SAVEZ ENERGETIČARA SRBIJE

KOMPRESORI

Beograd.
 Sadržaj

1. Veličine stanja gasova

2. Sabijanje gasova – primena u tehnici
3. Stepen sabijanja i stepen isporuke gasova
4. Namena i podela kompresora
5. Klipni kompresori – namena, opis rada
6. Regulisanje rada klipnih kompresora
7. Višestepeno sabijanje kod klipnih kompresora
8. Naćin podmazivanja i hlađenja klipnih kompresora
9. Rotacioni kompresori – namena, opis rada
10. Duvaljke – namena, opis rada
11. Vijčani kompresori – namena, opis rada
12. Regulisanje rada vijčanih kompresora
13. Turbokompresori – namena, opis rada
14. Regulisanje rada turbokompresora
15. Prigušivanje buke kod turbokompresora
16. Oprema kompresorskih stanica
17. Sušenje vazduha izdvajanjem vlage – vrste odvajača, opis rada
18. Sušenje vazduha - hladnjaci – vrste, opis rada
19. Ventili sigurnosti – vrste, opis rada
 (1) VELIČINE STANJA GASOVA
Gas je osnovno stanje materije (jedno od četiri osnovna – to su još čvrsto, tečno i plazma)i odlikuje
se velikim rastojanjem između čestica, koje ga čine. Zbog te svoje osobine pogodan je za procese
promene zapremine sabijanjem (kompresijom) ili širenjem (ekspanzijom). Sastavljen je od
individualnih hemijskih elemenata, jedinjenja ili smeša – najpoznatija smeša je vazduh. Pare su
stanje materije u gasovitoj fazi.
U kompresorima se vrši sabijanje gasova i para, pri čemu se menjaju veličine (parametri) –
pritisak, temperatura i zapremina. Kako su ove tri veličine dovoljne da se tačno zna stanje gasa, to
se one nazivaju veličine stanja. Njihov međusobni odnos je strogo određen (definisan) pa na
osnovu zakonitosti njihovih promena u nekom procesu mogu se računski odrediti pojedine veličine
stanja.
Osnovne veličine stanja su:
- Temperatura (t,T) je stepen zagrejanosti neke materije, apsolutna temperatura (T) se meri od
apsolutne nule (kada prestaje svako translatorno kretanje molekula u materiji), jedinica je 10K
(stepen Kelvina), u tehnici se najčešće koristi 10C kao stoti deo opsega temperatura između tačke
topljenja leda (00C) i tačke ključanja vode (1000C), sve na atmosferskom pritisku.
- Zapremina (V), predstavlja prostor koji zauzima neka količina materije a zapremina jedinice
mase materije naziva se specifična zapremina (v), izražava se u m3/kg.
- Pritisak (p), predstavlja dejstvo težine materije na određenu površinu i izražava se u
paskalima, to je sila od jednog njutna na površinu jednog m2 ili 1Pa=N/m2, u tehnici se koristi
jedinica, koja je 105 (odnosno, 100.000) puta veća, to je 1 bar.
(1) VELIČINE STANJA GASOVA
Pored navedenih jedinica za pritisak, na instrumentima raznih namena i godina starosti ova
veličina stanja meri se i izražava i u milimetrima živinog stuba (mmHg), metrima vodenog stuba
(mVS) i u atmosferama (at).
Mere se sledeće vrste pritiska:
• atmosferski (barometarski) pritisak,
• nadpritisak (manometarski),
• podpritisak (vakum) i
• apsolutni pritisak.
Atmosferski pritisak se meri barometrima i zavisi od nadmorske visine mesta, na kome se meri.
Nadpritisak je pritisak viši od atmosferskog, to je pritisak koji pokazuju manometri na uređajima,
na kojima su postavljeni.
Podpritisak je pritisak niži od atmosferskog i meri se vakumetrima.
Apsolutni pritisak je zbir atmosferskog pritiska i nadpritiska (odnosno, razlika atmosferskog i
podpritiska).
(2) SABIJANJE GASOVA–PRIMENA U TEHNICI
Odnos tri veličine stanja gasa određen je jednačinom stanja
pv=RT
gde je R – gasna konstanta koja zavisi od vrste gasa.
Iz ove jednačine se vidi da se promenom bilo koje od tri veličine stanja, koje
se u jednačini nalaze – pritiska, temperature ili zapremine – menjaju druge
dve veličine.
Ukoliko je potrebno promeniti pritisak nekog gasa, to se može postići promenom
temperature ili zapremine suda, u kome se gas nalazi.
Ako je, na primer, potrebno da gas bude na višem pritisku od trenutnog, njegovim
zagrevanjem u zatvorenoj posudi postići će se povišenje pritiska.
U tehnici se primenjuje praktičniji postupak – pritisak se gasu menja promenom
njegove zapremine.
Pri smanjenju zapremine gasa, pritisak se povećava za onoliko puta, za
koliko se smanjila zapremina. (Bojl-Mariotov zakon)

Za najčešći slučaj promene pritiska – za povišenje pritiska, odnosno, za sabijanje gasa

koriste se:
- Statička kompresija ili sabijanje, (dovođenjem mehaničkog rada uz odvođenje
oslobođene toplote, t=const)
- Dinamička kompresija ili strujna kompresija. (usporavanjem struje gasa ali se
za račun smanjenja brzine povećava pritisak. )
(2) SABIJANJE GASOVA–PRIMENA U TEHNICI

Statičko sabijanje se ostvaruje u cilindru sa pokretnim klipom, čijim se

kretanjem smanjuje zapremina prostora u kome se nalazi gas, pa se
prema gornjoj jednačini stanja, povećava pritisak.
Na tom principu rade takozvani volumetrijski (zapreminski) kompresori,
poznati pod nazivom klipni ili rotacioni kompresori.

Kod dinamičke kompresije ostvaruje se velika brzina strujanja gasa

pomoću obrtnog kola sa lopaticama a zatim se gas uvodi u kanale za
strujanje sa povećanim presekom gde mu se smanjuje brzina ali se za račun
smanjenja brzine povećava pritisak.
To je princip rada strujnih kompresora, poznatijih kao turbokompresori.

Da bi se pritisak povećao smanjenjem zapremine proces bi, prema

jednačini stanja, trebalo da se odvija uz konstantnu temperaturu.
Kako to praktično nije izvodljivo, to se određena količina toplote
oslobađena prilikom procesa sabijanja mora odvesti hlađenjem.
(3) STEPEN SABIJANJA I STEPEN ISPORUKE

Stepen sabijanja je odnos izmedju pritiska u potisnom i pritiska u usisnom

vodu kompresora.
Kod posebnih izvedbi klipnih kompresora moguće je menjati stepen sabijanja u toku
rada što nije moguće kod rotacionih kompresora.
U odnosu na stepen sabijanja kompresori se dele na:
- Kompresore niskog pritiska (sa stepenom sabijanja do 10 bara),
- Kompresore srednjeg pritiska (dostižu stepen sabijanja do 100 bara),
- Kompresore visokog pritiska (krajnji pritisci su preko 500 bara),
- Superkompresore (postižu pritiske preko 1.000 bara).

Visoki stepeni sabijanja su poželjni ali se u praksi mogu ostvariti samo pomoću
višestepenog sabijanja. Kod klipnih kompresora preterano povećavanje stepena
sabijanja ima za posledicu potpuni prestanak isporuke gasa (samoregulacija klipnog
kompresora).
Problem se rešava serijskim spajanjem više cilindara, čime se postiže i povećanje
količine sabijenog gasa.
Stepen sabijanja je takođe ograničen i visinom temperature gasa nakon kompresije,
koja može da ugrozi kompresor pa zahteva ugradnju hladnjaka gasa izmedju
pojedinih stepeni sabijanja.
(3) STEPEN SABIJANJA I STEPEN ISPORUKE

Stepen (koeficijent) isporuke kompresora je odnos izmedju maksimalno

moguće usisane količine gasa i stvarno isporučene količine sabijenog gasa.

Razlika u ovim količinama, naziva se i volumetrijski (zapreminski) gubitak

kompresora, nastaje zbog:
- štetnog prostora – konstrukciono je neizbežan, to je prostor izmedju gornje
mrtve tačke i glave cilindra (utiče na smanjenje isporuke, na rad ne utiče), iznosi 3
do 8% zapremine cilindra,
- stepena sabijanja (što je veći stepen sabijanja manji je stepen isporuke),
- uticaja zagrevanja gasa kod usisa,
- propusnosti spojeva (nepotpuno, propuštanje ventila).

Ukupan stepen (koeficijent) isporuke se kreće od 0,6 do 0,97 (zavisno od tipa

kompresora).
U praksi se traži kompromis izmedju količine isporučenog sabijenog gasa i
stepena sabijanja jer stepen sabijanja u najvećoj meri utiče na veličinu štetnog
prostora i pada pritiska na ventilima.
(4) KOMPRESORI –OPIS RADA, NAMENA I PODELA
Kompresori su strujne mašine koje služe za sabijanje i transport gasova i pare.
Sabijaju se i transportuju različiti gasovi i pare: vazduh,vodonik, gas iz visokih peći,
uglendioksid, prirodni (zemni) gas, gasne smeše,pregrejana ili zasićena para.
Kada je reč o primeni kompresora u pneumatici, tada kompresori služe za sabijanje
vazduha i njegov transport do upravljačkih i izvršnih organa.
Sabijanje gasova se vrši iz sledećih razloga:
- Radi smeštaja što veće količine gasa u što manje sudove, radi ekonomičnog
transporta i utroška materijala za sudove (boce za sabijeni vazduh, azot, kiseonik, acetilen
i sl.), na primer,u bocu za kiseonik smestiti 6m3 kiseonika, na pritisku 150 bara, mada je
zapremina boce 0,04 m3.
- Radi transporta gasova cevovodom do potrošača, pošto je za strujanje gasova
potrebna razlika pritisaka.
- Za pojedine tehnološke procese i za pneumatske alate potrebno je sabiti gas do
određenog pritiska.
Zbog svojih osobina vazduh je gas koji se najčešće komprimuje .
Zahvaljujući tome gotovo da ne postoji oblast u industriji gde se ne primenjuje
sabijeni vazduh, bilo u tehnološkom procesu ili kao nosilac energije.
.
 (4) KOMPRESORI –OPIS RADA, NAMENA I PODELA
Kompresor ne proizvodi vazduh pod pritiskom već ga usisava iz atmosfere,
komprimuje ga, odnosno sabija na radni pritisak, pri čemu koristi spoljni izvor energije
(motor sa unutašnjim sagorevanjem, elektromotor ili SUS motor).
Na taj način kompresor pretvara jedan vid energije u drugi.
-U procesu sabijanja vazduha proizvodi se i velika količina toplote.
-Ta toplota nepotrebno zagreva sve elemente instalacije i glavni je krivac za drastično
smanjenje stepena korisnog dejstva.
-Da se smanji efekat zagrevanja potrebno je odvođenjem toplote.
-Načini odvođenja toplote mogu biti: vazdušnim hlađenjem (do kapaciteta 30 m3/min),
i vodenim hlađenjem (kod kompresora velike snage).
-Radni pritisci vazduha su najčešće oko 6-10 [bara], maksimalno do 15 [bara] zbog
zagrevanja vazduha pri sabijanju u kompresoru.
-Kada se vazduh u kompresoru sabije, on se posredstvom cevovoda odvodi u
pneumatske cilindre ili motore u kojima se pritisna energija vazduha pretvara u
mehaničku energiju obrtanja pneumatskog motora ili silu na klipu pneumatskog
cilindra.
 (4) KOMPRESORI –OPIS RADA, NAMENA I PODELA

Kompresovani vazduh ima široku primenu u industriji i u životu uopšte, a neki od

primera su sledeći: za pogon pneumatskih čekića, bušilica i ostalih alata,
pneumatski transport rastresitih materijala, pneumatski transport tečnosti i drugih
gasova, filtriranje pod pritiskom ili vakuumom, pogon visoke peći za proizvodnju
sirovog gvožđa, pogon metalruških peći u proizvodnji čelika i obojenih metala,
punjenje kesona i podizanje potonulih brodova, ventilaciju rudničkih uređaja i
prostora, pogon gasnih turbina i avionskih mlaznih motora.

U tehnici hlađenja kompresovanje para radnih materija rashladnim kompresorima

omogućava ostvarivanje hlađenja ispod spoljašnje temperature, sve do ekstremno
niskih temperatura.

U procesnoj tehnici kompresovanje raznih gasova i para koristi se kod punjenja i

transporta kompresovanih gasova u čeličnim bocama i skladištima, kompresovanja
gasova pri transportu gasnim dalekovodima,
 (4) KOMPRESORI –OPIS RADA, NAMENA I PODELA
Vazduh je gas koji se najčešće komprimuje zbog svojih osobina:
- nekondenzuje se (osim na veoma niskim temperaturama),
- nije zapaljiv i eksplozivan,
- čist je i bez štetnih primesa što je naročito važno za prehrambenu industriju,
- lako se transportuje(ostvaruje se velika brzina strujanja)
- nisu potrebni povratni vodovi (posle upotrebe, ukoliko nije zaprljan, ispušta se
u atmosferu),
- može da se skladišti u rezervoarima.
Zahvaljujući tome gotovo da ne postoji oblast u industriji gde se ne primenjuje
sabijeni vazduh, bilo u tehnološkom procesu ili kao nosilac energije.

Kompresovani vazduh ima sledeće nedostatke:

1. Ostvarive su relativno male sile
2. Energija sabijenog vazduha ima višu cenu nego kod električne energije ili ulja
3. Buka prilikom ekspanzije
4. Teško ostvarljive jednolične male brzine elemenata zbog pritiska
5. Pneumatski signali prenose se samo na male udaljenosti zbog otpora.

Zbog ovih nedostataka pneumatski delovi se često kombinuju sa hidrauličkim (za velike
sile) i/ili električnim (za prenos i obradu signala).
(4) KOMPRESORI –OPIS RADA, NAMENA I PODELA

Podela kompresora na osnovu principa rada

 (4) KOMPRESORI –OPIS RADA, NAMENA I PODELA

Vrste i podela kompresora

Konstrukcija kompresora zavisi od namene u praksi, vrste gasa, količine gasa koji se sabija,
pritiska koji se ostvaruje, vrste pogona, vrste hlađenja, itd.

Prema broju stepena postizanja pritiska dele se Prema ostvarenom pritisku dele se na:
na: - kompresore niskog pritiska 3 – 12 bara,
- jednostepene kompresore, - kompresore srednjeg pritiska 10 – 150 bara,
-višestepene kompresore. -kompresore visokog pritiska ˃ 150 bara.

Prema vrsti pogona dele se na: Prema protoku dele se na:

- kompresore sa SUS motorom, - male kompresore do 10 m3/min,
- kompresore sa elektromotorom, - srednje kompresore 10 – 100 m3/min,
-kompresore sa turbinom. -velike kompresore ˃ 100 m3/min.

Prema načinu hlađenja dele se na: Prema pokretljivosti dele se na:

- kompresore hlađene vodom,
- kompresore hlađene vazduhom,
-kompresore sa kombinovanim hlađenjem.
- stabilne kompresore (kompresorske stanice),
-pokretne kompresore.
Prema principu rada dele se na:
- kompresore periodičnog dejstva,
- kompresore kontinualnog dejstva.
(4) KOMPRESORI –OPIS RADA, NAMENA I PODELA

Podela kompresora: na osnovu principa rada, kompresori se dele na:

- Zapreminske (volumetrijske) ili klipne kompresore, i
- Dinamicke (strujne) ili turbokompresore.

Kod zapreminskih (klipni ili rotacioni) kompresora gas se sabija (raste mu

pritisak) usled smanjenja zapremine radnog prostora.
Zapremina radnog prostora se periodično povećava i smanjuje, pri čemu se vrši
usisavanje, odnosno sabijanje i potiskivanje gasa.
Promena zapremine radnog prostora nastaje usled periodičnog (naizmeničnog)
kretanja klipa ili membrane kod kompresora naizmeničnog dejstva, ili rotacionim
kretanjem posebno oblikovanih rotora kod rotacionih kompresora. U ovu grupu
spadaju i duvaljke i vijčani kompresori.
Kod dinamičkih (strujnih) ili turbokompresora, koji su, prema protoku,
neprekidnog dejstva sabijanje gasa ili pare vrši se u radnom kolu, čijim se
obrtanjem i potiskivanjem gasa ili pare mehanička energija pogonskog motora
pretvara u kinetičku energiju a zatim u pritisnu, odnosno, povećava se pritisak
gasa ili pare.
Dele se na radijalne i aksijalne turbokompresore.
Radijalni kompresori postižu veći pritisak i manji protok nego aksijalni.
(5) KLIPNI KOMPRESORI
Klipni kompresori se primenjuju za velike stepene sabijanja, odnosno za visoke
izlazne pritiske, uz manje količine gasova i para.

- Izrađuju se kao kompresori jednostrukog ili dvostrukog dejstva, kao bezuljne

varijante ili podmazivani uljem, grade se sa jednim ili sa više cilindara, u različitim
izvedbama (linijski, V, W, L), kao jednostepeni ili višestepeni.
- U višestepenim kompresorima gas se uzastopno sabija u većem broju cilindara kroz
koje prolazi (serijski spoj).
-Jednostepeni kompresori koriste se za povećanje pritiska do 4 bara, dvostepeni do 15
bara, višestepeni za veće pritiske.
-Zbog mogućnosti zapaljenja kompresorskog ulja, izlazna temperatura gasa ne sme
prelaziti 200 ºC
- Odlikuju se velikim stepenom sabijanja relativno manjih količina sabijenog
gasa u odnosu na turbokompresore.

Prednosti klipnih kompresora su:

- mogućna primena za komprimovanje skoro svih tehničkih gasova,
- ekonomični za područje pritiska do 40 bara,
- pogodni kao kompresori za vršno opterećenje,
- jednostavna regulacija,
- jednostavna operacija “kreni – stani” u praznom hodu.
Ciklusi rada klipnog kompresora su usisavanje, sabijanje, ispuštanje
gasa
Sabijanje se postiže smanjenjem zapremine gasa u radnom prostoru – cilindru
hodom klipa ka gornjoj mrtvoj tački, posle čega se otvara potisni ventil i sabijeni
gas se transportuje u cevovod. U povratnom hodu klipa ka donjoj mrtvoj tački
zatvoren je potisni a otvoren usisni ventil radi punjenja cilindra gasom. Kada je
cilindar napunjen, ponavlja se radni – potisni hod klipa.
(6) Regulisanje rada klipnih kompresora
Svrha regulacije je smanjenje potrošnje energije i habanja na minimum i obezbeđivanje
maksimalne rapoloživosti kompresora.
Zbog neravnomerne potrošnje sabijenog gasa i promenljivih parametara gasa u toku procesa
sabijanja (promena mase usled promene temperature, pritiska i vlažnosti) neophodno je regulisati
rad klipnog kompresora.
Usklađivanje proizvodnje i potrošnje sabijenog gasa ostvaruje se regulacijom kapaciteta
kompresora, odnosno, regulisanjem osnovnog parametra sabijenog gasa – to je pritisak u
kolektoru jer se održavanjem stalnog pritiska održava ravnomernost potrošnje sabijenog gasa.
Pri regulisanju rada kompresora moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
-ravnomerna promena kapaciteta,
-ekonomična potrošnja energije,
-jednostavna konstrukcija regulatora,pogodna za eksploataciju.

Regulisanje se ostvaruje u zavisnosti od tipa kompresora, veličine i područija primene, delovanjem

na različite parametre kao što su :
- krajnji pritisak (pritisak u mreži)
- ulazni pritisak
- kapacitet kompresora (protok)
- snaga pogonskog motora
-sadržaj vlage u vazduhu nakon komprimovanja.
Regulacija krajnjeg pritiska kompresora ima najveći značaj među svim sistemima regulisanja.
 (6) Regulisanje rada klipnih kompresora
• Regulacija kapaciteta prekidnom ili stepenastom isporukom gasa se
ostvaruje nasledeće načine:

- delovanjem na pogonske motore kompresora ili na instalaciju kompresora,

odnosno, na

1. ventile cilindra kompresora (prekidom ili prigušivanjem usisavanja),

2. promenom veličine štetnog prostora u cilindru, i

3. kombinovanim regulisanjem.

• Ravnomerna regulacija rada kompresora moguća je promenom frekvencije

napajanja elektromotora ili upravljanjem usisnim i potisnim ventilima.

Za ravnomernu regulaciju pritiska (potrošnje) sabijenog gasa posebno je značajan

pravilan izbor zapremine rezervoara sabijenog gasa.

Operacije regulisanja se mogu automatizovati, tako da nije potreban personal za

opsluživanje, naročito kod kompresorskih stanica manjeg kapaciteta.
(7) Višestepeno sabijanje
Sabijanje na više pritiske u jednom ciklusu sabijanja uz održavanje
maksimalno dozvoljene temperature zahtevalo bi stalno i veliko
odvođenje toplote što bi znatno povećalo dimenzije kompresora i njegovu
cenu uz manje kapacitete u odnosu na sabijanje u više ciklusa sabijanja.

Na visokim temperaturama je otežano podmazivanje jer ulje gubi

viskozitet (gustinu) i počinje da isparava što može dovesti do
samopaljenja uljnih para i eksplozije.

Višestepeno sabijanje se primenjuje zbog smanjenja konačne

temperature sabijenog gasa i ušteda u radu - što kompresor ima više
stepeni sabijanja ekonomičniji je rad (realan rad približniji je kompresiji
ukoliko se posle svakog stepena sabijanja gas ohladi na početnu
temperaturu).

Sabijanje gasova do viših pritisaka (6-8 bar) , obavezno se mora vršiti u

više stepena. Posle svakog stepena se mora obezbediti hlađenje gasova,
radi ekonomičnog i bezopasnog rada kompresora,

Temperatura je ograničena zbog opasnosti od samozapaljenja mazivog

ulja i promene njegovih svojstava. Hladnjaci su ugrađeni nakon svakog
stepena (međuhladnjaci).
(8) Način podmazivanja i hlađenja klipnih kompresora

Podmazivanje klipnih kompresora se izvodi na ležajevima i u cilindru.

Kod većih kompresora (sa ukrsnom glavom) sa velikim brojem obrtaja do cilindara i ležišta ulje
se doprema cirkulacijom iz sistema za podmazivanje, koju čine pumpa, rezervoar i hladnjak ulja i
armatura.

Kod manjih kompresora sa umerenim brojem obrtanja podmazivanje se izvodi bućkanjem tako
što kašika, koja se nalazi na velikoj pesnici klipnjače zahvata ulje iz kartera pri svakom obrtu
rukavca i razbacuje ga do ležišta i cilindra.

Ulja za podmazivanje se biraju na osnovu viskoznosti, temperature paljenja, stabilnosti prema

kiselinama (kiselootpornosti) i kiselinskom broju, uz stalno održavanje praktično potpune čistoće
ulja od mehaničkih primesa i vlage.

Kod manjih kompresora kolenasto vratilo se često fiksira u kućište preko zaptivenih ležajeva
koje nije potrebno podmazivati tokom čitavog životnog ciklusa kompresora.
 (8) Način podmazivanja i hlađenja klipnih kompresora

Hlađenje kompresora: tokom kompresije vazduha dolazi do njegovog

zagrevanja i što je stepen kompresije viši, to je temperatura izlaznog vazduha viša.
Klipni kompresori se hlade:
-radi sigurnosti rada (sprečavanje visokih temperatura posle sabijanja),
-normalnog rada sistema za podmazivanje,
-uštede energije,
-sprečavanja deformacija delova kompresora usled zagrevanja i
-radi kondenzovanja pare i vlage iz gasa

Hlađenje većih stabilnih klipnih kompresora vrši se vodom ili uljem i to u samom
cilindru i u hladnjacima.

Manji i pokretni kompresori najčešće se hlade vazduhom.

Prednost vazdušnog hlađenja je u praktično neograničenoj raspoloživoj količini

rashladnog medijuma.
Zbog toga se posle svakog stepena kompresije ugrađuju međuhladnjaci i naknadni
hladnjaci vazduha.

Kod kompresora hlađenih uljem ugrađuju se i odgovarajući hladnjaci ulja.

(9) ROTACIONI KOMPRESORI Namena, podela i opis rada
Rotacioni kompresori su zapreminski (volumetrijski) kompresori sa sukcesivnim ponavljanjem
radnog mehaničkog ciklusa, tokom kojeg se direktno sabijanje obavlja smanjivanjem zapremine
gasa.
Pomoću konstrukcionih elemenata u kompresoru se formira prostor, koji može tokom radnog
ciklusa da smanjuje zapreminu gasa ili pare na njihovom putu od ulaza do izlaza iz kompresora.
Rotacioni kompresori se dele na : lamelaste (krilne), vijčane i zupčaste (duvaljke).

Lamelasti (krilni) kompresori komprimuju gas ili paru sistemom rotirajućih elementa - lamela.
U prostoru između krila, statora i rotora izolovan je gas. Pri obrtanju (rotaciji) rotora, postavljenog
ekscentrično u odnosu na osu statora, gas se sabija tako što se ta zapremina smanjuje.
Promenom eskscentriciteta moguće je
menjati protok gasa ili pare. Zbog
rotacija lamela, postavljenih u rotoru
kompresora, za podmazivanje se troše
velike količine ulja. Takvi kompresori
imaju područje dopreme gasa ili pare
do 6.000 m3/h i komprimuju gas do
pritiska od 1 MPa (10 bara).
 (9) ROTACIONI KOMPRESORI Namena, podela i opis rada
Vijčani kompresori imaju dva
vijka sa konkavnim i konveksnim
profilom koji se okreću u
suprotnim smerovima, a koriste se
za isporuku gasa ili pare u
količinama do 40.000 m3/h i
komprimuju gas do pritiska od 4
Mpa (40 bara). U poređenju sa
drugim konstrukcijama rotacionih
kompresora nešto su skuplji ali im
je duži vek trajanja i manji su
troškovi održavanja.

Zupčasti kompresori
(duvaljke) imaju sličan princip
rada kao i vijčani kompresori.
Par zupčanika kao radni
mehanizam rotiraju u suprotnim
smerovima i na taj način
potiskuju – komprimuju gas koji
se nalazi izmedju zupčanika i
kućišta smanjivanjem njegove
zapremine.
(10) DUVALJKE - NAMENA, OPIS RADA
Rotacione duvaljke se koriste kao centralizovani visoko efikasni izvori kvalitetnog
uduvanog ili rashladnog vazduha, u vodoprivredi za ventilaciju i ispiranje filtera, u
pneumatskom transportu za prenos rasutih materijala, zatim za čišćenje silosa.
Kako se ponekad kompresorima nazivaju samo oni uredjaji, koji rade sa stepenom
sabijanja većim od 1:3, to se uredjaji sa manjim stepenom sabijanja nazivaju
duvaljkama.
Glavne karakteristike duvaljki:
• nema habanja delova zahvaljujući
bezkontaktnom radu, pa je podmazivanje
nepotrebno,
• isporučuju kvalitetan vazduh bez ulja,
• osetljive su na mehaničke nečistoće
(prašinu, pesak)

Zupčaste duvaljke rade na principu zupčastih uljnih pumpi, ali je, radi povećanja
kapaciteta, broj zuba smanjen na 2 do 3.

Zupčaste duvaljke stvaraju veliku buku u radu, koja se smanjuje sa povećanim

brojem zuba – kod zupčanika sa tri zuba buka je manja i ravnomernija ali su
dimenzije veće za isti kapacitet u odnosu na duvaljku sa dva zuba.
(10) DUVALJKE - NAMENA, OPIS RADA
Sabijanje se odvija nasledeći način: donji klip u položaju koji je prikazan na slici
izolovao je ispod sebe određenu količinu vazduha i daljim okretanjem je isporučuje u
potisni cevovod; na isti način uz fazni pomeraj od 900 vrši isporuku vazduha u
gornji klip.
Isporuka sabijenog vazduha je kontinualna, klipovi se međusobno ne dodiruju i
nema potrebe za podmazivanjem, pa nema ulja kojim bi se zaprljao sabijeni vazduh.
Međutim, usled zazora između klipova (zupčanika) veliki su gubici vazduha (manji
je stepen isporuke u odnosu na druge vrste kompresora), pa se duvaljkama mogu
postići mali pritisci.
Zato su, medjutim, kapaciteti u vrlo širokim granicama od 30 m3/h do 60.000
m3/h.
Na slici je prikazan presek duvaljke
sa dva i tri zupčanika.

Glavni delovi su:

1. Klipovi (zupčanici)
2. Pogonski par zupčanika
3. Kućište
(11) VIJČANI KOMPRESORI
• Kod vijčanih kompresora zubi su postavljeni koso u odnosu na osu obrtanja (po tome
se razlikuju od zupčastih duvaljki), čime je omogućeno postepeno povišenje pritiska
gasa jer se postepeno smanjuje zapremina gasa, koji se nalazi između zupčanika.
• Rotori (vijci) su sa specijalno profilisanim zubima po obimu pa su tako duž zupčanika
formirani kosi zavojni kanali. Zubi pogonskog vijka, na čije je vratilo priključen pogonski
motor, ulaze u kanale gonjenog vijka.
• Vijčani kompresori se grade u veoma širokom opsegu kapaciteta, od 0,5 do 700
m3/min, sa pritiskom sabijanja u više stepeni preko 40 bara.
• Oblast primene je između klipnih i turbokompresora.
• Konstruktivno, vijčani kompresori se izvode sa „suvohodim“ i sa „mokrim“ sabijanjem
gasova.
• Kod „suvohodnih“, koji se hlade vodom ili vazduhom, u kompresioni prostor se ne
ubacuju ulja niti druge tečnosti ali su dosta bučni.
• U vijčane kompresore sa „mokrim“ sabijanjem ubacuju se voda (u malim količinama) ili
ulja (u većim količinama), koriste se i u rashladnim postrojenjima.
• Kao jednostepeni, vijčani kompresori sa ubrizgavanjem ulja koriste se za kompresiju
do 13 [bara]. Isporučuju se kao kompaktne jedinice sa kompletnim uljnim cirkulacioni
sistemom.
 (11) VIJČANI KOMPRESORI
Savremena konstrukcija vijčanih kompresora sastoji se iz kućišta u kome se nalaze dva
spregnuta rotora.
Po pravilu glavni rotor ima četiri, a pomoćni šest žljebova. Vazduh se komprimuje prolaskom
kroz komore koje se formiraju između rotora i zida kućišta.
Usled rotacije rotora zapremina komora se postepeno smanjuje, usled čega pritisak vazduha
raste. Kada je dostignut krajnji pritisak vazduh se istiskuje u potisni vod.
Toplotu oslobođenu tokom preuzimanja ubrizgano ulje i odvodi je u hladnjak ulja. Druga
funkcija je da stvori unutar kućišta tanak sloj i time spreči unutrašnja međukomorska
strujanja.
Delovi vijčanog kompresora su: vijci (glavni delovi, izvode se sa dva rotora, novije
konstrukcije sa tri), vratila (najčešće su izrađena izjedna sa vijcima), kućište (izvode se što
kompaktnija, najčešće rastavljiva samo kod poklopaca), zupčanici (omogućuju obrtanje
vijaka sa zazorima između zuba), ležišta (kotrljajuća ili klizna) i zaptivači (lavirintski ili na
bazi metalno-keramičkih materijala i grafita, u vidu prstena).

Usis Kompresioni prostor Rotor 2 Potis Rotor 2

(11) VIJČANI KOMPRESORI, faze usisavanja
(11) VIJČANI KOMPRESORI, faze usisavanja
(11) VIJČANI KOMPRESORI, Proces vazdušnog i uljnog toka

ŠEMA VIJČANOG
KOMPRESORA
1. usisni filter
2. indikator zaprljanosti
3. regulator ulaznog
protoka
4. kućište kompresora
5. rezervoar zauljenog
vazduha – separator
6. fini odvajač ulja
7. nepovratni ventil
minimalnog pritiska
8. naknadni hladnjak
9. zaporni ventil
10. hladnjak ulja
11. termostatski regulacioni
ventil
12. filter ulja
(11) VIJČANI KOMPRESORI, Proces vazdušnog i uljnog toka
• Kompresor usisava vazduh kroz usisni filter (1), iza kojeg sledi indikator zaprljanosti (2).
• Nakon prolaska kroz regulator ulaznog protoka (3), vazduh ulazi u kućište kompresora (4), gde se
komprimuje. Ulje temperature 550C se neprekidno ubrizgava u kućište radi hlađenja, zaptivanja i
podmazivanja, dostižući temperaturu od oko 850C.
• U rezervoaru zauljenog vazduha – separatoru (5), ulje i vazduh se mehanički odvajaju sa
efikasnošću od preko 95%.

• U finom odvajaču ulja (6) proces izdvajanja ulja se dovršava. Na taj način preostali sadržaj ulja u
komprimovanom vazduhu se svodi na 3 – 15 mg/m3.

• Komprimovani vazduh dalje prolazi kroz nepovratni ventil minimalnog pritiska (7) i ulazi u
naknadni hladnjak (8), gde se hladi do temperature od 100 – 150C iznad temperature okoline, pa se
nakon toga uvodi u sistem komprimovanog vazduha preko zapornog ventila (9).

• Ulje izdvojeno u odvajaču ulja hladi se sa 850C na 550C u hladnjaku ulja (10) i vraća se u
cirkulaciju.

• Pritom prolazi kroz termostatski regulacioni ventil (11) i filter ulja (12), da bi se kompresorski
stepen zaštitio od zaostalih nečistoća.

• Vijčani kompresori sa ubrizgavanjem ulja su danas najrasprostranjenija grupa kompresora, bez

kojih je nemoguće zamisliti moderne industrijske pogone.

• Zbog malog broja pokretnih delova, koji osim toga samo rotiraju, ovi kompresori su veoma
pouzdani u radu.
 (11) VIJČANI KOMPRESORI, Šema cirkulacije ulja kod vijčanih kompresora

1. Rezervoar zauljenog vazduha (separator)

Komprimovani vazduh iz kompresora sa velikim
sadržajem ulja ulazi u rezervoar gde se usled
smanjenja brzine i promene pravca strujanja vazduha
ulje izdvaja i skuplja na dnu pod pritiskom vazduha
nastavlja dalje kretanje kroz cevovod.
2. Termički bypass ventil
Usmerava ulje u uljni hladnjak ili u obilazni vod (na
primer u početnoj fazi rada), tako da ulje uvek ulazi u
kompresor sa optimalnom temperaturom.
3. Hladnjak ulja (vazdušni ili vodeni)
Snižava temperaturu ulja na optimalnu pre ubrizgavanja
u kompresor.
4. Uljni filter
Uloga filtera je da zadrži nečistoće iz ulja i spreči
kontaminaciju sistema za cirkulaciju ulja Šema cirkulacije ulja kod vijčanih
5. Kućište kompresora kompresora
Ulje ubrizgano u kompresor meša se sa vazduhom i sa
njim ulazi u rezervoar zauljenog vazduha.
6. Prelivni vod
Višak ulja iz kućišta kompresora se sakuplja u
separatoru i kroz prelivni vod se vraća u cirkulaciju.
 (11) VIJČANI KOMPRESORI, Pneumatska šema
1. Ulazni filter
Funkcija mu je prečišćavanje ulaznog vazduha u kompresor
2: Regulator ulaza
Ima ulou da dozvoli ili spreči ulaz vazduha u kompresor zavisno od
trenutnog radnog režima kompresora (radni režim ili prazan hod).
Prilikom pokretanja kompresora ulaz vazduha je zatvoren.
3. Kućište kompresora
4. Rezervoar zauljenog vazduha (separator)
Služi za izdvajanje ulja iz vazduha usled ciklonskog efekta.
5. Fini odvajač ulja (filter)
Izdvaja ulje zaostalo u komprimovanom vazduhu.
6. Ventil minimalnog pritiska
Ovaj ventil se otvara tek kada je pritisak u sistemu dostigne 3.5 [bara],
što obezbeđuje brzo podizanje pritiska u sistemu i dobro podmazivanje
u tokom puštanja kompresora u rad, kao i u normalnom radu. Kada se
kompresor isključi, ventil minimalnog pritiska sprečava isticanje
komprimovanog vazduha iz kompresora.
7. Naknadni hladnjak komprimovanog vazduha Šema toka vazduha kod vijčanog kompresora
Zbog neželjenih ekspanzija i ulja u vazduhu, u kompresorske agregate iza poslednjeg stepena ugrađuje se hladnjak
vazduha. Ukoliko se vazduh ne bi ohladio posle kompresije došlo bi do prirodnoh hlađenja u cevovodu, i stvaranje
prljave agresivne mešavine kondenzata, ulja i čvrstih čestica prašine i rđe što bi imalo za posledicu koroziju, smetnje
u funkcionisanju opreme i zastoje u proizvodnji.
Hladnjaci se smatraju prvim stepenom prečišćavanja vazduha, jer se na taj način iz vazduha izdvaja oko dve trećine
ulja, vode i drugih isparenja. Prema konstrukciji hladnjaci mogu biti hlađeni vodom ili vazduhom. Njihov zadatak je da
snize temperaturu vazduha na 250C – 400C.
8. Zaporni ventil
Služi za odvajanje kompresora od mreže u sličaju potrebe.
 (11) VIJČANI KOMPRESORI
Karakteristike vijčanog kompresora su :
- kompaktna konstrukcija
- kontinualna isporuka vazduha
- niska temperatura komprimovanog vazduha (kod kompresora sa ubrizgavanjem ulja)
- pogodne su kao bazne mašine u kompresorskoj stanici
-idealni su za regulaciju frekfentnim regulatorom.

-Osobine vijčanih kompresora:

- moguće je sabijanje gasova bez primene ulja,
- nema tarućih površina,
- visoki brojevi obrtaja omogućuju kompaktnu konstrukciju i direktno spajanje sa elektromotorom,
- potpuno su uravnoteženi tako da ne zahtevaju masivne temelje, - neprekidna je isporuka
sabijenog gasa,
- nemaju oblast nestabilnog rada kao turbokompresori,
- moguće je sabijanje svih vrsta, pa i veoma vlažnih i zaprljanih gasova.

Mane vijčanih kompresora:

- skupa obrada rotora složenog oblika,
- ograničen i nepromenljiv stepen sabijanja,
- trošenje zupčanika,
- problemi sa hlađenjem kompresora bez unutrašnjeg podmazivanja.
(12) Regulisanje rada vijčanih kompresora
Svrha regulacije je smanjenje potrošnje energije i habanja na minimum i obezbeđivanje maksimalne
rapoloživosti kompresora.
Regulacija krajnjeg pritiska kompresora ima najveći značaj među svim sistemima regulisanja.
Regulisanje se ostvaruje u zavisnosti od tipa kompresora, veličine i područija primene, delovanjem na
različite parametre kao što su :
• krajnji pritisak (pritisak u mreži) ,
• ulazni pritisak ,
• kapacitet kompresora (protok) ,
• snaga pogonskog motora ,
• sadržaj vlage u vazduhu nakon komprimovanja.
Rad vijčanih kompresora (promena količine sabijenog gasa) se reguliše na više načina:
• Obilaznim cevovodom (bajpasom) ili odvođenjem viška vazduha u atmosferu,
• Promenom broja obrtaja pogonskog motora (ne menja se stepen sabijanja),
• Prevođenjem kompresora na rad na „praznom hodu“, otvaranjem potisne strane prema
atmosferi i zatvaranjem usisne strane,
• Promenom zapremine radnog prostora (odgovarajućim klipom otvara se ili zatvara potisni otvor
kompresora, moguće je regulisanje u opsegu od 10 do 100% kapaciteta).
(13)TURBOKOMPRESORI, namena, opis rada
Turbokompresori nalaze primenu u procesima, u kojima su potrebne količine gasova ili para veće
od 10.000 m3/h, sa pritiscima do 40 bara (mada ima primera kompresora sa višim pritiscima).
Kod dinamičkih (strujnih) ili turbokompresora, koji su, prema protoku, neprekidnog dejstva,
sabijanje gasa ili pare vrši se u radnom kolu čijim se obrtanjem i potiskivanjem gasa ili pare
mehanička energija pogonskog motora pretvara u kinetičku energiju a zatim u pritisnu, odnosno,
povećava se pritisak gasa ili pare. U ovu grupu spadaju i ejektorski kompresori.
Ejektori su strujni kompresoriu kojima se usisavanje, sabijanje i potiskivanje radnog gasa ostvaruje
korišćenjem kinetičke energije nekog drugog, pogonskog gasa.

Turbokompresori se izrađuju u dve varijante:

- kao aksijalni i kao
- radijalni (poznati i kao centrifugalni).
Karakteristike turbokompresora su:
- Ravnomeran tok gasa,
- Nema ulja u komprimovanom gasu,
- Osetljivost na promene opterećenja I pritisaka,
- Nemogućnost rada ispod tehničkog minimuma.

Kod turbokompresora, naročito kod tipova sa velikim brojevima obrtaja neophodno je dobro zaptivanje
mesta ulaska kompresorskog vratila u kućište da bi se sprečilo isticanje gasa .
Uobičajeno se primenjuju lavirintski zaptivači, prstenasti zaptivači (najčešće se koristi suvi grafički
zaptivač), zatim mehanički i hidraulički zaptivači.
(13)TURBOKOMPRESORI
Namena, opis rada
U odnosu na klipne kompresore, turbokompresori imaju niz prednosti:
• nemaju delova koji obavljaju povratno kretanje pa im je rad mirniji, tako da nema
potrebe za velikim i masivnim fundamentima,
• rotor turbokompresora se obrće konstantnom brzinom,
• dodir tarućih delova se ostvaruje samo u ležištima pa se mogu koristiti visoki
brojevi obrtaja, odnosno, brzohodni pogonski motori,
• nema delova koji se brzo trose usled trenja,
• nema unutrasnjeg podmazivanja pa se gasovi ne zagadjuju uljem, tako da nema
opasnosti od eksplozije, što je naročito važno za rad sa eksplozivnim gasovima
(kiseonik i sl.),
• kompaktni su, malih dimenzija tako daje potrebna mala prostorija za smeštaj,
• gas struji ravnomerno u jednom smeru pa nisu potrebni rezervoari za
izjednačavanje pritiska (rezervoari se postavljaju samo radi skladištenja gasa, u cilju
pokrivanja neravnomerne potrošnje).
Aksijalni turbokompresori
To su turbokompresori kod kojih je strujni tok u osnovi aksijalan (paralelan sa
kompresorskim vratilom).
Gas prolazi kroz niz obrtnih kola – radnih (čvrsto vezanih za kompresorsko vratilo)
i fiksnih–sprovodnih (vezanih za kućište kompresora).
Strujanjem gasa kroz kanale koje formiraju lopatice radnih i sprovodnih kola
kinetička enerija gasa se povećava, da bi se kasnije ta kinetička energija pretvorila u
potencijalnu energiju pritiska.
Radi smanjenja aksijalnih sila na ležajevima u kompresor se ugrađuje cilindar za
uravnotežavanje.
Brzina strujanja vazduha kroz aksijalni kompresor je reda veličine 15 m/s.
Po dimenzijama su manjii od odgovarajućih centrifugalnih kompresora i rade sa oko
25% većim brzinama strujanja. Koriste se za velike protoke sa malim oscilacijama i
za srednje pritiske. Normalan protok ovih kompresora je reda veličine 65m3/s,
pritisak do 14bara.
Aksijalni kompresori su
povoljniji za veće
kapacitete u odnosu na
centrifugalne
kompresore jer pri
istom stepenu sabijanja
i brzini obrtaja sabijaju
veću količinu vazduha Aksijalni (osni)
turbokompresor
 Radijalni turbokompresori
Kod radijalnih (ili centrifugalnih) turbokompresora strujni tok je u osnovi radijalan.
Za razliku od aksijalnih, kod radijalnih kompresora gas se uvodi u središnji deo kućišta
i zatim struji u radijalnom pravcu između lopatica radnog kola koje ga potiskuje
prema periferiji kućišta.
Radno kolo može biti otvorene ili zatvorene konstrukcije, mada je kod primena za
sabijanje vazduha uobičajena otvorena konstrukcija kola. Radno kolo se izrađuje od
hemijski postojanih (nerđajućih) čelika.
Pre uvođenja u sledeći stepen, vazduh prolazi kroz difuzor gde mu se kinetička
energija pretvara u pritisak, a zatim i kroz međuhladnjak. Broj obrtaja ovih
kompresora je znatno veći nego kod drugih tipova kompresora i kreće se od 15.000
do100.000 o/min. Zbog toga se na kompresorskim vratilima koriste klizni ležajevi.

jednostepeni radijalni
turbokompresor

Trostepeni radijalni turbokompresor

(14) Regulisanje rada turbokompresora
Rad turbokompresora uuslovima eksploatacije reguliše se sa ciljem da se održe
zadati parametri – pritisak i kapacitet (količina isporučenog sabijenog gasa).
Razlikujemo regulisanje u oblasti stabilnog rada, u kome se menjaju zadati
parametri, i regulisanje u oblasti nestabilnog rada (pumpanja).
Pri stabilnom radu zadati parametri – pritisak i kapacitet – regulišu se što
ekonomičnije na sledeći način:
- Promenom broja obrtaja pogonskog motora,
- promenom smera strujanja gasa, ·
- prigušivanjem protoka gasa.

Promena broja obrtaja pogonskog motora je najekonomičniji način

regulisanja i primenjuje se kada je pogonski motor parna ili gasna turbina.

Promena smera strujanja gasa se izvodi delovanjem na lopatice radnog kola i

usmernog aparata; kada se lopatice zakreću oko svoje ose u smeru obrtanja radnog
kola, pritisak sabijanja gasa se smanjuje i obratno.

Prigušivanje protoka gasa se najviše koristi kod kompresora sa pogonom preko

elektromotora tako što se pritvara usisni ventil, što prouzrokuje smanjenje pritiska gasa
na usisu i, samim tim, pri konstantnom broju obrtaja i stepenu sabijanja smanjuje se
pritisak gasa na potisu.
(14) Regulisanje rada turbokompresora
Protivpumpno regulisanje
Pri nestabilnom radu kada nastane potpuni prestanak sabijanja gasa u
kompresoru, dolazi do povratnog toka struje gasa i burnog istiskivanja već
komprimovanog gasa usled nemogućnosti kompresora da održi pritisak.
Većina industrijskih kompresora ima nepovratni ventil (engl. check valve)
instaliran na izlazu kako bi se sprečio povratni tok za vreme otvaranja ventila za
pumpanje ili promena smera strujanja.
Povratni tok tokom pumpanja može proizvesti jaku, nesnošljivu buku, koja
potiče od praznina u struji gasa u kompresoru, zatim usled savijanja filtra na
ulazu ili udara pri zatvaranju nepovratnog ventila.
Pumpanje nastaje pri odredjenom kritičnom (nedovoljnom ) protoku gasa.
Da bi se izbeglo pumpanje kompresora, protok gasa se uvek mora održavati
iznad kritičnog.
Ukoliko potrošači zahtevaju količinu gasa, manju od kritične, regulisanje se
ostvaruje pomoću regulatora protoka, čija je zadana radna tačka podešena na
minimalni protok, koji se održava recirkulacijom ili ispuštanjem gasa (ako se
radi sa vazduhom).
(15) Prigušivanje buke kod turbokompresora

Kod turbokompresorskih agregata buka nastaje usled strujanja gasova velikim

brzinama kroz kompresor i buke iz uljne pumpe i reduktora.
Buka se prenosi preko usisnih i potisnih cevovoda, međuhladnjaka i tela kucišta.
Posledica povećane buke i vibracije su gubici energije jer kompresor radi sa manjom
efikasnošću.
Dodatna snaga, odnosno, dodatna uložena energija je potrebna za savlađivanje trenja u
kliznim sklopovima kao što su ležajevi i zaptivači.
Dalje, svako trenje koje se pojavljuje u komponentama izloženim gasu ima tendenciju
da zagerva gas a, zavisno o delu ciklusa tokom kojeg se povećano zagrevanje odvija,
može imati značajan učinak na kapacitet.
Nenormalnu buku i vibracije kompresora izazivaju sledeći faktori:
- istrošene komponente,
- ležajevi u lošem stanju,
- neadekvatno podmazivanje,
- nedovoljno hlađenje,
- nečisti radni delovi.

Debljine zidova cevovoda i hladnjaka su relativno male pa nemogu d a utiču na

smanjenjenje nivoa buke, tako da se moraju primeniti odgovarajuće mere pri
projektovanju postrojenja.
(15) Prigušivanje buke kod turbokompresora
Prigušivanje buke se ostvaruje naviše načina.
• Cevovodi se postavljaju ispod kompresora a za podne ploče se koriste akustično
izolacioni materijali.
• Cevovodi se izoluju slojem vlaknastog materljala, najmanje debljine 150 mm, sa
limenim omotačem.
• Poželjno je da se između cevovoda i vlaknastog materijala ostavi vazdušni zazor.
• Stručno i pažljivo izvedena toplotna izolacija efikasna je i kao zvučna izolacija.
• Hladnjaci se izoluju kao i cevovodi.
• Prigušivanju zvuka doprinosi postavljanje kod usisnih i potisnih cevovoda specijalnih
zvučnih komora, koje se sastoje iz zidova ispunjenih odgovarajučim akustičnim
materijalima.
• Praktikuje se pokrivanje kompletnog kompresorskog agregata odgovarajućim
akustičnim kutijama.
• Opisana zvučna izolacija ima ulogu i termičkeizolacije,čime se omogucuje rad
kompresora priniskim spoljnim temperaturama.
• Kod kompresora koji sabijaju zapaljive gasove izolacija mora biti od vatrootpornog
materijala.
• Pomenutim načinom prigušivanja buke može se postići nivo buke do 85 dB.
(16) OPREMA KOMPRESORSKIH STANICA
U kompresorskim stanicama kao pomoćna oprema nalaze se:
- filtri, rezervoari , odvajači ulja i vlage , cevovodi i armatura

Filtri se postavljaju pre ulaza vazduha ili gasa u kompresor, čiji je zadatak da izdvoje mehaničke
nečistoće koje bi mogle da dovedu do stvaranja gareži na ventilima, povećanog trošenja tarućih
delova (cilindara i prstena), zagrevanja pokretnih delova i smanjenja hermetičnosti ventila, što za
posledicu ima smanjenje kapaciteta kompresora, povišenje temperature sabijenog gasa i
povećanu potrošnju energije.
Zavisno od tipa kompresora i predviđene primene komprimovanog vazduha, postoji više različitih
tipova filtera, a najčešći su :
- ciklonski filter koji izdvaja grube čestice dejstvom centrifugalne sile
- vlažni filter koji hvataju čestice pomoču mlaza tečnosti
-suvi filter koji mehanički zaustavljaju čestice prašine
Efikasnost filtera karakteriše se stepenom uklanjanja prašine, koji pokazuje koji procenat prašine
sadržane u vazduhu je stvarno zadržan.
U filtrima se ostvaruje stepen prečišćavanja do 99%, uz efikasan rad na većim brzinama strujanja a
sa malim otporima strujanju i uz izdvajanje kapljičaste vlage.
U filtrima se obavlja grubo prečišćavanje (izdvajanje čestica preko 100 mikrona), srednje
(čestice od 10 do 100 mikrona) i fino (čestice do 10 mikrona).
- Grubo izdvajanje se vrši rešetkama ili ciklonskim odvajačima kao predfiltrima,
- Srednje i fino prečišćavanje se vrši papirnim, lavirintskim mokrim i elektronskim filtrima,
filtrima sa tkaninom ili sa uljnim kupatilom.

• Ulaz vazduha dolazi kroz otvor I.

• Zatim struja vazduha prolazi preko rešetke koja
usmerava vazduh na niže.
• Posle toga vazduh ponovo skreće ka metalno-
keramičkom cilindru 4.
• Praveći luk, kapljice vode i ulja zbog centrifugalne
sile padaju na času 2 i slivaju se ka dnu.
• One kapi koje padaju na zaštitnik 5 takođe klizaju
na dno časice.
• Mehanička nečistoća se zadržava na spoljnim
zidovima metalno-keramičkog cilindra.
• Ispuštanje kondenzata se vrši preko ventila 8.
• Zajedno sa kondenzatom, spiraju se i mehaničke
čestice.
• Kod izvesnih konstruktivnih rešenja čišćenje
prečistača se izvodi automatski kada kondenzat
dostigne određeni nivo.
• Na taj način vazduh dalje odlazi kroz otvor II
Prečistač vazduha
prečišćen i relativno osušen.
Postoje i druga konstruktivna rešenja prečistača zavisno od toga do kog stepena je
potrebno prečistiti tj. osušiti vazduh.
Rezervoari se postavljaju iza kompresora sa zadatkom da se izjednači neravnomerna
isporuka fluida iz kompresora ili da se zadovolji neravnomerna potrošnja kod potrošača,
čime se eliminišu varijacije pritiska, poboljšava se hlađenje i izdvajanje kondenzata i
skladišti se izvesna količina komprimovanog vazduha ili gasa.
• Na rezervoaru se obavezno nalaze manometar, ventil sigurnosti i slavina za odvod
kondenzata a na većim i otvor za čišćenje.

• Izmedju kompresora i rezervoara se postavlja nepovratni ventil, koji sprečava povratno

strujanje u slučaju oštećenja potisnog cevovoda ili zaustavljanja kompresora.

• Veličina rezervoara zavisi od kapaciteta kompresora, radnog pritiska i sistema

regulacije ali i od neravnomernosti potrošnje komprimovanog vazduha.

• Vazduh koji usisava kompresor sadrži vodenu paru, koja se može kondenzovati
prilikom promene temperature i pritiska.

• Kondenzovana para povećava koroziju delova a na niskim temperaturama se mrzne i

zapušava otvore za strujanje vazduha.

• Vazduh koji sadrži vlagu u parnom stanju je zasićen parom.

• Sa povišenjem pritiska smanjuje se količina vlage koju vazduh može da sadrži ali u
cilindru kompresora sa porastom pritiska raste temperatura, usled čega višak pare
isparava.

• Medjutim, hladjenjem sabijenog vazduha taj višak vlage se kondenzuje i zato se

postavljaju odvajači vlage.
Veći rezervoari moraju imati otvor za čišćenje (4). Između
rezervoara i kompresora obavezno se postavlja nepovratni
ventil (7) koji služi da spreči povratno strujanje vazduha u
slučaju oštećenja potisne linije ili zaustavljanje kompresora.
Dovod vazduha se postavlja u srednji deo rezervoara a odvod
iz gornjeg dela, radi odvođenja uljnih para sa vazduhom
(sprečavanje stvaranja eksplozivnih smeša), tako da se ulje i
vlaga talože na dnu rezervoara. . U unutrašnjosti rezervoara
postavlja se pregrada ili odbojnik da bi ulazni vazduh pravio
što oštrije skretanje kako bi odvajanje kapljica ulja i vlage
bilo što bolje.
Vlaga i ulje iz rezervoara se ispušta preko ventila na donjem
delu. (5).
Između rezervoara i kompresora na potisnom cevovodu se ne
sme postaviti zaporni ventil pošto bi zatvaranjem zapornog
ventila moglo da dođe do naglog povišenja pritiska posle
Svaki rezervoar mora imati:
kompresora. a) priključene otvore za dovod i
Rezervoar se postavlja uvek posle hladnjaka (9). odvod vazduha
b) priključeni otvor za vezu sa
Sigurnosni ventil (2) na rezervoaru mora biti regulisan na regulatorom
otvaranje pri pritisku za 10% višem od radnog, manometar na c) ventil sigurnosti
rezervoaru mora imati skalu za 2 bara više od pritiska za d) manometar
ispitivanje rezervoara. e) slavinu za ispuštanje vode i ulja
f) otvor za ulaz radi čišćenja
Na rezervoaru za vazduh se obično postavljaju priključci (3) unutrašnjosti rezervoara
za uzimanje impulsa za regulisanje rada kompresora, pošto g) ventil za isključenje rezervoara od
su u rezervoaru male pulzacije pritiska. mreže
(16) OPREMA KOMPRESORSKIH STANICA
Odvajači vlage i ulja se postavljaju kod medjuhladnjaka i
krajnjeg hladnjaka kompresora. Vazduh koji usisava
kompresor sadrži pored ostalih primesa i vodenu paru.
• Promenom temperature i pritiska vodena para se može
kondenzovati.
• Kondenzovana para povećava koroziju delova a na niskim
temperaturama se mrzne i smanjuje (zapušava) otvore za
strujanje vazduha. Pošto se hlađenjem vazduha u
hladnjacima, vazduh vraća na početnu temperaturu ali je na
višem pritisku nego ranije, višak vlage će se tada izdvajati u
vidu kondenzata.
• Sa vlagom, ovi odvajači izdvajaju i ulja, koja su dospela u
vazduh kao ulja podmazivanja kompresora.
• Sa vlagom, ovi odvajači izdvajaju i ulja, koja su dospela u vazduh kao ulja podmazivanja
kompresora.
• Princip rada odvajača vlage i ulja zasniva se na inercionom izdvajanju kapljica pri nagloj promeni
smera kretanja, usled čega se kapljice talože na dnu odvajača.
• Princip rada odvajača se zasniva na inercionom izdvajanju kapljica ulja i vlage pri promeni smera
strujanja, izrađuju se u obliku cilindričnog suda.
• Na slici 78a. prikazana je konstrukcija odvajača gde se kapljice izdvajaju pri nagloj promeni
strujanja i usled centrifugalne sile se izdvajaju na dnu odvajača a na slici 78b odvajač sa
vertikalnom pregradom, kod koga je efikasnije izdvajanje ulja i vlage, usled intenzivnijeg vrtloženja.
Za finije izdvajanje kapljica iz vazduha kombinuje se mehaničko izdvajanje sa adsorpcionim
sušenjem.
(16) OPREMA KOMPRESORSKIH STANICA
Cevovodi služe da se dovede usisni vazduh do kompresora i odvede sabijeni vazduh.
Ukoliko se vazduh uzima izvan prostora kompresorske stanice, usisni vod je na visini većoj od
3 metra zbog čistoće i buke ali sa što manjim otporom strujanju.
Potisni cevovod vodi vazduh do krajnjeg hladnjaka, što kraći je zbog visokih temperatura, buke
i vibracija.

Radi međusobnog povezivanja pneumatskih elemenata, koriste se čelične ili bakarne

cevi, zatim creva i u poslednje vreme plastične cevi.

Kada se povezuju pokretni delovi sa nepokretnim onda se moraju upotrebljavati creva.

Za vazduh i naročito kod malih prečnika koriste se bakarne cevi koje se lako savijaju.

Kada pneumatski uređaj nije izložen velikim razlikama temperature a pneumatske

komponente se smeštaju u relativno mali prostor koriste se cevi od plastične mase.

Čelične cevi se najčešće koriste u pneumatskim instalacijama.

Pored toga koriste se bakarne bešavne vučene cevi od materijala prema standardu
SRPS C.D5.50.
 (16) OPREMA KOMPRESORSKIH STANICA

Armaturu u kompresorskim stanicama čini

• zaporna (ventili, zasuni, slavine) sa ulogom da uspostave ili prekinu strujanje fluida
(vazduh, voda, ulje),
• zaštitna (sigurnosni i nepovratni ventili i klapne) i

- Ventil sigurnosti služi za ispuštanje viška fluida ukoliko dodje do povišenja pritiska u
instalaciji, (ako je vazduh – u atmosferu, ako je neki gas – da se vrati u usisni
cevovod povratnim vodom).
Ovi ventili se postavljaju na rezervoaru, ispred svakog zapornog ventila na potisnom
cevovodu i posle svakog stepena sabijanja i otvaraju se na pritisku većem od
dozvoljenog za 10%.
Ima ih u raznim oblicima – ventili sa tegom, sa oprugom ili sa membranom.

- Nepovratni ventili i klapne omogućuju strujanje fluida samo u jednom smeru, u

slučaju prekida strujanja zatvaraju se i sprečavaju povratno strujanje. Ventili se
izvode sa tegom u kućištu a klapne sa poklopcem, koji se okreće oko svoje osovine
da bi propustio, odnosno, sprečio strujanje fluida.

• pomoćna (razni elementi za ispuštanje nečistoća i vlage). Odvajači nečistoće se

postavljaju na instalaciji vode za hlađenje, grade se u vidu čelične mreže koja se
postavlja u liveno kučište. Odvajači kondenzata su najčešće sa plovkom.
(17) SUŠENJE VAZDUHA IZDVAJANJEM VLAGE,
hladnjaci, vrste odvajača, opis rada
Vlaga koju sadrži atmosferski vazduh nalazi se u stanju pare. Količina vlage u parnom
stanju, koju može da sadrži vazduh ograničena je i zavisi od temperature vazduha.
Temperatura vazduha sa maksimalnim sadržajem vlage naziva se tačka rose

Tačke rose je temperatura na kojoj bi se vodena para kondenzovala u vodu

• Sadržaj vlage u tački rose naziva se apsolutna vlažnost, tada je vazduh zasićen100%
sa vlagom.
• Ukoliko vazduh na odredjenoj temperaturi nije zasićen 100% sa vlagom, tada se govori
o relativnoj vlažnosti, koja se izražava u procentima ili stepenu vlažnosti.
• Ukoliko se vazduh hladi ispod tačke rose doći će do izdvajanja vlage u vidu kondenzata.
•U hladnjacima, u koje se vazduh dovodi posle završenog sabijanja ova vlaga se
kondenzuje i izdvaja.
U praksi, kondenzuje se 80 do 90% vlage, ostatak odlazi sa vazduhom pa ukoliko u
cevovodu ili kod potrošača dodje do hladjenja vazduha ispod izlazne temperature iz
hladnjaka doći će do daljeg izdvajanja kondenzata.
Za one primene u kojima se zahteva suv vazduh, a izdvajanje kondenzata u
medjuhladnjacima i završnim hladnjacima ne zadovoljava vrši se naknadno sušenje
vazduha na neki od sledećih načina:
- Apsorpcijom, (hemijski postupaj)
- Adsorpcijom, (fizički postupak)
- Sorpcijom, (kombinacijom apsorpcije i adsorpcije)
- Hladjenjem.
(17) SUŠENJE VAZDUHA IZDVAJANJEM VLAGE

Apsorpcija predstavlja izdvajanje vlage

hemijskim načinom pomoću hemikalija –
apsorbenata (hloridi kalcijuma, litijuma ili
natrijuma i sl.).
• Ove hemikalije su u čvrstom stanju i pri
reakciji sa vlagom iz vazduha pretvaraju se u
tečnost a postiže se sušenje do tačke rose
od 150C, što je pogodno za laboratorijske
svrhe.
• Kod ovog postupka se vazduh pod pritiskom
vodi kroz rastresitu materiju za sušenje.
• Kada voda ili vodena para dođu u dodir sa
sredstvom za sušenje, tada će sredstvo za
sušenje hemijski vezati vodu ili vodenu paru i
pri tome se stvara tečna smeša, sredstvo za
sušenje – voda.
• Ova smeša se mora redovno odstranjivati iz
absorbera.
• Ovo se može vršiti manuelno ili automatski
(17) SUŠENJE VAZDUHA IZDVAJANJEM VLAGE
Adsorpcija je izdvajanje vlage fizičkim putem
pomoću adsorbenata (silikagel, alumogel,
molekularna sita).
• Sredstvo za sušenje je zrnasti materijal oštrih ivica
ili u obliku perli.
• Ono se najčešče sastoji od 100% silicijumdioksida
(“GEL”).
• Vlažan komprimovani vazduh vodi se kroz “GEL”.
• Pri prolasku, sredstvo za sušenje upija vlagu iz
vazduha.
• Sposobnost upijanja ove materije je ograničena.
Kada se sušač zasiti, vrši se regeneracija.
• Regeneracija se vrši na taj način što se kroz “GEL”
produvava topao vazduh koji odnosi sa sobom vlagu
iz sušača.
Sorpcija je kombinacija apsorpcije i adsorpcije.
• Sušači koji rade na ovom principu obično su u sklopu sa vijčanim
kompresorima koji rade bez podmazivanja – sabijaju vazduh bez
prisustva ulja.
• Vazduh u sušaču prolazi kroz azbestno platno kao adsorber i
litijumhlorid kao apsorber.
(18) Sušenje vazduha hladjenjem
Ovim postupkom vazduh se mora ohladiti na temperature ispod onih, koje se mogu javiti
u transportu ili u primeni sabijenog vazduha tako da ne može da dodje do naknadnog
kondenzovanja vlage.
Za hladjenje se koriste rashladne jedinice u kojima se kao rashladno sredstvo najčešće
koristi freon.
Sabijeni vazduh posle hladnjaka po izlasku iz kompresora dolazi u izmenjivač gde se
pothladjuje vazduhom, koji je već ohladjen u freonskom izmenjivaču ali, zbog niske
temperature, nije pogodan za direktnu isporuku potrošačima pa se koristi za
pothladjivanje novopridošlog vazduha.
Prvo izdvajanje vlage je u ovom pothladjivaču, sledeće je u freonskom izmenjivaču.
Vazduh se isporučuje potrošačima posle prolaska kroz pothladjivač, gde se u ovom
prolazu koristi kao rashladni fluid.
Kod ovog načina sušenja vazduha korisno je što se izdvajaju i one pare ulja, koje se
nisu izdvojile u prethodnim postupcima odvajanja vlage.
Izvršni mehanizam procesa je toplotna pumpa sa freonskim konturom, čiji su
elementi, isparivač i kondenzator, locirani jedan za drugim.
Sušenje podhlađivanjem
Sušač komprimovanog vazduha sistemom podhlađivanja radi tako što snižava temperaturnu tačku
orošavanja na koju gas treba da bude ohlađen da bi se sadržaj vodene pare kondenzovao.
Komprimovani vazduh koji treba osušiti struji kroz tzv. „vazduh – vazduh” izmenjivač toplote.
Ohlađeni i suv vazduh iz izmenjivača toplote (isparivača) oduzima toplotu komprimovanom vazduhu
koji struji iz kompresora. Stvoreni kondenzat ulja i vode odvodi se od izmenjivača u kanalizaciju.
 (19) Ventili sigurnosti
Ukoliko dodje do povišenja pritiska u instalaciji, ventil sigurnosti služi za ispuštanje viška fluida
(ako je vazduh – u atmosferu, ako je neki gas – da se vrati u usisni cevovod). Ovi ventili se
postavljaju na rezervoaru, ispred svakog zapornog ventila na potisnom cevovodu i posle svakog
stepena sabijanja i otvaraju se na pritisku većem od dozvoljenog za 10%. Ima ih u raznim
oblicima – ventili sa tegom, sa oprugom ili sa membranom.
Ventili sa tegom su glomazne konstrukcije, male propusne moći, usled velike mase tega ne mogu
brzo da se otvore, prilično su tromi i osetljivi na vibracije i ventili sa oprugom imaju svoje pa im je
primena veoma ograničena.
Ventili sa oprugom su, naprotiv, prihvatljivih dimenzija,
odgovarajuće propusne moći, brzo reaguju na promenu dozvoljenog
pritiska i univerzalno se primenjuju. Podešavanje pritiska na koji će
se otvarati postiže se pritezanjem spiralne opruge preko zavrtnja i
navrtke, koji su poklopcem zaštićeni od prljavština, koje bi mogle da
ga začepe.
Opremljeni su ručicom, kojom se povremeno produvava sedište
ventila. Medjutim, usled vibracija i ventili sa oprugom imaju ograničeni
vek ispravnog rada i trajanja a postoji opasnost od neispravnog rada
usled nečistoća u radnom fluidu, koje se talože u sedištu ventila. Zato
je neophodno strogo se držati uputstava proizvodjača o kontroli
ispravnosti i podešavanju ventila sigurnosti.
U zavisnosti od uslova rada, kao ventili sigurnosti primenjuju se
sigurnosne membrane, koje su pogodnije od ventila sa
oprugom.
Priredili
Prof. Zoran Raičević
Inž. Slobodan Raketić