q=!!

EflEK KODEKS zA PROFESIoNALNE RAEUNoVoDE

Profesionalni radunovoda treba da sledi i poStuje etitke zahteve ovog Kodeksa.
Ukoliko zakoni ili propisi brane profesionalnom ra6unovodi da se pridrZava pojedinih delova
ovog Kodeksa, profesionalni radunovoda je duZan da se pridriava ostalih.
Ovaj Kodeks se sastoji iz tri dela. Prvi deo obuhvata osnovne principe profesionalne
etike za profesionalne radunovode, dok delovi B i C opisuju kako se konceptualni okvir
primenjuje u specififnim situacijama. i

DEO A - OPSTA PRIMENA KODEKSA

Profesionalni raEunovoda treba da pbStuje sledede osnovne principe:
lnteoritet - da bude direktan i poSten u svim svojim poslovnim i pSrofesionalnim
vezama. Ovaj princip integriteta nalaie profesionalnom raiunovodi da posluje
po5teno i dasno u svim svojim profesionalnim i poslovnim odnosima. To
podrazumeva fer ponaianje. Profesionalni raiunovode ne treba svesno da ima veze
sa izve5tajima, poreskim prijavama, komunitgcljgqa i informacijama ukolil<o su te
- ttl
,l!;1-,..- inforoacije euStinskiner#rie, nepotpune i izostavljaju i prikrivaju informacije koje
l-{jr' ,'fn moraju biti zakonom sadrZane. Ukoliko dode u kontakt sa takvim informacijama,
,
tii':'/
! r. profesionalni raiunovoda mora ad se distancira od istih.
)) i'
Obiektivnost- da ne dozvoli da pristrasnost, sukob interesa ili preterani uticaj drugih
nadjada profesionalno ili poslovno rasudivanje. Profesionalni.radunovoda moie do6i
u situaciji da pojedine okolnosti utuiu na njegovu objektivnost. Ukoliko dode do toga
on je duZan da ne pruZa svoje profesionalne usluge u takvim situacijama gde ne moZe
biti objektiven.
Profesionolno osoosoblienost koja podrazumeva da profesionalni raiunovoda mora
da odrZi svoje profesionalno znanje i osposobljenost na zahtevnom nivou. Ova
profesionalna osposobljenost sastoji se iz dva dela i to sticanje profesionalne
osposobljenosti i odrZavanje profesionalne osposobljenosti.
Poverliivost koja podrazumeva da profesionalni radunovoda mora da poituje
poverljivost informacija do kojih se dolazi kao rezultat profesionalnih i poslovnih
odnosa tj da te tako dobijene informacije ne obelodanjuje treioj strani bez
odgovarajuieg odobrenja koje moZe dobiti ili od strane klijenta i poslodavca ili

;i::Tff:t:' " koje podrazumeva da.profesionarni'radunovoda mora da se

pridrZava relevantnih zakona i regulativa i da izbegava aktivnosti koje mogu da
diskredituju njegovu profesiju. On'mora biti poSten iobazriv ida ne dozvoli sebi da
preuvelidava izjave u vezi sa uslugama koje je u mogui6nosti da pruZi i da ne
omaloZava rad drugih. &
 Ovim kodeksom obuhvaden je i konceptualni okvir koji nalaZe javnim raiunovodama da
utvrde, procene i reaguju na mogu6e pretnje koje mogu ugroziti ove osnovne principe.
Pretnje koje mogu uticati na osnovne principe svrtsavaju se u sledede grupe:
- Pretnie po osnovu liinoo intereso tj pretnja da ie
finansijski ili neki drugi interes
neprimereno uticati na rasudivanje ili ponaSanje profesionalnog radunovode
- Pretnia no osnovu samokontrole t1 pretnja da profesionalni radunovoda nede
adekvatno proceniti rezultate predhodno donetog suda, organizacije ili nekbg drugog
pojedinca i da na osnovu toga nede doneti adekvatan zakljudak za usluge koje pruZa
- Pretnio po osnovu zostuoniitva tj pretnja da ie profesionalni ratunovoda promovisati
odredeni stav klijenta ili poslodavca u toj meri da je dalja objektivnost profesionalnog
radunovode ugroZena
- Pretnia po osnovu prisnosti tj pretnja da ie usled postojanja bliskog odnosa sa
klijetom ili poslodavcem profesionalni radunovoda postati suviSe naklonjen njihovim
inetresima itime ugroziti svoju objektivnost
- Pretnia oo osnovu zostroiivonio tj pretnja da ie profesionalni radunovoda biti
spreden da deluje objektivno usled otvorenih ili prikrivenih pritisaka, pretnji od starne
treieg lica
Zbog toga neophodno je preuzeti odgovarajuie mere za5tite kako bi se pretnje svele
.-
na pritrvattiiv nivo. Te za(titne mere moZemo grupisati u dve grupe i to:
.rt'
,i.'-' oZaititne mere koje kreira profesija, regulativa ili zakonodavswo
i'
*';,.iz.5titne mere radnog okruZenja
,' , Profesionalni radunovoda se moZe suoditi sa sukobom inetresa prilikom vrienja
t)
,'profesionale aktivnosti. Sukob interesa stvara pretnju po osnovu objektivnosti a moie
' uticati i na druge principe. Ovakve pretnie moqu nastati koda:
- Profesionalni radunovodja pruZa profesionalnu sulugu koja je povezana sa
odredenom materijom za dva ili viSe lica diji su interesi u pogledu te materije u
sukobu
- lli kada interesi profesionalnog radunovode u pogledu odredene materije i interesi
strana za koje profesionalni radunovo5a obavlja profesionalnu aktivnost vezanu za tu
materiju su u sukubu
.Profesionalni radunovoda mora biti u stanju i da reSi odredene konflikte ukoliko se to
od njega traii. Postoje odredeni faktori koji su relevatni za reSavanje tih konflikta i to:
- Relevantne 6injenice
- Relevantna etidka pitanja
- Osnovni principi koji se tidu konkretnog probleva
-
Utvrdene interne procedure
Alternativn i planovi delovanja
Profesionalni rafunovoda u javnoj praksi ne treba svesno da uiestvuje u poslovima, radu ili
aktivnosti koje bi mogle da utidu na integritet, objektivnost i dobru reputaciju profesije i
samim tim da ugroze osnovne principe ovog Kodeksa
 DEO B. PROFESIONALNE RAEUNOVODE U JAVNOJ PRAKSI

Pre nego 5to profesionalni radunovoda mora

da utvrdi da li ie taj posao stvoriti bilo kakvu pretnju koja ie uzrokovati nepoitovanje
osnovnih principa. Npr ako ne poznaje dovoljno dobro namere klijenta, vlasnika firme,
ostalih zapsolenih, ako se klijent bavi nezakonitim radnjama kao npr prarlje novca,
finansiranje terorizma... Zato svaki raiunovoda mora da primeni odredene zaititne mere
kako bi te pretnje sveo na prihvatljivi nivo. Ukoliko to nije moguie uraditi, profesionalni
radunovoda ne bitrebalo da prihvatitakvo poslovno angaZovanje.
Takode profesionalni radunovoda mora da bude poiten i iskren i da pruZa usluge
samo za koje je kompetentan. Profesionalni radunovoda u javnoj praksi kome je ponudeno
dazamenidruooa profesionolnoa raiunovodu u javnoj praksitreba da utvrdida li postoji bilo
kakvi .razlozi zbog kojih ne treba da prihvati to angaZovanje. Takode od njega moie biti
zatraieno da preuzme posao ili deo psola sada5njeg ratunovode. U tom sluiaju on mora
zahtevati od sada5njeg radunovode da mu pruZi potrebne informacije na osnovu kojih bi
mogao da sagleda da litreba prihvatititaj posao ili ne. Sada5nji radunovodja mora biti iskren,
poiten i nedvosmislen. Medutim ukoliko neke informacije ne moZe da obelodani,
profesionalni radunovoda mora zatraiiti odobrenje od klijenta ili psolodavca ili ako sumnja
n.a gdredene nepravilnosti da zak-orlskim i pravnim putem dOde po potiebnih dinjenica kako
pi;n;ap;Suran-da prihvatanje tog psola nede prouzrokovati nikakvu pretnju koje bi naruSile
principe.
,9$io'v6e
, I Profesionalni radunovoda u javnoj praksi moZe biti suoien i sa sukobom intereso dok
rpuZa profesionalnu uslugu. Sukob interesa kreira pretnju po osnovu objektivnosti i moZe da
utiEe i na ostale principe. Ovakve pretnje mogu nastati kada:
- Profesionalni radunovodja pruia profesionalnu sulugu koja je povezana sa
odredenom materijom za dva ili vi5e lica diji su interesi u pogledu te materije u
sukobu r

- lli kada interesi profesionalnog radunovode u pogledu odredene materije i interesi

strana za koje profesionalni radunovoia obavlja profesionalnu aktivnost vezanu za tu
materiju su u sukobu
Takode pre davonio dodotnoo miilienia. profesionalni radunovoda treba da proceni da li
taj njegov savet moZe dovesti do doredenog sukoba interesa ili pretnji odnosno da primeni
odredene mere zaStite pre nego 5to iznese dodatno miSljenje. Takode ako preuzme psoao od
predhodnog radunovode mora da ima uvid u sve potrebne dinjenice kako bi moga da donese
pravu odluku u vezi sa davanjem dodatnog miSljenja
Takode, pre nego Sto poEne da pruia svoje profesionalne . usluge, profesionalni
radunovoda mora da iznese iznos naknode za svo)je uslude. Najbolje je saiini pisani ugovor sa
klijentom u kome ie se navesti visina naknada kako bi se izbegle moguie pretnje koje mogu
uticati na osnovne principe. Takode profesionalni radunovoda ne sme primati bilo koju vrstu
nadoknade koja niej naznadend u ugovoru jer,.se moZe tretirati kao mito odnosno moie
znadajno uticati na njegovu objektivnost prilikom donoSenja vaZnih psolovnih odluka.
 e-€

Takode profesionalni radunovoda moZe promovisoti posoo putem reklamiranio ili drugih
oblika marketinga. Prilikom reklamiranja profesionalnih usluga mora voditi raduna da ne
doCfe do naru5avanja ugleda profesije. Profesionalni radunovoda treba da bude poiten
:nine
ne
treba da:
- Preuveliiava tvrdnje u vezi sa uslugama koje pruZa, kvalifikacijama koje psoeduje
iskustvima koje je stekao i
- omaloiavajuia povezivanja putem nedokazanih poredenja sa radom drugih
VrSi
Profesionalnom radunovodi u javnoj praksi moZe biti ponuden poklon od strane klijenta.
Takva vrsta ponude moZe da stvori pretnje nepoStovanja osnovnih principa npr objektivnosti
na osnovu lidnog interesa ili prisnosti ukoliko prihvati poklon. U takvim sludajima
profesionalni radunovoda mora da proceni da li 6e ta vrsta poklona uticati na
donoienje
nekih odluka u daljem poslovanju odnosno mora da preuzme sve potrebne zaltitne mere
kako bi tu pretnju sveo na prihvatljiv nivo. Ukoliko je nemoguie svesti pretnju na prihvatljiv
nivo profesionalni radunovoda ne treba da prihvati takvu ponudu.
Profesionalni radunovoda u javnoj praksi ne treba do raspoloZe novcem i imovinom
klijenta osim ako to nije dozvoljeno zakonom. Drianjem imovine klijenta stvara se pretnja
koja uzrokuje nepoStovanje osnovnih principa po osnovu lidnog interesa ili objektivnosti.
profesionalni radunovoda kome je poveren novac ili imovina koja pripada
-Stoga
:E-+ drugom licu
trebE'?a -'-
euva takvu imovinu odvojeno od lidne imovine ili imovine ii-ime
,11.,;'t *
ll'rr,l.?.
r :i.../
Koristiti zakvu imovinu samo za svrhe za koje je namenjena
i' , .- U svakom trenutku bude spreman da opravda takvu imovinu kao isvakr.^Ldividentu
ili
' i' prihod kojije nadstao na osnovu takve imovine osobama koje imaju pravo na
uvid

takvu imovinu
Ako se ustanovi da je imovina stedena putem nelegalnih aktivnosti potebno je potraZiti
pravni savet.