Anketa-O-Doktorskim 2011-Srbije

Anketa o doktorskim studijama u Srbiji
Anketu organizovalo i sprovelo Udruženje studenata doktorskih studija i

mladih istraživača Srbije preko svoje lokalne organizacije sa Univerziteta u
Novom Sadu.
Anketa je sprovedena tokom avgusta i septembra 2011. godine.
Anketa sadrži ukupno 54 pitanja od toga 44 relevantna pitanja vezana za

doktorske studije. U anketi su 12 pitanja otvorenog tipa i 32 pitanja
zatvorenog tipa.
Anketu je popunilo 577 studenata doktorskih studija sa teritorije Republike

Srbije od koji 557 studenata koji studiraju na Univerzitetima čiji je osnivač
država Srbija i 20 studenata koji studiraju na privatnim Univerzitetima.
Posebnu zahvalnost za ovako uspešno sprovedenu anketu dugujemo

Ministarstvu za obrazovanje i nauku, Udruženju studenata doktorskih
studija i mladih istraživača Univerziteta u Nišu i prof dr Veri Dondur
predsednici Nacionalnog saveta za naučno tehnološki razvoj, koji su nam
pomogli da što veći broj studenata doktoranata dobije ovu anketu.
Novi Sad, decembar 2011. godine

Anketa o doktorskim studijama u Srbiji 2011
Sadržaj
Pitanje 1 – Naziv fakulteta ............................................................................................................................ 5
Pitanje 2 – Naziv univerziteta ....................................................................................................................... 6
Pitanje 3 – Godina upisa na doktorske studije.............................................................................................. 6
Pitanje 4 – Godina studija na kojoj se trenutno nalazite .............................................................................. 7
Pitanje 5 – Koliko je vaše nedeljno opteredenje u nastavi? .......................................................................... 7
Pitanje 6 – Da li ste se tokom univerzitetskog školovanja ili na stručnim seminarima/kursevima

obrazovali za izvođenje nastave?.................................................................................................................. 8
Pitanje 7 – Da li obavezuje ili omoguduje li Vam katedra/departman na kojem izvodite nastavu

pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave? ................................................................................... 8
Pitanje 8 – Smatrate li bitnim pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave? ................................... 9
Pitanje 9 – Kako ocenjujete Vaše opteredenje u nastavi? ............................................................................ 9
Pitanje 10 – Smatrate li da su predavanja koja pohađate na postdiplomskim studijama na dovoljno

visokom nivou za doktorske studije? .......................................................................................................... 10
Pitanje 11 – Da li se redovno održava nastava na doktorskim studijama?................................................. 10
Pitanje 12 – Kako ocenjujete zainteresovanost nastavnog kadra za kvalitet doktorskih studija? ............. 11
Pitanje 13 – Da li imate dovoljan pristup stručnoj literaturi? ..................................................................... 11
Pitanje 14 – Da li koristite KoBSON? ........................................................................................................... 12
Pitanje 15 – Kako ocenjujete uslove za Vaš istraživački rad? ..................................................................... 12
Pitanje 16 – Koliko redovno se sastajete sa mentorom? ............................................................................ 13
Pitanje 17 – Kako ocenjujete Vaš odnos sa mentorom?............................................................................. 13
Pitanje 18 – U kojoj meri mentor prati i učestvuje u izradi doktorskog rada te radova na temi?.............. 14
Pitanje 19 – Koliko pladate školovanje na postdiplomskim studijama na godišnjem nivou? ..................... 14
Pitanje 20 – Da li primate ili ste primali neku od stipendija tokom doktorskih studija? ............................ 15
Pitanje 21 – Ako ste primal ili primate neku od stipendija napište koju .................................................... 15
2
Pitanje 22 – Jeste li do sada boravili u inostranstvu? ................................................................................. 16
Pitanje 23 – Ako jeste boravili u inostranstvu napištite na kom univerzitetu ili naučno istraživačkoj
instituciji i koliko dugo? .............................................................................................................................. 16
Pitanje 24 – Jeste li imali mogudnost studijskog boravka u inostranstvu, učestvovanja na međunarodnim

seminarima, kongresima? ........................................................................................................................... 20
Pitanje 25 – Da li smatrate studijske boravke u inostranstvu i učestvoavnje na međunarodnim

seminarima i kongresima bitnim?............................................................................................................... 20
Pitanje 26 – Jeste li do sada učestvovali u prijavi domadih naučnih projekata? ........................................ 21
Pitanje 27 – Jeste li do sada učestvovali u prijavi međunarodnih naučnih projekata? .............................. 21
Pitanje 28 – Jeste li učestvovali ili učestvujete u evropskim i/ili međunarodnim projektima? .................. 22
Pitanje 29 – Da li ste do sada objavljivali radove na stranim konferencijama/časopisima? ...................... 22
Pitanje 30 – Ako ste do sada objavljivali radove na stranim konferencijama/časopisima napišite broj
radova ......................................................................................................................................................... 23
Pitanje 31 – Da li ste do sada objavljivali radove na domadim konferencijama/časopisima? .................... 23
Pitanje 32 – Ako ste do sada objavljivali radove na domadim konferencijama/časopisima napišite broj
radova ......................................................................................................................................................... 23
Pitanje 33 – Šta bi po vašem mišljenju poboljšalo kvalitet na postdiplomskim studijama?....................... 24
odnos sa mentorom ................................................................................................................................ 24
manje opteredenje u nastavi .................................................................................................................. 24
bolji materijalni status ............................................................................................................................ 25
poboljšan istraživački pristup u izvođenju nastave ................................................................................ 25
veda istraživačka samostalnost ............................................................................................................... 26
vede mogudnosti boravka u inostranstvu ............................................................................................... 26
naglašena istraživačka delatnost ............................................................................................................ 27
razvijanje interdisciplinarnog pristupa nastavi i istraživanju .................................................................. 27
aktivnije učestvovanje u univerzitetskom životu i bolja informisanost .................................................. 28
3
Pitanje 34 – Da li ste dovoljno informisani o mogudnostima stipendiranja i razmena koje nudi vaš
Univerzitet? ................................................................................................................................................. 28
Pitanje 35 – Ako niste dovoljno informisani o mogudnostima stipendiranja i razmena koje nudi vaš
Univerzitet napišite na koji način mislite da bi informisanost mogla da se poboljša ................................. 29
Pitanje 36 – Jeste li upoznati sa zakonskim propisima i propisima Univerziteta koji se odnose na status i
delatnost studenata doktorskih studija? .................................................................................................... 35
Pitanje 37 – Smatrate li važnim učestvovanje u univerzitetskom životu? .................................................. 36
Pitanje 38 – Da li ste zainteresovani da učestvujete u univerzitetskom životu i na koji način? ................. 36
Pitanje 39 – Da li postoji perspektiva za mlade naučnike u Srbiji? ............................................................. 40
Pitanje 40 – Da li planirate da napustite Srbiju? ......................................................................................... 40
Pitanje 41 – Ako planirate da napustite Srbiju navedite razlog .................................................................. 41
Pitanje 42 – Da li ste zaposleni? .................................................................................................................. 50
Pitanje 43 – Ako niste zaposleni da li smatrate da dete modi nadi zaposlenje u Srbiji? ............................. 50
Pitanje 44 – Da li ima neko pitanje koje Vam nismo postavili a smatrate ga važnim? ............................... 51
4
Pitanje 1 – Naziv fakulteta

Fakultet tehničkin nauka Novi Sad Tehnološko-metalurški fakultet Beograd
Mašinski fakultet Beograd Ekonomski fakultet Niš
Poljoprivredni fakultet Novi Sad Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Niš
Prirodno-matematički fakultet Novi Sad Pravni fakultet Beograd
Filozofski fakultet Novi Sad Medicinski fakultet Kragujevac
Filozofski fakultet Niš Fakultet organizacionih nauka Beograd
Prirodno-matematički fakultet Poljoprivredni fakultet Beograd
Kragujevac Fakultet dramskih umetnosti Beograd
Elektortehnički fakultet Niš Hemijski fakultet Beograd
Mašinski fakultet Kragujevac Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja
Građevinsko-arhitektnonski fakultet Niš Beograd
Građevinski fakultet Subotica Matematički fakultet Beograd
Biološki fakultet Beograd Fakultet veterinarske medicine
Tehnološki fakultet Novi Sad Farmaceutski fakultet Beograd
Univerzitet umetnosti ACIMSI Novi Sad
Elektortehnički fakultet Beograd Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Novi
Sad
Tehnološki fakultet Niš
Fakultet za fiziku Beograd
Prirodno-matematički fakultet Niš
Rudarsko-geološki fakultet Beograd
Mašinski fakultet Niš
Ekonomski fakultet Kragujevac
Geografski fakultet Beograd
Ekonomski fakultet Subotica
Filozofski fakultet Beograd
Fakultet za fizičku hemiju Beograd
Medicinski fakultet Beograd
Fakultet kulture i medija MEGATREND
Stomatološki fakultet Beograd
Pravni fakultet UNION
Šumarski fakultet Beograd
RAF UNION
Medicinski fakultet Niš
5
Pitanje 2 – Naziv univerziteta
Pitanje 3 – Godina upisa na doktorske studije
6
Pitanje 4 – Godina studija na kojoj se trenutno nalazite
Pitanje 5 – Koliko je vaše nedeljno opterećenje u nastavi?
Ne učestvujem u nastavi 287 50%

do 4 časa nedeljno 113 20%
od 4 do 12 časova nedeljno 126 22%
od 12 do 20 časova nedeljno 42 7%
Preko 20 časova nedeljno 9 2
7
Pitanje 6 – Da li ste se tokom univerzitetskog školovanja ili na

stručnim seminarima/kursevima obrazovali za izvođenje
nastave?
Da 153 27%
Ne 424 73%
Pitanje 7 – Da li obavezuje ili omogućuje li Vam

katedra/departman na kojem izvodite nastavu pohađanje
seminara/kurseva za izvođenje nastave?
Da 75 13%
Ne 484 84%
8
Pitanje 8 – Smatrate li bitnim pohađanje seminara/kurseva za

izvođenje nastave?
Da 465 81%
Ne 99 17%
Pitanje 9 – Kako ocenjujete Vaše opterećenje u nastavi?
Previše 45 8%
Optimalno 192 33%
Premalo 50 9%
Nisam u nastavi 290 50%
9
Pitanje 10 – Smatrate li da su predavanja koja pohađate na

postdiplomskim studijama na dovoljno visokom nivou za
doktorske studije?
Da 216 37%
Ne 361 63%
Pitanje 11 – Da li se redovno održava nastava na doktorskim

studijama?
Da 246 43%
Ne 331 57%
10
Pitanje 12 – Kako ocenjujete zainteresovanost nastavnog kadra

za kvalitet doktorskih studija?
1- Veoma zainteresovani 52 9%
2 113 20%
3 208 36%
4 126 22%
5 - Apsolutno ne zainteresovani 78 14%
Pitanje 13 – Da li imate dovoljan pristup stručnoj literaturi?
Da 368 64%
Ne 209 36%
11
Pitanje 14 – Da li koristite KoBSON?
Da 472 82%
Ne 81 14%
Ne znam šta je KoBSON 24 4%
Pitanje 15 – Kako ocenjujete uslove za Vaš istraživački rad?
Dobri 95 16%
Osrednji 294 51%
Loši 188 33%
12
Pitanje 16 – Koliko redovno se sastajete sa mentorom?
Svaki dan 97 17%

2-3 puta nedeljno 67 12%
jednom nedeljno 76 13%
2-3 puta mesečno 73 13%
jednom mesečno 89 15%
ređe od jednom mesečno 175 30%
Pitanje 17 – Kako ocenjujete Vaš odnos sa mentorom?
Odličan 217 38%

Vrlo dobar 121 21%
Dobar 119 21%
Dovoljan 36 6%
Nedovoljan 84 15%
13
Pitanje 18 – U kojoj meri mentor prati i učestvuje u izradi

doktorskog rada te radova na temi?
Uopšte ne učestvuje 70 12%

Nedovoljno 107 19%
Dovoljno 245 42%
Optimalno 155 27%
Pitanje 19 – Koliko plaćate školovanje na postdiplomskim

studijama na godišnjem nivou?
Ne plaćam ništa 139 24%

do 30.000 din 49 8%
od 30.000 do 100.000 din 113 20%
od 100.000 do 200.000 din 207 36%
preko 200.000 din 69 12%
14
Pitanje 20 – Da li primate ili ste primali neku od stipendija tokom

doktorskih studija?
Da 270 47%
Ne 307 53%
Pitanje 21 – Ako ste primal ili primate neku od stipendija napište koju
Skoro svi studenti koji su naveli da su primali ili sada primaju stipendiju
vezanu za doktorske stuije su stipendisti Ministarstva za nauku i tehnološki
razvoj, odnosno sada Ministarstva obrazovanja i nauke. Izuzetak čini samo
nekoliko studenata koji su primali ili još primaju sledeće stipendije:
Stipendija države Mađarske, Fondacija za Razvoj naučnog i umetničkog
podmlatka, Junior Faculty Development Program, Stipendija Slovačke
vlade, Vojna stipendija Republike Srbije, International Visegrad
Scholarship Fund, Stipendija Vlade Republike Srpske.
15
Pitanje 22 – Jeste li do sada boravili u inostranstvu?
Da 137 24%
Ne 440 76%
Pitanje 23 – Ako jeste boravili u inostranstvu napištite na kom

univerzitetu ili naučno istraživačkoj instituciji i koliko dugo?
Chalmers, Svedska
East Malling Research, Kent, UK, 6 meseci
BOKU, Vienna, Austria, 1 mesec
Posle 3. godine osnovnih studija, kao IAESTE student boravila sam u Nemačkoj na Institutu za Hemiju i
Biohemiju u Greifswaldu na stručnom usavršavanju (dva meseca, 2005. godine).
Nakon završetka osnovnih studija, boravila sam na Maks-Plankovom Institutu za Imunobiologiju u
Frajburgu, Nemačka, na letnjoj studentskoj praksi (dva meseca 2007. godine).
U toku doktorskih studija boravila u Velikoj Britaniji, na University College London, (u par navrata po par
meseci u toku 2011. godine)
Muđunarodni kongresi, stručna putovanja
Institut za genomiku i bioinformatiku, Grac, Austrija, 1 mesec
Masarik Univerzitet u Brnu, Češka, 7 dana
University of Pennsylvania. Godinu dana.
Tri dana na Biotehničkom fakultetu u Ljubljani
Humbolt, Berlin, 14 dana
IUC Dubrovnik, dve godine za redom po sedam dana.
Shiga University of medical science, Japan
Univerzitet u Bilabaou, Spanija, 10 dana
Univerzitet Pjer i Marija Kiri, nedelju dana
Österreichische Akademie der Wissenschaften
16
- Konferencija, Banja Luka, 2 dana

- Letnja škola, Brno, Masarik univerzitet, 5 dana
University of Hat Yai, Thailand, 2 meseca
Nije bilo u vezi sa studentskim razmenama i usavrsavanjem
Université de Neuchâtel, Suisse (Svajcarska)
The George Washington University, Washington, D.C., 5 meseci
Tehnički Univerzitet u Budimpešti, prvi put 2 nedelje, zatim mesec dana
u Italili 2 nedelje
Pariz, 10 dana
- Slovačka, Tehnološki univerzitet u Bratislavi, Fakultet za materijale i tehnologije u Trnavi, dva puta po
nedelju dana.
- poseta Carl Zeiss i Institutu za metrologiju u Bratislavi, Tehnološkom univerzitetu na Departman za
industrijsku metrologiju u Beču, Carl Zeiss u Trnavi, u periodu od nedelju dana
Na Rurskom univerzitetu u Bohumu ukupno 3 mjeseca
U okviru strucne prakse na osnovnim studijama, Spanija.
Univerzitet Komenski u Bratislavi, 3 meseca
Tehnicki fakultet u Becu (Austrija) - 3 meseca, Tehnicki fakultet u Klaustalu (Nemacka) - 6 meseci, METU
Univerzitet u Ankari (Turska) -6 meseci
6 nedelja Universita degli Studi da Milano, Department of Neurology
Univerzitet u Budimpešti, Departman za građevinske materijale i inženjersku geologiju, 2 x 1 mesec
Univerzitet u Ljubljani 4ned
Univerzitet u Portu 4ned
Bila sam deo istraživačkog tima i radila na projektu na Institutu za farmakologiju i eksperimentalnu
toksikologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, u okviru jednomesečne studentske
razmene i to kao student osnovnih studija. Studentska razmena je bila u organizaciji IFMSA (International
Federation of Medical Students' Associations). Kao student doktorskih studija nisam imala mogućnost da se
usavršavam u inostranstvu iako i sama aktivno učestvujem u traženju pogodnog programa i finansijske
podrške.
Medicinski fakultet u Montereju u Meksiku-1 mesec.
Cancer Research UK Medical Oncology Laboratory, Barts and the Royal London School of Medicine, Queen
Mary College, London, United Kingdom; 1 mesec
Amerika (dva puta>2008 i 2009)
Univerzitet u Inzbruku, mesec dana
Helmudth Schmidt University, Hamburg, Germany - dva meseca
Institute of Physics and Physical Technologies, Clausthal-Zellerfeld, Germany - tri nedelje
Institutio Nacionale de fisica nucleare Catania Laboratori del sud
30 dana
Ohajo, Univerzitet hemijskog inzenjerstva, Athens, 3 nedelje
CERN, 1 mesec
Tehnički univerzitet u Ilmenauu, Nemačka, 5 dana
West University, Tubingen, Nemacka u trajanju od 7 dana.
Water Research Institute - Bratislava (3 meseca)
Technical University in Zvolen, Faculty of Ecology and Environmental Sciences - 9 meseci
Ucestvovanje na medjunarodnim simpozijumima u Poljskoj, Madjarskoj, Bugarskoj i Makedoniji.
17
1. Međunarodni simpozijum u Poljskoj u trajanju, 3 dana,

2. Winter school, Nemačka, Minhen, Tehnički univerzitet u Minhenu, 3 nedelje, usavršavanje nemačkog
jezika.
2010 - Univerzitet u Salcburgu, 01-31.05.2010
Summer school u Brnu, Masarik univerzitet , 5 dana

kratko na University of Exter, Korvinus University i Goodenough koledžu
Boravila sam u Bosni u Unesco-voj skoli obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u trajanju od
12 dana
Dve nedelje u Magdeburgu, na katedri za logistiku.
Tehniski fakultet u Becu - 2 nedelje
Aristotel Univerzitzet u Solunu
Tehnicki Univerzitet Ilmenau, Nemacka
I put - 2 meseca
II put - 3 meseca
III put - 2 meseca
The Mediterranean Agronomic Institute of Bari (MAIB) - 5 dana
Institute of Horticulture, Skierniewice (Poland) - 28 dana
Université Lyon 1, Microbial Ecology UMR 5557 / USC INRA 1193, Villeurbanne, France - 5 dana
Filozofski fakultet u Ljubljani, dve nedelje
NOAA (National Oceanic and Atmospheric Administration , Boulder, Colorado, USA, 14 dana
Letnja škola, VTA, Austrija
2 dana lankaster
Beč, Institu za botaniku i botanička bašta
Vasilis Goldov u Aradu (Rumunija), 14 dana
Medjunarodni nezavisni ekološko-politikoloski univerzitet u Moskvi (Rusija), 15 dana
IUC Dubrovnik, tri godine zaredom po nedelju dana.
Univerzitet Ćirilo i Metodije, Skoplje, 7 dana
Institut za mikrobiologiju Bugarske Akademije Nauka - nedelju dana (2009)
Shiga Univerzitet medicinskih nauka, Ohtsu, Japan - dva meseca (2011)
Fakulteta za Strojnistvo, Univerzitet u Mariboru, 6 meseci
Palacký University in Olomouc,Czech Republic,mesec dana
Боравио сам на стручном усавршавању (ИАСТЕ програм), али не и у научно-истраживачке сврхе.
Program razmene studenata preko CEEPUS projekta, na Fakultetu veterinarskih nauka Sent Ištvan u
Budimpešti, na V godini redovnih studija
Cass Business School, City University, London. MSc Management
Na tehnickom univerzitetu u Minhenu, 6 meseci.
U okviru strucnih obilazaka bio sam na fakultetima u inostranstvu u sledecim mestima: Kosice (Slovacka),
Bratislava (Slovacka), Skalica (Slovacka), Alba Iulia (Rumunija), Cluj-Napoca (Rumunija), Zenica (BiH),
Banja Luka (BiH), Ljubljana (Slovenija). Boravci u inostranstvu su trajali u proseku dva-tri dana.
2 kratke jednonedeljne skole:

Ceska - Research Centre for Toxic Compounds in the Environment (RECETOX), Masaryk University, Brno
Svedska - Karolinska Institutet, Stockholm, Sweden 5 dana
Austrija - Austria, NP Donau-Auen, Orth an der Donau, 2 meseca
18
Na Univerzitetu u Bilbau, Spanije, na kursu `Histologija i histopatologija akvaticnih organizama`, 5 dana

Leopold Franc, Inzbruk, 1mesec
"Norden institut", Rovaniemi fakulty of Law, Finland
Jesam u proizvodnoj praraksi. Firme NUNHEMS, FRUTAS BORJA, AMC i druge.
Tehnički univerzitet u Minhenu, 7 dana
Letnja škola u Trstu, AREA Science park, tri dana
Tokom stručna prakse u Nemačkoj u periodu od 4 meseca, nekoliko dana sam boravio i sarađivao na par
projekata vezanih za organsku proizvodnju u Kompetenzzentrum Gartenbau DLR Rheinpfalz
Medicinski fakultet Univerziteta u Lajpcigu, 1 mesec
U Holandiji: Wageningen i HAS Den Bosch. 4 dana
Univerzitet u Zagrebu, Medicinski fakultet Sveučilišta u Zagrebu boravio sam nedelju dana.
Razlog boravka u inostranstvu nije bio vezan za doktorske studije. Posetala sam jednu radionicu koja se
ove godine održavala na Univerzitetu u Krakovu, Poljska, i koja je vezana za saobraćaj u gradovima, ali taj
boravak nije ni na kakav način vezan za moj fakultet i doktorske studije.
Univerzitet Duizburg-Esen, 6 meseci
IEEE 4th Annual International Measurement University, July 18-23, 2011, Trento, Italy
Karolinski Institut, Stokholm, Švedska, 2 meseca, naučna razmena, na 5.-oj godini osnovnih studija
Boravila sam u Portugalu, Medicinski fakultet Univerziteta u Lisabonu, Insitut za molekularnu medicinu,
mesec dana u okviru studentske razmene na osnovnim studijama.
samo ucestvovanje na konferencijama, vise puta po 5-6 dana, Evropa i Amerika
SAD- LSU ( Dept. Psychology , LAPIS : Faculty of Education )
Evropa (Univerzitet u : Copenhagen; Nurnberg ;Rim;Samara; London itd)
Cochrane Hepato-Biliary Group, Copenhagen Trial Unit, Centre for Clinical Intervention Research,
Rigshospitalet, Copenhagen University Hospital, Copenhagen,Denmark.
U decembru 2010. pohadjala sam strucni kurs u Izraelu, na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u
Jerusalimu, u trajanju od mesec dana.
Dokom dodipomskih studija boravila sam na Univerzitetu u Torinu (Italija) mesec dana i na Univerzitetu
Esen-Duisburg (Nemacka) takodje mesec dana.
Kerckhoff klinika, Bad Nauheim, Nemacka (mesec dana)
Rostock Univerzitet, Nemačka, 3 meseca (DAAD stipendija)
Univerzitet Ujedinjenih Nacija, Bon, R. Nemacka
19
Pitanje 24 – Jeste li imali mogućnost studijskog boravka u

inostranstvu, učestvovanja na međunarodnim seminarima,
kongresima?
Da 280 49%
Ne 297 51%
Pitanje 25 – Da li smatrate studijske boravke u inostranstvu i

učestvoavnje na međunarodnim seminarima i kongresima
bitnim?
Jako je bitno 525 91%

Nije jako bitno 52 9%
Nebitno je 0 0%
20
Pitanje 26 – Jeste li do sada učestvovali u prijavi domaćih

naučnih projekata?
Da 289 50%
Ne 288 50%
Pitanje 27 – Jeste li do sada učestvovali u prijavi međunarodnih

naučnih projekata?
Da 94 16%
Ne 483 84%
21
Pitanje 28 – Jeste li učestvovali ili učestvujete u evropskim i/ili

međunarodnim projektima?
Da 100 17%
Ne 477 83%
Pitanje 29 – Da li ste do sada objavljivali radove na stranim

konferencijama/časopisima?
Da 280 49%
Ne 297 51%
22
Pitanje 30 – Ako ste do sada objavljivali radove na stranim

konferencijama/časopisima napišite broj radova
Prosešan broj radova koje su studenti doktorskih studija obajavili na

stranim koneferncijama/časopisima je 4.6 radova po studentu.
Pitanje 31 – Da li ste do sada objavljivali radove na domaćim

konferencijama/časopisima?
Da 398 69%
Ne 179 31%
Pitanje 32 – Ako ste do sada objavljivali radove na domaćim

konferencijama/časopisima napišite broj radova
Prosešan broj radova koje su studenti doktorskih studija obajavili na

stranim koneferncijama/časopisima je 4.8 radova po studentu.
23
Pitanje 33 – Šta bi po vašem mišljenju poboljšalo kvalitet na

postdiplomskim studijama?
odnos sa mentorom
1 330 57%
2 87 15%
3 69 12%
4 34 6%
5 57 10%
manje opterećenje u nastavi
1 89 15%
2 103 18%
3 219 38%
4 83 14%
5 83 14%
24
bolji materijalni status
1 308 53%
2 99 17%
3 63 11%
4 33 6%
5 74 13%
poboljšan istraživački pristup u izvođenju nastave
1 283 49%
2 116 20%
3 69 12%
4 40 7%
5 69 12%
25
veća istraživačka samostalnost
1 174 30%
2 150 26%
3 148 26%
4 60 10%
5 45 8%
veće mogućnosti boravka u inostranstvu
1 298 52%
2 109 19%
3 66 11%
4 39 7%
5 65 11%
26
naglašena istraživačka delatnost
1 269 47%
2 132 23%
3 72 12%
4 39 7%
5 65 11%
razvijanje interdisciplinarnog pristupa nastavi i istraživanju
1 235 41%
2 150 26%
3 89 15%
4 44 8%
5 59 10%
27
aktivnije učestvovanje u univerzitetskom životu i bolja informisanost
1 196 34%
2 138 24%
3 111 19%
4 66 11%
5 66 11%
Pitanje 34 – Da li ste dovoljno informisani o mogućnostima

stipendiranja i razmena koje nudi vaš Univerzitet?
Da 338 59%
Ne 239 41%
28
Pitanje 35 – Ako niste dovoljno informisani o mogućnostima

stipendiranja i razmena koje nudi vaš Univerzitet napišite na
koji način mislite da bi informisanost mogla da se poboljša
E-mail lista i cirkularni mailovi...
formiranjem mailing liste studenata, na kojoj ce se nalaziti studenti doktorskih studija odredjenog
fakulteta i kojima ce se ciljano slati konkursi koji su namenjeni za njihovu stucnu oblast.
Pomoću organizovanja redovnih kontakata sa predstavnicima studenata koji su bolje upućeni u
razmenu i stipendije studenata
Tribine o razmenama, informacije koje bi mogli da dobijamo na mejl od službe za Međunarodne odnose
na Fakultetu
Od strane mentora.
ne vredi poboljšati informisanost ako je doktorand prestar za stipendije i razmene.
Komunikacija izmedju institucija koje pordzavaju doktorante i doktoranata je veoma losa. Sve
mogucnosti su poznate samo uskom krugu ljudi i ucesce u njima sve svodi na licno poznanstvo ili
interes, a ne na strucnost.
trebala bi se poboljsati transparentnost i prezentovanje mogucnosti usavrsavanja.
Obavestenje putem e-maila.
Većom promocijom, i boljom informisanošću u smislu detalja vezanih za smerove fakulteta koje nude
razmene itd...
obavestenjem putem e-maila o aktuelnim desavanjima
Da se oformi tim koji koji će raditi na omogućavanju lakog pristupa tim informacijama.
Eklektronska pošta je najjednostavniji i najlakši način u današnjoj eri za informisanje, bilo kog nivoa. S
obzirom da je školarina veoma visoka, bar neke informacije koje se tiču školarina,stipendija i drugih
olakšica, fakultet bi morao da obavesti studente, to je najmanje što može da učini za njih.
slanjem obaveštenja na mejl
savetovanjem sa mentorima za konkretne oblasti interesovanja
Jednostavnim azuriranjem neke web stranice u sklopu sajta univerziteta/fakulteta na kojoj bi bile
iznesene ponude ili slicno... A stranicu, naravno, promovisati lecima po fakultetu, reklamama po
oglasnima tablama i sl...
p.s. U zivotu nisam slucajno naleteo na informaciju o stipendiji, iskreno ne znam tacno ni sta je
stipendija (po definiciji)...
licno salnje na e-mail
Da se informacije salju na mail, postavljaju na sajt fakulteta
mejling liste
Mislim da je vazno da postoji mesecni casopis o uspostavljenim saradnjama i mogucnostima za odlazak

na postdoktorska usavrsavanja. Da informacije stizu u obliku RSS.
Brosurama koje ce se deliti pri overi semestra ili upisu godine, e-mail obavestenjima
29
da se ukljuche u informisanje i studenti koji nisu zaposleni na fakultetu

E - mail obavestavanje od strane studentske sluzbe, Stranica za razmene i stipendija na sajtu fakulteta!
Slanjem mail-ova sa takvim informacijama
Direktno preko e-mail adrese doktoranta.
da me obavestavaju o tome.
Na početku školovanja su date neke osnovne informacije o mogućnostima studenata, ali nije pojašnjeno
kako studenti mogu da dođu do takvih informacija.
Ja često posećujem sajt Univerziteta i tako se informišem, ali možda neki studenti neznaju kako da dođu
do informacija o stipendijama, apliciranjima na projekte (Gde naći konkurs, kako i gde aplicirati...) i o
učešću na konferencijama i šta to znači za njega.
Možda bi bilo dobro napraviti malu brošuru o svemu tome i dati je studentima postdiplomcima pri
upisu...
Potrebna je bolja informisanost od strane mentora ili nekog drugog ko je upucen u rad kandidata.
Studenti doktorskih studija su previse neiskusni da bi pronasli adekvatan nacin stipendiranja (koji
odgovara temi, tipu istrazivanja, dinamici rada i sl.).
Detaljnije informacije na sajtu i bolja upućenost osoblja zaduženih osoba.
Za studente koji su na doktorskim studijama, a ne rade na fakeltetu, obavezno je obavestavanje mejlom
o tim, a li i drugim bitnim stvarima.
Objavljivanjem takvih vesti na zvaničnom sajtu Univerziteta
jer su takve mogucnosti na veoma niskom nivou.
Dostavljanjem obavestenja preko e-maila od strane fakulteta
Slanjem podataka na email adresu, svega sto je bitno, a nudi nas Univerzitet, vezano za stipendije i
razmene studenata.
Zainteresovanoscu fakulteta
da sve informacije budu transparentnije, kao i da detaljnije informacije o slucajnom saznanju o nekim
stipendijama se ne svedu na odgovore iz administracije kao sto su: nemate vi tu sansi, to se unapred zna
ko ce to dobiti...
Prorektor za nastavu bi trebalo da nas putem maila redovno obavestava o mogucim razmenama i
mogucnostima stipendiranja.
Fakultet bi mogao da šalje na e-mail informacije o programima koji se organizuju.
Pistvlajnjem posebne oglasne table na kojoj se ističu pozivi te vrste (a ne lepljenje po fakultetu kako
kome padne napamet ili ne lepljenje uopšte). Možda čak formiranje baze e-mail adresa studenata
doktorskih studija i pojedinačno, automatsko informisanje.
da se informacije mogu naci na sajtu fakulteta ili da se salju doktorantima na mail.
Direktnim obavestenjima na e-mail adrese doktoranata od neke lokalne nadlezne sluzbe
mejlovima
obaveštavanjem studenata o mogućnostima stipendiranja i razmena
slanje e-maila sa obavestenjima o stipendijama i razmenama

Javnim oglasima svih stipendija i razmana, na sajtu fakulteta npr.
redovna obavestenja mailom od nadleznih za tu vrstu informisanja, sastanci.
website, centar za ravoj karijere,
30
Iako Univerzitet u X nije mnogo uključen u programe stipendiranja i razmena, promocije takvih
programa dešavaju se najviše jednom godišnje. Promocija putem plakata gotovo i da ne postoji. Mali
broj studenata uopšte zna da Univerzitet ima Kancelariju za medjunarodnu saradnju. Sva informisanost
studenata svodi se mahom na samoinicijativno traženje programa na internetu i putem sajta Infostud.
Smatram da bi češće promocije programa, a pre svega bolja integracija Univerziteta u X u ovakve
programe, kao i prihvatanje individualnih kontakata za zvanične znatno poboljšalo situaciju u X.
sve informacije treba istaci na sajtu fakulteta da budu lako uocljive i potpune informacije o
mogucnostima raymena i stipendiranja. Takođe potrebno je napraviti službu koja ce pomoći studentima
i dati im dodatne informacije.
Da se informacije javno objave umesto sto se prosledjuju usmenim putem "podobnim" istrazivacima
Direktnim obavestavanjem studenata preko maila ili napraviti poseban sajt koji se odnosi samo na
doktorante u koji bi sadrzavo sve vaznije informacije.
Vecim angazovanjem nastavnog kadra, s obzirom da se istrazivacki rad ne izvodi na fakultetima
info dani na nivou fakulteta\instituta
1. na pocetku OSNOVNIH studija odrzati fakultativna, informativna predavanja o uslovima i

mogucnostima odlaska u inostranstvo (praksa, razmena, usavrsavanje...)
2. obavestavanje studenata mailing listom o novim konkursima
Univerzitet (ili fakultet) bi mogao da koristi mejling liste za obaveštavanje doktoranata o konkursima
Da svi studenti na doktorskim studijama u okviru fakulteta budu u jedinstvenoj bazi bazi...i na taj nacin
bi svi studenti bili obavesteni...
blagovremena obavestenja na sajtu fakulteta, veca zainteresovanost profesora za prenos informacija
studentima
Prvenstveno bi bilo potrebno da se na zajedničkom sajtu ili na zasebnim sajtovima fakulteta, redovno
objavljuju i ažuriraju konkretne informacije o ovim temama. Poželjno bi bilo i veće angažovanje
zaposlenih na fakultetima, naročito profesorima, da omoguće svojim doktorantima ovakve vrste pomoći
u istraživačkom radu.
Ucestalija obavestenja na sajtu fakulteta
oglašavanje na sajtu fakulteta
putem javnog servisa obavestavanja (radio, televizija)
Putem mail-a, prezentacija, da postoji odredjeno lice u ministarstvu ili na fakultetu kojem se direktno
mozemo obratiti...ovako moram da cujem od nekog treceg studenta ili da idem u studentsku sluzbu i
molim nekog da se smiluje da mi da neku informaciju.
Slanjem mail obavestenja
Boljom informisanoscu i zainteresovanoscu maticnih fakulteta
Informisanost bi mogla da se pobojsa putem interneta, nekih radionica i preporuka od strane mentora.
uključivanjem studentskih organizacija u proces informisanja
1. Veća transparentnost rada kancelarije za studenstke prakse/razmene i stipendije na Univerzitetu,
2. Formiranje mejling liste za studente preko koje bi se slale informacije studentima
3. Prezentacije po fakultetima koje bi pružile studentima neophodne informacije o aktuelnim
programima kao i o načinu prijave na mejling listu
31
slanjem e-maila o aktuelnim ponudama i javne prezentacije istih

informisanje putem maila
Направити јединствени портал на нивоу државе преко кога би се студенти обавештавали о
оваквим активностима.
Ličnim kontaktom sa doktorantima, putem sastanaka i seminara.
neki vid obaveštenja u smislu sajta ili putem maila
newsletters i sl.
Trebalo bi da postoji na sajtu fakulteta ili univerziteta deo koji vezan samo za stipendije i studijske
boravke, takodje trebalo bi da se naglasava koja institucija (konkretno institut) moze ucestvovati u
razmenama i aplikacijama za odredjenu stipendiju. Takodje nasi institut i fakulteti bi trebalo da azurnije
prate raspisivanje konkursa i pokusavaju da se sklope dogovore sa inostranim fakultetima i institutima.
Ovo govorim zbog toga sto npr kada je bio konkurs za boravak u Pragu prole godine preko nase i
njihove akademije nauka, institutu na cijem sam projektu kao stipendista nije bio na listi niti su znali za
tu razmenu.
Postavljanjem informacija na sajt fakulteta, kao i bolja obaveštenost zaposlenih u administraciji.
Obaveštenjem na email. BLAGOVREMENIM
Informativni seminari
obavestenja na e-mail
informativni flajeri
Fakultet bi trebao te informacije da mejlom prosleđuje studentima
Pravljenje baze podataka sa aktuelnim studentima doktorskih studija koji mi mogli da na e-mail adrese
dobijaju relevantne informacije od nadležnih organa ali i od drugih studenata
Organizovanje predavanja studentskih udruzenja i fondova za stipendiranje na temu mogucnosti
razmene studenata i stipendiranja uopste.
- Da profesori i/ili starije kolege i istrazivaci podele sa nama svoja znanja, iskustva i preporuke o
mogucnostima razmene ili stipendiranja.
- Osnivanje jedinstvene baze podataka o mogucnostima ucesca nasih studenata u raznim programima i
projektima (sajt, nevladina organizacija itd.)
Objavljivanjem vesti na zvaničnom sajtu Univerziteta
npr. neki vid elektronskog obavestavanja (newsletters, rss...)
Profesori bi treblo da se više interesuju za saradnju sa inostranstvom, te da i sami budu više obavešteni
o stipendijama i da ih upućuju studente na njih.
Otvorenijim pristupom, boljim kontaktima sa nastavnimj osobljem.
- Pa za početak, da dobijamo bilo kakve informacije of fakulteta. Fakultet na kojem sam ne izvodi
nastavu u celosti, a kamoli da je zainteresovana stipendiranje, usavršavanje i slično.
- Imao sam loše iskustvo sa stipendijom Republičke fondacije, jer prošle godine pošto sam upisao
doktorske studije, zvanično nam je ukinuta stipendija fondacije koja nam je bila prvenstveni podstrek za
upis na doktorske studije. Srećom po mene pa sam dobio stipendiju Ministarstva za nauku, a šta je sa
onima koji nisu?
Univerzitet mi uopste ne nudi nikakve informacije, cak mislim da i ne registruje moje postojanje. Do
informacija dolazim sama.
32
prosledjivanjem informacija u vezi stim mejlom od osobe zaduzene za to
Obaveštavanjem putem e-maila...

Informacije treba da budu bolje dostupne svima i da se omoguci stipendistima Ministarstva nauke da
ucestvuju u razmenama
Oglašavanjem.
Azurnijim obaveštenjima na matičnom sajtu.
Slanjem dogadjanja o odabranim temama na mail, na nacin kao sto to rade izdavacke kuce za casopise
Redovnim slanjem e mailova.
Slanjem nedeljnog maila sa najsvezijim informacijama na e-mail svakog stipendiste
putem oglasavanja preko maila
Slanjem obavestenja o mogucim razmenama i stipendijama na mail adresu doktoranata.
Informisanost bi mogla da se poboljsa ako bi svaki fakultet imao e-mail listu svakog sutedenta na
doktorskim studijama. Npr Vas e-mail je stigao preko mog mentora, a ne direktno meni.
Univerzitet bi mogao da napravi bazu svih studenata doktorskih studija i da svakog studenta, u
zavisnosti od usmerenja studenta, dostavlja spisak mogucih stipendija i razmena.
Isticanje informacija na Web sajtovima fakulteta ili slanje na licne mai adrese
povezanost preko drustvenih mreza bi u mnogome olaksalo komunikaciju

i kreiranje posebnog tela od strane ministarstva za rad sa studentima na tom polju
Informisanost u tom pogledu bi mogla da se poboljša boljim upućivanjem studenata od nadležnih službi
fakulteta oko razmena i raznih međunarodnih stipendija koje se nude. Potrebno je osnovati službu za ta
pitanja.
putem tv a i interneta
U toku trajanja doktorskih akademskih studija nisam dobio ni jedan jedini dopis ili obaveštenje od
strane fakulteta osim informacija dostupnih na zvaničnom sajtu!
Programi postoje, ali nisu dovoljno promovisani. Sve zavisi od samoinicijative doktoranata, sto je u
izvesnoj meri dobro, ali mislim da bi trebalo da postoje ljudi na fakultetima, a ne jedna osoba na nivou
univerziteta, koja bi se bavila pitanjem stipendiranja i usavrsavanja, ne samo doktoranata nego
studenata uopste.
Informisanje preko udruzenja studenata doktorskih studija, putem e-mail obavestenja
Newsletters
Slanjem obaveštenja od strqne studentske službe
Postavljanjem na sajt fakulteta i slanje na e-mail adrese
Elektronaska baya studenata svakog fakulteta. Lancano slanje mailova kao i razmenjivanje lisnih
iskustava na chatu. Povezannost studenata LINK in konekcijom. Bolja organiyovansot nastave i povecan
broj casova na doktorskim studijama bi zblizio studente, a samim tim bi se i informacije brze kretale.
Prosto informisanje putem maila ili tel/fax om
Cesce i sadrzajnije periodicno informisanje
33
Obaвеštavanjem o bilo kojoj mogućnosti za stipendiranje i razmenu od strane fakulteta, putem mail-a i
sl.
npr. jasne informacije o svim mogućnostima razmene na sajtu predvidjenom za sve studente doktorskih
studija
Informisanost bi se mogla poboljsati npr. slanjem nekih mailova koji bi nas o tome informisali ili nekim
skupovima na kojima bi se o tome razgovaralo.
Univerzitet bi trebao da nam prosledjuje informacije redovno preko e-maila
Trebalo bi da postoji osoba sa kojom bi svaki doktorant imao priliku da razgovara o mogucnostima koje
nudi fakultet svaki put kada takva ponuda postoji.
Sluzbe fakulteta moraju biti informisanije o mogucnosti studiranja svojih studenata u inostranstvu. Na
taj nacin se mogu usavrsavati, a kasnije pomoci podizanju nivoa nastave i istrazivachkog rada u svojim
maticnim kucama.
e-mail
Putem akademske mreže, putem medija.
proaktivan odnos ljudi zaposlenih na fakultetu prema doktorantima i studentima na osnovnim i master
studijama.
online pristupom na sajtu univerziteta
Intenzivnija razmena informacija između različitih domaćih univerziteta, bolja saradnja između srodnih
fakulteta u zemlji i sa srodnim fakultetima u inostranstvu, kao i transparentnija komunikacija između
državnih institucija.
Email liste za sve doktoratne putem kojih bi se ovakve informacije slale
Veca aktivnost Fakulteta
Stipendija je praktično nemoguća za onoga ko radi, uslov je nezaposlenost
Jasnije istaknute informacije na sajtu Fakulteta.

npr. formiranjem posebnog portala za studente postdiplomskih studija na kojima bi se nasle sve nove
informacije, a obavestenje o novim informacijama bi mogle stizati i na e-mail adresu registrovanih
korisnika
Sastanci sa predstavnicima organizacija koje dodeljuju stipendije u cilju odgovora na konkretna pitanja,
vece angazovanje fakulteta na strucnom usavrsavanju svog nastavnog kadra, u smislu podrske pri
prijavi
azurirana web strana, mailing lista doktoranata
više detalja na sajtu fakulteta
Bolja organizacija sajta samog fakulteta, kao i veća angažovanost sekretara pojedinacnih studijskih
grupa u tom pravcu...
Obavestavanjem doktoranata elektronskim putem ili putem sajta o svim mogucim stipendijama
mislim da bi bilo dobro kada bih npr. na email dobijala obavestenja o postojecim
stipendijama/razmenama i konkursima za njih
Prezentovanjem programa stipendiranja za doktorante, priblizavanjem prijavne procedure
potencijalnim kandidatima. Takodje mislim da je bitno organizovanje kurseva akademskih vestina - pre
svega pisanja predloga projekata, sto je osnovni zahev za vecinu doktorskih programa, a sa cime se
mnogi studenti nisu sretai do sada.
mailing listom svih doktoranata koji bi bili dodatno obavestavani o svim mogucnostima stipendiranja i
razmena
Preko sajta fakulteta, brošura koje mogu da se uzmu na fakultetu, oglasnih tabli sa više obaveštenja i sl.
34
nemam vremena da se informisem o tome... imam mnoogoo da ucim bespotrebnih stvari
kroz skupove i zvanicna obavestenja

Mislim da bi trebalo da postoji nekakvo udruženje doktoranata, kao i neko pri Ministarstvu nauke koji bi
prikupljali ovakve informacije i prosleđivali na e-mail.
Pitanje 36 – Jeste li upoznati sa zakonskim propisima i

propisima Univerziteta koji se odnose na status i delatnost
studenata doktorskih studija?
Da 267 46%
Ne 310 54%
35
Pitanje 37 – Smatrate li važnim učestvovanje u univerzitetskom

životu?
Da 470 81%
Ne 107 19%
Pitanje 38 – Da li ste zainteresovani da učestvujete u

univerzitetskom životu i na koji način?
Redovno učestvujem u Univerzitetskom promovisanju nauke.

Ucestvovanjem u donosenju odluka u vezi sa doktorskim studijama, prijavama ispita, ispitnim rokovima,
konsultacijama sa profesorima i slicno.
Vise nisam na fakultetu. Pobegao sam glavom bez obzira ...

Da, veoma sam zainteresovan za rad na Univerzitetu, ali na žalost, fakultet nema sluha za moje potrebe i ono
što mogu Univerzitetu da pružim.
Volela bih da kao student doktorskih studija ucestvujem na projektima od znacaja za Univerzitet, za lokalnu
zajednicu, pa tako do projekata od međunarodnog značaja. Nazalost, konkurencija je velika na našem
fakultetu i učesnika u nastavi je mnogo, a oni imaju prioritet u smuslu angažmana i u direktnom su kontaktu
sa ljudima koji imaju informacije šta se radi, kako, itd.
Jesam.
Radionice.
Kursevi.
i sl.
Na sve načine!
36
Trebalo bi da postoji što više istraživačkih projekata i mogućnost učešća u nastavi.
imam dosta ideja, mozda bi se osecao bolje kada bi ih neko saslusao...

npr u izvodjenju nastave
Da, zainteresovana sam, ali neznam na koji način mogu da se priključim.
Da, kao saradnik u nastavi
Kao saradnik u nastavi na predmetu koji je vezan za oblast doktorske disertacije
Da
Da, zainteresovana sam za rad u nastavi. Na taj nacin se ne gubi veza sa aktuelnim problemima i temama u
nauci, sa kretanjima i kontaktima u struci. Takodje, kroz nastavu i rad sa studentima stice se velika prednost
u nacinu na koji se prenose informacije, o metodologiji istrazivanja i prezentovanja neke teme.
Naravno da sam zainteresovan.
Mislim da trenutno nisam u mogucnosti da ucestvujem zbog nedostatka vremena
ne
ne
Da, u nastavi, seminarima,kongresima,istraživanjima.
Da
Da
Da
Zainteresovan za koriscenje istrazivacke opreme na fakultetima (90% opreme je nedostupno)
Zainteresovan za ucestvovanje u izvodjenju nastave
Jesam,zainteresovana sam. Ucestvovanje u univerzitetskom zivotu na nacin sto vece komunikacije s kolegama
iz zemlje i inostranstva kao i ucestvovanje u nastavi s studedntima.
da
Da
Zainteresovana sam da ucestvujem u univerziteckom zivotu, pomoc studentima oko izbora smerova,
stipendiranja, studentskih putovanja...laksem zavrsavanju doktorskih studija.
nisam
Učestvovao bih u Udruženju studenata doktorskih studija
Kroz projekte i istrazivanja koje je moguce prakticno primeniti
jesam. prvo mislim da treba da se formira legitiman parlament studenata dokt. studija, da se izbere
rukovodeci kadar koji ce u ime studenata dokt. studija ucestvovati u vodjenju politike koja se tice stud. dokt.
studija.
zainteresovana sam u smislu da bih zelela da ucestvujem u nastavi i da imam svoje mesto na fakutetu a ne da
se potucam po hodnicima dok moram nesto ili nekog da sacekam!!! iako sam na projektu, i iako radim na
istom, nemam svoje mesto, vec sve radim od kuce!
Veoma sam zainteresovan.
Bilo putem Saveta studenata, postdiplomskih studija ili saradnje Univerziteta sa privrednim ciniocima,
promocijom znanja koje se afirmise na fakultetima,...
Da, kroz rad i izvodjenje nastave.
37
Najpre informisanoscu.
Da, učestvovanjem na naučnim skupovima, diskusijama itd.
Da.
Ucestvovanje u nastavi
Da.
Želim da mi se pruži prilika da radim sa studentima, odnosno učestvujem u predavanjima i učestvujem u
formiranju programa za izvođenje studija u oblasti kojom se bavim s obzirom da smatram da nije adekvatan.
Da. Radila bih na fakultetu, sto se trenutno cini kao ne moguce

ucesce u organizaciji raznih dogadjaja, na projektima, itd.
Da, učestvovanje u nastavi
U ovom trenutku na bilo koji način!
- Naravno da jesam. Na našem fakultetu se doktorske studije tretiraju zarad akademskog zvanja. Želja mi je
da radim na fakultetu i želim da se bavim naučnim radom, ali kao student generacije tokom 5 godina
školovanja nisam imao nikakvu privilegije za razliku od pojedinih studenata...koji su uzimali učešće u nastavi,
a jedva su završavali ispitne obaveze tokom godine.
- Meni bi značilo da se angažujem u nastavi (saradnik u nastavi) na određenoj katedri koja bi mi ujedno
poslužila kao i nova baza za proširivanje znanja na određenu temu (temu kojom bi se bavio tokom doktorskih
studija). Ili angažovanje na izradi projekata
da, na strusnom polju
Dovoljno sam ucestvovao tokom dodiplomskih studija
U nastavi i na projektima koji se odnose na poboljsanja kvaliteta studija

ZA MENE JE VRLO BITNO UCESTVOVANJE U UNIVERZITETSKOM ZIVOTU ZBOG RAZMENE ISKUSTAVA,
BRZEG DOLASKA DO NOVE LITERATURE
Zbog uspostavljanja sada doktorskih studija, doktoranti moraju uživati sva prava poput svih ostalih redovnih
studenata na osnovnim studijama! Čega nema!
Da
Izuzetno zainteresovana s obzirom da želim da se bavim tim poslom tj da radim na fakulztete
Jesam. Ne znam na koji nacin bih mogao da ucestvujem u univerzitetskom zivotu.
Zelim da ucestvujem u tom smislu da se pitam da li mi odgovara izbor hrane koji se nudi u studentskom
gradu. Neki fakulteti imaju donekle normalne kantine. Ne svi i kazem "donekle"
ovo navodim iz dva razloga:
1. Ne moze se ziveti na sendvicima. Hocu salate, kuvanu hranu, pristupacne cene.
2. Gde dovesti goste iz inostranstva?

Kao saradnik u nastavi
38
Da. Trebalo bi organizovati univerzitetski parlament studenata doktorskih studija.Takodje, doktorantima se

mora pruziti sansa da ucestvuju u radu studentskog saveza, sto po postojecem statutu nemaju prava.
Fakultetska birokratija u velikoj meri staje na put mladim ljudima, a oni nemaju kome da se pozale.
Razmena mišljenja
Kao promoter nauke, i istraživačkog rada.
Zainteresovana sam da učestvujem u nastavi i projektima na fakultetu, ali ne mogu da dođem do posla ni na
fakultetu ni u nekoj drugoj firmi.
u okviru nekog saveza koji bi imao uticaja na odluke ministarstva nauke kao i rukovodioca
naucnoistrazivackih institucija
Kroz aktivno članstvo u studentskim organizacijama.... kroz formiranje i planiranje studentskih projekata...
Već sam se angažovala u promocijji Fakulteta tokom noći muzeja, a ukoliko bih imala vremena rado bih se
uključila u slične aktivnosti.
Da, kroz ucestvovanje u nastavi .
VOLELA BIH DA IMAM PRILIKU RAZGOVARATI SA DOKTORANTIMA DRUGIH FAKULTETA, ILI PROFESORA
KAKO BI SE LAKSE PLANIRALA SARADNJA IZMEDJU OSTALOG I ZA IZRADU DOKTORSKIH TEZA. NEKA
PREDAVANJA POSVECENA GENERALNO DOKTORANTIMA BI BILA DOBRO RESENJE ZA TAKO STA, ALI I
PREZENTACIJA DOKTORSKOH TEZA NASIH MENTORA NAPRIMER, KAKO BI BOLJE SHVATILI STA
DOKTORSKA TEZA USTVARI ZNACI.
U vidu studentskih organizacija različitog tipa, kao i učestvovanje na domaćim i međunarodnim seminarima...
Zainteresovana sam da se na kvalitetan nacin edukujem i pripremim za ulogu predavaca i buduceg profesora,
a ucestvovanje u univerzitetskom zivotu je svakako znacajno za to. Mozda bi okupljanja-druzenja sa
radnicima Univerziteta organizovana 2-3 puta godisnje omogcila stvaranje kontakata i prenosenje iskustva
na buduce generacije.
Nisam sigurna da li razumem pitanje. Ako se pod učešće u univerzitetskom životu misli na učešće u nastavi,
kao predavača, smatram da bi doktoranti trebalo da imaju mogućnost da biraju da li žele da učestvuju u
nastavi ili ne (nisu svi jednako obdareni a apsolutno nikakva ozbiljna priprema/obuka nam nije omogućena).
Takođe mislim da je prerano da se uzima učešće u nastavi već na prvoj godini studija. To bi trebalo da bude
izbor i to tek npr. na 3.godini studija. Mislim da je neophodno da prethodno budemo obučavani za to, makar u
vidu kratkih seminra, kurseva i sl.
Da, posto vec vise od cetiri godine radim kao volonter, demostrator u nastavi- interesuje me stalni radni
odnos i jos vece ucesce u nastavi
39
Pitanje 39 – Da li postoji perspektiva za mlade naučnike u Srbiji?
Da 210 36%
Ne 367 64%
Pitanje 40 – Da li planirate da napustite Srbiju?
Da 207 36%
Ne 370 64%
40
Pitanje 41 – Ako planirate da napustite Srbiju navedite razlog
ukoliko ne nadjem posao koji ce se placati shodno diplomi doktora nauka, siguran sam da cu takav posao
pronaci u inostranstvu. Poznavajuci svooje kvalitete ne sumnjam u to ni najmanje a samim tim obezbediti i
svoju porodicu.
Nemogućnost zaposlenja u struci
Kako radim u struci već 4 godine, jasno mi je da u Srbiji ne postoji ni istraživačka institucija niti kompanija u
kojoj može da se radi na dovoljno interesantnom poslu koji bi bio solidno plaćen.
Kao Doktor nauka iz oblasti turizma, ne mogu da pronadjem posao u Srbiji u skladu sa mojim kvalifikacijama i
radnim iskustvom, ukoliko ne pripadama (a ne pripadam) politickoj stranci u cijoj nadleznosti je oblast kojom
se bavim. Jedina opcija je da postanem profesorrica, sto je opet tesko izvodljivo, jer nisam stipendistkinja
Ministarstva nauke, tako da nemam priliku da ucestvujem u izvodjenu nastave na fakultetu. Moram sama da se
snalazim za novac za skolarine i ostale troskove koje imam u toku studija.
Usavrsavanje, finansije, normalno drustevno okruzenje
Losi profesionalni uslovi za rad i losi finansijski uslovi
Nedostatak perspektive, nepostojanje sistema vrednosti, nemogućnost profesionalnog i stručnog usavršavanja
primeren 21 veku...loša materijalna situacija zaposlenih, posebno nezaposlenih itd.
Bolju uslovi rada, više samostalnosti u radu, saradnja sa istinskim stručnjacima.

Nikada nisam razmišljala o odlasku i karijeri u inostranstvu, uvek sam sebe videla u svojoj Srbiji, srećnu i
zadovoljnu, jer radim posao koji volim. Nažalost, situacija je takva da već više od godinu dana ne mogu da
nađem posao u sttruci, a i šire. Ispada da ne zadovoljavam neke kriterijume prilikom zapošljavanja, iako sam
nagraživana za uspeh od Univerziteta i stipendista Fonda za mlade talente. Doktorske studije sam upisala i
drago mi je sada zbog toga, da ne bi gubila vreme i da se ne bih razbolela od nerviranja u vezi sa
zapošljavanjem. Ulažem u sebe u nadi da će se to jednog dana isplatiti. Što se mene tiče, hoće. I da se vratim na
temu, hoću u inostranstvo i da bih upoznala ljude, videla kako oni rade, misle, naučila jezik i tako sebi otvorila
još po koja vrata za potencijalni uspeh.
Vrlo los naucni kadar, vrlo losi materijalni uslovi.
bolji istraivacki uslovi
niti koga interesuje šta radim, niti ovde postoji bilo ko ko se na ovom akademskom nivou bavi mojom sferom
interesovanja, niti ima koga da me podrži - ne mogu čak ni mentora da nađem.... dug spisak.
Neorganizovanost.
Neprofesionalnost.
Zdravstvena nesigurnost u laboratorijama.
Do sada nisam nameravao da idem iz zemelje ali bojim se da to postaje opcija. Problem je pre svega nemogcnost
egzistencije i bilo kakvog napredovanja u naucnoistrazivackim institucijama u kojima se zaposljavaju, stranacki
kadrovi ili deca radnika van kriterijuma. Izrazito los materilani polozaj. U srbiji ne postoji privreda ili industija
kojoj bi trebali izrazito obrazovani kadrovi, pstajem prekvalifikovan.
Bolji uslovi rada, uslovi na istrazivacki rad, standard zivota, cenjenost
Ako ne budem morao...
Nedovoljno sredstava i motivisanosti naučnog kadra za kvalitetan i posvećen rad. Nepoštovanje ličnosti mlade
osobe i ambicioznog početnika.
Loš materijalni status. Nedostatak mogućnosti za profesionalno napredovanje i usavršavanje.
Zato što nemam nade da će jednog dana biti išta bolje nego što je danas. U Srbiji se ne cene prave vrednosti.
41
Nema uslova za neki praktični rad a napuštanje neznači zauvek nego jedan vid usavršavanja. (znači odlazak na
određeni period).
Ne vidim perspektivu ni sebi ni svojoj deci u Srbiji
nemogucnost zaposlenja u oblasti interesovanja kako u spoljnim institucijama tako i na univerzitetu zbog broja
doktoranata koji znatno premasuje granice optimalnog
perspektiva = 0;
finansijska stabilnost = 0;
kvalitet zivota = 0;
sigurnost koju nudi pravna drzava < 0;
uslovi za osnivanje porodice < 0;
--------------------------------------------
sanse za opstanak = ispod nule;
jel treba dalje?
Da, ukoliko budem u mogućnosti, jer na departmanu na kome sada radim kao doktorant neću biti zaposlena, a
za bilo koju drugu instituciju sa mojom diplomom biću prekvalifikovana, tako da su mi šanse za zaposlenje
veoma male.
Nemogućnost izvođenja i planiranja novih istraživanja usled veoma loše finansijske situacije, a pogotovo ne
istraživanja koja bi bila konkurentna sa onima u inostranstvu.
Materijalni uslovi
Zelim bolje uslove za istrazivacki rad
U nauku se ne ulaze dovoljno
Ukoliko ne budem dobio adekvatne uslove i zaposlenje nakon studija sansu cu potraziti negde u inostranstvu.
ekonomska situacija
stari prisutan kadar koji za naslednike bira svoju tj. decu svojih prijatelja, politichkih komesara i dr.
Nadam se vecem broju sansi i boljoj buducnosti.

lose placeno, malo se ceni
Dobijanje posla u struci u Srbiji.
Ukoliko mi se ukaze prilika svakako
Ne postoji mogućnost zaposlenja u Srbiji.

Mladi doktor nauka je pretnja najvišem menadžmentu u Kompaniji, jer su oni u Srbiji često na veoma nižem
rangu obrazovanja (ponekad čak i srednjoškolci), i često dolaze na ta radna mesta preko veza. Zatim, veoma su
nezainteresovani za posao ili nekompetentni.
Drugi razlog težeg zaposlenja mladih doktora naukea je taj što često po dekretu o kvalitetu, donesenom od
strane firme, poslodavac mora da isplati takvog radnika minimumom po školskoj spremi, što je za poslodavca
"neisplativo".
Posao (na projektu sam MNTR i ugovor je potpisan na 4 godine)
Jer drugi izbor ne postoji.
Ukoliko se moja doktorska diploma ne bude vrednovala sama po sebi, a ne putem partijskih linija i drugih veza
zasigurno odlazim.
UKOLIKO MI SE PRUŽI PRILIKA, DA.
ZBOG LOŠEG STANJA NAŠE PRIVREDE, KORUMPIRANOSTI I NEPROFESIONALNOSTI LJUDI NA VIŠIM
POLOŽAJIMA.
42
Potpuna degradacija akademskih vrednosti. Apsolutna nezainterenovanost i nestrucnost profesora, mentora,

da pruze studentima i doktorantima kvalitetnu nastavu. Totalna nezainteresovanost ministarstva za nauku i
uopste svih drzavnih institucija za mlade akademske gradjane ove zemlje.
Mladi i kvalitetni intelektualci gledaju kako najgori i prosecni studenti kojima su mame i tate zavrsavale
fakultete dobijaju zaposljenja u drzavnim firmama, institutima, direkcijama, komisijama, itd. dok se oni bore sa
vetrenjacama i nadaju se da ce naci neki posao u struci zahvaljujuci samo svom znanju i kvalitetu, dok konacno
ne shvate da bez partijske knjizice i veza njihovih roditelja ne mogu da se zaposle cak ni kao pripravnici za
20000 i spakuju kofere i kupe kartu u jednom pravcu za bilo gde, samo sto dalje iz ove zemlje....
Na privremen boravak u inostranstvu radi sticanja iskustva i finansijskih sredstava jer ih je u Srbiji tesko
obezbediti za nekog ko ne ucestvuje u univerzitetskoj nastavi
Jako loši uslovi života i rada, mizerne plate
1. skupo skolovanje koje ne nudi skoro nista
2. neredovna nastava
3. nedostatak kvalitetnog nastavnog kadra
4. nedostatak relevantnih naucnih casopisa i konferencija
5. nezainteresovanost profesora za napredak studenta
6. sprecavanje napredovanja i zaposljavanja mladih asistenata/doktoranata zbog moguceg gubitka posla, jer su,
uprkos svemu, danasnji doktoranti mnogo vise u nauci nego sto su neki profesori ikada bili
Loše mogućnosti za bavljenje naukom u budućnosti (posebno nakon doktorata), zatim mala materijalna
ulaganja u nauku kao i prilično loš odnos naučnih institucija prema mladim istraživaćima.
Ukoliko se uslovi studiranja i tretiranja doktoranata ne promene na bolje, onda planiram da napustim Srbiju. U
inostranstvu se ceni trud i rad koji ulazete dok u Srbiji to vrlo malo ljudi ceni.
Mogucnost da se sretnem i radim sa kolegama koji se bave istim stvarima kao i ja. Pored toga - bolji uslovi za
rad, veci pristup literaturi, podsticajno okruzenje (cesto organizovanje konferencija, predavanja, seminara).
Pre svega, neodgovoran i nonšalantnost odnos prema budućim naučnim radnicima. Nesmislenost reforme
obrazovanja.
Nema nade da ce ista u narednih 20 godina da se pomeni!
Stalno zaposljenje je misaona imenica.
Sadasnji trend je da se sto vise upisu svakakvi studenti na doktorskim studija, da bi fakulteti imali "besplatne
asistente" za beskonacan broj nastavnih predmeta, za koje uopste ne razmisljaju da ih kasnije i zaposle.
Toliko ih je mnogo da predvidjena rublika nije dovoljna!
Bolji uslovi za istrazivace (odnosi se pre svega na opremu, dostupnost izvora ucenja i uslova finansiranja
radova i projekata).
Loše materijalno stanje, nedovoljni uslovi za laboratorijski rad, skoro nikakav kontakt sa industrijom...
mala plata,losi uslovi rada
Zato što se mesta studenata sa najvišim prosekom ustupaju deci zaposlenih na fakultetu!
Mislim da ce se nakon odredjenog vremena stvari namestati tako da ne pruzaju perspektivu mladim ljudima
koji treba nesto u zivotu da stvore.
materijalno stanje i (ne)mogućnost stručnog napredovanja
Korupcija
nezamislivo mali prihodi od naucnog rada, losi interpersonalni odnosi, neznanje i nepoznavanje svetskih
trendova od strane rukovodioca, katastrofalan menadzment projekata
Niske plate za dostojan život, nizak standard.
Niske plate,nizak standard
43
Razlog je veoma loša finansijska situacija, kao i nepostojanje uslova za istraživački rad u oblasti koja me
interesuje i kojom se "pomoću štapa i kanapa" bavim. Naime, sa platom koju primam pokrivam samo troškove
života u Nišu (obzirom da nisam iz Niša), tako da nisam u mogućnosti da finansiram svoja eventualna
usavršavanja u inostranstvu. Za razliku od mene, moji prijatelji koji su upisali postdiplomske studije u
inostranstvu ne razmišljaju o ovakvim stvarima i daleko su fokusiraniji na svoja istraživanja. Planiram da
završim svoje postdiplomske sutudije u Nišu, a o eventualnom odlasku razmišljala bih nakon toga za slučaj da
se nešto drastično ne promeni u Srbiji.
Egzistencija
1. Nemogucnost za istrazivacki rad.
2. Svaka moguca ideja je sputavana
3. U Srbiji jedino pobedjuje glupost i bezobrazluk.
4. Moje kolege su vec napustili zemlju.
jer rad se uopšte ne ceni, ako je neko dobar u tome što radi predstavlja konkurenciju i nažalost često biva
sputavan u svom poslu.
Nikakvi uslovi za rad
Favorizovanje partijskih podobnika i poltrona
Bedan materijalni status
Mozda jednog dana zbog vecih plata i boljih uslova za usavrsavanje zbog boljeg nivoa tehnologije nego kod nas,
a ako se poboljsaju uslov kod nas, onda je odgovor ne.
Loš položaj (ne samo ekonomski) normalnog i poštenog čoveka u našoj zemlji
Materijalni
Lose materijalno stanje naucne zajednice pa samim tim i naucnika. Ne postoji jasan plan razvoja nauke.
mala plata naucnika
Jako losi uslovi za rad i napredak

Niske plate
Nepostovanje akademskih gradjana od strane drzave
Pre svega, od nas se trazi mnogo a pri tome ima jako malo sredstava da se to i ostvari. Hvatamo se u kostac sa
stvarima kojima se bave mnogo vece sile od nas, pri cemu za njih nema materijalnih prepreka, kao sto je slucaj
kod nas.
Opste nezadovoljstvo....
a i cinjenica da starije kolege tj. mentori ne cene dovoljno svoje studente...jer oni kao pripadnici stare skole
smatraju tj. negiraju doktorante ....smatrajuci samo svoje doktorate jedinstvenim....
...pedagogija pojedinih mentora je na nuli....
a to se moze i videti ...vrlo lako...broj.zavrsenih dotorata kod pojedinih mentora....
a...naravno rezultat toga je ....protocnost u pojedinim laboratorijama...tj. broj ljudi koji samo prodje ...tj. uradi
diplomski rad...i ode...tako da niko ne ostaje...
tj. odlaze u inostranstvo...
Zato sto u Srbiji ne posotje adekvatni uslovi, oprema, ni materijalna sredstva za rad
Nedovoljna količina novca za finansiranje usko-stručnih projekata, ne zainteresovanost privrede za saradnju,
loša finansijska situacija....
Zar je potrebno???
Nemogucnost zaposlenja u Srbiji, bolji uslovi za rad u inostranstvu i bolja primanja
nepostojanje mogućnosti za ozbiljan naučno - istaraživački rad
44
loši uslovi za istraživaćki rad, korupcija na fakultetima (nepotizam i protekcija), nedostatak prave strategije
naučnog razvoja, slaba ulaganja u obrazovanje i nauku ...
Nemogucnost adekvatnog zaposlenja koje bi predstavljalo krunu dosadasnjeg skolovanja. Usled nepotizma i
mnogih cudnovatih stvari na mom fakultetu, ne postoji nikakva mogucnost za ulazak u nastavu.
nemogućnost zapolsenja u struci
Imajuci u vidu sveukupnu situaciju na fakultetu, resio sam da od sledeceg semestra ne drzim vezbe, iako sam to
bas voleo da radim, ali i da sve redje dolazim na fakultet. Ogromnu gresku sam napravio sto sam postdiplomske
studije nastavio ovde, to sebi nikada necu oprostiti.
Stoga, dajem rok rukovodstvu da do kraja godine odluci da li sam potreban ili suvisan i da li ima sanse da
zasnujem radni odnos (nezavisno od projekata ) kao sto je praksa na drugim fakultetima u zemlji. U suprotnom,
moja karijera na fakultetu se zavrsava. Moj trogodisnji rad je ustvari volontiranje, a zna se koliko traje (6-9
meseci) i kakav je status volontera nakon tog perioda.
Cak ni ministarstvo, ciji sam stipendista vec tri godine, nije moglo da utice na samovolju pojedinca. Njima se
zahvaljujem jer su finansirali svaku moju aktivnost i hir, bio sam gde nisam ni sanjao da cu ikada biti. Mada, i
oni mogu da pozovu svakog dekana i pitaju ga o statusu svakog stipendiste, ali ne radi niko svoj posao. Postavio
bih i pitanje da li sam odmah mogao da zasnujem radni odnos i da i moja plata pocetna bude preko 55000 ili da
primam stipendiju strahujuci da cu ostati bez nje?
Zasto ni brat ni sestra ni ja nemamo posao? Zato sto smo posteno studirali ili zato sto su nam roditelji nisu
uticajni?
Najbolji su odavno otisli, oni treba da budu dobri primeri. Ne smatram da sam Anstajn, bilo je i bice upornih i
vrednih studenata, ali ubedjen sam da sam za klasu-dve bolji od vecine doktoranata na mom fakultetu, tome
svedoce moji rezultati, a ne "instant" priznanja.
Moj konacni cilj jeste odlazak iz Srbije. Ne moram ovde ni da doktoriram, ovakve doktorske studije su potpuni
promasaj (bez opreme se od mene ocekuje eksperimentalni doktorat, 3 godine pokusavam da dobijem do
podataka od doktora koji su takodje na projektu i nista nisu uradili, niti ce uraditi).
Da, ukoliko ne budem mogla ovde da se zaposlim
Ukoliko ne nađen posao kad doktoriram.
Smatram da se kod nas ne ceni zalaganje i rezultati koje mladi istrazivaci i buduci naucnici ostvaruju, te da je
jedina perspektiva neka od naprednijih zemalja sveta, poput Australije, Japana, Brazila, Nemacke,...
Los materijalni status, los odnos drustva prema mladim naucnicima
- Niko ne primenjuje novi program rada na doktorskim studijama tako da je nemoguce ocekivati da se pojavi
neki doktor nauke pre 32 godine zivota sto je na zapadu veoma moguce.
- Materijalna stimulacija od 32 000 dovoljna je samo da se prezivi
- Koja je vizija za one stipendiste koji pune 4 godine primaju stipendiju ? Sta dalje, kako, da li smo potrosili ove
4 godine uzaludno ?
Bojim se da ce mo posle 4 godine stipendiranja ostati na belom hlebu jer se na projekte zaposljavaju samo oni
ljudi koji imaju vezu a rezultati su ostavljeni sa strane.
Jer drzava ne pruza nikakve uslove i cela situacija je presmesna
Gotovo 3 godine bezuspešno pokušavam da pronađem posao.
zbog jako loših uslova studiranja i zaposlenja.
Loša materijalna situacija. Ne postoje izgledi da će nešto krenuti na bolje.
Nemam vezu za posao, nemam nepotisticke veze za nasledjivanje radnog mesta, nisam clan ni jedne partije,
nemam para da kupim radno mesto
45
Veliko razocarenje. Mozda ovo i nema vze samo sa doktorskim studijama.

mogu ziveti ugodnije, i baviti se cime zelim, zapravo mogu ziveti.
Nemogucnost zaposlenja, a samim tim i strucnog i naucnog napredovanja
Ukoliko ne budem mogla da nadjem posao planiram da napustim, takodje ukoliko ostanem ovde na nekom
institutu ne znam da li cu moci da ispunim zahteve kao istrazivac, koji ce me obavezivati da objavljume radove i
imam rezultate u odredjenom, ako pogledam uslove za rad.
Nemam perspektivu, loši uslovi, ne osećam se prijatno.
Nemogucnost zaposlenja, losi uslovi rada,
neposedovanje sopstvenog izvora prihoda za samostalan zivot/porodicu
Ne postoji perspektiva. Ne trebamo Srbiji i nema para da nas placa. Pare se radije trose na subvencionisanje
komunalnih taksi za bespravno podignute objekte, nego za nauku.
Planiram da napustim Srbiju ukoliko ne budem mogla da dobijem posao, odnosno odgovarajuće radno mesto
koje će mi omogućiti stabilna primanja koja su neophan uslov za kvalitetan naučno-istraživački rad.
nemogucnost zaposlenja nakon dugogodisnjeg ozbiljnog obrazovanja

osnovni razlog je materijalno egzitencijalne prirode
Trenutno ne postoji mogućnost da pronađem odgovarajuće zaposlenje
Loši uslovi napredovanja, nemogucnost zapošljenja na osnovu licnih zasluga i kvaliteta.

Što se tiče same perspektive za mlade naučnike nisam baš siguran, prema trenutnoj situaciji nema, ali ako se da
veći značaj doktorantima u odnosu na mladje studente sigurno bi to bio dobar početak pojma "perspektiva".
Mislim da ipak neko ko je upisao doktorske studije, dao do znanja da želi da se obrazuje i da samo na upisu neće
stati, a to važi i za uslove rada. Stipendiju koju dobijam treba da dam za školarinu od 300 000 dinara po godini,
tako da sredstva za rad ostaju minimalna, a sa svojih 25 godina života ne mogu da živim na račun samohrane
majke.
Mislim da je ovo dovoljan razlog zašto ne bih ostao u Srbiji ... naravno razlozi za odlazak van Srbije su i
stipendije koje nude fakulteti u Austriji, Nemačkoj i Italiji - školarina plaćena, a pored stipendije mogu da radim,
ako već hoću od nečega da živim.
Oprostite na ovim rečima.
Ne želim da napustim zemlju ali ukoliko se ne zaposlim u toku narednih godinu dana nažalost moraću da
pokušam negde u inostranstvu.
Pravi odgovor na prethodno pitanje je NE ZNAM... Zelim da radim na Univerzitetu u Srbiji / bilo kom / ali se na
takva mesta ulazi preko veze... Ne gleda se ko je stipendista, ko je objavljivao radove, vec se do posla dolazi
drugim putem!
Ne postoji nijedan razlog za ostanak. Nisam zadovoljna kvalitetom studija, nisam angazovana u nastavi, ne
postoji mogucnost da se zaposlim, sav moj rad i trud je obezvredjen.
Planiram da napustim Srbiju iz razloga loše materijalne situacije u Srbiji, a samim tim je i razvoj nauke na
izuzetno niskom nivou. Doktorske studije se završavaju u proseku za šest ili sedam godina, a razlog tome je
izuzetno loša saradnja sa profesorima. Razlog loše saradnje je preveliki broj studenata doktorskih studija koji
se upisuju svake godine na fakultetu pa profesori nemaju uopšte vremena za rad sa novim studentima već se
pažnja posvećuje starijim studentima koji su pri kraju studija.
Jedino ako izgubim svaku nadu da ovde ima perspektive i ukoliko sa svojim kapacitetima ne mogu da zaradim
dovoljno za život. Trenutno mislim da za mene lično, i ostale mlade, ima mesta u Srbiji, budući da primamo
solidnu stipendiju i jesmo jedni od kvalitetnijih. Ukoliko ne bude tako... i ne vidim drugu opciju nego otići iz
zemlje, a to je poslednje što želim...
46
Verovatno, zbog nemogucnosti pronalazenja odgovarajuceg zaposlenja

Volela bih da ne napustam zemlju, ali najtacniji odgovor na ovo pitanje je da NE ZNAM. Razlozi su teska
materijalna situacija privatno i u zemlji (visoke skolarine, sami moramo svoja istrazivanja da placamo, sto je u
mom slucaju veoma skupo-zbog velikog broja terena) i veoma tesko se nalazi posao i kada se zavrse Doktorske
studije.
Usavrsavanje i materijalna sigurnost
U ovoj državi nemam šansu za zaposlenje, pošto nisam u političkoj partiji i nemam novca da kupim radno
mesto!
Search for good quality science
Zato sto Ministarstvo ipak misli na ljude koji zele da se bave naukom i obezbedjuje stipendije i rad na
projektima kroz koje mogu da se dokazu. Stvarno bi bilo zalosno da ambiciozni ljudi nemaju nikakva primanja.
nemogucnost zaposlenja u Srbiji
Да, волео бих, али мислим да је то тешко изводљиво у мојој струци.
Постоји пар разлога, који су међусобно повезани:

- питање личних прихода, који се потом повезују са зависности од родитељске помоћи
- разлози за напредовање у струци нису засновани на правим вредностима,
- веома лош положај јавног сектора и веома лош јавни кадар са којим којим сарађујем у свом послу.
Ukoliko ne nadjem zaposlenje napusticu Srbiju
Trenutno ne postoji garancija stalnog zaposlenja na neodredjeno vreme nakon doktoriranja.
To što sa prosekom preko 9 ne mogu da nadjem posao ni u jednoj naučnoj instituciji jer za sve treba veza i da
nisam dobio stipendiju ne bih bio u mogućnosti da uopšte finansiram doktorske studije.
1. Nedostatak materijala i sporost pri narucivanju
2. Nedostatak ucenja tehnickih metoda
3.
ograničeni materijalni uslovi, sujeta, ljubomaqra
Bolji uslovi za istrazivanje
Zato sto ne mogu da nadjem posao
los materijalni status doktoranata i nepovoljni uslovi za obavljanje istrazivackog rada
Mogućnost zaposlenja i pristojne zarade
ako ovde ne bude adekvatnih uslova pre svega mogucnosti zaposlenja
Zbog nemogućnosti stalnog zaposlenja.
Drustveno politicki kontekst mi ne daje za pravo da poverujem da ce u narednih 10 godina biti bolji uslovi za
zivot. Volim svoju zemlju, ali ako se pojavi bolja profesionalna ponuda, a porodica se slozi, otici cu iz nje.
Staio sam DA, jer nema POSTOJI MOGUCNOST. Pitate me za razloge zasto bih napustio SRBiju???? Pitanje vam
uopste nije na mestu. Moj predlog je "Zasto ostati u Srbiji?". A odgovor na to pitanje je, recimo, osnivanje
porodice i cuvanje staraca, bez obzira koliko to nekima smesno zvucalo.
Sve ostalo je na strani inostranstva.
Da nisam primao stipendiju Ministarstva nauke, ozbiljno bi razmislio o odlasku iz Srbije, ovde su uslovi za zivot
katastrofalni
jer ovde ne postoji perspektiva za mlade naucnike
nedovoljno materijalnih sredstava (oprema,supstance) za kvalitetna istrazivanja
Nemogucnost zaposlenja nakon zavrsenih doktorskih studija. Los materijalni status naucnika u Srbiji.
47
Upravo nedostatak perspektive...

Ali pocinjem da razmisljam o tome intenzivnije, kako godine teku.
Plasisem se da doktoriram i ne nadjem adekvatan posao u struci. A i plasism se da cetiri godine (vreme koje se
prima stipendija) nije dovoljno dugacak period da bi svako doktorirrao pogotovo u prirodnim naukama, gde se
desva da eksperimenti propadnu ili se ne dobiju adekvatni rezultati, pa se ceo ogled ponavlja a to traje.
Zato sto je ovo Srbija-zemlja bezbroj nemogucnosti i neuspeha
Bolji uslovi za rad i istrazivanje, boji materijalni status.
Prvo nema nikakve nade da se zaposlim u Srbiji.
Mislim da naucni radnik koji nema stan u gradu u kome radi nema nikakavu perspektivu i mogucnost
normalnog prezivljavanja, ako se ne bavi politikom.
Gore naveden u prostor predvidjen za odgovor o informisanosti studenata.
Nisam i ne zivim u Srbiji
Ako ne nadjem odgovarajuci posao koji odgovara mojim sposobnostima/profilu i/ili ne zadovoljava
egzistencijalne potrebe moje porodice
Mozda, ako se gleda da i kad zavrsim doktorske studije tesko mogu da nadjem posao i da taj posao nije
adekvatno placen, covek moza da pomisli sto se toliko skolovao?
Ili ako nadjem bolju sansu za uspesniju naucnu karijeru
Dobila sam ponudu koja mi nudi bole uslove za istrazivacki rad
Odgovor je da , zato sto razmatram tu mogucnost. Razlog je zato sto smatram da je u nasoj zemlji veoma tesko
doci do prilike da se iskaze kvalitet i sposobnost pojedinca i da se jos uvek nisu iskristalisali( a cini mi se da ce
to biti dugogodisnji proces kod nas) doktori nauka vredni diplome i oni koji toga nisu vredni jer su je stekli
preko noci.
Bolji uslovi u inostranstvu.
Bolje materijalno stanje mladih istrazivaca. Vece postovanje ka trudu koji smo ulozili da bi bili medju najboljim
umovima nase zemlje. Nebriga drzave za mlade kadrove koji traze jako malo, a ni to malo ne mogu da dobiju.
Već dve godine ne mogu da nađem posao, iako imam odlične rezultate postignute i na osnovnim i na
dosadašnjim doktorskim studijama, koji su bolji čak i od rezultata većine kolega koje rade na fakultetima i
institutima. Do sada čak nisam bila pozvana ni na jedan razgovor za posao. Živim od stipendije i roditeljskog
izdržavanja.
ukoliko u Srbiji ne bude bolje...
Znanje se u Srbiji ne ceni, mogucnost adekvatnog zaposlenja je jako mala, a zaposlenje na fakultetu maltene
potpuno nemoguce
Bolja mogucnost za usavrsavanje i napredovanje u poslu. Vece palte i bolji uslovi za zivot.
Veca mogucnost napredovanja, bolji uslovi za rad
Jer sam drzavljanin Republike Srpske i zivim i radim u Republici Srpskoj
Posao, uslovi za istrazivanje
Ekonomska situacija i slaba zainteresovanost države i privrede da ulažu u naučno-istraživačke radove.

bolji uslovi u inostranstvu sa svakog aspekta
Nema posla, nema para, nema zadovoljstva, nema života.
nemogucnost zaposlenja doktora poljoprivrednih nauka
Napustio bih Srbiju samo na neko određeno vreme, ili periodično na primer savkih par godina po 6 meseci bih
otišao negde (USA, Nemačka). Razlog su loše laboratorije, nedostatak opreme i sl. U Srbiji jedino mogu da se
razvijaju fundamentalne i pretežno teorijske nauke, nauke koje iziskuju verifikaciju teorije i simulacija putem
eksperimenta su osuđene na propast, ili na slabije rezultate. Ova moja konstatacija se može proveriti na svakoj
internacionalnoj konferenciji gde naši naučnici bukvalno uz pomoć štapa i kanapa rade isto što i njihove kolege
48
sa sofisticiranom opremom...
Planiram da napustim Sribju iz razloga što ne vidim perspektivu za sebe u smislu da moji rezultati (postignuti i
koje postižem) ostaju neopaženi. Trenutno nemam radno mesto na fakultetu, a i pitanje je da li ću ga imati. Moj
primarni cilj je bio prilikom upisa doktorskih studija da dobijem radno mesto i počnem svoju karijeru u nastavi.
Međutim, izgledi su jako mali gledano iz perspektive situacije na fakultetu. To je najveći razlog zbog kog želim
da napustim Srbiju - strah da neću dobiti IKAKAV posao u naredne 2,3 godine (tada ću već imati 29), i bojazan
da će mi vreme proći uzalud, da ću završiti doktorske studije, dobiti diplomu i ostati na ulici!
velika nezaposlenost, korupcija, mesanje politike u nauku i mnoge druge segmente života, nedavno spajanje
ministarstva nauke i prosvete (nauka mora biti posebno), zaposljavanje rodbine i partijskih kolega na vecinu
radnih mesta, izuzetno nizak životni standard.......
nizak životni standard i ''tamna'' buducnost
Nedovoljno entuzijazma od strane onih koji odlučuju, nevoljnost u prenošenju znanja i nedovoljno znanja od
strane onih koji odlučuju, loša perspektiva, i nezavidna finansijska situacija
neadekvatno okruzenje za dalji naucni razvoj
Razlog je to sto ne postoji svest u drzavi sta su to prioriteti. Tokom studiranja u drugim drzavama-
doktorantima je obezbedjeno radno mesto na fakultetu, minimalna materijalna sredstva za zivot, svi moguci
pristupi literaturi, kongresima.... dok u ovoj drzavi je neko ko je na doktorskim studijama grubo receno "lud" ,
mora da bude u radnom odnosu - uglavnom na poslovima koji nemaju nikakve veze sa doktoratom i
istrazivanjem, zbog obezbedjenja materijalnom minimuma - a pre svega zbog mogucnosti placanja studija, a po
zavrsetku - kao ni sa osnovnim studijama nema gde da se zaposli - i taj prefiks dr moze samo da mu smeta - a
nikako da pomogne u daljem zivotu - pogotovo ako ne uspe da pronadje posao u drzavnoj ustanovi nego kod
privatnika- sto ce biti samo minus dalji rad.Ali to naravno pod uslovom da uspe da zavrsi doktorske studije - tj
ako uspe sve to samostalno da finansira. Ucesce na internacionalnom kongresu je kao 5 prosecnih plata u
Srbiji,a jedan je od uslova koji je neophodan.
jednostavno, u Srbiji ne mogu da nadjem posao, barem ne onakav kakav bih htela-ovde podrazumevam i sta
sam posao podrazumeva, platu, radno vreme itd.-i mislim da se to jako dugo nece promeniti
bolji uslovi istrazivackog rada, brzi napredak
Ne planiram da napustim zemlju dokle god mislim da ovde jos uvek ima nade za normalan zivot. U drustvu gde
se covek svakodnevno bori protiv vetrenjaca ipak ima pojedinaca koji umeju da prepoznaju, sire sagledavaju i
zalazu se za dobre vrednosti. Ipak nada je sve manja i moja odluka o odlasku zavisice i od prilika koje mi se
ukazu.
Nemogućnost zaposlenja
Mislim da vecina ljudi koja je na post diplomskim studijama, vidi sebe na fakultetima. Ja sebe vidim u
istrazivackom centru, koji se bavi primenjenom naukom i konkretnim problemima.
Nadam se da ne ali kako stvari stoje bojim se da ću biti primorana.
Ja svakako nemam želju da odem i najviše od svega bih želela da ostanem u svojoj zemlji ali trenutna situacija je
više nego tužna i zabrinjavajuća.
Mislim da su pored vecih finansija, uslovi za napredovanje i istrazivanje veci, mnogo je vise mogucnosti za rad u
razlicitim aspektima posla, veca je komunikacija medju strucnjacima i lakse je nalazenje posla!
Bolji uslovi za istraživače u inostranstvu, veće mogućnosti za učenje i unapređenje. Mislim da je najoptimalnije
razmišljati o povremenim studijskim boravcima.
Loši instrumenti za rad.
49
Pitanje 42 – Da li ste zaposleni?
Da 314 54%
Ne 263 46%
Pitanje 43 – Ako niste zaposleni da li smatrate da ćete moći naći

zaposlenje u Srbiji?
Da 164 28%
Ne 120 21%
50
Pitanje 44 – Da li ima neko pitanje koje Vam nismo postavili a

smatrate ga važnim?
zasto se toliko potencira na radu sa SCI liste a mnogi profesori koji rade na fakultetima nemaju niti jedan rad.
Niste postavili pitanja, niti uzeli u obzir studente doktorskih studija koji su zaposleni van fakulteta na kom
studiraju. Studenti poput mene su u nepovoljnijem polozaju u odnosu na studente koji su istovremeno
zaposleni u izvodjenju nastave na fakultetu. Kako nismo stipendisti Ministarstva nauke, nemamo mogućnost
učešća na projektima koji se tiču naše istraživačke oblasti. Teško nam je da dođemo do profesora zbog bilo
koje informcije, pošto je vreme predviđeno za konsultacije uvek u vreme i našeg radnog vremena. Studentske
službe takođe rade samo u vreme radnog vremena, što nam dodatno otežava overe semestra, prijave ispita ili
dobijanje bilo kakve potvrde u vezi sa studiranjem.
Interesantno je da je opet akcenat u anketi stavljen na naučno usavršavanje a ne i na stručno. Postoje oblasti u
okviru kojih je nemoguće odvojiti ove dve celine od kojih je stručna pre svega bitna za obezbeđivanje dobrog
materijalnog statusa. Smatram da se ne ulaže dovoljno u naučni razvoj usavršavanje. Takođe postoje ozbiljni
problemi u pristupu podacima na nivou države. Ne zbog lošeg odziva službi već zbog toga što osnovni podaci
ne postoje za pojedine oblasti industrije.
Ako niste angažvani u nastavi, zbog čega?
Da li imate nekih primedbi/sugestija?
Primedba na nerešeno zdravstveno osiguranje studenata koji nisu iz Novog Sada, a imaju više od 26 godina.
Nismo u mogućnosti da koristimo usluge Centra za Zdravstvenu Zaštitu Studenata
Da li smatrate da Vas fakultet ima sve uslove da odrzavanje doktorskih studija?
Ne iz svih oblasti.
da li nam poslodavac podrzava strucno usavrsavanje i placa skolarinu na doktorskim studijama?
trebali ste napisati ko stoji iza ankete; niste uzeli u obzir godine ispitanika - samo malo stariji nemaju šanse.
niste pitali koliko stručni establišment onemogućava one koji se bave svetskim trendovima - o kojima u srbiji
još nema ni govora; ne uzimate u obzir zaposlene koji nisu u državnoj praksi, i koji nemaju pristup akademskoj
mreži od kuće, iako plaćaju školarinu....dug spisak.
Da li je nastavni kadar na doktorskim studijama edukaovan za držanje nastave?
NE
Koliko nedeljno sati prevodite mentoru tekstove?
Koliko nedeljno sati kopirate mentoru tekstove?
Koliko nedeljno sati menjate mentora u nastavi?
Da li ste na svim radovima na kojima ste ucestvovali bar koautori?
Da li ima dovoljno profesora koji ispunjavaju uslove da budu mentori?
NE
Kako ocenjujete Vaš status kao studenta doktoranta koji nije u radnom odnosu na fakulutetu na kojima pohađa
doktorske studije, nego u nekoj drugoj instituciji?
(Takvih slučajeva je mnogo)
Koliko dugo ste zaposleni? / Koliko je Vaše ukupno radno iskustvo?
Da li se sredstva (oko 11 000 din/mesečno) koje Ministarstvo nauke uplaćuje fakultetu/departmanu koriste
za naučno-istraživački rad doktoranta stipendiste?
-Ne
Koje drzavne institucije treba da brinu o zaposlenju buducih doktora nauka
51
Najznacajnije za dobrog istrazivaca je dobra ideja i smisao za istrazivanje, a ne broj objavljenih radova. Pred
naucnike treba postavljati probleme za koje nauka jos nema odgovore, a ukoliko samo jedan naucnik uspe da
da odgovor ili resi problem onda je to uspeh nauke.
Ima mnogo pitanja, recimo da li smatrate da profesori koji se bave politikom treba da rade na fakultetima?
Na koji nacin studenti objavljuju svoje radove? Opste je poznato da ih urade sami a potpisu asistenti ili prof.
sto je degradirajuce!
Nema potrebe. Situacija u kojoj se nalazi ova zemlja i mladi intelektualci u njoj je svima kristalno jasna. Ionako
ovu anketu niko bitan iz ministarstva nece ni procitati...
Kako se skolovati tokom doktorskih studija i redovno biti na nastavi, a pri tome biti pod stalnim opterecenjem
posla? Priznaćete, većina šefova u industriji i drugim ''nenaučnim'' delatnostima baš i nije zainteresovana za
školovanje svog kadra. Pri tome ne mislim na naučnoistraživačke i akademske institucije koje za cilj ionako
imaju što bolje školovan kadar.
Imate li mentora u toku doktorskih studija?
Ne!
Koliko na Vasem Univerzitetu postoji referentnih profesora koji ispunjavaju uslove da budu mentori?
2
Da li mislite da za cenu skolarine dobijate dovoljnu ``protivuslugu``?
Ne.
Ne
Koliko casopisa sa SCI liste iz Vase naucne oblasti postoje u Srbiji?
Omogucava li Vam univerzitet objavljivanje naucnih radova?
U kojoj meri su Vam dostupni podaci o uslovima rada na fakultetu?
Pogledao sam rezultate proslogodisnje ankete i zao mi je sto se nista nije promenilo i verovatno nece
narednih godina u nasem poimanju d.studija i obrazovanja. Potrebno je poceti sa reformom jos u obdanistima
i jaslama, uciti decu da ne budu korumpirana i da umeju da postuju drugog. Tek onda kada ta deca odrastu
treba pokusati da im se sastavi program na doktorkim studijama. pitanje:
Sta mislite da mozete da promenite na Vasim fakultetima?

Da li zaista zelite da i dalje bacate pare na nesto sto Vam neko obecava da je dobro a Vi sami vidite da nesto ne
valja?
Koliko dece i mladih ljudi je pognute glave izlazilo iz kabineta i salterskih sluzbi dok nisu shvatili da tu za njih
mesta nema i da su tretirani kao uzurpatori rezima?
Koliko vremena je potrebno da promenite sve sto ne valja na faklutetu a koliko Vam traju doktorske
studije?Nije kompatibilno, zar ne
Koliko puta ste probali da konkurisete za neko mesto na fakultetu, a onda dobili dobronamerni savet da
odustanete, jer je to mesto za nekog dugog,da se ne bi razocarali?
I koliko puta vam je bilo krivo sto ste na kraju pognute glave otisli kuci sa bilo kakvom nadom da nesto moze
tu da se promeni?
Ako ova pitanja postavite Vasim ispitanicima, mozete sami da napisete doktorsku tezu na ovu temu. Bar neko
da ima koristi od nasih muka.
Kolege, jos koliko dugo cete da cutite i da gledate da vas neko gazi, to je moje zadnje pitanje.
Da li mislite da ova anketa moze pomoci da se poboljsa trenutno stanje na doktorskim studijama u Srbiji?
Koje strane jezike čitate, govorite i pišete?

Engleski.
Ne, ali na nekim pitanjima fale dodatne opcije
52
Da li uopste imate mentora?

Odgovor: ne
Na koji nacin mislite da svoju karijeru nastavite u inostranstvu i gde?
"Da li doktorske studije u Srbiji upisuju studenti koji imaju potencijala da se dalje bave naukom?".
imam jedno pitanje na koje nikako ne mogu da dobijem odgovor: zašto su neki falulteti dobili budzet za
doktorske studije a neki ne?
Nereseno pitanje skolarina/kompjutera za doktorante, kasne sa upisom postdiplomskih studija vec godinu
dana usled nedostatka novca i nenamenskog trosenja istog
Zasto je moguce da se u toku skolske godine menjaju uslovi poslediplomskog skolovanja odnosno uslovi
prijavljivanja i odbrane doktorske teze?
gde su pitanja o motivaciji?
Zapitajte se kolika je stipendija Ministarstva Nauke ....i da li je moguce ziveti sa tom kolicinom novca...
Da li bi smanjenje sujete i spremnost prihvatanja novih trendova medju naucnim saradnicima poboljsalo
kvalitet istrazivanja?
DA
Ne
Niste pitali u kom tipu institucije pohađamo doktorske studije, jer oni (mi) koji su u institutima, a ne na
fakultetu imaju drugačiji položaj
Da li su doktorske studije u Srbiji obesmisljene i besmislene?
1. Da li su Vas ikada dekani pozvali na razgovor?

2. Da li volontirate na fakultetu kao stipendisti ministarstva?
Da li mislite da postoji i u kojoj meri je zastupljen nipotizam na vasem fakultetu?

Ne
ima. tice se smestaja stud. dokt. studentske domove.
naime mene zanima da li studenti koji od oktobra upisuju po drugi put 3. god dokt. studija jer nisu doktorirali
za 3 godine i dalje imaju pravo na smestaj u stud. domove?
ne
Da li imate podatke o tome gde se transferisu sredstva koja doktoranti uplacuju za skolovanje?
Htela bih da radije preformulisem svoj odgovor na prethodno pitanje, a tice se mogucnosti za zaposlenje u
Srbiji. Smatram da zasigurno postoji verovatnoca da nadjem posao u Srbiji ali veoma sumnjam da postoji
mogucnost za zaposlenje u apoliticnoj instituciji, sa kvalitetnim radnim kolkektivom, sa dobrim uslovima za
rad i okvirom etickih normi koje su mi veoma bitne. Zato sam odgovorila - ne.
Pitanje: Da li biste zeleli da napustite Srbiju? Odgovor: Ne
Da li smatrate da se država dovoljno interesuje za svoje mlade kadrove?

Ne
Ima li neke nade za nas...
Činjenica da stipendisti treba da budu oslobodjeni plaćanja školarine, a što nije slučaj?
Više od pola stipendije odlazi na školarinu, stoga doktoranti moraju da zavise od roditelja ili da traže još jedan
53
posao s obzirom da su puno radno vreme angazovani na fakultetu.
Da li smatrate da treba postojati neki sistem validacije i provere mentora?

Treba li profesorima omoguciti mentorstvo nad vise od 5 studenata?
eventuano pitanja u vezi sa odnosima sa drugim osobama na fakultetu bitnim za studente (npr. prodekan za
nastavu. nauku) a ne samo odnos sa mentorom. Po mom misljenju i dobar odnos sa njima i pomoc od njih je
veoma vazana tokom studiranja
Iako je postavljeno pitanje u vezi sa odnosom mentora i doktoranata želim još jedanput da podvučem potpunu
nezainteresovanst nastavnog kadra sa kojim se susrećem da mi na bilo koji način olakša ili pomogne prilikom
istaživačkog rada, kao i eventualno uputi na mogućnost daljeg planiranja karijere. To naglašavam stoga što
imam problema na svakom mogućem nivou, pa čak i onom najosnovnijem - u primarnoj komunikaciji, s
obzirom da nastavni kadar ne dolazi na posao u predviđenim terminima konsultacija gotovo nikad, a na
zvanični mail ne odgovara, pa mi je ponekad potrebno od 2-3 meseca samo da stupim u inicijalni kontakt sa
pojedinim osobama. O kvalitetu ostvarene komunikacije ne želim ni da govorim. Čini mi se da rad sa
doktorantima i generalno studentima nije shvaćen ozbiljno, odnosno u skladu sa tim da suštinski nastavni
kadar na fakultetima svoje zaposlenje najpre treba da opravda kvalitetnim pedagoškim radom.
Mislim da ima dosta pitanja, ali smatram da ni vec postavljena nece biti resena u skorije vreme.
Nešto vezano za stipendije koje se mogu u Srbiji dobiti: Da li smo zadovoljni stipendijama koje primamo
(misleći na ograničenja koje stipendije daju, a ne na to da li su one male).
Da li kao doktoranti imamo dovoljno privilegija? Ili nešto na tu tematiku.
Da / veliko je pitanje kako mladi doktoranti placaju studije od stipendije a istovremeno treba da kupuju stranu
literaturu i zasto se ne omoguci placanje skolarine od materijalnih troskova sa projekta!
Sta mislite o kvalitetu doktorskih studija u Srbiji?
Jad i tuga - los plan i program, neadekvatna literatura, neadekvatna nastava, nekvalifikovani predavaci.
Da li smatrate da bi sve doktorante koji primaju stipendiju Ministarstva za nauku i tehnoloski razvoj trebalo
osloboditi pla'anja skolarine na doktorskim studijama?
Da.
pitanje: Da li imate mentora na doktorskim studijama?
odgovar: Ne!
Kakav je stav fakulteta u Srbiji prema studentima doktorskih studija u pogledu zaposljavanja?
Veoma los, ne samo da nemamo nikakav prioritet u zaposljavanju, vec nas uopste ne uzimaju u obzir i
uglavnom biraju kandidate sa manjim brojem radova i losijim prosekom.
Kakva je situacija na jugu Srbije u pogledu buducnosti studenata doktorskih studija?
Veoma losa, jer nema instituta koji bi uposlili doktorante, a ni fakulteti za to nisu zainteresovani.
ne
Мислим да је потребно пар питања везаним за погодности развоја везаног за просторне могућности
факултета (услови у библиотеци, радионице, утицај на набавку књига у библиотеци и сл.).
ne
Smatram jako bitnim i mislim da bi to drastično poboljšalo kvalitet doktorskih studija ukoliko bi fakulteti bili u
obavezi da omoguće svojim doktorantima učestvovanje u izvođenju nastave. Time bi se pružila mogućnost
sticanja pedagoškog iskustva koje je neophodno za dalji profesionalni rad i sprečilo da eventualno u
budućnosti bude doktora nauka bez jednog časa u nastavi!!!
Sistem već postoji u nekim zemljama EU (Poljska npr.) gde doktoranti radi u nastavi, ali su zato oslobođeni
plaćanja školarine i ostalih dažbina, uz plaćena stručna usavršavanja u zemlji i inostranstvu (konferencije,
seminari). Fakultet, sa druge strane, time rasterećuje svoj nastavni kadar.
54
1. Da li bi ste bili zainteresovani da Univerzitet organizuje prakticni seminar vezan za osnovne metode u
biologiji ? Apsolutno
2. Da li biste bili zainteresovani da Univerzitet organizuje prakticni seminar vezan za soft-skills? Statistika,
zastita patenata? Apsolutno
3. Da li bi se bili za formiranje tela koji bi nadgledao rad mentora i napredovanje studenata? Apsolutno
4. Da li biste bili za formiranje seminara koji bi povezao biotehnologiju i studente biologije?
Pitanje koncepcije samog programa.
Doktorske studije bi trebalo da vode uskoj specijalizaciji, a ne da idu u "sirinu". Sa programom koji je
apsolutno isti kao na osnovnim studijama (osim sto se ispiti polazu na drugaciji nacin), ne moze se ocekivati
da nasa zemlja ima kvalitetne doktore nauka.
Po mom misljenju, na doktrorskim studijama bi ispite iz razlicitih oblasti koje nisu vezane za interesovanja
doktoranta trebalo zameniti pisanjem sto veceg broja radova iz one oblasti za koju se doktorant odlucio.
manje vise kao komentar
Visina stipendije Ministastva za nauku vec duze vreme je na istoj cifri dok smo svi svedoci velikih poskupljenja
i to pretstavlja veliko opterecenje mladim naucnicima i dovodi do gubljenja volje i zelje za daljim
angazovanjem i radom sto mnogi koriste kao glavni razlog napustanja zemlje i studiranju u inostranstvu
Potrebno je bilo i pitanje koliko smo zadovoljni programom rada na našim doktorskim studijama i kako su one
organizovane.
Smtram da čitav koncept doktorskih studija nije najsrećnije organizovan. Od doktoranata se očkuje doktorski
rad nalik starim doktoratima, za šta realno nemaju vremena.
zasto se vec 3 godine ne povecavaju stipendije ministarstva nauke doktorantima?
Da li imate mentora?
Naime na kucnu adresu stigao je upitnik sa fakulteta, koji je zahtevao da navedemo tri profesora, od kojih bi
nam jedan bio dodeljen kao mentor. Od tada je proslo mozda i godinu i po dana, a odgovori nam nisu stigli. U
takvoj situaciji izrada disertacije ce se sigurno prolongirati, a ukoliko tome dodamo i neredovnu nastavu
pitanje kraja doktorskih studija postaje zaista neresivo.
kada ocekujem da cu na osnovu do sadasnjih rezultata doktorirati i sta je uzrok kasnjenju.
Da li stipendija od 30000 dinara omogucava pristojan zivot (iznajmljivanje stana, placanje racuna . . . )
Pitanje o ishrani koje je navedeno.
Mozda bi valjalo pomenuti i uvodjenje jednog ili dva tusha po fakultetu.

Ipak se nekad ostaje i po ceo dan/noc na fakultetu.
Pitanje o finansijama:
Zasto su stipendisti Ministarstva ipak morali da placaju skolarine, iako im po ugovorima to nije nalozeno
(naprotiv, pise d asu oslobodjeni)
Zasto neki fakulteti iako izdaju konkurse za finansiranje doktoranata na kraju odlucuju da im nece obezbediti
besplatno ksolovanje.
I tako... postoji gomila cudnih administrativnih zavrzlama koje su zanimljive za izneti, ali treba imati snage,
setiti se svega i zapisati u jednoj anketi...
Ocena predavača, programa predavanja
Smatram veoma vaznim ispite na doktorskim studijama i kriterijum. Zaista ne vidim poentu niti cu ikada
razumeti da mora da se uce fusnote i da je to za jednu 8. Iako su ovo doktorske studije ne treba postaviti
kriterijum kao da smo na istom nivou sa profesorom. A da pritom ispit ima 1200 strana i predaje se samo
jedan semestar i to jednom nedeljno, KAKVA JE TO BOLONJA?! Razocarana sam predavanjima i profesorima
kao i njihovom pristupu na ispitu
Na kojim nacin bi Ministarstvo nauke potpomoglo zaposljavanje mladih doktoranata?
Doktorske studije u Srbiji generalno su metodoloski zastarele i prevazidjene a veliki problem je i sujeta
mentora. Mnoge instant doktorske studije devalvirale su vrednost doktorata u drustvu koje inace vidi svrhu u
55
tituli a ne u naucnom doprinosu.
Da li država dovoljno podržava one koji imaju želju da svoje obrazovanje dovedu na najviši nivo
Da li Vam je važno da imate mogućnost smeštaja u studentskom domu?
Visina skolarine i uopste razlog placanja skolarine na doktorskim studijama. Gde to ima osim u Srbiji???
Ja vas pitam koji je razlog placanja skolarine na doktorskim studijama i gde te pare odlaze???
Da li smatrate da ce država ikada mladom naucnom podmlatku koji prima stipedniju Ministrastva za Nauku i
Tehnoloski razvoj, priznati studiranje kao naučni rad i na osnovu toga dobiti nekoliko godina radnog staza?
Zasto stipendisti Ministarstva prosvete i nauke nemaju omoguceno zdravstveno osiguranje?
Zasto se uporno ignorise status istrazivaca pripravnika. Zar je normalno da neko doktorira, a da nema ni dan
radnog staza??????
Da li profesori na fakultetu stimulišu ili destimulišu mlade kolege doktorante?
Destimulišu. Čini se da je cilj da se što više oteža put do sticanja doktorata, ali i iskustva, jer su retki profesori
koji žele da prenesu svoje znanje i uključe mlađe kolege u naučno-istraživački rad i projekte.
Pitali ste da li koristimo Kobson, trebalo je da nas pitate i zasto ga ne koristimo. Ja ga ne koristim jer ne mogu!
Pristup Kobsonu je ogranicen samo na biblioteke i na doktorante stipendiste Ministarstva. Sta cemo mi
doktoranti koji zivimo van lokacija fakulteta a nismo ni stipendisti? Na mom programu vecina smo tog profila.
Nama je pristup strucnim casopisima i datotekama prakticno nemoguc i mi smo time diskriminisani, a sa
druge strane apsolutno je neophodno da konsultujemo medjunarodnu literaturu.
Kako zadrzati mladi kadar u Republici Srbiji pogotovo za nas koji nismo iz Srbije
Ne
Da li se država brine o svom naučnom podmlatku?
Ne. Država ne obezbeđuje ni zdravstvenu zaštitu svojim doktorantima.

Na koji način plaćam previsoku školarinu;
Odakle mi obraz da sa 25 godina i završenim fakultetom i dalje tražim novčana sredstva za elementarne
životne potrebe od roditelja;
Kada ću steći uslove da osnujem svoju porodicu i imam decu, ako živim u ovako neperspektivnoj državi...
Još mnogo nepostavljenih pitanja, ali nisu ni važna jer nisu predmet ove ankete.
kada ce Ministarstvo nauke moci da uslovi naucnoistrazivacke organizacije da prime u radni odnos stipendistu
koji je ukljucen u projekat koji finansira Ministarstvo, a ne da stipendisti ne tece staz i nema nista od toga sto je
na projektu iako su obicno najvise angazovani?
Kod pitanja da li smatrate da cete se moci zaposliti u Srbiji mogli ste dodati ''u struci''... Verovatno cu se moći
zaposliti samo sto cu raditi nesto sasvim drugo od onoga za sta sam skolovan i to verovatno na crno i za
mizernu platu...
Da li su ispiti na doktorskim studijama korisni?
Ne jer u 95% slučajeva predstavljaju gubljenje vremena koje bi mnogo pametnije bilo iskoristiti za rad na
projektu i bavljenje onim sto nas zanima umesto da nas zatrpavaju kojekakvim glupostima koje nas ne
interesuju i koje nam nikada nece trebati.
Na doktorskim studijama treba da se bavimo onim sto nas interesuje a ne kao na osnovnim da ucimo sve i
svasta. Ukinuti ispite i vratiti kao pre samo rad na disertaciji jer je to ono sto zapravo treba da radimo i sto
zelimo da radimo.
U vezi sa jednim od prethodnih pitanja - da, ima perspektive za pojedince, zavisno od oblasti kojom se bave. To
i dalje ne znaci da je njihov status u Srbiji dobar. To sto imam prilike da radim na 5 projekata istovremeno
smatram lepim iskustvom, ali je tragicno sto na svima njima (zajedno sa redovnim poslom) zaradjujem manje
od 800 evra mesecno, a slobodno mogu reci da radim preko 70 sati nedeljno. Dakle, iako ima posla, on je
56
bedno placen! Pogotovose to odnosi na projekat ministarstva nauke i prosvete.
Pitanje: Da li su studije (raspored predavanja, ispitne obaveze, rokovi...) prilagodjene doktorantima koji su
zaposleni van fakulteta?
Odgovor: Ne
Da li biste ponovo upisali fakultet i koji? Da li biste ponovo upisali doktorske studije? Da li ste zadovoljni
studiranjem? Da li smatrate studije na svom fakultetu korisnim i kvalitetnim?
NPR. DA LI OCEKUJEMO DA DOKTORIRAMO U NAREDNE 3 GODINE

DA LI SAMI SNOSIMO TROSKOVE IZRADE DOKTORSKE TEZE
DA LI SAMI SEBI ODREDJUJEMO TEMU ZA DOKTORAT I DA LI JE TO NESTO STO NAS BAS ZANIMA...
Kakve mere država može da sprovede kako bi omogućila bolje uslove za mlade naučnike da grade karijeru u
našoj zemlji?
Odgovor je složen i uključuje više mogućih mera, od kojih bi svakako trebalo pomenuti veća ulaganja
(finansiranje školarina, sredstva za istraživačke projekte za mlade naučnike, boravke u inostranstvu), ali i
preispitivanje kriterijuma i procedura za stipendiranje (recimo, zašto su mladi samo naučnici do 26.godine),
kao i za zapošljavanje (pravi konkursi, podsticanje zapošljavanja van matične institucije itd.)
Da li mislim da je nastava neophodna na doktorskim studijama?

Moj predlog organizacije nastave?
Moj predlog organizacije doktorskih studija?
Uslovi za rad!!
Sredstva za rad. Ja kao biolog, terenac mnogo više zavisim od tehničkih sredstava i opreme od kolega čiji je rad
više teorijski.
Dalje, vreme!
Ne mogu i ekonomista i ekolog da imaju isti rok za završetak stidija. Ja (mi biolozi) zavisimo i od vremenskih
prilika i od sezone i od fenoloških faza i životnih ciklusa objekata (živih bića!!) koje proučavamo i toliko stvari
nije pod našom kontrolom da je gotovo nemoguće uklopiti se u granije koje je odredilo ministarstvo. A da ne
pominjem dodatne obaveze u vidu držanja nastave i polaganja 9 ispita koje druge kolege doktoranti sa stranih
univerziteta NEMAJU!
kao prvo graivo je preoobimno!!! uslov za upis u drugu godinu je 7 ispita!?!?! pri tom sluzbe ne rade svoj
posao, daju pogresne informacije koji su ispiti obavezni a koji ne...menjaju odluku u poslednjem momentu!
kako ljudi mogu da stignu da rade bilo sta ako moraju po ceo dan da uce!?!?! strasno......
Nastavak predhodnog-
Posao cu verovatno naci, pravo je pitanje da li ce taj posao biti u sferi mog ubrazovanja i usmerenja?
Dakle, moj odgovor jeste da je posao u Srbiji moguce naci, ali je pitanje kakav i da li se on uopste tice profesije
kojom se bavimo.
57

Anketa-O-Doktorskim 2011-Srbije

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Anketa-O-Doktorskim 2011-Srbije

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Anketa o doktorskim studijama u Srbiji

Anketu organizovalo i sprovelo Udruženje studenata doktorskih studija i

Anketa je sprovedena tokom avgusta i septembra 2011. godine.

Anketa sadrži ukupno 54 pitanja od toga 44 relevantna pitanja vezana za

Anketu je popunilo 577 studenata doktorskih studija sa teritorije Republike

Posebnu zahvalnost za ovako uspešno sprovedenu anketu dugujemo

Novi Sad, decembar 2011. godine

Pitanje 1 – Naziv fakulteta ............................................................................................................................ 5

Pitanje 2 – Naziv univerziteta ....................................................................................................................... 6

Pitanje 3 – Godina upisa na doktorske studije.............................................................................................. 6

Pitanje 4 – Godina studija na kojoj se trenutno nalazite .............................................................................. 7

Pitanje 5 – Koliko je vaše nedeljno opteredenje u nastavi? .......................................................................... 7

Pitanje 6 – Da li ste se tokom univerzitetskog školovanja ili na stručnim seminarima/kursevima

Pitanje 7 – Da li obavezuje ili omoguduje li Vam katedra/departman na kojem izvodite nastavu

Pitanje 8 – Smatrate li bitnim pohađanje seminara/kurseva za izvođenje nastave? ................................... 9

Pitanje 9 – Kako ocenjujete Vaše opteredenje u nastavi? ............................................................................ 9

Pitanje 10 – Smatrate li da su predavanja koja pohađate na postdiplomskim studijama na dovoljno

Pitanje 11 – Da li se redovno održava nastava na doktorskim studijama?................................................. 10

Pitanje 13 – Da li imate dovoljan pristup stručnoj literaturi? ..................................................................... 11

Pitanje 14 – Da li koristite KoBSON? ........................................................................................................... 12

Pitanje 15 – Kako ocenjujete uslove za Vaš istraživački rad? ..................................................................... 12

Pitanje 16 – Koliko redovno se sastajete sa mentorom? ............................................................................ 13

Pitanje 17 – Kako ocenjujete Vaš odnos sa mentorom?............................................................................. 13

Pitanje 19 – Koliko pladate školovanje na postdiplomskim studijama na godišnjem nivou? ..................... 14

Pitanje 22 – Jeste li do sada boravili u inostranstvu? ................................................................................. 16

Pitanje 24 – Jeste li imali mogudnost studijskog boravka u inostranstvu, učestvovanja na međunarodnim

Pitanje 25 – Da li smatrate studijske boravke u inostranstvu i učestvoavnje na međunarodnim

Pitanje 26 – Jeste li do sada učestvovali u prijavi domadih naučnih projekata? ........................................ 21

Pitanje 27 – Jeste li do sada učestvovali u prijavi međunarodnih naučnih projekata? .............................. 21

Pitanje 29 – Da li ste do sada objavljivali radove na stranim konferencijama/časopisima? ...................... 22

Pitanje 31 – Da li ste do sada objavljivali radove na domadim konferencijama/časopisima? .................... 23

Pitanje 33 – Šta bi po vašem mišljenju poboljšalo kvalitet na postdiplomskim studijama?....................... 24

odnos sa mentorom ................................................................................................................................ 24

manje opteredenje u nastavi .................................................................................................................. 24

bolji materijalni status ............................................................................................................................ 25

poboljšan istraživački pristup u izvođenju nastave ................................................................................ 25

veda istraživačka samostalnost ............................................................................................................... 26

vede mogudnosti boravka u inostranstvu ............................................................................................... 26

naglašena istraživačka delatnost ............................................................................................................ 27

razvijanje interdisciplinarnog pristupa nastavi i istraživanju .................................................................. 27

aktivnije učestvovanje u univerzitetskom životu i bolja informisanost .................................................. 28

Pitanje 37 – Smatrate li važnim učestvovanje u univerzitetskom životu? .................................................. 36

Pitanje 38 – Da li ste zainteresovani da učestvujete u univerzitetskom životu i na koji način? ................. 36

Pitanje 39 – Da li postoji perspektiva za mlade naučnike u Srbiji? ............................................................. 40

Pitanje 40 – Da li planirate da napustite Srbiju? ......................................................................................... 40

Pitanje 41 – Ako planirate da napustite Srbiju navedite razlog .................................................................. 41

Pitanje 42 – Da li ste zaposleni? .................................................................................................................. 50

Pitanje 1 – Naziv fakulteta

Pitanje 2 – Naziv univerziteta

Pitanje 3 – Godina upisa na doktorske studije

Pitanje 4 – Godina studija na kojoj se trenutno nalazite

Pitanje 5 – Koliko je vaše nedeljno opterećenje u nastavi?

Ne učestvujem u nastavi 287 50%

Pitanje 6 – Da li ste se tokom univerzitetskog školovanja ili na

Pitanje 7 – Da li obavezuje ili omogućuje li Vam

Pitanje 8 – Smatrate li bitnim pohađanje seminara/kurseva za

Pitanje 9 – Kako ocenjujete Vaše opterećenje u nastavi?

Pitanje 10 – Smatrate li da su predavanja koja pohađate na

Pitanje 11 – Da li se redovno održava nastava na doktorskim

Pitanje 12 – Kako ocenjujete zainteresovanost nastavnog kadra

Pitanje 13 – Da li imate dovoljan pristup stručnoj literaturi?

Pitanje 14 – Da li koristite KoBSON?

Pitanje 15 – Kako ocenjujete uslove za Vaš istraživački rad?