RASHLADNA POSTROJENJA

1.Sistemi hlađenja,vrste i suština

2.Rashladni ciklus,osnovni elementi i princip rada
3.Sastavni elementi rashladnog postrojenja
4.Regulacija rada rashladnog postrojenja
5.Hladnjace,vrste i namena
6.Kondenzatori,podela prema načinu hlađenja
7.Karakteristike kompresora za hlađenje
8.Regulacioni ventili,konstrukcioni oblici i namena
9.Isparivači,podela i opis rada
10.Pothlađivači i međuhladnjaci
11.Regulacija rada isparivača
12.Filteri i sušači rashladnih sredstava
13.Proizvodnja leda,vrste uređaja i način rada
14.Sigurnosni i merni uređaji
15.Instrumenti za očitavanje parametara kod rada rashladnog postrojenja
16.Tehnoloski proces hlađenja,domen temperatura u delovima instalacije
17.Karakteristike rashladnih sredstava
18.Odvajači tečnosti
19.Odvajači ulja
20.Izolacioni materijali
21.Zaštitne mere kod rada sa rashladnim sredstvima
22.Međuhladnjaci,namena i mesto ugradnje
23.Održavanje rashladnih uređaja
24.Uređaji za kontrolu i očitavanje pojedinihveličina
25.Presostati i ventili sigurnosti
 1. Sistemi hladjenja,vrste i suština

Hlađenjem se naziva proces pri kome se od nekog tela (hlađeni objekat) odvodi toplota i predaje nekom
drugom telu (toplotni ponor). Ako se pri tome hlađenom objektu ne dovodi tehnički rad, opadaće i njegova
temperatura. Toplota odvedena od hlađenog tela naziva se toplotom hlađenja (J ili kJ), a odvedena toplota
hlađenja u jedinici vremena naziva se rashladnim učinkom (W ili kW).
Pošto se trajno hlađenje može obezbediti jedino ponorom beskonačnog toplotnog kapaciteta, najpre će biti
razmotren slučaj kada je okolina toplotni ponor. Ako je temperatura hlađenog objekta viša od temperature
okoline proces se može odvijati spontano (sam od sebe), tj. bez utroška rada i bez ikakvih promena na
telima van sistema hlađeni objekat - okolina (toplotni ponor). Takvo hlađenje naziva se prirodnim
hlađenjem; kako se ono odvija samo od sebe, ono se jedino može ubrzavati (intenziviranjem razmene
toplote) ili usporavati (npr. postavljanjem toplotne izolacije između hlađenog objekta i toplotnog ponora).
Ako je temperatura hlađenog tela niža od temperature okoline, hlađenje se ne može odvijati samo od
sebe, jer to ne bi bilo u skladu sa drugim zakonom termodinamike. Da bi to bilo moguće, mora se
uključiti neki kompenzacioni proces. Takvo hlađenje je veštačko
Osnovna podela sistema veštačkog hlađenja je prema dovedenoj energiji, koja je neophodna za njihov
rad
‐ sisteme koji troše mehaničku energiju, u koje spadaju kompresioni rashladni sistemi
‐ sisteme koji troše toplotnu energiju, u koje spadaju apsorpcioni rashladni sistemi

Parno-kompresioni sistem. U ovim sistemima kompresori kompresuju rashlađivač na viši pritisak I

temperaturu od pritiska i temperature isparavanja pare. Kompresovani rashlađivač se kondenzuje u tečni
oblik otpuštanjem latentne toplote kondenzata u kondenzatoru vode ili prečistaču vazduha. Tečni
refrigerant se zatim prigušuje do niskog pritiska. Formirana para-tečnost proizvodi efekat hlađenja tokom
isparavanja. Kompresovanje pare se često naziva mehaničko hlađenje iz razloga šro se para kompresuje
mehaničkim kompresorima. Kompresori se u većini slučajeva pokreću elektro-motorima, retko motorima
SUS, gasnim i parnim turbinama.

Absorpcioni sistem. U absorpcionim sistemima, rashladni efekat se postiže unosom toplotne energije.
Nakon što tečni rashlađivač ostvari rashladni efekat tokom isparavanja na niskom pritisku, para absorbuje
tečni absorbent. Rešenje je ostvareno grejanjem direktno-sagorevanjem gasa ili otpadne toplote, zatim
rashlađivač ponovo isparava, ali pri znatno većem pritisku, a nakon toga kondenzuje i prelazi u tečni oblik.
Tečni rashlađivač se zatim prigušuje do niskog pritiska i zati je spreman da proizvede rashladni efekat.
Absorpcioni čiler koristi toplotu za kompresovanje rashladne pare na visoki pritisak, zbog čega ovaj
“toplotni komporesor” nema pokretnih delova, osim samepumpe.

Praktično, razlika između njih je način kompresije rashladne pare. Tradicionalno, isparivačko kompresioni
rashladni sistem se češće primenjuje u industriji od absorpcionog rashladnog sistema. Prednost
absorpcionog rashladnog sistema je mogućnost da se iskoristi otpadna toplota na relativno niskoj
temperature koja je u industrijskim uslovima često dostupna [7].
 2. Rashladni ciklus,osnovni elementi i princip rada

Na primjeru hladnjaka, objašnjeni principi funkcionisanja kompresorskog rashladnog sistema koji ima
četiri osnovne komponente (kompresor, kondenzator, isparivač i ekspanzioni ventil).

Hladnjak sadrži izmjenjivač toplote (isparivač), u koji se ubrizgava vlažna para. Na temperaturi od +5°C
unutar frižidera, temperatura ključanja ili isparavanja rashladnog fluida u isparivaču je približno -15°C, što
u slučaju rashladnog fluida R-134a odgovara apsolutnom pritisku od 1,7 bar. Toplota iz unutrašnjosti
hladnjaka se apsorbuje pomoću mnogo hladnijeg isparivača zbog čega tečni dio rashladnog fluida
isparava. Na ovaj način se unutrašnjost hladnjaka hladi.

Kompresor vuče paru rashladnog fluida iz isparivača i potiskuje je u drugi izmjenjivač toplote,
kondenzator, koji se nalazi na spoljašnjoj strani rashladnog ormara.

Rashladni fluid u kondenzatoru menja agregatno stanje i prelazi iz parnog u tečno stanje. U većini
slučajeva, temperatura oko kondenzatora (sobna temperatura) je približno 20 do 25°C. Da bi se osigurao
adekvatan prenos toplote sa kondenzatora na okolinu, temperatura kondenzovanja (prihvatajući
vrednosti koje su dobijene ranijim iskustvima sa hladnjacima) treba da bude približno 20 do 30 K veća od
ambijentalne. Kada se koristi rashladni fluid R- 134a i usvoji temperatura kondenzovanja 50°C, apsolutni
pritisak u kondenzatoru će iznositi 13,2 bar.
Zbog toga je zadatak kompresora, ne samo da ukloni ispareni rashladni fluid iz isparivača, već i da ga
komprimuje na veći pritisak.
Prigušni uređaj (u slučaju hladnjaka kapilarna cijev) se nalazi između kondenzatora i isparivača i u njemu
se rashladni fluid širi od pritiska kondenzacije do pritiska isparavanja. To kompletira rashladni sistem.
Kompresija:
Gasoviti rashladni fluid koji je ispario (5) se uvlači u kompresor (1) kroz usisnu cev, gde se pod dejstvom
klipa cilindra komprimuje i pretvara u gas visoke temperature i pritiska i potiskuje kroz potisnu cev
kompresora.
Rashladni ciklus
Kondenzacija:
U kondenzatoru (2), gas visoke temperature i
visokog pritiska oslobađa toplotu u okolni
vazduh (emisija toplote) i postaje tečnost pod
visokim pritiskom.
Ekspanzija:
Tečnost pod visokim pritiskom prolazi kroz
filter-sušač (3). Prilikom prolaska kroz
kapilarnu cijev (4) tečnom rashladnom fluidu
pod visokim pritiskom i temperaturom se
smanjuje pritisak. Ova temperatura opada
ispod vrednosti temperature hlađenog
prostora. Na kraju ovog procesa dobijamo
hladnu rashladnu tečnost pod niskim
pritiskom.

Isparavanje:
Rashladna tečnost pod niskim pritiskom/temperaturom teče kroz isparivač (5) gdje apsorbuje toplotu iz
vazduha hlađenog odeljka (unutar hladnjaka/zamrzivača) zbog čega isparava i ponovo postaje gas pod
niskim pritiskom. Gas se prenosi nazad kroz usisnu cev do kompresora (1) gde ciklus počinje iznova.
U slučaju toplotne pumpe, ciklus može biti reverzibilan.
Rashladni ciklus u elementima rashladne mašine
Tehnoloski proces hlađenja,domen temperatura u delovima instalacije
Procesi koji se odvijaju u rashladnom sistemu mogu se grafički ilustrovati na dijagramu
temperatura/entalpija (t, h-dijagram) koji je poznat i kao „Molijerov dijagram“. Sledećim dijagramom su
pokazana različita agregatna stanja rashladnog fluida, kao i granične krive (kriva tačke ključanja i tačke
rose).

Procesi koji se odvijaju na konstantnoj temperaturi (isparavanje, kondenzacija) prikazani su na t, h-

dijagramu u horizontalnom pravcu, dok su procesi na konstantnoj specifičnoj entalpiji (nema dovođenja
ili odvođenja toplote, ekspanzija) prikazani u vertikalnom pravcu.
Procesi koji se odvijaju u kompresorskom rashladnom sistemu (bez pregrijavanja i pothlađivanja)
prikazani su na narednom t, h-dijagramu (Molijerov dijagram).

U sistemu se odvijaju se sledeći procesi:

4→1: Rashladni fluid isparava u isparivaču na konstantnom pritisku isparavanja po i na konstantnoj
temperaturi isparavanja to (oblast vlažne pare).
1→2: Suva zasićena para rashladnog fluida se komprimuje u kompresoru do nivoa pritiska kondenzacije pc.
U tački 2 pregrijana para rashladnog fluida je na finalnoj temperaturi kompresije tV2h.
2→3: U kondenzatoru se rashlađeni fluid najprije rashladi do temperature kondenzovanja (proces 2→2’
odvođenje toplote). U sledećem koraku, para se kondenzuje. Oba procesa se odvijaju na konstantnom
pritisku kondenzacije pc.
3→4: U prigušnom ventilu (uređaj za ekspanziju npr. kapilarna cev), tečni rashladni fluid se širi do nižeg
nivoa pritiska isparavanja po ili do temperature isparavanja to. Proces se odvija na konstantnoj entalpiji
(sadržaj toplote).
 3. Sastavni elementi rashladnog postrojenja
Osnovni elementi koji čine kompresorsko rashladno postrojenje su:
-kompresor,
-kondenzator,
- isparivač i
- prigušni ventil, kao i cevovodi koji povezuju ove elemente.
Kompresor sablje paru rashladnog fluida koja dolazi iz isparivača sa pritiska isparavanja na pritisak
kondenzacije. U kondenzatoru, koji predstavlja razmenjivač toplote, ova pregrejana para rashladnog
fluida hladi se i kondenzuje (često i prehlađuje) na račun zagrevanja medijuma za hlađenje
kondenzatora (vazduh, voda). Dobljena tečnost rashladnog fluida potom se prigušuje u prigušnom
ventilu do pritiska isparavanja i odlazi u isparivač (razmenjivač toplote) gde isparava oduzimajuci
top!otu od hlađenog objekta. Kompresor ponovo usisava tako stvorenu paru rashladnog fluida i ciklus
se ponavlja.
Osim ovih osnovnih elemenata, rashladnu instalaciju čine i pomoćni aparati (odvajači tečnosti, ulja,
prehlađivaci, međuhladnjaci, odvajači ulja…) i odgovarajuča armatura (zaustavni ventili i ventili
sigurnosti, manometri …). Pomoćni aparati služe da povećaju ekonomičnost, odnosno da smanje
potrošnju energije rashladnog postrojenja, kao i da obezbede njegov trajan i siguran rad.

4. Regulacija rada rashladnog postrojenja

Rashladni kapacitet rashladnih uređaja određuje se tako da može da zadovolji maksimalno moguće
očekivano dnevno toplotno opterećenje. To opterećenje podrazumeva najviše temperature spoljašnjeg
vazduha, i to nekoliko uzastopnih dana, maksimalni dnevni unos proizvoda, kao i situaciju da je hlađena
komora već puna proizvoda, ili se najveći broj ljudi istovremeno nalazi u hlađenom prostoru, i niz drugih
ekstremno nepovoljnih okolnosti.
U svakom tehničkom procesu, pa tako i u rashladnom, je nužna regulacija kako bi se mogli održavati
željeni parametri rada. Za sisteme je često nametnut zahtev za samoregulacijom, odnosno regulacija uz
nikakav ili minimalan nadzor.
Rešenje ovog problema predstavlja automatizacija rada rashladnih uređaja. Ona se ostvaruje pomoću
automatskih elemenata (automatike) koji imaju funkciju kontrole, signalizacije, zaštite i regulacije.
Regulacijsku armaturu možemo podeliti prema izvođenju na:
• Regulatore nivoa
• Regulatore pritiska
• Regulatore temperature pregrevanja

Danas je rad svih rashladnih postrojenja uglavnom potpuno automatizovan, a stavlja se u funkciju pomoću
glavne električne sklopke na elektroupravljačkom ormanu. Automatskim radom upravlja kontroler
potrošača koji zavisno o temperaturi u rashladnoj vitrini ili komori otvara ili zatvara elektromagnetni ventil i
na taj način propušta freon u isparivače. Otvaranjem ventila dolazi do prolaza freona prema isparivaču i
rasta pritiska na usisnoj strani uređaja. Senzor pritiska šalje signal do centralnog mikroprocesorskog
upravljača koji reaguje na porast pritiska i po potrebi uključuje jedan ili više kompresora u pogon.
Istovremeno kontroler potrošača uključuje ventilatore hladnjaka vazduha komore i time počinje ciklus
hlađenja.
Uključivanjem kompresora u pogon, a zavisno o pritisku kondenzacije rashladnog medija uključuju se i
ventilatori vazdušnih kondenzatora. Obrnuto, kod pada temperature u rashladnoj poziciji kontroler zatvara
elektromagnetni ventil i isključuje isparivač komore iz pogona. Zatvaranjem elektomagnetnog ventila
dolazi do pada pritiska na usisnoj strani uređaja i tada preko osjetnika tlaka na usisnoj strani centralni
mikroprocesorski upravljač dobiva informaciju o padu tlaka i reaguje isključivanjem kompresora iz rada.
 Upravljanje rashladnim komorama
Sve rashladne komore imaju kontroler potrošača sa integralnim alarmom temperature. Kontroleri
potrošača su ugrađeni u elektroorman. Minus komora ima digitalni ekran smešten na spoljnoj strani
komore pored vrata za očitavanje temperature u komori. Temperaturni senzori su montirani sa zadnje
strane isparivača (u struji povratnog vazduha). Odvod kondenzata iz kadice isparivača nakon otapanja vrši
se „inox“ cevima spojenim preko sifona u kanalizaciju. Odvod kondenzata iz kadice isparivača „minus
komore“ mora se grejati el. grejačem sve do sifona, uključujući i sifon kako bi se izbeglo zamrzavanje
kondenzata u odvodnoj cevi. Grejanje se vrši automatski preko regulišućeg termostata. Rashladni
isparivači su priključeni na sistem hlađenja sa bakarnim cevima preko zapornih ventila na usisnoj i tečnoj
strani, elektromagnetnih ventila, filtera i termoekspanzionih ventila na tečnoj strani.

Upravljanje rashladnim vitrinama

Sve rashladne vitrine imaju mikroprocesorski kontroler sa integralnim alarmom temperature za sve delove
jednog niza. Kontroleri potrošača mogu biti ugrađeni u rashladnim vitrinama ili u elektroorman. Rasvetom
za rashladne vitrine upravlja se centralno (sa jednog mesta) ili lokalno na pojedinim rashladnim vitrinama.
U elektroormanu je upravljačka sklopka R – 0 – A (R-ručno, 0-isključeno, A-automatski). Kada je
upravljačka sklopka u položaju automatskog upravljanja, slediće upravljanje preko centrale. Rashladne
vitrine su priključene na sistem hlađenja sa bakarnim cevima preko zapornih ventila na usisnoj i tečnoj
strani, elektromagnetnih ventila, filtera i termoekspanzionih ventila na tečnoj strani za jedan niz. Sve
armature, kao i termoekspanzioni ventil moraju se izvesti u lemljenom spoju. Odvod kondenzata iz
kadice isparivača u vitrinama vrši se PVC cevima spojenim preko sifona u kanalizaciju. Zidne rashladne
vitrine imaju sistem za uštedu energije koji se sastoji od regulatora brzine okretanja ventilatora kod
spuštenih zavesa (noćni pogon). Upravljanje sistemom uštede energije vodi se centralno. Vitrine za
duboko hlađenje imaju sistem za uštedu energije koji se sastoji od regulatora brzine okretanja ventilatora
kod postavljenog izolovanog noćnog prekrivača (noćni pogon), mikroprocesorskog kontrolera za vođenje
odleđivanja, podizanje temperature.
Upravljanje sistemom uštede energije vodi se centralno

5. Hladnjače,vrste i namena

Za hladnjaču bi mogli da kažemo da je to objekat koji je namenjen pripremi, preradi I čuvanju lako kvarljivih
prehrambenih proizvoda primenom niskih temperatura. Namirnice se u hladnjači rashlađuju ili zamrzavaju i
čuvaju u svežem ili smrznutom stanju u uslovima tačno definisanih režima temperature, relativne vlažnosti
i sastava atmosfere.
Podela hladnjača
Hladnjače se prema nameni mogu razvrstati u dva tipa:
- višenamenske hladnjače i
-specijalizovane hladnjače.
Višenamenske hladnjače su projektovane i opremljene za hlađenje i smrzavanje gotovo svih prehrambenih
proizvoda: voća, povrća, mesa, jaja, sladoleda, itd.
Specijalizovane hladnjače projektovane su za čuvanje ili smrzavanje samo jedne vrste ili grupe proizvoda i
najčešće su u sklopu drugog prerađivačkog objekta, klanice, mlekare, pogona za toplu preradu voća i
povrća, itd.

Prema ekonomskoj funkciji koju obavljaju, hladnjače se dele na:

- pripremno-proizvodne,
- hladnjače za skladištenje na duže vreme i
- distributivne hladnjače.
Pripremno-proizvodne hladnjače mogu biti višenamenske i specijalizovane. U njima se vrši priprema robe
za skladištenje, kao što je: inspekcija i klasiranje voća, tretiranje fungicidima ili sredstvima protiv fizioloških
oštećenja, inspekcija i klasiranje jaja, itd. Ili proizvodnja smrznute hrane, što podrazumeva i odgovarajuću
tehnologiju i opremu.
Skladišne hladnjače služe za čuvanje, odnosno skladištenje prehrambenih proizvodana duže vreme ili za
obezbeđenje odgovarajućih rezervi hrane.
Distributivne hladnjače nalaze se u velikim trgovačkim centrima i snabdevaju tržište prehrambenim
proizvodima na malo. One primaju robu od proizvođača i drugih hladnjača, čuvaju je nekoliko nedelja,
pripremaju za prodaju (prebiranje, razmeravanje, pakovanje) I distribuciju do potrošača.

Prema kapacitetu, hladnjače možemo podeliti na:

- male hladnjače, čiji je kapacitet 10 do 3.000 t,
- srednje hladnjače, čiji se kapacitet kreće od 3.000 do 10.000 t i
- velike hladnjače kapaciteta preko 10.000 t robe.
Kapacitet hladnjače može se izraziti i u zapremini rashladnog prostora, pa se može reći da hladnjače
srednjeg - industrijskog kapaciteta imaju zapreminu od 15.000 do 60.000 m3. To su zapremine koje
obezbeđuju najbolji odnos izmeu investicija i troškova eksploatacije.
Sa stanovišta toplotnih gubitaka i obima izolaterskih radova, najprikladnije je da hladnjača ima oblik kocke
ili kvadra.

Građevinski posmatrano, hladnjače mogu biti spratni ili prizemni objekti.

Kod spratnih hladnjača smanjeni su toplotni gubici, jer je moguće zadovoljiti zahtev da zgrada ima oblik
kocke. Spratne hladnjače se grade u zonama sa ograničenim i skupim zemijištem. Nedostaci ovog tipa
hladnjača su: veliko opterećenje tla i skup temelj, vertikalni unutrašnji transport teretnim liftovima, što
otežava manipulaciju robom.
Prizemne hladnjače mogu primiti veliki teret po metru kvadratnom skladišnog prostora. Olakšan je
unutrašnji transport. Moguća je etapna izgradnja i proširenje kapaciteta hladnjače. Nedostaci prizemnih
hladnjača su: veća površina i povećani izolatorski radovi.
Prizemne hladnjače svakako imaju više prednosti nego nedostataka i grade se u svim slučajevima gde
raspoloživi prostor nije ograničen i skup.

6. Kondenzatori,podela prema načinu hlađenja

Osnovna funkcija kondenzatora je da oslobodi toplotu koju rashladno sredstva ima u sebi i preda je okolini
(vodi kod vodeno hlađenog kondenzatora ili vazduhu kod vazdušno hlađeni kondenzator).
Rashladno sredstvo ulazi u kondenzator kao pregrejani gas i predavanjem toplote na okolinu menja svoje
agregatno stanje i izlazi kao tečnost na izlazu iz kondenzatora.
Kako bi se proces razmene toplote mogao izvršiti, temperatura kondenzacije mora da bude viša od
temperatura okoline (vode kod vodeno hlađenog kondenzatora ili vazduha kod vazdušno hlađenog
kondenzatora). Ovaj proces se odvija pri konstantnom pritisku.

Podela kondenzatora
Osnovna podela kondenzatora je prema medijumu koji prima toplotu:
-Vazduh – vazdušno hlađeni
-Voda – vodeno hlađeni
- Kombinovani - hlađeni vodom sa delimičnim učešćem vazduha.
Podela po osnovu konstrukcije kondenzatora je:
- Vodom hlađeni - protivstrujni, dobošasti kondenzator, koaksijalni kondenzator (cev u cev), novije
konstrukcije pločasti
- Vazduhom hlađeni – sa cevnom zmijom –pr. kućni frižider, sa prinudnom cirkulacijom vazduha oko
kondenzatora i atmosferski
- Kombinovani evaporativni (atmosferski uz slivanje vode niz kondenzatorske cevi u kojima je rashladno
sredstvo).
Vazdušno hlađeni kondenzator
Najčešće korišćeni vazduhom hlađeni kondenzator je
cevno lamelasti kondenzator. Cevi kondenzatora
kroz koje prolazi rashladno sredstvo su bakarni, a
kroz aluminijumske lamele prolaze te bakarne cevi.

Vodeno hlađeni kondenzator

Vodeno hlađeni konenzatori se sastoje od plašta i cevi
kroz koje cirkuliše voda. Para rashladnog sredstva se
dovodi u unutrašnjost plašta i kondenzuje na spoljašnjoj
površini cevi.
Na kapacitet kondenzatora hlađenog vodom utiče
temperatura vode, količina vode koja je protekla i
temperatura rashladnog gasa. Kapacitet kondenzatora se
menja uvek kada se promeni razlika temperatura
rashladnog sredstva i vode.
Povećana razlika temperature ili veći protok vode
povećava kapacitet kondenzatora. Upotreba hladnije vode dovodi do porasta razlike u temepraturi.
Vodeno hlađeni kondenzatori se mogu podeliti u četiri kategorije:
-Plašt i cev
-Plašt i spirala
- Cev u cev (koaksijalni)
- Dobošasti

Evaporativni kondenzator
U suštini evaporativni kondenzator u jednom urećaju
kombinuje funkcije rashladnog tornja i kondenzatora
hlaćenog vazduhom. Zapravo, funkcioniše kao kondenzator
hlađen vazduhom posebno kada je temeratura suvog
termometra dovoljno niska.

7. Karakteristike kompresora za hlađenje

Kompresor ima dve osnovne funkcije:

-Da obezbedi cirkulaciju rashladnog fluida kroz rashladni sistem
-Da kompresuje gasoviti rashladni fluid
Postoje više načina da se izvrši kompresija gasa. Zbog toga su konstruisani mnogi različiti tipovi
kompresora. Svaki tip koristi specifičan i ponekad orginalan način komprimiranja rashladnog fluida u
gasovitom stanju.

Podela kompresora je prema načinu izvedbe samih kompresora

-Hermetički kompresori – elektro motori i kompresor nalaze se u jednom zavarenom kućištu
-Polu hermetički kompresori – elektro motor i kompresor i nalaze se u jednom kućištu koje je razdvojivo
-Otvoreni kompresori – elektro motor i kompresor su odvojeni, prenos se vrši remenim prenosom ili
pogonskom spojnicom
Hermetički klipni kompresor Polu hermetički klipni kompresor Klipni kompresor otvorenog tipa

Hermetički kompresor
Većina malih i srednjih rashladnih sistema koristi hermetičke kompresore. U osnovi ovaj tip kompresora
čine električni motor i kompresor, smešteni u nepropusno zavareno kućište. Dizajn ove vrste kompresora je
takav da njihova opravka nije predviđena, već je uobičajeno da se u slučaju kvara izvrši njihova zamena.
Izuzetno je važno da dijagnoza „kvar kompresora“ bude ispravno utvrđena jer kompresor predstavlja
najskuplji dio rashladnog sistema.
Poluhermetički kompresor
Poluhermetički kompresor je direktno spojen na električni motor i smešten u nepropusno kućište spojeno
zavrtnjevima koje sadrži i osnovnu ploču (revizija). Električni motor radi u smeši rashladnog fluida i sredstva
za podmazivanje.
Kompresor otvorenog tipa
Kompresor otvorenog tipa ima zaptivanje na osovini, tako da su mehanički dio i motor razdvojeni jedan od
drugog. Motor ne dolazi u dodir sa rashladnim fluidom, pa se mora hladiti vazduhom ili vodom. Kompresori
otvorenog tipa mogu se pogoniti preko kaišnog mehanizma, spojnice ili direktno preko osovine.

U osnovi četiri tipa kompresora se najčešće koriste u sistemima sa komprimovanom parom i to:
-klipni
-centrifugalni
-vijčani (screw)
-spiralni (scroll)
Klipni kompresor
Klipni kompresori se koriste za male i srednje
rashladne i klimatizacione sisteme. Po
konstrukciji se slični benzinskim motorima za
automobile i sadrže cilindre, klipove, klipnjače,
radilice i ventile. Ventili se, za razliku od onih
kod motora, sami otvaraju i zatvaraju pod
dejstvom promene pritiska u cilindru.
Kompresija i potiskavanje rashladnog fluida u
gasovitom stanju izaziva naizmenično kretanje
klipa gore i
dole.

Spiralni (scroll) kompresor

U spiralnom kompresoru rashladni fluid se komprimuje pomoću dva spiralna diska koji su umetnuta jedan
u drugi. Gornji disk je sa translatornim kretanjem dok se donji pokreće po orbitalnoj putanji. Orbitalno
kretanje donjeg diska unutar translatornog diska stvara zatvorene prostore sa promenljivom zapreminom.
Rashladni fluid se usisava kroz ulazne priključke ne obodu spirale.

Vijčani (screw) kompresor

Vijčani kompresor može da ima jedno vreteno (mono screw) ili dva (twin screw) vretena (rotacioni klipovi),
različitog oblika, koji rotiraju u zatvorenom kućištu.
Kod vijčanog kompresora koji ima dva vretena (twin), glavni rotor ima konveksne bregove (zube), a
pomoćni (gonjeni) rotor ima konkavne bregove. Tipična savremena konstrukcija savremenog vijčanog
kompresora ima 4 brega na glavnom i 6 bregova na sporednom rotoru. U jednom okretu rotora zazor
između bregova se menja kao rezultat vijčanog oblika tako da se na jednoj strain povećava (usisavanje), a
na drugoj strani smaljuje (kompresija i potiskavanje, kao što se vidi na slici dole).
Kako se vijci jedan u odnosu na drugi zaptivaju uljem, velika količina ulja ulazi u kolo. U većini slučajeva ono
se zadržava unutrašnjim odvajačem ulja i/ili dodatnim sistemom za vraćanje ulja.
Centrifugalni kompresori
Centrifugalni kompresori koriste rotaciono delovanje
radnog kola kako bi na rashladni fluid unutar okrugle
komore (spiralno kućište) delovali centrifugalnom
silom. Rashladni fluid se u radno kolo usisava kroz
veliki kružni ulaz i protiče izmeću lopatica. Lopatice
na rashladni fluid deluju centrifugalnom silom i
potiskuju ga prema zidovima kućišta.
Pritisak na rashladnom fluidu raste zato što je
priteran uz strane spiralnog kućišta. Centrifugalni
kompresori su pogodni za komprimovanje velikih
količina rashladnog fluida na relativno niskom
pritisku. Sila kompresije koju proizvodi radno kolo
kompresora je mala, tako da čileri koji koriste
centrifugalne kompresore obično imaju više radnih kola koja su postavljena u seriji.
Centrifugalni kompresori su pogodni za komprimovanje velikih količina rashladnog fluida na relativno
niskom pritisku. Sila kompresije koju proizvodi radno kolo kompresora je mala, tako da čileri koji koriste
centrifugalni kompresori su pogodni za upotrebu zbog jednostavnog dizajna i malog broja pokretnih
delova. Iz energetskih i ekonomskih razloga savremeni centrifugalni čileri opremljeni su sistemima sa
promenljivim protokom i pogonom sa promenljivom frekvencijom (Mac-Quay) ili pogonom sa
promenljivom brzinom (York). Ovo omogućava čileru da ostvari najbolje performanse i kada radi sa
delimičnim opterećenjem, jer postoji mogućnost da se precizno prilagodi ponašanje
motora čilera trenutnom nivou opterećenja.
Centrifugalni čileri se najčešće upotrebljavaju u
industriji i komercijalnim rashladnim sistemima
velikih kapaciteta. Dostupni su u veličinama od
250 do 8.800 kW.
Najčešće izvedbe sistema su sa vodeno hlađenim
kondenzatorom i potopljenim isparivačem.
Na slici je prikazan rad jednog takvog sistema,
Kompresori malog kapaciteta se izrađuju prostije
konstrukcije i zbog manjka prostora podmazuju
se obično: a ‐ bućkanjem (splash), čak i bez uljne
pumpe,
b ‐ uljnom pumpom i prskanjem ulja u karteru
kompresora,
v ‐ dok ozbiljnije konstrukcije su obavezno sa
uljnom pumpom koja napaja i razvod ulja kroz
radilicu, što podseća na rešenje kod motora.

Ako nema drugih preporuka proizvođača, freonsko kompresorsko ulje se ne troši i ne menja se u nekim
intervalima, kao što je obavezno kod motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Dodavanje ulja je samo kad
isteče, kada je to indikator isticanja i rashladnog fluida.
Pri puštanju u rad: Obavezna je provera da li je elektromotor kompresora, sa malim startnim momentom, u
stanju da pokrene kompresor bez aktiviranja njegove zaštite.
 8. Regulacioni ventili,konstrukcioni oblici i namena

U svakom tehničkom procesu, pa tako i u rashladnom, je nužna regulacija kako bi se mogli održavati
željeni parametri rada. Za sisteme je često nametnut zahtev za samoregulacijom, odnosno regulacija uz
nikakav ili minimalan nadzor.
Rešenje ovog problema predstavlja automatizacija rada rashladnih uređaja. Ona se ostvaruje pomoću
automatskih elemenata (automatike) koji imaju funkciju kontrole, signalizacije, zaštite i regulacije.
Regulacijsku armaturu možemo podeliti prema izvođenju na:
• Regulatore nivoa
• Regulatore pritiska
• Regulatore temperature pregrevanja

Regulatori nivoa
Prigušni ventil sa plovkom na strani niskog pritiska

Ovaj ventil se koristi za prigušivanje i regulaciju protoka tečnosti rashladnog fluida u zavisnosti od nivoa
tečnosti u isparivaču sa slobodnim ključanjem, separatoru rashladne instalacije sa preplavljenim
isparivačima ili u međuhladnjaku.

Šematski prikaz ovog ventila dat je na slici.

Priključci za ulaz tečnosti rashladnog fluida (3) i
izlaz prigušenog fluida ( 4) nalaze se na poklopcu
(2) kućišta ventila (1). Priključak (5) vezuje se sa
parnim a (6) sa tečnim prostorom suda čiji se nivo
reguliše. Pramena nivoa tečnosti pokreće plovak
(7), što se preko poluge (8) prenosi na iglu ventila
(9). Tako porast nivoa tečnosti prouzrokuje
zatvaranje protočnog preseka u sedištu ventila (10)
a pad nivoa otvaranje ovog preseka i propuštanje
veće količine tečnosti.
Prigušni ventil sa plovkom na strani visokog pritiska
Konstrukcija ovog ventila je vrlo slična konstrukciji ventila sa plovkom na strani niskog pritiska pa o njoj
neće biti posebno govora. Za razliku od prethodno opisanog ventila, ovaj ventil se postavlja da bi se
prigušio i regulisao protok rashladnog fluida u zavisnosti od nivoa tečnosti u sudovima na strani visokog
pritiska (kondenzator, resiver ... ). Kod kondenzatora, na primer, pomoću ovog ventila se obezbeduje da se
kondenzat ne skuplja u kondenzatoru, već da se što pre priguši i odvede u isparivač. Ventil sa plovkom na
strani visokog pritiska može se koristiti samo kod rashladnih instalacija sa jednim isparivačem zbog
opasnosti od tečnog udara u kompresoru.

Regulator pritiska

Presostati
Presostati su električni prekidači koji prekidaju i uspostavljaju strujno kolo u zavisnosti od pritiska. Oni
mogu da se koriste kao elementi regulisanja i kao elementi zaštite. U zavisnosti od pritisaka na koje
reaguju, presostati se dele na presostate niskog pritiska, presostate visokog pritiska i diferencijalne
presostate koji reaguju na razliku pritisaka. Konstrukcije ovih presostata suštinski se ne razlikuju, a u
zavisnosti od načina postavljanja električnih kontakata pri dostizanju određenog pritiska ili razlike pritisaka
strujn kolo može da se zatvara ili prekida. Kada se presostat koristi kao element zaštite, ima dodatni
kontakt za ponovno uključivanje (reset) pošto se otkloni uzrok opasnosti.
Kada se kontrolisani pritisak (p) povisi, sila usled razlike tog pritiska i pritiska u kućištu (6) - jednakog
atmosferskom zbog otvora (7), deluje preko meha (3) na štap ( 4). Ovo pomeranje prouzrokuje
obrtanje laktaste poluge oko oslonca (2) nadesno pa vertikalni krak ove poluge (1) preko osovinice (11)
potiskuje kontaktni mehanizam (12). Kada se dostigne vrednost pritiska (p), podešena na skali (10) pomoću
zavrtnja (9) i opruge (8), spojiće se kontakti (13) i zatvoriće se strujno kolo vezano sa nekim uređajem od
čijeg rada zavisi pritisak (p) - kompresor, solenoidni ventil... Kada pritisak počne da se snižava, laktasta
poluga se obrće u suprotnom smeru ali se kontakt neće prekinuti u istom položaju u kojem je uspostavljen
jer bi to prouzrokovalo suviše često uključivanje i isključivanje uređaja. Zbog toga poluga nailazi na
graničnik (14) pa na nju deluje sila opruge (15) koja se podešava zavrtnjem (16) a kontroliše na skali (17).
Usled sile u opruzi pritisak na kome se kontakt otvara biće niži od pritiska na kome se on zatvara.
Ta razlika pritisaka naziva se diferenca.
Presostati niskog i visokog pritiska koriste se kao elementi zaštite kompresora. Oni isključuju kompresor
kada se pritisak na usisu snizi ispod zadatog, odnosno kada se pritisak na potisu povisi iznad zadatog
pritiska koji obezbeduje bezbedan rad kompresora i cele rashladne instalacije. Osim ovoga, presostat
niskog pritiska može da se koristi i za regulaciju rada kompresora, i to uključivanjem i isključivanjem
kompresora u zavisnosti od pritiska na usisu koji opet zavisi od toplotnog opterećenja isparivača.
Najvažnija uloga diferencijalnih presostata je kontrola razlike pritisaka ulja koja se postiže pomoću uljne
pumpe i koja je neophodna za pravilno podmazivanje kompresora. Ako ova razlika nije dovoljna, presostat
isključuje kompresor i tako ga štiti od havarije.

Regulatore temperature pregrevanja

Vrlo je važno osigurati neko pregrevanje rashladnog gasa pre ulaska u kompresor. Često je taj iznos oko
5K iznad temperature isparivanja. Naime, kompresor je dimenzionisan tako da mu je štetan prostor, iznad
gornje mrtve tačke, po zapreminskom iznosu minimalan jer utiče na iskoriščenost kompresora. Ukoliko u
kompresor dođe tečna faza rashladnog gasa, doći će do hidrauličkog udara budući da je tečnost
nestišljiva. To podrazumeva lom kompresora i kompletno menjanje istog. Zato je vrlo važno da rashladni
gas pri ulasku u kompresor bude u stanju blago pregejane pare.

Regulacioni element koji osigurava pregrevanje rashladnog gasa pri izlasku iz isparivača je
termoekspanzioni ventil (TEV). Nalazi se pri ulazu u isparivač dok mu se termosonda nalazi na izlazu
isparivača, a međusobno su povezani kapilarnom cevčicom. U slučaju kada se smanji potreba za hlađenjem,
on će smanjiti protok rashladnog gasa u isparivaču. Njegov mehanizam rada je da će u isparivač propustiti
uvek onoliko rashladnog gasa da ona ispari i pregreje se za zadanu vrednost, oko 5K.
Termoekspanzonii ventil - TEV
Termostatski ekspanzioni ventil prigušuje je konstruisani su tako da rashladnu tečnost prigušuju i u
isparivač propuste upravo onoliko rashladne tečnosti koliko je potrebno da u njemu potpuno ispari i
dodatno se još pregreje. Pregrevanje rashladne tečnosti termokspanzioni ventil održava stalnim čime
kompresor štiti od hidrauličkog udara. Ovaj element se koristi u rashladnim postrojenjima i agregatima sa
klipnim kompresorima i sa suvim is parivači ma, kao i u instalacijama a više isparivača pri temperaturama
isparavanja -50°C do 0°C.
U rashladnom uređaju termoekspanzioni ventili se ugrađuju ispred isparivača, a temperaturna sonda
(davač), sa odgovarajućom količinom osetljive materije u tečnom ili gasovitom stanju, je pričvršćena za
usisni vod na izlazu pare rashladnog fluida iza ispa rivača. Davač je napravljen u obliku malog metalnog
cilindričnog rezervoara i povezan je sa prostorom kućišta iznad meha kapilarnom cevi. Pritisak fluida u
temperaturnoj sondi, koji je u direktnoj zavisnosti od temperature na kojoj se nalazi davač, preko kapilarne
cevi I prostora kućišta iznad meha uzrokuje pomeranje donje površine meha, čime se posredstvom jarma i
ventilske igle reguliše površina protočnog preseka u sedištu ventila. Prigušivanje t ečnosti rashladnog
fluida, koja je preko odgovarajućeg priključka i filtra došla do sedišta ventila, je direktno proporciona lno
stepenu pregrevanja u usisnom vodu.

Funkcionalna šema termoekspanzionog ventila

Tečni rashladni fluid ulazi u kućište (1) kroz priključak (2), prolazi kroz filter (3) i dolazi u sedište ventila
gde se prigušuje. Protočna površina (A) zavisi o položaju igle ventila (4) povezane s mehom (membranom)
(6) putem veze-oslonca (5). S donje strane na iglu ventila deluje sila opruge F(7) koja zavisi od položaja
vijka za regulaciju-ugađanje prednapona sile(ll). Za povećanje pregrevanja vijak za ugađanje treba
okretati u smeru kazaljke na satu, ova promena može iznositi i do 4 K po okretaju. Taj iznos zavisi o
temperaturnom području rada (isparavanja) i o konstrukciji. Kod većih ventila vredi pravilo 0,5 K po
jednom okretu.
Podešavanje pregrevanja uvek treba raditi postupno, pažljivo i bez žurbe!
Prigušena rashladna tečnost ulazi u isparivac (R) u kojem je pritisak isparavanja p0 (odgovara tremperaturi
zasićenja -10 °C). Deo kućišta ventila iznad membrane spojen je kapilarnom cevi (9) sa temperaturnom
sondom (10), koja se postavija na izlazu iz isparivača. Sonda se obvezno prislanja na gornju ili bočnu
stranu cevi. Temperaturna sonda je izrađena u obliku metalnog cilindra. Ispunjena je lako isparljivom
tečnošću (može biti i rashladni fluid koji se koristi u rashladnom uređaju), pa se zavisno o temperaturi, u
sondi uspostavlja odgovarajuci pritisak pd koji se uspostavlja i u prostoru iznad meha (membrane). U sondi
uvek moraju postojati tečna i parna faza kako bi se promene stanja odvijale po krivi .
Termoekspanzioni ventil sa spoljnim izjednačavaniem pritiska — TEW
Razlika u odnosu na TEV je sto ovaj ventil - TEW ima dodatnu
cevcicu koja se spaja na izlaz isparivača.Prolaz (13) kroz pregradu
(12) je zaptiven, te je tako osigurano da stvarno pregrevanje
odgovara nameštenom. TEW se koristi za isparivače s velikim
padom pritiska.
Funkcionalna šema termoekspanzionog ventila sa spoljnim
izjednačavanjem pritiska

Elektronski ekspanzioni ventii - EEV

Elektronski ekspanzioni ventii je motorni igličasti ventil koji
djeluje kao deo regulacionog sklopa prikazanog na slici.
Kontroler je mikroprocesor koji putem signala davača
temperature i pritiska upravlja prigušnom iglom ventila
odnosno protočnu površinu ventila. Budući da se ulazni
signali obrađuju mikroprocesorom, moguće je upravljati
regulacionom karakteristikom odnosno pregrevanjem.

9. Isparivači,podela i opis rada

Funkcija isparivača je da toplotu iz okoline prenese na rashladni fluid. Temperatura isparavanja rashladnog
fluida mora biti niža od okoline da bi se prelaz toplote mogao realizovati. Usisno dejstvo kompresora i
istovremena restrikcija ekspanzionog ventila omogućavaju da se željena temperatura isparavanja ostvari
na odabrani način. Prenos toplote izmeću isparivača i okoline javlja se zbog razlike u temperaturi i čini
da tečni rashladni fluid koji dolazi iz ekspanzionog ventila ispari (zona isparavanja) i da se, ako je to
predvićeno, pregreje (zona pregrevanja).
Prema načinu punjenja rashladnim fluidom, isparivače možemo podeliti na:
- Suvi (DX) isparivači sa direktnom ekspanzijom
- Preplavljeni (potopljeni) isparivači
Prema vrsti sredine isparivači se mogu podeliti na:
- Isparivače sa vazdušnim hlađenjem
- Isparivače sa vodenim hlađenjem
Isparivači sa vazdušnim hlađenjem
Isparivači hlađeni vazduhom po konstrukciji su slični sa vazdušno hlađenim kondenzatorima. Sastoje se
od bakarnih cevi na koje su povezane aluminijumska rebra radi povećavanja spoljašnje površine.
Rastojanje između rebara je prilagođeno upotrebi i radnim potrebama sistema. Pri tome se mora uzeti u
obzir da vazduh uvek sadrži određenu količinu vode (vlage) u obliku pare. Ako se vazduh hladi ispod
tačke rose, ta vodena para se kondenzuje na površini hladnog isparivača i uklanja iz vazduha. Ova se
voda mora odvesti posredstvom linije za odvod kondenzata.
U slučaju da je temperatura isparenja ispod – 30C, kondenzovana voda će se zamrznuti na površini
isparivača. Sloj leda na isparivaču smanjuje njegove performase. Što duže isparivač radi na tako niskim
temperaturama razmak izmeću rebara mora biti veći.
Dimenzije isparivača sa vazdušnim hlađenjem variraju zavisno od potrebnog kapaciteta i veličine
raspoloživog prostora za ugradnju.
Isparivač kućnog frižidera je sa prirodnom cirkulacijom vazduha (mirno hlađenje) i cilj je imati mali kalo u
namernicama koje se čuvaju.
Isparivač kućnog frižidera sa prinudnom cirkulacijom – ventilatorom je poznat kao „no frost“ – bez leda
nataloženog na isparivaču.

/ƐƉĂƌŝǀēŝ sa ƚĞēŶŝŵ ŚůĂĜĞŶũĞŵ tipa DX (suvi ŝƐƉĂƌŝǀĂēŝͿ

Isparivači hlađeni tečnošću se obično koriste u sistemima sa indirektnim hlađenjem. U ovim sistemima se u
isparivaču hladi tečnost (voda ili najčešće brine‐smeša vode i glikola), koja služi kao sekundarni rashladni
fluid. Ohlađena tečnost se zatim pomoću pumpe prenosi ka razmenjivačima toplote rashladnog sistema.
Prednosti ovog sistema su: jednostavna regulacija hlađenih jedinica, curenja su manje kritična, isti
razmenjivač toplote se može koristiti i za grejanje i za hlađenje, koriste se manje količine rashladnog fluida,
niži su gubitci pritiska zbog kraćih vodova niz koje cirkuliše rashladni fluid.
Nedostatak su dodatni troškovi pri izradi sistema i niža temperatura isparavanja (smanjeni kapacitet
hlađenja).
Postoji više tipova, ali najčešće korišćeni isparivači vodom hlađeni su: pločasti
lemljeni i cevasti –
“plašt i cev” (shell and tube) ili “cev
u cev” (tube in tube).

Na slici desno prikazani su “plašt i

cev” isparivač i pločasti lemljeni
isparivač:

Kod “plašt i cev” suvog isparivača sa tečnim hlađenjem (DX shell and tube evaporator), rashladni fluid
prolazi kroz cevi isparivač a tečnost je oko cevi, šta je suprotno od vodeno hlađenog kondenzatora gde
voda prolazi kroz cev, a rashladni fluid je oko cevi.

Preplavljeni (potopljeni) isparivači

Kod sistema velikih kapaciteta česta je pojava korišćenje takozvanih
preplavljenih ‐ potopljenih isparivača (videti sliku levo). Za razliku od
suvih isparivača ovde je rashladni fluid oko cevi, a voda struji niz cevi.
U slučaju ovih isparivača jako je bitna kontrola nivoa tečnog rashladnog
fluida u isparivaču.

10. Pothlađivači i međuhladnjaci

Pothlađivači
Pothlađivači su razmenjivači toplote koji se postavljaju iza kondenzatora da bi se snizila temperatura
kondenzovanog rashladnog fluida pre nego što uđe u prigušni ventil. Kod amonijačnih rashladnih instalacija
najčešće se koriste prehladivači hlađeni vodom. To su protivstrujni -„cev u cev" ili_dobošasti razmenjivači
toplote, po konstrukciji slični odgovarajućim kondenzatorima. Tečni amonijak protiče oko unutrašnje cevi,
odnosno oko snopa cevi, dok kroz cevi protiče voda. Razlika temperatura prehlađenog tečnog amonijaka i
temperature vode na ulazu u prehlađivač iznosi 2 - 3°C. Ovo prehladivanje može da se ostvari i u
kondenzatoru uz odgovarajuće povećanje njegove površine.
Tečnost rashladnog fluida može da se prehladuje i hladnom suvozasićenom parom koja izlazi iz isparivača.
Šema ovog načina prehladivanja prikazana je na slici 8.18. Na ovaj način se povećava toplota hlađenja ali se
usled pregrevanja pare na usisu kompresora povećava iutrošeni rad.
Da li će ove promene da utiču na smanjenje ili povećanje koeficijenta hlađenja zavisi od vrste rashladnog
fluida koji se koristi. Taj uticaj je pozitivan ukoliko se radi sa freonima. Postoje različite konstrukcije ovog
tipa prehlađivača. Oni mogu biti u obliku cilindričnog suda sa cevnom zmijom u njemu ili veoma slični
dobošastim razmenjivačima toplote - sa snopom cevi u cilindričnom omotaču (koriste se za in­ stalacije
većih kapaciteta).

Najčešće se upotrebljavaju koaksijalni („cev u cev") preblađivači (sl. 8.19). Kroz unutrašnju cev prolazi
tečnost a kroz međuprostor para rashladnog fluida. Prenos toplote sa strane pare intenzivira se
orebravanjem unutrašnje cevi. Pri ugradnji ovog prehla­ đivača u instalaciju mora se voditi računa da se ulje
vraća ka usisu kompresora, kako se ne bi zadržavalo u prehlađivaču.

Međuhladnjaci
Kada je potrebno savladati veliku razliku između pritiska isparavanja i pritiska kondenzacije, rashladna
instalacija proizvodi se kao dvostepena ili kao višestepena. Iza kompresora niskog pritiska dvostepenih
instalacija postavlja se međuhladnjak koji ima zadatak da snizi temperaturu pregrejane pare rashlađenog
fluida na potisu kompresora visokog pritiska, čime se ujedno smanjuje i utrošeni rad. Osim međuhladnjaka
koji predstavljaju standardne razmenjivače toplote hlađene vodom upotrebljavaju se I dva tipa
međuhladnjaka koji su, u stvari, cilindrični sudovi, I to međuhladnjak bez cevne zmije za dvostepeno i sa
cevnom zmijom za jednostepeno prigušivanje (sl. 8.20).
Princip rada međuhladnjaka
Međuhladnjak bez cevne zmije (sl. 8,20a) radi po sledećem principu. Tečnost rashladnog fluida iz
kondenzatora odlazi u prigušni ventil (PV 1) gde se prigušuje na međupritisak koji vlada u međuhladnjaku
(MH). Pri tome, automatika međuhladnjaka omogućava doziranje rashladnog fluida koje obezbeđuje
konstantan nivo tečnosti u međuhladnjaku. Prilikom prigušivanja nastaje para rashladnog fluida koja
direktno odlazi u kompresor visokog pritiska, a tečnost se u prigušnom ventilu (PV2) prigušuje na pritisak
isparavanja koji vlada u isparivaču. Posle isparavanja u isparivaču rashladni fluid u odlazi u međuhladnjak. U
međuhladnjaku pregrejana para rashladnog fluida u uronjenoj cevčici hladi se do stanja zasićenja na račun
isparava­ nja dela tečnosti iz meduhladnjaka, i odlazi u kompresor visokog pritiska pa u kondenzator.
Za razliku od ovog međuhladnjaka, u instalaciji sa međuhladnjakom sa cevnom zmijom (sl. 8.20b)
prigušivanje sa pritiska kondenzacije na pritisak isparavanja dešava se u jednom stepenu - u ventilu (PV2).
U ventilu (PV1) na međupritisak se prigušuje samo onoliko tečnosti koliko je neophodno za hlađenje
tečnosti ras­hladnog fluida koja prolazi kroz cevnu zmiju (CZ) i pregrejane pare koja dolazi iz kompresora
niskog pritiska do stanja zasićenja. Cevna zmija se dimenzioniše tako da je temperatura rashladnog
fluida , na izlazu iz cevne zmije 3 - 4°C viša od temperature koja vlada u međuhladnjaku.
 11. Regulacija rada isparivača

Podešavanje regulatora pritiska isparavanje u isparivaču

Prvi pristup je da posredno koristimo ekspanzioni ventil sa egalizacijom koji prenosi informaciju o pritisku
na izlazu iz isparivača. Usled pregrevanja u sondi zatvara se ekspanzioni ventil i time se reguliše pritisak
isparavanja. Češće se sreće u praksi.
Podešavanje zaštitnih i kontrolnih prekidača
Isto kao kod kompresora i kondenzatora podešavanje zaštitnih i kontrolnih prekidača je veoma važno.
Obično je na isparivaču presostat – prekidač niskog pritiska rashladnog fluida
Za isparivače sa vodenim hlađenjem standardnu zaštitu čine prekidač protoka (flow switch) i
temperaturna sonda u samom isparivaču.
Ovi uređaji imaju zadatak da prekinu rad kompresora kada se naruši režim rada sistema. Podešavanje ovih
uređaja je u skladu za preporukom proizvođača.

Podešavanje ventila za regulaciju pritiska isparavanja

Drugi pristup u odnosu na podešavanja regulatora pritiska isparavanja je
regulacija pritiska isparavanja direktno ventilom konstantnog pritiska. Rast
pritiska isparavanja otvara pečurka ventila (pozicija 1 na slici ) ventila do
pritiska usisavanja u kompresor.
Podešavajuća sila opruge i atmosferskog pritiska Patm iznad meha (kroz rupicu
3) je suprostavljena sili pritiska isparavanja. Usisni pritisak u kompresoru
deluje i na meh (pozicija broj 2) i na pečurku ventila (pozicija 1).

12.Filteri i sušači rashladnih sredstava

Filtriranjem se onemogućava prodor čvrstih čestica ( pesak, rđa) u elemente rashladne instalacije, posebno
u ra d ni prostor kompresora i prigušnog ventila. Filteri se postavlja ju u t ečne I parne vodove, a čestice i z
struje rashladnog fluida se zaustavljaju mehanički (najčešćc višeslojnim mrežicama i sitima od metala.
azbestne tkanine ili nekog d rugog materijala, 1zavisno od vrste rashladnog sredstva). Mrežice i sita se lako
zamenjuju novim.
Filter za ugradnju u cevovod (slika)
1. Kučište
2. 2. Mreža
3. 3. Zaptivka
4. 4. Poklopac
5. 5. zavrtanj

Sušači uklanjaju vodu iz instalacije i postavljaju se u tečne vodove

između kondenzatora (risivera) i prigušnog ventila. Ovaj problem je
znatno izraženiji kod freonskih instalacija zato što freoni veoma
slabo rastvaraju vodu, što nije slučaj sa amonijakom.
Zamrzavanje te vode u delovima instalacije gde vlada niska
temperatura (u sedištu prigušnog ventila iliu kapilari) može u potpunosti da blokira rad čitave
instalacije. Zbog toga je neophodno da se u tečni vod (između kondenzatora i prigušnog
ventila) postavi sušač, koji često ima i ulogu filtra. Ispunjeni su nekim higroskopnim materijalom, npr.
silikagel. alumogel, molekularna sita i td. Materijal za apsorbovanjc vode ima sposobnost regeneracije koja
se postiže zagrevanjem, mada je tu ponekad otežano zbog pris ustva ulja.
Telo sušača je cilindrično i na njemu se nalaze pri ključci za
ulaz i izlaz tečnog rashlad nog sredstva. Ovi elementi su
ujedno i filtri, jer se u njima pored gran ula higroskopnog
materijala nalaze i mrežice il i sita za filtriranje.

Iza sušača a pre prigušnog ventila postavlja se kontrolno

(vidno) staklo koje ima dvojaku ulogu. Posmatranjem
protoka tečnosti rashladnog fluida kroz staklo, moguće je
primetiti mehure (pare rashladnog fluida) koji ukazuju na
nedostatak rashladnog fluida u instalaciji. Osim ovoga, u
centru vidnog stakla nalazi se indikator koji menja boju u
zavisnosti od količine vlage u rashladnom fluidu. Na
osnovu toga se indikuje zasićenost ispune sušača vlagom i
neophodnost zamene ove ispune.

13.Proizvodnja leda,vrste uređaja i način rada

S obzirom na veliku primenu leda kao rashladnog sredstva pri raznim procesima hlađenja, njegova
proizvodnja je značajna. Led je čvrsta faza vode, i u zavisnosti od količine apsorbovanog vazduha u njemu
dobija se mutan, bistar ili kristalni led. Uduvavanjem vazduha pod pritiskom ili intenzivnim mešanjem
odstranjuje se apsorbovani vazduh i led nakon zamrzavanja postaje bistar. Kristalni led se dobija
zamrzavanjem destilisane i degazifikovane vode.
Led se dobija zamrzavanjem vode pomoću sonog rastvora ili u d irektnom kontaktu sa isparivačima.
Pošto je pri proizvudnji leda bitna određena veličina i oblik komada, koriste se kalupi koji mogu bi t i
neza visni elementi, a kao kalupi mogu da posluže i sami isparivači svojom specijalnom konst ru kcijom.
Nakon zamrzavanja, led se vadi prelivanjem t ople vode prekn kalupa, čime se vriši delimično, površi
nko otapanje. a zatim komadi leda ispad aju u predviđena spremišta.

Na slici je prikazan manji generator leda. Hlađenje

se vrši pomoću rasoline koja se hladi rashladnim
uređajem. Pomoću ventila na plovak i pumpe voda
se dovodi u uređaj za punjenje kalupa, odakle se
istovremeno pune svi kalupi jednog rama koji stoje
na postolju prevrtača. Zatim se ram sa kalupima
nosi kranom i spušta u bazen sa rasolinom gde se
voda hladi i zamrzava. Posle zamrzavanja se ram sa
kalupima vadi iz rasoline i stavlja u bazen za
otapanje, gde se pomoću tople vode (30 - 40° C)
vrši brzo (površinsko) otapanje, kako bi se blok
leda mogao osloboditi kalupa. Naginjanjem
prevrtača blokovi se istresaju iz kalupa na rampu
za prihvatanje leda. Posle vraćanja prevrtača u
prvobitan položaj, kalupi se pune vodom pomoću
uređaja za punjenje, a zatim se ram sa kalupima
vraća u bazen sa rasolinom i ciklus se ponavlja.
Hlađenje ledom dobijenim od obične vode ponekad je nedovoljno, a problem predstavlja i tečnost koja
nastaje otapanjem. Ove probleme otklanja upotreba "suvog leda" (čvrsta faza ugljen-dioksida). “Suvi led"
otapanjem, pri normalnom pritisku, prelazi direktno u gasovito stanje. Do sublimacije suvag leda dolazi na -
79°C, I pritisku od 1 bar. Za pravljenje suvog leda koristi se gasoviti C02, koji se sabija na pritisak 70-75 bara.
Kondenzovanje gasovitog C02 pri tom pritisku se relativno lako vrši hlađenjem vodom obične temperature.
C02 se u tečnom stanju propušta kroz reducir-ventil, a zatim sledi intenzivno isparavanje, usled čega dolazi
do pretvaranja manje količine C02 u suvi led u obliku snega. Sneg se sabija u pogodne blokove i skladišti u
dobro izolovana skladišta. Suvi led je skup i nije ekonomičan za širu upotrebu.
 14. Sigurnosni i merni uređaji
Uređaji automatske zaštite i/ili upozoravanja, koji automatski isključuju iz rada pojedine delove ili
celokupnu instalaciju i/ili aktiviraju odgovarajući zvučni i/ili svetlosni alarm ako neki od relevantnih
parametara rada izađe iz predviđenog opsega, te može da uzrokuje oštećenje ili havariju mašine,
opasnost po zdravlje ljudi ili hlađene proizvode i/ili izazove ekološke posledice. Kao zaštitni uređaji se
najčešće koriste termostati i presostati; to su termometri, odnosno manometri, sa električnim
prekidačem, koji automatski prekidaju rad štićene mašine kada predmetna temperatura ili pritisak dobiju
neželjene vrednosti;

Termostat
Termostati su električni prekidači koji su konstrukcijski i funkcionalno gotovo identični presostatima, a za
razliku od njega ima poseban elemenat – davač. Davač je izrađen u obliku malog metalnog cilindričnog
rezervoara spojenog kapilarnom cevi sa kućištem ventila i ispunjen je osetljivom tečnošću ili gasom.
Pričvršćuje se uz objekat čija se temperatura meri i služi za pretvaranje temperaturnog dejstva u pritisak.
Promena temperature izaziva širenje ili skupljanje fluida u davaču, što uslovljava i promenu pritiska na
donjoj površini meha. Usled ovog pritiska meh se širi ili skuplja, što preko kontaktnog mehanizma
dovodi do otvaranja ili zatvaranja strujnog kola.

Kontaktni mehanizam je konstruisan tako da zatvara strujno kolo usled pada ili usled porasta temperature.
Vrlo često se kontaktni mehanizam projektuje tako da istovremeno otvara ili zatvara više strujnih kola.
Otvaranje i zatvaranje strujnog kola ne odvija se nn istoj temperaturi, jer bi se uređaj kojim termostat
upravlja često uključivao i isključivao što bi moglo prouzrokovati kvar. Razlika temperature pri kojem se
strujno kolo otvara, odnosno zatvara, naziva se temperaturna diferencija. U principu nije velika, određena
je konstrukcionim rešenje m izrade samog kontaktnog mehanizma sa mogućnošću njenog korigovanja
preko posebne opruge.
Nekad mernu veličinu predstavlja razlika nekih temperatura. Na primer, ventilator koji služi za mešanje
vazduha u nekoj prostoriji treba uključiti pri određenoj razlici temperatura koje vladaju ispod tavanice i
iznad poda kada je isparivač isključen, može da dostigne i 4 - 5°C (U tim slučajeviina diferencijalni termostat
uključuje samo ventilatore na isparivačima i mešanjem vazduha ujednačava temperaturnko polje u
komori), ili na mestima gde pretpostavljamo da temperature imaju svoje ekstremne vrednosti. U takvim i
sličnim slučajevima koristimo diferencijalni termostat, koji je sa svoja dva davača i posebno konstruisanim
kontaktnim mehanizmom u stanju da razliku temperatura iskoristi kao ulaznu, mernu veličinu.

Presostati
Presostati su električni prekidači koji prekidaju i uspostavljaju strujno kolo u zavisnosti od pritiska. Oni
mogu da se koriste kao elementi regulisanja i kao elementi zaštite. U zavisnosti od pritisaka na koje
reaguju, presostati se dele na presostate niskog pritiska, presostate visokog pritiska i diferencijalne
presostate koji reaguju na razliku pritisaka. Konstrukcije ovih presostata suštinski se ne razlikuju, a u
zavisnosti od načina postavljanja električnih kontakata pri dostizanju određenog pritiska ili razlike pritisaka
strujn kolo može da se zatvara ili prekida. Kada se presostat koristi kao element zaštite, ima dodatn kontakt
za ponovno uključivanje (reset) pošto se otkloni uzrok opasnosti. Presostati niskog i visokog pritiska koriste
se kao elementi zaštite kompresora. Oni isključuju kompresor kada se pritisak na usisu snizi ispod zadatog,
odnosno kada se pritisak na potisu povisi iznad zadatog pritiska koji obezbeduje bezbedan rad kompresora
i cele rashladne instalacije. Osim ovoga, presostat niskog pritiska može da se koristi i za regulaciju rada
kompresora, i to uključivanjem i isključivanjem kompresora u zavisnosti od pritiska na usisu koji opet zavisi
od toplotnog opterećenja isparivača. Najvažnija uloga diferencijalnih presostata je kontrola razlike pritisaka
ulja koja se postiže pomoću uljne pumpe i koja je neophodna za pravilno podmazivanje kompresora. Ako
ova razlika nije dovoljna, presostat isključuje kompresor i tako ga štiti od havarije.

15. Instrumenti za za očitavanje pojedini veličina očitavanje parametara kod rada rashladnog
postrojenja
Najvažniji ƌĞůĞǀĂŶƚŶŝ ƉĂƌĂŵĞƚƌŝ od čijeg uspešnog kontrolisanja bitno zavisi ispravan rad mašine i/ili
spregnutog objekta (grejanja i/ili hlađenja) su:
- Temperatura hlađenog objekta;
- Protok rashladnog fluida kroz suve isparivače
- Pritisak (temperatura) isparavanja
- Pritisak (temperatura) kondenzacije
- Temperatura pare na potisu kompresora
- Nivo tečnosti rashladnog fluida u preplavljenim isparivačima ili separatorima
Najznačajniji relevantni parametri rada rashladne instalacije su pritisci i temperature rashladnog fluida ili
ulja, protoci fluida i nivoi tečnosti (rashladnog fluida ili ulja) u sudovima; kod klimatizovanih objekata,
koji se hlade (ili greju), najznačajniji su temperatura i vlažnost vazduha, a kod ostalih objekata
temperatura, protok, pritisak i/ili nivo tečnosti fluida koji se hladi (ili greje).
Za ŵĞƌĞŶũĞ ƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌĞ koriste se ƐƚĂŬůĞŶŝ ƚĞƌŵŽŵĞƚƌŝ sa ƚĞēŶŽƓđƵ (živa, alkohol ili neka druga tečnost,
zavisno od temperaturskog područja), ĞůĞŬƚƌŝēŶŝ ƚĞƌŵŽŵĞƚƌŝ (najčešće ŽƚƉŽƌŶŝēŬŝ, ƚĞƌŵŽĞůĞŬƚƌŝēŶŝ
ƚĞƌŵŽŵĞƚƌŝ (sa pojedinačnim ili redno vezanim termoparovima) ili, znatno ređe, ďŝŵĞƚĂůŶŝ ili ŐĂƐŶŝ
ƚĞƌŵŽŵĞƚƌŝ.
Za ŵĞƌĞŶũĞ pritiska koriste se najčešće ŵĂŶŽǀĂŬƵƵŵŵĞƚƌŝ (sa burdonovom cevi, sa pijezoelektričnim
davačima, ili membranski); Pošto u području vlažne pare postoji jednoznačna veza između temperature
i pritiska, manovakuumetri za rashladni fluid su opremljeni i sa ƚĞŵƉĞƌĂƚƵƌƐŬŽŵ ĨƵŶŬĐŝŽŶĂůŶŽŵ ƐŬĂůŽŵ
koja pokazuje ravnotežnu temperaturu zasićenja za izmereni pritisak.
Za ŵĞƌĞŶũĞ ǀůĂǎŶŽƐƚŝ vazduha se najčešće koriste električni higrometri bazirani na principu merenja
elektroprovodnosti rastvora neke higroskopne soli (najčešće vodeni rastvor LiCl) u ravnoteži sa
vazduhom čija se vlažnost meri. Za merenje vlažnosti koriste se i ƉƐŝŚƌŽŵĞƚƌŝ, kao i razne vrste ŝŶĚŝŬĂƚŽƌĂ
ƚĂēŬĞ ƌŽƐĞ;

Za ŵĞƌĞŶũĞ ƉƌŽƚŽŬĂ koriste se uglavnom razni ƌŽƚĂŵĞƚƌŝ, ƐƚĂŶĚĂƌĚŶĞ ƉƌŝŐƵƓŶŝĐĞ ili ŵůĂnjŶŝĐĞ kao i razni
ƉƌŽƚŽŬŽŵĞƌŝ sa ŽďƌƚŶŝŵ ŬŽůŽŵ; u novije vreme se koriste i protokomeri koji se baziraju na Doppler-ovom
efektu;
Za ŵĞƌĞŶũĞ ŶŝǀŽĂ ƚĞēŶŽƐƚŝ koriste se ĚĂǀĂēŝ sa ƉůŽǀŬŽŵ i ŬĂƉĂĐŝƚŝǀŶĞ ƐŽŶĚĞ.
 17.Karakteristike rashladnih sredstava

Rashladni fluid se definiše kao posrednik prenosa toplote koji, u toku rada rashladne
mašine, preuzima toplotu (isparivač) na niskoj temperaturi i pritisku i predaje je na većem
pritisku i temperaturi (kondenzator). Kada prelazi iz tečnog u gasovito
Kriterijumi za izbor jedinjenja prikladnih za rashladne fluide su: veći broj atoma fluora (ta
jedinjenja su manje toksična i imaju slabiju hemijsku aktivnost sa metalima) i manji broj
atoma vodonika, čime se dobija manja zapaljivost.
Rashladni fluidi se dele na:
- Organske i
- Ne‐organske fluide

dŝƉŝēŶŝ ŶĞ‐ŽƌŐĂŶƐŬŝ ƌĂƐŚůĂĚŶŝ fluidi su:

-Amonijak: koristi se kao rashladni fluid u velikim rashladnim postrojenjima (industrijska primena)
-Voda: koristi se kao fluid za hlađenje u sistemima apsorpcije (LiBr‐Water‐absorber)
-Vazduh: koristi se kao rashladni fluid u AC ‐sistemima u avionima
-Ugljendioksid – CO2: u nekadašnjim vremenima korišten kao rashladni fluid na brodovima,
predstojeći rashladni fluid u malim komercijalnim aplikacijama i toplotnim pumpama, prehrambenoj
industriji, rashladi i u supermarketima.
-Tečni azot: koristi se kao rashladni fluid na ‐196 °C u medicini, hemiji, prehrambenoj industriji itd. -
- Helijum: koristi se kao rashladno fluid u specijalnoj upotrebi (‐200 °C do ‐269 °C)
Organski rashladni fluidi se klasifikuju u sledeće grupe:
-Čisti ugljovodonici (HC): metan, etan, propan, butan, ... (rafinisan od prirodnog gasa)
-Hemijski proizvedeni rastvarači na bazi HC

,ĞŵŝũƐŬŝƉƌŽŝnjǀĞĚĞŶĂ͕ƌĂƐŚůĂĚŶĂƐƌĞĚƐƚǀĂŶĂďĂnjŝ,
CFC - Hlorofluorougljenici (supstanca koja oštećuje ozonski omotač)
Svi H-atomi iz baznog HC zamenjuju Cl i F
Primer: R12-CF2Cl2
HCFC - Hlorofluorougljovodonici (supstanca koja oštećuje ozonski omotač)
Nisu svi H-atomi iz baznog HC zamenjeni Cl i F, minimalnim H-atomom u molekulu
Primer: R22 – CHF2Cl
FC - Fluoro-karbon (supstance koje ne oštećuju ozonski omotač, ali imaju veliki potencijal globalnog
zagrevanja)
Svi H-atomi iz osnovnog HC zamenjuju F
Primer: R14-CF4
HFC - Fluorougljovodonici (supstance koje ne oštećuju ozonski omotač, ali imaju veliki potencijal globalnog
zagrevanja)
Nisu svi H-atomi iz osnovnog HC zamenjeni F, minimalnim H-atomom u molekulu
Primer: R134a – C2H2F4
Potencijal oštećenja ozonskog omotača (ODS) određene supstance definisan je kao: Relativna
količina degradacije prema ozonskom sloju upoređena je sa trihloufluormetanom R11, fiksiranom na ODP =
1,0.

Rashladni fluidi koji sadrže molekul hlora su supstance koje oštećuju ozon. Ovi rashladni fluidi su:
-CFC (sastoji se od hlora, fluora i ugljenika)
-HCFC (sastoji se od vodonika, hlora, fluora i ugljenika) CFC i HCFC su eliminisani ili u fazi eliminacije.
Zbog smanjenja ozona ‐ ozonskog omotača , CFC i HCFC rashladni fluidi su zabranjeni i ukinuti širom sveta.

Početkom 1990. godine počela je upotreba fluorovanih supstanci kao "alternativa" za supstance koje
oštećuju ozonski omotač, i to:
-HFC ‐ zasićen i HFO ‐ nezasićen
Rasprostranjena je upotreba HFC fluida. HFC se sastoje od vodonika, fluora i ugljenika. Oni mogu biti
zasićeni ili ne‐zasićeni. Najčešće zasićene HFC supstance su R134a, R32, R125 i R143a kao pojedinačne
komponente i kao komponente unutar smeša, kao što su R404A, R407S, R410A i R507.

Efekat ƐƚĂŬůĞŶĞ ďĂƓƚĞ ‐ ƉƌŝƌŽĚŶŽ ŐůŽďĂůŶŽ njĂŐƌĞǀĂŶũĞ

Povećanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen‐dioksida i/ili rashladnih fluorovanih
gasova (koji sadrže fluor), u atmosferi će povećati prosečnu temperaturu na zemlji i promeniti
klimatske zone i uslove.

CFC, HCFC i HFC rashladni fluidi odgovorni su za globalno zagrevanje jer sadrže fluor.
Hemijska struktura CFC, HCFC i HFC rashladnih fluida je vrlo stabilna.
CFC, HCFC i HFC rashladni fluidi emitovani u atmosferu imaju veoma dug životni vek atmosfere.
Vek trajanja fluorovanog gasa R134a u atmosferi iznosi 15 godina!
Emitovani rashladni fluid će se proširiti na celu atmosferu i stvoriti dodatnu toplotnu apsorpciju u
atmosferi samo svojim prisustvom u atmosferi.
Ova dodatna apsorpcija toplote povećava efekat staklene bašte kao što je gore opisano.

Potencijal globalnog zagrevanja (GWP)

Potencijal globalnog zagrevanja (GWP) je merilo relativnog uticaja globalnog zagrevanja različitih gasova.
Ona dodeljuje vrednost količini toplote zarobljene određenom masom gasa u odnosu na količinu
toplote zarobljene sličnom masom ugljen‐dioksida (CO2) u određenom vremenskom periodu od 100
godina.
Međudržavni panel za klimatske promene (IPCC) izabrao je ugljen‐dioksid, za referentni gas i njegov
GWP uzimaju kao 1.
<ůĂƐŝĨŝŬĂĐŝũĂ ƌĂnjůĂĚŶŝŚ fluida u ƐŝŐƵƌŶŽƐŶĞ grupe

Rashladni fluidi se klasifikuju u smislu dva opšta sigurnosna kriterijuma:

-Zapaljivost
-Toksičnost
Prema različitim međunarodnim i nacionalnim bezbednosnim standardima, rashladnim fluidima se može
dodeliti jedna od šest klasifikacija prema toksičnosti i zapaljivosti. Klasifikacija se daje alfanumeričkim
karakteristikama. Veliko slovo odgovara toksičnosti i cifru na zapaljivost. U suštini "A" označava nižu
toksičnost "V" za veću toksičnost. Ne postoje rashladna sredstva koji nisu toksični.
Klasifikacija zapaljivosti je: nezapaljivo "1", manja zapaljivost "2" ili veća zapaljivost "3".

Izbor rashladnog fluida

Pri izboru rashladnih fluida treba obratiti pažnju na više stvari. Ono što je važno za proizvođače sistema
ne znači daje to isto od intersa servisera opreme. Za proizvodnju opreme za hlađenje i klimatizaciju
(RAC), izbor rashladnog fluida je teoretski kompleksan, uzimajući u obzir ogroman broj parametara.
Rashladni fluid treba da ima određena svojstva, kao što su:
-nije štetan za ozonski omotač (bez oštećenja ozona, bez hlora).
-mali efekat staklene bašte
-treba da bude netoksičan (nije štetan ako se udiše ili prospe po koži) i neotrovan.
-trebalo bi da bude neeksplozivan.
-trebalo bi da bude ne‐korozivan.
-trebalo bi da bude stabilan gas
- veliku toplotu isparavanja (ako je toplota isparavanja veća, manja je količina rashladnog fluida koja
cirkuliše u instalaciji),
- specifična toplota tečnosti rashladnog sredstva treba da bude što manja,
- potreban rad sabijanja pare rashladnog fluida treba da bude što manji,
- kritična temperatura fluida treba da bude većl od maksimalne moguće temperature kondenzacije,
- ako je specifična zapreminska rashladna sposobnost veća, manje su dimenzije celog sistema,
- ako je koeficijent provođenja toplote kroz fluid i koeficijenti prelaza toplote izmedu fluida i metalnih
zidova razmenjivača toplole veći, smanjuju se dimenzije razmenjivača ,
- temperatura smrzavanja treba da bude niža od najniže temperature koja može da nastane u mašini,
- pritisci kondenzacije i isparavanja treba da budu pogodni (tj. pritisak kondenzacije što niži, pritisak
isparavanja što viši),

18. Odvajači tečnosti

Zadatak rashladnog kompresora je da izvuče paru rashladnog fluida iz isparivača i da je komprimuje do

stanja u kojem se može lako kondenzovati u pothlađenu tečnost. Zavisno od uslova rada, može se desiti, da
se male količine tečnosti prenesu iz isparivača u kompresor. Kao posljedica toga javlja se hidraulički udar
koji dovodi do oštećenja sledećih komponenti
kompresora:
- usisnih i potisnih ventila
- Klipova i klipnjača
-ležajeva i zaptivača
Prilikom projektovanja rashladnog sistema potrebno je da se kompresor zaštiti od pojave „hidrauličnog
udara“ (tj. da tečnost uđe u usisni ventil kompresora). U većini slučajeva je važno da se u usisnu liniju
ispred kompresora ugradi akumulator tečnosti, na način koji je prikazan na narednoj šemi.

U kompaktnim postrojenjima sa kratkim usisnim vodovima prenisko usisno pregrijavanje(ispod 7 0K) dovodi
do gubitka pritiska ulja u kompresoru, što zbog prenosa ulja posredstvom tečnog rashladnog fluida dovodi
do pada kapaciteta sistema. Kada tečni rashladni fluid uđe u akumulator on udara u ploču za skretanje što
obezbjeđuje da se tečnost zadrži u prihvatnom rezervoaru.
Akumulatori u usisnom vodu štite kompresor od hidrauličkog udara i posljedica koje on izaziva. Upotreba
akumulatora u usisnoj liniji se preporučuje u sljedećim slučajevima:
- paralelno vezani kompresori- hlađenje kontejnera
-hlađenje u transportu - poplavljeni isparivači
-dvostepeni sistemi - inverzni režimi rada
- upotreba vrućeg gasa za odmrzavanje - Pregrijavanje manje od 7 K

19. Odvajači ulja

Najefikasnija mera kojom se sprečava da ulje, koje je iz bilo kog razloga izašlo iz kompresora, ode dalje u
kondenzator I isparivač, jeste postavljanje odvajača ulja na potisu kompresora. Na taj način se obezbeduje
efikasan rad pomenutih razmenjivača toplote i pouzdan i pravilan rad samog. kompresora. Odvajači ulja su,
u stvari, cilindrični čelični sudovi u kojima se ulje odvaja tako što para visokog pritiska koja dolazi iz
kompresora naglo menja pravac strujanja i brzinu, pa se izdvojene kapljice ulja talože na dnu suda i odatle
vraćaju u kompresor. Odvajači ulja su obavezni u sistemima sa amonijakom.
 Uobičajena konstrukcija odvajača ulja koji se koristi kod freonskih instalacijaprikazana je na slici.Para
rashladnog fluida sa uljem ulazi kroz priključak (13), naglo menja brzinu i pravac strujanja, deo ulja se
odmah odvaja a para cirkuliše oko cilindričnog dela (2) u kome se skuplja odvojeno ulje. Posle ovoga para
prolazi kroz sloj ispune (15) - zgužvana metalna žica ili metalna strugotina - gde se odvaja i preostalo ulje a
para rashladnog fluida, koja je sada gotovo bez ulja, izlazi iz separatora kroz priključak (12). Kada nivo
odvojenog ulja u separatoru poraste do određene vrednosti, plovak (1) otvara igličasti ventil (3) i ulje se,
pod dejstvom pritiska kondenzacije, vraća u karter kompresora.

20. Izolacioni materijali

Toplotna izolacija smanjuje dotok toplote u proctor koji hladimo. Pravilan izbor i postavljanje izolacije
obezbeđuje ekonomično koriščenje rashladne instalacije, odnosno postizanje maksimalnog učinka.
Izolacija cevi: materijal za izradu izolacije instalacije su profilisana creva izrađena od vinil‐kaučuka
(„plamafleks”, „armaflexa“ i sl.). Debljina izolacionih slojeva cevi određena je na osnovu uslova da na
spoljnoj hladnoj površini izolacione konstrukcije ne dolazi do kondenzacije vlage iz spoljašnjeg vazduha.
Izoluje se i topla strana tečnog voda posle kondenzatora da ne bi došlo do isparavanja rashladnog fluida u
cevi tečnog voda, što bi kasnije uticalo na rad ekspanzionog ventila i samu efikasnost rashladnog sistema.
Izbor termoizolacionog materijala
Postoje različiti materijali za izolaciju, a koji će se upotrebiti zavisi od niza činilaca. Izolacioni materijal treba
da ima sledeće karakteristike:
- mali koeficijent provodljivosti,
- malu specifičn u masu,
- ne treba da sadrži i da upija vlagu,
- mehanički da je otporan, da se lako obraduje i transportuje, tehnologija nanošenja da je laka i jeftina,
- da je nezapaljiv i da nije podložan starenju,
- da nema miris, i da ne upija druge mirise,
- da bude otporan na glodare, insekte, gljivice i mikroorganizme,
- da ne zahteva posebno održavanje i
- da je relativno jeftin.
Najčešće korišćeni izolacioni materijali
Poliuretani su porozni termoizolacioni materijali koji se dobijaju ekspandiranjem poliuretanskih smola u
prisustvu katalizatora i emulgatora. Poliuretani se zahvaljujući dobrim mehaničkim karakteristikama koriste
u izradi raznih samonosećih konstrukcija kućnih i komercijalnih rashladnih uređaja. Koriste se i gotovi
poliuretanski paneli, obostrano obloženi profilisanim aluminijumskim ili pocinkovanim čeličnim limom, koji
se povezuju, na licu mesla, specijalnim zakivcima. Prostor između panela (fuge) popunjava se istim
materijalom (poliuretanskom penom), da bi se dobila kompaktna celina. Ovaj materijal je pogodan za
izolaciju cevovoda. On ispunjava prostor između cevi i cilindričnog zaštilnog omotača od aluminijumskog
lima, koji je postavljen na određenom rastojanju prema odgovarajućoj deblj ini izolacije.Nedostatak
poliuretanske izolacije je laka zapaljivost, pa treba preduzeti odgovaraj uće mere protivpožarne zašti te.
Stiropor je materijal dobijen na bazi polistirola i polivinilhlorida.
Stiropor ima dobre mehaničke osobine, dobru higroskopnos t, ne
napadaju ga štetočine. hemijski je otporan na kiseline, alkalije, alkohole, morsku i
slatku vodu. Neotporan je na dejstvoketona, estera, benzina, etra i mineralnih ulja.
Postojan je do temperatura od 710C. kada počinje da se topi bez plamena. Dobro se lije, što omogućava
isporuku u različiti m oblicima.
Primenjuje se za izolaciju kućnih i komercijalnih rashladn ih uredaja. transportnih hladnj ača, manjih
rashlad nih komora itd.

Ekspandirana pluta se koristi za izolaciju zidova i cevovoda. Zidovi se izoluju pravougaonim pločama, koje
se lepe u dva sloja za preklopom, pomoću bitumena.
Parna barijera se sastoji od 2 do 3 premaza. Cementni malter se prvo premaže biturnenskom emulzijom, a
zatim vrućim bitumenom. Fuge se popunjavaju kitom od plute. Ploče se vezuju pocinkovanom žicom za
specijalne kuke. Preko plutanih ploča postavlja se cementni malter na rabic mreži.
Za izolaciju cevi se koriste polutke i segmenti impregnirane plute koji se vezuju žicom. Očišćene cevi se prvo
premažu asfaltnim lakom i posle postavljanja izolacije premazuju bitumenom, bandažiraju (obavijanje),
gipsiraju i boje.
Ekspandirana pluta se dobija presovanjem izmrvljene plute (granulata), pri povišenoj temperaturi, bez
prisustva vazduha. Danas se pluta retko koristi.

Staklena vuna je izolacioni rastresiti materijal od staklenih vlakana. Otporna je na visoke temperature i
glodare, ima pogodne t ermofizičke osobine. Isporučuje se u obliku ploča impregniranih vezivnim
sredstvom ili u obliku "jorgana" prošivenih između dve "tkanine". Neotporna je na vlagu i ima malu
mehaničku čvrstoću. Sve ređe se primenjuje.
Od ostalih materijala koriste se mineralna vuna, penasto staklo, penasti beton, tresetne ploče, velit, koksni
pepeo itd.
 21. Zaštitne mere kod rada sa rashladnim sredstvima

Proizvođač rashladnog postrojenja daje u putstva za montiranje, rukovanje I održavanje postrojenja uz

savete i preporuke vezane za zaštitu pri radu. Pored ovih preporuka postoje i zakonski propisi vezani za
zaštitne mere pri radu sa električnom strujom, protivpožarnu zaštitu, zaštitu pri radu sa sudovima i
instalacijom pod pritiskom, kao i propisi vezani za upotrebu alata i opreme koja se koristi pri montiranju i u
eksploataciji rashladnog postrojenja.
Svaka organizacija u kojoj se radi sa fuidima obavezno treba da ima medikamente za slučaj prve pomoći, i
to: bocu 1 %-ne borne kiseline, kutiju čistog belog vazelina za oči , bocu sirćeta (mešanog sa vodom u
razmeri 1 : 5), kutiju čistog žutog vazelina (za oštećenu kožu), paketić gaze i zavoja, paketić vate, gumene
rukavice i gas-masku.
Do nesreće s amonijakom dolazi usled udisanja amonijakovih para ili oštećenja kože tečnim amonijakom.
Prilikom rada bez zaštitnih naočara u kontaktu sa parama može doći do povrede očiju , a sa tečnošću i do
oslepljenja. U tom slučaju oči treba držali otvorene i ispirati ih toplom vodom ili 1%-nom bornom
kiselinom.Na kraju ih namazati vazelinom.
Isti postupak treba koristili i prilikom trovanja sumpor-dioksidom.
Metilhlorid prouzrokuje glavobolju, smanjuje apetit, izaziva umor mišića, a veće koncentracije mogu
prouzrokovati i smrt. Do dolaska lekara povređenog treba preneti na svež vazduh. Ako je povređeni pri
svesti, treba upotrebiti 3 - 5 g sode bikarbone i glukoze, a ako je u nesvesti ova se sredstva upotrebljavaju
kao klistir.
Ako se u vazduhu nalazi veća količina gasa. a ventilacija nije dobra, treba koristiti gas-masku. Civilne gas-
maske protiv otrova su neefikasne za ovu vrstu fluida. Pojedina rashladna sredstva nadražuju oči, pa pri
radu sa njima treba u potrebiti zaštitne na očare sa nepropusnim okvirima.
U slučaju povrede očiju i kože propisi su isti kao i za amonijak.
Strojarnice moraju imati propisanu ventilaciju, a vazduh se mora menjati najmanje 20 puta u jednom satu.
Od specifične mase pare fluida zavisi smeštaj ventilacionih otvora i ventilatora (za amonijak - gore. a za:
sumpor-dioksid, ugljen- dioksid, metilhlorid i freon22- dole).
Prilikom pražnjenja preplavljenih isparivača i pri punjenju instalacije freonom zabranjuje se zagrevanje
boca. Ako se primeti propuštanje freona treba uključiti venti lator ili otvorit i prozore i vrata radi
provetravanja prostorije.
Pri rukovanju sa rashladnim fluidima obavezno treba koristiti zaštitne rukavice. Tečni rashladni fluid i
sredstvo za podmazivanje, koje se verovatno u njemu nalazi, ne smeju doći u kontakt sa vašom kožom.
Pri zamrzavanju kože od dodira tečnog freona, zamrznuto mesto treba pažljivo trljati sterilnom vatom ili
maramicom dok se ne postigne osetljivost i koža ne pocrveni. Posle uspostavljanja krvotoka i osetljivosti,
znmrznuto mesto se trlja čistim špiritom i postavlja se čisti zavoj. Ako su se na telu pojavili mehurići,
povređeni deo treba pokriti čistim zavojem i povređenog uputiti lekaru.
Oči povređene freonom treba isprati mlazom vode sa česme pod manjim pritiskom, kanuti u oči sterilno
vazelinovo ulje i hitno se obrati ti lekaru.
Ako serviser doživi električni udar, osobe u njegovoj blizini ne bi ga smele dirati sve dok se dovod struje
ne isključi. Potom ga treba brzo lečiti prvom pomoći.
 23. Održavanje rashladnih uređaja

Održavanje obuhvata redovne i periodične servise i preglede.

Svakodnevno se proverava nivo, pritisak i protok ulja u kompresoru i debljina leda na površini ili cevima
isparivača.
Jednom nedeljno se proverava da li instalacija propušta rashladni fluid, kontrolišu se uslovi kondenzacije,
ispušta se vazduh i ulje iz odgovarajućih elemenata.
Mesečni pregled obuhva ta proveru ispravnosti rada automatike i termoizolacionih vrata.
Tromesečno treba podmazati ležišta na elektromotorima I ventilatorima i proveriti zategnutost kaiševa.
Jednom godišnje se obično vrši kompletniji remot, pri kome se otvara kompresor, proverava se ispravnost
usisnih i potisnih ventila, opruga, usisnih fillera, filtera za ulje i u slučaju neispravnosti oštećene elemente
treba zameniti. Ispusti ti ulje iz kartera i zameniti ga. Zameniti zaptivne elemente.
Sa dobošastih kondenzatora skidaju se poklopci, cevi se čiste na odgovarajući način . Sa spoljne strane cevi
atmosferskih kondenzatora skida se kamenac i nečistoća.
Kod evaporativnih kondenza tora otklanja se kamenac, čiste se i podmazuju ventilatori i vodena pumpa.
 Kontrola rada rashladnih uređaja
Od pravilnog rukovanja i povremene kontrole rashladnog procesa zavisi i vek trajanja postavljenog rashlad
nog postrojenja. Redovni i povremeni remnti smanjuju troškove održavanja i mogućnost većih kvarova i
havarija. Veća postrojenja snabdevena su mernim aparatima koji direktno ili indirektno daju informacije o
pojedinim segmentima rashladnog procesa. Preko njih saznajemo temperaturu kondenzacije (merenjem
tempera ture okoline koja hladi kondenzator), pritisak kondenzacije (manometar na potisu), temperaturu
isparavanja (merenjem temperature medijuma koji se hlad i), pritisak isparavanja (manovakuume tar na
usisu), tempera turu pregreva nja na usisu i potisu (termometrima).
Ovi pokazatelji moraju biti u granicama koje propisuje proizvođač.
Temperatura kondenzacije ne zavisi samo od količine i protoka medijuma koji hladi kondenzator, već i od
temperature tog medijuma. Nastoji se da ona bude što niža (5 - 8°C niža od temperature kondenzacije.
zavisno od n ač ina hl ađenja ).
Tempera tura isparavanja treba da bude 5 - 10°C niža od temperature medijuma koji se hladi. Zavisi od
količine toplote koju ispa rivač od uzima, kao i od količine rashladnog fluida koji prolazi kroz regulacioni
organ.
Temperatura pregrevanja na usisu treba da je uvek viša od temperature isparavanja (kod komercijalnih
uređaja do 30°C), čime se sprečava vlažan hod kompresora i povećava stepen odavanja.
Temperatura pregrevanja na potisu treba da bude niža od temperature kondenzacije, i iznosi do 130°C.
Pri sniženju tempera ture isparavanja ili povećanju temperature kondenzacije, smanjuje se koeficijent
korisnog dejstva kompresora, povećava se koli čina pare formirana pri prolazu kroz regulacioni ventil,
povećava se utrošak električne energijei dr.
Vrednosti navedenih parametara koji karakt erišu rad instalacije najčešće se automatski regulišu, ali ako "is
koče" iz propisanih granica treba izvršiti određene intervencije.
Rad kompresora mora biti ravnomeran. Kontroliše se sistem za podmazivanje (provera pritiska manometra
za ulje) i hlađenje kompresora. Usisna strana kompresora mora biti prekrivena injem (ne i sam kompresor).
Kompresor se mora zaustaviti (ukoliko nema zaštitne uređaje) pri: kvaru u sistemu za hlađenje I
podmazivanje, nedozvoljenom povećanju temperature u potisnom cevovodu, povećanju temperature
rashladne vode, povećanju temperature ulja u kućištu i td.
Kompresor se zaustavlja dovođenjem na prazan hod, isključivanjem elektromotora, zaustavljanjem toka
vode za hlađenje itd. Pravovremenom reakcijom odgovornog lica ili automatskim reagovanjem zaštitnog
organa sprečava se oštećenje kompresora (hidraulički udar koji nastaje usled prodiranja tečnog rashladnog
fluida, vlažne pare ili velike količine ulja za podmazivanje u cilindar kompresora).
Ovo se događa usled promene toplotnog opterećenja isparivača, naglog smanjenja pritiska u postrojenju,
usisavanja tečnog rashladnog fluida iz džepova usisnog I potisnog cevovoda i kolektora, nepravilnog
ubrizgavanja tečnog fluida, nepravilne regulacije ekspanzionog ventila ili mehaničke i regulacione
nepravilnosti u kompreso ru.
Pored kompresora, tokom rada treba kontrolisati i ostale elemente. Na kondenzatorima treba proveravati
pro tok i temperaturu vode ili vazduha, ispuštati vazduh i ulje i kontrolisati eventualni prolaz rashladnog
fhiida u vodu. Kod isparivača kontrolisati dotok rashladnog sredstva, ispuštati ulje, održavati čistu
površinu uz redovno otapanje, kao i pravilnu koncentraciju i cirkulaciju rastvora (kod uronjenih isparivača).
Treba kontrolisati i ostale elemente shodno preporukama proizvođača i uslovima rada.