), kapital akcionarskih društava. Akcija donosi vlasniku dividendu -
prihod od akcije;
 Kapital bankovni - kapital skoncentrisan u bankama. Bankovni kapital postoji u vidu novca i
vrednosnih papira. Po poreklu bankovni kapital može biti vlastiti (fondovi banaka i akcije
banke) i pozajmljeni;
 Pozajmljeni kapital;
 Kapital - fiksni (stalni) deo kapitala uložen u sredstva za rad (zgrade, mašine, alati itd.).
Kapitalizovani izdaci su izdaci koji mogu da donesu korist u budućnosti i koji se zato tretiraju
kao kapitalni izdaci, a ne kao troškovi razdoblja u kome su nastali.
Kapitalni dobitak (gubitak) je iznos za koji je prihod od prodaje finansijske aktive veći ( manji)
od početnih troškova kupovine te aktive.
Kapitalna dobit je razlika između kupovne cene sredstava/imovine i cene po kojoj se meri
sredstvo/imovina kasnije prodaje, pri čemu je ta razlika pozitivna.
Koeficijent akceleratora je multiplikator po kome rastu nove investicije kao reakcija na nastale
promene u obimu proizvodnje.
Kasa-skonto, popust na cenu robe koju trgovinska organizacija na veliko daje trgovinskoj
organizaciji na malo (ili drugom kupcu), ako kupac plati robu odmah ili u roku kraćem od
uobičajenog.
Knjigovodstvena dokumentacija, pismene isprave kojima se dokazuje nastanak neke poslovne
promene.
Knjigovodstveni račun (konto), pregled neke pozicije ili nekog dela aktive odnosno pas ive,
rashoda i prihoda, na kome se evidentiraju stanje i sve poslovne promene te pozicije. Računi stanja
mogu biti aktivni, pasivni, sintetički i analitički.
Knjigovodstvo, sistematsko i hronološko praćenje ekonomskih promena izraženih u novcu.
Knjigovodstvo je strogo, dokumentarna i formalna evidencija. Dokumentarna jer se sve zabeleške
moraju zasnivati na dokumentima, a formalna jer sve knjigovodstvene knjige, dokumenti, postupci,
moraju imati odredjenu formu propisanu normativnim aktima ili zakonom Knjigovodstvo ima za cilj
da prati sve ekonomske promene, da omogući utvrdjivanje stanja imovine u odredjeniom trenutku i
rezultata poslovanja u odredjenim vremenskim razdobljima. Osnovnim knjigama smatraju se dnevnik i
glavna knjiga. Pornoćne knjige služe za detaljnije raščlanjavanje pojedinih imovinskih delova, a
ostvaruju se prema potrebama odgovarajućih subjekata
 Komercijalni zapis je hartija od vrednosti namenjena finansiranju trgovine ili drugih
komercijalnih ili proizvodnih aktivnosti.
Kontrolni paket akcija, količina akcija koja njenom vlasniku osigurava kontrolu nad
poslovanjem deoničkog društva (preduzeća ili banke), odnosno vodjenje politike preduzeća ili banke.
Teoretski, kontrolni paket mora sadržati 51 % svih akcija.
Konvertibilnost je monetarni pojam koji označava pretvaranje, tj. zamenu jedne valute za zlato
ili neku drugu valutu. Od konvertibilnosti treba razlikovati pojam transferabilnost.
Konverzija, termin koji se koristi u finansijama a označava radnju kojom jedna vrsta dugovanja
ili potraživeanja pretvara u drugu. Postupak izmene ugovornih uslova otplate dugoročnih zajmova.
Menjaju se uglavnom kamatne stope i rok otplate, najčešće u korist dužnika.
Kredit, imovinsko pravni odnos u kojem poverilac ustupa dužniku novac ili robu, a dužnik se
obavezuje da će u ugovornom roku novac vratiti i isplatiti ugovorenu kamatu, odnosno robu platiti.
Dakle, kredit je opšti termin koji se koristi za označavanje aktivnosti ili stanja pozajmljivanja,
generalno na kratki rok.
Kredit vrste:
 bankarski kredit,
 hipotekarni kredit,
 investicioni kredit,
 komercijalni kredit,
 kredit po tekućem račun u,
 lombardni kredit,
 obrtni kredit,
 pokriveni ili realni kredit,
 potrošački kredit.
Kreditna politika, deo ekonomske politike, a predstavlja skup mera i postupaka u oblasti kredita.
Cilj ekonomske politike je da osigura skladan razvoj proizvodnje i prometa uz' najracionalnije
korištenje novčanih sredstava. Kreditna politika osigurava i stabilnost tržišta, cena i valutnog kursa.
Merama kreditne politike regulišu se odnosi dužnika i poverilaca, banaka i njihovih komitenata,
države i banaka, visina kamate, uslovi i načini kreditiranja, potrebna količina novca itd. U svim
savremenim zemljama kreditnu politiku vodi centralna (emisiona) banka.
Kružno kretanje kapitala, kretanje kapitala kroz različite faze proizvodnje i prometa ( proces
reprodukcije), od novčanog, preko proizvodnog i robnog, ponovo do novčanog kapitala. Svrha
kružnog kretanja kapitala je njegova oplodnja, tj. uvećavanje početnog iznosa kapitala za masu viška
vrednosti. Ukoliko je kružno kretanje kapitala brže, utoliko je mogućnost njegove oplodnje veća,
Kupon tehnički to je garancija ( jemstvo) koje se prezentuje za plaćanje kamate na hartije od
vrednosti sa fiksnom kamatom, kao što su obveznice. Vlasnik obveznice ili akcije odseca kupone i
naplaćuje prihod od kapitala. Kuponi su praktično sredstvo koje omogućava brzu naplatu.
Kurs (tečaj), cena po kojoj se na berzama prodaju devize, valute i vrednosni papiri. Kurs deviza i
valuta zavisi od pariteta i po pravilu oscilira. Zemlje koje imaju konvertibilnu valutu utvrdile su
granicu dozvoljenog odstupanja (I %), i centralna banka interveniše prema potrebi da bi se kurs
zadržao u tim granicama. Ako neka zemlja nije u mogućnosti da održi kurs u granicama
proklamovanog odstupanja od pariteta, tada vrši devalvaciju ili revalvaciju, tj. uskladjivanje pariteta sa
kursom. Ponekada pre nego što se sprovede devalvacija ili revalvacija, centralna banka prestaje da
interveniše na deviznom tržištu pa se prepusti da kurs odstupa od pariteta da fluktuira ili da "pliva"
(plivajući kurs).
Likvidnost bankarstva je jedan od osnovnih principa bankarskog poslovanja,koji podrazumeva
sposobnost banke da odgovori svojim obavezama u utvrdjenom roku. Stepen likvidnosti jedne banke
najbolje se može utvrditi, ako se izvrši grupisanje njene aktive i pasive po likvidnosti.
 Lombardni kredit predstavlja kredit koji banka odobrava uz prethodno polaganje. svakog
pokretnog zaloga kao garanciju ( da će dug biti isplaćen). Položiti se mogu vrednosni papiri, zlato i
odredjena trgovačka roba.
Likvidnost je mogućnost ( sposobnost) pretvaranja imovine u novac bez značajnijeg smanjenja
cena. Likvidnost je kvalitet sredstava koji se karakteriše njihovom mogućnošću slobodnog trošenja.
Novac je po definiciji potpuno likvidan. Ostala sredstva se razlikuju prema stepenu likvidnosti –
sredstvo je likvidno što se brže može konvertovati u novac. Druga karakteristika likvidnosti je stepen
oslobođenosti od rizika fluktuacije vrednosti kapitala (izražene u novcu). Prema kriterijumu kapitalnog
rizika akcija je svakako manje likvidna od depozita ili kratkororočne hartije od vrednosti.
Linearna amortizacija je metoda amortizacije kojom se rashodi raspoređuju u jednakim
iznosima tokom amortizacionog života imovine.
Listing je prijem hartije od vrednosti za trgovanja na nekoj organizovanoj berzi. Tako prihvaćena
hartija od vrednosti naziva se kotirana hartija od vrednosti.
Leveridž je indikator veze između dugoročnih obaveza i ukupnog angažovanog kapitala. Meri se
pomoću racija dugoročnog duga i ukupnog angažovanog kapitala. Leveridž ( poluga) je upotreba
fiksnih troškova radi povećanja (ili podizanja) profitabilnosti.
Libor je Londonska međubankarska kamatna stopa. Predstavlja stopu koja se menja u skladu sa
uslovima na tržištu, po kojoj se mogu pozajmiti sredstva u određenoj valuti, određenog iznosa i
ročnosti na tržištu evrovaluta.
Makroanaliza, oblik ekonomske analize društvene privrede. Mnogobrojne ekonomske
veličine i tokove svodi na globalne veličine, krupne agregate, kao što su: društveni proizvod,
nacionalni dohodak, potrošnju, investicije, platni bilans itd.
Makroekonomija, ekonomska teorija koja istražuje pojave, procese i probleme društvene
privrede. Proučava krupne društvene agregatne kategorije, kao npr. ekonomski razvoj, društvenu
proizvodnju, nacionalni dohodak, ukupne društvene investicije itd. To je studija o ponašanju
ekonomije kao celine, ali i determinantni ponašanja agregatnih kategorija integrisanih u celokupnu
ekonomiju.
Materijalni troškovi, vrednost utrošenih predmeta rada i usluga. Oni obuhvataju troškove
osnovnih materijala, troškove goriva i maziva, troškove energije, troškove sitnog inventara i troškove
energije, kao i troškove raznovrsnih usluga, npr. prevoza poštanskih usluga, proizvodnih itd.
Menica, vrednosni papir propisanog oblika, koji sadrži obavezu isplate odredjene sume novca.
Menica može biti vlastita (solo) ili trasirana (vučena). Vlastitom menicom se sam izdavalac (trasant)
obavezuje da će isplatiti navedenu sumu novca korisniku menice (remitentu). Trasirana menica sadrži
nalog koji njen izdavalac (trasant) daje drugom licu (trasatu) da bezuslovno, u vreme dospelosti
menice, isplati trećem licu (remitentu) odredjenu sumu novca. Menica mora sadržavati odredjene bitne
elemente, da bi se mogla smatrati menicom (oznaka da je to menica, bezuslovan nalog da se isplati
menična svota, ime trasata, ime remitenta, datum izdavanja menice i potpis trasanta). Menica ima i tri
pretpostavljena elementa: mesto izdavanja (to je mesto trasanta), mesto plaćanja (mesto trasata) i
dospelost menice. Dospelost menice se odredjuje: po vidjenju (a viste), odredjenog dana, odredjeno
vreme po vidjenju, odredjeno vreme od izdavanja. Menica se najčešće koristi kao sredstvo
obezbedjenja kredita, a redje kao platežno sredstvo.
Moneta, kovani novac od plemenitog metala (zlata ili srebra). U savremenoj dnevnoj upotrebi
izraz moneta je oznaka za novac uopšte, mada ga ekonomija teorijski kvalifikuje kao posebnu vrstu
novca.
Monetarna politika (valutna, novčana), deo ekonomske politike, predstavlja skup mera koje
preduzima država, odnosno centralna banka da ostvari šire ciljeve ekonomske politike. Ovim merama
se reguliše izdavanje i opticaj novca, ponuda novca, novčana masa, nivo i struktura kamatnih stopa,
valutni paritet i kurs itd. Monetarna politika može biti inflaciona, deflaciona i stabilizaciona.
Posredstvom nje se utiče na kretanje u čitavoj privredi.
Monetarni sistem (novčano, valutno važenje), skup propisa, pravila i običaja koji se odnose na
pitanje novca.
 Monetarno-kreditna politika, skup mera kojima se reguliše količina novca u opticaju, odredjuje
njegov odnos, prema drugim valutama (paritet, kurs), utvrdjuje visina kamatne stope i drugi uslovi
kreditiranja i time utiče na opšta privredna kretanja.
Moralni hazard efekat određenih tipova osiguranja da prouzrokuju divergencije između
privatnog marginalnog troška neke radnje i marginalnog društvenog troška te radnje, na taj način
rezultirajući alokacijom resursa koji nije optimalan.
Moratorij, zakonsko odgadjanje plaćanja dugova, i to glavnice i kamate. Moratorij se uvodi bez
saglasnoti poverioca, pa čak i protiv njegove volje. Uvodi se za privatne ili javne dugove, za
unutrašnje ili spoljnje, prema situaciji koja dovodi do moratorij uma. Odlaganje plaćanja se može
odnosi na jednog dužnika ili na čitave privredne grane, odnosno na odredjena područja.
Multiplikator, koeficijent koji pokazuje odnos dveju zavisnih ekonomskih veličina. Multiplikator
je racio promene dohotka i početne promene potrošnje koja je dovela do promene dohotka.
Menica je zakonska obaveza o isplati sume novca zajmodavcu.
Merdžer je spajanje dve ili više kompanije pri čemu samo jedna kompanija preživi kao pravni
subjekat.
Nacionalni dohodak je mara novčane vrednosti roka i usluga koje su na raspolaganju naciji po
osnovu ekonomske aktivnosti.
Neto obrtni kapital je razlika između tekuće imovine i tekućih obaveza.
Neto sadašnja vrednost je razlika između sadašnje vrednosti neto tokova novca iz investicionog
projekta ( diskontirane vrednosti očekivanih troškova neke investicije i diskontovane vrednosti
očekivanih prihoda).
Nivo prihoda prelomne tačke rentabiliteta je tačka u kojoj je potrošnja jednaka dohotku.
Novac kao standardna vrednost, jedna od funkcija novca je da on predstavlja standard
vrednosti. Drugim rečima, on obezbeđuje sistem obračunskih jedinica u kome se izražavaju cene i
definišu odložena plaćanja – dugovi.
Novčani tok je suma zadržanih profita i amortizacije neke kompanije. Novčani tok predstavlja
interno generisanje dugoročnih sredstava koja su na raspolaganju kompaniji.
Novčanica je oblik valute koji izdaje banka i koji, u suštini, predstavlja „prenosiv“ dokaz
zaduženosti banke u visini iznosa na novčanici.
Nelikvidno potraživanje, sporno i nenaplativo potraživanje.
Nelikvidnost, stanje u kome se nalazi pravno lice ili fiziko lice kada ne mogu da odgovore svojim
finansijskim obavezama. Nelikvidnost je nedostatak likvidnosti sredstva/imovina, ili portfolia
sredstava koje poseduje onaj koji obavlja transakciju.
Nomenklatura, sistem označavanja imena unutar grupa i klasa. Npr. proizvodi se klasiraju prema
nameni (sredstva za rad, predmeti rada, predmeti potrošnje) pa se onda unutar klase grupišu (npr.
zgrade, mašine i sl.), te se unutar grupe imenuju proizvodi koji pripadaju toj grupi.
Nominalna vrednost, (naslovna vrednost) je iznos na koji glasi neki vrednosni papir
Novčana masa (monetarna masa), obuhvata gotov novac u opticaju, obaveze banaka po vidjenju i
štedne uloge.
Novčanice, (certifikati, banknote i papirni novac). Certifikati su potvrde o deponovanju novca
(zlatnika) i koristili su se u prometu umesto njega. Banknote su ranije izdavale ovlašćene banke i
obavezivale se da će donosiocu isplatiti označeni iznos novca. Danas se u prometu od novčanica nalazi
papirni novac. Novčanice, istorijski se odnose na apoene. Novčanice su pregresivno zamenjivale
zlatni novac koji je od 1915. godine pa nadalje sve više povlačen iz opticaja.
Obrtna sredstva, postoje tri osnovne komponente obrtnih sredstava.
 Prvo, su zalihe finalnih proizvoda, proizvodnja u toku i sirovine.
 Drugo, su kratkoročna potraživanja i kupci. Glavni problem ovih stavki je procena
naplativosti potraživanja odnosno kvaliteta dužnika.
  Treća stavka se odnosi na gotovinu i kratkoročne finansijske investicije. Veličina obrtnih
sredstava u obliku finansijskih racija ( racio obrtnog kapitala) je glavni indikator likvidnosti
kompanije.
Obrtni kapital je pojam koji se obično odnosi na količinu obrtnih sredstava/imovine koja se
finansira iz dugoročnih izvora finansiranja.
Bruto obrtni kapital se alternativno definiše kao zbir svih obrtnih sredstava dok je neto obrtni kapital
vrednost obrtnih sredstava iznad vrednosti kratkoročnih obaveza. Veličina obrtnog kapitala je
pokazatelj likvidnosti i solventnosti kompanije.
Obveznica, u opštem smislu ovaj pojam se koristi za označavanje dužničkih hartija od vrednosti
sa fiksnom kamatnom stopom. Obveznice su prenosive, odnosno, mogu se prodavati i predstavljaju
ugovornu obavezu da se određena fiksna suma novca isplaćuje nekom vlasniku (donosiocu) u
regularnom vremenskom intervalu ( plaćanje kuponima) do roka dospeća, odnosno do trenutka kada se
preostali deo obveznice ( glavnice) otplaćuje..
Obveznica koja glasi na donosioca je vrsta obveznice koja ne zahteva postojanje dokumenata o
prinosu, zato što donosilac obveznice ima zakonsok pravo svojine nad njom.
Obveznice, prismene isprave, dužničke hartije od vrednosti sa fiksnom kamatnom stopom koje
obično izdaju kompanije i država i koje su obezbeđenje njihovom imovinom.
Održivi razvoj je maksimizacija neto koristi ekonomskog razvoja, koja zavisi od održavanja
usluga i kvaliteta proizvodnih resursa tokom vremena.
Oročavanje sredstava, ustupanje prava korištenja sredstava bankama za odredjeni vremenski
period najčešće preko godinu dana uz odgovarajuću kamatu.
Osnovno sredstvo je bilo koja nefinansijska imovina kompanije, koja su relativno dugotrajna i
karakteristična z aodređene proizvodne procese, a čiji se troškovi nadoknađuju tokom njihovog radnog
veka (zemljište, gradjevinski objekti, orudja za rad, dugogodišnji zasadi, osnovno stado, patenti -
licence i druga prava). Ova sredstva su nelikvidna u poređenju sa obrtnim sredstvima.
Of-šor investicioni centri su mesta na kojima posedovanje imovine ima posebne prednosti, zbog
niskih ili nepostojećih poreza na prihod i bogatstvo i zakona po kojima preduzeća, posebno finansijska
preduzeća, mogu da posluju uz poreske olakšice.
Opadajuća stopa profita je tendencija opadanja stope prinosa na kapital u toku vremena.
Oportunitetni trošak, oportunitetni trošak aktivnosti je vrednost alternativne aktivnosti koje smo
se odrekli ( verovatno najosetljiviji princip u ekonomiji). Jednostavno, oportunitetni trošak je korist
koja se gubi zbog nepreduzimanja sledeće investicijske alternative.
Oportunitetni trošak posedovanja novca, obično se odražava u tržišnoj vrednosti kamatne
stope, na taj način, što je oportunitetni trošak posedovanja novca vrednost kamatne stope koja bi se
zaradila da je novac uložen u sredstva koja donose kamatu, nasuprot držanja gotovine.
Paritet monetarni (valutni, novčani), utvrdjeni odnos izmedju dveju valuta. Za merilo se uzima
zlato ili neka treća valuta, po pravilu dolar SAD ili euro.
Paritet pokrivenih kamata u uslovima režima fleksibilnog deviznog kursa, označava situaciju u
kojoj se kamatne stope u dve zemlje izjednačavaju putem odgovarajućeg diskontna ili premije u
skladu sa budućim deviznim kursom.
Pasiva, svi dugovi i obaveze pravnog lica koji su po sistemu bilansne ravnoteže jednaki vrednosti
svih oblika imovine i potraživanja od dužnika koje pravno lice ima (aktiva).
U knjigovodstvu pasiva predstavlja desnu stranu bilansa, tj. izvore sredstava. Pojmovi pasive
ponekad označavaju samo pasivni saldo.
Periodični obračun, utvrdjivanje rezultata poslovanja organiazcije u toku poslovne godine.
Periodični obračun je privremeni obračun, a konačni obračun se sastavlja na kraju poslovne godine.
Platni bilans, sistemski popis ekonomskih transakcija jedne zemlje s inostranstvom u
odredjenom vremenskom periodu (obično godišnje) izraženih u novčanoj vrednosti. Ovaj termin s
emože koristiti za označavanje raznih pojmova, ali su njihova dva najčešće korišćena značenja:
„tržišni platni bilans“ i „računovodstveni platni bilans“. U smislu tržišnog platnog bilansa, termin
označava vezu između dva toka plaćanja ( ulazni i izlazni) u koje je zemlja kontinuirano uključena.
 Platili promet, u širem smislu re predstavlja sva plaćanja koja se obavljaju po bilo kom osnovu.
Unutrašnji platni promet se obavlja unutar granica jedne zemlje, a sredstvo plaćanja je domaća valuta.
Medjunarodni platni promet se obavlja tako što lica iz jedne zemlje vrše plaćanja licima u
inostranstvu. Gotovinski platni promet se obavlja gotovim novcem, bez obzira da li se radi o
unutrašnjem ili medjunarodnom prometu.
Bezgotovinsko plaćanje se obavlja virmanom tj. preknjižavanjem sa jednog računa na drugi.
Bankarski platni promet se obvlja posredstvom banke, bez obzira da li se radi o gotovinskom ili
bezgotovinskom plaćanju.
Plivajućl (f1uktuirajući) kurs, kurs valute koji se uspostavlja na deviznom tržištu bez
intervencije monetarnih vlasti, pod dejstvom ponude i tražnje na
Po glavi stanovnika ( per capita) - nacionalni dohodak po glavi stanovnika je prosečan nivo
nacionalnog dohotka svakog stanovnika te zemlje.
Pokriće dividende je racio ( odnos) prihoda po običnoj akciji i bruto dividende po akciji.
Ponuda novca/novčana masa ( monetarni agregati) označava količinu novca u ekonomiji.
Pravo je kratkoročna opcija za kupovinu određenog broja ( ili procenta) hartija od vrednosti od
korporacije koja ih je izdala – poznato i kao pravo upisa.
Primarno tržište je tržište na kome se nove hartije od vrednosti prvi put kupuju i prodaju ( tržište
„novih emisija“).
Prinos do dospeća je očekivana stopa prinosa na obveznice ako je kupljena po tekućoj tržišnoj
ceni i ako se čuva do dospeća.
Prirodni hedžing ( način osiguranja od rizika) je hedžing akcija smanjenja rizika koji se dešava
prirodno kao rezultat normalnog poslovanja.
Prosečan trošak je trošak po jedinici proizvoda koji uključuje troškove svih inputa ( faktora
proizvodnje). Prosečan ukupni trošak se sastoji od prosečnih fiksnih troškova i prosečnih varijabilnih
troškova.
Ponderisana (vagana) aritmetlčka sredina, aritmetička sredina koja se izračunava, ako pojedine
vrednosti obeležja imaju različitu frekvenciju. Da bi se dao odgovarajući značaj svakoj vrednosti,
potrebno je ponderisati (vagati) svaku vrednost odgovarajućim brojem, ponderom.
Poreska stopa, veličina poreza koji se plaća po jednoj pore skoj jedinici. Poreska stopa je
procenat koji se plaća ud odredjene poreske osnovice. Poreske stope mogu biti proporcionalne i
progresivne.
Porezi - vrste, u toku ekonomskog razvoja pojavile su se mnogobrojne vrste poreza. Svi se mogu
svrstavati po raznim kriterijumima ali je najznačajnija podela na direktne i indirektne poreze.
Direktni (neposredni) porezi su: porez na prihod, porez na dohodak, porez na imovinu, porez na
nasledstvo.
lndirektni (posredni) porezi su: porez na promet, carine i trošarine itd.
Poslovna sredstva, deo ukupnih sredstava organizacije koji služi za obavljanje procesa
reprodukcije (poslovanja). Mogu blti u novčanom obliku (na žiro-računu, u blagjni i drugim
namenskim računima, akreditiv i sl.) u naturalnom (fizičkom) obliku, u obliku potraživanja od
dužnika, a ponekad i u obliku hartija od vrednosti (menice, čekovi, obveznice i sl.).
Poslovne knjige, dokumenti koje vode organizacije i u koje se knjiže poslovne promene po
sistemu dvojnog knjigovodstva. Poslovne knjige se dele na: osnovne i pomoćne. Osnovne poslovne
knjige su dnevnik i glavna knjiga. Pomoćne poslovne knjige obuhvataiu sve one knjige koje
raščlanjuju zbirne podatke (sintetičkih) računa glavne knjige.
Poslovni fond, poseban fond, obuhvata osnovna, obrtna i sredstva amortizacije.
Potraživanja (tražbina), pravo poverioca da od dužnika traži (potražuje) naplatu duga.
Poverilac, lice (ovlašćena strana) u obligacionom odnosu koja ima pravo da zahteva od dužnika
(obavezna strana) odredjeno davanje, činjenje odnosno nečinjenje (propuštanje).
Pravna lica u poslovnim odnosima su npr. preduezća, društvene organizacije, udruženja gradjana.
 Prezaduženost, situacija kada neki ekonomski subjekt duguje više nego što iznosi njegova
ukupna imovina.
Prihod, svaki oblik primanja fizičkih i pravnih lica po bilo kom osnovu. Ostvaruje se privrednom
aktivnosti (npr. prodajom robe) ili vršenjem prava (renta, penzija).
Prihodovanje, knjigovodstveni termin koji označava uknjižavanje neke vrednosti u aktivu.
Profit, pojavni oblik viška vrednosti, tj. višak vrednosti posmatran kao rezultat
celokupnog kapitala. Realizuje se kao razlika izmedju ukupnih prihoda i ukupnih rashoda.
Profitna stopa je odnos profita ( viška vrednosti) prema celokupnom kapitalu izražen u
procentima.
Prosečna (opšta) profitna stopa, odnos ukupne mase viška vrednosti i ukupnog kapitala.
Provizija, naknada za izvršenu posredničku uslugu.
Racio gotovine, predstavlja odnos koji banke održavaju između svoje gotovine i depozitnih
obaveza. Istorijski, ovaj racio se određivao u skladu sa potrebama dnevne likvidnosti, ali je vremenom
postao konvencionalniji i u mnogim bankarskim sistemima je zakonski utvrđen njegov nivo, a
regulativu sprovodi centralna banka. Stabilan minimalni racio gotovine smatra se nužnim uslovom za
ostvarivanje monetarne kontrole.
Racio kapital-autput je odnos vrednosti kapitala i vrednosti autputa za čiju je proizvodnju taj
kapital angažovan. Konstantan odnos kapitala i autputa predstavlja osnovu za funkcionisanje principa
akceleratora.
Racio likvidnosti održava određeni minimalan racio između svojih likvidnih sredstava –
definisanih kao gotovina, novac pozajmljen na diskontnom tržištu po viđenju ili koji se može
potraživati u kratkom vremenskom periodu, kratkotrajne hartije od vrednosti i ukupnih obaveza po
depozitima.
Racio obrtnih kapitala dobija se kada se kratkoročne obaveze podele sa obrtnim sredstvima.
Predstavlja meru likvidnosti preduzeća.
Racio reducirane likvidnosti je odnos likvidnih sredstava i tekućih obaveza. Likvidna sredstva
predstavljaju gotovinu, većinu oročenih investicija koje se mogu brzo realizovati. Zalihe nisu
uključene jer se ne mogu lako i odmah prodati.
Racio zaduženosti je odnos vrednosti obaveza prema ukupnoj vrednosti zbira obaveza i
akcionarskog kapitala koji čine obične akcije.
Racionalna očekivanja, primena principa racionalnog ponašanja u procesu prikupljanja i obrade
informacija u cilju formiranja stava o budućnosti. Ne smeju se praviti sistemske greške u predviđanju.
Rashodovanje. stavljanje van upotrebe nekog sredstva rada zbog njegove istrošenosti ili
neupotrebljviosti.
Rezultati poslovanja pokazuju do kog nivoa neka kompanija postiže postavljene ciljeve.
Performanse, odnosno rezultati poslovanja imaju više dimenzija i mogu da pokriju aspekte kao što su:
profitabilnost, likvidnost, kvalitet, rast itd.
Rezidualna vrednost je vrednost zakupljene imovine na kraju ukupnog perioda.
Rizik je odstupanje stvarnog od očekivanog prinosa.
Raspodela, posebna faza procesa društvene reprodukcije u kojoj se odredjuje u kojoj srazmeri
pojedinac ima udela u proizvodima. Ova faza povezuje proizvodnju i potrošnju.
Remitent, vlasnik menice koji može zahtevati isplatu rnenične sume od meničnih dužnika.
Rentabilnost. pojam koji označava unosan posao, posao koji donosi dobit. Rentabilnost je odnos
dobiti i uloženih sredstava.
Revalorizacija, postupak ponovno utvrdjivanja vrednosti osnovnih sredstava i neke druge
imovine. Revalorizacija osnovnih sredstava se vrši u cilju uskladjivanja knjigovodstvene vrednosti
osnovnog sredstva sa tržišnim cenama.
Revalorizacija osnovnih sredstava ponovno utvrdjivanje vrednosti osnovnih sredstava radi
uskladjivanja njihove knjigovodstvene vrednosti sa stvarnom tržišnom vrednošću.
 Revizija je kontrola poslovnih knjiga i poslovanja uopšte.
Sadašnja vrednost je vrednost budućeg priliva prihoda ili odliva troškova u sadašnjem trenutku.
Dakle, sadašnja vrednost je vrednost budućeg novčanog iznosa ili niza isplata, procenjena po datoj
kamatnoj stopi. Da bi se izračunala sadašnja vrednost koristi se diskontovana stopa kako bi se
diskontovali budući prihodi i troškovi.
Sekjutirizacija je direktno finansiranje potreba kompanije na tržištu kapitala korišćenjem
instrumenata kao što su kratkoročne hartije od vrednosti, akcepti i emitovanje obveznica, umesto
uzimanja kredita od komercijalnih banaka. Sekjutirizacija instrumenata je proces kojim se stvara skup
srodnih instrumenata i zatim prodaju potraživanja na ovaj skup u vidu hartija od vrednosti
obezbeđenih aktivom.
Sredstvo/imovina, subjekat koji ima tržišnu vrdnost ili vrednost u razmeni, i koji čini deo
bogatstva ili imovine svog vlasnika.
Stejkholderi su svaka strana koja ima neki interes u kompaniji ( akcionari, poverioci, kupci,
dobavljači, zaposleni, lokalna zajednica itd.).
Stopa prinosa je prihod od investiranja kapitala. Najčešće se primenjuje na prihode od kapitalnih
ulaganja kompanija. Diskontna stopa čini neto sadašnju vrednost.
Struktura kapitala je sastav kapitala kompanije. Struktura kapitala predstavlja učešće različitih
vrsta kapitala u ukupnom angažovanom kapitalu ( pozajmljenog i akcijskog kapitala).
Supstitut je input koji se može zameniti drugim inputom.
Stopa akumulacije, odnos akumuliranog nacionalnog dohotka i ukupnog dohotka izražen u
procentima.
Stopa amortizacije, procenat godišnjeg otpisa osnovnih sredstava.
Stopa ekonomskog (privrednog) rasta, u procentima izraženo godišnje povećanje nacionalnog
dohotka ili društvenog privrednog rasta.
Stopa viška vrednosti, odnos mase viška vrednosti i varijabilnog kapitala izražen u procentima.
Ovaj odnos se naziva i stopa eksploatacije.
Strani kapital, kapital plasiran u nekoj zemlji koji pripada vlasnicima iz drugih zemalja.
Transakcija je prenos neke vrednosti. robe, novca, vrednosnih papira sa jednog lica na drugo,
uopšte poslovna operacija.
Transfer je svojstvo nekih valuta da se njima može izvršiti plaćanje u više zemalja jednostavnim
prenosom sa ručuna na račun.
Troškovi su novčano izraženi utrošci elemenata proizvodnje
Tržište novca u sklopu finansijskog tržišta predstavlja tržište slobodnih novčanih sredstava i
kratkoročnih hartija od vrednosti ( izvorno dospeće kraće od jedne godine) koja se nude i traže za
održavanje likvidnosti, za proizvodnju i robni promet.
Tržište kapitala je tržište relativno dugoročnih ( izvorno dospeće duže od jedne godine)
finansijskih instrumenata ( npr. obveznica i akcija).
Troškovi akcionog kapitala su zahtevna stopa prinosa koju očekuju investitori u obične akcije
kompanije.
Troškovi duga ( dužničkog kapitala) su zahtevna stopa prinosa na investiciju koju zahtevaju
kreditori kompanije.
Troškovi kapitala su zahtevana stopa prinosa na različite oblike finansiranja. Opšti trošak
kapitala je ponderisani prosek pojedinačnih zahtevnih stopa prinosa ( troškova).
Tržišni multiplikator je odnos tržišne vrednosti kompanije na berzi i knjigovodstvene vrednosti.
Pod pretpostavkom uslova stabilne dugoročne ravnoteže tržišna vrednost očekivanih isplata će biti
jednaka neto sadašnjoj vrednosti očekivanih isplata dividendi, pomnoženih sa sadašnjom veličinom
emisije akcija kompanije.
Tržište akcija je institucija gde se trguje udelima u akcijama ( berze).
 Tržište kapitala je tržište ili grupa međusobno povezanih tržišta na kojima se kapital u
finansijskom ( tj. monetarnom) obliku pozajmljuje ili prikuplja pod različitim ( kamatnim i dr.)
uslovima i na različite vremenske periode.
Tržište novca je tržište kratkoročnih, obezbeđenih kredita ( većina „po viđenju“) i odnosi se na
tržište kreditnim sredstvima, u svom najopštijem i najdiferenciranijem smislu ( dužničke hartije od
vrednosti).
Ugovor, dvostrani ili višestrani pravni posao. To je saglasnost, volja suprotnih tranaka da zasnuju,
prekinu ili Ili mene neki pravni odnos.
Utrživost ( ili likvidnost) je mogućnost prodaje značajne količine hartija od vrednosti u kratkom
vremenskom roku na sekundarnom tržištu bez značajnog smanjenja cene.
Varijabilni troškovi su troškovi koji variraju u zavisnosti od nivoa usluga.
Vučena menica je potpisani pismeni nalog kojim prva strnka ( trasant) daje uputstvo drugoj
stranci ( trasatu) da plati određenu svotu novca trećoj stranci ( primalac).
Zalihe, zalihe robe preduzeća koje im omogućavaju da zadovolje privremene neočekivane
fluktuacije u proizvodnji ili prodaji. Zalihe su vrsta investicije i mogu biti namerne ili slučajne.
Zlatno pravilo akumulacije, putanja uravnoteženog rasta, na kojoj svaka generacija štedi za
budućnost generacije onaj deo dohotka koji je prethodna generacija za nju uštedela.
Zatezna kamata, kamata iznad redovne koja se duguje u slučaju kašnjenja u ispunjenju obaveza.
Završni račun, godišnji prikaz poslovnog uspeha i finanisjskog poslovanja koji se sastavlja: da bi
se obračunao i raspodelio godišnji poslovni rezultat; da bi se prikazalo stanje imovine i obaveza; da bi
se mogli utvrditi i analizirati činioci koji su delovali na uspešnost ili neuspešnost poslovanja.