Повезаност програма „Школе за 21.

век“
са законима и подзаконским актима
у области образовања у РС

УВОД

Учити од птица
„Почетком 1990. млеко се у Великој Британији разносило по кућама у великим флашама без
поклопца. Две врсте птица, сеница и црвендаћ, научиле су да попију кајмак који се задржавао у
грлићу боце. На крају су млекаџије стављали алуминијумске поклопце како би решили овај
проблем. У року од двадесет година читава популација сеница (око милион птица) научила је
како да пробуши ове поклопце. За разлику од њих, црвендаћи нису то научили. Повремено би
неки црвендаћ научио како да поклопац пробије али се то знање никада није проширило. Како се
то објашњава? Сенице су друштвене птице. Оне лете у јатима од око осам до десет птица
два до три месеца годишње. Један део времена оне проведу у међусобној комуникацији, али не
увек, а и чланство у јатима им није стално. За разлику од њих црвендаћ је везан за територију.
Мужјак црвендаћа тера остале са своје територије. Ове птице ретко комуницирају а кад то и
чине та коминикација је обично непријатељска...Сеница је прошла кроз невероватно успешан
институционални процес учења. Црвендаћи нису постигли успех, иако су црвендаћи били
подједнако инвентивни исто колико и поједине сенице. Штавише, разлике се не могу приписати
њиховој способности да комуницирају. Будући да су птице певачице, и сенице и црвендаћи имају
исти широк дијапазон средстава за комуникацију: боју, понашање, покрете и песму.
Објашњење се може наћи, каже професор Вилсон, само у процесу социјалног
распрострањивања: начин на који сенице шире своја умећа од појединачне птице на чланове
врсте у целини.

Чини се да птице које живе у јатима брже уче, каже, Алан Вилсон. Оне на тај начин
повећавају своје шансе за опстанак и бржи развитак.“
(„Силе промене: наставак“, Мајкл Фулан)

1
 1. СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА РАДА УСТАНОВЕ
(Правилник о стандардима квалитета рада установе, "Службени гласник РС -
Просветни гласник", број 14/18)

Бавећи се развојем критичког мишљења и решавања проблема у програму „Школе за

21. век“ (1.Окружење за учење које подстиче КМРП; 2. Питња; 3. Докази; 4.
Различите перспективе; 5. Стратегије решавања проблема и 6. Микробит) наставник
директно доприноси развоју квалитета рада установе. На који начин? Kao
саморефлексивни практичар, бавећи се техникама критичког мишљења и решавања
проблема, наставник има прилику да преиспитује и мења своју праксу, да унапреди
најпре сопствене компетенције критичког мишљења и решавања проблема како би
омогућио развој истих у својој учионици.

У области 1. ШКОЛСКИ ПРОГРАМ И ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА

У стандарду 1.3. очекује се да је Планирање образовно-васпитног рада усмерено на
развој и остваривање циљева образовања и васпитања, стандарда
постигнућа/исхода у наставним предметима и општих међупредметних
компетенција. Ево индикатора који ближе одређују планирање:
1.3.1. Наставници користе међупредметне и предметне компетенције и стандарде
за глобално планирање наставе и исходе постигнућа за оперативно планирање
наставе.
1.3.2. У оперативним плановима наставника и њиховим дневним припремама
видљиве су методе и технике којима је планирано активно учешће ученика на часу.
1.3.4. У планирању слободних активности уважавају се резултати испитивања
интересовања ученика.
Овде је реч о адекватном планирању сваког наставника али и о планирању на нивоу
школе. Теме и начин на који се оне обрађују, на обуци „Школе за 21. век“ за директоре и
наставнике, дају прилику учесницима да најпре стекну ширу слику о значају КМРП, што
им, у наредним корацима, омогућава да унапреде планирање рада на нивоу школе као и
лично планирање (глобално, оперативно, дневно планирање редовне наставе, допунског
и додатног рада, слободних активности).

2
У области 2. НАСТАВА И УЧЕЊЕ

Пред вама су само неки од индикатора за наставну праксу која подстиче КМРП и
индикатори квалитета рада школе који су најдиректније повезани са њима. Свакако, реч
је о повезаности која може бити директна али исто тако и индиректна са многим другим
индикаторима квалитета наставе и учења поменутог Правилника.
ОКРУЖЕЊЕ ЗА УЧЕЊЕ
1. Подржавам ученике да слободно изразе своје мишљење без страха од грешке -
(2.5.3. Наставник подстиче интетлектуалну радозналост и слободно
изношење мишљења)
2. Сопственим примером демонстрирам стрпљење тако што ученицима дајем
довољно времена да одговоре на питање – (2.2.3 Наставник посвећује време и
пажњу сваком ученику у складу са његовим образовним потребама)
3. Помажем ученицима да повежу оно што уче с претходним искуством и
проблемима и питањима из стварног живота – (2.3.2.Ученик повезује предмет
учења са претходно наученим у различитим областима, професионалном
праксом и свакодневним животом)
ПИТАЊА
1. Припремам питања која подржавају критичко мишљење и решавање проблема
током планирања часа – (2.3.3. Ученик прикупља, критички процењује и
анализира идеје, одговоре и решења)
2. Често питам ученике: Шта мислите? Како можемо то сазнати? (2.3.3. Ученик
прикупља, критички процењује и анализира идеје, одговоре и решења)
3. Настојим да разумем размишљање ученика који је дао нетачан или неповезан
одговор (2.3.3. Ученик прикупља, критички процењује и анализира идеје,
одговоре и решења и 2.5.5 Наставник показује поверење у могућности ученика
и има позитивна очекивања у погледу успеха).
ДОКАЗИ
1. Охрабрујем ученике да прикупљају информације и доказе из различитих извора –
(2.3.3. Ученик прикупља, критички процењује и анализира идеје, одговоре и
решења; 2.3.2. Ученик повезује предмет учења са претходно наученим у
различитим областима, професионалном праксом и свакодневним животом)
2. Помажем ученицима да схвате да могу променити мишљење на основу ваљаних
доказа и да није важно да буду у праву, већ да дођу до најбољег решења – (2.3.3.
Ученик прикупља, критички процењује и анализира идеје, одговоре и решења;
2.3.4. Ученик излаже своје идеје и износи оригинална и креативна решења)

3
ДРУГЕ ПЕРСПЕКТИВЕ
1. Охрабрујем ученике да слободно размењују различите погледе и мишљења –
(2.5.3. наставник подстиче интетелектуалну радозналост и слободно
изношење мишљења).
2. Дајем ученицима могућност да ствари сагледају из перспективе различитих људи
или група људи – (2.3.3. Ученик прикупља, критички процењује и анализира
идеје, одговоре и решења)

РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА
1. Помажем ученицима да анализирају последице одређених појава и проблема како
би успоставили јасне циљеве и критеријуме успеха – (2.3.3. Ученик прикупља,
критички процењује и анализира идеје, одговоре и решења; 2.3.4. Ученик
излаже своје идеје и износи оригинална и креативна решења; 2.3.6. Ученик
планира, реализује и вреднује пројекат у настави самостално или уз помоћ
наставника)
2. Охрабрујем креативне идеје ван уобичајених оквира – (2.3.4. Ученик излаже своје
идеје и износи оригинална и креативна решења)

У области 3. ОБРАЗОВНА ПОСТИГНУЋА

У стандарду 3.2. Школа континуирано доприноси бољим образовним постигнућима
ученика, неки од индикатора на које примена вештина стечених на обуци „Школе за 21.
век“ може имати најдиректнији утицај су:
3.2.2. Ученици којима је потребна додатна образовна подршка остварују
постигнућа у складу са индивидуалним циљевима учења/прилагођеним
образовним стандардима.
3.2.5. Ученици који похађају часове додатног рада остварују напредак у складу са
програмским циљевима и индивидуалним потребама.
У пракси налазимо примере да су ученици који раде по индивидуалном образовном
плану (ИОП-у), као и ученици укључени у додатни рад кроз Клубове за програмирање,
значајно напредовали у развоју вештина КМРП и ИКТ вештина.

У области 4. ПОДРШКА УЧЕНИЦИМА

4
 У овој области, највидљивија је повезаност тема обуке „Школе за 21. век“ са
стандардом 4.2 - У школи се подстиче лични, професионални и социјални развој
ученика, а у оквиру њега са индикатором 4.2.1 - У школи се организују
програми/активности за развијање социјалних вештина. Програми за конструктивно
решавање сукоба, ненасилну комуникацију и ученички клуб само су неки од могућих
модалитета за унапређивање квалитета рада установе у области подршка ученицима.
Под утицајем знања и вештина стечених на обуци „Школе за 21. век“ наставници су
охрабрени и мотивисани да формирају, воде и развијају ученичке клубове (клубове за
програмирање), информатичке секције и различите пројектне активности, које уз примену
микробита, могу бити директан одговор на потребе и интересовања ученика. Промоција
здравих стилова живота, заштита човекове околине и одрживи развој, промоција
толеранције, уважавања, поштовање различитости као и подстицај професионалног
развоја, такође су могућа поља деловања обуке и примене вештина КМРП а налазе се у
стандардима квалитета установе као индикатори 4.2.3, 4.2.4, 4.2.5.
У области 5. ЕТОС
Индикатори 5.5.2. и 5.5.4. упућују наставнике на континуирано преиспитивање
сопствене васпитно-образовне праксе, коју би требало константно мењати и
унапређивати, као и на важност тимског рада и успостављених партнерских односа на
свим нивоима.
*Област квалитета 6. ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ШКОЛЕ, УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ И
МАТЕРИЈАЛНИМ РЕСУРСИМА биће посебно обрађена у поглављу које се односи на
ДИРЕКТОРЕ

2. СТАНДАРДИ КОМПЕТЕНЦИЈА НАСТАВНИКА

(Правилник о стандардима компетенција за професију наставника и њиховог
професионалног развоја, Сл. Гласник РС-Просветни гласник бр. 5/2011)

Компентеције представљају скуп потребних знања, вештина и вредносних ставова

наставника, односно обезбеђују професионалне стандарде о томе какав се
наставник/поучавање сматра успешним. Свако ко се бави или се жели бавити овим
послом може, увидом у компетенције, да стекне јасну слику о томе шта се од њега
очекује.
Овде су наведени само неки од описа наставничких компетенција у области
реализације, које се најдиректније развијају кроз обуке „Школе за 21. век“.
Наставничке компетенције за:

5
1.Наставну област, предмет и методику наставе;

 Повезује и организује наставне садржаје једног или више предмета у тематске

целине;
 Примењује разноврсне методичке поступке у складу са циљевима, исходима и
стандардима постигнућа, садржајима наставног предмета, узрасним
карактеристикама и индивидуалним могућностима и потребама ученика;

2. Поучавање и учење;

 Подстиче и подржава различите стилове учења ученика и помаже развој стратегије

учења;
 Континуирано подстиче развој и примену различитих мисаоних вештина
(идентификовање проблема, решавање проблема, доношење одлука) и облика
мишљења (критичко, аналитичко и дивергентно);
 Подржава ученике да слободно износе своје идеје, постављају питања, дискутују и
коментаришу у вези са предметом учења;

3. Подршку развоју личности ученика;

 Ангажује ученике у различитим активностима, уважавајући њихове индивидуалне

разлике и законитости психичког развоја;
 Примењује конструктивне поступке при решавању развојних проблема, као и у
ситуацијама кризе и конфликата;
 Обезбеђује могућности и окружење за активности, интересовања и потребе
ученика уважавајући њихове ставове и мишљења;
 Подстиче самопоуздање, самопоштовање и подиже ниво аспирација свих ученика;
Користи различите поступке за мотивисање ученика.

4. Комуникацију и сарадњу.  

 Сарађује са партнерима, подстиче размену мишљења и гради атмосферу

међусобног поверења у заједничком раду у интересу ученика;
 Активно и конструктивно учествује у животу школе;
 Информише и консултује родитеље/старатеље и охрабрује их да буду активно
укључени у рад школе;
 Разматра и уважава иницијативе партнера које се односе на унапређивање рада
школе;
 Кроз сарадњу подстиче развој социјалних компетенција;
 Активно учествује у раду тимова.

6
 Компетенције наставника за наставну област, предмет и методику наставе; поучавање
и учење; подршку развоју личности ученика и комуникацију знатним делом могу бити
унапређене кроз примену и развој вештина критичког мишљења и решавања проблема.
Стављајући све ове компетенције у реалан контекст конкретне школе, готово сваки
наставник може допринети развоју сопствених компетенција, кроз примену вештина
КМРП, реализацију пројеката и пројектне наставе, рад у Клубовима за програмирање,
учешће у школским тимовима и сарадњу са партнерима у локалној заједници.

3. ДИГИТАЛНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ
(Оквир дигиталних компетенција – наставник за дигитално доба, Завод за
вредновање квалитета образовања и васпитања, Завод за унапређивање
васпитања и образовања, МПНТР, 2019.)

Дигитална зрелост Школе је, са аспекта одговорности директора, апострофирана

кроз Правилник о стандардима квалитета рада установе (индикатор 6.2.5 -
Директор ствара услове за континуирано праћење и вредновање дигиталне зрелости
школе), али и детаљније разрађена у документу Оквир дигиталних компетенција –
наставник за дигитално доба.
Оквир дигиталних компетенција – Наставник за дигитално доба представља
једну од мера образовне политике за развој дигиталног образовања. Од наставника се
очекује да поседује одговарајући ниво дигиталне писмености, како би био компетентан
да, у областима у којима држи наставу, користи оне методе и педагошке алате за
смислену употребу дигиталних технологија. Овај документ наставници, стручни
сарадници и директори могу да користе за процену нивоа сопствених компетенција, за
преиспитивање сопствене праксе и планирање наредних корака у професионалном
развоју.
У документу, дигиталне компетенције су формулисане као опште и специфичне -
оне које се односе на професију наставника и усмерене су, између осталог, и ка
коришћењу технологије у циљу преобликовања процеса наставе и учења и стварања
образовних ситуација које не би биле могуће без њене примене. Промовисањем
употребе дигиталних технологија у школи, односно, јачањем дигиталне писмености
ученика као међупредметне компетенције (Закон о основном образовању и васпитању,
Сл. гласник РС, бр. 55/2013, 101/2017, 10/2019 i 27/2018 – др.закон; члан 21 а), подстиче
се иновативност у настави и виши ниво образовних постигнућа.
У области 3. Оквира дигиталних компетенција, која се односи на наставу и учење
(Планирање примене технологије у настави; Креирање аутентичног и стимулативног

7
дигиталног окружења за учење; Примена система за управљање учењем) свака од
компетенција је описана кроз три нивоа сложености, од основног и средњег до напредног
који подразумева ниво примене, анализе, евалуације и креације ревидиране Блумове
таксономије), што су у основи аспекти критичког мишљења и решавања проблема.

4. МЕЂУПРЕДМЕТНЕ КОМПЕТЕНЦИЈЕ УЧЕНИКА

(Закон о основном образовању и васпитању, Службени гласник РС, бр. 55/2013,
101/2017, 27/2018 - други закон и 10/2019 од 15.02.2019. године Опште
међупредметне компетенције за крај основног образовања и васпитања
Члан 21а)
Програм „Школе за 21. век“ доприноси најдиректније развоју:

 ОМК 9 - компетенција за решавање проблема

 ОМК 11 - дигитална компетенција
а индиректно и осталим:

 ОМК 1- компетенција за учење

 ОМК 2 - компетенција за одговорно учешће у демократском друштву,
 ОМК 3 - естетичка компетенција
 ОМК 4 - комуникација
 ОМК 5 - компетенција за одговоран однос према околини
 ОМК 6 - компетенција за одговоран однос према здрављу
 ОМК 7 - компетенција за предузимљивост и оријентацију ка предузетништву
 ОМК 8 - компетенција за рад са подацима и информацијама
 ОМК 10 - компетенција за сарадњу

5. СТАНДАРДИ КОМПЕТЕНЦИЈА ДИРЕКТОРА

(Правилник о стандардима компетенција директора установа образовања и
васпитања, Сл. гласник РС, бр. 38/2013)

Закон о основама система образовања и васпитања (Службени гласник РС, број

88/2017, 27/2018 - други закони и 10/2019 од 15.02.2019.) убраја међу кључне елементе
квалитета образовања и васпитања у Републици Србији, између осталог, и компетенције и
професионални развој директора школе (члан 6. Закона).

8
 Надлежност и одговорност директора (Члан 126. Закона) се огледа у свим аспектима
квалитета рада једне установе. С тим у вези, посао директора је да организује и врши
инструктивно-педагошки увид и прати квалитет образовно-васпитног рада и педагошке
праксе и предузима мере за унапређивање и усавршавање рада наставника. Дакле,
очекивања од директора једне школе су висока, и у погледу компетенција које треба да
поседује и у погледу захтева за сталним, континуираним, личним стручним
усавршавањем, самовредновањем сопственог рада, чиме он даје пример другима а
својим лидерским деловањем омогућава развој школе.
Компетенције директора установа образовања и васпитања дефинисане су и посебним
документом, Правилником о стандардима компетенција директора установа
образовања и васпитања, чиме су дате смернице за вредновање рада директора, али и
за самовредновање и планирање личног професионалног развоја. Стандарди се
примењују у процедури лиценцирања директора, усклађени са Законом о основама
система образовања и васпитања (члан 10.) и детаљно описују активности за које
директор треба да буде оспособљен како би успешно руководио установом и обезбедио
остваривање њених циљева.
Оцењивање компетентности директора обавља се утврђивањем да ли су његове
способности и понашања наведена у индикатору компетенције у довољној мери присутна
у његовом раду, да би се могло поуздано закључити да он располаже одређеном
компетенцијом.
Програм „Школе за 21. век“ је комплементаран са важећим прописима, утолико
пре што, када је реч о директорима, развија управо компетенције за руковођење и
управљање, креирање визије и мисије развоја једне установе, управљање променама у
времену када су промене неминовност. Један од циљева програма је јачање способности
директора школа да управљају променама, посебно у вези са КМ и РП, и да подржавају те
промене.
Како бисмо новим генерацијама пружили неопходне „алате“ релевантне за живот
у савременом свету, или компетенције за 21. век, сваки директор је у обавези да развија
културу учења у школи (стандард 1.2.1. Правилник о стандардима компетенција
директора установа образовања и васпитања), пратећи савремена кретања у развоју
образовања, мотивишући запослене на критичко прихватање нових идеја и проширивање
искустава.
Имајући у виду наведену законску регулативу, јасно је да Програм „Школе за 21.
век“ даје информације директорима и пружа могућност искуственог учења у односу на:
- карактеристике наставе и учења које обезбеђује трајна и применљива знања (посебно
кроз подршку КМ и РП; одговарајућу наставну праксу- технике и стратегије рада у
учионици)
- утицај руковођења и управљања на развој школе / Ефикасно руковођење и управљање
променама

9
- дефинисање визије /мисије и информисање о визији у контексту развоја КМ и РП у
једној школи
- тимски рад у школи
- развој дигиталних компетенција (кроз промоцију основа програмирања и употребу
микробит уређаја у настави)
- заштиту деце

Важећи Правилник о стандардима квалитета рада установе ("Службени

гласник РС - Просветни гласник", број 14/18) у области 6. Организација рада школе,
управљање људским и материјалним ресурсима, такође, даје смернице за развој
компетенција директора, кроз индикаторе који се директно односе на тимски рад у школи
и лидерску улогу директора у развоју школе (стандард 6.1. и 6.3; индикатори 6.1.2, 6.1.3,
6.3.2, 6.3.3.), што су уједно и теме заступљене у Програму „Школе за 21. век“.
Програм „Школе за 21. век“ улогу директора једне школе дефинише кроз
заједницу (школску заједницу) која учи, у којој је учење сарадничко, активно и
континуирано, или посматрано из друге перспективе – Ученичко постигнуће у школи
готово никад не надмашује квалитет њеног руководства и управе (Ф. Вилен 2009.).

6. КОРИСНИ ЛИНКОВИ
Сви наведени прописи се могу наћи на адресама:
 http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/zakonski-okvir/
 https://zuov.gov.rs/zakoni-i-pravilnici/

10
11