Универзитетска библиотека

«Светозар Марковић»

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ

Каталог изложбе организоване поводом Дана Библиотеке

и 200 година Универзитета и високог школства у Србији

Београд, 2008.

1
Димитрије Обрадовић рођен је 1739.1 у селу Чакову, у тамишком Банату, данашњој Румунији.
Отац Ђурађ, занатлија и ситни трговац, умро је 1745. године и оставио жену Круну са четворо
деце: Илијом, Димитријем, Луком и Јулом. Убрзо, 1749. године, умире и Круна. Димитрије је
тада имао девет и по година. Старање о деци преузео је на себе њихов теча Никола Алексијевић
Парчанин. Намеравао је да школује Димитрија за свештеника. Али због његове, по Николином
мишљењу, претеране побожности, предомислио се и дао га у Темишвар на изучавање заната.
Међутим, Димитрије је, заједно са једним другом, побегао и путовао пешице неколико дана
до манастира Хопова. Теодор Милутиновић, игуман манастира, примио га је за свога ђака. Од
многих књига које је у манастиру прочитао, Димитрију се највише допало житије Св. Доситеја,
па је касније, у пролеће 1758. године, када се закалуђерио, узео његово име. Забележено је да
је митрополит Павле Ненадовић који га је рукоположио, видевши његову љубав према књизи,
рекао братији манастира: ”Но ви сви упамтите моју реч: како је њему одвећ мило много читање,
он задуго у Опову неће места згрејати2” . Ове речи су се обистиниле, јер Доситеј, 1760. године,
после премештаја Теодора Милутиновића у манастир Шишатовац и његове смрти, напушта
Хопово. Намеравао је да у Русији настави школовање.
Преко Славоније је стигао у Загреб, одакле је, после краћег задржавања и учења латинског
језика, отишао у Книнско поље, где је три године провео као учитељ, штедећи новац за своје
школовање. Тамо је настала Доситејова буквица, која је нашироко преписивана, јер су млади
били жељни знања које им је учитељ пружао на народном језику. Оригинални рукопис Буквице,
прве српске књиге писане народним језиком, није сачуван.
У жељи да научи грчки, Доситеј се упутио 1765. на Свету Гору, у школу Евгенија Вулгариса. На
Крфу је учио грчки, а када је стигао на Атос, школа је већ била престала са радом. Зато се упутио
у Смирну, у познату школу Јеротеја Дендрина, у којој је научио старогрчки и новогрчки језик.
Приликом повратка из Смирне, једно време се задржао у Албанији где је научио и албански.
Поново је отишао на Крф и тамо учио грчку античку реторику и књижевност. Одатле се, преко
Венеције, вратио 1769. у Далмацију и у селу Плавну био учитељ све до 1770. године. Овде је
написао своју другу Буквицу, познату Доситејеву Ижицу, коју је тек 1830. године у Карлштату
штампао Севастијан Илић. Боравак у Далмацији је допринео Доситејевом духовном сазревању.
Ту је схватио да српска књига мора да буде писана народним језиком који свако разуме.
Преко Задра, Венеције и Трста, где је учио италијански језик, стигао је 1771. у Беч. Радо се
сећао свог боравка у њему: “Шест полезних и радосних година прођу ми у Бечу као шест
дана”. Учио је немачки и француски језик и проширивао знање из логике и метафизике. Из
Беча одлази у Сремске Карловце, на позив митрополита Вићентија Јовановића који је желео
да Доситеј подучава његове синовце. У Карловцима је највероватније почео да пише своју
аутобиографију Живот и прикљученија.
Пошто са својим ученицима није отишао у Немачку, као што му је било обећано, Доситеј напушта
Карловце и путује по Италији. Одлази на грчко острво Хиос, где је као учитељ језика остао
скоро годину дана. Бежећи из Цариграда, у коме је беснела епидемија куге, обрео се у Халеу где
се уписао на Универзитет. Студирао је филозофију. На Универзитет у Лајпцигу прешао је 1783.
године. Тамо је штампао први део аутобиографског дела Живот и прикљученија Димитрија
Обрадовића, нареченога у калуђерству Доситеја. Објавио је и Писмо љубезном Харалампију.
Овај његов спис је и нека врста одбране народног језика у књижевности: ”Моја књига ће бити
написана чисто српски како год и ово писмо…која је корист од језика којега у целом народу
од десет хиљада један како ваља разуме и који је туђ матери мојој и сестрама”. Већ следеће,
1784. такође у Лајпцигу, Доситеј објављује и другу књигу, Совјете здравого разума. Исте године
објављује и Слово поучително господина Георгија Цоликофера, књигу у којој говори о потреби
јасног изражавања.
Потрошивши већи део новца на штампање, Доситеј одлази у Париз и Лондон. Највише времена
проводио је учећи енглески језик. У мају 1785. године вратио се у Лајпциг, одакле је отишао
1Тачан датум није са сигурношћу утврђен. Помиње се и 1742. година и период између 1739. и 1742.
2
Сава Паланчанин: Data Dositeana, стр. 295

2
у Беч. Две године је давао часове из француског и италијанског језика, па се, пожелевши да
настави штампање својих радова, упутио у Русију, на позив генерала Симеона Зорића, који
је обећао да ће му набавити штампарију за објављивање српских књига. После шест месеци
узалудног чекања на Зорићевом имању, вратио се у Лајпциг где је 1788. штампао Басне. У
Бечу се од 1789. до 1802. мало усталио, живећи од давања часова, потпуно посвећен писању и
издавању књига, другог дела Прикљученија, Собранија разних нравоучителних вештеј в ползу
и увеселеније (1793).
Како је све теже живео, прешао је на позив тршћанских Срба 1802. у Трст. Наредне године
је у Венецији објавио Етику. Будно је пратио збивања у Србији, још 1789. испевао је Песну
о избављенију Сербије надајући се да ће се српски народ ослободити од Турака. Одушевљен
устанком у Србији, поздравља Карађорђа и устанике Пјесном на инсурекцију Сербијанов.
Иако је био најстарији од свих српских књижевника и културних посленика, Доситеј се једини
одазвао Карађорђевом позиву и 1806. кренуо је у Србију. Коначно, 9. августа 1807. Доситеј се
превезао из Земуна у Београд. Готово цео Београд сишао је на обалу реке да га дочека: “Топови
с града поздравише новога госта и грађанина”. Своје знање и ум Доситеј је ставио у службу
устаничке Србије.
Године 1808. отворио је Велику школу, 1909. Богословију. Пред крај живота, у јануару 1811.
постављен је за попечитеља просвештенија тј. министра просвете у Србији. Умро је 28. марта
1811. Испраћен са великом тугом и са свим почастима, сахрањен је истога дана у порти Саборне
цркве у Београду.
Доситеј Обрадовић је прекинуо са средњовековном традицијом, одбацио је мртви, народу
неразумљиви црквенословенски језик, прихватио народни говор и ударио темеље модерне
световне књижевности код Срба. Окренут просвећеном Западу, завео је слободну, рационалну
и хуману културу, чиме је српски народ прикључио културној заједници европских народа3.

На изложби су представљена прва издања Доситејевих дела објављених за његова живота

у Лајпцигу, Бечу, Будиму и Венецији, затим прва издања дела штампаних постхумно и прва
издања целокупних дела Доситејевих.
Наглашен је Доситејев велики утицај на савременике и његове следбенике излагањем првих
издања дела Атанасија Стојковића, Павла Соларића, Јована Мушкатировића, Георгија
Магарашевића, који у предговорима ових дела кажу да издају књиге «на општу ползу народа
српског» и по жељи Доситејевој. Овде се налази Физика, прва на српском језику, први Земљопис,
народне пословице, затим Вукова Писменица из 1814. у којој се за Доситеја каже да је први
књижевник српски који пише на «простом српском језику» и који је утицао на друге да га
следе.
Изложена је најстарија литература о Доситеју, наша и страна. Мада о Доситеју није много
писано у 19. веку, бар не онолико колико је заслуживао, пада у очи да је он непрекидно присутан,
стално цитиран, неизбежан у целокупном просветитељском делању.
Представљена је и прва докторска дисертација о Доситеју одбрањена у Лајпцигу 1888. године.
Доситејева 100-годишњица смрти обележена је 1911. у свим југословенским важнијим
културним центрима, и то када још није била створена заједничка држава. Те године штампане
су чак три споменице Доситејеве: у Дубровнику, Београду и Новом Саду.
Изложене су и најстарије монографије о Доситеју: Радченкова издата 1897. у Кијеву, Андре
Гавриловића из 1902. и Тихомира Остојића из 1907.
Један део на изложби представљају радови врсних познавалаца Доситејевог живота и дела
објављених у периодичним публикацијама.
Посебно је занимљив запис младог Доситеја на једном псалтиру из манастира Хопово.

3
За Увод коришћени текстови из Енциклопедије Новог Сада, књ. 18, Идућ’ учи у векове гледа Љиљане Чубрић и Народне
енциклопедије С. Станојевића

3
ДОСИТЕЈ – ДЕЛА

ОБРАДОВИЋ, Доситеј

Дела Доситејева. – Панчево : Књижара Браће Јовановића, [б.г.]. – 8 књ. –

(Народна библиотека браће Јовановића ; 9, 11, 13, 19, 21, 29, 31, 37, 39, 41,
43, 55, 57, 67, 69, 71, 77, 79, 81, 87, 89)
К 735

Животь и приключения Димитріа Обрадовича, нареченога у калуђерству

ДосіÏеа : нимь истимъ списать и издать. Прва часть. – У Лаипсіку : У
тіпографîи Браиткопфа, 1783. – 126 стр.
Р 1576

Слово поучително господина Георгиîа £оакима Цоликофера, при

реформатовь обшеству, немецкога предикатора. Сь немецкогь езика
преведено ДосîÏеемь Обрадовичемь. – У Лайпсіку : У типографîи
Брайткопфа, 1784. – 31 стр.
Р 779

Езопове и прочихъ разнихъ баснотворцевъ, съ различни езика на

славеносербски езикъ преведене, садъ првi редъ съ наравоучителними
полезними изяснħніами и наставлħніами издате и сербской юности
посвећене Басне. – У Лайпсику : У Типографîи г. Іоанна Готлоба
Еммануила Брайткопфа, 1788. – 451 стр.
Р 269

Пħсна о избавлħнію Сербîе. ДосîÏей Обрадовичъ. – Въ Віэннħ : При

Іосифħ благородномъ от Курцбекъ, 1789. – 8 стр.
Р 184

Собраніе разныхъ нравоучтелныхъ вещей въ ползу и увеселенîе ДосиÏеемъ

Обрадовичемъ. – Въ Віеннħ : При Г. Стеф. Новаковичħ, 1793. – 316 стр.
Р 1634

Етика или філософія наравоучителна по сνстеми г. профессора Соави

ДосіÏеемъ Обрадовичемъ издата. – У Венеціи : у Грекославенской
тνпофрафіи г. Пано Ïеодосія, 1803. – 160 стр.
Р 197 (ПБ5 43)

4
Совħети здраваго разума ДосіÏеемъ Обрадовичемъ сложени. Часть
Перва. – Въ Будинħ Градħ : Печатани писмены Славено-сербскîя Печатни
Кралевскаго Всеучилища Венгерскаго, 1806. – 155 стр.
Р 391

Собраніе разныхъ нравоучтелныхъ вещей въ ползу и увеселенîе

ДосиÏеемъ Обрадовичемъ. – Второе тисненîe. Иждивенîемi г. Дамiaна
Каулицiи, Новосадскогъ книгопродавца. – Въ Будинħ Градħ : Писмены
Кралевскаго Всеучилища Венгерскаго, 1808. – 405 стр.
Р 204

Совħети здраваго разума ДосіÏеемъ Обрадовичемъ сложени. Часть Перва.

– Второе тисненîe. Иждивенîемъ г. Дамiaна Каулицiи, Новосадскогъ
книгопродавца. – Въ Будинħ Градħ : Писмены Кралевскаго Всеучилища
Венгерскаго, 1808. – 156 стр.
Р 360

Мезимацъ г. ДосіÏеа Обрадовича. Часть втора Собранîя разныхъ

Нравоучителныхъ Вещей въ ползу и увеселенîе. По подлiнному Рукопису
Паνломъ Соларичемъ изданъ. Предисловіе издателħво. – У Будиму : изъ
Печатнħ Кралħв Мадьар Свеучилища, 1818. – 230 стр.
Р 665

ХристоиÏîа сирħчь благи обычаи и Вħнацъ отъ алфавита списана

ДосîÏеемъ Обрадовићемъ издана иждивенîемъ Јосифа Миловука и
Гаврîйла Бозитовца терговаца пештански Юности србской посвећена
дħлца. – Въ Будинħ : Печатано Писмены кралевскагω оунîверсîтета
пештанскагω, 1826. – 119 стр.
Р 151

Писма ДосіÏеа Обрадовича скупіо и на свħтъ издао Г. М. [Георгије

Магарашевић]. – У Будиму : трошкомъ Матице сербске, у печатньи
Універсітета Пештанскогъ, 1829. – 126 стр.
Р 111

Досiтея Обрадовича Буквице на сохраненiю бивше до данасъ кодъ

господара Георгia Kνрiaковича купца новосадскога и особитогъ
родолюбца, издана пакъ на типъ трошкомъ г. Константина Каулицie
кнъигоподавца у Новомъ Саду. – У Бечу : у печатни 00. Мехiтарiста, 1830.
– 79 стр.
Р 702

5
ДосіÏея Обрадовича Првенацъ νжица или ДосіÏеева буквица. Прибавіо и
на свħтъ по подлинномъ рукопису издао Севастіанъ Иліићъ. Предговоръ
издателħвъ. – У Карлстадту : Печатано у Т√пографîи Јоан. Неп. Претнера,
1830. - 168 стр.
Р 1221

Дħла ДосіÏеа Обрадовића / на ново препечатана и издана Глигоріемъ

Возаровићемъ. - У Београду : [у] Княжеско-Србской Кньигопечатньи,
1833-1845. – 10 књ.
Часть 1: Животъ и приключенія Димитрія Обрадовића, нареченога у
калуђерству ДосиÏеа ньимъ истымъ списана и издана. – 1833. - 134 стр.
Садржи и: Пħсна на инсуррекцію Сербіановь, Сербіи и храбримь Ея
витезовомь и чадомь, и богопомагаєму ихь Воєводи, господину Георгію
Петровичу, посвећена ; Г. Арсеніа Ïеодоровића ... Припħвъ къ образу г.
ДосіÏеа Обрадовића, ньимъ живопописанному.
Часть 2: Писма ДосіÏея Обрадовића као продуженіє Живота и
приключения нħговы. – 1833. - 206 стр.
Часть 3: Езопове и прочихъ разныхъ баснотворцевъ съ различны езыка на
славеносербскій езыкъ преведене, садъ првый редъ е наравоучителныма,
полезнима изясненїяма и наставленїяма издане и сербской юности
посвећене басне. – 1833. – 309 стр.
Часть 4: Совħти здраваго разума. – 1833. – 104. стр.
Часть 5: Етіка или Філософія морална по системи г. профессора Соаве
ДосіÏеемь Обрадовићемь издана. – У Крагуєвцу, 1834. – 148 стр.
Часть 6: Собраніе разныхь нравоучителныхь вещей вь ползу и увеселеніє
ДосиÏеємь Обрадовићемь. – 1835. –365 стр.
Часть 7: Мезимаць : Часть втора Собранія разныхь нравоучителныхь
вещей вь ползу и увеселеніє. – 1836. – 167 стр.
Часть 8: ХристоиÏія сирħчь Благіи обычаи и Вħнаць одь алфавита :
юности сербской посвећена дħлца. – 1836. – 72 стр.
Часть 9: Првенаць. Ужица или ДосіÏ. Буквица. – 1836. – 136 стр.
Часть 10: Писма домаћа, знанцыма и пріятельима разномь приликомь
писана. – 1845. – 185 стр.
Садржи и: Нħколико проповħдій, коє є ДосіÏей, бавећи се у Далмаціи,
говоріо ; Пħсна.
ПБ14 175

Цħлокупна дħла Доситеа Обрадовића / предговор Дан. Медаковић. – У

Земуну : Препечатала и издала Народна Кньгопечатня Дан. Медаковића,
1850. – 10 књ.

6
Књ. 1: Животъ и приключенія Димитрія Обрадовића нареченога и
калуђерству Доситеа, ньимъ истымь списана и издана. – 127 стр.
Садржи и: Арсенiа Ïеодоровића припħвъ къ образу Досiтеа Обрадовића,
Пħсна на инсуррекцiю Сербiaновъ, Пħсна о избавленю Сербiє, Любезньiй
Харалампie.
Књ. 2: Писма Доситеа Обрадовића, као продуженiє Живота и приключенiя
нħговы. – 176 стр.
Садржи и: Плачъ за два петака, Песма за два петака.
Књ. 3: Басне Езопове и други баснотвораца съ различни єзика на србски
преведене и съ наравоучителнимъ полезнимъ изясненіяма и наставленіяма
издате и посвећене србской младежи одъ Доситеа Обрадовића. – 264 стр.
Књ. 4: Совħти здравога разума. Доситеємъ Обрадовичемъ сложени. – 109
стр.
Књ. 5: Етика или Философія наравоучителна по системи г. професора
Соави Доситеємъ Обрадовичемъ издата. – 118 стр.
Књ. 6: Собранiє разны наравоучителны вещій на ползу и увеселенiє
Доситеємъ Обрадовичемъ. – 287 стр.
Књ. 7: Мезимацъ г. Доситеа Обрадовича. Часть втора Собранiя разны
наравоучителны вещій на ползу и увеселенiє. – 151 стр.
Књ. 8: Христоитiя сирħчь благи обичаи и Вħнацъ одъ алфавита списана
Досит. Обрадовићемъ. Юности србской посвећена дħлца. – 68 стр.
Књ. 9: Досит. Обрадовића Првенацъ. Uжица или Досит. Буквица. – 115 стр.
Књ. 10: Доситеа Обрадовића писма знанцима и прiятелъима разномъ
приликомъ писана. – 146 стр.
Садржи и: Неколико проповħдiи коє є Доситей, бавећи се у Далмацiи
говорiо, Пħсна, Сħни Доситеа Обрадовића / Лукiанъ Мушицкiй.
Р 1095

Целокупна дела Димитрија Обрадовића названог у калуђерству Доситија,

њим истим списана и издана / препечатано и по новом правопису приредио
и издао Аксентије Мијатовић. – У Београду : У Државној штампарији,
1870. – 2 књ. (121; 192 стр.)
ПБ11 545

Живот и прикљученија Димитрија Обрадовича нареченога у калуђерству

Доситеја њим истим списат и издат / Доситеј Обрадовић; предговор
Ж. Поповић. – Београд : СКЗ, 1892. – 2 књ. (140 ; 121 стр.) – (Српска
књижевна задруга ; 1, 8)
К 1/1, 8

7
Живот Димитрија Обрадовића који је у калуђерству прозван Доситије
/ за српску омладину извео П. Деспотовић. – Панчево : Књижара Браће
Јовановића, 1882. – 138 стр.
К 3538

Доситејеве басне / одабрао и удесио за народ Тихомир Остојић. – Нови Сад

: Матица српска, 1894. – 2 књ. (60 ; 72 стр). - (Књиге за народ ; 43, 44)
Ј 33

Басне / Доситеј Обрадовић; [предговор] Анд. Николић. – Београд : СКЗ,

1895. – 2 књ. (179; 187 стр). – (Српска књижевна задруга ; 22, 29)
К 1/22, 29

Домаћа писма Доситеја Обрадовића / [предговор] М. К. Драгутиновић. –

Београд : СКЗ, 1899. – 207 стр. – (Српска књижевна задруга ; 51)
К 1/51

Избор поучних састава / Доситеј Обрадовић. – Београд : СКЗ, 1904. – 240

стр. – (Српска књижевна задруга ; 86)
К 1/86

Дела / Доситеј Обрадовић; [предговор] Јован Скерлић. – 5. државно

издање. – Београд : Краљевска српска државна штампарија, 1911. – 592
стр.
«Издано о стогодишњици смрти Доситеја Обрадовића».
К 582

Живот Доситеја Обрадовића / из његових дела саставио Тихомир Остојић.

– Друго, проширено и поправљено издање. – Нови Сад : [б.и.], 1911. – 148
стр. – (Одабрана дела за школу ; 1 и 2)
К 571/1-2

Дела / Доситеј Обрадовић; предговор Миливоје Павловић. – Београд :

Народно дело, 1932. – 469 стр. – (Класици југословенски)
ПБ12 356

Одабрани листови / Доситеј Обрадовић; приредио Милан Ч. Јовановић. –

Београд : Ново покољење, 1951. – 278 стр. – (Југословенски писци)
К 1349

8
Дела / Доситеј Обрадовић; [за штампу приредили Ђуро Гавела и Вељко
Купрешанин]. – Београд : Просвета, 1953. – 3 књ. (378 ; 498 ; 257 стр.) :
илустр. – (Југословенски старији писци)
К 1480

Басне / Доситеј Обрадовић; [предговор] Милија Станић. – Београд :

Народна књига, 1958. – 147 стр.
К 3593

Любезни Харалампије здравствуи Хрiстосъ Воскресе / Доситеј Обрадовић;

ликовна опрема Радомир Стевић Рас; ситограф репродукције Радован
Тасић, Момчило Николић. – Београд : Просвета, 1961. – 23 л.
Р 3106

Писма : аутографи / Доситеј Обрадовић. – Нови Сад : Матица српска, 1961.

– 86 стр.
К 3762

Сабрана дела / Доситеј Обрадовић. – Београд : Просвета, 1961. – 3 књ. (858

; 690 ; 746 стр.) : илустр. – (Српски писци)
К 3547

Изабрана дела / Доситеј Обрадовић; приредио [и предговор написао]

Светислав Ристић. – Београд : Народна књига, 1962. – 360 стр.
К 3862

Изабрани списи / Доситеј Обрадовић ; предговор Војислав Ђурић, избор и

редакција Божидар Ковачек. – Нови Сад : Матица српска, 1969. – 429 стр. –
(Српска књижевност у сто књига ; 10)
I 9552

Живот и прикљученија ; Писмо Харалампију / Доситеј Обрадовић

; [предговор Радослав Петковић]. – Београд : Рад, 1988. – 218 стр. –
(Библиотека «Дом и школа»)
I 35075

Изабрани списи / Доситеј Обрадовић ; предговор Војислав Ђурић, избор

Божидар Ковачек. – 3. изд. – Нови Сад : Матица српска, 1989. – 432 стр.
I 35862

9
Кратке приче / Доситеј Обрадовић ; изабрао и приредио Божидар Ковачек.
– Нови Сад : Матица српска, 1989. – 140 стр.
I 35471

Изабрана дела / Доситеј Обрадовић. – Београд : Политика , Народна књига,

2005. – 246 стр. – (Бисери српске књижевности; књ. бр. 5)
I 51363

Дела / Доситеј Обрадовић ; избор и предговор / Никола Грдинић. – 2

изд. – Београд : Драганић : Библиотека града Београда, 2007. – 486 стр. -
(Библиотека Наслеђа)
II 80553

О ДОСИТЕЈУ

МУШИЦКИ, Лукијан
Сħни ДосiÏеа Обрадовича / [Лукїанъ Мушицкїй]. – У Будиму : Тνпом
Кралħеског’ Унїверсїтета, 1811. – 6 стр.
Р 1523

МАГАРАШЕВИЋ, Ђорђе
Духъ списанiя ДосiÏеевы отъ Г. М. [Георгија Магарашевића]. – У Будиму :
Писмены Крал. всеучилища пештанскогъ, 1830. – 126 стр.
Р 1584

ШЕВИЋ, Милан
Dositheus Obradović : ein serbische Aufklärer des XVIII Jahrhunderts / von
Milan Šević. – Neusatz : Druck von A. Pajević, 1889. – 52 str.
P 2647
( докторска дисертација одбрањена 1888. године у Лајпцигу )

РАДЧЕНКО, К.Т.
ДосиÏей Обрадовичь и его литературная дħятельность. – Кiевъ :
Типографiя Императорскаго университета Св. Владимiра, 1897. – 253 стр.
Р 697

ГАВРИЛОВИЋ, Андра
Доситије у Србији : 1807-1811 : прилози књижевној и народној историји

10
српској / Анд. Гавриловић. – Београд : Доситије Обрадовић – Штампарија
Аце М. Станојевића, 1902. – 78 стр. – (Издање Књижевне задужбине И. М.
Коларца ; 97)
Ј 214

ПЕРОВИЋ, Милош
Die pädagogischen Ansichten Dositheus Obradović : ein Beitrag zur Geschichte
der Aufklärungspädagogik : [Inaugural-Dissertation zur Erlangung der Doktor-
würde der hohen philosophischen Fakultät Zürich] / Milosch Perovits. – Bel-
grad : S. Horowitz, 1906. – 72 str.
ПБ22 391

ОСТОЈИЋ, Тихомир
Доситеј Обрадовић у Хопову : студија из културне и књижевне историје /
Тихомир Остојић. – Нови Сад : Матица српска, 1907. – 432 стр. – (Књиге
Матице српске ; 19 и 20)
Ј 202

ПЕТРАНОВИЋ, Данило
Доситије Обрадовић : споменица о посмртној му стогодишњици / Данило
Петрановић. – Дубровник : Матица српска, 1911. – 90 стр. : илустр. –
(Мала библиотека Матице српске у Дубровнику ; 1)
К 133/1

СПОМЕНИЦА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА

Споменица Доситеја Обрадовића. – Београд : СКЗ, 1911. – 173 стр. :
илустр. – (Српска књижевна задруга ; књ. 134)
К 1/134

СПОМЕНИЦА О ПРОСЛАВИ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА

Споменица о прослави великог књижевника народног, просветиоца и
родољуба Доситеја Обрадовића у Новом Саду 27. марта 1911. приликом
стогодишњице од смрти му. – Нови Сад : Штампарија Учитељског
деоничарског друштва «Натошевић», 1911. – 32 стр.
Р 2649

ШМАУС, Алојз
Абстемијеве басне код Доситија Обрадовића / А. Шмаус. – Београд :
Штампарија М. Сибинкића, 1937. – 14 стр.
Р 2719

11
ПОПОВИЋ, Павле
О «Собранију» Доситија Обрадовића / Павле Поповић. – Београд : СКА,
1938. – 98 стр. – ( Глас / СКА ; 174. Други разред, Философско-филолошке,
друштвене и историске науке ; 90)
Ка 187

СЛАНКАМЕНАЦ, Првош
Доситеј учитељ / Првош Сланкаменац. – Нови Сад : Матица српска, 1940.
– 47 стр. – (Мала библиотека Матице српске)
Ка 362

КОСТИЋ, Мита
Доситеј Обрадовић у историској перспективи XVIII и XIX века / Мита
Костић. – Београд : САНУ, 1952. – 304 стр. – (Посебна издања ; 190.
Историски институт ; 2)
ПЧ II/8

КОВАЧЕВИЋ, Божидар
Доситеј Обрадовић у Првом српском устанку / Божидар Ковачевић. –
Просвета : Београд, 1953. – 90 стр. – (Из српске прошлости ; 9)
И 1046

ГАВЕЛА, Ђуро
Доситеј Обрадовић / Ђуро Гавела. – Београд : Народна књига, 1955. – 54
стр. : илустр. – (Знаменити људи ; 4)
Ј 1080

БАНОВИЋ, Александар
Педагошко-просветитељско дело Доситеја Обрадовића / Александар
Бановић. – Београд : Нолит, 1956. – 165 стр.
Ш 1505

ДОСИТЕЈ У ГОВОРУ И ТВОРУ

Доситеј у говору и твору : збирка записа и анегдота / прир. Боривоје
Маринковић. – Београд : Нолит, 1961. – 125 стр.
К 3765

ЂУРИЋ, Војислав
Доситеј Обрадовић / Војислав Ђурић. – Београд : Завод за издавање

12
уџбеника НР Србије, 1961. – 74 стр.
Ка 455

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ
Доситеј Обрадовић / прир. Младен Лесковац. – Београд : СКЗ, 1962. – 359
стр. – (Српска књижевна задруга ; коло 55, књ. 370)
К 1/370

СТОЈКОВИЋ, Андрија Б.
Društveno politički i sociloški pogledi Vuka Karadžića u odnosu prema Dosite-
jevim / Andrija B. Stojković. – [S.l.], : [s.n.], [s.a.],. – Str. 27-38.
P. O.: Jugoslovenski istorijski časopis ; 1, 1965.
II 4073

СТОЈКОВИЋ, Андрија Б.
Филозофски погледи Вука Караџића у односу према Доситејевим /
Андрија Б. Стојковић. – Београд : [б.и.], 1966. – Стр. 139-186.
П. О.: Зборник Филозофског факулета ; књ. 9, 2, 1966.
II 6420

ГАВЕЛА, Ђуро
Доситеј Обрадовић / Ђуро Гавела. – Београд : Вуков и Доситејев музеј,
1969. – 57 стр.
I 9532

ДЕРЕТИЋ, Јован
Доситеј и његово доба / Јован Деретић. – Београд : Филолошки факултет
Београдског универзитета, 1969. – 229 стр. – (Монографије ; 33)
I 9492

СТОЈАНОВИЋ, Миодраг В.
Доситеј и Антика / Миодраг В. Стојановић. – Београд : СКЗ, 1971. – 251
стр. – (Књижевна мисао)
II 12581

ДЕРЕТИЋ, Јован
Поетика Доситеја Обрадовића / Јован Деретић. – Београд : Вук Караџић,
1974. – 278 стр.
I 15613

13
ДУРКОВИЋ-ЈАКШИЋ, Љубомир
О Доситејевој бисти, Фрушићевој смрти и “Статуту о нашем језику” /
Љубомир Дурковић-Јакшић. – Београд : Љ. Дурковић-Јакшић, 1976. – 10 стр.
I 19420

СТОЈКОВИЋ, Андрија Б.
Философски погледи Доситеја Обрадовића / Андрија Б. Стојковић. –
Београд : Универзитетска библиотека «Светозар Марковић», 1980. – 329
стр.
II 33656

ДЕРЕТИЋ, Јован
Поетика просвећивања : књижевност и наука у делу Доситеја Обрадовића /
Јован Деретић. – Београд : Књижевне новине, 1989. – 222 стр.
II 50130

КОРАЋ, Станко
Доситеј Обрадовић или пут до мишљења / Станко Кораћ. – Загреб : ЈАЗУ,
1989. – 50 стр.
П. О. : Зборник радова о повијести и култури српског народа у СР
Хрватској, књ. 2
II 52081

СТОЈКОВИЋ, Андрија Б.
Životni put Dositeja Obradovića : od šegrta i kaluđera do filozofa prosvjetitelja
i Karađorđevog ministra prosvete / Andrija B. Stojković. – Beograd : Beletra,
1989. – 168. str. : ilustr.
II 50012

ПЕРОВИЋ, Милош
Педагошки погледи Доситеја Обрадовића : прилог историји просвећености
/ Милош Перовић; [превод Милан Радојковић]. – У Титовом Ужицу :
Народна библиотека, 1990. – 94 стр.
Превод докт. дисерт., Фил. фак. Цирих
I 36705

ЛАЗИЋ, Ксенија Б.
Библиографија Доситеја Обрадoвића : књиге : 1783-1988 / Ксенија Б.
Лазић. – Београд : Народна библиотека Србије, 1990. – 341 стр.
II 53240

14
ТАСИЋ, Милутин
Слово о Доситеју / Милутин Тасић. – Београд : Вук Караџић, 1990. – 112
стр.
II 50985

МАГАРАШЕВИЋ, Мирко
Песник Доситеј / Мирко Магарашевић. – Београд : Култура, 1992. – 58 стр.
I 39075

ВУКОБРАТ, Слободан
Енглеско-српске књижевне везе II / Слободан Вукобрат. – Београд :
Филолошки факултет, 1997. - XVI, 332 стр. – (Монографија / Филолошки
факултет, Београд; књ. 82)
II 43801

ЧУБРИЋ, Љиљана
Идућ’ учи у векове гледа : поводом 50. годишњице од оснивања Музеја
Вука и Доситеја и 260. годишњице од рођења Доситеја Обрадовића :
Народни музеј – Београд фебруар-април 1999 / [аутор изложбе, поставке
и каталога Љиљана Чубрић; предговор Миодраг Матицки]. – Београд :
Народни музеј : Вукова задужбина, 1999. – 47 стр.
I 46780

ЈЕВТИЋ, Бисера С.
Obrazovanje u shvatanjima Dositeja / Bisera S. Jevtić. – Beograd : Zadužbina
Andrejević, 2003. – 99 str.
Приређ. маг. теза одбрањена на Фил. фак. Унив. у Београду 29. децембра
2000. –
II 69750

ТАСИЋ, Милутин
La vie de Dositej / Milutin Tasić; traduit du serbe par Vera Roglić. - [1. izd.]. –
Beograd : Paideia, 2004. – 133 str. - (Collection Prisme)
I 50732

ЧУБРИЋ, Љиљана
Од калуђера до просветитеља / Љиљана Чубрић. – Београд : Народни
музеј, 2004. – 51 стр.
I 50984

15
ИЗЛОЖБА Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића (2007; Београд)
Каталог поводом изложбе Живот и прикљученија Доситеја Обрадовића,
11. 11. 2007.- 30. 11. 2007, [Београд] / организатор Галерија “БАБ” ; [текст
приредила Ивана Станковић]. – Београд : Народни универзитет “Божидар
Аџија”, 2007. – 58 стр.
III 7814

ЈАШОВИЋ, Предраг
Рецепција књижевног дела Доситеја Обрадовића / Предраг Јашовић. –
Панчево : Mali Nemo, 2007. – 329 стр. – (Библиотека Мала Академија)
I 55901

КОВАЧЕВИЋ, Радован
Откривање Медитерана : Доситеј Обрадовић на Средоземљу : 1761-1771 /
Радован Ковачевић- – Београд : Просвета, 2007. – 331 стр.
II 83148

ДЕЛА ДОСИТЕЈЕВИХ САВРЕМЕНИКА И СЛЕДБЕНИКА

АВРАМОВИЋ, Теодор
Нħмєцкій и сєрбскій словаръ на потребÁ сéрбскагΣ народа въ Крал.
державахъ. Возписанъ ЕгΣ ПревосходителствÁ высокоблагодарномÁ
господинÁ господинÁ ФранцїскÁ ʺ Па∂ла граçа ʺ Балаша. [Део 1-2.]. –
Wien : auf Kosten Joseph des Edlen von Kurzbeck, 1791. – 719, 326 str.
Упоредни наслов на немачком језику.
P 632

СТОЈКОВИЋ, Атанасије
АÏанасіа Стойковича Фνсіка : простымъ языкомъ списана за родъ Славено-
Сербскїй. – Частъ 1-3. – Въ Будимħ : Писмены Кралевскаго Унїверсїтета,
1803. – 320, 330, 284 стр.
Р 265

СОЛАРИЋ, Павле
Ново гражданско землеописаніе : перво на езику Сербскомъ / [од Адолфа
Христијана Гаспарија] ; [преведено и прерађено] Павломъ Соларичемъ. –
Св. 1-2. - У Венеціи : У Пане Ïеодосїева, 1804. – XXII, 474, 246 стр.
Р 1561

16
МУШКАТИРОВИЋ, Јован
Причтє илити по простомÁ пословицє тħмжє сєнтєнціє илити рħчениÅ
/ трÁдомъ и прилħжанїемъ Іωанна МÁшкатировичь. – 2. изд. - У БÁдинħ
градħ : печатана при Славено Сербской Печатни Крал. Оўнїверс.
Венгерскагω, 1807. – 168 стр.
Р 652

ШРЕК, Јохан Матија

Іωанна МатÏїє Шрєка Всємірна Історія / прєвєдєна Іωанномъ Бєричємъ. –
Св. 2-3. – Оu БÁдимÁ : Писмены Кралħевскогъ Оuнїверсїт. Маджарскогъ,
1820. – 97-282 стр.-
Р 1225

КАРАЏИЋ, Вук Стефановић

Писменица сербскога іезика, по говору простога народа / написана Вуком
Стефановићем Сербиіанцем. – У Виенни : У печатнъи Г. Іоанна Шнирера,
1814. – XI, 106 стр.
Р 656

ДОСИТЕЈЕВИ ЗАПИСИ

У рукописној књизи Псалтир с последовањем, из Хопова, налазе се два

записа Доситеја Обрадовића. На листу 170 пише: Помєни Господи раба
Твоего ДосиÏєа дїакона хоповскаго.” На задњем коричном листу, после
смрти, у манастиру Шишатовцу, игумана Теодора Милутиновића који
га је примио у Хопово, Доситеј је забележио августа-септембра 1760.
године: “Теодор Милутиновић игуманова в манастиру Хопову на 1758 и на
1759-тиј год. Бог да га помилује, понеже добре управљал свој манастир и
поревнова по нам добре”

ПСАЛТИР с последовањем
Псалтир с последовањем из Хопова, 1652. и 1735. година. Папир, лист. 373,
вел. 20 х 14. Редакција српска.
Рс 31

17
ИЗАБРАНИ РАДОВИ О ДОСИТЕЈУ У ПЕРИОДИЦИ

ДЕРЕТИЋ, Јован
Доситеј Обрадовић према “Историји” Јована Рајића / Јован Деретић //
Ковчежић : прилози за грађу о Доситеју и Вуку. – Год. 3 (1960). – Стр.
18-36
Ч 219

ДЕРЕТИЋ, Јован
Dositejev stav prema materijalizmu / Jovan Deretić // Filozofija. – God. 4, br. 2
(1961). – Str.67-74
Ч1 624

ДЕРЕТИЋ, Јован
Доситеј и Русо / Јован Деретић // Ковчежић : прилози за грађу о Доситеју и
Вуку. – Год. 4, (1961). – Стр. 15-39
Ч 219

ДЕРЕТИЋ, Јован
Теме и проблеми Доситејевог есеја о књижевном језику / Јован Деретић //
Анали Филолошког факултета. – Год. 3(1963). – Стр.359-375
Ч 900

ВОЈВОДИЋ, Васо
О једном покушају забране растурања Доситејевих дела у Србији 1842 /
Васо Војводић // Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду. – Год. 8,
(1964-1965). – Стр. 71-79
V 661

ПЕРОВИЋ, Радослав
Око боравка Доситеја Обрадовића у Београду (1807-1811) / Радослав
Перовић // Ковчежић : прилози за грађу о Доситеју и Вуку. – Год. 7(1966). –
Стр. 57-104
Ч 219

ГАВРИЛОВИЋ, Славко
Ситне вести у вези с Доситејем и његовим делима / Славко Гавриловић
// Ковчежић : прилози за грађу о Доситеју и Вуку. – Год. 10(1972). – Стр.
121-125
Ч 219

18
ЧУРЧИЋ, Лазар
Једно неостварено дивот-издање Доситејева Живота и прикљученија / Л.
Чурчић // Ковчежић : прилози за грађу о Доситеју и Вуку. – Год. 10 (1972).
– Стр. 126-130
Ч 219

ГАВРИЛОВИЋ, Славко
Митрополит Ст. Станковић о цензури српских књига и Доситејевим
делима (1838) / Славко Гавриловић // Ковчежић : прилози за грађу о
Доситеју и Вуку. – Год. 11, (1973). – Стр. 143-145
Ч 219

ИГЊАТОВИЋ, Ђорђе
Доситеј Обрадовић и Бугари / Ђорђе Игњатовић // Ковчежић : прилози за
грађу о Доситеју и Вуку. – Год. 11(1973). – Стр. 84-105
Ч 219

РАДЕВИЋ, Милорад
Прилог библиографији радова о Доситеју Обрадовићу (V) / Милорад
Радевић // Ковчежић : прилози за грађу о Доситеју и Вуку. – Год. 14-15
(1977). – Стр. 250-257
Ч 219

ФРИД, Иштван
Ка Доситејевим траговима у Мађарској / Иштван Фрид // Зборник Матице
српске за књижевност и језик. – Год. 27, бр. 2 (1979). – Стр. 349-362
V 65

ПАЛАНЧАНИН, Сава
Data Dositeana / Сава Паланчанин // Зборник Матице српске за књижевност
и језик. – Год. 28, бр. 2 (1980). – Стр. 290-343
V 651

ЧУБРИЋ, Љиљана
Љубомир П. Ненадовић поводом појаве Медаковићевог издања сабраних
дела Доситеја Обрадовића / Љиљана Чубрић // Ковчежић : прилози за
грађу о Доситеју и Вуку. – Год. 20-21(1983-1984). – Стр. 57-59
Ч 219

19
ПЕРИЋ, Ђорђе
Први портрети и портретисти Доситеја Обрадовића према коментарима
историчара уметности и књижевности : (без портрета у скулптури) / Ђорђе
Перић // Ковчежић : прилози за грађу о Доситеју и Вуку. – Год. 22-23,
(1987-1988). – Стр. 96-122
Ч 219

МЛАДЕНОВИЋ, Александар
Доситејеви називи за српски језик / Александар Младеновић // Научни
састанак слависта у Вукове дане, 17-20.9.1989.- Стр.45-52
I 19420

ИГЊАТОВИЋ, Ђорђе
Петко Р. Славејков о Доситеју Обрадовићу / Ђорђе Игњатовић // Ковчежић
: прилози за грађу о Доситеју и Вуку. – Год. 26-27, (1989-1990). – Стр.
37-42
Ч 219

ВЕЛИКА ШКОЛА

Најзначајнији датум у нашој културној историји 19. века је отварање

београдске Велике школе, крајем августа 1808. Најзаслужнија личност
за њено утемељење био је Доситеј Обрадовић, најобразованији Србин
свога доба, носилац идеја просвећености. Под његовим утицајем, Совјет
је донео наредбу да се “на образовање становника Србије обрати највеће
старање”. Школа је почела са радом 1. септембра 1808. године. Доситеј
је, уводним говором, свечано отворио Велику школу, а првим ђацима се
обратио речима “возљубљени ученици”. Међу ђацима Велике школе био је
и Вук Стефановић Караџић. Зграда у којој је Велика школа почела са радом
постоји и данас. Она је већ током прве школске године постала претесна
да прими све заинтересоване ученике, па је пресељена у веће здање. У овој
другог згради, у којој је Велика школа радила од 1809. до пропасти Првог
српског устанка 1813. године, данас се налази Музеј Вука и Доситеја1.
Значај ове прве српске високошколске установе за даљи развој наше
просвете је огроман. Милан Ђ. Милићевић је записао у својој књизи Часови
одмора: “Стање просвете, као што се може и напред знати, при оваквим
околностима није било најповољније. Али опет, београдска Велика школа и

1
Велика школа устаничког доба / Љиљана Чубрић // 1804 : часопис Задужбинског друштва
“Први српски устанак” Орашац. – Год. 1, бр. 1 (2005). – Стр.47-49

20
оне мање у Крагујевцу, Тополи, Шабцу, Пожаревцу, Смедереву итд. којекако
напредовале су. И данас доста има питомаца из прве који осветлаше образ
времену своме и који с ползом Србији служе.”

КАРАЏИЋ, Вук Стефановић

“Правителствующіи совħтъ сербскіи” за времена Кара-Ђорђијева или
Отимање ондашнијех великаша око власти / написао Вук. Стеф. Караџић. –
У Бечу: у штампарији Јерменскога манастира, 1860. – 178 стр.
Р 297

ЧАСОВИ ОДМОРА
Часови одмора 1-3 / издає Миланъ Ђ. Милићевићъ…- У Београду : У
Кныгопечатньи Кнежевине Србіє, 1858. – 87, 94, 114 стр.
Р 508

АРСЕНИЈЕВИЋ, Лазар-Баталака
Историја српског устанка / Лазар Арсенијевић-Баталака.- Део 1-2. –
Београд : Издање Баталакиног фонда, 1899. – 1020 стр.
Р 888

ГАВРИЛОВИЋ, Андра
Београдска Велика школа 1808-1813 : листак из историје ослобођења
Србије / Анд. Гавриловић. – Београд : Доситије Обрадовић – Штампарија
Аце М. Станојевића, 1902. – 108 стр. – (Издање Чупићеве задужбине ; 49)
Ј 333

ЧУБРИЋ, Љиљана
Велика школа Карађорђева времена : поводом 190. годишњице од
оснивања / [аутори изложбе и каталога Љиљана Чубрић, Бранислава
Јордановић]. – Београд : Народни музеј : Педагошки музеј, 1998. – 19 стр.
I 46268

21
 Псалтир с последовањем из манастира Хопова

22
23
 Доситејев запис на 170. листу Псалтира с последовањем

24
Доситеј је са пажњом пратио догађаје у Србији

25
 Најстарија издања Доситејевих дела

26
27
 Најстарија издања Доситејевих дела

28
29
 Доситеј је утицао на Србе интелектуалце свога доба да преводе књиге. Берићев
превод са немачког језика Историја света Ј. Шрека

30
Прва Физика на српском језику Атанасија Стојковића

31
 Прва Географија (1804) Павла Соларића

32
У својој Писменици сербскога језика (1814) Вук Стефановић Караџић пише да
је “Доситеј први српски књижевник који пише на простом народном језику и
који је на друге утицао да га следе.”

33
У Далмацији је Доситеј око 1770. написао своју другу Буквицу,
познату Доситејеву Ижицу која је објављена тек 1830. у Карлштату

34
Целокупна дела Доситеја Обрадовића у 10 књига
објавио је 1850. у Земуну Данило Медаковић

35
 Докторска дисертација о Доситеју одбрањена на
Универзитету у Цириху

36
37
Доситејев аутограф

38
 САДРЖАЈ

Увод ......................................2

Доситејева дела ......................................4

Дела Доситејевих савременика ....................................16

Доситејеви записи ....................................17

Изабрани радови о Доситеју у периодици ....................................18

Велика школа ....................................20

39
Издавач
Универзитетска библиотека
«Светозар Марковић» у Београду

За издавача
Богољуб Мазић

Изложбу и каталог припремили

Даница Филиповић
мр Драгана Столић
мр Селман Тртовац

Припрема текста и дизајн

мр Селман Тртовац

Штампа
Чигоја

Тираж
300 примерака

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41:929 Обрадовић Д.(083.824)

012 Обрадовић Д.
016:929 Обрадовић Д.

ДОСИТЕЈ Обрадовић : каталог изложбе организоване поводом Дана

Библиотеке и 200 година Универзитета и високог школства у Србији /
[изложбу и каталог припремили Даница Филиповић, Драгана Столић, Селман Тртовац]. -
Београд : Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”, 2008 (Београд : Чигоја). - 40
стр. : илустр. ; 23 cm

Тираж 300.

ISBN 978-86-7301-035-9
1. Филиповић, Даница [аутор] [аутор изложбе]
а) Обрадовић, Доситеј (1739-1811) - Изложбени каталози
COBISS.SR-ID 148764940

40