Дигитални објекат на адреси:

https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_39BB49A985D557A9D62ED67CC797574F

Добровољци : неколико бележака о њихову деловању на српским

фронтовима, за време овог рата : са једном картом
добровољачких бојишта / Топлица, Милан
власништво је Народне библиотеке Србије.
Приликом цитирања, треба навести горе наведену URL адресу.

Свако коришћење Дигиталне НБС значи прихватање Услова коришћења, који су доступни
на адреси: https://digitalna.nb.rs/Terms.jsp

Извор: Дигитална НБС / Народна библиотека Србије

Коришћење дигиталних објеката са портала Дигитална НБС могуће је искључиво у складу са
одредбама Правилника о условима и начину коришћења грађе и услуга Народне библиотеке
Србије (члан 25).

• Дигитални објекти преузети са портала Дигитална НБС могу се наћи у јавној употреби уз
обавезно навођење аутора и извора, на начин и према елементима у складу са одредбама
закона који регулише ауторско и сродна права.
• Коришћење дигиталних објеката са портала Дигиталне НБС могуће је само у
некомерцијалне сврхе.
• Свака употреба дигиталних објеката за потребе правних лица сматра се комерцијалном.
• Изузетно се дигитални објекти (за грађу објављену након 1867. године) могу користити у
комерцијалне сврхе од стране правних лица (нпр. ради издавања, поновног издавања,
јавног објављивања, итд.), уз претходну писану сагласност управника НБС (попуњени захтев
треба послати на адресу upravnik@nb.rs ) и уз регулисање моралних и имовинских права
аутора, односно других носилаца права интелектуалне својине, путем уговора.
• Дела која представљају културно добро од изузетног и великог значаја, могуће је користити
искључиво у складу са одредбама Правилника о условима и начину коришћења грађе и
услуга Народне библиотеке Србије (члан 38).

Извор: Дигитална НБС / Народна библиотека Србије

 I ft# Н&родна Виблиогека
СР Србије

1/3 џ Ç
iHJIAH ТОПЛИЦЛ

ДОБРОВОЉЦИ
ЛЕКОЛИКО ВЕЛЕЖАКА O ЊИХОВУ ДЕЛОВАЊУ
HA СРПСКИМ ФРОНТОВИМА, 3A BPEMB
ОВОГ PATA

CA ЈЕДНОМ KAPTQM ДОБРОВО./ЂАЧКИХ БОЈИШТА.

ЦЕЛОКУПНИ ПРИХОД КЊИГЕ НАМЕЊЕН JF ФОНДУ

3A ПОМАГАЊЕ СИРОТИЊЕ БОСАНСКи-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ.

И ЗД АШ Е нвколико РУДАРА
У Б.ТУТИ, М О Н Т.

Њујорк 1916.

ЦЕНА 25 Ц1НТИ.
M f

МИЛАН ТОПЛИЦА:

ДОБРОВОЉЦИ
НЕКОЛИКО БЕЛЕЖАКА О ЊИХОВУ ДЕЛОВАЊУ
НА СРПСКИМ ФРОНТОВИМА, ЗА ВРЕМЕ
ОВОГ РАТА.

СА ЈЕДНОМ KAPTQM ДОБРОВОЉАЧКИХ БОЈИШТА.

ЦЕЛОКУПНИ ПРИХОД КЊИГЕ НАМЕЊЕН JE ФОНДУ

ЗА ПОМАГАЊЕ СИРОТИЊЕ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКЕ.

ИЗДАЊЕ НЕКОЛИКО РУДАРА

У БЈУТИ, МОНТ.

Њујорк 1916.

ЦЕНА 25 ЦЕНТИ.
 Садржај.
љ- Страна
Предговор..................................................... .'V............................ 3
У в о д ................................................................................................ 5
ПРВИ ДЕО: ЧЕТН ИЧКИ ОДРЕДИ НА САВИ И
НА ДРИНИ.
Одред Мајора Војина Поповића................................... 9
Одред Мајора В. Танкосића...................... 11
Горњачки Одред................................................................ 14
Златиборски Одред........................ 16
Вемићев Одред...............................................................................16
ДРУГИ ДЕО: ЧЕТНИЧКИ ОДРЕДИ У СРВИЈИ
ЗА ВРЕ М Е Т Р Е ћ Е Н ЕП РИ ЈТЕЉ С К Е И Н ВА ЗИ ЈЕ:
Власински Четнички Одред...................................................... 18
Сремачки Доброкољачки О дред............................................... 28
Одреди Жандара п® Новој С р б и ји ................................... 29
Добровољци из Русије ..............................................................29
Добровољци из Америке............ 31
Т Р Е ћ И ДЕО: ДОБРОВОЉЦИ НА ЦРНОГОРСКИМ
Ф.РОНТОВИМА:
Босански Добровољци y Црногорској Војсци .................35
Добровољци на херцеговачком фронту..................................38
Бокешки Добровољачки Бетаљон .......................................... 43
КАРТА ДОБРОВОЉ АЧКИХ РА ТИ Ш ТА .

р. р. |<??
 ПРЕДГОВОР.
Ha много места кроз наше колоније y Америци, питали
су ме наши људи о учествовању и судбини добровољаца, који
су великим делом отишли на бојно поље одавде између њих.
У Бјути, Монтани, неколико вредних рудара понудило je чак
да изда једну књигу са таким садржајем. Само из те узорне
колоније беше отишло преко 600 добровољаца.
О добровољачком деловању ja сам имао уза ce ове забе-
лешке које следују. Оне нису прикупљене ни из каквих зва-
ничних врела, него само онако по причању разних четника
који су учествовали y реченим добровољачким јединицама. и
с којима сам имао прилике да ce састанем. Због тога ове забе-
лешке на доста су места неравне, a можда гдегде и нетачне.
О неким јединицама говори ce мање инесигурније него о други-
ма, јер нисам имао више података. Осим тога треба знати да
су ce добровољачке јединице стално кретале и премештале,
стално опадале и опет ce формирале као нове, оперисале
већином како где затреба уз друге јединице редовне војске,
и делиле ce често y врло мала ,,летећа’’ оделења: Ради свега
тога, данас je без званичних извора још немогуће дати тачан
и праведан преглед о њихову деловању, и ми први признајемо
велике недостатке ове књиге.
Решили смо ce да je ипак обелоданимо, из других разлога.
Први je разлог онај добротворни циљ коме je намењен
целокупни приход ове књиге.
Други разлог, још важнији, Била нам je жеља да оно
дивно пожртвовање добровољаца прикажемо пред овом бра-
ћом овде y Америци као један свети пример који треба да
следују, y овоме одсудном часу. Дело добровољаца, по својој
моралној вредности, једно je од најлепших y целој историји
наше pace. Ko не зна, они ће му показивати на који ce на-
чин ,,царство задобија” . Ko je клонуо духом, нека погледа
y њих да ce охрабри. После свих јуначких мука и невол.а,
они су и опет похитали y српску војску, да и даље с њом
деле зло и добро и све своје. И данас, отварајући нове бор-
бе и мегдане, и нове патае и оскудице, они су још храбрији

— 3 —
и веселији него икад пре. Ko je клонуо духом нека погледа y
њих.
И најзад један трећи разлог био нам je врло меродаван:
Колик je српски фронт, од Валандова па уз бугарску границу,
па уз Дунав и уза Саву и уз Дрину, па уз Црногорску гра-
ницу све доле до мора, и доље низ арбанашке планине
нема готово ни кланца ни позиције где ce добровољци нису
борили. Херојски потомци старих хајдука, оставили су свуда
по плочама печате своје крви, и тим печатима за навек су
запечатили нашу вољу да ce сви ујединимо y једној заједни-
чкој и слободној држави. Са свих страна, из свих наших
покрајина и вера Југословенских хитали су ти представ-
ници народне мисли. Прегоревали су драге воље све своје,
и налазили су пута и начина да ce пробију преко Оцеана
и кроз непријатељске ланце одавде до Русије само да
дођу до y редове српске војске ослободителже, само да
буду војници српски. Да није ништа друго, сами они бшш
би довољан доказ целоме свету, пријател>у и непријатељу шта
наш народ данас хоће, и како je крваво прегнуо да своје
жеље проведе y дело. Нема више те силе на свету која ће
да нас једне од других насилно цепа и дели на комаде, док
смо живи.
Велика и славна српска војска којој ce данас диви цео
свет, памтиће довек ове драге госте y својим редовима, као
прве међу првима примере чојства и јунаштва.
С друге стране, и јунаштво добровољаца, само je један
лист y славном венцу велике српске војске, y којој су они
били један мали део. Ако ce овде y појединим бојевима
више говори о добровољцима него о другој војсци, то je само
зато јер je таки наслов ове књиге, и јер би требало писати сто
пута веће књиге да ce опишу дела целе војске.
Ми бисмо хтели да браћа по свету виде
y овој књижици један поклич и једну поруку
добровољаца, изгинулих и још не изгинулих.
Ko y овом одсудном часу не може да учини
колико они, нека ce жури да учини што може
и колико може. Нека ce жури да ce одужи
великој нашој домовини како зна.
Ради тога ето издајемо ове забелешке, захваљујући y
исто време патриотској понуди браће бјутских рудара изда*
вача.
У Бјути, августа 1916. ПИСАЦ.
— 4 —
 УВОД

Преглед m in оивдвд т (Ж и.
Да би ce боље разумело учесгвовање добровољачких једи-
ница, y погледу места и времана, како ћемо да га изложимо
y овој књижици, потребно je најпре имати макар и најкраћи
преглед о кретању целокупне српске војске, којој су добро-
вољци припадали.
Ради тога ми ћемо да y две три главне линије означимо
кретање и распоред српске војске y овом рату, само толико
да би ce читалац знао снаћи кад буде после реч о кретању
добровол>ачких чета.
Најбољи преглед добићемо ако ратовање поделимо на
три непријател>ске инвазвје y српску земљу. Ma да су бор-
бе трајале непрестано, ове инвазије означују као три врхун-
ца према којима ce je лакше снаћи.
Прва инвазија догађа ce око Преображенија (16 до
19 августа 1914, п. н.) и ломи ce y биткама на Церу и Јадру.
Распоред српске војске y овом судару био je оваки: На
Церу, 2. армија ген. Степе Степановића; лево до љега уз
Дрину, 3. армија генерала Штурма; a до овога, Ужичка Вој-
ска генерала Божановића.
Разбивши и потеравшн натраг аустријску најезду, срп-
ска војска прелази y офензиву на оба своја крвла. Армија
ген Божановића удара преко Романије на Сарајево, a армија
Степановићева преко Саве y Срем.
To je први део ратовања.
Затим командат аустро-угарске војске, генерал Потјорек
отвори другу навалу на Србију. Да би одсекао одступницу
српским оделењима y Романији и y Срему, он прикули сво-
ју војску на Дрину и удари по среди на целом фронту вз-
међу Љубовије и Шапца. и дуго времена настојаше
да продре rope на утоку Дрине y Саву, око аде Курјачице.

— 5
He могући туда да продре он појача и прикупи војску јуж-
није, на Гучево (близу Лознице.) Пег целих аустро-угарских
корова, то јест око 250 батал.она пешадије са свом потребном
артиљеријом и комором, јурну преко Дрине, негде око 9. сеп-
тембра п. н. He могући ни ту да пробију српске линије,
Аустријанци прикупише велика појачања још даље на југу,
на линији између Љубовије и Рогачице, да би заобишли
српску дринску војску с левог јој бока. Ту продреше.
Централна српска позиција, Рожањ, стожер целога фронта,
паде на сами Митровдан, и српска војска поче да ce нагло
повлачи на целој липији. Непријатељ наступаше y три прав-
ца.
Српска војска одступаше овако: Ужичка Војска под но-
вим командантом ген. Арачићем, y правцу Вишеград — Чачак.
Н а фронту од Рогачице до Гучева, 1.ва армија повлачи с.е
под ген. Бојовићем до Ваљева, a оданде под ген. Мишићем
преко Мионшце на Горњи Милановац. На фронту од Гучева
до Аде Курјачице, 3. армија под ген. Штурмом, повлачи ce
према Аранђеловцу. На фронту од Курјачице до Београда, 2.
армија, под ген. Степановићем повлачи ce од Цера и Шап-
ца према Лазаревцу. Најзад, на Дунаву, бију ce трећепозив-
ци и Вардарци под командом мајора Александра Срба. Они
пуштају непријатеља да пређе код Смедерева, a онда га сло-
ме топовском ватром и претерају натраг. (Тада je Престоло-
насљедник дао, y знак признања, устав Новој Србији.)
Српска војска заустави ce на линији Рудник Горњи
Милановац Аранђеловац, Лазаревац и Авала Генерал Ми-
шић пређе y офензиву 19 новембра на Рудншку, a сјутра
дан Срби пређоше y наступање на целом фронту, Разби-
вени на Маљену и Сувобору, Аустријанци почеше да одсту-
пају, и одступање ce претвараше y панично бегство. На
северу, испред Београда, непријатељ ce очајно напрезаше да
ce одржи, али би и ту разбијен. Рано 2 децембра вођаше ce бој
по улидама београдским. Краљ Петар уђе y град.
Српски и док ce још по улицама бијаше бој, паде на
козена пред олтаром, да захвали Богу. четници стрчаше на
земунски мост, и пресекоше непријатељу даље одступање. Тим
ce сврши и овај други део ратовања, и осим оних многих
хиљада мртвих и заробљених не беше ни једног непријате-
ља на српском земљишту.
После тога настаде дуго затишје од 9 месеци. Н ај-

6
зад, крајем октомбра 1915, сдедова T p e iia Н еГф И ЈатеЉ "
ска инвазија. Небројна аустро-угарска војска удари са
севера и запада, a са истока навалише Бугари дуж целе гра-
нице. Беше свакоме јасно да највећа опасност прети на о-
вом бугарском фронту, јер туда поред граниде пролази једини
жељезнички пут који Србију веже са савезницима. Али, по
жељи савезника, Србија морађаше да са главном силом оста
не rope на Дунаву и на Сави, и да пречш Немцима да ce не
састану с Бугарима. Савезници обећаваху да he доћи y по-
моћ, и отерати Бугаре све и ако ови зађу српској војсци за
леђа. Али од обећања не би ништа. Српска војска, присил>е-
на да ce развија на целој граници Србије, имађаше иротив
Бугара тако танак ланац, да на пример код Власине, једне
од најопаснијих позиција, четири батаљона Добровољаца др-
жаху фронт од преко 20 километара. Бугари пресекоше же-
лезничку пругу и јурнуше да одсеку одступницу целокупној срп-
ској војсци. Навалише према Косову y два правца: одоздо од
Скопља. и одозго од Врање.
Издата од једних савезника који погазише уговор,
напуштена од других савезника који не дадоше обећану по-
моћ, нападнута са свих страна. од старих и нових неприја-
теља, бесна од очајања што нема времена да даде одлучну
битку ни на једној страни, српска војска јурну на југ, да
не би била опкољена. Степа Степановић разби оне Бугаре
шхо од Врање надираху на Косово, и баци их натраг. A оне
што удараху на Косово одоздо од Скопља, задржаваше ша-
чица Добровол>аца са надчовечанским напором месец дана y
Качаничком кланцу. Али баш онда кад ce српска војска
сручи y косовску раван, кроз кланце одозго од Рашке и од
Преполца, и Мердара, Бугари je претекоше ипак, и трећим
пугем, преко Жеглиовца. избише на Косово и закрчише ко-
совски друм.
Сгари Краљ завика да ће пре погинути него непршја-
тељу пасти y руке, и изнемогла Тимочка дивизија јурну очај-
нички без топова, онако с голим ножима, на Бугаре, и y
том страшном налету баци их 10 километара y назад. To
беше посљедни напад српске војске. Поред свега клања не
беше могуће пробити пут за повлачење према Скопљу.
Али бар беше ослобођен онај косовски друм што окре-
ће од Феризовића на Призрен- Требало ce je журити и
окретати тим друмом кроз Албанију јер Аустро-Немци већ
пристизаху са севера.
Још српска војска вуцајаше собом своја кола и своје
топове. Али од Призрена и од Љум Куле не беше више ни
стазе ни пролаза, и ни једно коло не могаше даље. И тако
српска војска настрада не y судару с непријатељем, него y су-
дару с природом, па мораде да ломи и уништава целу С Е О Ј у
комору и целу артиљерију. У борби са ужасном глади и сту-
дени, требало je спасавати само људске животе. И поред
свих тих мука, беспримерних y историји, велики ce део ипак
спаси кроз кланце и кроз разбојничке препаде албанске. Пре-
ко оних који падаху y снег изнемогли или погођени танетом
из заседа, др>ги прелажаху и хитаху пут мора.
И српска војска, залога и преставница српске слободе,
остаде y животу, да данас ево поведе нову борбу. И докле
год она живи, живи и српска слобода, па макар колико зем-
ље непријатељ притискао.

8
 ПРВИ ДЕО:
ЧЕТНИЧКИ ОДРЕДИ НА САВИ И НА ДРИНИ.
 Ч ган п ш на Сави i на Дјини.
Ово су били добровољачки одреди на Сави и на Дрини,
за време прве и друге аустро-угарске инвазије;
1., Четнички одред мајора Војина Поповића; он опери*
ше y главном на доњем току Дрине, од Лознице па даље на
север.
2 ., Четнички Одред мајора Boje Танкосића, који ce нај-
пре бори, неколико дана, око Београда, зове ce „дунавско-са-
вски” , па онда прелази на Дрину, јужно, од оног првог, т.
ј. од Лознице до Сребренице, и прозива ce „рудничким” .—
3., Горњачки Четнички Одред, бори ce јужно од рудни-
чког, на фронгу Сребреница-Вишеград, Неколико његовихчета
страдају брзо једна за другом: Тодоровићева, Банова, Кља-
јићева и Диклићева. Неки деле од Горњичког одреда, као само
сталан .4. Златоборски Одред. Он и 5. Четнички Одред мајора
Вемића кретали су ce са Ужичком Војском први од Ужица a
други од Ваљева према Сарајеву, a одатле опет натраг према
Ужицу и Чачку.
Читалац he лако моћи наћи којој je армији припадао
који четнички одред, ако овај распоред четничких одреда
успореди са rope описаним распоредом српских армија.

Овај најбројнији четнички одред образовао ce je одмах y

почетку рата. Добровол.ци су ce купили y Београду (на Еа-
аици,) y Нишу и y Скопљу. Број четника беше y почетку
нешто око 700, и дељаше ce y 5 или 6 чета. Било их je из
свих места; али и y овом као y већини других, беше најви-
ша Босанаца и Херцеговаца.
Одред би додељен трећој армији на Дрину, и започе да

— 9 —
ce бије на фронту око Љешнице.
He треба мислити да ce je четнички одред борио скупа
као једна стална јединица. И он као и већина других делио
ce je y више малих јединица, које су као прве летеће коло-
не и извиднице летеле од пука пуку, како je изискивала пот-
реба. Кад ce дакле овде говори о њихову кретању, то ce чи-
ни y општим потезима. Пред првом аустријском најездом, одред
одступаше од Дрине према Церу, где ce одликова y најже-
т ћ о ј ватри. Онда одступи према Каменици. Ту Аустријанци
бише сузбијени, и Одред идући десно од Танкосићева,
тераше их све до Тршића код Лознице.
После тога, Одред мајора Поповића, или како ce обич-
но краће зове „Вуков Одред” , би премештен даље на север,
y другу армију, и пушкараше ce с Аустријанцима низ Дри-
ну. На то му командант би рањен и замени га привремено
Јездић.
За време друге непријатељске инвазије, Одред издржа
једну од највећих својих борба код Гучева. y једној четици
од 25 људи не остаде до 7. Одатле одступи за осталом вој-
ском на Ваљево и Аранђеловац, и један део остаде овде 18
дана. Већа половина Одреда беше страдала већ дотле.
Тада Врховна Команда посла четнички одред y позадину.
Вуков Одред беше већим делом y Младеновцу, Танкосићев y
Горњем Милановцу и y Крагујевцу, a капетан Душан Нико-
лајевић са својом четом y Чачку.
Кад ce и овај пут аустријска инвазија баци натраг, оно
Вукових четника што беху y Аранђеловцу тераше непријате-
ља према Ваљеву, па одатле на Међедник, Завлаку, Камени-
цу и Гучево, одакле беху и одступили. Одатле одоше y П1а*
бац, a после на Торлак код Београда да пазе на непријател>а
који ce, ма да беше претеран преко воде, укопаваше и спре-
маше за нови напад. — Они четници који беху y Мла-
деновцу стигоше y Београд још пре, уђоше заправо y њ, отво-
ршпе борбу ло улицама града и пробише ce на велики земунски
мост. Ту пресекоше силну аусгријску комору која бежаше
преко воде, и заробише оно што ce задеси с ове стране.
У свим овим борбама, a највише y овој потери и y
овом зачекивању разбијеног непријатеља, Вуков Одред имаде
огромних губитака. Али цело време придолажаху y мањим
групама и попуњаваху празнине нови добровиљци особито
они из Америке.

10 —
 Најзад и овај јаки Одред беше толико изрешетан да
ce готово расу.
-Један Вуков четник прича нам да цео преостатак није
бројио веше од 180 људи Међутим оздрави Командант Попо*
вић. Како све више Добровољаца стизаше из Америке, он, за
време великог захишаја, узе да y Крагујевду попуњава свој
Одред и да га на ново организује.
To заправо беше већ једна сасвим нова јединица. Бро-
јаше око 1000 људи, и прозва ce ПрВИМ ДобрОВОЉ аЧ"
КИМ Б а т а љ о н о м . Овај батаљон оде да делује на сасвим
другом фронту, према Бугарској. Стога ће о њему бити реч
касније.

Један четник из овог Одреда причао нам je како je Од-

ред деловао све док ce није најзад сатро и расејао.
У околини Митровице, Приштине, Урошевца и Скопља
беше ce y очи рата затекло доста људи из Босне и Херцего-
вине и других крајева Аустро-Угарске. Ти људи бејаху чет-
ници из балканског рата или добровољци из Америке. Же-
љаху да ce туда настане, јер не смједијаху натраг y Аустри-
ЈУ| ради војске. Али с овим насељеницима иђаше врло теш-
ко, и то из разних и многих разлога.
Већ други дан после аустро-угарског ултиматума, овај
свет поче да слази y Скопље, да види шта ће бити. A кад
ce рат објави, разиђоше ce одмах y разне добровољачке че-
те.
једно стотињак Босанаца и Херцеговаца крену првим вош
зом за Београд (у зору 28. јула.) Кад стигоше y Београд, чу-
ше да мајор Танкосић купи добровољце на Банову Брду, па
одоше тамо, y зору 3. августа. Искупи ce тамо око 750 љу-
ди, и мајор изабра између н>их 320 Босанаца и Херцеговаца,
38 Србијанаца, 6 Далматинаца, 2 Хрвата, 2 Чеха, 1 Сло*
венца и 1 Муслимана из Плава.
l) Међу споменутим Србијанцима беше десетак Маће-
донаца с војводом Бабунским. Али он после два дана би от-
командован против бугарских чета y Мћедонију. —

11 —
 Све то иђаше на брзу руку. Немаде ce кад чекати ни
потпун број оружја, него оно што беше при руци раздели
ce на један део добровољаца, и они већ исти дан y вече са-
ђоше на воду и ушанчише ce. Војска иначе беше већ напу-
стила Београд. He беше остало до нешто жандармерије и
финансијских стражара, који ce такођер прикомандоваше
Добровољачком Одреду.
И за поноћи разлеже ce страховит прасак. To добровол>ци
дигоше савски мост y ваздух. Препуцавање учеста.
Сјутра дан три аустраска официра један Србин, један
Хрват и један Мађар, препловише Саву и предадоше ce на-
шима.
Добровољци вођаху ове борбе око Београда 10 дана. Са-
чуваше престоницу, и омогућише да ce евакуација и моби-
лизација y њему изврши y потпуном реду.
До тада Одред ce зваше ,,дунавско-савски” . Дне 10 авгус-
та он добија наређење да што пре иде за Ваљево, и од тада
му je име ,,руднички” . Већ сјутра дан Одред стиже y Ваље-
во. Одатле ce упути на Крупањ и 14-ог y зору већ огрезе y
жестоку борбу и би ce три дана. Ту погибе око 70 четника,
Међу њима. Ристо Милићевећ из Мостара.
Од Крупња, Одред ce повуче са осталом војском до Зав-
лаке, и ту опет отвори борбу. Сјутра дан, 17-ог августа п.
н. непријатељ би разбијен, и добровољци га тераху према
Лозници. Тамо на Тршћанском вису, опег изгубише 47 мртвих
и рањених, међу њима Хрват Микачић. —
У Лозницу уђоше 19-ог, и девет дана остадоше ту на
Дрини, на Шепачкој Ади, да чувају стражу на мосту. Ода-
тле одоше преко Бање Ковиљаче на Крст, где стадоше 15
дана, да ce одморе.
Ту Одред доби наређење да још један пут мења арми-
ју и још ce даље помера на југ. Из досадање 3-ће армије
имађаше да иде на Љубовију, и Ужичку Војску. Љубовију
нађоше празну, и не заустављаху ce y њој, но прођоше на
положаје око ње одакле ce чујаше велики тутањ и бој. У о-
вој борби Одред изгуби још 15 људи и мораде да ce попуња
са неким Србијанцима.
Н а проласку кроз Љубовију беше добровољцима дошао
глас да je златибрски Одред грдно настрадао око Сребрени-
це. Мајор Танкосић посла једно оделење својих четника
тамо према Сребреници, као извидницу. Извидница сусрете
велику непријатељску војску и поврати ce натраг y Љубовију,
Ово беше она друга непријатељска офензива, која уда-
ри туда да обиђе српску војску с левог бока. Силна војска
изби на Љубовију 8. новембра иза поноћи. Добровољци, y
овом неравном сукобу, имадоше грдних губитака, 120 људи,
и бише потиснути према Пецкој. Пред тим местом на поло-
жају Прослопу, опет ce одупреше, и опет изгубише 38 л>уди.
Тај дан паде главни срнски положај Рожањ, и цела српска
војска доби наређење да ce повлачи и да ce сконценрнше што
пре, како je не би непријатељ испресецао.
Руднички четнички Одред одступи према Ваљеву. На јед-
ном брегу, 12 км испред града, опет заустави непрајатеља,
али изгубише 43 човека и мораде да ce повлачи. У Ваљево
стаде 13. и 14. новембра да одахне и да ce преброји. Цео
Одред немађаше више него 120 л^уди. Узеше пушке и торби-
це и наставише олступање према Космају 'и Младеновцу.
По наредби Врховне Команде ту ce Одред раздвоји:
60 остаде y Милановцу, a 60 оде y Крагујевац, као позадина.
Мајор Танкосић доби на команду један батаљон, редовне вој-
ске. Али чим непријатељ би разбијен, један део његових
четника опет оде на фронт, да тера непријатеља, и уђе као
први y Вал.ево.
Кад ce Србија очисти од непријатеља, Танкосић са сво-
јим батаљоном оде на Дунаво, y Забелу близу Пожаревца,
па хамо позва и оне остатке од четничког Одреда. Али мало
му их беше преостало. Јер и од оно 120 разболе их ce 15
од пегавог тифуса.
He прође много времена па и онај посљедни преостак од
40— 50 људи опет остави Завлаку. У Ужичкој Војсци форми-
раше ce ДруГИ ДобрОВОЉачКИ ВатаЉ О Н , па Врховна
Команда нареди да ce остатак Танкосићевих четника упути
тамо. О овом Другом Добровољачком Батаљону биће реч кас*
није, као и о оном пре споменутом Првом.

— 13 —
 Горњачки Четнички Одред.
Овај одред беше худе среће. Задаћа му беше да узне-
мирује и забуњује непријатеља на фронту Љубовија-Рогачи-
ца, па ce пушташе дубоко y Босну, око Сребренице, залазе-
ћи по каткад за непријатељске бојне линије. Изложен так-
вим опасностима, и он и његови Команданти пропадоше за
непун месец и по дана ратовања.

Чета мајора Косте Т одоровића

беше ce формирала y Ужицу, одмах, почетку рата, и имађа-
ше око 250 људи. У чети беше и 6 Руса, и један од њих
овако прича о њеној погвбији: Једне ноћи, y месецу септемб-
ру, Тодоровић замрче y некој шуми близу Сребренице, за
леђима аустријске војске. Наједанпут предстраже јавише да
je чета опкољена са свих страна, Припуцаше пушке и
и Тодоровић би рањен. Доведоше му коња, али он, видећи
да ce не може спасити, a да не би задржавао другеда гину ради
њега, он ce уби ту на месту. Четници јурнуше кроза шуму,
и један део проби ce кроз огњени обруч a други изгибоше.
Како ce после чуло из Босне, Аустријанци нађоше То-
доровићево теле и препознавши га, бацише га на ватру. О-
давно бејаху кивни на њ, ради његова деловања y Лозници
као извидног офецира. С њим, кажу, сагореше још двојицу. Je-
дан од ових беше Јово Живановић, дивни несрећни омлади-
нац вз Босне, који беше долехео y бој са школа из Швајцар-
ске. Непријатељ га нађе рањена, па га сагорје онако жива.
Над оиим четницима што ce спасише, преузе команду капе-
тан Првановић. Он беше већ одавно наследио Тодоровића y Лоз
ничкој извидничкој служби, па га тако сада маследи и y чети.
Свирепа судбина Косте Тодоровића настави да му тера и

— 14 —
Сенку после гроба. У великом Баналучксш процесу неприја-
тељ ce позиваше на некакве њигове папире, као на главни
документ, и тобоже на основу њих оптужи на смрт 156
угледних Срба из Босне и Херцеговине.
Другом четом Одреда командоваше поручник
Владимир Бан. Овај добри несрећни човек кријаше под ти-
хом и смерном нарави целу једну ватру патриотског одуше-
вл>ења и снова. Беше аустриски официр. У почетку турског
рата, 1912 године. ускочи y Црну Гору, и преведе са собом
још и 30 аустријских војника, под оружјем. Оде одмах, она-
ko y униформи, на фронт y Арбанију. Али Аустрија затра-

жи да ce он одмах уклони с фронта. Метнуше га y Мини-

старство Војно и унапредише y чин поручника.
У почетку овог рата он y Србији састави једну своју
чету, од једно 150 људи, међу њима 45 Херцеговаца, Главни
пут његова деловања беше од Бајине Башче па низ реку Дрину,
до Гласинца и до Сребренице.
Чета ступи y борбу 4. августа, на положају више оао-
вине, према Вишеграду. (Ту погибоше два моетарца, Шкоро
и Јудл.) Одмах аза тога огрезе y још љући лом на Бабиној
Гори, 5, и 8, августа, где страховито настрада. Ту погибе
Раде Миловановић, родом из Зајечара, студенат филозофије
y Берну. Погибе и 1 Гарибалдинаца Италијана, којих свега
беше y чети десет. Тој чети припадаше и Милан 1?аЈи^ из
Фојнице y Херцеговини, који умре касније y Ужицу од ти-
фуса.
Бацајући ce далеко међу непријатеље, као и Тодоровић,
Владимир Бан изгуби чрећину четника већ за време прве ау-
стријске навале. Али му чета најгоре настрада y време оног
српскот повлачења из Босне. Једнога дана, y очи повлачења,
Бан хтеде да задржи своју поколебану чету, па јурну сам
напред. У тај мах уби га непријатељски куршум.
Остаци његове чете изгибоше y борбама око Ужица, a
што још преОстаде разметну ce y одреде Вукове и Вемићеве.
Даље оперисаху y Горњачком Одреду са својим четама
поручник Кљајић и наредник (после поручник) Диклић. И ње-
хове ce чете сатрше, и остаци им уђоше касније y Први До-
бровољачки Батаљон мајора Војина Поповића.

— 15 —
Златиборски Четнички Одред.
Кап. Душан Димитријевић, организова y Ужицу једно
оделење од које 180 четника, које ce, no једном оближњем
брегу, прозвао Златиборским.
О овом одреду имамо врло мало података. Учестовао je
са Вемићевим Одредом y босанској офензиви, и долазио до
места Пала изнад Сарајева. После ce je повукао имао слн-
чну судбину као и Вемићев Одред. Иначе, и овај Дими-
тријевићев одред, био je издел>ен y вшпе малих оделења од по
10 до 20 л>уди, која су крстарила тамо-амо као извиднице.—

И овај Одред настрада крваво.

Формира ce y Ваљеву, од истих елемената као и
Златиборски. Имађаше око 300 четника, од којих велики
број Војвођана.
Овај Одред праћаше српску војску на -њеној босанској
офензсви. Неки четници спушташе ce до Алипашина моста y
Сарајевском пољу, a неки, како ce прича, преобучени, и до y
сам град. У опседнутом Сарајеву, о н>има су почеле да ce
плету приче као о старим хајдуцима из песама.
Одред ce je делио y три чете, којима командоваху: капе-
тан Душан Николајевић, капетан Васо Ранковић и поруч-
ник Миливој Динић. И y овом Одреду попадоше не само чех*
ница него и команданти.
Најпре ce рани поручник Динић, на Гласинцу код Со-
коца за време српске офензиве. Чета му ce подели међу оне
друге две. Али онда, за време друге аустријске офензиве ра-
нише ce и сви драги команданти. Рани ce мајор Вемић и за-
мени га Динић који ce већ беше опоравио. Капетан Душан
Николајевић рани ce код Чачка, и чета му оде y 4. рук, гд
сотаде све до формирања Другог Добровољачког Батаљона.
Најзад ce рани и капетан Таса Ранковић. Граната му раз-
несе ноге y борбама између Ужица и Чачка. Он ce на то
убија сам, да не бе пао непријатељу y ропство. Чета му
највише насграда терајући непријатеља, па ce најзад и она
разметну по пуковима.
*
Тако од свих дринских чета, y почетку великог затиш-
ја, крајем 1914 години беху остали само слаби остаци. Са-
мо Вуков и Танкосићев одред беху још остали као посебне
јединице. Али и они бејаху тако ослабили да су ce морали
разврћи и метати y нове јединице.
Пре него завршимо ову главу, морамо споменути неко-
лико омладинаца друге вере, који тада изгибоше као добро-
вољци.
На Церу погибе одлични словеначки Омладинац Јенко,
један од покретача југословенске мисли y младој Словенач-
кој. Од омладинаца муслимана из Босне и Херцеговине, по-
гибе Ризван Сефо, матурант, y првој офензиви аустро-угур-
ској. Десет дана касније, погибе y Срему Ибрахим Комади-
на, потпоручник; l 1? новембра би рањен и погибе Хуснија
Куртовић. Граната му разнесе груди, и он издахну с овим
речима: „Нека умрем, није ми жао, Србија he бити Цареви-
на.” Брат му Алија би рањен y борбама код Обреновца.
Да још споменемо од омладине из Америке: Чеду Па-
вића и Митра Рончевића,
Тако ce и међу Добровољцима интелигенција бацаше на
жртву, да не заостане за светлим примером другова из Срби-
је, који ce, y т. зв. ђачкој четн такођер преполовише.
,,Младо жито навијај класове,
Приђе рока дошла ти je жетва,”

17 —
 ДРУГИ ДЕО:
ЧЕТНИЧКИ ОДРЕДИ У СРБИЈИ ЗА ВРЕМ Е
Т Р Е ћ Е НЕПРИ ЈАТЕЉ СКЕ ИНВАЗИЈЕ.
Четнички Одреди y Србији
за време треће непријате-
љске инвазије.
Кад ce тако сатрше сви четнички одреди који су дело-
вали на Драна и на Сави за време прве и друге непријате-
љске најезде, њихови остаци почеше да ce прикупљају y но-
ве одреде.
Ово су били ти одреди.
Прво, Власински Одред који ce борио на Власини и
бројио 4 батаљона
Друго, Сремачка Одред, који ce сатире бранећи Београд. и
Треће, Одред т. зв. Жандармервје, y који ce већином
јавише неки бивши аустро-угарски војници, заробљеницв; он
ce бије по новој Србији.

Почегком 1915 године, за време затишја после Потјоре-

кове погибије, мајор Војин Поповић стаде да организује
своЈ нови Одред y Крагујевцу. Добровољци из Америке до-
лажаху y то време више него икад. Мајор их окупљаше око
себе, па његов Одред нарасте брзо на 800, a посла на 1000
л>уди. Одред ce прозва Првим Доброваљачким Батаљоном.
Бугарске чете почеше да све чешће нападају наше варда
рске мостове и железничку пругу. Први Добровољачки Бата-
љон доби дакле наређење да ce крене тамо. Крстарате по
граници од Валандова до Криве Паланке. За време Бугарског
напада на Валандово, налажаше ce на Цареву Селу.
После тога дође редовна војска да поседне свој фронт,
a четнички батаљон упути ce y Предејане, на прузи између

— 18 —
Врање и Лесковца, Ту на граници остаде преко целог лета,
држећи стражу. Ту после дође да му ce придружи Други
Добровол>ачки Батал>он, који дотле стражараше с друге стра-
не Србшје, на Дрини.
Други Добровољачки Батаљон основа ce y Ужицу, под
командому пуковника Драгутина Димитријевића. Врховна
Команда беше позвала остатке Рудничког, Горњачког и Злати-
борског Четничког Одреда да ce упуте команданту Ужичке
Војске, ген. Гојковићу, који их онда ставл>аше на расположе-
ње пуковнику Димитријевићу, да их организује.
Из Забеле на Дунаву дође остатак Танкосићевих четни-
ка, једно 80 Босанаца и Херцеговаца. Онда ce придружише
остаци Златиборског Одреда, који ce беху растурили по пуко-
вима Ужичке Војске. Дођоше многи босански сел>аци, који
беху оставили Босну заједно са српском војском, и настани-
ли ce y окрузима ужичком и новопазарском. Дође најзад и
једно 60 других Босанаца и Херцеговаца нз Америке, који
беху задржани y Скопљу, y подофицирској школи.
Други Добровољачки Батал>он проведе лето дајући пред-
страже на Седаљци на Дрини. Дне 28 августа он доби на-
ређење да ce крене на бугарску границу, и оде y Предејане,
под командом капетана (сада мајора) Радоја Пантића.
Тако ce састадоше оба батаљона добровољаца y Предеја-
нима. Врховна Команда нареди да ce од њих састави Дооро-
вол.ачки Одред, и команду Одреда повери привремено мајору
Војину Поповићу.
Вуков Први Добров. Батаљон беше нарастао y Преде-
јанима на 8 чета, 1500 л>уди, јер још добровољаца беше
дошло из Америке. Овај ce батаљон сада раздели y двоје.
Прве четири чете остадоше и дал.е под именом Првог
Добров. Батаљона, a од друге четири направи ce трећи. Други
Добровољачки Батал>он остаде какав беше дошао с Дрине.
Ово формирање Одреда, са снабдевањем и обуком но-
впх четника, потраја десетак дана. Онда ce свечано положи
заклетва, пред одредском заставом и уз суделовање војне му-
зике из Ниша. Неколико дана после тога, Одред доби наре-
ђење да ce крене на паложај Чемерник изнад Власинског
Блата, на бугарској граници.
ЈЗре него пређемо на борбе које ту убрзо започеше, да
споменемо како ce доврши формација Одреда. Дне 2. октобра
стиже rope на положај на Чемернику још 1100 добровољаца.

19
To беху људи што долажаху из Русије, бивши аустро-угар-
ски заробљеници, већином из Босне и Херцеговине, са доста
Војнођана. Бејаху веома изнурени од далеког пута. Н а путу
на Чемерник ухвати их још силна мећава. Четници им до-
неше сламе да легну и да ce одморе. Алн како ћемо видети
мало даље, за одмор више не беше времена.
Како y дотадања три батаљона бројно стање Одреда беше по
тпуно то ce од ових нових доброво.љаца направи Четврти
Добровољачки Батаљон- Официри ce узеше из друга три бата-
љона и из 17-ог пука, који деловаше y суседству, y десно.
Бројно стање Одреда беше дакле y почетку бугарског
навада овако:
1. батаљон: 850 четника.
2. батаљон 900 ,,
3. батаљон 750 ,,
4. батаљон 1100 ,,
Свега 3600 четнвка.
Тако ce доврши формација Власинског Четничког Одреда,
To беше једна одлична јединица y сваком погледу. Састојаше
се од л>уди свесних и прекаљених. Они који долажаху из
далеке Америке да ce бију, беху дивни плећати људи, који
су видели свет, јунаци прве врсте. A они други, што дола-
жаху из Русије или што потицаху из старих дринских чета,
беху већ прекаљени војници, извежбани y војни и y четовању.
Имађаху силно понерење y ce и y своје офипире, који их
већ беху провели кроз стотину љутих невоља. У 2-ом батал.о-
ну на пример, и командант и сви командири имађаху Кара-
ђорђеве Звезде с Мачевима.
tla овоме фронту, y дужини од 30 километара, бугарска
граница иђаше овако: Од Букоие Главе — пут севера вза
Власинског Блата — преко Гаџине Пол.ане — преко Грамаде
— иза Малог Врха — па на Клинчарник и на Тумбу.
На тим положајима наша ce војска овако размести:
Испред Букове Главе утврди ce 17. пук првог позвва.
До њега, на положајима који доминирају Блатом, испод Ма-
лог Чемерника и на Гаџиној Пол.ани, око наших погранич-
них караула, утврди ce Други Добровољачки Батаљон. Њего-
ва линија беше дуга око 4 км. — Први и до њега Трећи
Батаљон заузе линију још дал.е на север, испод високих и

• — 20 —
важних псложаја Грамаде и Малог Врха, са намером да
овим положајима загосподари одмах y првом сукобу.
y лево од Трећег Батзљона, на Клинчарнику, стадоше
неки трећепозивци, такођер под командом Добровољачког О
дреда, a до њих 10. пук, на Тумби.
Целом војском на Власини, т. ј. Добровољцима, треће-
позивцима, 17-им пуком 1. позива, и једном диввзијом артиље-
рије, командоваше пеш. пуковиик Блазина. Команду над
Добровољачким Одредом преузе потпуковник (сада пуковник)
Алимпије Марјановић, док мајор Поповић доби под команду
лево крило истог Одреда. Првим Добров. Батаљоном командо-
ваше најпре мајор Јездић, па онда Костић, Другим
Батаљоном, капетан Пантић; Трећим, капетан Павићевић
(обојица сада мајори;) четвртим, мајор Јездимир Јездић.
Размештање no позицијама изврши ce око 20 септембра.
Десет дан лежаху наши y рововима, и ввђаху лепо како ce Б>га-
ри прнкупљају. Бугарски стражари дошли би на разговор и
отворено причали о бугарској мобилизацији.
Дне 28. септембра дође од Врховне Команде взвештај
да Бугари сиремају препад, и да ваља бвти на опрезу. Добров-
ољци чекаше y рововвмајош три дана, са напетом пушко\к Дне
1, октобра дође најзад вест да су Бугари напали с везском
силом код Пирота и код Криве Паланке. Добровољци дакле
добише наредбу да врелазе y напзд и да што пре заузму
доминврајуће положаје Грамаду и Мали Врх, a за тим да
заузму ако je могуће и бугарске пограничне караул^-.
Први Батаљон истрча на Грамаду a Трећи на Мали
Врх, и заузеше их без борбе. 17-ти пук запоседе Букову Гла-
ву. Загим две чете Другог Добр. Батаљона, под заштичом
једие паљске батерије, полетеше против бугарске карауле на
Гаџиној Пољани, и заузеше je након кратке али жесгоке
пушчане и артиљеријске ватре.
Исти дан Бугари пређоше y против напад на Буковој
Глави и на Гаџиној Пољани, и бише одбијени с великим
губицима. Али они настављаху своје нападе сваки дан и ја-
чаху ce све више. На Гаџиној Пољани одбијаше их Други
Батаљон, али 17. пук не може да одржи Букову Главу, и
помери ce y десно, на југ. Тако ce прекиде веза између
њега и Другог Добровољачког, којему остаје десни бок о-
творен. У тај празни просто, испод Букове Главе, посла ce,
4. октобра, Четврти Добровољачки Батаљон, они Доброво-

— 21
љцп који, какосмо рекди, беху приспели из Русије, тек дан пре.
Бугари ce међутим утврдише на заузетој Буковој Глави.
Довукоше једну пољску батерију, доведоше појачања, па он-
да наставишз напад да сасвим распрше потиснути 17. пук.
Ту их дочека свежи Четвргв Добров. Батаљон п успе да их
задржи. Али ту победу Четврти Батаљон плати крвавим губи-
цима, јер непријатељ беше далеко надмоћнији по броју; и
то беше како рекосмо сјутри дан откако y опгате тај Четвр*
ти Батаљон беше дошао на фронт.
Командант Блазина нареди 7. охгтобра да цео Одред
опет пређе y напад не би ли ce заузела Букова Глава. Из-
решетани Четврти Батаљон припуза ce бугарским положаји-
ма y магли. Магла je y овим местима и y ово доба тако
велика да ce ништа не вади на сто метара одстојања. Али не-
срећа хтеде да дуну поветарац и диже маглу баш кад ce
Четврти Батаљон беше припузао. Ужасан огањ осу ce из бугар
ских митраљеза, и за пола сата од Четвртог Доброз. Бахаљона
не оста него половина.
Тако беше на Буковој Глави. Дал>е на север, на Гаџи-
ној Пољани, отвори нааад Други Добровољачки Батаљон. Ту
ce тек разви најстрашнији покољ.
Око 7Уг сати y јутру, Други Батаљон разви ce y стрел
це и привуче ce бугарским рововима, кроз маглу. Припузаше ce
сасвим близу, и онда поскакаше на јуриш, и зачу ce громо-
вит прасак бомба и вика од убода ножева. Кроз неколико ми
нута Бугари беху избачени и ловукоше ce y другу линију
ровова. Али ту вх чекаше велика резерва. Подвостручише
ce, и јурнуше опет напред с бомбама п ножима, и присили-
ше наше да опет напусте заузети ров, и да ce повуку y свој
стари. Добровољди имадоше грдних губитака, али ce са по
следњом снагом одупираху, да одрже бар ову своју стару пози-
цију. У тај мах стрчаше одозго из лева са Грамаде двечете Прв-
ог Батаљона и полетеше пољаном Другом Батаљону y помоћ.
Онда сви заједно пређоше y напад, и по други пут избаци-
ше Бугаре из ровова.
Али бугарске резерве бејаху далековеће него ли српске. О
ни са опет удвостручише, па јурнуше напред. И тако по други
пут избацвше Добровољце из ровова. Ватра беше таковелика да
ce небеса проламаху. Бугари настојаху свом силом да поте-
рају Добровољце још даље, a ови ce брањаху очајнички. То-
пови и сједне и с друге стране притекоше y помоћ. И тако
то потраје цео дан.
22 —
 Како je огорчена била ова борба на Гаџиној Пољани
најбоље ce види из губитака које имаде Други Добровољачки
Багаљон. Пред сами напад, 1. чета његова имађаше 218 љиди,
и за време оних напада и против — напада, за које Уа сата, y
њој их не оста до 56. Трећа чета истог батаљона, која беше
јака као и прва, преполови ce. У овој борби нарочито ce
встакоше Херцеговци из Америке. Од н>вх 60, после ове
борбе не остаде жвво него 6 или 7 људи.
Разуме ce да ce y ово исто време водила борба и да*
ље северније на фраонту, Првог и Трећег Батаљона. Тако
опет наша војска, иалазећи ce на високим положајима стра-
даше од зиме. На положајима око Власине беше страховита
студен. Малобројни. осуђени да остају y ланцу по неколико да
на без измене, наши војници почеше да губе ноге од мраза.
To км беше тезке него непријатељски куршуми. Али издржа»
ваху, и тако трајаху борбе, и Бугари поред све бројне над-
моћи не могаху да потисну Добровољачки Одред. Али међутим
њихова војска продре дубоко y Србију на другим фронтовима,
јужно и северно од овога фронта. Н а југу, Бугари заузеше
Врању, спустише ce y долину Мораве, заузеше Сурдулнцу
(између Врање и Лесковца) и допреше све до железничке ста*
нице Цепа. Одатле иђаху даље низ Мораву, залазећи тако
Власинском Одреду за леђа. Северно од добровољачког фрон-
та, српски 10. пук, који држаше српски положај Тумбу, доби
наређеае да ce повлачи, да не буде одсечен, јер су Бугари
заузели Ниш и крећу ce према Лесковцу.
Дне 16 октобра, и Добровољци добише наредбу да ce
повуку на другу одбранбену линију, т. ј. на Мали Чемерникдо
иза Дојчинове Махале. И тако ce Добровољци почеше да по-
влаче оборене главе, и само слабија оделења остадоше ради
заштите.
У тај мах дође хитно наређење да ce ипак задрже стари
положаји, ако већ нксу напуштени. У наређењу стајаше да су
савезници обећали искрцати седам дивизија и да треба дакле
да ce ишчекају, и да ce с њима заједно започне офензива.
Војска закликта од весел>а, и пође натраг y старе по-
зиције, весело жагорећи.
Бугара међутим беху опазили да ce велик део војске веи
повукао, па истога дана нападоше на Карауле на Гаџиној
Пол.ани, са два своја батаљона. БГа целом томе простору не
беху остале него две наше чете Другог Багаљона. Пред овом

— 23
страховитом навалом, једна чета повуче ce y нрреду низ
косаницу, a друга стаде да ce повија y лево према Грамади
и Првом Батаљону. Бугари надреше y густим колонама, и
заузеше Караулу, па и село Гаџину Махалу.
Међутим друге две чете Добровољачког Батаљона, које
беху y резерви, видећи шта би на првој линији, потрчаше
напред, сретоше ону једну резбивену чегу и пођоше с њоме
пут изгубљеног села. Једна пољска батерија поможе им иза
леђа, осипљући брзу паљбу. И тако ове три чете Другог Ба-
таљона потискоше она два бугарска батаљона из села, па и
из Карауле, и дотераше их све до сгарих ровова, одакле беху
пошли. Цела Пољана беше посута бугаским лешевима. Са таком
ce жестином бораху Добровољци, одушевл>ени вешћу да Са-
везнипи иду y помоћ,
Али кратко траја ова пуста радост. Виде ce y брзо да
од свих обећања нема ништа. Добровољци поново добише
наређење да ce повлаче на другу линију.
Требало je најпре извући целу Комору. Комора Другог
Батаљона крену ce y вече из села Гаџине Махале. Бугари je
одмах опазише, па мислећи да ce и Батаљон повлачи нагрну-
ше опет y густим редовима, и захарлакаше да уграбс плен.
Али нагазише на Добровољачки ланац, и тако ce, пред саму
ноћ, отвори право клање исаред села. Борба потраје цео сат,
и то највише бомбама, јер Бугари беху дошли до на 30
метара одстојања. Најзад непријатељ стукну y своје ровове,
остављајући многе мртве и рањене.
To бегне последња добровољачка борба с ону страну
Мораве. Добровољачки Одред повуче ce мирно на нове поло-
жаје. И тако ту чекаху неми, осећајући већ да ce спрема
неко велико зло. И чујаху целу ноћ како тутње топови не-
где за брдима, њима иза леђа; јер Бугари бејаху дубоко про-
дрли са обадва бока.
Услед тога наши добишу наређење да ce повуку
још даље, и да ce што пре пребаце преко Мораве. Како Бу-
гари већ беху зашли Добровољцима за леђа, то ови не могоше
да слазе са висова право на реку, него зађоше, далеко на
север, преко села Власотинца. Па и тако их Бугари ипак
пресретоше код Грделице на Морави, и посљедња чега добров-
ољаца умало не би заробљена. ДоЗровољци дизаху за собом
ћуприје y ваздух, и пушкараху ce с Бугарима преко воде.
Међутим главна сила бугарска пређе Мораву доле из-

— 24 —
 међу Врање и Предејана, и хиташе левом обалом према Ле-
сковцу. Наши их дочекаше y крај поља пред Лесковцем,
поред некога гробља. Бугарске гранате гађаху y гробље, и
кости лећаху y вис.
На то Бугари узеше Лесковац. Наши ce повукоше
на Лебане и ту ce оает одупреше, a одатле погиснути,
укопаше ce опет 10 кнлометара даље, да чекају Бугаре. И не
•слућаху јунаци, да их je непријатељска поплава већ
ошсолила с друге стране. У ствари, Бугари већ беху до-
шли y Медвеђе, које лежи далеко иза Добровољаца на друму
што води за Приштину.
Hi овог гвозденог обруча ослободи добровољце Друга Ар*
мија Степе Степановића, која одозго од Куршумлије навали
са три давизије према Лесковцу. Разлог ове српске офензиве
y часу ошлгег повлачења беше следећи: Друга Армија беше
ce повукла y правцу преко Куршумлије, али виде да ce тим
путем не дају превући топови н.ч комОре. Зато она мораде
да ce враги натраг пут Лесковца, и да ce пробије лесковачким
друмом, који како рехосмо већ беху закрчили Бугари,
Пред сами напад дођоше y Добровољачки Одред две
нове чете, већином Херцеговци. Онн беху дошли из Русије, y
групама од 40 до 50 л.уди, и задржаше ce неко време y Ско-
пљу ради војне вежбе. Ту их затече бугарска рат. Они ce
прикомандоваше 4-ом кадровском пуку на Врању, и бораху
ce заједно с њиме. У почетку борбе беше их 500, a сада их
не беше остало више но 300. Ово 300 људи дође дакле да
попуни празнине y Добровољачком Одреду. Али ове празни-
не беху и одвише велике да би их могле попунити те две
четице. He преостаде друго него да ce укине Четврти Добр.
Батаљон, и да ce и његови четници поразделе на остала три
батаљона.
Тако реорганизован, Добровољачки Одред уђе y борбу
заједно с Другом Армијом. Степа Степановић разби непри-
јател,а и истера га из Лебане и са друмз лебанског. Онда
ce он с Другом Армијом повуче друмом према Приштини,
a неколика пука, са Добровсдљачким Одредом наставише да тера
ју Бугаре до Шумана, где ce ови одуореше. Ту задржаваху Бу-
гаре док ce наша Армија не повуче y реду, и опет имадоше
грдних губитака.
A кад тако Армија по одмаче, доби и ова заштитница

— 35 —
 наређиње да ce лагано повлачи за њом, задржавајући неприја-
теља нападача.
Али док тако заштитница заостајаше крчумају-
ћи ce no друму с Бугарима, она и опет дође y опасност да
буде одсечена и опкољена. Једна друга бугарска колона хита-
ше одоздо од Врање, с десног бока добровољачког, a једнанемач-
ка одозго од Крушевца, с левог бока, и обе ce жураху пре-
ма Приштина да ту пресеку одступницу целој српској вој-
сци. Само за један car времена Добровољачки Одред умаче
1 овим непријатељским клештима. Умаче, и поскакајући као о-
ни стари пешаци хајдуди, спусти ce y поље Косово, и про-
ђе према Приштини.
Споменули смо y уводу како je тимочка војска потисла овде
на Косову Бугаре који већ преко Жеглиовца беху избили на
друм.
На Косову, на друму који водп од Приштине према
железничкој станици сустигоше ce силне трупе српске свих
јединица и родова, и настаде велика стиска. Косово беше
бело, похривено мразом, и путови ce no њему црњаху, пуни
војске. Све хиташе преко судбоносне пољане да ce што пре
заклони за планине албанске. Гладни и на пола смрзнути,
уморени ратници српски иапрезаху посљедњу снагу, a многи
посртаху и остајаху поред путова да ту спавају вечни сан.
Пушкарање са свих страна озада око поља оглашаваше
да je непријатељ близу. Добровољци стадоше на неким по-
вијардима 5 километара иза Приштине, да чекају непријате-
ља. He прође дуго док ето ти немачке коњице која одмах
иза аих укаса y град, Она одмах похига даље, и нагази на
добровољачки ланац, који je плотунима задржа и одби. To
беше 25 новембра. —
A кад ce тако иа Косову и са Немцима огледаше, до-
бравољци забацише пушке преко рамена. пређоше Сигницу
* и загазише y Арбанију, преко села Кијева. па на Пећ. У
Арбанији их дочекаше нови непријатељи, Арбаноси, који
пушкараху вз засада. Најтежи таки напади беху низ Бели
>' Дрим, око села Слокучана и Злопека, близу манастира Деча-
на, где наших још доста погибе. После тога повлачење ce je
вршило без икакве сметње од стране непријатеља, али уз
страховиту борбу с природом: са студени, са глади, са умо-
ром. Кад би на Мокру Гору, Одред упути 100 болесних
четника преко Андријевице и Подгорице за Скадар, куда

— 26 —
иђаху и многе друге трупе са комором. A сам Одред удари
преко Плава и Гусиаа.
У Скадар дође 15. децембра, и одмах сјутри дан крену
ce даље за Љеш.
Цео Власински Четнички Одред немађаше више од које
500 људи.
Уморни јунаци попадаше по стенама на обали морској,
као уморни ждралови. Тутњи далеко море, на тмурном не-
бу ковиглају ce облачине. Студи студи пусти децембар. Кроз
уморне удове осећа ce тешки ток крви, и слева ce са рит-
мом таласа и облака.
Све иде, иде некуд, све пролази. Далеко су остали дра-
ги брегови родни, и деца и жене и девојке. Ништа нема. Све
облак замотава. Очи погледну низ воду, не he ли догледати
лађу спаситељку, и онда ce затварају y полусну. Само да je
спаса и склоништа!
Али ни тада још све патње не беху свршене. У Медо-
ванској луци Добровољци добише наређање да ce још један
пут врате на Бојану, и да чувају да непријател. не пређе
реку док наша војска не замакне на Љеш.
И како они дочекаше ту наредбу? Да ли са негодовањем?
Причали су ми људи да су их видели како певају y
том часу кад полажаху из Медове на Бојану натраг. С таком
вол>ом они подношаху све патње јуначке бранећи тужну, дра-
гу домовину. Они певаху! Заиста, од те њихове попевке y
тај мах никад човек није запевао ни лепше легенде, ни све-
тијег псалма! Пуста домовино српска, како ли je благо-
родна и жарка крв деце коју рађаш.
Најзад после неколико дана, и Одред ce крену с Бојане,
и оде y Драч, a одатле на Крф. —

— 27 —
 Овај чехнички Одред образова ce за време затишја после
Похјорекова слома. У његов сасхав уђоше они Војвођани који
су ce затекли y Србији почетком рата, и они који остадоше
y њој иза аусгријске војске, као заробљеници.
Бројао je кажу око 400 људи, и сачињавао самосталну
јединицу под командом Одбране Града Б.еограда. Командант
самог одреда био je поручник Киркнер, која беше пребегао
из аусхро-угарске војске одмах y почехку para, само да би
се^могао бити прохив ње.
Одред чуваше стражу на Дунаву, a особито на Ади
Циганлији.
време посљедњег напада на Београд, он остаде, са
неким оделењима из Нове Србије, да брани напуштени град.
У ужасној борби која ce разви око Београда, a осабито по
улицама града, изгибе скоро део одред. He преостаде ваљда
ни дваестипа људи.
Попадаше дивно, имадући ту тужну част, да с ножем
y руци бране несрећну и драгу пресхоницу српску. Хтели су
да покажу свеху, и показали су, да ce за Београд не бори
сама Србија него сви ми, и да je хај град и својина жеља
целог нашег народа.
Команданх Одреда, Киркнер би рањен, као јунак и вој-
ници га изнеше из ватре и спасише. Са омладинцом из Ли-
јевна Богољубом Кујунџићем који беше дошао из Русије y
18. пук. и ранио ce негде на другом месху, Киркнер ce по-
сле укрца y Медову и оде на лечење. —

28 —
 Одрвди „ШандарГ no Новој Србији.
У одред тако званих ,,Жандара” јављаху ce многи ау-
стро-угарски заробљеници од наше крви. Задаћа Одреда бе-
ше да чува границе по Новој Србији против упада бугар-
ских и арбанашких. Формирао ce ie посгепено. Посдедња, тре-
ћа партија организова ce негде половином децембра 1915.
Одред ce je делио y више оделења: јадно y Призрену,
једно y Скопљу („О брана Града Скопља” ,) једно y Битољу,
друга опет на бугарској граници. Укратко, они сачињаваху
главну посаду y Новој Србији, и није их било мање од
десетак хиљада. У самом Призрену беше их 500.
Изгледа према томе да су они учествовали y оним кр-
вавим борбама по Новој Србији за време последње навале
бугарске, најпре уз границу, a пооле око Бабуне и Скопља.
Једно оделње „Жандара” одликовало ce je још много пре на
Валандову, за време познатог бугарског препада.
Заједно са „Жандарима” оперисале су т. зв. Маћедонске
Трупе, организоване уочи бугарског напада. Всфаше их пу-
ковник Бојовић, a виши командант беше им генерал Дам-
јан Поповић, y Скопл>у, кога после замени генерал Бојовић.

Добровољци из Русије*
У очи последње офензиве аустро-немачке и бугарске,
дође y Србију велики број добровољаца из Русије. Они су
били y аустро-угарској војсци, па прешли y Русију, преда-
јом или заробљењем.
Дођоше y три главне партије: прва од 1050 људи, дру-

— 29
га од 2200, и трећа од 500. Осим тога, долазило их je y
мањим партијама.
Ово беху већином Сремци и Босанци и Херцеговци.
Један део од ових добровољаца из Русије већ смо сре-
ли y Власинском Одреду. Други, много већи део отпремљен je y
скопску војску, y 14. и 18. пук.
Осим оввх што су дошли из Русије, остало их je тамо
још много више, који су ce били пријавили да иду, али већ
нису имали куда да прођу, јер Бугарска беше објавила рат.
Тамо y Русији, y Одеси, скоцентрисала ce je цела јед-
на армија од тих добровољаца, међу којима су заступане све
југословенске земље, особито Босна и Херцеговина.
Каже ce да je једно велико оделење најбољих српских
офицвра отишло y Русију да овај велики Одред узме под
Команду. Главни Командант je, како ce чује, генерал Живко-
вић.
Док пишемо ове ретке, Ј у Г о с л о в е н с к а К о н ц е -
л a р и ј a y Кливланду објављује нове податке о садањим
борбама овог добровољачког Одреда. Ta објава гласи:
“ Српска војска за коју je јављено да суделује y борба-
ма y Добруџи уз руску и румуњску војску, састављена je
према изјави преставника Југословенског Одбора енглеској
штампи, из добровољаца, регрутованих из редова ослобођених
бивших српских аустријских заробљеника војника Срба, Хрва
та И Словенаца, a стоји под командом виших српских
офоцира.
Према вестима стиглим овај час из Петрограда, y доб-
р у ч к о ј б и т ц и н а ј в и ш е с® о д л и к о в а л а п р в а ј у г о -
СЛОВеНСКа ДИВИЗИЈа, која je састављена од добровољаца
аустроугарских Југословена, a броји 25.000 јунака, Ова диви-
зија налази ce на с.авезничком левом крилу, штитећи варош
Констанцу. Положај je савезничке војске био y једном часу
крајње неповол,ан. Када ce почела да колеба савезничка вој-
ска, дођоше на ред наши добровол,ци под водством ввших
српских официра. Дивизија je вздржила осамнејест неприја-
тел>ских јуриша и бомбардовање из тешких топова, али ce ни-
je макнула са положаја упркос великих губитака. Бесан са
толике упорности, наредио je Макензен коњици да навали
на нож и опколи дивизију, али ce наши јунаци пробише
кроз непријатељске редове бомбама и бајонетам. Пет хиља-

30
да Немаца покри бојно поље и осам великих топова, a шес-
тнајест митраљеза, заробише наши јунади.
Сада je већ формирана и друга југословенска дивизија,
која ће са првом створити нарочити југословенски корпус,
под заповедништом српског генерала.
Ове чињенице признаје и званична аустриска штампа, a
врховна команда румуњска хвали врлине наших добровољаца.
Сам руски цар, који ce je приликом прегледа наших чета y
Одеси чудио стаситости југословенских војника, честихао je
овој првој нашој дивизији.
У Русији, нарочиго пак истичемо, y службеним круго-
вима, наглашака ce, да he Русија свом снагом иодупрети
уједињење Хрвата и Словенаца са Србима према жељи Хрва-
та и Словенаца.’’
Друге потанкосхи оовом Одреду није још време. износити.

Добровољци из Америке.
Људи почеше да ce скупљају y Њујорк на своју руку,
одмах иза објаве рата. Прва месец не оде нико, јер не бе-
ше никаква одговора из Србије, нити ce знађаше куда да ce
иде. Капетан Сеферовић (који касније постаде црногорским
консулом y Њујорку) посвећује ce отпремању добровољаца:
израђује им код бродарске кумпаније попуст y подвозу a и
сам вх помаже својим новцем. Тако то потраја до маја ме-
сеца 1915, где дођоше црногорски делегати Г. Г. Матановић
и 1јурашковић, да с Г. Сеферовићем још боље организују
ствар. Помагаше вх и омладинац Петар Лубурић. Тек што
пођоше из Њујорка, суд их затвори, и пусти на слободу
за кауцију од $20.000. Али ствар ce ипак изравна, одмах
убрзо, суд им кауцију поврати, и они наставише рад. На пу-
ту кроз колоније купљаху добровол>це и прилоге за сиротињу.
Ko би ce пријавио y добровољце, они га упућиваху y
Канаду, a ко би затражио даваху му путни трошак дотамо.

— 31 —
Тако ce скупи y Канади око 3000 људи: једно 1300 Херцего-
ваца, 7’—800 Црногораца, a остало Босанци и Личани.
У Канади их вежбаху тамошњи официри. Бејаху разде-
љени y чехе, по месту рођења. На неким маневрама истаче
ce гатачко-невесињска чета, па доби од канадских власти, као
награду, једну заставу. У зн;к пошговања према оно неко-
лико Хрвата који хакође беху међу добровољцима y Ка-
нади, Гачани и Невесињци дадоше зеставу једноме од њих,
да je h o c h пред војском, као барјактар.
За стари крај завезоше ce ови људи y три партије. Пр-
ва партија завезе ce негде око 6. августа 1915. Имађаше 1212
људи, т. ј. 12 чета по сто војника, са официрима. Друга
партија следова десетак дана касније, по прилици 1000 људи.
Трећа партија, најзад, пође средином децембра, са једно
480 људи. Ова партија не окрета на Солун, него право на
Медово.
Тако су полазили они из Канаде. Они други, преко Њу-
јорка, ишли су y мањим групама. Мисли ce да je и њих би-
ло по нрилиди колико и ових из Канаде, што значи да je свега
отишло за време овог рата y Србију и Црну Гору око 6000 људи
или можда и 7000. (У балканским ратовима отишло их je
no прилици хакођер 7000, урачунавше ту, као и rope, Црно-
горце.)
Сад да видимо како су ти људи долазили y Србију и
Црну Гору, и како су учествовали.
Онај први транспорт из Канаде, дође y Солун y авг-
усту (1915,) па један део оста y Србији, a други део,
800 их на броју, под вадсхвом Тома Гузине, приспе y Пећ,
25. августа. На путу између Михровице и Пећи неколико их
побише Арнаути из заседа. У Пећи задржа гувернер Марко
Петровић 100 Личана као посаду метохијиску, a оно друго
продужи на црногорски фронт, и оде свак y оне јединице
које беху из његова месха: Црногорци сваки y редовне баха-
љоне, a други y добрвољачке.
Други Канадски хранспорх искрца ce y Солуну 15. сеп-
хембра. И од ових један део оде y србијанску војску,
a други део продужи за Црну Гору. Али кад дођоше до
Пећи чуше да je ударила Бугарска, и са оно 100 Лича-
на из прве пархије, сви ce опет поврахише y Србију.
под команду генерала Бојовића. Оно 100 Личана западе y
Качанички кланац и брањаше га надчовечански, уз помоћ не-

— 32 —
ких других. Дописник паришког „Журнала” спомиње да je
на Качанику било свега 200„ Жандара” . Бранећи сваки камен,
они ce вели повлачаху стопу по стопу, и најзад дођоше до
краја кланца. Али ту ce (сигурно уз помоћ друге војске) држа-
ху цео месец дана, све док 14. новембра не приспеше нека
већа одалења и не одбацише Бугаре натраг кроз кланац, све
до станице Генерал Јанковић. — Али два дана касније, Буга-
ри ударише другим путем одозго од Куманова и Врање, по
сред Косова, заобилазећи Качаник, и запретише да пресеку
последњи и једини друм баш на ономе углу где окреташе
из Косова y десно, пуг Призрена, Качаничко оделење мора-
де нагло да ce повуче да не би било одсечено.
Остаци Тимочке Армије који пристизаху на Косово јур-
нуше очајнички на Бугаре, без артиљерије, онако с ножима,
и потискоше их 10. km y назад. Узалуд беху надчовечански
напори, вели француски дописник, да ce непријатељ тера још
даље, да ce пробије -Качаник и да ce отвори спасоносни пут
према Скошву. To већ уморна војска без артиљерије и без
комадахлеба не може да учини, поред највећих жртава —
Али барем призрениски друм остаде слободан за повлачење.
Добровољци што бејаху на Качанику, ко остаде жив,
повукоше ce с овом осталом војском. A други неки, који ce
налажаху y јужнијем јединицама, одликоваше ce са неким срп-
ским пуковима, тукући Бугаре кад Елбасана.
Они добровољци из Америке који су ce одмах из Солуна
ставл>али на расположење Српске Врховне Команде учествовали
су на разним странама. Ми смо их већ споменули y поједи-
ним ботаљонима Власинског Четничког Одреда.
Преостаје да кажемо како приспе онај последни тран-
спорт од 480 Добровољаца из Канаде који ce беше кренуо
право за Медово. Баш пред самом луком он би потопљен на
крају тешког пута, и на догледу родне груде, и спаси ce, како
веле, свега око 180 људи. Ови бродоломци сретоше y Скадру
друге добровољце који са црногорсквх фронтова бежаху на
море, јер Црна Гора беше капитулирала.
На истој лађи би потопљен и силни материјал, y вред-
ности ад 17.000 долара. Овај материјал беху делегати купи-
ли за оне добровољне прилоге које су сакупљали путем.
Тако би са оне две партије из Канаде. Није могуће y
овај мах потанко описати куда су окретали они мањи тран-

— 33 —
спорти што су ce завозили из Њујорка, Доспевало их je свуда
по фронту Србије и Црне Горе.
Да истакнемо само два од њих. Средином месеца но-
вембра 1914 дође н. пр. 25 Херцеговаца y стари Вуков Од-
ред, и исти дан изгибе их 23 a остала двојица бише раље-
на. Једна друга мања партија дође y Србију из Америке y
месецу јуну 1915. To беше једно аутомибилско оделење. За-
узимањем професора Пупина, ова ce партија беше образова-
ла већином на њујоршком Колумбија — Универзитету. Ма-
теријално снабдевени и од америчке и од српске стране, кре-
ну ce 25 американских студената са толико српских млади-
ћа, и са аутомобилима. Већи део Америчана врати ce опет y
месецу септембру на Универзитет, a они други осташе, и
учестоваху y последњем лому. За време посљедњег повлачења,
они y Љум Кули морадоше да уништавају аутомобиле (јер
дал>е не беше пута) или да продају — аутомобил за самар..

— 34
 ТРЕЋИ ДЕО:
ДОБРОВОЉЦИ НА ЦРНОГОРСКИМ ФРОНТОВИМ А.
Босански добровољци y црно-
горској војсци,
У почетку рата, Црногорци предузимљу главну своју
офензиву против Аустро-Угарске y правцу од Плеваља према
Фочи и Чајничу.
Бригадир Лука Гојнић, командант, пређе границу са
центром ове војске код Метаљке, па удари преко Чајнича,
на Козару планину изнад Горажде, где би задржан. Десно кри-
ло његово хваташе везу са србијанском Ужичком Војском, a
лево крило удари преко Челебића на Фочу.
Одмах y почетку ових операција, искупи ce из ових
брдовитих места пограничних, мало по мало, једно 300 доб-
ровољаца. To беху већином људи изнад 42 и испод 18 годи*
на, које Аустро-Угарска већ немаде времена да мобилише.
(Међу добровољцима беше један старац од 75 година из Ве-
ленића.) Ови добровољци беху заједно, али не као једна са-
мостална јединица, него уз црногорску војску.
Добровол.ци ce боре најпре на Чглебићу. Први дан јур-
нуше на бујунет, али бише сузбијени. Други дан, Аустријан-
ци ce повукоше на брдо Хумић, где ce настави борба, To
беше испред половине августа месеца. Добровољаца изгибе
30 до 40.
Добровољци ce дизаху из ровова и показиваху аустријан-
цима, окићени цвећем. A ови препознавши их тако, стадоше
да ce свете на народу и на таоцима. Сутри дан по Панта-
лијеву-Дне, изведоше таоце: прота Јосифа Кочовића, попа
Влада Поповића с Челебића и Ника Хаџивуковића, на једну
дринску ћуприју, и убише их из пушака. Њихове другове,
попа Василија Кондића и Зр°Рђа и Милана Хаџивуковића,
стадоше, на другој ћуприји да бију ножима. Али л>уди по-
чеше да ce отимљу и да вичу, притрча свет, и y тој гужви

— 35
убише само |јорђу, a друга двојица, non Василије и Милан
Хаџивуковић остадоше, тешко рањени. Однеше их y болни-
цу, и отераше после y Арад. У исто време убише слугу
Михајла Јеремића, само за то јер му господар беше доброво-
љац. Убише и многе друге.
Међутим следова позната прва аустријска офензива.
Пред силном непријатељском војском Црногорци одступише на-
гло на десном крилу и y среди, са Козаре, преко Чајнича и
даље натраг, на Пријепоље и Сјеницу. Ради тога одступи и ле-
во крило са Челебића, преко Плевља и Бијелог Поља.
Како повлачење беше веома нагло, велик број доброво-
љаца, који беху на предстражама, немаде више времена да ce
спаси — ма да као домаћи добро познаваху земљиште. Једно
120 од њих заостаде и посакрива ce no шумама, a жене им
по хајдучки, доношаху по мало хране да одрзке живот. Али их
шпијуни одадоше. Власт жене похвата, и удари их на муке да
прокажу своје људе. Да ли оне казаше или ко други, не зна-
мо, хек они добровољци бише похватани и сви бачени под
мушкет, y групама по 20 до 30 људи. Једно момче из Веле-
нића остаде живо на мушкету, трже ce и некако ослободи
руке, па побеже y страну. Стотину ce пушака за њим опали,
али јунак умаче, и пређе Дрину и срете црногорску војску,
која већ опет беше навалила.
Тобожо оно пусто време када српска војска пође на
Сарајево.
Око Бијелог Поља беху Црногорцима дотрчала појачања
са граховских позиција, Васојевићи, Пипери и Колашинци.
Тако, они потискоше непријатеља, заузеше Челебић, Фочу,
Чајниче и све до Дрине. Опда после једне недеље дана, пре-
ђоше Дрину, па центар гурну на Горажде, где ослободи ве-
ћину талаца и пође даље према Романији и Гласинцу. Де-
сно крило заузе Рогатицу и изби y Соколац на сред Гласи-
начког Поља, где ce свуда среташе са србијанским оделењи-
ма. Лево крило удари преко Челебића, изби на Вратло на
Загорју где га дочекаше три прве тврђаве Калиновачке. Он-
де ce одби y десно испод Јаорине планине, право пут Сара-
јева, заузе Трново, и ту пређе на другу страну друма што
води из Калиновика y Сарајево.
Р1еки од босанских добровољаца беху остали y Фочи
као жандармерија, анеки насхављаху с црногорском војском пре
ко Загорја. И тако видимо доброваљце y несрећној сарајевској

— 36 —
офензиви да лете као први, једни одозго, преко Романије y
србијанској униформи, a други y црногорској, одоздо кали-
новачким друмом.
У то следова д р у г а о ф е н з и в а аустро-угарска.
Непријатељ најжешће удари на Романију и испод н>е на
Гласинац. Ту Срби издржаше крвавих сукоба, пречећи да ce
не одсеку они даљи делови што већ беху дошли на домак
сарајевских топова. Повлачење целе србијанско-црногорске
војске y Босни беше потребно jep y то време, како знамо,
Потјорек беше пробио центар српског фронта rope на Рожњу,
и довео y опасност и ову војску y Романији и ону y Срему.
Црногорска војска одступи до Дрине, и ту ce задржа.
С њом беше пошло 95% српског становништва из освојених
крајева, па ce размести, већином по муслиманским кућама
y Босни и Санџаку, одакле беху побегли муслимани пре то-
га, са аустријском војском. Оним фамилијама, што ее беху
пошле с дрногорском војском, аустријанци већином одузеше
имање, и истераше и њих y Црну Гору преко Ластве и Котора.
За време црногорске управе и другог затвшја, y Фочи
je бшла посада добровољачка Од четири чете, једна беше чисто
муслиманска (око 25 људи.) За време посљедњег повлачења, један
од ових муслимана остављени су да предаду Фочу, a други во-
ђени као таоци, до Мораче. Уопште, доста je муслимана би-
ло остало y овом крају, не хотећи да беже испред црногора-
ца. Добивали су домоћ y храни као и други. — И y Чај-
ничу била je жандармерија добровољачка, и то бејаху две
чете: једно варошка од 50 људи, и једна сеоска од 70.
Тако потраја до последње навале непријатељ-
ске. Овај пут, немајући више ни пута ни начина за бежа-
н>е, фамилије босанских бегунаца остадоше где су ce затекле,
па чак и 20% одраслих мушкараца (али оввх посл>едњих бе-
ше уопште мало.) Они мушкарци што ce повукоше са црно-
горском војском, ударнше на Пиву, Жабљак и Колашин. Је-
дан део иђаше и даље с војском, под оружјем, као доброво-
љци, по разним јединицама. И з г л е д а н а ж а л о с т ,
да j e о д њ и х н а ј в е ћ и д е о з а о с т а о п о Ц р -
н о ј Г о р и , y ц р н о г о р с к о ј в о ј с ц и к а д ce
ов a п р е д а л а . — Други део бегунаца, и то они који
беху имућнији, то јест неки грађани, одоше y Подгорицу
узеше пасоше y Скадру и побегоше на Крф, y Италију и
Француску. Ових грађана што су ce спасили може да буде

— 37 —
највише око 600. Већина их je било на Липарима, одакле су
ce, y последае време опет распуштали. и пошли већином за
Крф.
Од оних босанских фамилија који су били по Србији,
такођер ce СБасило врло мало или ништа.

Добровољци sa Хвццвговачком фцвнту.

У време објаве рата, y Никшићу ce затекао мален број
Херцеговаца из аустријске Херцеговине. To беху већином вој-
ни бегунци и сиромашне занатлије. Али осим тога беше
и старих усташа из, 78.,, 82., 85.,, 1908, године.
Општа мобилизадија објави ce 28. јула, и батаљони
кренуше сваки са својих зборних места на границу. Херцег-
овци ce уписиваху y најближе батал>оне, како ce где који
задеси.
Још одавно постојаше y хребјешком батал>ону једна че-
та Херцеговаца, по реду 7., y којој беху старе усташе хер-
цеговачке. У чету уђоше и други млади људи који ce заде-
сише y Никшићу, и она тако имађаше око 140 људи. Беше
под командом једног редова, кога на путу до границе произ-
ведоше за потпоручника. Чета беше најпре на положајима
око Грахова, a онде ce помицаше све даље према северу.
Прву већу борбу имаде 31 августа, код Вучијег дола.
У то прво време чета нападаше на разним местима и
са лепим успехом. Из пограничних котарева долажаше врло
мало пребега, a и не могаху, јер беху евакуисани, и јер у-
брзо аустријска војска препе целу границу.
Херцеговачка чета роздели ce y мала „комитека” оделе-
ња, по 10 — 20 људи, која ce пуштаху дубље преко грани-
це. Црногорска војска заузе неколико села, али их oner мо-
раде напустити. Становништво пређе за аима, и би разме-
штено по црногорској херцеговини, (Пиви, Дробаацима и Ба-
њанима,) и тавораше по малим колибама, подносећи сваку
беду, a y нади да he ce брзо вратити y слободни дом. Оно

38
што беше остало иза границе, Аустријанци већином преба-
циваху сами. Неколико људи успе да пребегне и уђе y чету.
У то почеше да долазе добравољци из Америке. Концем
месеца септембра 1914, од њих и од требјешке чете основа
ce први добровољачки батаљон, и прозва ce no већини сво]их
војника, Г а т а ч к и м Б а т а љ о н о м Прввх месеци после то-
га бројно стање батаљона мењало ce je између 200 и 300
људи. Командант му беше из почетка капетан Владо Зимоњић,
који би убрзо смењен, и ка чије место дође поручник Томо
Вукомановић. Логор Батаљона беше y Чарађу на гатачкој
граници. Пред собом имађаше утврђеии Гат, који, уз помоћ
осталих батаљона два пута узима, (у августу и септембру
1914,) и опет га мораде напустити пред већом силом. Нао-
ружан беше врло слабо. Имађаше старе берданке. Кад би ce
заподела борба, силна праска ових старих пушака потсећала
je на оно из песме.
Или грми ил ce земља тресе,
Ил удара море о брегове?
A војници његови, сви огрезли y дим тих пушака, ви-
кали су шаљиво.
Нити грми нит ce земља тресе,
Но пуцају гатачке Берданке.
Може ce већ мослити да je црни облак димног барута
који ce дизао над њиховом линијом, био одлична мета за
аустриску артиљерију.
Из освојеног села Корита, на половини пута Билећа —
Гацко, као и из Меке Груде, Риоца и оближњих села, фор-
мирао ce je 2. добровољачки батаљон. Он ce појача касније
придошлим Сточанима и Невесињцима, и назва ВиЛбћКИМ
Б а т а љ о н о м Командан му je био Командир Блажо |)Ука'
новић, родом Црногорац. Батаљон имађаше 5 чета и броЈаше
500 до 600 људи.
Овај батаљон нарочито ce je одликовао својим изввђа-
чима — комитама, који су, y групама од 3 — 6 људи крста-
рили по свим котаревима Херцеговине, на левој обали Не-
ретве, донссили важне извештаје о кретању непријатеља и о
стању y земљи, и били, y неколико, посредници и агвтатори
за нашу сгвар, Било je случајева да једна така извидница
остане по 20 дана y непријатељској територији. Наравно,
таква опасна подузећа нису могла проћи без жртава, и 4 — 5
добрих војника платило je главом свој смели потхват. У авгу-

— 39
сту месецу 1915, н. пр. једнога извнђача издаде један Србин
сељак, y Биограду код Невесиња, па га аустријанци ухвати-
ше. Меташе га на све муке да прокаже друштво, али јунак
не отвори уста. Онда га зграбише и обесише баш пред ње-
говом кућом.
Билећки Батаљон имао je положај северно од ВучијегДо-
ла, и логор му je био y Капавици.
Почетком августа 1914, предузеше Црногорци једну офе-
нзиву против Требиња и Корјенића, и дођоше до Нецвије-
ћа, 6 км од Требиња. Из околних места пребеже им око 200
људи. Од њих и од дотадањих Требињаца y војсци образова
ce касније, ТребиЊСКИ БатаЉОН. Он држаше положаје
око Клобука и Космача. Они су изгинули, више него други,
особито y посљедним борбама око Грахова.
Из ова три Херцеговачка батаљона било je мртвих и
рањених око 300.
Међутим још веће страдања поднео je сам тамошњи народ.
Аустријанци су из освете, порушили сва погранична српска се-
ла. Највише су им y томе служили неосвештени домаћи му-
слимани.
Добровољачки баталвони трпили су врло многи, од глади,
голотиње и босотиње, и од невремена y оним високим положаји-
ма које су држали. Али највеће муке поднели су за време
посљедње аустро-угарске офензиве. Да наведемо само овај
случај:
Дне 11 јануара п. н. наређује ce опшхе одступање на
Данилов Град. Добровољачки Батаљони дођоше тамо. Али
исти час дође наредба да ce опет враћају на старе по-
ложае, што брже. Они ce вратише. Али тек што стигоше
тамо, оиет стиже телеграм: Бежите најпречим путем y Ска-
дар, Аустријанци ће да вас одсеку, Гатачки Батаљон налажа-
ше ce на Крстацу на граници гатачкој. За 24 сата, тај ба-
таљон стиже одатле y Подгорицу, то јест превали 120 км,
што je ретко y историји светских ратова.
Али поред свега тога добровошци не успеше да дођу y
Скадар пре Аустријанаца. Идући из новога града y стари
запрепастише ce угледавши пред собом једну чету непријате-
ља, једно 50 људи. Настаде кратка забуна. Предај ce!, Зави-
каше Аустријанци и потегоше пушке. Предајте ce ви одгово-
рише добровољци, скидајући пушке с рамена, и пролазаћи
друмом. Ни једни ни други не смедоше да нападају. Ауст-

— 40 —
ријанци за to јер Добровољаца беше велика већина, a До-
бровољци опет не смедоше да замећу бој јер не жељаху да
ce заустављају, не знајући k o je иза ове чете, тамо rope н а
Тарабошу. И тако пролажаху путем према Брдици и Медову..
На ћуприји на Дриму већ стојаше аустриска стража,
и пропушташе их. Аустриски војници беху наки Босанди, па
окренуше на мило да саветују: Предајте ce, браћо, и онако
сте изгинули. Што бежите кад видите лепо да немате куд.
He брини ce ти нама, и не примичи ce молим те, од-
говараше Добровољад.
У то командант аусгриске чете дознаде неког Шкора вз
Мостара, који беше давно пребегао међу црногорце из аус-
триске војске. Потрча напред и зграби човека за руку гово-
рећи; О, Шкоро, ти овде, овамо море, ти си мој! — Шта
твој издере ce неки добровол>ац, кажем ти не примичи ce,
то je Црногорац. — Какав Црногорац, он je добегао из мо-
је чете, знам ja њега. Овамо Шкоро! — Али доб-
ровољци дотегоше лушке и дродреше ce: У страну кад ти
кажем!, и Аустријанац ce уклони гледајући за Шкором.
Такој су опасности били изложени ови људи. Веома нас
чуди један факат који нам сведочи неколико тамошњих уче-
сника: 12 јануара кад су Добровољци добили наредбу да ce из
Данилова Града враћају на фронг херцеговочки, био je већ
лао Ловћен и Аустријанци су хитали према Вирпазару и на
Цетиње!
Из аустриских врела види ce да недријатељ веша све
оне које je дохватао и за које ce докаже да су били y дрно-
горској војсци. Читали смо тако н. др. опис како вешају
једног Бскеља на Цетињу.
На жалост, било je добар број добровољаца који су тако
заостали до Црној Гори. Заостали су Босанци јер ce налажаху
до оној војсци y Санџаку, и не могаху никако ни сласити.
Заостаде и неколико војника из херцеговачких батаљона на
овај начин: На оном довратку са Данилова Града на
фронт, многи свратише да виде своју дородицу око Никши-
ћа (дребегле из Херцеговине,) мислећп да he стићи војску
на позицијама. Али како рекосмо војска ce беше вратила чим
тамо изађе, и тако они људи не нађоше никога, и заосташе,
јер већ беше касно бежати.
Командантом трију Херцеговачких батаљона, или Хер~
цеговачке Бригаде, би именован, на повлачењу, Г. Данило
Гатало, бивши министар војни. Он поведе ове људе до Ље-
ша, где их предаде српским војним властима, како му беше
наредила влада y Подгорици.
Тада, на крају патња, бројно стање Херцеговачке До-
бровољачке Бриграде беше овако:
БИЛЕЋКИ БАТАЉОН:
Командант je остао y Скадру;
Невесињска чета, (официр јој Милован Гутић) имала je
војника 200
Заводска чета (официр Саво Милићевић,) 182
Бјеличка чета (официр Крсто Бјелица,) 140
Албијанићка чета (официр Благоје Албијанић,) 190
Мекогрудска чета (водник Тешановић,) 172
Свега војника 884,
ГАТАЧКИ БАТАЉОН:
Командант, поруч. Томо Вукомановић; официри: Тепавче
вић, Слијепчевић, Антуновић, Старовић, Терзић. свега
војника: 500
ТРЕБИЊСКИ БАТАЉОН
Официри Б. Бабић и Д. Радовић. Свега војника: 260.
y сва три батаљона било je дакле 1544. војника.
He знамо што je од артиљерије имао требињски батаљон.
Она друга два имала су по 2 брдска топа, и то од старог,
дебанжовога старометног система.
Неколико војника помре уз пут. Остали стигоше на
Крф-

— 42 —
 У време објаве рата затекло ce на Цетињу и околини
око 60 Бокеља, који уђоше y војску. Аустрија одма евакуи-
са Будву, и Црногорци уђоше y њу. Ту ce јави још једно 200
људи, које не беше Аустрија повела са собом, јер не беху вој
ни обвезници или јер им беше по више од 42 године.
После тога, за време ратовања пребеже их из непријат-
ел>ске војске још једно 50. — Из Америке дсфе око 450
л>уди.
Из почетка, бокешки добровољцн деловаху y малим је-
диницама од 10 до 20 људи, уз Батаљоне, сваки према своме
родном месту. После ce организоваше y чету, a најзад образо-
ва ce Први Добровољачки БатаЉОН, са две чете, 260
људи. Кад дођоше они из Америке, онда ce створи и
Други Батаљон са четири чете. Осим тога треба спо-
менути Батаљон Кнеза Оетра, који беше посебно
организован из разних јединица, и y ком беше добровољаца по
прилици једна половина.
Ове добровољачке јединице оперисале су заједно с дру-
гим батаљоном дуж бокешког фронта. Први батал.он кретао
ce највише окоМирца, према јаког которског утврђења Горажде.
Други батаљон крстарио je око Доњег Грбл>а и другде. Тако
су ce оба батаљона затекла и y време последњег напада.
Учествовали су y разним борбама и вршили разне вој-
ничке послове, a особито извиђање.
За време последњег напада, после непријатељске канона-
де, опираху ce они y Грбљу један дан, бацивши натраг
аустриску пешадију. Али y вече добише наредбу да ce по-
влаче. Међу њима настаде мала заб^на јер не разумеваху
зашто да ce повлаче из здравих позиција. Али кад чуше да je
Ловћен пао, пођоше преко Цетиња и Ријеке y Подгорицу, па
y Тузе и y Скадар.
У оној збрци и гужви, само један део од њих доби па-
соше и укрца ce за Италију. Талијани их интернираше на
Липарима, на броју их 170. Од ових, 20 их je join тамо, 80
их оде на Крф, a остало y Америку.
Други, већи део свих бокешких чета оде на Крф већ
одмах из Црне Горе преко Медова и Драча.

— 43
?р
/