Милан Ракић (1876–1938), велики српски песник.

Правни факултет започео је у Београду, а

завршио га у Паризу 1900. Године 1904. постављен је за писара у Министарству иностраних
дела Краљевине Србије. Прву збирку песама под називом Песме објавио је 1903. године и
посветио је Богдану Поповићу. У Првом балканском рату одликован је Златном медаљом за
храброст. Године 1912. излази му и друга збирка Нове песме. Обављао је конзуларне и
дипломатске дужности у Приштини, Паризу, Букурешту, Лондону, Копенхагену, Ослу,
Софији. Боравећи у Приштини од 1905. до 1911. године написао је осам песама
инспирисаних косовском тематиком. Ракићев косовски циклус сачињавају песме „Минаре”
(1905), „На Газиместану”, „Симонида” и „Божур” (1907), „Јефимија” и „Кондир” (1910),
„Напуштена црква” и „Наслеђе” (1911). У Новим песмама (1912) циклус На Косову чини
седам песама поређаних следећим редом: „Божур”, „Симонида”, „На Газиместану”,
„Наслеђе”, „Јефимија”, „Напуштена црква” и „Минаре”. Године 1924. приређује први избор
својих песама, који се, под насловом Песме, појављује у Загребу, у издању Нове Европе. У
Српској књижевној задрузи објављује завештајно издање својих Песама 1936.
Главни део часа (35 минута)
Наставник јасним и прецизним питањима која упућује ученицима започиње тумачење
књижевног дела.

1. У којим строфама доминира мотив месечине? Са којих висина допиру месечеви зраци?
Објасните зашто их лирски субјект описује као несуштаствене? Објасните зашто је
месечина описана као златна. Размислите и објаснтеи да ли лирски субјект види слику
умом или срцем. Шта нам то долази из нематеријалног, нестварног света? На који
начин лирски субјект представља поље као тајанствено и мистично? Зашто је месец
персонификован? Ко му је дао душу? Какву емоцију у нама изазива сећање на косовске
јунаке који су бранили част и отаџбину?

Опис вечери је тајанствен и нестваран. Лирски субјект нас преноси у други свет,
нереални, мистични свет. Косовски јунаци су као јунаци бајке, нестварни и мистични.
Пошли су свесни у смрт, без страха, иако су знали да се неће вратити. Месец је повезан
са маштом и сновима. Мистериозан је и у људима буди емоције и оно несвесно,
подсвесно. У многим културама представља симбол смирења и спокоја.

2. На који начин можемо повезати смисао потпуне тишине која је прекрила Косово поље и
паузе у првом стиху последњег катрена? Повежите значење речи „тајац” са оним што
се десило на Косову пољу. У каквој је вези значење речи „тајац” и оно што се догодило
на Косову пољу?

Тајац је потпуна тишина, а она настаје потпуним смирењем. Смирило се поље, ноћ, звук
у необичној ноћи на пољу где су многи јунаци изгинули. На пољу влада спокој.

3. Издвојте мотиве месечине, божура и црвене боје. Објасните на који начин су они
повезани са мотивима погинулих ратника.

Божур – по једној од прича које је забележио Веселин Чајкановић, божур је првобитно

био беле боје, али је постао црвен после Косовског боја од крви српских јунака. Црвена
 боја – везује се за љубав, борбу, страст, али и за снагу и мучеништво.

4. Којој врсти лирских песама припада ова песма? Помоћу наслова песме одредите тему
песме. Пратите како аутор развија тему посредством мотива. Истакните основне
мотиве у песми. Како се мотиви повезују и граде песничке слике? Истакните поруке
песме.

Песма Божур спада у ауторске лирске песме. То је родољубива песма. Родољубива песма
је лирска песма у којој преовлађују родољубива осећања (љубав према завичају,
припадност одређеном народу или земљи, спремност да се отаџбина чува и брани).

5. Издвојте стилске фигуре и истакните њихову улогу у песми. Песма Божур се посебно
издваја стилским преношењем мисли из стиха у стих (опкорачење). Какав је смисао овог
поступка? Које стилске фигуре откривате у изразима „златокоса месечина” и „велика
душа месечева (што) снива”? Образложите и протумачите улогу ових стилских фигура
у песми.

Епитет, персонификација. Стилски поступак опкорачење јавља се када се исказ из

једног стиха преноси у следећи стих.

6. Анализирајте број строфа и врсте строфа. Запазите риме у песми. Испишите једну
испод друге речи које се римују и утврдите како су повезане. Уочите њихово значење у
грађењу целине.

Три катрена – строфе од четири стиха; рима укрштена – римују се први и трећи и други и
четврти стих.

Завршни део часа (5 минута)

Ученици обнављају стечена знања и изводе закључке о прочитаном делу.

Милан Ракић има узвишени тон када обрађује родољубиве теме. Не позива на освету и
мржњу према непријатељу. С поштовањем и достојанством говори (пева) о прошлим
временима. Узвишено представља Косовски бој и све у вези са њим.

Милан Ракић
Божур

- Прва песма Ракићевог косовског циклуса

- Мотив ноћи, месеца, мистике, божура, црвене боје, Косовског боја
- Опкорачење (стилски поступак)
- Стилске фигуре: епитети, персонификација
 - Књижевни род: лирика
- Књижевна врста: родољубива песма
Песма почиње узвичном реченицом и позивом читаоцу да уочи лепоту ноћи која ће бити
даље представљена и песничким средствима уприличена. Сазнавањем чињеница из прве
строфе у свести ученика формира се слојевита песничка слика са јаком мотивском
плодношћу и назнакама значења. Обраћа се пажња на то којим чулима песник доживљава
време и простор у овој песми и ученици уочавају комплексност слика кроз визуелне,
аудитивне и олфакторне утиске лирског субјекта.

Идентификују се главни мотиви у строфама и ученици се позивају да размисле и кажу

како би се песма могла другачије насловити (према тим мотивима), али и због чега је
песник ипак песму насловио именом биљке (божур).

Разливање месечине коју лирски субјект прати утиче и на његову перцепцију и доживљај
простора и времена. Ученици запажају како песник постиже сугестивност песничких
слика, откривају коришћена стилска средства и уочавају њихову функцију. Труде се да
проникну у дубину поетске димензије која се постиже посебном стилизацијом језика
(епитети, персонификација).

Значајну пажњу треба обратити на топоним Косова и његово увођење у завршну строфу.
Уочити због чега се то чини баш у последњем катрену песме и каква је веза између Косова
и описане природе. Ово је прилика за то да се ученици подсете косовске епике и података
о Косовском боју из 1389. године. На временској дистанци од више векова, песник даје
своју поетску, кумулативну перспективу трагичне и славне прошлости.

Како би се уочила нит свевременог и трајног на којој Ракић потенцира, јер је косовска
легенда и утемељеност косовског завета трајно уткана у културни и духовни образац
нашег народа, ученик треба да открије функцију симбола божура. У том симболу
наслућује се свевременост сећања на косовске јунаке, као и трајност њихових дела. Божур
је биљка која цвета и данас на месту где је цветала и тада када су живели ратници из
Косовског боја. Та веза јесте веза трајности и сећања, мисао да се и после толико времена
сећамо нечег што јесте далеко, али уједно и блиско због своје важности.