52 UDK 82.09-2 Petar Marjanovié "PUTUJUCE POZORISTE SOPALOVIC" LIUBOMIRA SIMOVICA - NAJBOLJE DELO | SRPSKE DRAMSKE KNJIZEVNOSTI XX STOLECA I Veé od poéetka poslednje godine ovoga veka u anketama j litnim izborima svodi se krajnji ishod protcklog milenijuma u svim oblastima nauke, umetnosti, sporta... Ovaj ogled ima skromnije zahteve, ali zadatak, koji sam sebi postavio bez stvarne potrebe, nije nimalo lak. Reé je 0 izboru najboljeg dela srpske dramske knjiZevnosti napisanom u dvadesetom veku. Razloga za neodluénost bilo je na pretek, ali kolebanja nisu bila posledica podse¢anja na iskustvo Getea da je "mnogo lake splesti venac nego za njega na¢i dostojnu glavu". Mislim da su, tokom dvadesetog stoleéa, srpski dramski pisci napisali dvadesetak dramskih dela koja bi bila znagajna i u vecim knjizevnostima nego Sto je srpska. Verujem da su to, po hronolo’kom redosledu javijanja, ova: Kostana Bori- sava Stankoviéa; Sumnjivo lice, Gospoda ministarka i OzaloSéena porodica Branislava Nusi¢a; Nebeski odred Dorda Lebovica i Aleksandra Obrenovi¢a; Banovié Strahinja Borislava Mihajloviéa Mihiza; Ljubinko i Desanka Alek- sandra Popoviéa; Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihailoviéa; Maratonci trée pocasni krug DuSana Kovatevica; Hasanaginica Ljubomira Simoviéa; Kamen za pod glavu Milice Novkovi¢; Balkanski spijun DuSana Kovateviéa i Putujuce pozoriste Sopalovié Ljubomira Simoviga. Prirodno je da je uzi izbor jos ligniji: to su dela koja svojom sustinom i; aju iz naSe sudbine i mentaliteta (Ko- Stana, Sumnijivo lice i Balkanski Spijun), zatim meni najdraza dela srpske dramske knjizevnosti (Hasanaginica i Banovié Strahinja) i, najzad, polazeci od saznanja da je razum, a ne srce putokaz do istine — opredeljujem se da je najbolja srpska drama dvadesetog stole¢a: Putujuce pozoriste Sopalovié. IL Ljubomir Simovié je jedan od najdarovitijih i najznatajnijih. savremenih srpskih pesnika. Osnovne osobenosti njegove poezije su moralna osetljivost, blagozvutnost i bogatstvo jezika i izuzetan dar humoristitke uobrazilje. Poezija mu je utemeljena na iskustvu narodne i pisane tradicije (legende, mitovi, stari spomenici i zapisi, obiéaji, istorijski podaci), ali je otvorena i za slike savre- menog Zivota. Autor éetiri dramska dela (Hasanaginica - 1973, Cudo u Sarganu g : 3Putujuée pozoriste Sopalovié 53 — 1975, Putujuce pozoriste Sopalovié - 1985, Boj na Kosovu ~ 1989), od koji su prva tri imala izuzetan uspeh kod publike i kritike, Simovié je, uz Aleksandra Popovida i DuSana Kovateviéa obezbedio mesto u trolistu najznagajnijih pisaca srpske dramske knjizevnosti posle Drugog svetskog rata. Cinjenica da je prvo dramsko delo napisao u zrelim godinama, posle pod- sticaja uprave Narodnog pozorista u Beogradu,! ne mora da dovede u sumnju moje saznanje da korene Simovicevih sklonosti za dramsku knjiZevnost i po- zoriste valja traziti u njegovom detinjstvu, koje on sim Zivopisno prikazuje u intervjuu u Politici - 1976 ("Celo moje detinjstvo bilo je jedno veliko pozoriste. Potev od pokladne Bele nedelje, kad smo se maskirali i pred kuéama pevali pesme koje smo ponekad i sami izmiSljali.. Ili leti s fenjerima od tikava, kada je cela ulica postajala jedna fantastiéna scena... A zatim, negde odmah posle rata, medu nama decom pozoriste je postalo velika moda. Scenu smo dobijali razapi- njuci konopac izmedu jedne kajsije i direka od ograde kuée u kojoj smo stanovali. Bili smo sve: i pisci, i glumci, i publika. Tekstovi nisu postojali, izmiéljala se kratka priga, a onda se na samoj sceni improvizovalo, dijalog se spontano odvijao. Trajalo je to dve-tri godine. I bilo zaboravijeno kao svaka igra.”). Za razvoj Simoviéeve naklonosti za pozoriste povoljna okolnost bila je postojanje solidnog profesionalnog pozoriSta u njegovom rodnom gradu, gde je video sva dramska dela koja u mladosti valja videti. Izgleda da je i na studije u Beograd doXao u pravom trenutku (1954) ~ tada je najzanimljivije bilo Beogradsko dramsko pozoriste. Ono je bilo otvoreno prema, tada, savremenom repettoaru (Artur Miler, Tenesi Vilijams, Dzon Osborn), nije imalo otpora prema formalizmu ili nekoj drugoj visti "jeresi" i Sinilo se da je bilo dovoljno kritiéno prema onome Sto ima podrsku zvaniéne ideologije i estetike. Ka- rakteristiéno je, ipak, da je u pristupu teatru imao literarne sklonosti ("Dugo vremena sam, ipak, voleo dramska dela samo da Cita. Postizao sam slobodniji, neposredniji, svoj dodir s delom, s piscem, s likovima. Citajuci, mogao sam da vidim vise nego na sceni2 ... U to vreme najaktuelniji pisci - Jonesko, Beket 1 Moje se pretpostaviti da je neposredni povod Velimiru Lukicu, tadaSnjem upravniku Narodnog pozori8ta, da pozove na saradnju svog druga iz studentskih dana bila Simovigeva radio-drama Kovaé svetog Viaha, emitovana na Radio Beogradu. 2 Mnogi veliki pisci sveta imali su slitan stav. August Strindberg, u raspravi Otvorena pisma intimnom prijatelju (1908-1909) pise: "Ako pisac mote, strogo uzevsi, da bude bez glumca, glumac ne moze bez pisca. Ja nisam video na sceni ni Geteovog Fausta, ni Silerovog Don Karlosa, ni Sckspirovu Buru, ali sam ih video ditajuéi ih. Ima dobrih komada koji ne moraju da budu igrani" (Radanje moderne umetnosti - Drama, priredita Mirjana Mioginovic, Nolit, Beograd 1975, 54). Slitno Simoviéu misli i Stefan Matarme: "Jedino igra zbog svojih kretnji, kao i pantomima, zahteva, kako mi se tini, realan prostor za scenu. Strogo uzevsi, tekst je dovoljan da bise u svesti otiveo komad: svako 6e, potpomognut svojom mnogostrukom liéno8éu, moéi da ga zamisli u sebi samom, Sto je nemoguéno u slugaju pirueta” (Stéphane Mallarmé, Le genre des moderns, Oeuvres completes, Gallimard, Paris 1945, 315).j4 Petar Marjanovié i Sartr — ipak nisu bili ‘moji’ pisci. Mislim da govek nema prava da govori drugima ako nema nade. Volim dela u kojima se oseéaju Zivotni sokovi. Neéu da iskljutujem ni jednu pesnitku ni pozoriinu moguénost."). Dramsku formu doiivljavao je kao moguénost da se poczija izrazava scenski. Scena mu se ukazuje kao novi pesnitki prostor, moguénost za obnavijanje velikog pesnitkog oblika. Smeta mu kad se "dramsko" i "pesni¢ko" upotrebljavaju kao udaljeni i nepomirljivi. Misli da na sceni poczija dobija nova prostranstva i sredstva izrazavanja, i da je to izuzetno privlagno za onoga ko pige. Tu moze da se postigne Sirina, poezija se ostvaruje na nekoliko nivoa i moze da se sluzi raznim jezicima — od jezika uliéne popevke do jezika esejisti¢kog. Simovicevi stavovi o teatru i izraZavanju u dramskoj formi pokazuju otvo- renost oseéajnosti: "Meni je blizak svaki scenski oblik koji je u pozoristu moguéan: od Brehtove Majke hrabrost do Pisma za kraljicu Viktoriju Roberta Vilsona. A ako bih naveo moje uzore, onda bih morao priznati da na mene utiée sve Sto protitam, gledam ili doZivim. Covek i treba da bude izlozen sto veéem broju uticaja, ali je najvadnije Sto on, prema senzibilitetu, ima kao svoj stvaralacki izbor’, Osobeno je i njegovo saznanje da "nema pravog toveka bez prave nesrece i pravog Zivota nema bez prave patnje" i iskustvo "da su nesreéni Ijudi bogatiji i Ijudskiji od sreénih". TL Putujuce pozoriste Sopalovié dramaturski je najvestije napisano Simoviéevo dramsko delo. Mesto radnje je srbijanski grad Uzice. Vreme zbivanja su godine Drugog svetskog rata, a trajanje radnje svedeno je na dvadeset éetiri sata usijanog letnjeg dana, sparne veéeri i noéi, te ranih prepodnevnih sati sutradan. Osnovni sizejni tok postavijen je u svakodnevicu. Simovié smiglja jednostavnu i Zivotno uverljivu prigu, a posebnu paznju poklanja Zivopisnoj karakterizaciji likova. Oni su svrstani u tri osobena kruga: u prvom su okupatori i njihovi saradnici (Majcen, Drobac i Milun), u drugom gradani Uzica (Gina i Blagoje Babié, njihova susetka Simka Adzié, udova artiljerijskog majora, dve akti- vistkinje pokreta otpora, tkatka radnica Dara i Tomanija, i &ctiri gradanke), u treéem su glumci putujuéeg pozoriSta (vod trupe Vasilije Sopalovic, dve glumice, Jelisaveta Protié i Sofija Subotié i glumac Filip Trnavac). Razume se, drama ima i dublji sloj kome je stvarni Zivot samo okvir. Na tom bitnijem nivou reé je o sudbini pozori8ta i glumaca, odnosu umetnicke i stvarnosne istine, i © bavijenju umetnoséu u okolnostima ratnih godina. Radnja poginje saZetom, delotvornom i scenski Zivopisnom ekspozicijom: nasred Rakijske pijace u gradu od Nemaca okupiranom, pred okupljenim kupcima i prolaznicima, putujudi glumei izvode "stilizovanu" scenu iz Raz- bojnika Fridriha Silera, preporuéujuéi public predstavu koju bi trebalo da (iPutujuée pozoriste Sopalovie 35 iavedu te veéeri. U delu uvodne didaskalije pisac je scenu obelezio jasnim znacima rata ("Zidovi prekriveni nematkim objavama, naredbama, proglasima i saopitenjima: BEFEHL! WARNUNG! BEKANNTMACHUNG! VIKTO- RIA! U ponekom dovratku i prozoru vide se crne zastave. Na jednom zidu, upadljiv kukasti krst."). Osnovni dramski sukob, éiji je jedan od nosilaca putujudih glumaca, u dvostrukom vidu je naznagen veé u prvoj sl najpre, sukob glum gradankama Uzica koje misle da te3ke godine rata nisu prikladno vreme za predstave pozorista. U horu ogoréenih Zena ist tkaéka radnica Dara, aktivist pokreta otpora, koja iznosi uverljive razloge protiv prikazivanja najavijene predstave ("Svaki dan hapSenja, racije, streljanja, a vi se ovde igrate pozoristal... je, zatim, sukob sa predstavnicima vlasti: prvo s "najnizim" po pol nom, podnarednikom Gradske straZe (jasno oznatene skromne inteligencije) za kojeg je drveni maé iz rekvizite hladno orugje, a razlika izmedu imena likova iz dramskih dela i liénih imena glumaca — laino predstavljanje. Njegovo ne- razumevanje situacije i recnik kojim se sluZi ("Razlaz! Odstupi! Ruke uvis! O8 ti da kreée%, ili da udrim?") nisu, naravno, samo- posledica "minimuma po- og obrazovanja’, nego i mentaliteta judi na’eg podneblja. Posle hapienja na pijaci, glumci su odvedeni u Predstojnigtvo policije na sasluanje (druga slika). Tu se, kao visi predstavnik vlasti, javlja novi protivnik druzine putujudih glumaca, folksdojéer Majcen, oficir Sicherheits polizei. On nagla’eno postujuéi propise vodi sasluSavanje, ali se iza njegovog formalno besprekornog postupka nasluuje i spremnost da glumce, ako ne poseduju dozvolu za izvodenje predstava s potpisom nematkog vojnog komandanta za Srbiju, uhapsi i poSalje u logor na Banjici. Pose mnogih nesporazuma i sukoba (i glumaca medu sobom, i sa folksdojécrom Majcenom, i uz povremene Mi- lunove nezgrapne komentare), koje histrionski reZira vod trupe Vasilije Sopa- lovié, jer jedini zna da ima tu dozvolu, slika se zavrSava njihovim pustanjem na slobodu. Majstor poenti, Simovié ovaj prizor zavrSava dijalogom koji na kraju ekspozicije ostavija otvorenom raspravu o jednom od suStinskih pitanja kojima se u ovom delu bavi: ima li smisla prikazivati pozori8ne predstave u danima rata (Majcen: "Jeste li videli veSala na Zitnoj pijaci?” Vasilije: "Jesmo. Zakto pitate?” Majcen: "To vam ne smeta?" Vasilije: "Sta?" Majcen: "To da vam na pozornicu pada senka veSala?"). U prve dve slike (ukupno ih ima deset, éetiri u prvom i gest u drugom delu drame, i svaka ima podnaslov koji je saZetak radnje koja se u njoj zbiva), saznaju se bitni podaci o druzini, njenom okruzenju i polaznoj scenskoj situaciji. Ne moie se odluéno tvrditi da je Putujuée pozoriste Sopalovié teatarska trupa posle éijeg dolaska u neko naseljeno mesto domacice sklanjaju rublje s konopca u kuéu, ali u ofima obignog sveta nisu daleko od toga: viasnica kuée u kojoj56 Petar Marjanovie su odseli sklanja od njih kod susetke pribor za jelo od srebra ("dvanaes srebrnih vilju’aka, dvanaes noZeva, dvanaes velikih, i dvanaes malih, katika"). Cak i za provincijsku pozorisnu druzinu, njihov broj - dve glumice i dva glumca — premalen je (zato je ostarela prvakinja Jelisaveta prinudena da tumati i uloge muSkaraca). Oskudica, uve¢ana prilikama, te’ko se moze sakriti: nemaju novea za hranu, poslednjom uStedevinom platili su zakup scenskog prostora, njihovo putesestvije i mali prihodi uslovijavaju sasvim skromnu opremu_predstava, Odnosi u trupi jasni su iz éetiri regenice saslu’anja (Majcen: "Ima vas éetvoro?" Vasilije: *Cetvoro." Majcen: "Jeste li vi mozda braéni parovi?" Filip: "Njih troje jesu, ja sam slobodan covek!"). Repertoarsko opredeljenje (predstavijanje nematkog pisca-klasika) posredno govori 0 Vasilijevoj opreznosti i trezvenoj proceni Sta je u tim okolnostima moguée igrati. Razume se Vasilija ne muée dublji poetsko-filozofski i stvaralatki problemi (osnovna zamisao, teatarsko odivotvorenje) koji su u stvarnom Zivotu muéili njegove najistaknutije kolege na evropskim pozori’nim prostorima. To se vidi u duhovito smi8ljenoj sceni Proba Silerovih "Razbojnika" (Setvtta slika) gde se, kao osnovni problem izvo- denja, istitu teSkoée Jelisavete koja, u ulozi starog grofa, stalno upotrebljava Zenski umesto muskog roda. Biserno mesto ove scene je Vasilijevo tumaéenje ukusa srpske publike, koje valja razumeti u kontekstu saznanja pisca-skeptika i izvrsnog poznavaoca mentaliteta svog naroda ("Naa publika, na¥ narod — sa svojim hajdutkim, ustani¢kim, i slobodarskim tradicijama, ovako nepokoran, nepotkupljiv, ponosan, buntovan — voli da gleda buntovnike kao Sto je Karl Mor! Potomci Obili¢a ne idu u pozoriste zbog umetnosti, nego zbog junastva! Lu crkvu ne dolaze da vide Hrista i Bogorodicu, nego da vide svoje svete kraljeve, i svete ratnike!"). Poslednji deo ove slike osobeno je finale rasprave granice koja postoji izmedu izmedu Zivota i pozori’ta. Pred- stavnici "stare garde" Vasilije Sopalovié i Jelisaveta Protié veruju da pozorigte prestaje na granici koja deli scenu od gledalista (Vasilije: "Ja sam Hamlet samo na sceni, i taéka!" Jelisaveta: "Ja bez te granice ne bih znala gde sam!"), gospodica Sofija Subotié "nada naSeg teatra" je neodluéna ("Nije to jedno od drugog odseéeno ko sabljom!... I da li ta granica uopste postoji?"), dok za "nosioca mnogih nezaboravnih naslovnih uloga" Filipa Trnavea, stvarnost po- stoji samo kao ovaplocenje umetnosti teatra ("Stalno mi neko sedi na glavi sa tom stvarnoS¢ul... Ja u tu stvarnost ne mogu da udem i da u njoj uéestvujem sam! Ja u nju mogu da udem jedino sa celom svojom umetnoéu kojoj pri- padam!"). Vazno je zapaziti da svoj poslednji stav - u raspravi koja se odvija u proznoj formi ~ Filip govori u stihu ("U ovom svetu, u kom pretvaramo ovcu u koZuh, medveda u Subaru, i svinju u dizme, ko éc udiniti, ako neéeé ti, da koguh zableji, da Subara zamumla, i da se cizme oprase?"). To pretapanje proze u stih na dramaturskom planu predstavija prekid osnovnog sizejnog toka, (iticcecscsccoscnPutujuée pozoriste Sopalovié 57 a meduigra (pisana u stihu), kojom se prvi deo drame zavrSava, predstavlja svojevrsni autorski komentar. U toj meduigri glumci putujuée druzine — Vasilije, Jelisaveta, Sofija i Filip — "izlaze" iz likova drame i postaju glumci, zastupnici svoje struke i pozori8ta (isti je odnos i u drugoj meduigri, posle Seste slike, u drugom delu drame, u kojoj se pojavijuje samo Filip Trnavac). Naravno, u obe meduigre vidljivo je pistevo saznanje da je uprkos tome Sto se stvarnost i pozoriste ni po emu ne mogu izjednatiti, pozoriste ono mesto ("vek sazet u dva sata, beskraj na deset kvadrata!") na kom je Ijudsko biée podstaknuto da misli i da se suoéi s istinom sveta i samim sobom. Ako je, a za pisca jeste, pozoriste “drveni mag", izvesno je da je surova, ratna stvarnost "gvozdeni nakovanj" — odnosno da je to niz tamnih regi koje se javljaju u stihovima druge meduigre: zgazen, zgromljen, tlaéen, telitne vojske, cviljenje i plat dece i majki, cm gvozdeni panj (nakovanj), mraéne zemlje, lanci, aZdaja, zmaj, jauci, kuknja- va i pozari. Otuda je kljuéna strofa koju Filip izgovara s isukanim drvenim maéem na zatamnjenoj sceni ("Pokazaéu svetu crn gvozdeni panj: drvenim magem preseéen nakovanj!”) metaforitan piStev odgovor na pitanje da li je pozoriste potrebno Hjudima u tamnim i krvavim vremenima rata3 Tokom radnje, u Zivote putujucih glumaca sve vise se upliéu dogadanja iz Zivotnog okruzenja. U fabuli, to saznajemo iz “izveStaja glasnika" (tu ulogu u petoj slici ima Milun): "koordinator" predstavnistva policije Majcen zabranio 3. Prvoizvodenje drame Putujuce pozoriste Sopalovic pripremano je u Jugoslovenskom dramskom pozoristu od maja do oktobra 1985. godine. U privremenom prekidu proba, 11. avgustaza vreme letnjeg odmora pisac je sa Jelove gore uputio pismo Dejanu Mijatu. U jednom delu pisma podse¢ajudi reditelja na Sofijine reti iz desete, zavrSne slike drame (Sofija: "Dolazi potop, tonu lade, planine i kontinenti A mi ho¢emo da se spasimo potopa penjuéi se na stolice!"). Simovié izlage scensko videnje svoga dela, odnosno svoju osnovau poruku: "...to osecanje s kojim se pred potopom penjemo na stolice is kojim kroz plamen nosimo drvene mateve, da li je to ludost, ili otajanje, ili humor, ili vera? U odgovoru na ovo pitanje krije se moguénost da se ova drama razume i drugatije: kao odgovor na apsurd i na teatar apsurda. Ovo mozda sve vreme podvlatim zato Sto mise tini da podizanje drvenog maéa na elitne vojske za Filipa nije apsurdno. I zato Sto gledan sa Sofijine stolice potop modda zaista izgleda kao mis! Igrati ovu dramu znati popeti se na tu stolicu is nje baciti pogled na potop i svet..." (Ljubomir Simovi¢, Iz pisma Dejanu Mijatu, prilog knjizi Punujuce pozoriste Sopalovié, Biblioteka Sterijinog pozorja, "Savremena srpska drama", Novi Sad 1986, 82). U nekim komentarima ova piteva razmisljanja shvagena su kao savet reditelju da Purujude pozoriste Sopalovi¢ treba postaviti u dubu teatra apsurda. Mijaé je to ne samo predstavom, veéi jednom izjavom wverljivo osporio: "Kod Ljube Simovi¢a najlepSe je to Sto iza svega stavija jedno osta ironitno i sveobubvatno moda. Ono §to imamo kao kulturno naslede a zove se teatar apsurda je dosta precizno. To se, pre svega, vezuje za Beketa, Joneska. Naravno Simovié ne misti bukvalno na tu vrstu pozorista, nego misli na izvornu kategoriju apsurda kao i na to kako ga on dotivijava i kako ga on inate pokazuje u svojoj poeziji. I posto je on jedan od pesnika tog apsurda, velo ga autentiéno doZivijava i sugeri$e. Moram reéi da kada sam radio ovu predstavu nisam se obra¢ao Beketu ili Jonesku, nego sam se obra¢ao Simoviéu i njegovoj poeziji. I nekom pre njih ustanovijenom pojmu apsurda, prisutnom u evropskoj filozofiji". Korak ispred vremena (Sa Dejanom Mijatom razgovarao Mi8ko Kalezié), Duga, Beograd, 14. juni 1986, 16-17.58 Petar Marjanovié je izvodenje predstave Sopaloviéeve trupe, jer su toga popodneva pripadnici pokreta otpdra ubili u Uzicu okruznog naéelnika i njegovu Ijubavnicu. Za to bistvo optuzen je mladi Ijubavnik udovice majora Adzi¢a, skojevac Sekula, i€ (pijanac sa flaSom) i Gina (Zena sa koritom) stanuju koja je u dvorigtu kuée Adziéa, u kojoj su glumci odseli. NeSto ranije, j slici, neposredno posle povratka sa saslusanja, dok je vod trupe Vasilije pokuSavao da okupi glumce za probu, u dvoritu se pojavio surovi batina’ iz policije Drobac, strah i trepet okupiranog grada, odljuGena spodoba —"iza koga ostaju_krvavi tragovi". Na kraju te slike Drobac ée ugledati Sofiju, mladu prvakinju trupe, koja se vraéa s reke. Iznenaden, pa zaprepaséen, batin jen "na prvi pogled". Posledice ovog susreta pokazaée se u sedmoj slici u kojoj - na obali reke, na mesevini, uz puno cveéa, zrikavaca i svitaca — Sofijina lepota probudi u njemu iskru judskosti. U raspletu drame, pozoriste i Zivot jo jednom se surovo preplicu. Kada u devetoj ici, u gradu pred kuéom okruZnog naéelnika, strazari iznose na ulicu leSeve natelnika i njegove Ijubav- nice, pojavijuje se Filip, kojeg taj prizor podseéa na mrtva tela Klitemnestre i Egista iz Euripidove Blektre. On potinje da govori monolog Oresta ("Gledajte ovo delo, grdnu kry, gledajte tu na zemlji leSa dva! Udarac moje desnice ih obori! Za jade je moja plata to!"). To je za folksdojéera Majcena dovoljan dokaz njegove krivice. I ne pokuSavajuci da bezi, Filip gine od kurguma strazara. U zavrSnom prizoru drame, na drumu van grada (deseta slika), glumci nastavijaju svoj put (Vasilije: "Nastavljamo, Sta bismo drugo!") negde u daljinu prema sivom nebu. Poslednje rei koje Guju upucuje im Simka (‘Nek vas Bog &uva!"). A poslednje redi drame, koje ne éuju, takode izgovara udovica majora AdZiéa, obaveStavajuci ih o sudbini batinaSa Dropca. Obesio se na Tatincu, na istu krusku, Euvenu po bogatom rodu, o koju se obesio i Jevrem s Tatinca (koji se u drami pojavijuje kao nevidljivi lik), kad je uo da zloglasni batinas dolazi da ga hapsi. Drobac se obesio Zilom kojom je tukao (simbolika rekvizita je pomalo doslovna, ali delotvorna), dok je u ruci drzao vidovu travu, iako je, prethodnog dana susrevai se s lepotom Sofijinom, i bez te travke progledao. Ovo obavestenje, upuéeno "u vetar", zakljucuje krajnji ishod dogadanja za vreme kratkog boravka pozorigne druzine u Uzicu (mrtvi Filip Trnavac, Dro- bac, navelnik Okruga Domazet i njegova Ijubavnica Anda Karamarkovié; krva- vim tragovima obelezeni Blagoje Babi¢; ponovo, ali se ne zna jo koliko dugo, sreéni Sckula Babié i mlada udovica Simka), koja je, materijalnoj bedi i neodrZanoj predstavi uprkos, ostavila za sobom i nedokuéivi trag pozorigne Cari koja je oduvek bila, i biée, deo njihove misije — i ozarila, makar za trenutak, tamnu stvarnost Zitelja okupiranog provincijskog grada. Jako samo u drugom planu zbivanja, rat je prisutan u Pucujucem pozoristu Sopalovié i utiée na radnju. Pa ipak u jednom sloju drame pisac se pretezno bavi liénim sudbinama i mentalitetom likova, te se dobija utisak da njih nePutujuée pozoriste Sopalovié 59 mogu da izmene nikakve soci ¢ datosti (glumei Zele da odigraju svoju predstavu i u senci veSala; sudbinu Goveka-zveri Dropca odreduje susret s lepom glumicom; Filip Trnavac pona’ao bi se jednako i u mirnodopskom okruzenju; Blagoja do krvavih tragova dovodi praznina Zivijenja i Ijubomora; Ijubavna veza Simke i Sekule nije uslovijena ratnim okruzenjem itd.). Pri tom je vaZno zapaziti da verodostojnost fabule drame nema prvenstveni cilj da doéara doslovno vernu sliku Zivota. Zato Simovié u svoja dramska dela ~ to je njihov osobeni znak - unosi elemente fantastitnog (ukrStajuéi stvarno i nestvarno). U Putujucem pozoristu Sopalovié, nestvarnu pojavu predstavljaju krvavi tragovi koje za sobom ostavlja batina’ Drobac. Posle njegovog zaljub- Fjivanja u Sofiju, lepu "glumicu u Ijubitastom", spoznaji greha i o&i8Genja kroz smrt kao u antitkih likova, krvave tragove preuzima Blagoje, koji svoje ose¢anje manje vrednosti iskazuje tako Sto na silu, uz pomoé rodoljupki iz pokreta otpora i Ijubomorne Gine, o dugokosu lepoticu iz putujuéeg pozorista. Elemente apsurdnog nalazimo u sudbini usamljenog Coveka, glumca Trnavea, ia se EeZnja za bekstvom iz Zivota, koji je za njega ruZan san, ostvaruje kroz teatarsku vizuru. Kao da neke natprirodne sile gone Filipa (koji Zivi iskljucivo u svetu pozoriSnih maStanja i ne razlikuje svet teatra od Zivota) da u stvarnosti opsednuto ponavija zbivanja koja su se nekad dogodila (ili, zato Sto je ret o dramskim delima, koja su se mogla dogoditi). Navodeéi likove ovog dramskog dela, koje je ostavio bez naznake Zanra,4 pisac je uz lik Trnavea dodao i tajnovitu naznaku koja bi trebalo da poveéa uzbudenja u radnji: glumac sa dve maske ispod koje se moda nalazi i treéa. Ovaj nagove8taj podstiée seéanje na deo Andriéevog Razgovora s Gojom: "...kad bi umetnik mogao nekako da objavi svetu svoju pravu lignost i svoje pozvanje, ko bi mu verovao da je to njegova poslednja re&? I kad bi pokazao svoj pravi paso’, ko bi verovao da nema u dzepu sakriven neki treéi? I kad bi skinuo masku, u Zelji da se iskreno nasmeje i Prawo pogleda, bilo bi jo ljudi koji bi ga molili da bude potpuno iskren i i poverljiv, i da zbaci i tu poslednju masku koja toliko ligi na Ijudsko lice’S Moglo bi se pomisliti da je i Filip dan pokreta otpora i da je, mozda, tak ubica naéelnika okruga i njegove Ijubavnice, ali za takvu pretpostavku nema stvarnog pokriéa u delu. Razume se, moze se postaviti i suprotna teza od one koju sam izneo o vanvremenosti Ijudskih sudbina u ovom delu i verovati da u ratnoj stvarnosti, u kojoj vladaju i okupatorski i "revolucionarni" teror ~ uz duhovnu nerazvijenost sredine i osobenosti naciona iz kojeg potite ~ Trnavac plaéa Zivotom pravo da Zivi litnu sudbinu, da ostvari svoj san. 4 Savremeni dramski pisci ¢esto koriste pome¥ane Zanrove, te Zanr pozorisne predstave iskljutivo zavisi od rediteljevog "videnja" pistevog dela. S druge strane, i za publiku naSeg doba nema vise ni negdaSnjeg "horizonta ofekivanja’, ni iznenadenja kada u izvedenoj predstavi vidi neotckivana Zanrovska opredeljenja. Otuda dramski pisci, sve ée8ée, ne navode odrednicu Zanra. 5 Ivo Andrié, Razgovor sa Gojom, Sabrana dela, knjiga X, Beograd 1963, 125-126.60 Petar Marjanovié U delovima rasprave o prva dva Simoviéeva dramska delaS istakao sam da je njegov smisao za humor samosvojan i da je ée8ée govorni nego situacijski. Ostvarujuci ga uz pomoé razudenog jezika, on koristi igre recima, neoéekivane i osobene skupove revi is Trnavac pominj da III, Sirana, Kralja Lira, Fortinbrasa, Gina i Blagoje, kojima se obraéa, imaju za te, za njih nerazumljive, reci, niz sme&nih iskaza (Gina: "Ovoga bi sevap bilo okaditi.” Blagoje: "Bige da se to negde gladno napilo!"), ali pisac moZda i preteruje kada Gina zakljuéuje da je Filip "momen- talni" umesto "mentalni" bolesnik. Kao i kod Luidija Pirandela, u Simoviéevom humoru nema moralisanja, nego mu je prvenstveni cilj da izrazi teskobu Zivljenja svojih tragikomiénih likova. OStroumnost i tamni humor kojim éini smesnim njihov mentalitet, najéeXée se vide u sukobima Gine i Blagoja u kojima se rusi slika koju oni grade o sebi (Blagoje: "Ne pijem ja od besa nego od muke!" Gina: “Te8ko tebi da nadeS razlog za pijenje!" Blagoje: "Nemci su izbili na Volgu, Zenska glavo!" Gina: "Zbog Dajepra se nisi treznio nedelju dana! Ko da imas vodenicu na Dnjeprul..." Blagoje: "Pravice ti mene od blata!" Gina: "Da tebe napravim takvog kaki si, ne treba mi drugi materijal!" Blagoje: "Mozgu! Od toga je i Adam napravijen!"). I tako celoga Zivota, i uvek uz isti slikoviti znak: Blagoje sa fla’om piéa, Gina uz korito. Humor iskazan redima, kao i jezik uopite Simovié koristi u okviru iskustva i pravila klasiéne dramaturgije: u sluZbi dramske prige ikaraktera. (Simka ljubazno do¢ekuje glumce: "Vi se lepo raspakujte i raskomot- ite, kao u rodenoj kuéi! Ja vam sve ostavljam sa punim poverenjem." A kad glumei udu u kuéu, ona se obraéa Gini, susetki iz dvorista: "Gino, mogu li kod tebe da sklonim srebrni escajg?". Kada Jelisaveta, nezadovoljna Sto igra uloge muskaraca, pokuSa da rolu Grofa nametne tumacu mlade Amalije Sofiji, ova zaprepas¢eno obraéa vodi trupe: "A ko bi onda igrao Amaliju’, naita Jelisaveta “naivno” odgovara: "Valjda ima jo Zena u ansamblu!"). Jako se Simovicev humor bitno razlikuje od Nusigevog, oni imaju i zajednigku osobinu: njihovi likovi se ne dele na ismejivate i ismejane, nego je svima pruzena prilika da plasiraju Salu, ili da budu njen predmet. U ovom delu, u éijem je sredistu i teskoba Zivijenja, pisac se opredelio za neoéckivano resenje scenskog prostora. Samo se jedna od deset slika zbiva u zatvorenom prostoru, u sumornoj praznoj kancelariji Predstojnistva policije, dok se ostalih devet deSavaju na otvorenim prostorima celoga grada: éetiri slike u Zivopisnom dvoristu Adziéa, dve na obali reke, te po jedna na pijaci, ulici grada i drumu van grada. Pri tom je u dnevnim scenama svetlo i toplo, a u veéernjim 6 Ljubomir Simovi¢, Drame, pogovor pod naslovom "Drame Ljubomira Simoviéa", BIGZ, Beo- grad 1984, 275-294,Putujuée pozoriste Sopalovié 61 sija pun mesec (u dve slike, osmoj i devetoj, meseca je nestalo i duva vetar). Ljudi i priroda u ovoj Simovi¢evoj tragikomediji retko Zive u saglasnosti. Didaskalije se svode na neophodnu najavu ulazaka i izlazaka likova i uputstva 0 koriséenju rekvizita. Iznenaduje da u sceni osvetnitkog Sanja Sofi nema didaskalija, te se scenske kretnje i radnja prepoznaju kroz oznatavajuéi dijalog. Pominjanje ove Sckspirovske pojedinosti valjalo bi, naravno, shvatiti kao pohvalu piscu. Vrlina dela su i éesti prostori “izmedu redova" koji omo- guéavaju raznovrsna scenska reSenja, dok je metafizi¢nost teme podsticajni izazov da se u nekim scenskim situacijama, koje su van prostorno-vremenske stvarnosti, glumcima omoguéi konkretna radnja, odnosno odredeno, tatno i znakovito scensko zbivanje. Ako se fabula i size shvate u duhu ruskih formalista (fabula je prita svih dogadanja u drami; size predstavija akciona zbivanja na sceni), u Simoviéevoj naizgled jednostavnoj priti medu njima postoje osobene razlike. Pokazaéu to prikazom sudbina pet likova koji se ne javijaju u zbivanjima na sceni, nego samo u fabuli dela, te su delotvorni u razvoju radnje ili karakterizaciji glavnih likova. To su, najpre, nagelnik Okruga Domazet i njegova Ijubavnica Anda Karamarkovié. Njihova sudbina je vazan detalj fabule, koji neposredno utive na razvoj radnje. Zbog "priznanja” da ih je ubio, izgubiée Zivot protagonist drame Filip Trnavac, dok ée stvarni ubica, skojevac Sekula Babié, takode na sceni nevidljivi lik, biti osloboden optuzbe. Tako opisani, poslednji Casovi navelnika Okruga dati su kroz oznagavajucu akciju (Milun: "Okruzni nagelnik klao june izikuée! I tek Sto ga je zaklao, odro ga, rasporio, nago se nad onu d¥igericu, a dode ti onaj i tras! Nagelnik ama ni a! Samo klonu u onu juneéu krv!"), Njegova Ijubavnica koju saradnica pokreta otpora naziva "nematkom kurvom" i "ve8ticom koja je dobila Sto je zasludila", ubijena je u kudi dok se spremala "da ide éerki na babine". Da je Filipa ubilo neshvatanje razlike izmedu Zivota i pozori8ta, odnosno slignost sa Euripidovom Elektrom (u majstorskoj i mavtovitoj pi8éevoj priti), saznajemo iz teksta dela, uz pomoé vode druzine ligno (Vasilije: "Sve Sto se deSavalo ligilo je na scene iz Elektre! Taj natelnik je ubijen dok je klao june, kao i Egist! A Klitemnestru su namamilli da je ubiju pozivajuéi je kod éerke na babine!... Pa i samo to iznodenje leSeva je kao u predstavi! Konéié po konéié... ta prita o Orestu isplela se oko njega kao mreza!"). Osobenosti jo8 dva lika — artiljerijskog majora Adzi¢a i skojevca Babiga — saznaju se kroz iskaze Simke, Majorove udovice i jubavnice skojevea, pa bi ih trebalo primiti s tom usloyno’éu. Major Adzié bio je Zovek ¢eliénog zdravlja, koji ni zimi nije zatvarao prozore spavaée sobe, a "tedovno je spavao bez pidzame". Uzivao je u supruzi i porodiénoj kui ("Posle ruéka sedimo ovde, jedemo kajsije, a on ko8tice sa verande baca u reku"). Mlada udovica senti ovu sliku zadovoljnog i spokojnog Zivota u prirodi vajkanjem da, mozda — nije umela da kuva majoru "onako kako je on voleo", da je osim ptidijeg mleka62 Petar Marjanovié sve imala, ali iskreno priznaje da joj je sve "smrdelo na oficirsku éoju i cizme". Podatak da je ovaj spavaé bez pidZame bio rogonja i da je umro od zapaljenja pluga, jedno je od mnogih pi’éevih grotesknih resenja (ako se kao jedna od osobenosti groteske podrazumeva meSanje komiénog i tragiénog), koje sliko- vito izrazava njegov podsmesljivi duh, Po Simkinom misljenju Sekula je "divan mladié’, “oligenje neznosti® i sigurno da je nepravedno optuzen za dvostruko ubistvo. Razume se, Sekula je Gan pokreta otpora i atentator. To nedvo- smisleno potvrduje uputstvo radnice Dare njegovoj majci ("Pogledaj Sekulinu sobu, spali sve hartije!"). Kada Gina otkrije da je Simkina veza sa njenim sinom otpotela joS za majorova Zivota, udovitino priznanje izgovoreno je sa zanosom (’To se nije desilo... to je procvetalo!"). U poslednjoj slici saznaje se da je toga jutra Sekula puSten iz zatvora (to znadi da nastavija ilegalnu borbu), a Simkina bela muslinska haljina sa crvenim pojasom i cvet bele rade udenut u kosu nagoveStavaju da ¢e se i njegova veza sa udovicom nastaviti. Kao obelezje vremena i Ijudi javlja se i nevidljivi lik kafedzije, koji je glumcima izdao kafanu u zakup, a posle zabrane predstave, nije htco da vrati novac Vasiliju (Vasil "Jedva sam i stvari izvuko"). A kao detalj na tamnom portretu Dropea javija se pomenuti nevidljivi lik - Jevrem s Tatinca. Jezitki iskazi su ostvareni u rasponu od stvarnosne proze do uzvisene misaone poezije. Korene toga raspona tatno je zapazio Jovan Hristié: "Simovié vrlo dobro zna da se umetnost teSko odrite jednom osvojene oblasti, i da drama danas — Cekajudi Godoa je izuzetak koji potvrduje pravilo — moze postati formula stvarnosti samo ako prvo bude slika stvarnosti". Zato se, "sigurno i neusiljeno, Putujuce pozoriste Sopalovié kreée od krajnjeg realizma ka pesnitkoj viziji, gotovo ne primeéujemo trenutak u kome se dramskom piscu pridruzio pesnik".7 Ponekad, delovi dijaloga lite na mudre izreke naroda, a katkad su pronicljivo zapazanje 0 prozimanju Zivotnih i pozorisnih iskustava - monolog Vasilija Sopaloviéa 0 upotrebi scenskih rekvizita, objaSnjen_pri- merom kako srbijanski seljak u mnogim neo¢ekivanim situacijama upotrebljava Sajkaéu. U tom smislu razudenija je sedma slika, éija botanitka osnova prerasta u metaforu. U pogetku te scene, koja se zbiva na obali reke, upla’ena — jer se Drobae pojavljuje iz mraka — lepa kupatica Sofija poginje da glumi, a batinas naivno veruje u njene redi, ne shvatajuci da ona, po seéanju govori tekst uloge travarke iz predstave koju je njena druzina imala na repertoaru. Drobac se postepeno otvara: u njegovim scéanjima na detinjstvo, kao Sto je ono o “venjerima od tikava", ima i pisevih uspomena, ali su "venjeri” i "vidova trava" znaci koji pokazuju neotekivanu Zelju Dropca da promeni svoju zlokobnu rekvizitu — batinaSku volujsku Zilu. U trenutku kada joj priznaje da mu je 7 Jovan Hristi¢, O drami *Putujuée pozoritte Sopalovie" Ljubomira Simoviéa, prilog knjizi Putujuce pozoriste Sopalovi¢, Biblioteka Sterijinog pozorja "Savremena srpska drama", Novi Sad 1986, 87.Putujuée pozoriste Sopalovié 63 "skinula krv sa odiju", ona poginje da ga Zali, a zatim, prelazeci iz glume u Zivot, postavlja mu presudno pitanje ("Zar nisi mogao nista drugo da radi8?"), iznudujuéi odgovor koji otkriva zabludu svojstvenu Simoviéevim likovima: "Mo- gao sam, ali malo je falilo"S Polazeéi od autorovih razmisljanja?, Zoran Milutinovié je doSao i do mo- guéeg odgovora Sta pozoriste Zini u opakim vremenima i gde je granica izmedu teatra i stvarnosti: "Sofijina lepota i gluma u sedmoj slici predstavljaju dra- maturski ekvivalent drvenog mata koji preseca nakovanj, teSku, mugnu stvar- nost nasilja u okupiranom Uzicu. Njeno oruzje je slabo i kthko — Sto se veé u slede¢em trenutku, u susretu sa €obanima i potvrduje — ali ima momenata u kojima deluje. Sofija je uspela da Dropcu predstavi jedan svet, koji se u njemu i oko njega veé bio ugasio, i tu pozorisna moé staje. Granicu koja deli privid od stvarnosti ona je na kratko, privremeno, pomerila prema svetu i udinila da se pozorigna moé ispolji. S druge strane, Filip je tu granicu pokuSao da potpuno ukine, i da ditay stvarni svet pretvori u svoju scenu. Nakovanj mu je surovo uzvratio kaznom koja sledi za neprepoznavanje i nepostovanje granice. Ta granica postoji, inaée ne bismo mogli da prepoznamo postojanje pozorista; ona je pokretna, jer da nije, ne bi bilo moguée pozoristem inter- venisati u svetu"!0 Uprkos smrti dvojice protagonista (Trnavac, Drobac) Putujuce pozoriste Sopalovié ima prepoznatljive osobenosti kruzZne dramaturske strukture koja posredno i nenametljivo otkriva jednu od pi8éevih poruka. Zivot je — ovde umetnitkim sredstvima prikazan u dramskom delu — u mnogo éemu dokaz besmislenosti Ijudskog postojanja i nemoéi Ijudi da se suprotstave istorijskim i dru’tvenim Giniocima, ali se, uprkos svemu, veéno i neumitno nastavija. 8 Zoran Milutinovié tatno zapaza da je sedma slika bitna za poetiku Simoviéeve drame i da je njen tekst u vezi sa pripovetkom Ive Andriéa Aska i vuk. U Andriéevom delu, ovéica Aska uspeva igrom da zadivi vuka-krvnika i spase sebi Zivot, jer su ¢obani stigli na vreme i ubili vuka, koji je pred smrt pokuSao da pobegne, ostavijajuci za sobom krvavi trag. Aska je pokazala da "umetnost ivolja za otporom pobeduje svako zlo, pa i samu smrt. Ali Simovié ne sledi Andri¢a do kraja. U njegovoj drami, glumicu Sofiju (koja je svojom lepotom i glumom spasla od Dropea i sebe i uhapSenog Sckulu) gradani Uzica proglaSavaju batinaSevom naloZnicom i kaénjavaju SiSanjem Kose (uni8tavajuéi ono sto je na njoj najlepSe). Milutinovi¢ zakljuéuje da je u dramama Simoviéa nasilje postojano, a da se menjaju samo njegov obim izastupnici. (Videti o tome opSimnije w knjizi Zorana Milutinoviéa Metateatralnost, Studentski izdavatki centar, Beograd 1994, 108-111.) 9 Podseéajuéi da Sofija i Simka koriste glumu da bi se izvukle iz teSkih situacija, Simovié objasnjava da "to svesno ili nesvesno preplitanje, razdvajanje ili poklapanje stvarnosti i pozorista, to Sto se granica izmedu njih brige, krije, premesta i iznenada se pojavijuje na neogekivanim mestima, to je osnovna “igra ove drame. Ta granica nas deli, premesta nas s jedne svoje strane na drugu, podviati ili dovodi u pitanje ono sto nas omedava 1 odreduje. Jednom regju, ta granica se igra s nama’. (Iz veé navodenog teksta Iz pisma Dejanu Mijaéu, 82.) 10 Zoran Milutinovié, Isto, 116.64 Petar Marjanovié tee Dramska dela Ljubomira Simoviéa mogu se postaviti i u pozorigni prostor Evrope, jer se, kako je taéno zapazio Vladimir Stamenkovié, "vie od drugih savremenih srpskih drama pribliZavaju preoviadujucem Zanru u evropskoj dram- skoj knjiZevnosti XX stoleéa, tragikomediji s gnoseoloskom pretenzijom, s metafizitkom ambicijom, s teZnjom da se prodre u nepoznatu napetost Zivota, da se preko farsinog i grotesknog pokage Sta je u njima apsurdno, sta se podrazumeva pod pojmom egzistencije". U tom kontekstu, kada je ret 0 Pu- tujucem pozoristu Sopalovié, prirodan je zakljucak da je, izrazavajudi éovekovu metafiziéku teskobu, Simovié u ovoj drami - po mom misljenju najznatajnijoj srpskoj drami dvadesetog veka — nadahnuto razmisljao o dometima mo¢i po- zorista u stvarnosti i granicama koje ih dele, dok je, uz pomoé humora punog o€aja, odluéno raskinuo s "nuSi¢evskim modelom kanonske komedije".1 Petar Marjanovié LIUBOMIR SIMOVIC’S "THE STROLLING THEATRE SOPALOVIC" ~ THE BEST SERBIAN DRAMA OF THE TWENTIETH CENTURY Summary In his article Petar Marjanovié analyses, the text of the play Pumjuce pozoriste Sopalovié (The Strolling Theatre Sopalovi¢), written by Ljubomir Simovié, one of the most talented living poets and playwrights in Serbia. The action takes place in a Serbian town of Uzice, during the World War II, and the duration of the plot is reduced to 24 hours. Simovié creates a simple but life convincing story, paying particular attention to the vivid characterisation of the heroes. The characters fall into three particular cathegories: in the first are the invaders and collaborators; in the second — the inhabitants of Uzice, and in the third - the actors of the strolling theater. Logically the text has a deeper layer of meaning framed by the actual events. That more important level is concerned with the destiny of art — theater and the actors, with the relation between artistic truth and reality, and with the meaning of pursuit of art in the time of war. From the drama metaphorically arises writers awareness that in spite the fact that theater and life can not be equated, theater is the place ("a century condensed in two houts, in the immensity of ten square meters") where human beings are confronted with the truth about themselves and the world. It scems that, fundamentally, the play makes two points: that people, especially during dark and bloody times Of war, need theater; and that life ~ as the play demonstrates — goes on inevitably and eternally, even though people are unable to prevent its destruction and stop the perpetuation of violence. 11 Savremena drama I (priredivat i pisac predgovora Vladimir Stamenkovié), Nolit, Beograd 1987, 20.