13. septembar 2022.

Savez i UGS predstavili potrošačku korpu u kojoj dominiraju hleb, mast i aleva
paprika

Javnosti u Srbiji je, prvi put, prezentovan sadržaj minimalne potrošačke korpe i tačna
količina namirnica koja se može kupiti od minimalne zarade.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost su

kupili i na jednom mestu postavili sve ono što je, prema sadržaju i količini koji je
propisala država, navodno dovoljno za mesečni život i egzistenciju tročlane srpske
porodice.

Činjenica da je sve stalo na dva manja stola, a da je jedan bio ispunjen samo
hlebom, svedoči o apsurdnosti i besmislu sadržaja i količine potrošačke korpe, od
koje ne samo da ne može da se preživi, već je i nedostižna za više od 300.000 ljudi
u Srbiji koji žive od “minimalca”.

“U 21. veku se navikavamo da se hranimo najviše hlebom, mašću i alevom

paprikom”, rekao je potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković, pokazujući na
namirnice, među kojima je bila jedna konzerva sardine, kilogram pirinča, po dvesta
grama džigerice i limuna, koliko je neko predvideo da je dovoljno da tročlana
porodica živi mesec dana.

On je upozorio da ćemo uskoro, ukoliko se ništa ne promeni, svi biti na “minimalcu”,

zbog čega je pozvao sve sindikate u javnom sektoru da istraju u pregovarima sa
resornim ministarstvima oko povećanja plata.

Otvorivši javnu sednicu najviših organa dve reprezentativne sindikalne centrale,

sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović je ukazao na neophodnost povećanja
minimalne zarade, od koje će zaista moći da se živi, a ne preživljava, kao i da se o
njoj, zbog stalnog rasta cena osnovnih životnih namirnica i energenata i visoke
inflacije, pregovara dva puta godišnje.

On je, ispred Palate Srbija, u kojoj članovi Socijalno ekonomskog saveta pokušavaju
da postignu konsenzus oko visine nove minimalne cene rada, rekao da se sindikati
ne slažu da “minimalac” bude viši za svega 14 odsto, koliko je predložila država, jer
to nije dovoljno ni da se pokrije vrednost minimalne potrošačke korpe, pa samim tim
ni za pristojan život.

“I prosečne zarade moraju da budu više, jer hoćemo da rad i radnici u Srbiji budu
dobro plaćeni, da ne moraju da odlaze iz zemlje I za to ćemo se boriti po svaku
cenu, ako treba I štrajkovima I blokadama”, upozorio je Mihajlović.

On je naveo da je minimalna zarada u Crnoj Gori 450 evra, u Hrvatskoj 627 evra,
Sloveniji 1.074, Češkoj 639, Francuskoj 1.678, a u Belgiji 1.800 evra.
“Ono što danas čini minimalnu zaradu ne pokriva ni polovinu minimalne potrošačke
korpe. Od maja do danas ta korpa je veća za oko pet hiljada dinara i za nju je sada
potrebno 51.000 dinara, a mi procenjujemo da će ona biti veća za još pet hiljda
dinara do kraja godine”.

Zato minimalna zarada mora da bude mnogo veća nego što je to sada ponudila
država i o njenoj visini mora najmanje dva puta godišnje da se pregovara, poručio je
Mihajlović.

Sindikati su, nakon skupa, sve kupljene namirnice donirali narodnim kuhinjama.