IZREKE PRVOSTEPENIH SUDSKIH ODLUKA U PARNIČNOM

POSTUPKU

Cilj ovog kratkog pregleda je da pomogne kod formulacije izreka u parničnom postupku, u onim
sporovima u kojim je u sudskoj praksi evidentiran veliki broj odluka ukinutih isključivo zbog nedostataka
u izreci.Prikaz je podeljen prema materijama i osnovnim procesnim institutima koji su zbog velikog broja
ukinutih odluka, u sudskoj praksi ovog suda evidentirani kao "kritični".

I Obligacioni odnosi – uopšte kod novčanih potraživanja:

1) Ako se usvaja tužbeni zahtev u dinarima:
" Usvaja se tužbeni zahtev, pa se OBAVEZUJE tuženi J.J.da na ime (naknade štete, neosnovano stečenog, ispunjenja ugovora i
sl.) isplati tužiocu N.N. iznos od 50.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do
isplate, u roku od 15 dana od prijema presude"

2) Ako se usvaja tužbeni zahtev u dinarskoj protivvrednosti strane valute:

" Usvaja se tužbeni zahtev, pa se OBAVEZUJE tuženi J.J.da na ime … isplati tužiocu N.N. iznos od 50.000 DEM sa domicilnom
kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti prema najpovoljnijem kursu po
kom poslovne banke otkupljuju efektivnu stranu valutu u mestu ispunjenja na dan isplate, u roku od 15 dana od prijema presude"

3) Ako se odbija tužbeni zahtev:

" ODBIJA SE tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi J.J. obaveže da na ime (naknade štete, neosnovano stečenog,
ispunjenja ugovora i sl.) isplati tužiocu N.N. iznos od 50.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od
1.1.2002. godine pa do isplate "

4) Ako se delimično usvaja, a delimično odbija tužbeni zahtev (traženo je 50.000, usvojeno i
odbijeno za po 25.000 i odgovarajuću kamatu):
" I - DELIMIČNO SE USVAJA tužbeni zahtev, pa se OBAVEZUJE tuženi J.J.da na ime (naknade štete, neosnovano stečenog,
ispunjenja ugovora i sl.) isplati tužiocu N.N. iznos od 25.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od
1.1.2002. godine pa do isplate, u roku od 15 dana od prijema presude"
II – Tužbeni zahtev se ODBIJA U DELU kojim je traženo da se tuženi obaveže da osim dosuđenog, isplati tužiocu još 25.000
dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate "

5) Ako se usvaja u celosti za glavnicu, a delimično za kamatu:

" I - DELIMIČNO SE USVAJA tužbeni zahtev, pa se OBAVEZUJE tuženi J.J.da na ime (naknade štete, neosnovano stečenog,
ispunjenja ugovora i sl.) isplati tužiocu N.N. iznos od 50.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od
31.1.2002. godine pa do isplate, u roku od 15 dana od prijema presude"
II – Tužbeni zahtev se ODBIJA U DELU kojim je traženo da se tuženi obaveže da osim dosuđenog, isplati tužiocu i zakonsku
zateznu kamatu na iznos od 50.000 dinara počev od 1.1.2002. godine pa zaključno sa 30.1.2002. godine."

1
 II Obligacioni odnosi – posebno kod naknade nematerijalne štete.

Kod ovih sporova izrekom se mora tačno opredeliti visina naknade kako zbirno, tako i za sve vidove štete
pojedinačno. Obzirom da su u postupku po pravnom leku kod ovih odluka česta preinačenja, celishodno
je sve to razdvojiti na način koji će višem sudu olakšati da na jasan način preinači prvostepenu odluku:

1) Ako je tužbeni zahtev usvojen u celosti:

" Usvaja se tužbeni zahtev, pa se OBAVEZUJE tuženi J.J.da na ime naknade nematerijalne štete isplati tužiocu N.N. ukupan
iznos od 250.000 dinara, i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 50.000 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od
50.000 dinara na ime pretrpljenih i budućih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 100.000 dinara i
na ime pretrpljenih i budućih duševnih bolova zbog telesne naruženosti iznos od 50.000 dinara, sve sa zakonskom zateznom
kamatom počev od 1.1.2002. godine pa do isplate, u roku od 15 dana od prijema presude".

2) Ako je tužbeni zahtev odbijen u celosti:

" ODBIJA SE tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi J.J.da na ime naknade nematerijalne štete isplati tužiocu N.N.
ukupan iznos od 250.000 dinara, i to da isplati na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 50.000 dinara, na ime pretrpljenog
straha iznos od 50.000 dinara, na ime pretrpljenih i budućih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od
100.000 dinara i na ime pretrpljenih i budućih duševnih bolova zbog telesne naruženosti iznos od 50.000 dinara, sve sa
zakonskom zateznom kamatom počev od 1.1.2002. godine pa do isplate".

3) Ako je tužbeni zahtev delimično usvojen, a delimično odbijen:

" I - DELIMIČNO SE USVAJA tužbeni zahtev, pa se OBAVEZUJE tuženi JJ da na ime naknade nematerijalne štete isplati
tužiocu NN ukupan iznos od 125.000 dinara, i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 25.000 dinara, na ime pretrpljenog
straha iznos od 25.000 dinara, na ime pretrpljenih i budućih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od
50.000 dinara i na ime pretrpljenih i budućih duševnih bolova zbog telesne naruženosti iznos od 25.000 dinara, sve sa zakonskom
zateznom kamatom počev od 1.1.2002. godine pa do isplate, u roku od 15 dana od prijema presude.
" II – Tužbeni zahtev se ODBIJA U DELU kojim je traženo da se tuženi, pored dosuđenog, obaveže da na ime naknade
nematerijalne štete isplati tužiocu još 125.000 dinara, i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova da isplati iznos od još 25.000 dinara,
na ime pretrpljenog straha iznos od još 25.000 dinara, na ime pretrpljenih i budućih duševnih bolova zbog umanjenja opšte
životne aktivnosti iznos od još 50.000 dinara i na ime pretrpljenih i budućih duševnih bolova zbog telesne naruženosti iznos od
još 25.000 dinara, kao i za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 125.000 dinara počev od 1.1.2002. godine pa do isplate ."

III Poništaj i utvrđenje ništavosti pravnog posla.

U praksi je zapaženo da se u velikom broju predmeta ne pravi razlika između zahteva za poništaj i
zahteva za utvrđenje ništavosti pravnog posla, i da je to često razlog ukidanja prvostepenih odluka. Radi
se o potpuno različitim vidovima pravne zaštite – različitim sankcijama za nevažeće pravne poslove, i
sasvim drugačijem predmetu spora.

Ništavost je sankcija koja pogađa ništave pravne poslove.

Poništaj je sankcija koja pogađa rušljive poslove.

Zahtev za utvrđenje ništavosti podrazumeva deklarativnu tužbu i deklarativnu presudu, a takav

zahtev, da bi bio osnovan, uvek se mora zasnivati na tvrdnji o postojanju (odn. nepostojanju) činjenica
koje za posledicu imaju ništavost pravnog posla.

Zahtev za poništaj pravnog posla podrazumeva konstitutivnu tužbu i konstitutivnu presudu i takav
zahtev se zasniva na tvrdnji o činjenicama koje određeni pravni posao čine rušljivim.

2
U materijalnopravnom smislu, osnovna razlika jeste da ništav pravni posao ne proizvodi valjano pravno
dejstvo i nije moguća njegova konvalidacija (izuzev kod nedostatka forme manjeg značaja), te sud samo
deklariše njegovu ništavost – dok s druge strane, rušljiv pravni posao proizvodi pravno dejstvo sve do
pravnosnažnosti sudske odluke o poništaju, i podoban je za konvalidaciju, te za slučaj da ne bude
poništen, protekom roka će biti konvalidiran i više se ne može pobijati.

U procesnom smislu, sud po službenoj dužnosti pazi na ništavost ugovora, te stranka ovu okolnost može
isticati i kao činjenični navod, bez određenog zahteva za deklarisanje ništavosti (u kom slučaju sud ovo
razmatra kao prethodno pitanje u okviru celokupnog činjenično-pravnog sklopa), dok na rušljivost sud
vodi računa samo ukoliko je u tom pravcu istaknut određeni zahtev za poništaj posla. S tim u vezi treba
ukazati da je u praksi zapaženo da se često tuženi, kao dužnici, po pravnom poslu pozivaju na činjenicu
da je pravni posao zaključen u zabludi ili pod prinudom i osporavanje zasnivaju na toj tvrdnji (što je
razlog rušljivosti). Međutim, ako tuženi uz tu tvrdnju nije istakao i određen zahtev za poništaj pravnog
posla, suvišno je da sud ispituje okolnost postojanja zablude ili prinude (sem ako se radi o kvalifikovanoj
zabludi, tzv. "zabludi – prepreci" iz čl. 63. ZOO, čija je sankcija ništavost), jer je ugovor i pored zablude,
odnosno prinude valjan sve dok ga sud pravosnažnom odlukom ne poništi.
Neke od mana ugovora mogu dovesti do različitih posledica – npr. poslovna sposobnost, ako je
ograničena ugovor čini rušljivim, dok ga potpuna poslovna nesposobnost čini ništavim. Bitna zabluda čini
ugovor rušljivim, dok ga zabluda – prepreka (čl. 63. ZOO) čini ništavim. O ovom takođe treba voditi
računa. Mada to prevazilazi okvir ovog prikaza, radi potpunije analize celishodno je navesti najvažnije
slučajeve ništavosti I rušljivosti koje poznaje Zakon o obligacionim odnosima, a koji su u praksi najčešći:

Nišavi poslovi:

– opšti razlozi ništavosti:

- ugovori protivni prinudnim propisima, jav. poretku ili dobrim običajima (ako cilj povređenog pravila ne
upućuje na drugu sankciju ili zakon ne propisuje što drugo) – čl. 103. ZOO

– posebni slučajevi ništavosti:

- potpuna poslovna nesposobnost (čl. 56 st. 1 u vezi sa čl. 103)
- ugov. zaključen protivno statutu pravnog lica (čl. 54 st. 1 i 2; čl. 55 st. 4 i 6; pogledati čl. 22)
- manljivost predmeta ugovora- čl. 47 u vezi čl. 49; čl. 50 st. 2;
- manljivost osnova ugovora (kauze) -čl .52; čl. 53 st. 2 i 3
- "zablude-prepreke" (čl. 63. ZOO)
- nedostatak zakonom propisane forme (čl. 70 -pogledati čl. 73)
- zelenaški ugovor (čl. 141 st 1 i 2)
- fiktivni i simulovan ugov. (čl. 66 st. 1; za disimulovan -st. 2 i 3)
- nedopušten uslov (čl. 75 -pogledati čl. 48)
3) Rušljivi poslovi
- ugovor ograničeno poslovno sposobnog lica (čl. 111 u vezi čl. 56 - 58)
- mane volje ugov. strana (čl. 111 u vezi čl. 60 - 65)
- kad je to ovim zakonom ili posebnim propisom odredjeno (npr. prekomerno oštećenje -lezija -
čl. 139 st. 1)

U praksi je zapaženo da sudovi odlučuju i po zahtevima koje tužioci, često iz opreza, nejasno formulišu
tako da glase: "Utvrđuje se da ugovor (bliže označenje) ne proizvodi pravno dejstvo". Ovakvu
formulaciju petituma stranka (naročito kad je zastupa advokat) daje iz "taktičkih" razloga, da bi za slučaj
da se u toku dokaznog postupka pokaže da ne stoje razlozi ništavosti, eventualno "uredila" tužbu i petitum

3
formulisala kao zahtev za poništaj ili čak za raskid, prilagođavajući se toku dokaznog postupka i
istovremeno održavajući rok za pobijanje rušljivog posla tvrdnjom da tužba zapravo nije preinačena, jer je
prvobitno širokim zahtevom konzumirala sve razloge za nevažnost pravnog posla. Tako formulisan
zahtev je nejasan i nedovoljno određen, budući da se iz njega ne vidi sadržina pravne zaštite koja se
tužbom traži, sankcija koja pogađa ugovor (ništavost, poništaj ili čak raskid ugovora – jer i nakon raskida
ugovor više ne proizvodi pravno dejstvo ubuduće), pa se zapravo i ne zna šta je predmet spora. Stoga u
ovim slučajevima treba naložiti uređenje tužbe tako da se na jasan način opredeli sadržina pravne zaštite
čije se izricanje traži. Slede primeri.

1) Izeka u slučaju ništavog pravnog posla treba da glasi:

" Usvaja se tužbeni zahtev, pa se UTVRÐUJE DA JE NIŠTAV ugovor (bliže označenje)".

2) Izeka u slučaju delimično ništavog pravnog posla treba da glasi (ako se delimično usvaja
zahtev, kad je traženo utvrđenje ništavosti celog ugovora):
"I – Delimično se usvaja tužbeni zahtev, pa se UTVRÐUJE DA JE ugovor (bliže označenje) NIŠTAV U DELU kojim je
odredbama čl. 1. i čl. 2. tog ugovora određeno da JJ. za slučaj smrti ustupa NN. pravo svojine na nepokretnosti (bliže označenje).
II – Tužbeni zahtev se ODBIJA U DELU kojim jetraženo da se utvrdi da je isti ugovor ništav i u preostalom delu odredbi čl. 1. i
čl. 2, kojim je određeno da JJ. za slučaj smrti ustupa NN pravo svojine na pokretnim stvarima (bliže označenje) kao i u delu
kojim je traženo utvrđenje ništavosti odredbi čl. 3. zaključno sa čl. 9. tog ugovora".

3) Izeka u slučaju rušljivog pravnog posla treba da glasi:

"Usvaja se tužbeni zahtev, pa se PONIŠTAVA ugovor (bliže označenje)".

IV Kompenzacioni prigovor
Kompenzacioni prigovor je izuzetno procesno sredstvo tuženog koje on u parnici može istaći do
zaključenja glavne rasprave. Isticanjem takvog prigovora i dostavom tužiocu, nastupa litispendencija
povodom onog što je prigovorom istaknuto do visine potraživanja istaknutog tužbom, a za sud nastaje
obaveza da jednovremeno raspravlja i izrekom odluči o kompenzacionom prigovoru.

Od kompenzacionog prigovora, kojim tuženi traži sudsku kompenzaciju, treba razlikovati situaciju u
kojoj on ističe da je usled materijalnopravne kompenzacije potraživanje tužioca prestalo. Ovde se radi o
drugačijem prigovoru, materijalnopravne prirode, kojim se ističe zapravo suprotno - da su oba
potraživanja već prestala. Ovakva dva prigovora ne mogu se kumulirati, jer isticanje kompenzacionog
prigovora podrazumeva da oba potraživanja (po tužbi i po prigovoru) još uvek postoje, dakle da nisu već
prestala prebojem. U ovim slučajevima je celishodno tražiti od tuženog da dopuni navod i precizira da li
ističe kompenzacioni prigovor, ili materijalno pravni prigovor da je obaveza već prestala usled
materijalnopravne kompenzacije (čl. 336. i 337. ZOO).

1) Ako je kompenzacioni prigovor osnovan i po visini jednak od tužbenom zahteva zahtevu

(tužilac je tražio isplatu 100.000 dinara, a tuženi je istakao kompenzacioni prigovor na iznos koji
je jednak utuženom iznosu):
" I – Utvrđuje se:
a) da postoji potraživanje tužioca NN prema tuženom JJ u iznosu od 100.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj
iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate.
b) da postoji potraživanje tuženog JJ prema tužiocu NN u iznosu od 100.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj
iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate.
c) da su ova potraživanja do iznosa od 100.000 dinara prestala međusobnim prebojem.
II - ODBIJA SE tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi JJ obaveže da isplati tužiocu NN iznos od 100.000 dinara sa
zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate."

4
2) Ako je kompenzacioni prigovor osnovan, a po visini manji od tužbenog zahteva (tužilac je
tražio isplatu 100.000 dinara, a tuženi je istakao kompenzacioni prigovor na iznos od 50.000
dinara):
"I – UTVRÐUJE SE:
a) da postoji potraživanje tužioca NN prema tuženom JJ u iznosu od 100.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj
iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate.
b) da postoji potraživanje tuženog JJ prema tužiocu NN u iznosu od 50.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos
počev od 1.1.2002. godine pa do isplate.
c) da su ova potraživanja usled preboja prestala do iznosa od 50.000 dinara.
II – DELIMIČNO SE usvaja tužbeni zahtev i OBAVEZUJE tuženi JJ da isplati tužiocu NN iznos od 50.000 dinara sa zakonskom
zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate."
III – Tužbeni zahtev se ODBIJA U DELU kojim je traženo da se tuženi obaveže da osim dosuđenog, isplati tužiocu još 50.000
dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate".

3) Ako je kompenzacioni prigovor neosnovan, a tužbeni zahtev osnovan (tužilac je tražio isplatu
100.000 dinara,a tuženi istakao kompenzacioni prigovor na iznos od 100.000 dinara):
"I – Utvrđuje se da ne postoji potraživanje tuženog JJ prema tužiocu NN istaknuto prigovorom radi prebijanja u iznosu od
100.000 dinara.
II – Usvaja se tužbeni zahtev, pa se OBAVEZUJE tuženi JJ da isplati tužiocu NN iznos od 100.000 dinara sa zakonskom
zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate."

4) Ako je tužbeni zahtev neosnovan, a kompenzacioni prigovor osnovan ili neosnovan (tužilac je
tražio isplatu 100.000 dinara, a tuženi istakao kompenzacioni prigovor na iznos od 100.000
dinara):
"I – ODBIJA SE tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi JJ obaveže da isplati tužiocu NN iznos od 100.000 dinara sa
zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate.
II – Konstatuje se da je parnica prestala da teče po prigovoru tuženog istaknutom radi prebijanja".

V Kompenzaciona protivtužba
Umesto kompenzacionog prigovora, tuženi u istoj situaciji, može istaći kompenzacionu protivtužbu. U
pogledu njenog dejstva, obaveze suda da jednovremeno raspravlja i odluči i formulacije izreke važi isto
što i za kompenzacioni prigovor (utvrđenje postojanja i preboja, te usvajanje odnosno odbijanje zahteva).

Razlika je jedino u tome što:

1) o kompenzacionoj protivtužbi će sud odlučivati i za slučaj da tužbeni zahtev nije osnovan;

2) predmet spora po kompenzacionoj protivtužbi je potraživanje tuženog u celosti, pa o tom
potraživanju sud odlučuje i u onom delu koji po visini prevazilazi tužbeni zahtev;
3) za razliku od kompenzacionog prigovora, za koji se ne izriče da se "usvaja" ili "odbija", zahtev iz
protivtužbe, nakon konstatacije o postojanju ili nepostojanju potraživanja, treba usvojiti ili odbiti.

5
VI Presuda o zahtevu sa alternativnom obligacijom, presuda sa alternativnim
ovlašćenjem tuženog i presuda o eventualnom zahtevu (3 vste zahteva):
Velike dileme u praksi prvostepenih sudova, koje rezultiraju značajnim brojem ukinutih odluka, izazivaju
alternativne obligacije, alternativno ovlašćenje iz čl. 327. ZPP i eventualni zahtev, jer se između ovih
instituta u praksi često ne pravi razlika.

ZPP ne poznaje alternativnu kumulaciju tužbenih zahteva, te je pogrešno govoriti o "alternativnom

zahtevu", već samo o zahtevu sa alternativnom obligacijom. Takav zahtev, kojim se traži ispunjenje dve
alternativno postavljene obaveze (npr: da tuženi vrati stvar ili plati njenu protivvrednost), mogao bi se
istaći samo kada je u određenom pravnom odnosu u korist tužioca zasnovana alternativna obligacija
upravo takve sadržine. S tim u vezi, u praksi ima mišljenja da se ni tada ne može istaći alternativni
zahtev, već bi tužilac bio dužan da momentom podnošenja tužbe učini izbor i opredeli se za jednu od
alternativa – međutim, čl. 405 st. 1. ZOO govori u prilog suprotnom. Zahtev sa alternativnom obligacijom
bilo bi, npr, moguće postaviti u slučaju iz čl. 403 ZOO, čl. 290. ZOO; čl. 488. ZOO i sl.

Ovakav zahtev sa alternativnom obligacijom treba strogo razlikovati od zahteva sa alternativnim

ovlašćenjem i od eventualne kumulacije zahteva, i ako je iz tužbe nejasno šta se od ovih opcija traži,
nužno je naložiti tužiocu da tužbu uredi i to jasno opredeli – ovo je naročito važno imajući u vidu praksu
velikog broja advokata da uopšte ne razlikuju ove tri vrste zahteva.

I. Presuda po zahtevu sa alternativnom obligacijom. Ovde, dakle, postoji JEDAN tužbeni

zahtev, a ne više zahteva, s tim da je sadržina tog zahteva jedinstvena alternativna obligacija u smislu čl.
403 ZOO ("da vrati ili da plati"). Po prirodi stvari, to bi mogla biti jedino alternativna obligacija kod koje
je pravo izbora na dužniku (vidi čl. 405. ZOO), a ne i ona kod koje je pravo izbora na poveriocu - jer u
ovom drugom slučaju poverilac, kao tužilac, mora učiniti izbor najdocnije u momentu podnošenja tužbe,
te tako i istaći samo jednu, izabranu obligaciju, a u suprotnom je njegova tužba neuredna, upravo stoga
što nije učinio izbor, što je relevantna činjenica koja mora postojati da bi se o zahtevu uopšte moglo
odlučivati (pravo izbora je preobražajno pravo, pravna moć tužioca kao poverioca, koje on mora
upotrebiti kada podnosi tužbu da bi postavio određen zahtev, a usled čega alternativna obligacija postaje
obična obligacija i svodi se na jednu obavezu koju je on izabrao). U praksi ima i mišljenja da se zahtev sa
alternativnom obligacijom može istaći i u slučaju kada je u takvoj obligaciji pravo izbora
na poveriocu, jer je on ovlašćen da to pravo izbora prenese na dužnika ("ko može više, može i manje").

1.) Kada sud nađe da je osnovan zahtev sa alternativnom obligacijom, izreka presude treba da
glasi:
"Usvaja se tužbeni zahtev, pa se obavezuje tuženi JJ da u roku od 15 dana od prijema presude preda tužiocu NN 500 kg brašna tip
500 ili da mu u istom roku isplati 20.000 dinara".

2.) Ako sud nađe da iz spornog materijalnopravnog odnosa ne izvire alternativna obligacija, već
da tužilac ima pravo samo na neku od alternativa, potrebno je delimično usvojiti tužbeni zahtev
(za jednu od alternativno postavljenih obaveza), a u preostalom delu ga odbiti. Izreka presude
tada bi glasila:
"I – Delimično se usvaja tužbeni zahtev, pa se obavezuje tuženi JJ da u roku od 15 dana od prijema presude preda tužiocu NN
500 kg brašna tip 500.
II – Tužbeni zahtev se ODBIJA U DELU kojim je traženo da se tuženi, uz dosuđeno, alternativno obaveže da isplati tužiocu
20.000 dinara".

6
 II. Presuda sa alternativnim ovlašćenjem u smislu čl. 327. ZPP (facultas alternativa):
Alternativno ovlašćenje je izuzetna procesna mogućnost, koju propisuje čl. 327. ZPP. U ovom slučaju
takođe postoji samo JEDAN tužbeni zahtev o kom se raspravlja, s tim da se po dispoziciji tužioca u
izreku unosi i alternativno ovlašćenje tuženog da umesto ispunjenja obaveze na koju se obavezuje
presudom, može isplatiti određeni novčani iznos. O tom novčanom iznosu sud ne raspravlja jer on nije
predmet spora, već ga samo unosi u izreku. Ovako zasnovana obaveza iz sudske presude je ujedno i
procesni (čl. 327 ZPP) i materijalno pravni institut (jer po pravonažnosti ima i dejstvo fakultativne
obaveze iz čl. 409. ZOO).

1.) Kada se usvaja tužbeni zahtev uz koji je istaknuto alternativno ovlašćenje:

"Usvaja se tužbeni zahtev, pa se obavezuje tuženi JJ da preda tužiocu NN 500 kg brašna tip 500 u roku od 15 dana od prijema
presude, koje obaveze se tuženi može osloboditi ako u istom roku tužiocu isplati iznos od 20.000 dinara".

2.) Kada se odbija tužbeni zahtev uz koji je istaknuto alternativno ovlašćenje, tada ne treba
unositi to ovlašćenje, već samo odbiti tužbeni zahtev:
"ODBIJA SE tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi JJ da preda tužiocu NN 500 kg brašna tip 500 ".

III. Presuda po eventualnom zahtevu. Eventualna kumulacija tužbenih zahteva je čisto procesni
institut propisan čl. 188. st. 2. ZPP, i podrazumeva isticanje osnovnog, i eventualnog zahteva. Da bi se po
tako postavljenim zahtevima moglo postupati, nužno je da postoji jedinstvena stvarna nadležnost i ista
vrsta postupka za svaki od njih. Postoje dva vida ovakve kumulacije, tzv. supsidijarna objektivna
kumulacija (eventualna kumulacija zahteva), i tzv. supsidijarna subjektivna kumulacija (eventualna
kumulacija tuženih).

1.) Kada je osnovan osnovni tužbeni zahtev, tada se o eventualnom ne odlučuje:

"Usvaja se tužbeni zahtev, pa se UTVRÐUJE DA JE NIŠTAV ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između JJ i NN i
overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pod R3 br. 1111/02 od 1.1.2002. godine. ".

2.) Kada je kod tzv. supsidijarne objektivne kumulacije neosnovan osnovni tužbeni zahtev, a osnovan
eventualni (osnovnim je traženo utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, a eventualnim
raskid tog ugovora zbog neispunjenja obaveza):
"I - ODBIJA SE osnovni tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen
između JJ i NN i overen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu pod R3 br. 1111/02 od 1.1.2002. godine.
II – Usvaja se eventualni zahtev, pa se usled neispunjenja obaveza RASKIDA ugovor o
doživotnom izdržavanju zaključen između JJ i NN i overen pred Četvrtim opštinskim sudom u
Beogradu pod R3 br. 1111/02 od 1.1.2002. godine".

3.) Kada je kod tzv. supsidijarne subjektivne kumulacije neosnovan osnovni tužbeni zahtev, a
osnovan eventualni (osnovnim je traženo da se obaveže tuženi JJ da isplati tužiocu 5.000 dinara,
a eventualnim traženo da se obaveže tuženi MM da isplati tužiocu 5.000 dinara):
"I - ODBIJA SE osnovni tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi JJ da isplati tužiocu NN iznos od 5.000 dinara sa
zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine do isplate".
II – Usvaja se eventualni zahtev, pa se OBAVEZUJE tuženi MM da isplati tužiocu JJ iznos od 5.000 dinara sa zakonskom
zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine do isplate, u roku od 15 dana od prijema presude."

7
 VII Izlučne i opozicione tužbe:

1.) Izreka presude po izlučnoj tužbi trećeg lica, kojom se usvaja tužbeni zahtev (izvršenje je
određeno popisom, procenom i prodajom pokretne stvari za koju je treće lice u izvršnom
postupku istaklo da je njegova, pa je upućeno na parnicu):
"Utvrđuje se da je motorno vozilo "Golf" reg. br. BG 555-55 sa br. šasije 11111111 i brojem motora 2222222, koje je popisano
dana 1.2.2002. godine na osnovu rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I br. 555/02 od 1.1.2002. godine u izvršnom
predmetu poverioca NN protiv dužnika JJ, u svojini tužioca AA pa je izvršenje na tom vozilu određeno navedenim rešenjem
nedopušteno."

2.) Izreka presude po tužbi trećeg lica koje ističe pravo prvenstvenog namirenja (npr hipotekarni
poverilac ili založni poverilac na pokretnoj stvari čije potraživanje još nije dospelo ističe svoje
založno pravo u odnosu na običnog hirografernog poverioca koji je tražio izvršenje prodajom
založene nepokretnosti, ili treće lice koje ima pravo retencije na pokretnoj stvari ističe svoje
pravo pridržaja i prvenstvenog namirenja iz te stvari – čl. 286. ZOO):
"Utvrđuje se da tužilac AA ima pravo prvenstvenog namirenja na (nepokretnosti, pokretnoj stvari, uz bliže označenje) na kojoj je
određeno izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja iz izvršne isprave (označenje izvršne isprave), rešenjem Četvrtog
opštinskog suda u Beogradu i br. 552/02 od 1.1.2002. godine u izvršnom predmetu poverioca NN protiv dužnika JJ, pa se
izvršenje određeno tim rešenjem proglašava nedopuštenim".

3) Izreka presude po opozicionoj tužbi dužnika, kojom se usvaja tužbeni zahtev, kada je dužnik
nakon pravosnažnosti i izvršnosti izvršne isprave kojom mu je naloženo iseljenje, stekao pravo
koje sprečava izvršenje (npr. bračni drug A je obavezan da preda u sudržavinu nepokretnost
svom bračnom drugu B, a u međuvremenu je okončana i parnica u kojoj je poravnanjem ili
pravosnažnom presudom utvrđeno da je bračni drug A, ovde izvršni dužnik, isključivi vlasnik te
nepokretnosti):
"Usvaja se tužbeni zahtev, pa se PROGLAŠAVA NEDOPUŠTENIM izvršenje određeno
rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I br. 555/02 od 1.2.2002. godine radi predaje u
suposed nepokretnosti (bliže označenje) i isplate troškova izvršnog postupka od 500 dinara".

VIII Paulijanska tužba po ZOO:

Paulijanska tužba je tužba za pobijanje dužnikovih pravnih radnji, i njena svrha je da se poverilac namiri
iz vrednosti imovine koju je dužnik otuđio trećem.

Postoje u osnovi dve vrste takvih tužbi:

 obična paulijanska tužba (čl. 280. ZOO), i

 tužba za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika (koja je aktuelna za trgovinske sudove, jer
isključivo oni postupaju po takvim tužbama).

Treba naglasiti da poverilac ovde ne traži utvrđenje ništavosti raspolaganja dužnika, dakle pravni posao
opstaje, pa je pasivno legitimisano samo treće lice sa kojim je dužnik preduzeo pobijanu pravnu radnju
(dakle nije nužno tužbom obuhvatiti i dužnika).

8
Npr.: dužnik JJ je trećem licu NN, ovde tuženom, poklonio motorno vozilo i tim otuđio jedinu
imovinu veće vrednosti na kojoj bi se poverilac AA mogao namiriti. Izreka po paulijanskoj tužbi
iz čl. 280. ZOO treba da glasi:
" Usvaja se tužbeni zahtev, pa se UTVRÐUJE da je ugovor o poklonu zaključen između JJ i tuženog NN i overen pred Četvrtim
opštinskim sudom u Beogradu pod Ov. br. 5555/02 od 1.1.2002. godine, bez pravnog dejstva prema tužiocu AA u delu koji je
potreban za namirenje njegovog potraživanja od 50.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2000.
pa do isplate, što je tuženi dužan da prizna i da trpi prinudno namirenje tog potraživanja iz vrednosti poklonjene imovine."

IX Hipotekarna tužba

Kod ovih tužbi u praksi su zapaženi razni oblici izreka. U velikom broju slučajeva, stranke (uključujući i
one koje su zastupane od advokata), ne formulišu dobro tužbeni zahtev, tako da on ne sadrži sve nužne
podatke. Treba u tom smislu imati u vidu sledeće:

- Hipotekarna tužba sadrži stvarnopravni, a ne obligaciono pravni zahtev, te je pasivno legitimisan

vlasnik opterećene nepokretnosti, a ne dužnik iz ugovora o zajmu;
- Obzirom da se radi o stvarnopravnom zahtevu na nepokretnosti, smatram da bi za suđenje uvek bio
stvarno nadležan opštinski sud (mada je još uvek je aktuelan stav Vrhovnog suda Srbije po kom je
nadležan Privredni sud kada je hipotekom obezbeđeno potraživanje iz međusobnog privrednog
odnosa).
- Izreka treba da sadrži utvrđenje, ali i kondemnaciju – obavezu vlasnika opterećene nepokretnosti da
trpi namirenje određenog novčanog iznosa, jer je to upravo svrha ove tužbe.
- Izrekom nije potrebno dužnika iz ugovora o zajmu obavezivati da isplati potraživanje - to nije ni
svrha hipotekarne tužbe, jer hipotekarni poverilac ima mogućnost naplate potraživanja upravo
realizacijom svog stvarnog prava na založnoj nepokretnosti.

- U izreci treba da budu navedeni svi elementi koji identifikuju potraživanje i založno pravo – ugovor
o zajmu, rešenje o uknjižbi hipoteke, iznos zajma za koji je tužilac ovlašćen da se prinudno namiri iz
opterećene nepokretnosti i zk podatke opterećene nepokretnosti.

1.) Kada se usvaja tužbeni zahtev u celosti (hipotekarni poverilac traži realizaciju hipoteke
zasnovane na nepokretnosti na kojoj je vlasnik treće lice):
"Usvaja se tužbeni zahtev, pa se UTVRÐUJE da postoji pravo tužioca M.T. da traži prvenstveno namirenje dospelog potraživanja
od 27.000 DEM u dinarskoj protivvrednosti prema najpovoljnijem kursu po kom poslovne banke otkupljuju efektivnu stranu
valutu u mestu plaćanja na dan isplate, zasnovanog ugovorom o zajmu zaključenim 24.11.1998. godine između tužioca kao
zajmodavca i S.J. kao dužnika i obezbeđenog hipotekom uknjiženom po rešenju ovog suda Dn br. 4667/98 od 3.12.1998. godine,
iz vrednosti koja bude ostvarena prodajom založene nepokretnosti - stana (bliže označenje stana, sa ZK podacima), što je tuženi
D. P., kao vlasnik opterećene nepokretnosti, dužan da prizna i da dozvoli takvo namirenje u roku od 15 dana od prijema presude.

2) Kada se delimično usvaja tužbeni zahtev (sud je našao da je jednim delom, za deo kamate,
izvršeno raspolaganje protivno prinudnim propisima i da je ugovor o zajmu, pa i sama založna
izjava s tim u vezi, u tom delu ništava):
"I – Delimično se usvaja tužbeni zahtev, pa se UTVRÐUJE da postoji pravo tužioca M. R. na prvenstveno namirenje dospelog
potraživanja zasnovanog ugovorom o zajmu overenim kod Prvog opštinskog suda u Beogradu Ov br. 1483/98 od 21.8.1998.
godine, zaključenim između tužilaca kao zajmodavaca i tužene kao zajmoprimca i obezbeđenog hipotekom uknjiženom po
rešenju ovog suda Dn 3509/98 od 21.8.1998. godine, i to za iznos glavnice od 32.500 DEM sa domicilnom kamatom na taj
iznos počev od 21.10.1998. godine pa do isplate, kao i za domicilnu kamatu na iznos od 2.000 DEM počev od 21.10.1998.

9
godine do 15.12.1998. godine, sve u dinarskoj protivvrednosti prema najpovoljnijem kursu po kom poslovne banke otkupljuju
efektivnu stranu valutu u mestu plaćanja na dan isplate, i sve iz vrednosti koja bude ostvarena prodajom založene nepokretnosti –
stana (bliže označenje, sa ZK podacima), što je tuženi V.I. dužan da prizna i da dozvoli takvo namirenje u roku od 15 dana od
prijema presude.
II – Tužbeni zahtev se ODBIJA U DELU kojim je traženo da se utvrdi da tužilac ima pravo i na prvenstveno namirenje
potraživanja zasnovanog istim ugovorom o zajmu i obezbeđenog istom hipotekom, u iznosu od još 14.800 DEM u dinarskoj
protivvrednosti sa kamatom na taj iznos počev od 21.10.1998. godine pa do isplate, te da se tuženi obaveže da namirenje i u tom
delu dozvoli."

X Međupresuda

Međupresuda (čl. 330 ZPP) predstavlja procesnu mogućnost suda da odluči samo o osnovu zahteva, kada
za to ima dovoljno činjenične građe utvrđene u dokaznom postupku. Ovakva odluka je moguća samo
kada iz činjenične građe proizilazi da postoji osnov zahteva, a u suprotnom nema mesta međupresudi, već
presudi kojom se odbija tužbeni zahtev. Ovakvu procesnu mogućnost treba koristiti, u cilju
ekonomičnosti, kada je sud raspravio sva pitanja koja se tiču osnova, te predstoji izvođenje skupih dokaza
na okolnost visine zahteva (npr. veštačenje).

Imajući u vidu da sudska praksa tretira prigovor zastarelosti kao novu činjenicu koja se može isticati u
žalbenom postupku pred redovnim sudom, to u situaciji kada je potraživanje očigledno zastarelo ali tuženi
nije isticao prigovor zastarelosti, međupresuda predstavlja dobar način da se pre upuštanja u skupa
veštačenja, tuženi koji taktizira natera da takav prigovor istakne, ili da konačno izgubi pravo na njega –
jer ga nakon pravosnažnosti međupresude više ne može isticati, budući da se zastarelost tiče samog
osnova, a ne visine potraživanja.

Postoji više načina na koji se u praksi formuliše izreka međupresude, a ovde će biti navedena dva
prihvatljiva:

Prvi primer:
“I – Tuženi je u osnovu dužan da naknadi tužiocu štetu pričinjenu 1.1.2002. uzrokovanu tako što .. (sledi kratko navođenje bitnih
činjenica na kojima tužilac zasniva svoj zahtev i kojima se identifikuje činjenično – pravni osnov zahteva).
II – Do pravnosnažnosti ove presude zastaje se sa raspravljanjem o visini tužbenog zahteva.
III – O visini tužbenog zahteva i troškovima parničnog postupka biće odlučeno konačnom presudom.”

Drugi primer:
"I – Utvrđuje se da u osnovu postoji obaveza tuženog da naknadi štetu tužiocu po osnovu štetnog događaja…(sledi kratko
navođenje bitnih činjenica na kojima tužilac zasniva svoj zahtev i kojima se identifikuje činjenično – pravni osnov zahteva).
II – Do pravnosnažnosti ove presude zastaje se sa raspravljanjem o visini tužbenog zahteva.
III – O visini tužbenog zahteva i troškovima parničnog postupka biće odlučeno konačnom presudom.”

XI Odluke po prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne

isprave
10
Kod formulisanja izreke u ovakvim predmetima nužno je, pre svega, imati u vidu kakve se odluke
prethodno donose u izvršnom postupku. U postupku izvršenja na osnovu verodostojne isprave (čl. 54.
ZIP), na predlog poverioca sud donosi rešenje koje sadrži dva stava, koji glase:

1) OBAVEZUJE SE dužnik da u roku od 8 dana (u meničnim i čekovnim stvarima 3 dana) izmiri

određeno novčano potraživanje i troškove postupka poveriocu,
2) ODREÐUJE SE prinudno izvršenje te obaveze (navođenjem sredstva i predmeta izvršenja).

Kada dužnik izjavi prigovor, izvršni sud STAVLJA VAN SNAGE svoje rešenje u delu kojim je
određeno izvršenje, dok se o obavezujućem delu tog rešenja dalje odlučuje u pranici, po pravilima koja
važe za prigovor protiv platnog naloga – IZUZETNO, kada je rešenje o izvršenju doneo stvarno
nenadležni sud (npr trgovinski sud), izvršni sud će U CELOSTI staviti rešenje o izvršenju (dakle, i u
obavezujućem delu) i spis ustupiti nadležnom redovnom sudu, u kom slučaju se izreka dalje u svemu
formuliše kao po redovnoj tužbi. Ovde treba naglasiti da:

- ne može se doneti presuda zbog izostanka, budući da je tuženi već prigovorom u izvršnom postupku
osporio tužbeni zahtev;

- ne može se doneti presuda na osnovu priznanja, jer kad tuženi izjavi da "priznaje" tužbeni zahtev, u
ovom postupku se smatra da je odustao od prigovora (čl. 456 st. 2. ZPP), u kom slučaju se odlučuje
rešenjem (izuzetak je slučaj kada je rešenje doneo stvarno nenadležan sud pa je pre ustupanja spisa
nadležnom sudu u celosti stavio van snage rešenje o izvršenju).

- ako tužilac u parnici preinači tužbu tako da menja identitet zahteva, dozvola preinačenja ujedno
podrazumeva i ukidanje rešenja o izvršenju u obavezujućem delu.

1.) Kada tuženi odustane od prigovora (ili izjavi da "priznaje" tužbeni zahtev), sud donosi rešenje
koje glasi (čl. 456. st. 2. ZPP):
" I - Rešenje o izvršenju ovog suda (oznaka rešenja) OSTAJE NA SNAZI u pobijanom delu kojim je tuženi obavezan da isplati
tužiocu 5.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate i da mu naknadi
troškove izvršnog postupka u iznosu od 300 dinara.
II – OBAVEZUJE SE tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 1.200 dinara, u roku od 8 dana od
prijema rešenja."

2.) Kada tužilac povuče tužbu (čl. 456. st. 1. ZPP), sud donosi rešenje koje glasi:
" I - Rešenje o izvršenju ovog suda (oznaka rešenja) UKIDA SE u pobijanom delu kojim
je tuženi obavezan da isplati tužiocu 5.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos
počev od 1.1.2002. godine pa do isplate i da mu naknadi troškove izvršnog postupka od 300
dinara, usled povlačenja tužbe.
II – OBAVEZUJE SE tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 1.200 dinara, u roku od 8 dana od
prijema rešenja."

3.) Kada sud nađe da je prigovor osnovan (čl. 451. st. 4), donosi presudu koja glasi:
" I - Rešenje o izvršenju ovog suda (oznaka rešenja) UKIDA SE u celosti, i ODBIJA SE tužbeni zahtev kojim je traženo da se
tuženi obaveže da isplati tužiocu 5.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do
isplate i da mu naknadi troškove izvršnog postupka od 300 dinara.
II – OBAVEZUJE SE tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 1.200 dinara, u roku od 8 dana od
prijema rešenja."

4.) Kada sud nađe da je prigovor neosnovan (čl. 451. st. 4) donosi presudu koja glasi:
"I - Rešenje o izvršenju ovog suda (oznaka rešenja) ODRŽAVA SE NA SNAZI u pobijanom delu kojim je tuženi obavezan da

11
isplati tužiocu iznos od 5.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate i da
mu naknadi troškove izvršnog postupka od 300 dinara.
II – OBAVEZUJE SE tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 1.200 dinara, u roku od 8 dana od
prijema rešenja."

5.) Kada je prigovor delimično osnovan, delimično neosnovan, u delu je tuženi odustao od
prigovora o u delu tužilac povukao tužbu (prigovor je neosnovan za 2.000 dinara spp, osnovan za
1.000 dinara spp, za 500 dinara spp je tuženi odustao od prigovora, a za 250 dinara spp tužilac
povukao tužbu)– sud presudom izriče:
"I - Rešenje o izvršenju ovog suda (oznaka rešenja) ODRŽAVA SE NA SNAZI u delu kojim je tuženi obavezan da isplati
tužiocu iznos od 2.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate.
II - Rešenje o izvršenju ovog suda (oznaka rešenja) UKIDA SE U DELU kojim je tuženi obavezan da isplati tužiocu iznos od još
1.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine, i u tom delu se ODBIJA tužbeni zahtev.
III - Rešenje o izvršenju ovog suda (oznaka rešenja) OSTAJE NA SNAZI u delu kojim je tuženi obavezan da isplati tužiocu još
500 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate i da mu naknadi troškove
izvršnog postupka u iznosu od 300 dinara.
IV - Rešenje o izvršenju ovog suda (oznaka rešenja) UKIDA SE U DELU kojim je tuženi obavezan da isplati tužiocu još 250
dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 1.1.2002. godine pa do isplate, usled povlačenja tužbe.
V – Isto rešenje se UKIDA u delu kojim je tuženi obavezan da isplati tužiocu 300 dinara na ime troškova izvršnog postupka, i
OBAVEZUJE SE tuženi da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 1.500 dinara, u roku od 8 dana od prijema presude."

Predsednik odeljenja sudske prakse

sudija Miloš Milošević

12