The meeting was scheduled to start in 10 hours.

Still, Brianna
Cromwell had taken a seat at the conference table 30 minutes earlier.
She did it because, as usual, she needed to have the upper hand ahead of
confronting her boss, Rip Danner. Whenever she could, she tried to
avoid coming to the meeting after him, just as she was careful that Rip
Danner didn't surprise her by coming to her office unannounced or
accidentally meeting her in the hallway.
She knew she was 15 years old, and she was just as much in love
with him. Despite the longevity, intensity, and tenacity of Brianna's
feelings, Rip Danner never thought she was in love with him. Since he
met her when she was only 13, he never treated her as a woman, as a
person with whom, by all circumstances, he could have made a love
affair.
By the time Brianna started falling in love with Rip, he was 27.
Considerably older, he treated Brianna like a child. He bought her candy
whenever he came to her parents' house, which he often did. He talked
to her about the school, about music, about plans for the future, setting
himself up as an older brother, not like a guy in his prime, who, by his
gentle treatment, inadvertently made her love him.
All these years, Rip Danner, compared to Brianna, has not stopped
playing a caring family friend. He still treated her patronizingly,
completely neglecting the fact that she grew up, graduated from
university, got a job and became an independent person in everything.
He never once looked at her as a woman, nor did he compliment
her on her appearance. When he accepted her application to take a job
at the Alistair Danner Cultural Centre, where he was director, he made it
clear to everyone that she was the daughter of his longtime friends who,
due to her personal and professional qualifications, deserved to be
treated with the utmost respect.
And he treated her with respect, which is why Brianna suffered
quietly. It also happened to fill with anger, too, when Rip would treat her
too facelessly, if he failed to smile at her or say something nice to her. She
wondered why he kept so distant towards her. What if it was it

~2~
 prevented, as it used to be, to talk carelessly and unreasslessly to her, to
smile at her and shower her with praise?
Brianna hoped her relationship with Rip could change after her
parents moved to the UK. However, shortly after the event, Rip forged a
love affair with Tracy Hudson, an energetic and intrusive blonde he also
employed at the Cultural Centre. Brianna took it very hard that Rip
intended her mistress to serve as head of the public relations
department where she worked. So, she found herself in a position to
take orders from a woman she felt great jealousy, whom she envied.
To make matters worse for Brian, it turned out that Tracy did not
have the proper qualifications or the necessary qualities to handle the
service manager's job. Brianna did most of her tasks. She was familiar to
everyone, including Rip himself. Nevertheless, he persistently held her
as manager, not allowing anyone to challenge her status.
Brianna attributed Rip's unprofessional and almost pointless
behavior to his great love for Tracy. Because he did not apply to a man
who abused his high office, nor that his father was the founder of the
Center he ran. On the contrary, he was very flexible and ready to listen
to everyone, give everyone a chance, and listen to any criticism.
Tracy was the only one who was on the forbidden subject, the only
thing he did not want to talk about was her, only she was exempt from bad
comments.
Brianna could barely stand the fact that she was accounting for
Tracy Hudson, Rip's mistress, the woman he loved. That she was doing
her jobs and thereby maintaining the position she was in.
In general, she had a hard time spending a lot of time with this
woman every day, listening to her stories about Rip, about their love,
about the way they spent their time. It all made her suffer, but also to
burn with jealousy.
Thanks to her inheriting her father's ability to conceal her feelings,
Brianna never raised suspicions. No one thought she loved Rip or hated
Tracy Hudson. On the contrary, her colleagues thought of her as a cold
and rigid person, a real English woman, which she was, according to her
father.
Men avoided courting her, not only because Rip warned them that she
was under his protection, but also because they did not consider her to
be the one who was able to love or experience passion. Those who knew

~3~
her father had the title of Duke of Kendall attributed her restrained
behaviors to aristocratic arrogance.
None of them had any idea what kind of fire was burning in
Brianna, how much the love she felt for Rip, the love she felt for Rip, the
love that strengthened over time, gained strength and maturity. And no
one could have guessed that on the eve of arriving at work, she had a
serious conversation with herself to maintain calm in dealing with Rip,
as well as Tracy Hudson.
Brianna reminded herself every morning that Rip did not have to
love her back, that he didn't have to feel the same way she did. She also
warned herself that Tracy Hudson was not to blame for Rip's love for
her, for being happy with him.
And that morning, as she sat at the desk waiting for the start of the
meeting, she tried to rationalize her relationship with Rip. He was her
principal, as well as a longtime friend of her parents. He worked closely
with her mother, a retired opera singer, and had a deep respect for her
father. After her parents left Sydney, he continued to care for her in his
own way, distant from afar.
Brianna knew that Rip’s parents had asked him to look after her
since she refused to move to London with them. Rip kept his promise,
but in a way that Brianna did not like at all, which, day after day, made
them more and more strangers, bringing their relationship down to an
official level.
Brianna had nothing personal to do with Rip anymore. He never
came to her house again, nor did he talk to her about personal matters.
Occasionally, he would ask for some official information and
occasionally ask her if she was okay and needed anything.
The rest of the time, he avoided her.
That is the kind of behavior Rip was causing Brianna pain. She
suffered, quietly, in her own way, full of desire for Rip to pay attention
to her, to smile at her, to tell her something beautiful, and even to notice
her as a woman. Because she was a beautiful woman, though not as
attractive and conspicuous as Tracy Hudson was. Given the importance
of the meeting, which she came to attend, Brianna dressed up very
carefully that day. She wore a woolly muslin dress, combined with a
leather belt that highlighted her waist and knee-length boots. She
applied a thin layer of make-up to her face in warm, brownish colors,

~4~
which fit tediously with her flat, semi-long hazelnut hair. She seemed
very refined and classy, as someone who had his own style, who
successfully resisted fashion trends.
Unlike Brianna, prone to pointing out her body's attributes, Tracy
Hudson arrived for a meeting in a costume that in millimeter followed
the lines of her slender body. She spread the intense smell of expensive
perfume around her. She was overstated with make-up. As expected,
she radiated confidence, her movements were energetic, and her speech
was intemperately loud.
She wanted to attract attention, and she succeeded. Brianna was
immensely amazed that Tracey Hudson enjoyed the views of her
colleagues, in admiration that they unsuccessfully concealed. She
wondered how to rip's respect was not enough for her. How come she
did not want to be just for him.
The only man in the collective to resist Tracy's intrusive beauty was
Dennis Richardson, the artistic director, Rip's closest associate. Dennis
cultivated an open hostility towards Tracy, mainly because he had a
clear overview of her professional shortcomings, as well as her
unskilled attempts to make them. Brianna often wondered if Dennis had
spoken frankly to Rip about his mistress or if they had an agreement
not to mention her, at least not in a negative context. Dennis
Richardson, of course, could have played the role of the voice of reason
in Rip's life if Rip had not, in Brianna's opinion, been so blindly in love
with Tracy Hudson, that he threatened his authority by attaching too
much importance to her, allowing her to act like she was the most
important person not only in his life, but also in the Cultural Centre
itself.

***

Svi pozvani na sastanak su sedeli na svojim mestima, kada je Rip

ušao u prostoriju. Po običaju, Brijana je sela na najudaljeniju stolicu, da
bi u što manjoj meri osetila uticaj Ripove blizine.
Oduvek je burno reagovala na njega. Na njegovu gorostasnu pojavu,
na boju glasa, na pokrete, na retke osmehe. Smatrala da je za
najprivlačnijeg muškarca na svetu, iako bi retko koja žena pomislila za
njega da je zgodan.

~5~
 Rip Dener je bio izrazito krupan, sa desetak suvišnih kilograma,
koncentrisanih u predelu stomaka. Već proseda kosa mu je uvek bila
neuredna. kao i brada koju je puštao više zbog nemarnosti, nego zbog
imidža. Nosio je sportsku odeću, farmerice i košulje od flanela, uz
obavezni prsluk. Odela je oblačio u specijalnim prilikama, i videlo se da
se nije dobro osećao u njima.
Izgled Ripa Denera je otkrivao njegovu hedonističku prirodu,
sklonost ka dobroj hrani, ka ležernosti i udobnosti, ka neformalnosti.
Njegove oči boje dima su otkrivale inteligenciju, sigurnost, ali i
emotivnost. Najveći kvaliteti Ripa Denera odnosili su se na njegovo
poznavanje klasične muzike, na istančani ukus, umetnički potencijal,
kao i na sposobnost da, kao direktor Kulturnog Centra, ostvari sve svoje
vizionarske planove.
Osnovna delatnost Centra odnosila se na aktivnosti velikog
simfonijskog orkestra, koji je bio veoma cenjen u čitavoj Australiji, ali i
šire. Iako je orkestar osnovao Ripov otac, Alister Dener, po kome je
Centar i dobio ime, Rip je bio taj koji je osmislio njegovu strukturu, koji
se izborio za najkvalitetnije instrumente, koji se trudio da repertoar
bude atraktivan za najširu publiku, a ne samo za poznavaoce klasične
muzike.
Rezultat Ripovog truda ogledao se u rasprodatim koncertima, u
medijskoj pažnji, u pozivima na gostovanja. Svi su bili zadovoljni
njegovim rukovođenjem, a najviše sami muzičari, članovi orkestra, koji
ni o čemu nisu morali da brinu, sem o uvežbanosti, o negovanju talenta.
Rip je otvorio sastanak sa nekoliko pozdravnih rečenica. Obavestio
je prisutne kolege o redovnim aktivnostima Centra, da bi potom prešao
na tačku dnevnog reda, zbog koje je i sazvao sastanak.
- Kao što je svima već poznato, kroz tri meseca se navršava deset
godina od smrti mog oca, Alistera Denera, osnivača ovog Centra i prvog
dirigenta orkestra. Prethodne nedelje sam vas zamolio da razmislite o
tome na koji način bi mogli da obeležimo taj jubilej. Sada sam nestrpljiv da
čujem vaše predloge. Izvolite!
Prvi se oglasio Denis Ričardson, sa zanimljivim predlogom, ali
pritom nedovoljno atraktivnim da bi naveo Ripa da se ozbiljno
zainteresuje za njega. Trejsi je takođe imala pripremljen predlog o
proslavi jubileja, koji se ticao snimanja dokumentarnog filma o radu
Centra, filma u kome bi ona bila narator, ali i najslikanije lice.

~6~
 Još nekoliko predloga prisutnih članova kolektiva su uzeti u
razmatranje, ali se videlo da Rip njima nije bio oduševljen.
S obzirom na to da se nikada nije nametala, da nikada sebe i svoje
ideje nije isticala u prvi plan, Brijana je poslednja dobila reč.
- Iz veoma pouzdanih izvora sam dobila informaciju da čuveni
dirigent, Silijan Maršal, boravi u Sidneju, da je iznajmio hotelski
apartman na neodređeno vreme. Dobro mi je poznato da se povukao, da
je prestao da radi, ali mi je takođe poznato da je on nekada sarađivao sa
gospodinom Denerom, da ih vezuju lepe uspomene. Predlažem, dakle,
da pokušamo da navedemo Silijana Maršala da diriguje orkestrom, čiji
bi koncert predstavljao centralni deo proslave.
Za stolom je zavladao žamor, žamor neodobravanja i neverice u
mogućnost da se ta ideja realizuje. Jer, svi su bili upoznati najpre sa
ekscentričnošću poznatog dirigenta, a potom i sa činjenicom da se
povukao sa scene, da je izbegavao pojavljivanje u javnosti, kao i
kontakte sa ljudima iz sveta muzike.
- Molim vas! - uzviknuo je Rip, prekidajući žamor. - Priznajem da
mi ne bi bilo ništa draže od angažovanja Silijana Maršala za proslavu
jubileja. Otac ga je veoma cenio, a i svima nama je poznato da je vladao
najprestižnijim koncertnim dvoranama u preko 40 zemalja širom sveta.
Angažovanje Silijana Maršala nije samo stvar prestiža, već hrabrosti i
dobrog ukusa. U tom smislu maksimalno podržavam tvoj predlog,
Brijana. Samo, moram da priznam da nisam siguran da li smo u stanju
da ga realizujemo. Kako ćemo, pre svega, da dopremo do Silijana?
Koliko mi je poznato, on odbija da se sretne sa svima koji pretenduju da
razgovaraju o njemu, kao muzičaru.
- Tačno - potvrdila je Brijana. - Silijan Maršal se u hotel prijavio
pod lažnim imenom. Njega je, pukom slučajnošću, prepoznao
recepcionar, koji je moj dobar prijatelj. On bi nam pomogao da
ostvarimo kontakt sa Silijanom Maršalom. Palo mi je na pamet da bi
mogli da mu napišemo pismo, u kome bismo mu predložili da prihvati
da diriguje orkestrom na dan jubileja, i da taj koncert promoviše kao
svoj oproštajni. Koliko mi je poznato, on se povukao iznenada, bez
zvaničnog obelezavanja zavrsetka karijere.
- Oproštajni koncert... - ponovio je Rip, dok su svi oko njega
saglasno klimali glavama. - To je odlična ideja koja bi privukla
neverovatnu pažnju javnosti, i koja bi ovom jubileju dala dodatnu

~7~
dimenziju. Bravo, Brijana! - pohvalio ju je. - Da li prihvataš da sama
napišeš to pismo?
- Već sam ga napisala. Evo... - Brijana je poslala ka Ripu pismo,
koje je on odmah zainteresovano počeo da čita.
- Hajde da završimo za danas! - predložio je, ustajući od stola.
Očigledno je da ćemo, veoma brzo, biti u situaciji da dobijemo odgovor
od Silijana Maršala. Znamo gde se nalazi, a imamo i pismo za njega.
Pretpostavljam da bismo već kroz dva, ili tri dana, mogli da znamo na
čemu smo, po pitanju Brijaninog predloga. Ako se on pokaže kao
nemoguć za realizovanje, sastaćemo se ponovo, da bi razmotrili neke
druge ideje. Do tada prijatno, kolege! - objavio je Rip, nakon čega je
napustio prostoriju.
Trejsi Hadson je, prema očekivanju, potrčala za njim, ne propustivši
da, u hodu, uputi Brijani besan pogled, kojim joj je stavila do znanja da
nije srećna zbog činjenice da ju je, svojim neobičnim predlogom,
zasenila na sastanku.

***

Svega dvadesetak minuta kasnije, Rip se pojavio na vratima

Brijanine kancelarije. Uvek je tako postupao kada je želeo da je obavesti
o nečemu. Nikada nije tražio da ona dođe do njega, na šta bi, kao
rukovodilac, imao pravo.
- Brijana... - oslovio ju je, uputivši joj brz osmeh. - Meni je, više
nego svima ovde, poznato koliko si dobra u svom poslu, koliko se
razumeš u muziku, u ono što ona proizvodi u ljudima. Uprkos tome,
polazi ti za rukom da me, s vremena na vreme, iznenadiš. Takav je slučaj
sa ovim pismom. Maestralno si ga napisala. Taktično, nenametljivo,
stručno. Da sam na mestu Silijana Maršala, najozbiljnije bih ga uzeo u
obzir.
- Nadam se da će tako i da bude. Sedi, Rip! - pokazala mu je rukom
na stolicu, nijednim gestom ne otkrivajući svoju žensku ustreptalost. -
Hoćeš li da naručim da nam donesu kafu?
- Ne, hvala ti. I hvala ti na pismu. Vidim da si se potrudila oko
njega, u svakom smislu. Posebno si bila ubedljiva u opisivanju Silijanove
virtuoznosti. Pretpostavljam da ti je od velike pomoći bilo to što si
prisustvovala koncertima orkestara, kojima je on dirigovao?

~8~
 - Tačno. Bar desetak puta sam imala čast da posmatram Silijana
Maršala na delu, i to širom sveta. Međutim, najjače utiske nosim iz
Njujorka, gde sam ga posmatrala prvi put. Roditelji su me odveli na
koncert Njujorške filharmonije, kao poklon za završetak muzičke škole.
Bio je to nezaboravan koncert, na kome je centralna figura bio upravo
Silijan Maršal. Prosto je neverovatno sa koliko je strasti i energije
rukovodio muzičarima, navodeći ih da ga prate sa apsolutnom
preciznošću. Njegova snaga, kao dirigenta, je veoma sugestivna, on
drsko prenosi sopstvene vizije o kompozitorovim idejama na slušaoce.
Priznajem da me je tada za - intrigirao i kao čovek, ne samo kao
muzičar. Volela bih da ga upoznam.
- Ja sam imao tu čast da ga upoznam, upravo ovde, u Centru,
prilikom njegove privatne posete mom ocu. Tada sam bio mnogo mlađi,
mnogo otvoreniji prema ljudima. Uprkos tome, priznajem da nisam bio
u stanju da spoznam veličinu Silijanove genijalnosti. On je za mene, u to
vreme, jednostavno bio čudak. Sedam se da se u očevoj kancelariji
ponašao gotovo isto kao i na sceni. Prenaglašeno je gestikulirao rukama,
tresao je glavom dok govori, bio je glasan, pribegavao je dramatičnim
opisima, obične stvari je pretvarao u spektakularne.
- Da, i ja sam, posmatrajući ga, pomislila da je sklon preterivanju.
Ali onom pozitivne vrste.
- Kako to misliš?
- Pa, on sve emocije, koje izvlači iz muzike, pretvara u magiju.
Možda se varam, ali ne bi me iznenadilo ako bi se pokazalo da Silijan
Maršal neprekidno živi u toj magiji, da gotovo nije svestan realnosti.
Mene je, na koncertu orkestra kome je dirigovao, nosila neka bujica,
utonula sam u stanje nestvarne lepote, u svet u kome caruju samo
ljubav, strast, istina. Verujem da upravo te vrednosti dominiraju svetom
Silijana Maršala, da on, upravo zbog toga, važi za ekscentrika. On je
neko ko ne pristaje na ništa manje od onoga što je najbolje. Zato je
drugačiji, zato je neprilagođen, zato da je tesko razumeti.
***

Rip je, uz uzdah, načinio nesvestan pokret telom unazad. Kao da je

želeo da napravi još veći prostor između Brijane i sebe. - Da je Silijan
Maršal sada mogao da te čuje, verujem da bi poželeo da održi jedan
koncert samo za tebe.

~9~
 - Neka ga održi za sve nas, u ime sećanja na tvog oca, Rip. To bi zaista
bilo sjajno.
- Sve više verujem da je to moguće. Odnosno, verujem da će ono, što
si ti napisala u pismu, dopreti do Silijanovog srca. Mene si dirnula svojim
nadahnutim tumačenjem njegove umetnosti.
- Imaj u vidu da je Silijan Maršal navikao da dobija pohvale širom
sveta. Verovatno je već postao neosetljiv na njih. Ja verujem da bi ideja o
održavanju oproštajnog koncerta više od svega ostalog mogla da ga
navede da prihvati naš poziv. Kao i sećanje na poznanstvo sa tvojim ocem,
Rip.
- Znaš li da je moj otac, jednom prilikom, izjavio da bi voleo da ima
ćerku kao što si ti, Brijana?
- Zar?
- Da. On je, baš kao i ja, bio svestan tvoje osobenosti, bio je svestan
toga da se razlikuješ od svojih vršnjakinja. Poštovao je tvoje dobro
vaspitanje, ljubav prema klasičnoj muzici, tvoje kvalitete, kao pijaniste.
Tvrdio je da ćeš imati sjajnu karijeru. Mislim da, baš kao i tvoji roditelji, ne
bi podržao to što u Centru radiš jedan gotovo bezličan posao.
- Ja svoj posao ne smatram bezličnim. Veoma sam ponosna na ono
što sam do sada uradila, kada su odnosi sa javnošću u pitanju.
- Jasno. Ipak, svi znamo da ti možeš više.
Mogu više, ali ne mogu bez tebe, nadovezala se Brijana u mislima.
Za sada mi je ovo dovoljno - mirno je izjavila. - Još ako bi uspeli da
angažujemo Silijana Maršala...
- Rekla si da ti je jedan poznanik javio da se on nalazi u hotelu... - Rip
je zatražio od Brijane da mu to pojasni.
- Tačnije, radi se o mom bivšem momku, Ostinu - Brijana je to
izgovorila iz gotovo detinjaste pobude da bar malo zagolica Ripovu
znatiželju, po pitanju njenog ljubavnog života. - Ostin je nekada radio u
Kanberi, na biletarnici ”Kuce opere”. Iako nije ni poznavalac ni ljubitelj
klasične muzike, dobro je upamtio histeriju koja je vladala oko Silijana
Maršala. Kada da je ugledao u hotelu, znao je da je to informacija koja bi
mogla da me interesuje. Poverio mi ju je, iako je dobio strogo naređenje da
nikome ne otkriva njegov boravak u najluksuznijem apartmanu.
- Zanimljivo... - promrmljao je Rip, češkajući se po bradi. - Čini se da
te taj Ostin nije preboleo, da tim gestom pokušava da ti se ponovo
nametne...

~ 10 ~
 Brijana je napravila zagonetan izraz lica. - Možda - slagala je, dobro
znajući da Ostin nije imao nikakve pretenzije prema njoj.
Jer, Brijana mu je, svojevremeno, otkrila da je zaljubljena u drugog
muškarca i da zato nije u stanju da mu se maksimalno posveti. Ostin je
odmah prozreo da se radilo o nekom muškarcu sa Brijaninog radnog
mesta, s obzirom da je ona sve vreme provodila ih na poslu, ih sa njim.
Postavio se, tada, veoma prijateljski prema njoj, ispoljio je i
razumevanje, čak, zbog čega mu je Brijana ukazala poverenje i priznala
mu da je zaljubljena u svog šefa.
Nakon što je izgovorila to priznanje, Brijana je osetila ogromno
olakšanje. Tajna, koju je tako opsesivno čuvala toliko godina, više nije
bila samo njena. Podelila ju je sa nekim koje umeo da je poštuje i da je,
što je smatrala još važnijim, i sam čuva.
Mogućnost da sa Ostinom, sa kojim je nakon raskida ljubavne veze
uspostavila prijateljski odnos, razgovara o svojoj tajnoj zaljubljenosti u
Ripa, predstavljala je veoma srećnu okolnost za Brijanu. Jer, ona je, u
pojedinim trenucima, imala utisak da će se rasprsnuti od sputavane
ljubavi, da će učiniti neku glupost zbog koje bi mogla da se kaje.
Umesto toga, povremeno je razgovarala sa Ostinom, koji je i sam,
svojevremeno, iskusio gorčinu neuzvraćene ljubavi, zbog čega je imao
potpuno razumevanje za Brijanu. Iako je pomalo žalio zbog raskida
njihove veze, svim srcem je navijao za to da Brijana ostvari svoju
najveću želju, da zadobije Ripovu ljubav.
On sam je više verovao u to od Brijane, koja je smatrala da je težila
nemogućem, da Rip nikako nije mogao da je zavoli, da njih dvoje nikada
ne bi mogli da postanu par.
Uprkos tim pesimističkim uverenjima, Brijana nije mogla da natera
sebe da ode od Ripa, da prestane da ga viđa, pa i da ga, s vremena na
vreme, testira nekom izjavom, poput one koju je upravo izgovorila i koja
se ticala moguceg obnavljanja veze sa Ostinom. Sve to cekanje da se
dogodi nemoguće ju je iscrpljivalo i, što je bilo još pogubnije, udaljavalo
ju je od života, od ostvarivanja neke nove ljubavne veze, od
profesionalnih uspeha.
U Londonu, gde su se njeni roditelji preselili, čekalo ju je radno
mesto o kome su svi teoretičari muzike, što je ona bila, mogli samo da
sanjaju. Umesto prihvatanja tog posla, Brijana je ostala da radi uz Ripa,
pravdajući tu odluku željom da ne odlazi iz Sidneja.

~ 11 ~
 - Znači... - oglasio se Rip, nadovezujući se na Brijaninu poslednju
izjavu. - Ova akcija, oko angažovanja Silijana Maršala, bi mogla da ima
dvostruko dobar ishod?
- Kako to misliš?
- Proslavili bismo jubilej na najbolji mogući način, a ti bi mogla da
doživiš renesansu prekinute ljubavne veze!
- Da! Zato sam se tako i potrudila, oko pisma! - slagala je, iznova
vođena željom da izazove tračak ljubomore u Ripu.
Ali, to se nije dogodilo. Nakon što joj se blagonaklono osmehnuo, Rip
je ustao, sa namerom da - izađe iz kancelarije.
- O! - izustio je, dosetivši se nečega. - Nadam se da nemaš ništa protiv
toga da Trejsi, kao rukovodilac službe za odnose sa javnošću, potpiše
pismo. Tako bi ono dobili na težini i na zvaničnosti.

II

Ripove reči su na Brijanu delovale kao hladan tuš. Zaista se osetila

kao polivena ledenom vodom i ostavljena, priđe, da je mokru šibaju
olujni vetrovi.

~ 12 ~
 Sledila se iznutra, iako se nije prvi put dogodilo da Rip ukaže
poštovanje Trejsi Hadson, tako što bi nju iskoristio ih zanemario. Mnogo
puta je to, već, učinio. Mnogo puta je pokazao da mu je Trejsi važnija, da
mnogo više brine o njoj, da mu je više stalo do njene sreće.
Iako se Brijana često suočavala sa takvim izrazima Ripove ljubavi
prema Trejsi, nikako nije uspevala da se sa tim saživi, da na to stekne
imunitet. Naprotiv, uvek iznova bi osetila bol, žaljenje, patnju.
I tada je podrhtavala iznutra, pitajući se kako je bilo moguće da
nakon mnoštva pohvala, koje joj je uputio na račun napisanog pisma,
Rip odluči da zasluga za to pismo pripadne Trejsi. Zar ju je voleo toliko
da nije uviđao da je nepravedan, da je nekorektan?
Brijana je bila neizmerno razočarana, pa i ljuta, međutim, ta
osećanja se nisu mogla primetiti na njenom licu. Ono je zadržalo otmenu
mirnoću, kakvom se uvek odlikovalo.
- To pismo je napisano u ime težnje ka ostvarenju zajedničkog cilja
pribrano je izgovorila, iako se lomila u sebi, iako ju je bolelo to što je bila
tako bezočno zanemarena i stavljena u drugi plan. - Potpuno je razumljivo
to, što si odlučio da ga Trejsi potpiše.
- Fino! Pretpostavljam da bi volela da ga sama odneseš u hotel, kako
bi ostvarila kontakt sa Ostinom?
Brijana je obuzdala uzdah, izazvan otkrićem da Rip ne samo da nije
bio ljubomoran, već ju je bukvalno gurao u ruke bivšem momku. Još
jednom joj je stavio do znanja da je, kao žena, bila nevažna i neprimetna
za njega.
Rip je znao šta je želeo i koga je želeo. To nije bilo nejasno, niti
sporno. Jedino je ona, Brijana, oklevala da to prihvati kao konačnu
činjenicu, kao nešto nepromenljivo, otporno na izazove.
- Da, volela bih to! - potvrdila je, tek da ne bi bacila sumnju na
prethodno izgovorene lazi.

~ 13 ~
 -
Š ta misliš o tome da Ostinu, u ime zahvalnosti za dojavu i za
dostavljanje pisma Silijanu Maršalu, poklonimo komplet karata za
predstojeću koncertnu sezonu?
- Za tim nema potrebe - odvratila je Brijana, dosetivši se nečega. -
Za - hvaliću se Ostinu na svoj način.
Samo na trenutak, Brijana je stekla utisak da se Ripu nije dopao
njen odgovor, da se nešto u njemu pobunilo protiv toga. Progutao je
knedlu, čak, međutim, to je moglo da se protumači i na drugačije načine.
Kao neko ko se smatrao odgovornim za nju, postojala je mogućnost
da se Rip brinuo za njen ljubavni život. Verovatno se plašio da ne bude
povređena, za šta bi on, kao njen zaštitnik, snosio određenu krivicu.
- Učini ono što smatraš za bolje rešenje... - promrmljao je Rip
nakon čega je izašao iz kancelarije, nesvestan najezde bola koga je
izazvao u Brijani.

***

Već narednog dana, Brijana je otišla u hotel „Spring Garden“, i to u

vreme kada je Ostin imao pauzu, kada je bio slobodan da napusti
recepciju. Otišli su u neveliku čajnu kuhinju, namenjenu osoblju hotela,
gde je Ostin skuvao kafu za sebe i Brijanu.
Smestili su se na stolice, jedno nasuprot drugog, i razmenili
spontane osmehe.
- Lepo izgledaš - Ostin je udelio Brijani kompliment, ali bez
namere da joj se udvara. - Mada, i dalje mislim da bi mogla slobodnije
da se oblačiš. Tvoja figura to dozvoljava. Imaš telo bez mane, a gotovo
da ga skrivaš konzervativnom odećom.
- Ne vidim sebe kao neku fatalnu ženu, koja privlači pažnju
izgledom i načinom odevanja, Ostine. Još uvek smatram da su lični,
duhovni i intelektualni kvaliteti oni, kojima bi trebalo da se nametnemo
drugima. Danas je lako biti lep, ali je teško biti mudar.
- Znaš, Brijana, dok mi nisi otkrila svoju tajnu, smatrao sam te za
najmudriju devojku koju sam ikada upoznao. Međutim, moram da
priznam da sam posumnjao u to, s obzirom da si zaljubljena u čoveka

~ 14 ~
 -
koji paradira pred tobom sa svojom ljubavnicom, i to onom koju ti je
nametnuo kao sefa, iako ima slabije i sposobnosti i kvalifikacije od tebe.
Tome nemam šta da dodam - prošaputala je Brijana, zagledana u
tamnu tečnost u svojoj šolji. - Priznajem da me pamet napušta, kada je
Rip u pitanju. Znam da je glupo što sam zaljubljena u njega. Ali, to je
jače od mene. To je moja slaba tačka. Imam i ja pravo na nju, kao i svi
drugi ljudi.
- Imaš, naravno. Samo, to nekako previše dugo traje. Mnogi ljudi,
za 15 godina, podlegnu nekim slabostima, ali se potom od njih i izleče.
Nauče da ih prevaziđu, da se sa njima izbore. A ti? Rekao bih da sa
protekom vremena postaješ sve udaljenija od mogućnosti da se
oslobodiš uzaludnog voljenja.
- Nijedno voljenje nije uzaludno! - Brijana se žustro nadovezala.
Iako patim zbog toga što u Ripovom životu ne postojim kao žena, ja sam
srećna što ga volim! Ja volim to što ga volim, Ostine! Mene ta ljubav
ispunjava, oplemenjuje me, predstavlja mi veliku inspiraciju.
- Razumem... - Ostin je klimnuo glavom. - Ali, objektivno gledano,
tebe ta ljubav sprečava da napreduješ u životu. Zbog nje si odbila da se
preseliš u London sa svojim roditeljima, iako su te oni preklinjali da to
učiniš. Sada je čitav svet između vas. Toliko si daleko udaljena i od
posla koji bi u punoj meri mogao da istakne tvoje sposobnosti. U
Sidneju si sama, zaposlena na nedovoljno zanimljivom radnom mestu, a
pritom si prinuđena da slušaš naređenja ljubavnice čoveka koga voliš!
Po meni, ljubav koju osećaš prema Ripu Deneru te mnogo košta,
Brijana. Ne znam da li ti nešto donosi, ali ti svakako mnogo oduzima.
Eto, oduzela ti je i vezu sa mnom, iako je ona zaista bila prožeta
mnogim lepim trenucima.
- Recimo da si u pravu. Za sve. Ipak, imaj u vidu da ja ne mogu da
odem od Ripa. jednostavno ne mogu.
- A možeš da ga gledaš sa drugom ženom?
- Pa, i tada ga gledam, zar ne? I tada sam u njegovoj blizini.
- O, Brijana... - Ostin je izgovorio njeno ime sa uzdahom. - Stvarno
si zaljubljena. Ali u pogrešnog čoveka. To je zaista čudno, ako se ima u
vidu da ti nikada ne praviš greške. Ti gotovo sve radiš ispravno. Samo

~ 15 ~
 -
si, u pogledu Ripa Denera, potpuno šlepa. Ne vidiš da bi trebalo da ga se
odrekneš, da se posvetiš sebi i svom životu.
- Rip je moj život - Brijana je izgovorila to sa punom ozbiljnošću. -
On je to već 15 godina. Ne mogu da se, tek tako, odreknem 15 godina
voljenja.
To što si rekla zvuči kao da se nadaš da bi nešto, između vas
dvoje, moglo da se promeni.
Brijana je slegla ramenima. - Nisam sigurna da li smem da se
nadam... Ali, sigurna sam da, za sada, ne mogu da odustanem od Ripa...
- Jednom ćeš to morati da učiniš. Kada se bude oženio, na primer.
- Grub si, Ostine - prebacila mu je Brijana.
- Samo sam realan.
- Znam... Ripova ženidba sa Trejsi je sve izvesnija.
- Zar si ih čula da govore o tome?!
- Trejsi ume da, s vremena na vreme, izjavi nešto u tom smislu.
Vidim da tome teži, iako je Rip još uvek nije zaprosio. Hajde da više ne
pričamo o njima! - Brijana je neočekivano predložila. - Pričaj mi o
Silijanu Maršalu!
- O njemu nema šta da se priča. Taj čovek uopšte ne napušta
apartman. Znamo da sluša muziku, svira klavir i povremeno razgovara
telefonom.
Voli i da sa članovima osoblja, koje ga opslužuje, razmeni poneku
rečenicu. Veoma je ljubazan sa svima, mada brzo gubi strpljenje. Svi su
uvereni da taj čovek ima neke ozbiljne probleme.
- Kakve?
- Niko ne zna. U svakom slučaju, priznaćeš da nije normalno to što
više od deset dana nije izašao iz hotela.
- Možda je depresivan? - posumnjala je Brijana. - Njemu je
karijera bila sve, a sada je pred penzijom. Čoveku koji je navikao na
pohvale i aplauze sigurno nije lako da se odrekne toga.
- Zar Silijan Maršal nema porodicu?
- Ne. Nikada se nije oženio. Bio je potpuno posvećen dirigovanju.
Zato se i smatra najboljim dirigentom na svetu. Jer je svu energiju
trošio na svoj posao.

~ 16 ~
 -
- Trebalo je da razmišlja o starosti... - prokomentarisao je Ostin,
dovršavajući ispijanje kafe. - A to važi i za nas dvoje. Ja svakako
planiram da se oženim. Ti dobro razmisli o tome da li si spremna da se,
zbog Ripa Denera, odrekneš potomstva i braka.
- Ja imam svega 28 godina, Ostine - podsetila da je Brijana. - Rano
je da govorim o propuštenim prilikama. Reci mi kako si planirao da
predas pismo Silijanu Marsalu?
Staviću ga na kolica, kojim mu dostavljamo obroke. Ako budemo
imali sreće, poželeće da ga otvori i pročita.
- Nadam se da će upravo to da se dogodi - izjavila je Brijana,
pružajući Ostinu kovertirano i zapečaćeno pismo. - Hvala ti, Ostine! Rip
je rekao da ti, u znak zahvalnosti, ponudim komplet karata za
predstojeću koncertnu sezonu. Da li si zainteresovan za to?
- Nisam, hvala. Ali, lepo od njega. Da li je Ripu Deneru poznato da
smo nas dvoje nekada bih u vezi?
- Jeste. Tražio je da sazna ko si ti, odnosno, da li si neko u koga
možemo da imamo poverenja.
- Zanimljivo...
- Ako nisi zainteresovan za komplet karata, nas dvoje bismo,
jednom prilikom, mogli da izađemo na večeru?
- To, već, prihvatam. Pod jednim uslovom.
- Kojim?
- Da tokom večere nijednom ne spomenemo Ripa Denera. Iako
bih voleo da ti on uzvrati ljubav, Brijana, sve više mislim da je uzaludno
nadati se tome, pa je, samim tim, uzaludno i da pričamo o njemu.
- Biće tako! - obećala je Brijana. - Posebno ako Silijan Maršal
prihvati poziv da gostuje u našem Centru. Tada ćemo imati dodatan
razlog za slavlje!

~ 17 ~
-

~ 18 ~
 III

Iako su Brijana i Trejsi Hadson delile kancelariju, retke su bile

situacije u kojima su, istovremeno, sedele za svojim stolovima. Trejsi je
većinu vremena provodila u Ripovoj kancelariji, ili van Centra, gde je
odrađivala svoj deo obaveza, vezan za medijsku prezentaciju kulturnog
programa. I sama Brijana je često dolazila u situacije da radi na terenu,
tako da se retko zaticala sa Trejsi u istoj prostoriji.
Obe su prećutno izbegavale jedna drugu, obema je odgovaralo da
što manje vremena provode zajedno, da što rede komuniciraju. Retko su
dolazile u sporove, zahvaljujući tome što se Brijana uvek povlačila, što je
dozvoljavala Trejsi da isteruje sve svoje zamisli. Obično je to činila
mimo, bez dizanja galame i sa punom svešću o tome da nije želela da Rip
posumnja u razloge zbog kojih joj je bilo teško da prihvati njegovu
ljubavnicu.
Međutim, nije joj bilo svejedno kada je sekretarica objavila da je
Silijan Maršal lično pozivao Trejsi telefonom. Brijani je u startu bilo
jasno da se radilo o svojevrsnom presedanu. To, što je čovek koji nije
izlazio iz apartmana i koji je odbijao da kontaktira sa nepoznatim
ljudima lično pozvao Trejsi Hadson, predstavljalo je neverovatno
odstupanje od njegovog ponašanja.
Brijana nije sumnjala da je Silijan Maršal pročitao pismo i da je zbog
toga pozvao Trejsi. Ali, nije znala da li je želeo da je obavesti da prihvata
ono što je navedeno u pismu, ili da protestuje zbog toga što su dali sebi
slobodu da ga uznemiravaju.
Trejsi nije imala tu dilemu. Odgovorila je na poziv cvrkutavim
glasom, nimalo svesna privilegije koja joj je ukazana.
- Trejsi Hadson na telefonu! Dobar dan, gospodine Maršal! Hvala
vam što ste me pozvali! Dopalo vam se pismo? Drago mi je zbog toga! -
redale su se njene rutinski izgovorene rečenice. - Naravno da prihvatam
vaš poziv! Povešću i gospodina Denera, jasno! Hvala vam još jednom! Do
viđenja!
Nestrpljiva da što pre obavesti Ripa o razgovoru sa Silijanom
Maršalom, Trejsi je istrčala iz kancelarije, zaboravljajući da Brijanu
obavesti o detaljima razgovora. Brijanu koja je otkrila gde cuveni
dirigent

~ 19 ~
boravi, koja mu je napisala pismo, i koja je bila veliki poštovalac
njegovog dirigentskog umeća.
Ova žena je neverovatna, zaključila je Brijana, gledajući za Trejsi.
Bez imalo snebivanja je preuzela zasluge, u vezi sa Silijanom Maršalom,
smatrajući se za onu koja je imala puno pravo da ode na sastanak sa
njim. Brijana je pomislila kako će joj Rip slomiti srce ako zaista povede
Trejsi na sastanak sa Silijanom Maršalom, Trejsi koja je umela da
cvrkuće u kameru i da je intervjue, vezane za delatnost Centra, ali koja
nije bila istinski ljubitelj klasične muzike, niti njen poznavalac. Na kraju,
Trejsi nije napisala pismo, koje je navelo Silijana Maršala da ih pozove
na sastanak! Ona, Brijana, je to učinila! Ona je rekla Ripu da bi volela da
upozna slavnog dirigenta, jer da je smatrala ne samo za vrhunskog
umetnika, već i za veoma intrigantnu ličnost.
Da li je moguće da će Rip da pređe preko svega toga, Brijana se sa
zebnjom zapitala. Da li je moguće da će toliko da je zanemari, da bi
pridao važnost svojoj ljubavnici?
To bi je ozbiljno zabolelo, zaključila je Brijana. Zato je sa velikom
nervozom čekala da se Trejsi vrati od Ripa, i obavesti je o odluci koju su
doneli, po pitanju odlaska na sastanak kod Silijana Maršala.

***

Kada je Trejsi, sva euforična, ušla u Ripovu kancelariju, u njoj je

zatekla Denisa, zbog čega je, na trenutak, ustuknula. Jer, pored Brijane,
Trejsi nije volela ni Denisa, za koga je znala da ju je smatrao za
nedovoljno kvalifikovanu šefovicu i osobu kojoj nije bilo mesto u
ustanovi kakva je njihov Kulturni Centar bio.
- Dobro je što ste obojica tu! - Trejsi je lukavo izgovorila, znajući
da je Rip teško podnosio to što se njegova ljubavnica i njegov najbliži
saradnik nisu slagali.
Zato je često pokušavala da ispada ona koja je miroljubiva, koja je
tolerantna.
Za razliku od Trejsi, Denis nije krio svoja osećanja, niti je pokušavao
da ih maskira nekom lažnom ljubaznošću. I tada je sa otvorenom
netrpeljivošću gledao u Trejsi koja je, po svom običaju, bila preterano
napadna i bucna.
~ 20 ~
 -

Rekao bih da donosiš neke fantastične vesti! - Rip je, bez

oklevanja, izmakao jednu stolicu za nju, pozivajući je da sedne.
- U pravu si! Pogodite ko me je malopre pozvao! Silijan Maršal!
Pročitao je pismo i odlučio da se sastane sa mnom i sa tobom, Rip, kako
bi podrobnije razgovarali o njegovom angažmanu!
- Sa tobom?! - Denis Ričardson je odmah planuo. - Zbog čega bi
Silijan Maršal želeo da se sastane sa tobom?!
- Zbog toga što sam ja uvek u ekipi koja pregovara sa umetnicima
o njihovom gostovanju u Centru! - odbrusila mu je Trejsi, uz prkosno
podizanje brade. - Pored toga, potpisala sam pismo, dostavljeno
gospodinu Maršalu, kao šef službe za odnose sa javnošću!
- Ti si potpisala pismo?! - Denis nimalo nije krio svoje čuđenje.
Pismo koje je napisala Brijana?!
- Ona da je napisala u ime službe, kojom ja rukovodim! - Trejsi je
ponovo imala spreman odgovor.
Denis je zapanjeno pogledao u Ripa. - Da li si ti znao za ovo?!
- Da, znao sam - potvrdio je Rip mimo. - Šta više, to je bila moja
ideja. Smatrao sam da bi pismo dobilo na važnosti, ako bi ga potpisao
jedan od rukovodilaca Centra.
- U tom slučaju je trebalo da ga lično ti potpišeš! Ovako će Silijan
Maršal da pomisli da je Trejsi napisala pismo!
- Pa? - Rip je slegao ramenima. - Zar je to toliko važno? Ono što je
važno je ishod predstojećeg razgovora sa Maršalom.
- Slažem se! - potvrdio je Denis. - Upravo zbog toga mislim da bi na
taj razgovor trebalo da povedeš Brijanu!
- Ona je samo službenica ovog Centra, Denise! - Trejsi nije
dozvolila da bude potisnuta u drugi plan. - Ja sam rukovodilac čitavog
odeljenja! Ja uvek idem na pregovore sa Ripom, ne vidim zbog čega mu
ne bih pravila društvo i ovoga puta!
- Ja ću ti reći zbog čega! Ovo nije obično pregovaranje! Silijan
Maršal nije običan umetnik! A ono, za šta želimo da ga angažujemo, nije
običan koncert! U pitanju je veoma važan jubilej!
- Ne misliš, valjda, da ja toga nisam svesna? Pa, radi se o
obeležavanju godišnjice smrti čoveka koji je moj ljubavni partner,

~ 21 ~
Denise! Menije stalo do toga da se taj jubilej obelezi na spektakularan
nacin!

~ 22 ~
 -
Onda prepusti Brijani da ide da pregovara sa Silijanom Maršalom!
Ona je napisala pismo, a i stručnija je od tebe, u svakom smislu!
- Pregovaranje nije deo Brijaninog posla, Denise, već mog! Na
kraju, na šta bi ličilo da zbunjujemo Maršala objašnjavajući mu zbog
čega se, umesto zvaničnog pregovarača i potpisnika pisma, u hotelu
pojavila jedna obična službenica?!
- Kladim se da ćete, u svakom slučaju, to morati da mu
objašnjavate - izjavio je Denis, gubeći volju da se i dalje nadmudruje sa
Trejsi.
- Silijan Maršal je rekao da mu odgovara da se sastanemo sutra u
dva sata, u njegovom hotelskom apartmanu - Trejsi je pomazila Ripa po
leđima, nakon čega je krenula da izlazi iz kancelarije. - Lepo se obuci,
dragi! Ja sigurno hoću!

***

- Da čujem, sada! - Denis se demonstrativno okrenuo ka Ripu,

kada su ostali sami.
- Š ta želiš da čuješ, Denise? - Rip je zvučao umorno, kada se
oglasio.
- Koji je pravi razlog, zbog koga pristaješ da vodiš Trejsi na
pregovore, umesto Brijanu?!
- Već sam ti rekao da ne mislim da je toliko važno koga vodim na
pregovore. Ako je Maršal reagovao na pismo i pozvao Trejsi telefonom,
to znači da je verovatno spreman da prihvati naš predlog.
Pretpostavljam da ćemo, na predstojećem razgovoru, ugovarati uslove
njegovog angažovanja, pa i načine na koji će proslava jubileja biti
medijski propraćena. A to je zaista Trejsin posao.
- Vidim da ni sam ne veruješ u ono što govoriš, Rip. Kažem to jer
te dobro poznajem. Mora da kriješ nešto od mene. Nešto što se tiče tvog
i Trejsinog odnosa.
- Š ta, na primer?
- Pa, neko sa strane bi rekao da si toliko zaljubljen u nju, da ne
možeš ništa da joj odbiješ. A neki bi, to pouzdano znam, pomislih da ne
smeš da joj se suprotstaviš. Ž ene umeju da budu veoma okrutne, ako im
se ne ispuni sve ono što su zamislile.
~ 23 ~
 -
- Misliš da se Trejsi služi nekom ženskom manipulacijom?
- Reci ti meni. U svakom slučaju, ne bi bila prva, koja to čini.

Zar misliš da bih to dozvolio? Nisam znao da me smatraš za

tolikog slabića, Denise.
- Najiskrenije, ne znam ni sam šta da mislim o tebi, po pitanju
toga što se zabavljaš sa Trejsi Hadson - Denis se, nakon dugo vremena,
usudio da pokrene tu temu. - Činjenica je da si previše popustljiv prema
njoj. Čak pristaješ na to da uvrediš Brijanu, da bi udovoljio Trejsi.
- Brijana je bez pobune prihvatila to što je Trejsi potpisala pismo
umesto nje. Ako ona nije imala ništa protiv toga, ne vidim zbog čega bi
ti imao.
- Mislio sam da bolje poznaješ Brijanu, Rip. Nije u njenom stilu da
se žali, da ti ukazuje na stvari koje su očigledne same po sebi. Ona je
kulturna i fina devojka, kojoj je ispod časti da drugima ukazuje na svoje
vrednosti i zasluge.
- Slažem se da je Brijana takva. Međutim, ona je, priđe, previše
kruta i uzdržana, za razliku od Trejsi, koja je spontana, komunikativna,
otvorena. Ona će, kao takva, biti prijatnije društvo Silijanu Maršalu.
Denis nije krio koliko da je iznenadio Ripov komentar. - Ne mogu
da verujem... - izustio je šokirano. - Šta se to dešava sa tobom, Rip? Od
kada pribegavaš tako površnim standardima?
- Čitav svet se rukovodi takvim standardima, pa je valjda i meni to
dozvoljeno.
- Ne, nije ti dozvoljeno! Ti rukovodiš Centrom u kome se neguje
kultura, čoveče! Kultura, a ne površni standardi! U slučaju Silijana
Maršala, bilo bi kulturno da ga upoznamo sa osobom koja mu je
napisala pismo, pismo zbog koga se oglasio, posle toliko vremena
provedenih u izolaciji! Da ne govorim i da bi, u odnosu na Brijanu, bilo
kulturno da joj ukažeš čast i omogućiš joj da upozna dirigenta kome se
divi, čiji rad poznaje!
- Brijana će svakako da upozna Silijana, s obzirom na to da je
sasvim izvesno da ćemo uspeti da sklopimo dogovor sa njim, oko
održavanja koncerta.

~ 24 ~
 -
Denis je demonstrativno ustao sa stolice. - Na meni je da ti kažem
da ćeš načiniti grešku, ako povedeš Trejsi na pregovore sa Silijanom
Maršalom. Taj čovek ume da prepozna površne plavuše, koje
pokušavaju da prikriju svoje neznanje demagoškom retorikom. Nemoj
da se iznenadis, ako to bude tretirao kao uvredu.
Preteruješ, Denise! - poručio mu je Rip ljutito. - Po pitanju svega!
Niti je Silijan Maršal toliko pronicljiv, niti je Trejsi toliko površna! Na
kraju, nimalo mi ne prijaju tvoji komentari!
- U pravu si. Nije na meni da komentarišem tvoju ljubavnicu. Ali
prizna - ćeš da, kao umetnički direktor, imam prava da protestujem
zbog odluka koje donosiš, odluka za koje mislim da nisu dobre za
poslovanje Centra. Dovođenje Silijana Maršala na proslavu jubileja mi
je, kao jednom od direktora i kao poznavaocu muzike, previše
dragoceno da bih dozvolio da se dovede u pitanje zbog nečije muške
slabosti.
- Ne radi se o mojoj muškoj slabosti, već o realnim prednostima
koje Trejsi ima, u odnosu na Brijanu. Uostalom, Silijan Maršal je
muškarac. Za očekivati je da mu prija susret i razgovor sa lepom ženom.
- I Brijana je lepa žena - nadovezao se Denis. - Šta više, mnogo je
lepša od Trejsi. Odnosno, ženstvenija je i privlačnija od nje.
- Očigledno je da je ona to samo u tvojim očima, Denise. Da nisi
srećno oženjen, pomislio bih da toliko hvališ Brijanu zato što si
zainteresovan za nju.
- Ti dobro znaš da se ne radi o tome. Po mom mišljenju, Brijana je,
pored tebe, najbolji kadar kojim raspolažemo u Centru. Pravo je čudo
što je imamo, što prihvata da radi ovde, uprkos tome što je podređena
osobi sa slabijim kvalifikacijama od njenih.
- Brijana je podređena isključivo meni. Mislio sam da je to svima
jasno, još nijednom nisam dozvolio da je Trejsi, kao njen neposredni
rukovodilac, ugrozi.
- Do sada - ispravio ga je Denis.
- To tako izgleda samo iz tvog ugla, prijatelju.
- Navijaću za to da se sutrašnji susret sa Silijanom Maršalom
završi na priželjkivani način. Međutim, ne bi me iznenadilo da se dogodi

~ 25 ~
 -
upravo suprotno - rekao je Denis, pre nego što je, vidno ozlojeđen,
izašao iz Ripove kancelarije.

***

Bez ikakvog dvoumljena se zaputio kod Brijane. Odahnuo je kada je

otkrio da je bila sama, da Trejsi nije bila prisutna u njihovoj zajednickoj
kancelariji. Pretpostavio je da je vec odjurila da kupuje novu

~ 26 ~
garderobu za sutrašnji razgovor, jer, ona je najviše igrala na kartu svog
dobrog izgleda, kartu koja se nekako uvek do sada pokazivala kao
dobitna.
Denis je bio prepun gneva zbog toga, i morao je da proveri da li je i
Brijana razmišljala na isti način.
- Da li ti je poznato da je Silijan Maršal odgovorio telefonskim
pozivom na tvoje pismo, Brijana? - upitao ju je, spreman da bude što
direktniji.
- Jeste. Bila sam prisutna dok je razgovarao sa Trejsi.
- Pretpostavljam da znaš i da je prihvatio da pregovara, u vezi sa
predlogom, iznetim u pismu?
- Da, znam.
- E, pa, spremi se da čuješ nešto što ne znaš! Rip planira da sutra
povede Trejsi, na pregovore sa Silijanom Maršalom!
- Predvidela sam da će upravo to da se dogodi - Brijana je mimo
reagovala na Denisovu vatreno izrečenu izjavu.
- Zar jesi?! - zapanjio se Denis. - Ko bi normalan to mogao da
predvidi?!
- Čudi me da je tebe toliko iznenadila Ripova odluka. Verovala
sam da ti je jasno koliko je on zaljubljen u Trejsi, koliko je nemoćan da
se suprotstavi njenim željama.
- Ovde se ne radi o Ripovim željama, već o proslavi jubileja! O
ugledu i razvoju čitavog Centra! Ne postoji bolji način da se istaknemo
na kulturnoj mapi ovog grada, pa i čitave zemlje, od angažovanja
Silijana Maršala! A sada će Trejsi to da ugrozi!
- Čime?
- Svojom pojavom, svojim ispraznim prijama, svojim neznanjem!
- Ne budi toliko siguran u to, Denise. Silijan Maršal je odličan
dirigent, ali je prvenstveno muškarac. Moguće je da će mu imponovati
da pregovara sa ženom, kakva je Trejsi.
- Ah, sada zvučiš kao Rip!
- Molim? - izustila je Brijana, ispunivši se neprijatnošću.
- Zaboravi šta sam rekao! - Denis je odmahnuo rukom. -
Uglavnom, došao sam da ti, kao umetnički direktor, kažem da se

~ 27 ~
protivim tome što je Rip odabrao da ide sa Trejsi, na pregovore sa
Silijanom Marsalom.
Po mom mišljenju, Rip bi trebalo da ide sa tobom. Eto, toliko! Izvini, ako
sam te uznemirio!
- Ne, nisi - slagala je Brijana, neprimetno gutajući knedlu. - Kao što
sam rekla, predvidela sam taj Ripov potez, tu njegovu odluku.
- Tu njegovu glupu odluku! - nadovezao se Denis. - Ah, bojim se da
sam se ozbiljno posvađao sa njim, Brijana! Po prvi put sam mu stavio do
znanja šta mislim o Trejsi, i o njegovoj vezi sa njom! Priznajem da mi
teško pada to što se moj najbolji prijatelj zabavlja sa takvom ženom!
- Ja bih rekla da je on zaljubljen u Trejsi. U tom slučaju bi, kao
njegov prijatelj, trebalo da se raduješ tome što je srećan.
- Rip nije srećan, nego glup! Odnosno, on je veoma inteligentan, u
svakom mogućem smislu, ali me zbog veze sa Trejsi navodi da sumnjam
da mu, u pogledu žena, nedostaje mudrosti. Zar tebi nije čudno, Brijana,
što je Rip u vezi sa Trejsi? Ti ga poznaješ i duže od mene! Mora da imaš
neko mišljenje o njemu, kao muškarcu!
Brijana se osetila kao saterana u ćošak. Jer, ni po koju cenu nije
smela da otkrije Denisu da se i sama beskrajno čudila Ripovoj vezi sa
Trejsi, još više, da je patila zbog iste, da se borila sa ljubomorom.
- Verujem, hm, da bi Ripu pristajala neka uzdržanija i, hm,
plemenitija žena, međutim, mogu da razumem zbog čega je sa Trejsi.
Ona je veoma zgodna, a i ume da se nametne. To prija svakom
muškarcu.
Denis je značajno klimnuo glavom. - Po običaju si ispala
demokratična, Brijana. Nisam ni očekivao od tebe neki oštriji sud. Tebi
ne priliče izjave ekstremnog tipa. Ti si dama, za razliku od one
brbljivice. Drago mi je da sve ovo tako dobro podnosiš.
O, kako se samo varaš Denise, Brijana je poželela da mu to prizna.
Umesto toga, samo se blago osmehnula, uzvraćajući mu pozdrav
podizanjem ruke.
IV

Boravak Silijana Maršala u hotelu „Spring Garden“ se odvijao po

strogom protokolu, tako da je Ostin, kao recepcioner, bio upoznat sa

~ 28 ~
detaljima predstojećeg sastanka čuvenog dirigenta sa predstavnicima
Kulturnog Centra „Alister Dener“. I za njega, lično, je taj sastanak bio
izuzetno važan, zbog upoznavanja sa Ripom Denerom, muškarcem zbog
koga ga je Brijana ostavila.
S obzirom na to da je on sam izgledao prilično dobro, da je bio
ljubimac devojaka, očekivao je da će otkriti kako Rip Dener, taj fatalni
muškarac u Brijaninom životu, izgleda bolje od njega. Međutim, kada ga
je ugledao, kada mu se Rip, po dolasku u hotel, predstavio, bio je veoma
iznenađen, i jedva je to uspeo da sakrije.
Iako je Rip obukao svoje najbolje odelo i potrudio se da ukroti
svoju razbarušenu kosu, nije mogao da se, po Ostinovom mišljenju,
smatra za muškarca koji dobro izgleda. Istina, imao je veoma tople i
inteligentne oči, i delovao je kao dobar čovek, ali zaista nije izgledao kao
neko ko čitavih 15 godina uspeva da održi u stanju zaljubljenosti jednu
izuzetnu devojku, kakva je Brijana bila.
Pored toga, Rip Dener, po Ostinovoj proceni, nije delovao ni kao
muškarac kome je pristajala žena poput Trejsi Hadson. Njih dvoje
jednostavno nisu delovali kao par. Rip je odavao utisak intelektualca,
boema i čoveka sklonog kreativnom izražavanju, dok je Trejsi Hadson
izgledala kao starleta.
Ostin je pomislio kako će Silijan Maršal da je izbaci naglavačke iz
apartmana. Jer, da je želeo, on je svako veče mogao da provodi sa
devojkama koje su ličile na Trejsi. Umesto toga, on je uživao u samoći, u
muzici, u uspomenama.
- Gospodin Maršal vas očekuje, ali ću telefonom svakako da
najavim vaš dolazak! - Ostin je obavestio Ripa, koji je upadljivo gledao u
identifikacionu karticu na njegovoj uniformi.
- Ti si Ostin? - upitao je bez ustručavanja, radoznalo ga
posmatrajući. - Da, ja sam.
- Dozvoli mi da ti se i lično zahvalim na tome što si nam pomogao
da ostvarimo kontakt sa gospodinom Maršalom.

~ 29 ~
 -
Za tim nema potrebe, gospodine Dener - Ostin je hladno odvratio.
Ja sam to učinio zbog Brijane. A ona mi se već zahvalila na ukazanoj
pomoći.
- O?! - izustio je Rip, blago ustuknuvši. - U svakom slučaju, ako
ikada poželiš, bićeš drag gost našeg Centra.
- To je veoma velikodušno od vas, gospodine Dener! - odvratio je
Ostin, glasom koji se odlikovao formalnom ljubaznošću.
Rip mu je klimnuo glavom, nakon čega se uputio ka hodniku, u
kome su se nalazili liftovi.
- Ko je ovaj momak? - Trejsi nije odolela da se odmah raspita. - U
kakvoj je on vezi sa Brijanom?
- Njih dvoje su se nekada zabavljali, a sada su u prijateljskim
odnosima.
Trejsi se zlobno osmehnula. - Brijana, ćerka vojvode od Kendala, se
zabavljala sa recepcionerom?! Pa, nisko je pala, moram da primetim!
- Pričaš gluposti, Trejsi! - opomenuo ju je Rip. - Zvučiš kao
najobičniji snob.
- Neka bude da sam snob, ali znam da nikada ne bih, na
Brijaninom mestu, prihvatila da budem sa nekim ko je ispod mog ranga!
Toj devojci je mesto u Engleskoj, među ostalom aristokratijom! Uopšte
mi nije jasno šta ona radi u Sidneju!
- Nije ti jasno? - ponovio je Rip, ošinuvši je pogledom. - Uskoro
ćeš, zahvaljujući onome što Brijana radi u Sidneju, imati čast da
upoznaš verovatno najvećeg dirigenta svih vremena! Priseti se toga, pre
nego što uđemo u njegov apartman!
Trejsi je nezadovoljno frknula, nenaviknuta na to da Rip pred njom
hvali Brijanina dostignuća. - Da Brijana nije uspela da dođe do Silijana
Maršala, svejedno bismo proslavili jubilej na neki drugi, podjednako lep
način! Centar ne bi propao bez Brijane Kromvel!
- Da te ne poznajem, Trejsi, pomislio bih da si ljubomorna na
Brijanu, da misliš da te ona ugrožava. Uvek imaš nešto protiv nje, iako je
ona prilično zaslužna za dobre rezultate vaše službe.

~ 30 ~
 -
- Naravno da imam nešto protiv Brijane! - priznala je Trejsi. -
Nervira me njeno ponašanje, njeno držanje! Ona zaista veruje da je
nešto posebno! Da je posebna, ne bi se zabavljala sa recepcionerom!
Ostin je prilično zgodan momak. Mene ne čudi to što se Brijana
zabavljala sa njim, već to što ga je ostavila.
- Možda je on ostavio nju!
- Možda... - promrmljao je Rip, tek da bi ućutkao Trejsi, da bi
prekinuo da se raspravlja sa njom.

***

Silijan Maršal je lično otvorio vrata apartmana, kada je Rip kratko

pokucao. Prema očekivanju, nosio je svileni kućni mantil i sobne
papuče, oči je krio tamnim naočarima, bio je mršav, dok se po njegovom
lošem tenu videlo da odavno nije boravio na svežem vazduhu.
Uprkos tome, osmehnuo se kada je ugledao Ripa i čvrsto mu je
stegao ruku. - Drago momče... - ganuto ga je oslovio. - Kada sam te
poslednji put video, nisi imao nijednu sedu dlaku, niti ijedan suvišni
kilogram. Koliko je vremena prošlo od tada?
- Dvanaest godina. Tada sam imao trideset. Kako ste, gospodine
Maršal? Vi izgledate potpuno isto, kao prilikom našeg poslednjeg
susreta.
- Lažeš! - po njegovom dobro poznatom običaju, Silijan Maršal se
nije ustručavao da kaže ono što zaista misli. - Ja sam, od tada, potpuno
osedeo, a i prilično sam oslabio. O tome koliko sam ostario ne vredi ni
govoriti. Ko je ova dama? - interesovao se, gledajući u Trejsi.
- Ja sam Trejsi Hadson, gospodine Maršal! Rukovodim službom za
odnose sa javnošću! Velika mi je čast što sam vas upoznala!
- Ah, vi ste napisali ono pismo koje me je podiglo iz letargije! Meni
pripada čast zbog našeg upoznavanja, gospođice Hadson! Znate, tokom
karijere sam upoznao mnogo ulizica, ali malo onih koji zaista poznaju
moj rad, a kroz njega i mene samog! Vi ste jedna od tih malobrojnih
osoba! Vi ste doprli do mene probranim rečima i uvidima kojih ni sam
nisam bio svestan, uvidima koji su me naveli da poželim da se iznova

~ 31 ~
 -
aktiviram! Sedite pored mene, mlada damo! - Silijan Maršal je svoje
goste poveo do salona, ispunjenog veoma skupocenim, stilskim
nameštajem.
Pokazao je rukom na okrugli stočić, koji je bio ispunjen sitnim
sendvičima i kolačićima. - Poslužite se, molim vas! Vreme je ručku, zar
ne?
Hvala vam, gospodine Maršal! - ubacio se Rip, sa namerom da
skrene pažnju Silijana Maršala sa Trejsi na sebe. - I hvala vam, naravno,
na tome što ste prihvatili da razgovarate sa nama. Smem li da mislim da
ste to učinili jer želite da učestvujete u proslavi jubileja, o kome je bilo
reći u pismu?
- Dobro pamtim tvog oca, momak. Bio je veliki entuzijasta, veliki
umetnik. Ti si ga nasledio na čelu Kulturnog Centra, zar ne?
- Da, ja sam direktor Centra. Svestran sam svih dostignuća mog
oca, zbog čega imam veliku želju da na najbolji mogući način proslavim
jubilej kojim obeležavamo desetogodišnjicu njegove smrti.
- Više volim da mislim kako je to jubilej kojim bi slavili njegov
život, njegov doprinos kulturnom životu ovog grada.
- Potpuno ste u pravu, gospodine Maršal. Dirnut sam što na takav
način govorite o mom ocu.
- A ja sam dirnut načinom, na koji je gospođica Hadson u svom
čarobnom pismu govorila o meni! - Silijan se tada ponovo okrenuo ka
Trejsi. - Vi ste neverovatno elokventna, promišljena i pronicljiva mlada
dama! Vi ste prvi koji ste prozreli da volim Skrjabina! Kako ste ono
opisali njegovu muziku? Kao smenjivanje gromoglasnih klimaksa i
nežnih tonskih slika, ako se ne varam?
- Ne, ne varate se - uzvratila je Trejsi, uputivši Silijanu zanosan
osmeh, kojim je uvek uspevala da zataška svoje nedostatke.
- Da li je Skijabin i vaš omiljeni kompozitor?
- Jeste, između ostalih.
- Poklič bogova i muza! Dramatično portretisanje nota! Tim
rečima ste opisali muziku koju proizvodi orkestar pod mojom
dirigentskom palicom! A mene ste nazvali vođom koji navodi muzičare
da ispisuju sebe u njihovim sopstvenim partiturama! Pa to su tako

~ 32 ~
 -
laskave pohvale! I tako stručne, priđe! Recite mi, gospođice Hadson,
kojim ste to mojim koncertima prisustvovali, kada ste tako duboko
pronikli u moju tehniku, u moju viziju?
- Pa, ovaj... - Trejsi je panično pogledala u Ripa. - Bojim se da
nisam prisustvovala nijednom vašem koncertu. Što ne znači da nisam
dobro upoznata sa vašom nenadmašnom dirigentskom veštinom!
Silijan Marsal se ukocio, stegnuvsi usne. - Kako to da razumem?
Gospođica Hadson je odgledala mnogo vaših koncerata na DVD
izdanjima, gospodine Maršal! - Rip je požurio da kaže nešto u Trejsinu
odbranu. - A kako je ona neko ko se razume u muziku, uspela je da
sagleda dimenzije vaše genijalnosti!
- Čekajte... - Silijan Maršal je zbunjeno raširio ruke. - U pismu ste
naveli da ste prisustvovali jednom od mojih poslednjih koncerata, i to u
Londonu, i da smatrate da sam tada ispoljio sugestivnu energiju ravnu
onoj sa početka karijere! Odlično se sedam tih reči! Samo, više ne znam
da li su one vaše, gospođice Hadson!
- Ja... - kao retko kada, Trejsi je ostala bez reči, zbog čega je
zbunjeno gledala u Ripa, očekujući od njega da je izbavi iz neprijatne
situacije.
Neočekivano, Silijan Maršal je skočio iz fotelje. - Da li ste vi napisali
pismo o kome danas govorimo, gospođice Hadson?! - ljutito je zatražio
da sazna.
- Mislim da to nije toliko važno, gospodine Maršal...
- Molim?! Kako se usuđujete?! Da nije bilo tog pisma, mi ne bismo
sada vodili ovaj razgovor! Odgovori mi, momak! - Silijan Maršal se tada
okrenuo ka Ripu. - Ko je napisao ono pismo?!
Rip je duboko uzdahnuo, svestan toga da je bilo neminovno da kaže
istinu, da ne insistira na daljim pokušajima da laže Maršala. - Pismo je
napisala gospođica Brijana Kromvel, vaša obožavateljka i jedna od
istaknutijih radnica Centra. Izvinite što smo pokušali da pismo
predstavimo kao delo gospođice Hadson. Nismo želeli da vas
obmanemo, već smo smatrali da je autor pisma manje važan, od onoga
što želimo da postignemo ovim razgovorom. A gospođica Hadson je

~ 33 ~
 -
savršeno kvalifikovana da vodi razgovore ovog tipa, dakle one koji se
tiču angažovanja pojedinih umetnika.

***

- Angažovanja?! - planuo je Silijan Maršal. - Vama preti opasnost

da vas izbacim iz apartmana, gospodo! Sada me jedino sećanje na
poznanstvo sa Alisterom Denerom sprečava da to učinim!
- Ja vas molim da ovo ne doživite kao ličnu uvredu, gospodine
Maršal - Rip je požurio da izgladi situaciju. - Radi se o birokratskoj
omašci, a ne o pokušaju da vas obmanemo!
Ali ja jesam obmanut! A znate li ko je još obmanut?! Ta osoba koja
je zaista i napisala pismo! Kako ste rekli da se ona zove?!
- Brijana Kromvel.
- Kromvel? To prezime mi je poznato.
- Možda ste čuli za opersku pevačicu Oliviju Kromvel. Ona je
Brijanina majka. A vojvoda od Kendala, veliki poštovalac klasične
muzike i sponzor mnogih kulturnih dešavanja je Brijanin otac.
Silijan Maršal je napravio podrugljiv izraz lica. - Naravno da sam
čuo za Oliviju Kromvel, kao i za njenog supruga, takođe. Nisam imao tu
čast da ih upoznam, ali sam čuo za njih. Rekao bih da mogu da budu
ponosni na svoju ćerku. Kako to da ti nisi ponosan na nju, momak, s
obzirom da si joj nadređeni rukovodilac?
- Ja sam veoma ponosan na Brijanu, gospodine Maršal - odgovorio
je Rip iskreno. - Poslednjih 15 godina pratim njen lični i profesionalni
razvoj. Smatram da imam ludu sreću što je član kolektiva kojim
rukovodim. Ona je izuzetna, i kao osoba, i kao profesionalac.
- Tako dakle! Ti Brijanu Kromvel smatraš za izuzetnu osobu na
koju si ponosan, a sebe smatraš srećnim jer radi za tebe?
- Tačno.
- Pa, gde je ona? - Silijan Maršal je upitno slegao ramenima. - Zašto
nju nisi poveo na ovaj razgovor?

~ 34 ~
 -
- Ugovaranje poslova za Centar ne spada u opis poslova gospođice
Kromvel. To je jedini razlog zbog koga je nisam poveo.
- To je glup razlog! Jer, ja sam upravo zbog nje, i jedino zbog nje,
poželeo da ugovorim posao sa Centrom!
- Onda ćemo, ako se slažete, prepustiti Brijani da razgovara sa
vama - predložio je Rip oprezno.
- Iako to ne spada u opis njenih poslova - Trejsi se drznula da to
doda. Silijan je naglo pogledao u nju. - Ko ste vi? Čime ste zaslužili da
danas razgovarate sa mnom?
- Već sam vam objasnio da gospođica Hadson... - počeo je Rip, ali
je naglo zaćutao, kada je Silijan Maršal podigao ruku.
- Ona je tvoja ljubavnica, zar ne? - pronicljivo je pogodio.
- Gospođica Hadson i ja smo u ljubavnoj vezi - priznao je Rip.
Zato si je poveo na ovaj sastanak. Sramota! Iskoristio si stručnost i
poznavanje materije gospođice Kromvel, a onda si namestio svoju
ljubavnicu da preuzme njene zasluge!
- Verujem da to vama tako izgleda, ali...
Rip je ponovo morao da ućuti, jer je Silijan to zatražio.
- Dosta sam čuo. Sve mi je jasno. Muka mi je od vas dvoje.
Najradije bih vas isterao napolje, da nemam želju da upoznam
gospođicu
Kromvel. Hoću da joj se, koliko danas, izviniš zbog onoga što si joj
uradio, momak, i da je zamoliš da sutra dođe kod mene.
- Da li to znači...
- To ništa ne znači! - prekinuo ga je Maršal. - Učini ono što sam
tražio od tebe! Izvini se gospođici Kromvel, jer si joj naneo nepravdu da
bi ugodio svojoj ljubavnici! Kada gospođica Kromvel bude došla da
razgovara sa mnom, pitaću je da li si to učinio, i na koji način!
- U redu - složio se Rip, pomislivši kako se nikada u životu nije
gluplje
osećao. - još jednom vam se izvinjavam na ovom nesporazumu,
gospodine Maršal.

~ 35 ~
 -
- Ovo nije nesporazum, momak! Ovo je podvala! Zar si zaista
mislio da je neću prozreti? Ili uopšte nisi ni razmišljao, jer si bio
zaslepljen potrebom da ispoštuješ svoju ljubavnicu?
- Ne radi se o tome, verujte...
- Neću da verujem! Idite sada! I budite srećni što ovde ne stavljam
tašku na dalju priču o mom angažovanju!
Bez pogovora i bez pozdrava, Trejsi i Rip su izašli iz apartmana,
nimalo se ne iznenadivši time što je Silijan Maršal zalupio vrata za
njima.

~ 36 ~
 V

- Š ta ovaj čovek zamišlja da je?! - Trejsi nije odolela da izrazi svoje

nezadovoljstvo odmah po ulasku u lift. - Pravednik kome je osnovni
zadatak da ispravlja neke navodne nepravde?!
- Nepravda naneta Brijani nije navodna, nego realna - ispravio ju
je Rip, koji je bio ispunjen mračnim raspoloženjem.
- Sada si na strani onog umišljenog ekscentrika! To mi se nimalo
ne dopada, Rip! Kao što mi se nije dopalo to što si ishvalio Brijanu na
sva usta!
- Rekao sam istinu o njoj. Učinio sam to da bih bar malo
odobrovoljio Silijana Maršala, da bih ga naveo da nam pruži drugu
šansu.
- Baš lepo od tebe! - ironisala je Trejsi. - Dozvolio si da ispadnem
budala: Prinudio si me da slušam kako izričeš hvalospeve o nekoj
drugoj ženi:
- Ne vidim zbog čega ti je to zasmetalo, Trejsi. Nije tajna da ja
veoma poštujem Brijanu. Tačnije, nju svi poštuju, sem tebe. Pokušaj da
budeš objektivna i da i sama uvidiš njene kvalitete.
- Možda bih i uvidela Brijanine kvalitete, da nisam previše svesna
njenog arogantnog držanja! Ne podnosim je zbog toga!
- Ja već 15 godina poznajem Brijanu, ali nijednom za nju nisam
pomislio da je arogantna. To, što ti smatraš za aroganciju, neki bi
protumačili kao introvertnost, rezervisanost ili kao izraz tradicionalnog
kućnog vaspitanja. Na kraju, Brijana, sve i da hoće, ne može da pobegne
od sebe, od svog pedigrea. Činjenica je da njen otac ima duboke
aristokratske korene, da ona sama poseduje određenu titulu. Prirodno
je da se ponaša u skladu sa njom.
- Ako je Brijana aristokratkinja, trebalo bi da bude sa ljudima svog
ranga, a ne da radi u ustanovi u kojoj nema nikakav status!
- Status je samo formalnost, Trejsi. Što se mene tiče, Brijana je
najdragoceniji radnik u Centru. Smatram da je korisnija za Centar i od
mene, i od Denisa.

~ 37 ~
 Zajapurena od besa, Trejsi je ljutito pogledala u Ripa. - Nisam znala
da na taj način razmišljaš o Brijani, Rip!
- Eto, sada znaš - uzvratio je on umorno.
Nalazili su se na parkingu, kada se Trejsi nečega dosetila. Uhvatila
je Ripa za ruku i navela ga da se okrene ka njoj. - Da li Brijana ima veću
platu od mene, Rip? - strogo ga je upitala.
- Da, ima - potvrdio je, bez imalo snebivanja.
Povređena do srži, Trejsi je napravila korak unazad. - To je
nečuveno! Ja sam rukovodilac službe! Brijana je meni podređena, a ima
veću platu od mene!
- To je zato što ona obavlja više poslova od tebe.
- Ne mogu da verujem! - Trejsi je siktala od besa. - Ako toliko
vrednuješ kvalitete Brijane Kromvel, zbog čega nju nisi postavio za
rukovodioca službe?!
Rip nije bio spreman da poveri Trejsi odgovor na to pitanje.
Otključao je automobil i pokretom ruke je pozvao da sedne.
- Hajdemo negde na piće! - predložio je, uviđajući da mu je ono
bilo potrebno. - I na ručak, ako želiš.
- Zar ne moraš da, po naređenju, odeš kod Brijane, kako bi joj se
izvinio? - Trejsin glas se odlikovao pakosnim sarkazmom, dok je
izgovarala to pitanje.
- Ići ću kod nje večeras.
- Posetićeš je kod kuće?!
- To mi ne bi bilo prvi put, Trejsi. Ja već 15 godina odlazim u njenu
kuću.
- Da, ali, pre si posećivao Brijanine roditelje, a sada je ona tamo
sama!
- Pa? Postaješ pomalo paranoična, Trejsi. Razumem da si doživela
neprijatnost, međutim, to nije razlog da budeš toliko ljuta, ili toliko
nepoverljiva. Ne bi trebalo da gubiš iz vida da se ja zabavljam sa tobom,
da sam tebe postavio za rukovodioca službe, da sam tebe poveo na
razgovor sa Silijanom Maršalom. Ja sam sa tobom. U redu?
- U redu... - potvrdila je Trejsi, iako joj je ženski instinkt poručivao
da nešto ipak nije bilo u redu, da joj je Rip dugovao još objašnjenja, da je
njegova priča obilovala podacima zbog kojih se osećala loše i zbog kojih
se pitala da li bi trebalo da bude ljubomorna.

~ 38 ~
 ***

Ostin je registrovao trenutak u kome su Rip i Trejsi napustili hotel,

zahvaljujući tome što za recepcijom nije bilo nikoga. Redovni gosti su se,
nakon ručka, povukli u svoje sobe, dok se novopridošli nisu očekivali
zbog ispunjenih kapaciteta.
Sačekao je da se kolega sa kojim je radio vrati sa pauze, nakon čega
se i on sam povukao u čajnu kuhinju. Skuvao je sebi kafu i telefonom
pozvao Brijanu.
- Upoznao sam tvog fatalnog muškarca - odmah ju je obavestio,
bez imalo maliocioznosti u glasu. - Moram da priznam da sam
iznenađen.
- Da li ti je poznato kako je protekao sastanak?! - Brijana je
uzbuđeno upitala, jer je čitavog dana samo o tome razmišljala.
- Ne, nije. Gospodin Dener mi je prišao po dolasku u hotel, ali je
propustio da me pozdravi u odlasku. Jedino mogu da ti kažem da su se
on, i njegova zanosna pratilja, svađali dok su izlazili iz hotela.
- O?! - izustila je Brijana iznenađeno. - Da li si čuo oko čega su se
svađali?
- Naravno da nisam. Njih dvoje nisu vikali jedno na drugo, ali se po
njihovom hodu i načinu ophođenja videlo da su ljuti, da se svađaju.
- Plašim se da je to loš znak, odnosno, da njihovo ponašanje govori
o lošem ishodu sastanka sa Maršalom.
- Hm... Svaka druga žena bi na tvom mestu likovala, a ti brineš o
ishodu sastanka.
- Varaš se ako misliš da se radujem tome što se Rip i Trejsi
svađaju. Ja želim da oni budu srećni, odnosno, želim da Rip bude srećan.
- Čudna si ti osoba, Brijana... Odnosno, nisi čudna, već zaista voliš
na pravi način. Prava ljubav je nesebična, ona podrazumeva dobre želje
upućene voljenoj osobi, nezavisno od načina na koje se one odražavaju
na nas. Voleo bih da sam te upoznao pre Ripa Denera i da sam pridobio
tvoju ljubav za sebe. Pravu ljubav, koja ispada čudna u poplavi onih koje
to nisu.
- Moja ljubav jeste prava, ali je pritom i neuzvraćena - nadovezala
se Brijana tužno. - S obzirom na to da ne mogu da očekujem da mi Rip

~ 39 ~
uz- vrati osećanja, ne preostaje mi ništa drugo, sem da mu poželim da
bude srecan, makar i sa Trejsi Hadson.

- Njih dvoje ne deluju kao kompatibilan par. Rekao bih da se ne

slažu ni intelektualno, ni duhovno, a uzaludno je govoriti o tome koliko
fizički ne idu jedno uz drugo. Ti mu definitivno više odgovaraš, Brijana,
po svim mogućim kriterijumima. Pravo je čudo da nije odabrao tebe, za
ljubavnu partnerku.
- Rip me nikada nije gledao kao ženu, Ostine. Ja sam bila dete kada
me je upoznao, dok je on, u to vreme, bio u najboljim godinama.
- Nadam se da je tada izgledao bolje nego danas. Zaista sam se
iznenadio kada sam ga ugledao. Uvek sam ga zamišljao kao nekog
vanserijski privlačnog muškarca, s obzirom na dugovečnost tvoje
ljubavi prema njemu.
- Ne misli da sam šlepa, Ostine, da ne vidim Ripove mane. Radi se
o tome da mi one ne smetaju. Rip je čovek koji maksimalno uživa u
hrani, piću i odmaranju. Nikada nije bio sklon tome da se fizički
angažuje. Zbog toga ima višak kilograma. A to, što ne pokušava da
nezavisno od toga dobro izgleda, govori o tome da usmerava pažnju na
unutrašnji svet, da njemu da je prioritet.
- Ta tvoja razmišljanja bi bila na mestu, da Rip Dener nije odabrao
za partnerku ženu koja besprekorno dobro izgleda, ali za koju ne bi
moglo da se kaže da raspolaže nekim drugim kvalitetima.
- Sasvim je moguće da Rip vidi u Trejsi ono što nama promiče.
Pretpostavljam da se sa razlogom zaljubio u nju.
- Ne bih rekao da je Rip Dener zaljubljen u svoju partnerku,
Brijana. Ali, ne bih smeo da se zakunem u to. Ipak sam proveo sa njima
svega nekoliko minuta.
- Hvala ti što si se jamo, da podeliš svoje utiske sa mnom, Ostine.
- Ja volim da razgovaram sa tobom, Brijana. Ako ti ne bude teško,
javi mi ishod Ripovog razgovora sa Silijanom Maršalom. Baš me zanima
šta su se dogovorili!
- Učiniću to, svakako! - obećala je Brijana, završavajući razgovor.

~ 40 ~
 VI

Često, češće nego što je to želela, Brijana je zamišljala kako joj Rip
prilazi, kako je grli i šapatom joj izjavljuje da je voli. Tada bi, zatvorenih
očiju, padala u zanos, koža bi počela da joj gori, a krv da se komeša.
Čežnja bi je svu preplavila, ljubav bi usplamtela, duša bi joj se
razgalila. Sva bi se pretvorila u emociju, toliku jaku da ništa sa njom nije
moglo da se uporedi.
I te večeri je Brijana, stojeći kraj kućnog prozora, dozvolila sebi da
se prepusti maštanju. Nalazila se u salonu u kome je Rip mnogo puta
boravio. Mnogo puta joj je prišao, baš na tom mestu na kome je stajala,
ali uvek sa bezazlenim osmehom, uvek ljubazan i prijateljski nastrojen.
Rado se upuštao u razgovor sa njom, na tom lepom mestu, sa koga se
pružao pogled na zadnji deo lepo uređenog dvorišta. Brijana je
obožavala da razgovara sa Ripom, ali joj to više nije bilo dovoljno.
Razgovor više nije mogao da joj ublaži čežnju koju je osećala za njim.
Bilo joj je potrebno da je on dodiruje, da je ljubi, da joj govori slatke
besmislice.
Uprkos tome što je, kao ljubavnica, važila za onu koja je previše
konzervativna, Brijana je slutila da bi se uz Ripa oslobodila. Jer, kad god
je zamišljala sebe u njegovom zagrljaju, prepoznavala je u sebi divlju
strast, koju nijedan od njenih prethodnih ljubavnika nije uspeo da
probudi. Ponekad bi zapanjila sebe kada bi shvatila koje reći je želela da
mu uputi. Na koje načine je želela da uživa u njemu, u njegovom telu.
Samoj sebi bi ličila na seksualnu pohotljivku, što inače nije bila.
Naprotiv, njeni bivši, malobrojni ljubavnici su je optuživali da je previše
hladna, da nije maštovita, da ne ume da se opusti i prepusti. Niko od njih
nije znao da je njeno telo želelo da pripada jedino Ripu, da je jedino sa
njim želela da iskusi slasti telesne ljubavi.
Ostin je saznao za to nakon što je Brijana raskinula njihovu vezu, i
gotovo da je odahnuo kada je otkrio razlog zbog koga nije mogao da
funkcioniše sa njom u krevetu. Sumnjao je u sebe, kao ljubavnika, tako
da je doživeo olakšanje po otkriću da se problem nije krio u njemu.
Brijana je svu svoju neispoljenu strast čuvala za Ripa, iako joj on
nije bio dostupan. Povremeno bi joj pritajena snaga njene strasti

~ 41 ~
naterala telo da gori, što se dogodilo i te večeri, dok je izgarala od želje
da vidi Ripa, dok je zamišljala kako joj prilazi, kao ženi.
- Gospođice Kromvel... - kao iz daljine je čula kako je oslovljava
njena kućepaziteljka. - Imate posetu. Gospodin Dener vas moli da ga
primite. Rip! Brijani su istog trenutka buknuli obrazi. On je bio tu! Došao
je, kao prizvan njenim mislima. Njenim zabranjenim, usijanim mislima,
zbog kojih je gotovo osećala stid.
Zbog stanja u kome se nalazila, Brijana je pomislila kako je Rip
došao u nezgodnom trenutku, i to u onom u kome je bila ranjiva i slaba,
u kome nije uspevala da svoje emocije drži pod kontrolom.
Plašila se da su se one odražavale na njenom licu, da ono nije bilo
standardno bezizražajno i bez dokaza o unutrašnjim dešavanjima.
Da je mogla, Brijana bi pomerila Ripovu posetu za bar tridesetak
minuta, koje bi provela u pokušaju da se pribere, da stiša narasli naboj u
sebi. Ali, nije bila u situaciji da to učini. Morala je da primi Ripa tako
zajapurena, sa uskovitlanom utrobom, sa razbuktalom čežnjom.
Srećom, u velikom salonu je gorela samo lampa u uglu, tako da je
Brijana mogla da računa na pomoć polutame.
Rekla je kućepaziteljki da uvede Ripa, a ona je požurila da sipa sebi
piće, kako bi ispalo da je rumena od alkohola, pa i da je pomalo
zbunjena zbog njega.
- Dobro veče! - pozdravio ju je Rip, nakon što je ušao u salon. -
Hvala ti što si me primila. Znam da je trebalo da se prethodno najavim,
ali se nisam setio da to učinim.
- Ne budi smešan! - odvratila je Brijana, vrteći čašu među prstima.
Ti nemaš status bilo kakvog gosta, Rip. Nekada si bar jednom nedeljno
dolazio u posetu. I, koliko se sećam, nikada nisi morao da se najaviš.
- To je zato što sam dolazio po pozivu tvojih roditelja. Ah, kako mi
nedostaju! - priznao je Rip, gledajući po salonu ispunjenom
najkvalitetnijim, stilskim nameštajem i umetničkim predmetima visoke
vrednosti.
- I ti njima nedostaješ, Rip. Oni ne propuštaju da pitaju za tebe i da
ti upućuju pozdrave.
- A tebi, Brijana? Da li tebi nedostaju roditelji?
- Naravno. Sedi, Rip! Hoćeš li da popiješ jedan konjak sa mnom?
- Hoću, hvala. Nisam navikao da te gledam sa čašom u ruci.

~ 42 ~
 - Ni ja nisam navikla da pijem. Danas sam pomalo nervozna, jer
neprekidno razmišljam o ishodu sastanka sa Silijanom Maršalom -
Brijana je sipala Ripu konjak, nakon čega je i sama sela u jednu od
fotelja. - Dakle? - upitno ga je pogledala. - Rekla bih da ne donosiš dobre
vesti.
Rip je otpio gutljaj konjaka i progutao ga uz uzdah zadovoljstva. - U
tvojoj kući sam oduvek pio najbolja pića i jeo najbolju hranu. Sve to uz
fantastično dekorisan sto i, što je najvažnije, uz beskrajne priče na temu
onoga što nas je sve zanimalo, a to je muzika. Bila su to prelepa
vremena. - Moji roditelji su najavili dolazak za novogodišnje praznike,
Rip. Tada bi ponovo mogao da budeš naš gost. tada bi mogli da se
prisetimo tih dobrih vremena.
- Nisam siguran da bih imao hrabrosti da sednem za sto sa tvojim
roditeljima, Brijana.
- Ne razumem...
- Umesto da te štitim, da zastupam tvoje interese, da favorizujem
tvoje kvalitete, ja sam te izdao. Bio sam svestan toga i pre nego što mi je,
na svoj specifičan način, Silijan Maršal to stavio do znanja. Sada sam
postiđen, razočaran u sebe i prepun molbe da mi oprostiš to što sam ti
naneo nepravdu.

***

- Tako, znači... - Brijana je ispustila uzdah nezadovoljstva jer je,

inteligentno, Ripove reči sagledala u širem kontekstu. - Silijan Maršal je
otkrio da Trejsi nije napisala ono pismo.
Rip je otpio novi gutljaj konjaka, uz odmahivanje glavom. - Osećao
sam se kao nestašno đače dok se on čudio tome što smo mu, umesto
pravog, podmetnuli lažnog autora pisma. Trebalo je da čuješ kako smo
Trejsi i ja pokušavali da se nevešto opravdamo. Bila je to veoma mučna
situacija. Istina, više za mene, nego za Trejsi. Uglavnom, Silijan Maršal
mi je, kao neposlušnom đaku, dao domaći zadatak. Rekao mi je da
moram da ti se izvinim, zbog toga što smo pokušali da tvoje zasluge
predstavimo kao Trejsine. Očitao mi je lekciju koju sam zaslužio.
- Š ta bi to, u nastavku pregovora, trebalo da znači?

~ 43 ~
 - Ne znam... Silijan Maršal je zatražio da te upozna, da razgovara sa
tobom. Potpuno je fasciniran načinom na koji si govorila o njemu i o
njegovom poimanju muzike i dirigovanja. Dok nije shvatio da smo na
pregovore poveli pogrešnog čoveka, imao sam utisak da je želeo da nam
saopšti da prihvata da učestvuje na proslavi jubileja. Sada... Sada zaista
ne znam šta da mislim. Ne znam šta bih rekao tebi, ne znam šta bih
rekao sebi...
- Meni si se već izvinio, mada smatram da to nije bilo potrebno.
Imao si moju saglasnost da predstaviš Trejsi kao autora pisma. Smatraj
da nemaš obavezu da mi bilo šta dalje objašnjavaš. Sebe bi mogao da
podsetiš na to da si postupio najbolje što si umeo, u skladu sa svojim
uverenjima. Pretpostavljam da bi većina zaljubljenih muškaraca, na
tvom mestu, postupilo isto.
- Hm, da... - izustio je Rip samoironično, dovršavajući ispijanje
konjaka. - Lepo je od tebe što si stvari predstavila tako, da ja uopšte ne
ispadam kriv. Ali ja jesam kriv. I glup, priđe. Eto, možda bih u toj
okolnosti mogao da pronađem za sebe neko opravdanje.
- Hajde da budemo konstruktivni, Rip! Reci mi šta nam sada
preostaje da uradimo, kako bi privoleli Silijana Maršala da učestvuje na
proslavi jubileja!
- Ne znam više ni da li to želim...
- O, da, želiš! Tvoj otac je zaslužio da umetnik takvog kalibra
učestvuje na proslavi jubileja. Ti si to zaslužio, Rip! Na kraju, i ja sam to
zaslužila! I ja želim da vidim Silijana Maršala u našem Centru! Taj
događaj bi naveo moje roditelje da dođu u Sidnej ranije nego što su to
planirali! Kao što vidiš, imamo bezbroj razloga da se borimo za ono što
smo započeli!
- U pravu si. Zaista jesi. Samo, radi se o tome da sada sve zavisi od
tebe. ja sam izgubio ugled u Maršalovim očima. Kladim se da ne želi više
da me vidi. Nisam siguran koliko imam prava da tražim od tebe da...
- Hej! Silijan Maršal me je pozvao da razgovaram sa njim! Ja se
radujem tome! Ne predstavlja mi nikakav problem da preuzmem na
sebe odgovornost, po pitanju pregovora, vezanih za njegovo
učestvovanje na proslavi jubileja.
Rip je polako klimnuo glavom, ni ne pokušavajući da sakrije koliko
mu je bilo neprijatno. - Hvala ti na tome, Brijana. Zadužila si me. Po ko
zna koji put.

~ 44 ~
 - Preteruješ... - nežno mu je odvratila, spremna da, u ime ljubavi, i
dalje cini sve sto bi zatrazio od nje. - Izgledas umorno, Rip. Vidi se da si
klonuo duhom. Uviđam da si danas doživeo neprijatnost, međutim,
ukupno gledajući rekla bih da imamo velike šanse da ostvarimo ono što
smo zamislili.
- Imamo ih, zahvaljujući tebi - nadovezao se Rip, sa mukom se
pridižući iz fotelje. Pogledao je u Brijanu i tužno se osmehnuo. - Ž ao mi
je što sve ne može da bude drugačije... - izgovorio je to glasom koji se
odlikovao specifičnom težinom.
- Rano je za žaljenje, Rip. Još uvek nismo odbijeni.
- Ne mislim da mi je žao zbog koncerta.
- Već?
- Već zbog svega - odgovorio je Rip zagonetno, ne propustivši da
odmeri Brijanu brzim pogledom, pre nego što se zaputio ka izlaznim
vratima njene kuće.

~ 45 ~
 VII

Po Ripovom odlasku, Brijana je, ni sama ne znajući zašto, popila

konjak koga je prvobitno sipala sebi. Bila je uznemirena, napeta i
nervozna, i želela je da sve to zameni nekim drugim osećajem, onim,
koje bi alkohol proizveo.
Uspela je u tome, ali nije ostvarila željeno potiskivanje osećanja, već
je onim postojećim pridodala mučninu i vrtoglavicu. Rasplakala se po
odlasku u krevet, jer je imala utisak da se ponaša besmisleno, da radi
nešto suprotno svojim interesima, da se nepotrebno ponižava, uporno
ostajući u blizini čoveka koji je nije gledao kao ženu.
Možda je bilo vreme da sve to prekine, konačno je dozvolila svojim
mislima da se pozabave tom idejom. Možda bi joj pomoglo da ode
daleko od Ripa, da se ozbiljno zabavi pokušajem da ga zaboravi, da
ostvari sreću sa nekim drugim muškarcem, onim, koji bi mogao da je
zavoli.
Rip ju je, na neki način, terao od sebe. Od kada su njeni roditelji
napustili Sidnej, postavio je neku distancu među njima. Retko joj se
obraćao, a, eto, posetio ju je tek kada je postao primoran da to učini.
Predstavljala mu je teret, iz ko zna kojih razloga. Verovatno nije
želeo da bude odgovoran za nju, za devojku koja nije umela da se
pobrine za to da bude srećna, koja je trčala za nedostižnim snom.
Potom, i on sam, Brijana je to slutila, nije mogao da pored nje
ostvari svoju sreću. Jer, dobro ju je poznavao, tako da je lako
pretpostavljao šta je ona mislila o Trejsi. Nije mu trebao takav nemi
kritičar njegove veze, nemi podsetnik na to da je napravio loš izbor.
Brijana se, po svanuću jutra, suočila sa stanjem demoralisanosti, sa
nedostatkom volje da pomogne sebi, da pobegne od neveselih misli, od
ugašene nade. Dodatno ju je mučilo to što je, toga dana, morala da ode
ha sastanak sa Silijanom Maršalom. I ne samo da je morala da razgovara
sa njim, već je imala obavezu da ga animira, da ga navede da prihvati da
učestvuje na proslavi predstojećeg jubileja.
Ž elela je da ostvari uspeh sa Silijanom Maršalom, jer bi to bio njen
oproštajni poklon za Ripa. Ako je već počela da razmišlja o tome da ode
od njega, smatrala je da bi bilo lepo da ode u velikom stilu, u skladu sa
velikom ljubavlju koju je osećala prema njemu, i koja je zasluživala da se
obelezi na velicanstven nacin.

~ 46 ~
 ***

Ostin se iznenadio kada je ugledao Brijanu u hotelskom holu, a

pomalo se zabrinuo kada je shvatio da je izgledala tužno, da joj je lice
bilo bez živosti i energije.
- Š ta se događa? - odmah ju je upitao, ne obazirući se na kolegu
koji se takođe nalazio na recepciji.
- Silijan Maršal je tražio da razgovara sa mnom, kada je juče otkrio
da Trejsi nije napisala pismo, zbog koga nas je kontaktirao - tiho je
objasnila, pazeći da je niko ne čuje.
- To je dobra vest - zaključio je Ostin. - Pravda je zadovoljena! Još
samo da mi objasniš zbog čega se ne raduješ takvom ishodu jučerašnjih
pregovora.
- Ja nisam, poput tebe, težila za zadovoljenjem pravde, Ostine, niti
sam se nadala da bi Silijan Maršal mogao da prozre Trejsi. Sve to mi je
manje važno od okolnosti, zbog kojih se ta ružna situacija odigrala. A
okolnosti su takve da Rip čini sve kako bi udovoljio svojoj ljubavnici,
kako bi joj pridao važnost koju realno ne zaslužuje.
- Ne mora da znači da to čini iz ljubavi. Mi muškarci se ponekad
rukovodimo nižim porivima, kada udovoljavamo ženama.
- Znam o čemu govoriš, međutim, mene to ne može da uteši. Ništa
ne može da me uteši. Zato sam počela da razmišljam o odlasku.
- U London?
- Da. Tamo je moja porodica, tamo me čeka odličan posao, tamo je
centar kulturnih dešavanja. Većina festivala, koje želim da posetim, se
odvija na tlu Evrope. Besmisleno je da i dalje sedim ovde, na kraju sveta,
zbog jednog muškarca koji ne samo da me ne vidi kao ženu, već me i
izbegava.
- Kako je on podneo ishod jučerašnjeg razgovora sa Silijanom
Maršalom?
- Veoma teško. Bio je postiđen i samokritičan. Rip je, u suštini,
krajnje korektan i pravedan, ali se bojim da se zbog veze sa Trejsi odriče
svojih najboljih osobina.
- Eto ti nepogrešiv dokaz da nije zaljubljen u nju!
- Molim?

~ 47 ~
 - Kada neko voli, on postaje bolji čovek, a ne gori. I sama si mi
mnogo puta prepričala neke Ripove poteze, na osnovu kojih sam
zaključio da nisu delo zaljubljenog muškarca.
- Oh, Ostine... - Brijana mu se nežno osmehnula. - Bilo bi divno da
sam mogla da ostanem sa tobom. Ali nisam. Dok smo bili zajedno, sve
vreme sam te, u mislima, varala sa Ripom, što nije bilo pošteno prema
tebi.
- To si mi već objasnila. Složiću se sa tobom da je prava šteta što
nas dvoje nismo mogli da ostanemo zajedno. Dobro smo funkcionisali.
Inače... - Ostin je zastao sa oklevanjem - juče sam imao utisak da me
je Rip Dener posmatrao sa malo više radoznalosti. Znam da je opasno da
ti ovo govorim, ali, učinilo mi se da...
Dolazak jednog od gostiju hotela je sprečio Ostina da dovrši
započetu rečenicu. Brijana nije zažalila zbog toga, jer je posumnjala da je
Ostin hteo da joj kaže nešto što bi je ohrabrilo, što bi joj vratilo nadu.
Nije želela to da sluša, sada, kada je počela da razmišlja o
napuštanju Ripa, o pokušaju da se oslobodi čežnje koja ju je sprečavala
da bude srećna i da se u punoj meri pobrine za sebe i za svoj život.

***

Uprkos tome što je bila neraspoložena i što se osećala poraženo,

Brijanu je protreslo duboko, iskreno ushićenje kada joj je Silijan Maršal
otvorio vrata svog apartmana, kada se suočila sa njim. Osetila se toliko
počastvovano, toliko privilegovano, da je izgubila moć govora. Nemo je
zurila u lice čuvenog dirigenta, pogledom mu otvoreno stavljajući do
znanja da je preplavljena oduševljenjem.
- Uđite, gospođice Kromvel! - Silijan Maršal joj se obratio očinskim
glasom. - Prepoznao bih vas, sve i da niste najavili svoj dolazak.
- Po čemu? - prošaputala je Brijana, boreći se sa stegnutim grlom.
- Vidi se da ste poštovalac moje umetnosti. I ne samo poštovalac,
već i poznavalac. Vi ste slušalac kakvog svaki muzičar želi da vidi u
publici. Nakon što sam pročitao vaše pismo, otkrio sam da želim da vas
upoznam i da razgovaram sa vama. Sedite, molim vas!
- Hvala vam što ste me primili, gospodine Maršal! - Brijanu su
opustile reci cuvenog dirigenta. - Kako ste?

~ 48 ~
 - Trenutno se osećam veoma dobro - izjavio je Maršal, skidajući
tamne naočare.
Brijana se spontano osmehnula kada se suočila sa njegovim toplim,
plavim očima, zahvaljujući kojima je delovao manje strogo, manje
nedostupno, manje autoritativno.
- Ja... - počela je, najednom kompletno ispunjena oduševljenjem.
Učinili ste mi veliku čast, gospodine Maršal, time - što ste prihvatili da
razgovarate sa mnom. Ž elim da vas upoznam od kada sam, po prvi put,
prisustvovala koncertu orkestra kojim ste dirigovali.
- Gde je to bilo?
- U Njujorku, pre 11 godina. Od tada smo vas moji roditelji i ja
pratili gotovo po čitavom svetu. Svaki put ste nam pružili nezaboravno
uživanje.
Svaki put ste nam priuštili nešto originalno i novo. Vi zaista niste
stereotipan i predvidiv umetnik. Vi ste čovek trenutka, čovek inspiracije.
Za to je potrebna velika veština i velika smelost.
- Možda sam ja vama učinio veliku čast, gospođice Kromvel, kada
sam prihvatio da razgovaram sa vama, ali ni ja nisam ništa manje srećan
zbog ove prilike. Verovali ili ne, veoma retko mi se dešava da
razgovaram sa nekim ko se istinski razume u moj metod, ko razume ono
što ja poručujem sa pozornice. Srećan sam i zbog naklonosti vaših
roditelja. Oni su takođe sjajni poznavaoci klasične muzike. Nisam imao
priliku da ih upoznam, ali je glas o njima dopirao do mene. Voleo bih da
se upoznam i sa njima.
- Ne sumnjam da bi i oni voleli da se upoznaju sa vama, međutim,
prošle godine su napustili Sidnej. Sada žive u Londonu, u postojbini mog
oca.
- Ja često posećujem London. Možda bih mogao da, preko vas,
ugovorim jedan susret sa njima?
- Zašto da ne? A ako ostajete u Sidneju do kraja godine, postoji
mogućnost da budete gost naše porodice. Jer, moji roditelji su odlučili
da ovde provedu novogodišnje praznike.
- Pa, svakako da planiram da ostanem u Sidneju bar do decembra!
Za tada je planiran onaj jubilarni koncert u „Kulturnom Centru Alister
Dener“, zar ne?

~ 49 ~
 VIII

Taj odgovor Silijana Maršala je naterao Brijanu da širom otvori oči.

- Da li to znači da... Da razmišljate o tome da prihvatite naš poziv?
- Draga gospođice Kromvel, prihvatio bih da dirigujem na tom
koncertu samo za vas, i samo zbog vas. I zbog uspomene na Alistera, koji
je bio vizionar i koji se svojski borio za afirmaciju klasične muzike. Ako
bi koncertu prisustvovali vaši cenjeni roditelji, to bih smatrao za bonus
više.
- Ja... – zamucala je Brijana, ispunjena kompletnim oduševljenjem.
Ja ne znam šta da kažem... Ovo je neverovatna sreća... Oh, bože... -
izustila je, kada je shvatila kakav će biti odjek u javnosti, nakon objave
programa proslave jubileja.
- Pretpostavljam da imate dobar i uvežban orkestar, gospođice
Kromvel.
- Ne bi se usudili da vas pozivamo da dirigujete muzičarima koji
nisu vrhunski - požurila je da odgovori na pitanje.
- A instrumenti?
- Svi su u najboljem mogućem stanju. Trebalo je da ponesem sa
sobom spisak gostovanja našeg orkestra, kao i kritike objavljene u
novinama, ali sam zaboravila da to učinim. Potrudiću se da vam sve to
dosledim kasnije, u toku dana.
- Vaša reč mi je dovoljna. Mlađi gospodin Dener bi trebalo da bude
srećan što ste član njegovog kolektiva. Pitam se da li je zaista svestan
stepena vaše stručnosti. Rekao bih da nije, s obzirom na to da vas je
izostavio iz prvobitnog pregovaračkog tima, i da je pokušao da vaše
zasluge pripiše svojoj ljubavnici.
- Ne sudite tako strogo o Ripu Deneru, molim vas. Ja se, kao
zaposlena u Centru, ne osećam nimalo potcenjeno. Odlično sam plaćena,
mnogo bolje od gospođice Hadson, koju ste juče upoznali. Razumem sve
koji misle da je ona nepravedno prigrabila određene zasluge za sebe,
međutim, imala je za to moju saglasnost. Ja sam dozvolila da se ona
potpiše kao autor pisma i da prisustvuje sastanku sa vama.
Silijan Maršal je upitno žmirnuo i nagnuo glavu u stranu. -
Priznajem da sam zacuđen... Zbog cega ste pristali na sve to,
gospođice Kromvel? - Rip je to predložio kao bolje rešenje. Smatrao
je da će pismo dobiti na težini ako ga potpiše neko ko ima
~ 50 ~
 rukovodeću funkciju u Centru, i da će vama više prijati da
pregovarate sa gospođicom Hadson, nego sa mnom.
- Gluposti! - planuo je Silijan Maršal. - Kakve su to gluposti?! Šta je
taj momak umislio?! Da se ja rukovodim niskim nagonima, kao što on to
čini?!
- Rip Dener se ne rukovodi nagonima, već ljubavlju. On je
zaljubljen u gospođicu Hadson, zbog čega ponekad povlači pomalo
nerealne poteze. U ljubavi je sve dozvoljeno, pa i da se, u njeno ime,
načini poneki nepravedni potez.
- Pa, vi branite onoga ko vas je iskoristio i zanemario, gospođice
Kromvel! - Silijan Maršal je iznenađeno konstatovao. - Očekivao sam da
budete ogorčeni i ljuti na njega! Ja sam ljut! Zato sam mu i naredio da
vam se izvini! Da li je to učinio?
- Jeste.
- A da li je to iskreno mislio?
- Jeste. Ponavljam, Rip Dener nije ni glup, ni nepravedan. On je
samo zaljubljen.
- Zaljubljeni ljudi ne povlače poteze koji bi mogli da naškode
osobama koje vole! Rip Dener je naškodio gospođici Hadson time što ju
je juče doveo kod mene i predstavio je kao autorku pismo. Ta umišljena
starleta je ispala budala! Njen ljubavnik ju je doveo u tu poziciju! Ja to
ne bih nazvao ljubavlju.
Brijana se setno osmehnula, jer se prisetila da je Ostin razmišljao na
sličan način. - Radi se o tome da su gospodinu Deneru emocije malo
pomutile i zaslepile razum, a možda i savest. Kada je donosio odluke
koje su se ticale ove male afere smatrao je da čini ono što je najbolje za
ženu koju voli. Nije bio u stanju da sagleda širu sliku, jer je reagovao
impulsivno. Verovatno ga je ponelo to što je gospođica Hadson bila
veoma zadovoljna njegovim odlukama, što je uspeo da je usreći i uvaži.
Ja to mogu da razumem.
Silijan Maršal je dugo i značajno klimao glavom. - Neverovatno je
koliko ste uporni u nameri da opravdate svog direktora...
- Činim to, jer ga dugo i dobro poznajem. On je sjajan čovek,
korektan rukovodilac, talentovan muzičar. Rip Dener je neko koga svi
vole i postuju, ko nije konfliktna licnost, ko uvek povlaci najbolje poteze.
Veoma je obrazovan i inteligentan, požrtvovan i vredan. Mnogo puta mi
je pomogao i izašao mi u susret, mnogo čemu me je naučio. Mogu da mu

~ 51 ~
oprostim to što je, u ime ljubavi, povukao jedan pomalo nekorektan
potez.
- U ime ljubavi... - ponovio je Silijan Maršal zamišljeno, ne
prestajući da pogledom fiksira Brijanino lice. - Ja bih rekao da ga vi
branite u ime ljubavi.

***

Izdajnički trzaj Brijaninog tela, kao i to što je sagnula glavu da bi

sakrila zarumenele obraze, predstavljalo je dovoljne dokaze za Silijana
Maršala da je pogodio istinu.
- Znao sam - konstatovao je zadovoljno. - Sve vreme govorite o
njemu sa puno ljubavi, razumevanja, odanosti i poštovanja. Od kada ga
volite?
- Grešite, gospodine Maršal! - Brijana se vatreno pobunila, rešena
da ne prizna svoju zaljubljenost ni po koju cenu. - Ja ne posmatram Ripa
Denera kao muškarca, već kao umetnika i kao porodičnog prijatelja! On
je, proteklih 15 godina, redovan gost u mojoj kući! Divim mu se, ali
nisam zaljubljena u njega!
- O, da, jeste. Zašto krijete svoju ljubav? Kladim se da ona traje
svih tih 15 godina. Da li Rip Dener zna da ga vi volite?
- On nema šta da zna! - Brijana je teško disala, svesna toga da je
uzaludno razuveravala Silijana Maršala. - Već sam vam objasnila
prirodu svog odnosa sa Ripom! Taj odnos je lišen romantike, u šta ste vi
ubeđeni!
- Naravno da je lišen, kada vi krijete svoju ljubav. Trebalo bi da je
otkrijete, da joj omogućite da se realizuje.
Brijana je naglo ustala i ozbiljno se zagledala u čuvenog dirigenta.
- Ovaj razgovor je krenuo pogrešnim pravcem. Nisam došla na
sastanak sa vama da bismo komentarisali moj emotivni život, ili
odsustvo istog.
- Ali ste došli da pregovarate sa mnom o mom učešću na proslavi
jubileja. Prihvatiću to, ako priznate Ripu Deneru da ste zaljubljeni u
njega.

~ 52 ~
 ***

Ovo je, definitivno, najčudniji trenutak u mom životu, zaključila je

Brijana, dok je zgranuto zurila u poznatog dirigenta. Kako je došlo do
ovoga, zapitala se, uplašena onim što je čitala na licu Silijana Maršala.
- Vi... Vi ste ozbiljni? - promucala je, uviđajući da se nije radilo ni o
kakvom šaljivom predlogu, već, naprotiv, o uslovu od koga čuveni
dirigent nije imao nameru da odustane.
- Naravno da sam ozbiljan. Smrtno sam ozbiljan. I veoma sam
uzbuđen, priđe! Ovo je prvi put, u mojoj karijeri, da imam priliku da
zaključim ugovor zbog romantičnih razloga, a ne zbog onih materijalne
prirode.
- O kakvoj romantici vi govorite?! Ja vam nisam priznala da volim
Ripa, a sve i da jesam juče ste upoznali ženu koju on voli!
- Ni sami ne verujete u to, gospođice Kromvel. Rip Dener ne voli
onu pretencioznu i nimalo suptilnu ženu. Ona nije za njega, on nije za
nju. Vi, sa druge strane, pristajete Ripu Deneru. Kladim se da vas je
njegov otac voleo.
- Voleo me je, zato što je voleo moje roditelje! Nijednim gestom
nije pokazao da me smatra za potencijalnu partnerku svog sina!
- To je zato što ste tada bili mladi. Alister je umro pre deset
godina. Znači da vas je poznavao kada ste vi imali manje od dvadeset.
Sada ste zrela, ostvarena žena. A Rip... Njemu već ističe vreme da osnuje
porodicu. Koliko on ima godina? Oko 40, rekao bih.
- Rip je već pronašao suprugu!
- A, ne, nije - odvratio je Silijan Maršal samouvereno. - Ponavljam,
on ne voli ženu koju mi je juče predstavio. Mislim da je čak ni ne poštuje.
U suprotnom joj ne bi dozvolio da ispadne glupa, sujetna i loša. Ta dama
vas ne podnosi, zar ne?
- Trejsi Hadson i ja se veoma razlikujemo. U toj okolnosti se kriju
razlozi naše netrpeljivosti.
- Ne bih rekao. Vas dve ste ljubomorne jedna na drugu. Razlozi
vaše ljubomore su jasni. A što se tiče dotične gospođice Hadson, ona vas
mrzi, jer predstavljate sve što ona nije. I jer vas njen ljubavnik poštuje i
voli, pride.
- Ovo je otišlo predaleko! - procenila je Brijana, ispunjena
nelagodnošću i zebnjom. - Vi ne samo da ste se usudili da tvrdite kako

~ 53 ~
volim Ripa, već sada izjavljujete da i on voli mene! Zašto to radite,
gospodine Maršal?
- Zato što imam priliku da spojim dvoje ljudi koji se vole. Zato što
sam romantičan. Zato što... - zastao je i teško uzdahnuo - zato što ne
mogu da prestanem da žalim za prilikama koje sam ja propustio.
- Ne mešajte svoj život, sa mojim i Ripovim životom, gospodine
Maršal. Ne pokušavajte da se, preko nas, obračunate sa svojom
prošlošću. To nije u redu, nije korektno.
- Ja mislim da nije u redu da vi i Rip prećutkujete jedno drugom
svoja osećanja. Ljubav je tako retka, gospođice Kromvel. Vi bi to trebalo
da znate bolje od svih. Jer, od kada ste emotivno sazreli volite samo
jednog čoveka. I znate da će to tako da ostane do kraja vašeg života. Ne
preporučujem vam da čekate da se, pri kraju tog života, pitate zbog čega
ste propustili priliku da budete voljeni i srećni.
Bilo je dana kada je Brijana razmišljala upravo o onome, na šta joj je
Silijan Maršal skrenuo pažnju. O starosti, tokom koje će da žali za
ljubavlju kojoj nije dozvolila da se oslobodi, da prodiše.
Vratila se u fotelju, počinjući da sagledava reči čuvenog dirigenta na
drugačiji način. On je, očigledno, bio u situaciji u kojoj se ona tada
nalazila. Voleo je neku ženu, ali se nije usudio da joj otkrije tu ljubav.
Zato je sada žalio i zato nije mogao da dozvoli da neko drugi doživi
njegovu sudbinu.
Prestala je da bude ljuta na njega. Uprkos tome, i dalje nije bila
spremna da mu prizna da je nepogrešivo prozreo njena osećanja, a još
manje je bila spremna na to da pristane na njegov uslov.
- Zašto jednostavno ne biste uzeli svoj honorar, gospodine Maršal,
i ostavili nas da živimo svoje živote? - upitala ga je, tada potpuno tihim i
mirnim glasom.
- Mogao bih to da uradim, naravno. Ali, neću jer, za razliku od vas,
ja vidim perspektivu tih važnih života, lišenih hrabrosti da se otvoreno
voli. Ja sam proživeo upravo takav život, ispunjen ljubavlju koju nisam
priznao voljenoj osobi.
- A sada? Da li je sada kasno za to? - Brijana se usudila da to upita.
- Moja voljena žena je umrla - otkrio je Silijan Maršal skrušeno. -
Zato sam se povukao sa javne scene, zato sam prestao da radim, zato
nemam želju da komuniciram sa ljudima. Ali imam ogromnu želju da
vama, gospođice Kromvel, ne dozvolim da doživite moju sudbinu.

~ 54 ~
 - Teško mi je da vas razumem, gospodine Maršal. Vi me gotovo ni
ne poznajete.
- Naprotiv. Ja vidim sebe u vama. Imamo nešto zajedničko, nešto
po čemu smo isti. Nadam se, samo, da nam sudbine neće biti iste. Da
ćete pristati na moj uslov, odnosno, da ćete priznati Ripu da ste
zaljubljeni u njega.
Brijana se stresla od naleta zebnje. Stekla je potpuni uvid u to da je
samo od nje, od njenog priznanja, zavisilo da li će Silijan Maršal
prihvatiti da učestvuje na proslavi jubileja Centra, da li će time
pokrenuti lavinu spektakularnih događaja. Već bi se, od same najave
koncerta, čitava javnost, uključena u dešavanja na muzičkoj sceni, digla
na noge. Interesovanje za koncert bi bilo ogromno. Svi iz Centra bi bili
na dobitku. Rip, najviše, jer bi na najbolji mogući način proslavio sećanje
na ime i delo svog oca. Muzičari iz orkestra bi imali jedinstvenu priliku
da rade sa najčuvenijim svetskim dirigentom. Dobili bi priliku da
pokažu šta umeju, od čega bi svi imali koristi. Zarada bi bila ogromna.
Silijan Maršal bi takođe imao razloga da bude zadovoljan. Ponovo bi
dospeo u centar interesovanja, mogao bi da posveti koncert ženi koju je
voleo, kao i da na najbolji mogući način okonča svoju blistavu karijeru.
Š to se nje same ticalo, ona bi imala satisfakciju da usreći mnogo
ljudi. Pa i svoje roditelje, koji bi se oduševili njenim potezom i koji bi sa
ushićenjem prihvatili da prisustvuju koncertu.
Naredni meseci bi bili prepuni kreativne užurbanosti, svi bi bih
uposleni, svi bi dobro zaradili, svima bi porasle reputacije.
I sve je to zavisilo samo od nje, od njene hrabrosti, od smelosti da
otkrije Ripu da ga je volela i da je njena ljubav bila večna.
- Zar ne mislite da bih mogla da se ponizim pred Ripom?
prošaputala je, donevši odluku da ne krije svoja osećanja pred
Silijanom Maršalom, pred čovekom koji je prozreo njeno stanje, jer
se i sam, do nedavno, tako osećao.
- Zar je poniženje reći nekome da ga volite? - uzvratio je
pitanjem. Poniženje je kada mrzite, kada učinite neko loše delo.
kada se ne borite za sebe. A kada volite... Vi tada postajete uzvišeni.
Kada priznajete ljubav, dokazujete da je se ne stidite. Na kraju, kada
nekome izjavite ljubav, dajete joj sansu da pocne da dise i da zivi.
Ona je sada ugusena u vama, skrivena kao nešto sramotno. Vaša
ljubav zaslužuje više. Zaslužuje da je poverite voljenom čoveku.

~ 55 ~
 Kao retko kada, Brijana je zaplakala. Plašio ju je izazov, koji je
Silijan Maršal stavio pred nju. A bio je u pravu, za sve.
Ona je volela Ripa svim srcem, žudela je za njim svim telom. Nije
trebalo toga da se stidi, niti da dozvoli da se, jednoga dana, pokaje što
mu nikada nije otkrila šta oseća prema njemu.
Sada je dobila priliku da to učini, i da uz to dobije Maršalovu
saglasnost o učešću na proslavi jubileja.
- Biću odbijena... Grubo... - požalila se čuvenom dirigentu,
prema kome je počela da oseća izvesnu bliskost.
- A možda i nećete - uzvratio je Silijan Maršal zagonetno.
- Rip ima partnerku...
- Koju ne voli.
Vidno utučena i iznad svega uplašena, Brijana se polako pridigla iz
fotelje. - Učiniću ono što tražite od mene, gospodine Maršal... -
obavestila ga je, uputivši se ka vratima apartmana.
- Da li imate primerak ugovora kod vas? - Silijan Maršal je
krenuo za njom.
- Imam - potvrdila je Brijana, upitno ga pogledavši.
- Dajte mi da ga potpišem.
- Ali... Zar nećete da sačekate da... da kažem Ripu da...
- Ne moram da čekam. Znam da ćete to da uradite.
Brijana je potvrdno klimnula glavom, nakon čega je pružila Maršalu
ugovor. On ga je potpisao, ne proverivši nijednu stavku.
- Srećno, gospođice Kromvel! - poručio joj je na rastanku,
ne krijući zadovoljan osmeh.

~ 56 ~
 IX

Iako je Brijana izašla iz apartmana Silijana Maršala sa rešenošću da

prizna Ripu svoja osećanja, ona ju je napustila kada se našla pred
njegovim kućnim vratima. Tada ju je obuzela trema, tada je pomislila da
je napravila grešku, da joj je sledilo veliko razočarenje.
Uplašila se svog predstojećeg ogoljavanja, predstojećeg otkrivanja
dugo čuvane tajne. Ta tajna je godinama predstavljala srž njenog bića,
energetski potencijal, tihu patnju kao i radost, a sada je sve to bilo
ugroženo.
Kao retko kada, Brijana se ispunila nesigurnošću. Bila je potpuno
poljuljana i nesposobna da pomogne sebi, kako bi stoički odradila ono
što se tražilo od nje.
Strah joj se nepogrešivo ogledao u očima i na licu, zbog čega je Rip,
nakon što joj je otvorio vrata, doživeo mali šok. Brijana nije imala običaj
da dolazi kod njega, a takođe nije ličilo na nju da deluje tako poljuljano.
- Brijana... - oslovio ju je uznemireno. - Šta se dogodilo?
- Pa, večeras je moj red da dođem nenajavljena kod tebe -
pokušala je da se našali, iako se sva tresla od strepnje.
- Da li je sve u redu? - brižno ju je upitao, nežno je dodirnuvši po
ruci, kako bi je naveo da uđe.
Nekim čudom, Brijana se smirila po ulasku u Ripovu kuću. Oduvek
je volela atmosferu koja je u njoj vladala, toplinu izazvanu suptilnim
dizajnerskim rešenjima, kao i to što je svakim svojim kutkom otkrivala
da u njoj živi ljubitelj muzike.
Centralno mesto u salonu ogromnih dimenzija zauzimao je crni,
koncertni klavir, koga je Rip nepravedno zanemarivao, zbog ličnih i
profesionalnih obaveza. U svojim maštanjima, Brijana je često zamišljala
kako Rip svira taj klavir samo za nju, i to kompoziciju koju je sam
komponovao, koja je predstavljala nepogrešiv izraz njegove ljubavi.
Prišla je klaviru i prešla rukom preko njegove glatke površine. - Da,
sve je u redu - ubedljivo je izjavila. - Izvini, ako sam ti poremetila neke
planove. Nemam nameru da se dugo zadrzim.

~ 57 ~
 - Trebalo je da se vidim sa Trejsi - priznao je Rip, koji je bio
ležerno odeven u farmerice od crnog teksasa i sivu košulju. - Dozvoli mi
da joj telefoniram i zamolim je da pomeri svoj dolazak za kasnije.
- Naravno - promrmljala je Brijana, jedva sputavajući
samoironičan osmeh.
Pomislila je kako je situacija, u kojoj se našla, mogla da se proprati i
smehom i plačem. Jer, spremala se da izjavi ljubav čoveku koji je
očekivao dolazak žene u koju je sam bio zaljubljen. Bio je to svojevrsni
apsurd, zamka iz koje nikako nije mogla nepovređeno da se izvuče.

***

Zamišljeno je pritiskala dirke klavira kada joj se Rip, po obavljenom

razgovoru sa Trejsi, pridružio u salonu. Brijana ga je pogledala i otkrila
da je neočekivano postao napet. Odmah je tu promenu njegovog stanja
povezala sa Trejsi. Pretpostavila je da se ona pobunila zbog upućene joj
molbe da dođe kasnije, i da se Rip zbog toga osećao nelagodno.
- Da li si rekao Trejsi da sam ja ovde? - Brijana je to otvoreno
zatražila da sazna.
- Jesam. Prihvatila je da dođe kasnije.
- Sumnjam da će se držati tog dogovora. Ličilo bi na Trejsi da dođe
ranije, a ne kasnije, kako bi izvidila šta se ovde događa.
Rip je upitno slegao ramenima. - Šta bi ovde moglo da se događa? Ti
si došla na poslovni razgovor, zar ne? Pretpostavljam da želiš da me
obavestiš o ishodu tvog sastanka sa Silijanom Maršalom?
- Tačno - potvrdila je Brijana, vadeći fasciklu iz torbe. - Izvoli.
Maršal je potpisao ugovor.
- Zaista?! - Rip je oduševljeno uzviknuo, nakon čega je požurio da
pregleda ugovor. - Ovo je fantastično, Brijana! Šta se dogodilo?! Kako si
uspela da ga navedeš da prihvati naš poziv?!
- Silijan Maršal ima dva jaka razloga lične prirode, zbog kojih želi
da odradi još jedan koncert. Mi smo se pojavili u pravo vreme, na
pravom mestu. Mada nije za zanemarivanje ni njegova želja da oda
pocast secanju na tvog oca, Rip.

~ 58 ~
 - Ako se jedan razlog lične prirode odnosi na Silijanovu želju da
održi oproštajni koncert kojim bi obeležio kraj karijere, šta je drugi? -
interesovao se Rip.
- Nedavno je preminula žena koju je voleo. Koncert bi, u izvesnoj
meri, bio i njoj posvećen.
Rip je iznenađeno izdigao obrve. - Nisam znao da je Silijan Maršal
imao ozbiljnu ljubavnu vezu. Niko ga nikada nije video ni sa jednom
ženom.
- To je zato što njegova ljubav nije bila, hm, realizovana. On je tu
ženu voleo tajno.
- Š ta ga je navelo da tajnu o svojoj nesrećnoj ljubavi otkrije tebi? -
Rip je postavio logično pitanje.
- Navelo ga je to što... - Brijana se ugrizla za usnu - što je
pronicljivo procenio da i ja imam tajnu ljubav...
Uprkos učinjenom naporu, Rip nije mogao da obuzda nervozan
osmeh. - Ti? - izustio je sa nevericom.
Brijana je tada shvatila da Rip nije ni slutio da ga je ona volela.
Mnogo puta se, tokom proteklih godina, pitala da li je on pronikao u
dubinu njene naklonosti prema njemu, da li je znao da ga je volela, ali se
pravio da ne zna, jer tu ljubav nije mogao da joj uzvrati.
Po načinu, na koji ju je zabezeknuto gledao, shvatila je da nije znao
ništa o tome. I njoj je pobegao nervozan osmeh kada je uvidela koliko ga
je iznenađenje čekalo.
I to najverovatnije ono, koje će ga dovesti u nezavidnu poziciju.
- Čemu takav izraz lica? - Brijana više nije oklevala da Ripa gleda
pravo u oči. Spremala se da mu izjavi ljubav i znala je da to mora da
učini na najdostojanstveniji način. - Zar me vidiš kao osobu koja nije
sposobna da voli?
- Ne, naravno da ne! Samo, tajna ljubav... To je ono što me
zbunjuje...
- Ako te to zbunjuje, pitam se kako ćeš da reaguješ na informaciju
da moja tajna ljubav traje 15 godina?
- Vau! - uzviknuo je Rip, i dalje ništa ne sluteći. - Potpuno sam
fasciniran. Petnaest godina?! Pa, to je neka fatalna ljubav!
- Slažem se. Fatalna je i... jednostrana.
- Sada sam, tek, začuđen! Ko je taj, ko ti ne uzvraća tu tako dugu i
fatalno jaku ljubav?
~ 59 ~
 Naprasno nadahnuta hrabrošću i ponosom, Brijana je gordo podigla
glavu, dozvoljavajući da je emocije potpuno preplave i da joj se oči
ispune suzama. - To si ti, Rip.

~ 60 ~
 X

Izraz Brijaninog lica je otkrivao nesumnjivu zaljubljenost, njen glas

je vrcao od emotivnog naboja, ali sve to nije dotaklo Ripa. Nije pokazao
ni da je iznenađen, ni da je počastvovan, bilo je nemoguće protumačiti o
čemu je mislio, u tom trenutku.
Brijana je tada uvidela da joj on nije verovao.
- Zaljubila sam se u tebe onog trenutka kada sam te upoznala, Rip
nakon što je izgovorila ono što je smatrala za najteže, Brijani je bilo
daleko lakše da nastavi. - Znam da sam tada imala samo 13 godina, i
znam da su to lude godine, ali, one su prošle, a moja zaljubljenost je
opstala. I ne samo da je opstala, već se pretvorila u zdravu, zrelu, odanu,
neposustajuću ljubav. Ti si neko kome se divim, Rip, koga poštujem, u
čijem društvu volim da budem. Ti si moj ljubavnik iz mašte, moj
prijatelj, moj mentor, moj rukovodilac, ti si neko ko me nikada nije
izneverio ili razočarao. Sem jednom...
- Sem jednom? - Rip je zatražio objašnjenje.
- Kada si odabrao Trejsi za svoju ljubavnicu.
Brijana nije očekivala da joj Rip, nakon svega što mu je poverila,
potrči u zagrljaj, niti je očekivala da joj uzvrati izjavu ljubavi, ali nije
očekivala ni da nastavi da nepomično stoji u mestu, kao da nije bio zasut
rečima prepunim zanosa, kao i pogledima prepunim nežnosti.
- Zašto sada? - neprirodno miran, Rip je to pitanje izgovorio
gotovo hladnim glasom. - Zašto mi, nakon 15 godina, baš sada otkrivaš
svoja osećanja, Brijana? Silijan Maršal te je naterao da ovo uradiš, zar
ne?
- Trebalo bi da me bolje poznaješ, Rip. Mene niko ni na šta ne
može da natera.
- Ali može da te navede da učiniš nešto protiv svoje volje u ime
opšte koristi, opšteg dobra. Trebalo je da znam da je pribegao nekoj
uceni, nakon što si mi rekla da je potpisao pristanak da učestvuje na
proslavi jubileja. Juče je to uradio meni, a danas tebi.
- Neću da te lažem, Rip. Silijan Maršal je zaista tražio od mene da ti
otkrijem da te volim. On sam je tajno voleo jednu ženu, koja je
preminula pre nego što je on smogao hrabrosti da joj otkrije svoja
osećanja. Kada je shvatio da i ja tajno volim, pronašao je način da me
navede da ne ponovim njegovu grešku.
~ 61 ~
 - Kako je Silijan Maršal shvatio da ti tajno voliš?
- Danas sam te branila od njegovih optužbi. Pretpostavljam da sam
to radila na izdajnički vatren način, da sam ga time navela da posumnja
u prirodu mojih osećanja prema tebi.
- Meni se čini da se on projektovao u tebi, da te koristi kako bi se
izlečio od svoje frustracije.
- Nisi u pravu, Rip! - Brijanu je uvredilo Ripovo grubo tumačenje. -
Ja razumem motive zbog kojih me je Silijan Maršal naveo na ovaj čin! On
smatra da je život previše kratak i previše neizvestan da bismo
propuštali da ga začinimo nečim što predstavlja njegov najlepši deo, a to
je ljubav! Da se nisam složila sa njim, ne bih sada stajala pred tobom!
Nikakav ugovor me ne bi naterao da rizikujem ovoliko! Nadam se da si
svestran koliko mi je bilo teško da ti priznam svoja osećanja, Rip! Ne
zaboravi da sam ih krila petnaest godina! Petnaest godina, Rip!
- Brijana...
- Tek da budem jasnija, ne očekujem ništa od tebe! Ne osećaj se
obaveznim prema meni, ni na koji način. Oboje ćemo da nastavimo svoje
živote, kao što smo to činili do sada. S tom razlikom što sam ja
oslobodila svoju ljubav, zbog čega nimalo ne žalim.
- Brijana...
Rip ponovo nije dobio priliku da nastavi rečenicu, jer je primetio da
neko automobilom ulazi u njegovo dvorište. Prišao je prozoru, nakon
čega je u neverici odmahnuo glavom.
- Trejsi... Rekla je da će da sačeka da je pozovem...
- A ja sam ti rekla da ona neće da pristane na to.
- Da, zaista si to rekla. Kako si znala da će da dođe, uprkos tome
što sam joj rekao da si ti ovde, i da moramo da razgovaramo?
- Trejsi, za razliku od tebe, Rip, oseća da nisam ravnodušna prema
tebi. Ona ne podnosi ni kada smo ti i ja sami u kancelariji, tako da je bilo
očekivano da se pobuni protiv toga što smo sami u tvojoj kući.
Rip je pogledao u Brijanu, ne skrivajući da je bio potpuno zbunjen.
Pre nego što je stigao da joj bilo šta kaže, Trejsi je pozvonila.
- Reći ću joj da ode - izjavio je Rip odlučno, krećući da otvori vrata.

~ 62 ~
 -
Ne! - Brijana je potrčala kako bi ga prestigla. - Ja sam rekla ono što
sam imala. Izvini ako sam te dovela u neprijatnu situaciju. Ostani sa
Trejsi i dozvolio joj da ti pomogne da se osetiš bolje.
- Brijana...
Bez želje da produžava to čudno veće, Brijana je sama otvorila
vrata, kako bi pustila Trejsi u kuću. - Izvoli, uđi! Ja upravo odlazim!
- To znači da sam došla u pravo vreme! - izjavila je Trejsi, oboje ih
odmeravajući sumnjičavim pogledima.
- Tačnije, Brijana i ja nismo završili naš razgovor - Rip je pokušao
da Trejsi stavi do znanja da je došla prerano, da je njeno prisustvo bilo
suvišno.
- O, da, jesmo! - odvratila je Brijana, brzopleto izlazeći iz kuće. -
Do viđenja! Uživajte u ostatku večeri!
- Brijana! - Rip ju je još jednom pozvao, ali kada je shvatio da se
ona ne osvrće, da je odlučna da ode, povukao se u kuću i polako
zatvorio vrata.

***

Bio je besan kada je pogledao u Trejsi. - Koliko se sećam, odlično si

razumela moj zahtev da ne dolaziš dok ti ne javim da je Brijana otišla -
prebacio joj je, ujedno se odmičući, kako bi izbegao da ga ona dodirne.
- Zar ti je žao što sam došla?! - uzvratila je Trejsi uvređeno.
Uostalom, nije mi jasno kakav sam to važan razgovor prekinula?! Ja bi
trebalo da prisustvujem svakom vašem razgovoru poslovne prirode.
Jer, ja sam šef službe u kojoj Brijana radi.
- Mislio sam da si do sada uspela da uvidiš da je tvoja funkcija
formalnog karaktera, Trejsi - kao nikada pre, Rip je gledao u Trejsi
hladnim i pritom prekornim pogledom. - Da je Brijana ona koja
odrađuje najvažnije stvari, vezane za promotivne kampanje u Centru. Ti
si angažovana da bi radila posao koji se Brijani ne dopada, a to je
slikanje za novine i pričanje pred kamerama.

~ 63 ~
 -
Vidno zatečena, Trejsi je ljutito frknula. - Tvoj komentar mi nimalo
ne prija, Rip! Nisi fer! Otkud sad takva promena u tvom ophođenju
prema meni?! Da li Brijana ima veze sa tim?!
Nema, ali ti očigledno misliš da ima. Zato si dotrčala, kako bi sama
otkrila šta nas dvoje ovde radimo.
- Pa, stavi se na moje mesto, Rip! Brijana je došla u tvoju kuću, u
večernjim časovima, da biste, navodno, razgovarali o poslu, a ja sam,
kao tvoja partnerka, zamoljena da dođem kasnije! Šta bi ti pomislio da
si na mom mestu?
- Ne znam, ali znam - da ne bih trčao nikoga da proveravam. Nije
trebalo da dođeš, Trejsi.
- Ja mogu i da odem! - svađalački je objavila. - To nije nikakav
problem.
- Možda je najbolje da to i uradiš - Rip se neočekivano složio.
Trejsi je tada šokirano zinula. - Sada sam potpuno sigurna u to da
se večeras nešto dogodilo između Brijane i tebe, Rip! Zašto mi ne bi
otvoreno priznao o čemu se radi?
- U redu, priznaću ti. Brijana je uspela da navede Silijana Maršala
da potpiše ugovor kojim prihvata da diriguje koncertom na dan
proslave jubileja. Došla je kod mene da bi mi donela kopiju tog ugovora.
Da nas ti nisi prekinula, rekao bih joj da će ona biti odgovorna za
kompletnu organizaciju tog koncerta.
- Ali... - Trejsi je zatresla glavom u neverici - to bi trebalo da bude
moja obaveza! To je moj posao!
- Više nije. Dosta je bilo paradiranja pred kamerama, Trejsi. Ne
mogu da dozvolim da o predstojećem koncertu govoriš kao o događaju
estradnog karaktera. Priznaćeš da sve tvoje najave zvuče upravo tako.
Sada nas čeka ozbiljan posao, kome ti nisi dorasla.
- O... - izustila je Trejsi, beskrajno začuđena svim onim o čemu je
Rip govorio. - Tako, dakle... Brijana je sveznalica, a ja sam neznalica...
- Nisi neznalica, ali nisi ni dorasla Brijani. Mislio sam da si toga
svesna.
- Možda bih i bila toga svesna da ti... da ti nisi...

~ 64 ~
 -
- Znam šta hoćeš da kažeš. Da sam te dovodio u zabunu time što
sam ti uvek davao prednost u odnosu na Brijanu, što sam te postavio za
njenog šefa, što sam koristio svaku priliku da ti pred njom ukažem
uvažavanje.
- Upravo tako... - potvrdila je Trejsi.
- Sada je tome kraj. Sada nemamo prostora za grešku.
Nismo ni pre imali prostora za grešku - ispravila ga je Trejsi,
pogledavši ga sumnjičavo. - Ti si imao neke razloge, zbog kojih si me
favorizovao, u odnosu na Brijanu... Neke lične razloge...
- Hajde da ne pričamo više o tome! - predložio je Rip. - Ž ao mi je
ako se trenutno osećaš ugroženo, ali očekujem od tebe da uvidiš da sam
doneo odluku koja je najbolja po Centar.
- Trenutno me više interesuje da uvidim zbog čega si, do ove
večeri, dozvoljavao da mislim da sam ti važnija od Brijane, u svakom
smislu. To, očigledno, nije tačno. Ona je osoba u čije vrednosti više
veruješ - Trejsi je gorko zaključila, nakon čega se približila Ripu, da bi
ga ozbiljno pogledala. - Ti osećaš nešto prema njoj, zar ne?
- Trejsi...
- Postavio si mene između sebe i nje, da ona to ne bi primetila.
- Hajde da...
- Iskoristio si me - Trejsi je još jednom prekinula Ripa, još jednom
mu nije dozvolila da nastavi rečenicu. - Sve vreme me iskorišćavaš! -
kriknula je. - Oh, kako sam bila naivna! Kako sam samo bila naivna!
- Nisi bila naivna, već si se zaigrala, Trejsi. Pogrešno si procenila
svoje vrednosti. A sada, kada sam stvari postavio na svoje mesto,
izigravaš nekoga koje iskorišćen. Radi se samo o tome da ti nisam
blagovremeno objasnio razloge zbog kojih sam te zaposlio.
- I razloge zbog kojih si ušao u vezu sa mnom! - nadovezala se
Trejsi, tužna i besna u isto vreme. - Skretala sam ti misli od Brijane... To
je bila moja uloga u tvom ličnom životu, Rip...
- Ne sećam se da sam ti ikada dao povoda da dođeš do tih
zaključaka, Trejsi, da si ikada imala razloga da razmišljaš na takav
način.

~ 65 ~
 -
- U pravu si. Sve vreme si se ponašao kao da sam ti ja najvažnija u
Centru i u privatnom životu. Nisi bio fer prema meni, Rip. Da li to
uviđaš?
- Ne mislim da sam ti uradio nešto loše, Trejsi. Seti se da si uvek
govorila da ti je lepo sa mnom.
- A ti se seti da mi, za sve proteklo vreme, nijednom nisi rekao da
me voliš. Sada uviđam zašto.
Ponižena i potištena, Trejsi se pognute glave zapustila ka izlaznim
vratima. Kada ih je otvorila, spremna da izađe napolje, zastala je i još
jednom pogledala Ripa. - Na trenutak sam pomislila da ti preporučim
da budes fer prema Brijani, kada to, vec, nisi uspeo da budes prema
meni.

~ 66 ~
Međutim, bojim se da nema svrhe da prema njoj budeš fer, odnosno
iskren. Jer, ona ne oseća prema tebi, ono što ti osećaš prema njoj - čvrsto
je izjavila, nakon čega je, uz Ripovu prećutnu saglasnost, napustila kuću.

~ 67 ~
 XI

Privatni i profesionalni razlaz sa Trejsi nije ostavio na Ripa toliko

jak utisak, koliko njeno uverenje da ga Brijana ne voli, da bi uzaludno
bio iskren prema njoj. I on sam je razmišljao na potpuno isti način, i on
sam je verovao da Brijana, osim poštovanja, nije gajila ozbiljnija
osećanja prema njemu.
Sve ono što mu je rekla te večeri, pripisao je manipulativnoj uceni
Silijana Maršala, čoveka koji je samovoljno dodelio sebi ulogu Kupidona,
i to nakon što je doživeo razočarenje u ljubavi. Njegova moć kao
muškarca je kopnila, pa je umislio kako bi trebalo da bude ljubavni
učitelj drugima, onima za koje je pogrešno procenio da pate zbog
neuzvraćene ljubavi. Kako bi ga navela da diriguje na koncertu, Brijana
je prihvatila da igra njegovu igru. Tako je Rip razmišljao tokom
nastupajuće noći, koju je proveo bez sna. Iako nije verovao u istinitost
Brijaninih reči, nije mogao da pobegne od toga da su ga one uznemirile.
Takođe, nije mogao da prestane da žali što je sve bilo deo igre, surove
igre koja ga je pogodila u najslabiju i najbolniju tačku.
Rip je, po dolasku u Centar narednog dana, sazvao sastanak na
kome je obavestio kolektiv o predstojećim obavezama povodom
proslave jubileja, kao i o Trejsinom odlasku. Imenovao je Brijanu za
novog šefa službe za odnose sa javnošću, ali i za glavnu organizatorku
proslave.
Sve prisutne su iznenadile te izmene, a najviše samu Brijanu, koja
nije shvatala zbog čega je Rip istima pribegao.
Denis Ričardson je takođe zapanjeno gledao svog prijatelja, što je
navelo Ripa da, po završetku sastanka, njega i Brijanu zamoli da ostanu
nešto duže u njegovoj kancelariji.
- Prethodne večeri sam raskinuo vezu sa Trejsi - mirno je izjavio,
bez imalo žaljenja u glasu. - Tačnije, ona je raskinula sa mnom, jer nije
mogla da prihvati moju odluku o Brijaninom imenovanju za glavnu
organizatorku proslave. Objasnio sam joj da je Brijana to zaslužila,
najviše time što je obezbedila učešće Silijana Maršala na koncertu kao i
profesionalnim kvalitetima, međutim, Trejsi je to doživela kao ličnu
uvredu.

~ 68 ~
 - Pa, oduvek je bila sujetna! - prokomentarisao je Denis, koji nije
krio zadovoljstvo zbog Trejsinog odlaska iz Centra. - Cekala je da dobije
po nosu, da bi umela da proceni gde joj je, objektivno, mesto u ovom
kolektivu. Da je bila realnija, ne bi morala nikuda da odlazi.
Brijana je ćutala, uzaludno pokušavajući da uhvati Ripov pogled. On
je odbijao da je pogleda, što joj se nimalo nije dopalo. Pomislila je da ju
je Rip smatrao za posrednog krivca za raskid njegove veze sa Trejsi i da
mu je zato bila odbojna.
- Ja nisam tražila od tebe da me postaviš za glavnu organizatorku
proslave, Rip - oglasila se Brijana, ne prihvatajući da se smatra krivom
za raskid jedne ljubavne veze. - Imaš moju dozvolu da tu ulogu dodeliš
Trejsi, ako smatraš da bi to moglo da je navede da ti se vrati.
- Trejsi nije dorasla ulozi koju si voljna da joj prepustiš, Brijana,
kao što nije dorasla ulozi moje ljubavne partnerke - Rip je to izjavio
gledajući negde preko Brijanine glave. - Dosta je bilo prepuštanja, dosta
je bilo
pretvaranja. To važi i za tebe.
- Za mene?! - ponovila je Brijana zaprepašćeno.
- Da, to važi i za tebe - potvrdio je Rip, zatvarajući rokovnik.
Sastanak je završen!
Brijana i Denis su razmenili začuđene poglede, ali oni nisu naveli
Ripa da ih udostoji dodatnog objašnjenja. Da bi izbegao nastavak
razgovora izašao je iz kancelarije, a potom je napustio i Centar, nakon
što je svoju sekretaricu obavestio da se neće vraćati do kraja dana.

***

Nakon što je shvatila da Rip nema nameru da sa njom razgovara o

priznanju koje mu je uputila, o ljubavi koju mu je poverila, Brijana se
potpuno povukla u sebe. Sakrila je svoju ljubav u još skrivenije dubine
duše, izbrisala ju je iz očiju, iz glasa.
Počela je da se kaje zbog svega što je rekla Ripu, iako je prvobitno
bila ponosna na sebe, na hrabrost koju je ispoljila. Nakon što se on
oglušio na njeno priznanje da ga voli, preplavila ju je griža savesti.
Ispunila se uverenjem da je napravila veliku grešku, da je poklonila Ripu
nešto do čega mu nimalo nije stalo, nešto što nije umeo da poštuje.

~ 69 ~
 Sve što je Rip osetio te večeri, bilo je osećanje dužnosti, osećanje
koje ga je navelo da joj dodeli ulogu glavnog organizatora proslave.
Sporna odluka je bila kobna za njegovu vezu sa Trejsi, sa ženom koja
nije mogla da podnese da bude u drugom planu.
Te misli su mučile Brijanu dok je tonula u sve dublji očaj, u sve
dublje žaljenje zbog preokreta u njenom i Ripovom odnosu.
Naredni dani nisu doneli nikakvu promenu na bolje. Naprotiv, Rip
je postajao sve udaljeniji od Brijane, postavljao je sve veću distancu
među njima. S obzirom na to da ju je izbegavao, Brijana je počela da
pomišlja da ju je Rip čak i mrzeo, smatrajući je odgovornom za raskid
veze sa Trejsi.
Više nije mogla da ga smatra ni za prijatelja, ni za saradnika, ni za
srodno biće. Nekako je, ulažući ogromne napore, uspevala da odgovori
svojim obavezama, ali je brojala dane do proslave jubileja, jer je donela
odluku da nakon toga definitivno napusti Centar, pa i Sidnej.
Bilo je trenutaka kada je, zbog Ripovog ignorisanja, pomišljala da
ode odmah, da prepusti organizaciju proslave nekom drugom, ali nije
želela da ode iz Centra na taj način, nije želela da bilo kome ostane u
lošoj uspomeni.
Pored svega toga, ni Silijan Maršal joj nije dozvoljavao da ode. On je
insistirao da, u vezi sa probama, kontaktira isključivo sa njom. Nastavio
je da traži od Brijane da se ne odriče svoje ljubavi prema Ripu, tvrdeći
da njih dvoje obavija romantična aura, i da je pitanje trenutka u kome će
stvari doći na svoje.
- Već ste mu rekli da ga volite, sada mu to i pokažite - savetovao ju
je tokom jednog neformalnog razgovora.
Brijana je odbila da uzme taj predlog u razmatranje, bolno uverena
u to da bi se suočila sa novim talasom ignorisanja, da bi time postavila
nove barijere između nje i Ripa. On se oglušio o njenu izjavu ljubavi.
Stavio joj je do znanja da mu njena ljubav ništa ne znači, a ispostavilo se
da mu je, čak, iskomplikovala život.
Umesto da se potrudi da Ripu pokaže koliko ga je volela, Brijana je
pravila planove o odlasku iz Sidneja. O tome je obavestila svoje roditelje,
koji su zdušno pozdravili tu ideju. Radovali su se Brijaninom preseljenju
u London, gde bi bila sa svojom porodicom i gde bi mogla da ostvari
značajnu karijeru.

~ 70 ~
 Odluku o preseljenju Brijana je poverila kolegama i prijateljima, koji
su tada prestali da se pitaju za razlog njene hronične tuge i izostanka
ocekivanog entuzijazma, povodom priblizavanja proslave jubileja. Njeno
neraspoloženje su povezali sa predstojećim odlaskom iz rodnog grada,
sa predstojećim preseljenjem na drugi kontinent.

~ 71 ~
 XII

Na dan održavanja generalne probe, napetost je kulminirala u

Brijani. Nervoza, koja ju je mučila, nije imala nikakve veze sa orkestrom
i predstojećim koncertom, već isključivo sa Ripom, sa spoznajom da ju
je sve manje vremena delilo od rastanka sa njim.
Do koncerta je ostalo svega nekoliko dana. Brijana je generalnu
probu orkestra doživljavala kao testiranje svojih snaga, svoje odlučnosti
da ode od Ripa, da ga se zauvek odrekne.
Zbog izvesnosti tako radikalne životne promene, sve emocije su
prosto ključale u Brijani. Strah, patnja, ljubav, kajanje, čežnja, sav taj
emotivni spektar ju je naizmenično trovao i lečio. Bilo je trenutaka kada
je plakala, i trenutaka kada je stezala zube, prihvatajući realnost.
Generalnu probu je pratila iz prvog reda, u koji su se smestili svi
rukovodioci Centra. Rip je sedeo dva sedišta udaljen od njenog, pored
Denisa, koji nije krio svoje uzbuđenje. Za razliku od njega, Rip je bio
ćutljiv i miran, mada potpuno opušten, po pitanju onoga što je očekivao
od predstojeće probe.
Već je sam početak probe nagovestio da će predstojeći koncert biti
spektakularan. Muzičari su virtuozno svirali, zvuk je bio fantastičan,
Silijan Maršal izuzetno nadahnut. Redale su se kompozicije Debisija,
Sibelijusa, Bramsa i nezaobilaznog Skrjabina. Violine, flaute, oboe,
horne, harfe, trube i tromboni su bili gromoglasni i odlično su se slagali
sa sanjarskim zvucima klavira. Tonovi su prelazili iz ubistveno
dramatičnih, do uljuljkujuće nežnih. Bili su to zvuci na granici magije,
zvuci koji su verno oslikavali sve ono što je Brijana osećala, sve što se
smenjivalo u njoj. Imala je utisak da su članovi orkestra verao i
nepogrešivo istražili njen unutrašnji svet i iskazali ga kroz note.
U jednom trenutku, u kome su tonski biseri postali razgaljujuće
dirljivi, Brijana nije izdržala. Naboj u njoj je postao prejak, zbog čega je
skočila iz sedišta i plačući napustila dvoranu.
Slepa od suza, trčala je sve do svoje kancelarije. Uspela je tek da
uzme maramicu iz torbe, kada se Rip, koji je pošao za njom, pojavio na
vratima.

~ 72 ~
 - Brijana... - oslovio ju je zabrinuto, zagledan u njeno suzama
orošeno lice. - Video sam da si otrcala iz dvorane placuci... Sta se
dogodilo?
Sa stomakom u kome je sve kuvalo i ušima u kojima su joj
odzvanjali moćni zvuci obožavane muzike, Brijana je smogla smelosti da
pređe preko svih uverenja, preko svih sumnji, preko svoje smerne
prirode. Impulsivno, bez imalo razmišljanja, bacila se na Ripove grudi i
utisnula mu zapanjujuće vreo poljubac na usne.
Iako iznenađen i vidno uzdrman, Rip je odmah odgovorio na
poljubac. Obavio je ruke oko Brijaninog tela tako čvrsto, da joj je
nedvosmisleno stavio do znanja da se radilo o nečemu o čemu je
godinama sanjao.
- Volim te... - poverila mu je ona drhtavim glasom, nakon čega mu
je iznova gladno pritisla usne svojima.
Njeno telo se zahtevno pripilo uz Ripovo telo, cvileći za oduškom, za
rasterećenjem od predugo sputavane čežnje. On je to jasno osetio, sve je
pravilno protumačio. Dozvolio joj je da i ona oseti napetost njegove
želje, da kroz duboke i aktivne poljupce uvidi koliko je bio uzbuđen zbog
eskalacije njihovih uzajamnih osećanja.
- Brijana... - oslovio ju je drhtavim glasom, šetajući pogledom po
njenom licu i rukama po telu. - Ti me zaista voliš?
- Zar si sumnjao u to? - upitala je, ne prestajući da se napaja
vrelinom sa njegovih usana, koje su joj nudile sve snažniju i raspusniju
strast.
- Da - priznao je. - Sumnjao sam da si, one večeri u mojoj kući,
govorila istinu. Mislio sam da te je Silijan Maršal naterao da to uradiš, da
si odglumila onu emotivnu scenu tek da bi izlečila njegovu frustraciju...
- Znači zato... zato si se ponašao tako hladno i nezainteresovano?
- Tačnije, bio sam kao uništen, jer, ti si, te večeri, izgovorila upravo
ono čemu sam se godinama nadao, što sam godinama priželjkivao da
čujem... Smatrao sam da nije fer da mi ono, što je predstavljalo moju
tihu patnju, bude povereno kao izraz prisile ili glume...

~ 73 ~
 ***

Prelaz iz mašte u realnost, prelaz iz nečega što je smatrala za

nemoguće u ono što je ostvarivo, izazvalo je buru ushićenja u Brijani.
Ono što joj je godinama vitalno nedostajalo da bi bila kompletno srećna
se konačno dogodilo. I Rip je voleo nju! Tajno, baš kao što je i ona volela
njega!
Prekrila je lice šakama, odmahujući glavom u neverici. Bila je
kompletno uzdrmana dubinom i iskrenošću Ripovih osećanja. - Nisam
ni pomišljala... Smatrala sam da, kao žena, ne postojim za tebe...
- Kako ne bi postojala? - odvratio je dubokim glasom, glasom koji
je otkrivao njegovu nedvosmislenu emotivnu naklonost. - Oduvek si
postojala... I kao jako mlada si imala nešto u sebi, što me je navodilo da
te pratim, da te posmatram. U početku sam se divio tvom stilu, tvojim
manirima, savršenom ukusu, besprekornom ponašanju. Bila si prava
mala dama, a kasnije si se razvila u briljantnu mladu ženu. Ti si
jedinstvena,
Brijana, neponovljiva. Sve protekle godine sam, zbog okolnosti
našeg poznanstva ali i zbog uverenja da me ne gledaš kao muškarca,
pokušavao da potisnem svoju ljubav prema tebi. Zato sam i otpočeo
vezu sa Trejsi, zato sam je postavio između nas dvoje. Na neki način sam
je iskoristio, zbog čega nisam nimalo ponosan. Ona je to shvatila one
večeri, kada je došla kod mene i prekinula naš razgovor. To je razlog,
zbog koga me je ostavila.
- Oh, Rip... - Brijana je odmahivala glavom, uviđajući da je do tada
sve pogrešno shvatala. - ja sam mislila da te je Trejsi ostavila zbog mog
postavljanja na mesto glavnog organizatora, da to nije mogla da
prihvati. Takođe sam mislila da si zbog njenog odlaska počeo da me
mrziš...
Rip se osmehnuo, brišući Brijanine suze. - Malo je reći da te nikada
nisam mrzeo. Uvek sam te voleo, iz početka kao osobu, a kasnije kao
ženu. Patio sam, smatrajući da si mi nedostupna. Priznaćeš da si, sve
protekle godine, dobro krila svoja osećanja.
- Jesam. Ali, više to ne moram da činim! - radosno je uzviknula. -
Sada mogu bez ikakvog straha da ti poveravam koliko te volim i koliko
si mi potreban!

~ 74 ~
 - Brijana... - izustio je Rip i sam ispunjen beskrajnom radošću,
iznova posežući za njenim usnama koje su izražajno pulsirale.
Osetio je kako joj se muzika kotrlja preko usana, muzika koju su
oboje voleli, muzika koja ih je povezivala. Takođe je osetio i da su joj
usne prekrivale nataložene želje, zbog čega je potpuno izgubio glavu.
Njegovi poljupci i dodiri su postajali sve erotičniji, tako da su, u
jednom trenutku, morali da se razdvoje, kako ih strast ne bi potpuno
savladala.
Sa svešću da su konačno našli ono što su predugo tražili, prećutno
su se, uz isprepletane prste, zaputili ka izlazu iz Centra. Bilo je vreme da
daju oduška svojoj ljubavi, da je prenesu na telesni nivo i da proslave
njenu veličanstvenu istrajnost.

KRAJ

obrada Anci.sd&Laura

~ 75 ~
~ 76 ~