Мапирање криминала

МАПИРАЊЕ У ФУНКЦИЈИ
ПРОБЛЕМСКИ ОРИЈЕНТИСАНОГ РАДА
ПОЛИЦИЈЕ

1
 Мапирање криминала

ПРОБЛЕМСКИ ОРИЈЕНТИСАН РАД ПОЛИЦИЈЕ

 Дуго времена примарни задатак полиције био је

реаговање на инциденте.

 Инциденти су се сматрали „епизодама“ које је требало

открити и расветлити. Оног тренутка када се једна „епизода“
расветли, одмах се прелазило на другу и тако редом.

 Инциденти који су предмет полицијског деловања

(интервенције) само су симптоми (последице) проблема,
односно они ће наставити да се манифестују све док постоје
узроци и услови који их продукују.

2
 Мапирање криминала

Да је овде реч о нерационалном приступу, први је јавно

указао Голдстин (Herman Goldstein)

Проблемски оријентисан приступ - деловањем на узроке и

услове који доводе до кривичних дела, смањиће се њихов број,
па ће се самим тим умањити и потреба за поступањем полиције
на њиховом расветљавању.

У оквиру проблемски-оријентисаног приступа полицијско

поступање не завршава „решавањем“ инцидентних ситуација
(нпр. подношење кривичне или прекршајне пријаве против
извршиоца), већ се оно наставља у циљу идентификовања
скривених узрока и услова који су довели до њихове појаве.

Примена проблемски оријентисаног приступа у пракси захтевала је постојање

једног методолошки структурираног приступа који ће олакшати „проблемско
размишљање“ полицијских службеника.

ПРОБЛЕМ?
„група сличних, повезаних или понављајућих инцидената“, „значајна претња
заједници“, „одређени тип понашања”, „место”, „особа или особе” или „период”.

Голдстин

„два или више инцидената, који су слични у погледу једне или више својих
карактеристика и који као такви привлаче пажњу полиције и јавности”.

Канцеларија за имплементацији концепта рада полиције у заједници

„групу сличних догађаја који се понављају, наносећи штету заједници и због којих
грађани очекују од полиције да нешто предузме у вези с тим”.

Роналд Кларк и Џон Ек

3
 Мапирање криминала

САРА модел
 У оквиру фазе скенирања врши се идентификација
проблема и то на тај начин што се уочавају и групишу „слични“,
„повезани“ или „понављајући“ инциденти који конституишу
проблем.
 Анализа - настоји се сагледати који су то фактори који
узрокују или олакшавају манифестације проблема, детаљно
проучавајући његова обележја и последице које производи.
(„добро схваћен проблем, је пола решен проблем“).

 Одговор на проблем подразумева предузимање конкретних

акција којима ће се директно или индиректно деловати на
проблеме у циљу њиховог решавања.
 Евалуација постигнутих резултата како би се установило да
ли је проблем решен или умањен.

4
 Мапирање криминала

МАПИРАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА И ИДЕНТИФИКАЦИЈА

ПРОБЛЕМА
Како у мноштву инцидената препознати оне који су по својим
обележјима такви да конституишу проблем?
 Благовремена идентификација проблема подразумева да
полицијски службеници (аналитичари) свакодневно „скенирају“
информације пристигле са терена.
 У зависности од величине полицијске организације и
проблематике на подручју њене територијалне надлежности,
таквих података може бити велики број и у том случају тешко је
имати правовремену и потпуну слику свих дневних дешавања.

Мапирање?

Догађаји који постају предмет полицијског интересовања и

поступања дешавају на одређеном делу геопростора, у
одређеном тренутку времена. Могу бити картографски
приказани!
- Предност картографских приказа у односу на текстуалну
документацију (“слика вреди више од хиљаду речи”).

Често је довољан један поглед на мапу

криминалитета како би се сагледала природа и
обим полицијске проблематике на одређеном
геопростору – дакле, много лакше и брже него што
је то могуће из различитих текстуалних садржаја,
графикона, статистичких и табеларних приказа и сл.

5
 Мапирање криминала

Картографски прикази нас брже и лакше информишу о „географији“

одређеног простора (на пример, утицај који на манифестовање одрешеног
проблема може имати близина школе, угоститељских објеката,
саобраћајница, спортских објекатаи др.), што нарочито долази до изражаја
ако се као подлога за приказ података користи дигитални ортофото план.

Осим приказа геопросторне дистрибуције ових кривичних дела,

аналитичару су на располагању (атрибутни) подаци о битним
карактеристикама сваког кривичног дела .

Аналитичар, применом алатке Identify, лако приступа подацима о месту, времену

извршења, начину извршења, прибављеној имовинској користи, као и опису извршилаца
кривичних дела (слика).

6
 Мапирање криминала

Такође, активирањем хиперлинк везе, аналитичар има

могућност приступа кривичној пријави, увиђајној
документацији или било ком другом документу који је
релевантан за тај догађај (нпр., службене белешке, фотографије
са увиђаја и др.) .

Када је реч о идентификовању проблема путем уочавања

група (кластера) геопросторно блиских инцидената, мапирање
криминалитета овде долази до пуног изражаја.
Геопросторна блискост манифестација инцидената може
указивати на постојање заједничких узрока и услова који их
проузрокују, односно на постојање проблема који делује у
њиховој позадини.

Некада ће геопросторно груписање инцидената бити

лако уочљиво, док ће се у неким другим случајевима
морати користити различите статистичке технике
које могу указати на геопросторну корелацију
инцидената која тешко може бити уочена „голим
оком“ .

Слика: Груписање догађаја добијено применом Nearest

neighbor hierarchical spatial clustering технике (CrimeStat III)

7
 Мапирање криминала

Несумњиво је да мапирање може олакшати и учинити ефикаснијом

идентификацију проблема, нарочито оних чије су манифестације
(инциденти) геопросторно блиске.

Међутим, треба имати у виду и нека ограничења мапирања!

 Наиме, проблеми са којима се полиција сусреће неће увек имати

јасну геопросторну одредницу, нити се морају манифестовати у виду
концентрације инцидената, и као такви неће се уочити на картографсим
приказима криминала (на пример, насиље у породици, кривична дела
крађе идентитета и др.).

 Многи подаци који су полицији неопходни како би стекла потпуну и

тачну слику проблема у заједници, не морају се налазити на картама, као
што ни они који се налазе на картама не морају одражавати право стање
ствари (на пример, грешке у геокодирању података могу водити појави
разлика између стварног стања и оног на картографском приказу).

МАПИРАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА И АНАЛИЗА ПРОБЛЕМА

АНАЛИЗА - „детаљно истраживање свих карактеристика

проблема и фактора који доприносе њиховом настанку“.
Херман Голдстин

 У пракси се фази анализе често не придаје довољно пажње,

тако да се она или површно спроводи, или чак прескаче.
 Разлози за такав приступ се углавном своде на следеће:
 проблем на први поглед изгледа очигледан па се свако
задржавање на његовој анализи сматра губљењем времена,
 велики притисак да се проблем што пре реши,
 непостојање времена за детаљније истраживање проблема,
 истраживање проблема се не сматра „правим“ полицијским
послом,
 аналитички приступ проблему захтева време и не даје одмах
видљиве резултате и др.

8
 Мапирање криминала

Анализа проблема подразумева сагледавање свих чинилаца који

утичу на његов настанак, развој и манифестовање. Да би се то
учинило неопходно је располагање подацима који могу „осветлити“
проблем у целини, са свим својим унутрашњим и спољашњим везама
и односима.

Како интегрисати различите врсте података, који потичу из различитих

извора?
Како се највећи број тих података може везати за одређену локацију у
геопростору, геотопографски материјали могу бити добра основа
њихове синтезе и приказа.

Смештање таквих података у геопросторни контекст (карту), може

много лакше да прикаже њихове узајамне односе и везе и укаже на
могуће механизма настанка и манифестовања проблема, који можда
не би били уочени ако би се сваки од тих скупова података посматрао
изоловано .

Осим синтезе и визуелног приказа података, у фази

анализе велики значај има још једно својство
савременог мапирања криминалитета, а то је тзв.
слојевито (лејерско) организовање и приказ података.

9
 Мапирање криминала

 Карте поседују значајан аналитички капацитет, захваљујући

коме смањују конфузију у случају када би требало сагледати
мноштво података (чинилаца проблема).

 Какву ће корист имати мапирање у конкретном случају у

великој мери зависи од тога да ли се располаже са свим
релевантним подацима везано за конкретан проблем, како су
они организовани, како су приказани, који упити се чине током
њихове анализе, какви закључци се из тога изводе и др.

 Међутим, као и у фази идентификације проблема,

мапирање не би требало да буде и једино средство у анализи
проблема.

Картографски прикази могу у значајној мери осветлити проблем који

је предмет анализе, али ће често потпуно сагледавање проблема
захтевати предузимање и других мера и радњи.

 излазак на лице места и сагледавање непосредног физичког

окружења објеката напада (приступних путева, осветљење, физичких
препрека које заклањају видљивост и др.),
 разговор са лицима која поседују одређена сазнања о проблему,
попут:
 станара на подручју где се проблем манифестује у циљу
разумевања њихових навика (када одлазе на посао, враћају се, да ли
неко борави у кућама/становима за време њиховог одсуства, да ли
користе аларм или друга средства обезбеђења објекта и др.),
 са власницима трговинских и других радњи на том подручју (на
пример, да ли су приметили неуобичајена дешавања),
 са регистрованим учиниоцима тих кривичних дела (повратници),
 са полицијским службеници који познају прилике на том
геопростору (секторски радници, полицајци у позорници и патроли,)
или пак са њиховим колегама из других линија рада који се баве
сузбијањем кривичних дела која могу бити узрок или последица истог
проблема који се анализира (на пример, крађа из станова како би се
дошло до новца који ће се употребити за куповину наркотика) и др.

10
 Мапирање криминала

МАПИРАЊЕ КРИМИНАЛИТЕТА И ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА

РЕШЕЊА ПРОБЛЕМА
 Одговор на проблем представља скуп мера и радњи којима ће
се директно или индиректно деловати на проблем, односно на
узроке и услове који доводе до његовог манифестовања.

 Како сваки проблем има своје специфичности које га разликују

од других, сличних проблема, тако и не постоје универзална
решења проблема. Мере и радње којима се ефикасно делује на
проблем у једној заједници, у некој другој заједници могу бити
делимично успешне, или се показати као потпуно неуспешне.

 На то како ће изгледати одговор на проблем у сваком

конкретном случају, у великој мери утиче комплексност проблема,
расположиви технички, кадровски, материјални и други ресурси
друштвене заједнице, законски оквири у којима то деловање
треба да се одвија и др.

КОРИСТИ МАПИРАЊА:

 Корисно у симулацији могућих ефеката различитих

интервенција на проблем.

 Може имати значајну улогу у профилисању стратегије

деловања на проблем тако што може пружити податке о
контексту у којем та стратегија треба да буде примењена,
попут карактеристика заједнице (економске, социјалне,
демографске и бројне друге), карактеристика физичког
окружења у којем проблем егзистира и др.

 Када се већ определи одговор и одреде ресурси (људски и

материјални) који ће бити ангажовати у циљу решавања
проблема, мапирање може дати значајан допринос њиховом
ефективнијем и ефикаснијем ангажовању.

11
 Мапирање криминала

МАПИРАЊЕ КРИМИНАЛА И САГЛЕДАВАЊЕ ЕФЕКАТА

РЕШЕЊА ПРОБЛЕМА

 Након што је формулисан и у пракси примењен одговор на

проблем, мапирање може имати значајну улогу у праћењу
ефеката његовог деловања.

 Суштинска улога мапирања у фази евалуације огледа се у

њеној могућности да пружи квалитетан и свеобухватан приказ
стања „пре“ и „после“ интервенције.

 Осим тога, мапирање олакшава уочавање и неких

споредних ефеката деловања на проблем, попут „ефекта
премештања“ (e. displacement), или „ефекта растезања
очекиване користи“ (e. diffusion of benefits).

12