Momenti Iner - Ravn.presjeka

UNIVERZITET U NIŠU
FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU
TEHNIČKA MEHANIKA
- PREZENTACIJA PREDAVANJA -
- 9. PREDAVANJE -
Dr Darko Mihajlov, doc.

OTPORNOST MATERIJALA
1. ČAS
GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE RAVNIH PRESEKA:
Površina ravnih preseka;
Statički momenti ravnih preseka;
2. ČAS
Momenti inercije ravnih preseka;
TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE RAVNIH PRESEKA
y
Poprečni presek štapa je definisan
zatvorenom linijom u ravni
normalnoj na uzdužnu osu štapa.
Poprečni presek predstavlja

y
geometrijsku figuru (sliku)
površine A [m2] u presečnoj ravni
z
koja je normalna na uzdužnu osu
štapa ili grede.

Oblici (geometrija) ravnih poprečnih preseka štapa
Poprečni preseci štapa su pravilne figure sastavljene iz definisanih
geometrijskih oblika.
Primeri:

OSNOVNE KARAKTERISTIKE OBLIKA POPREČNOG PRESEKA
1. Površina ravnog preseka: A ;

2. Težište površine ravnog preseka: C ;
3. Statički moment površine za osu x ili osu y : Sx , Sy ;
4. Momenti inercije ravnih preseka: Ix , Iy , Ixy ;
5. Momenti otpora ravnih preseka: Wx , Wy .

1. Površina poprečnog preseka
Površina je najjednostavnija karakteristika ravnog preseka.
Približna vrednost površine zadatog ravnog preseka može da se odredi
sabiranjem površina elementarnih površi na koje se deli dati presek.
Tačna vrednost površine se određuje integraljenjem, kada je elementarna
površina beskonačno mala, a broj elementarnih površi teži beskonačnosti:
n
A  A1  A2  .....  An   Ai
i 1
n
A  lim
Ai 0
 A   dA
i
n  i 1 A
Dimenzija površine je [L2], a meri se

jedinicama [m2] ili [cm2].

Dva štapa jednakih površina poprečnog preseka A=b·h, opterećena jednakim
opterećenjem na savijanje, različito se deformišu:
Zbog toga se koriste složenije geometrijske karakteristike ravnih preseka, i to:

statički momenti površine, momenti inercije i momenti otpora ravnih preseka.

2. Statički momenti ravnih preseka (1/8)
Približna vrednost statičkog momenta ravnog preseka za osu u ravni je
definisana kao zbir proizvoda elementarnih površina i normalnog
rastojanja težišta te elementarne površi od ose.
Približna vrednost statičkog momenta ravnog preseka:

Za osu x:
n
S x  y1A1  ....  yn An   yi Ai
i 1
Za osu y:
n
S y  x1A1  ....  xn An   xi Ai
i 1

Tačna vrednost statičkog momenta ravnog preseka za osu u ravni jednaka
je graničnoj vrednosti izraza za srednju vrednost statičkog momenta
ravnog preseka kada je elementarna površina beskonačno mala (teži nuli),
a broj elementarnih površi tom prilikom teži beskonačnosti.
Tačna vrednost statičkog momenta površine ravnog preseka:

Za osu x:
n
S x  lim
Ai 0
 y A   ydA
i i
n  i 1 A
Za osu y:
n
S y  lim
Ai 0
 x A   xdA
i i
n  i 1 A

Def.: Statički moment ravnog preseka (moment površine prvog reda) za

osu u ravni jednak je određenom integralu po datoj površini proizvoda
normalnog rastojanja ma koje tačke elementarne površi od izabrane ose i
te elementarne površine.
Dimenzija statičkog momenta je [L3], a meri se jedinicom [cm3].
S x   ydA ; S y   xdA .
A A

Izrazi za određivanje koordinata težišta ravnih površi, mogu se na osnovu

definicije statičkog momenta ravnog preseka napisati u obliku:
1 Sy
xC   xdA   S y  xC  A ;
AA A
1 Sx
yC   ydA   S x  yC  A .
AA A

2.1 Statički momenti ravnih preseka za paralelne ose
(Promena statičkih momenata ravnih preseka
pri translaciji koordinatnog sistema) (1/2)
S x   ydA ; S   dA ; y    b ;
A A
S x     b  dA  S  bA
A
S y   xdA ; S    dA ; x    a ;
A A
S y     a  dA  S  aA
A

2.1 Statički momenti ravnih preseka za paralelne ose
(Promena statičkih momenata ravnih preseka
Def.: Statički moment ravnog preseka u odnosu na neku osu jednak je

zbiru statičkog momenta u odnosu na paralelnu osu i proizvoda površine
i normalnog rastojanja između osa.
S x     b  dA  S  bA ; S y     a  dA  S  aA
A A

2.2 Statički momenti ravnih preseka za centralne (sopstvene) ose (1/2)
Osa koja prolazi kroz težište površi zove se centralna, težišna, ili
sopstvena osa.
Za ose translatorno pomerenog koordinatnog sistema 0 , koje prolaze
kroz težište C ravnog preseka čija je površina A, važi da je b=yC i a=xC .
S x     b  dA     yC  dA  S  yC A 
A A Sx
 S  0;
S y     a  dA     xC  dA  S  xC A 
A A Sy
 S  0;

2.2 Statički momenti ravnih preseka za centralne (sopstvene) ose (2/2)
Def.: Statički momenti ravnog preseka za centralne (težišne, sopstvene)

ose jednaki su nuli.
S  0; S  0;

3. Momenti inercije ravnih preseka (1/26)
Aksijalni momenti inercije,
Polarni moment inercije,
Centrifugalni moment inercije.
Momenti inercije ravnih preseka su momenti površine drugog reda.
Dimenzija aksijalnih momenata inercije je [L4], a mere se jedinicom [cm4].

Za ravan (poprečni) presek povšine A, koji je podeljen na konačan broj
elementarnih površi ΔAi i za koju je uzeta elementarna površina dA,
definicije momenata inercije u približnom obliku, a zatim i u tačnom obliku
po primeni graničnih vrednosti na prethodni oblik, date su kao: 

Def.: Aksijalni (osni ili ekvatorijalni) moment inercije površine A za neku

osu jednak je zbiru proizvoda kvadrata rastojanja ma koje tačke
elementarne površine od te ose i elementarne površine, tj. jednak je
određenom integralu po datoj površini proizvoda kvadrata normalnog
rastojanja ma koje tačke elementarne površi od izabrane ose i te
elementarne površine:
n n
I x  y A1  ....  y An   y Ai ; I x  lim
2
1
2
n
2
i  Ai 0
 y  A   y dA ;
2
i i
2
I x  0;
i 1 n  i 1 A
n n
I y  x12 A1  ....  xn2 An   xi2 Ai ; I y  lim
 Ai 0
 x  A   x dA ;
2
i i
2
I y  0;
i 1 n  i 1 A

Def.: Polarni moment inercije površine A za neku tačku (pol) jednak je

zbiru proizvoda kvadrata rastojanja ma koje tačke elementarne površine
od te tačke i elementarne površine, tj. jednak je određenom integralu po
datoj površini proizvoda kvadrata rastojanja ma koje tačke elementarne
površi od izabrane tačke i te elementarne površine:
n
I 0  r  A1  ....  r  An   ri 2  Ai ;
1
2
n
2
i 1
n
I 0  lim
 Ai 0
 i i  dA ; I0  0.
r 2
 A  r 2
n  i 1 A

Između vrednosti aksijalnih momenata inercije za dve uzajamno upravne
ose i polarnog momenta inercije za tačku preseka ovih osa postoji veza .
Kako je r 2 = x 2 + y 2 , polarni moment inercije jednak je zbiru aksijalnih
momenata inercije za dve uzajamno upravne ose koje se seku u polu:
 
I 0   r 2 dA   x 2  y 2 dA   x 2 dA  I x  I y ; I 0  0.
A A A

Def.: Centrifugalni moment inercije površine A za par uzajamno

upravnih osa jednak je zbiru proizvoda normalnih rastojanja ma koje
tačke elementarne površine od tih osa i elementarne površine, tj. jednak
je određenom integralu po datoj površini proizvoda normalnih rastojanja
ma koje tačke elementarne površi od izabranih osa i te elementarne
površine:
n
I xy  x1 y1A1  ....  xn yn An   xi yi Ai ;
i 1
n
I xy  lim
 Ai 0
ii i 
x y  A  xydA ; I 
xy  0.
n  i 1 A

Aksijalni i polarni momenti inercije imaju uvek pozitivne vrednosti, jer su
elementarne površine i kvadrati rastojanja od osa ili pola uvek pozitivne
vrednosti.
Centrifugalni moment inercije može da ima različiti znak ili da bude jednak
nuli, što zavisi od znaka koordinata težišta elementa površine dA.
Za površine u prvom i trećem kvadrantu su centrifugalni momenti inercije
pozitivne veličine, jer su koordinate istog znaka, a za površine u drugom i
četvrtom kvadrantu su negativne, jer su koordinate različitog znaka.

Centrifugalni moment inercije za ose od kojih je bar jedna osa simetrije

mora biti jednak nuli.
Primer:
Svakoj elementarnoj površini dA desno od

ose y odgovara ista takva, kao slika u
ogledalu, dA’ levo od nje ( x’ = -x ). Zbirni
centrifugalni moment inercije ove dve
elementarne površine mora biti jednak nuli,
jer je
I xydA  I xydA  x y dA    x  y dA  0.

3.1 Momenti inercije ravnih preseka za paralelne ose
(Promena momenata inercije ravnih preseka
Štajnerova teorema se odnosi na dva

koordinatna sistema sa paralelnim
osama (0xy i C), od kojih jedan
koordinatni sistem (C) mora da ima
koordinatni početak u težištu C
ravnog preseka.

Ako se koordinatni sistem 0xy

translatorno pomeri do položaja C ,
gde je C ( xC = a ; yC = b ) težište
posmatranog ravnog (poprečnog)
preseka površine A, onda nastala
transformacija koordinata ma koje
tačke elementarne površine dA može
da se napiše u obliku izraza:
x  a   i y  b  .

I x   y 2 dA , y  b   
A
 I x     b  dA 
2
   2 dA  2b   dA  b 2  dA 
A A A
 I  2b S  b 2 A  I  b 2 A
0
Matematički iskaz Štajnerove teoreme

I y   x 2 dA , x  a   
A
 I y     a  dA 
2
   2 dA  2a   dA  a 2  dA 
A A A
 I  2a S  a 2 A  I  a 2 A
0

I xy   xydA , x  a   , y  b   
A
 I xy     b   a  dA 
A
   dA  a   dA  b   dA  ab  dA 
A A A A
 I  a S  b S  abA 
0 0
 I  abA Matematički iskaz
Štajnerove teoreme
Koordinate težišta a i b ulaze sa svojim predznacima, tako da pri translaciji

koordinatnog sistema može doći do uvećanja ili smanjenja centrifugalnog
momenta inercije.
I x  I  b 2 A , I y  I  a 2 A ;
I0  I x  I y 

 I  I  a 2  b 2 A  
IC rC2
 I C  rC2 A

Momenti inercije u odnosu na ose koordinatnog sistema C sa početkom

u težištu ravnog preseka: I , I , I , IC zovu se sopstveni momenti
inercije, a drugi sabirci u izrazima: yC2 A, xC2 A, xC yC A, rC2 A zovu se
položajni momenti inercije.
ŠTAJNEROVA TEOREMA: Moment inercije za osu paralelnu težišnoj

jednak je zbiru sopstvenog i položajnog momenta inercije.

Primenom Štajnerove teoreme je moguće sračunati momente inercije za

težišne ose (sopstvene momente inercije) ukoliko su poznati momenti
inercije za njima odgovarajuće paralelne ose 0x i 0y:
I x  I  yC2 A I  I x  yC2 A
I y  I  xC2 A I  I y  xC2 A

I xy  I  xC yC A I  I xy  xC yC A
I 0  IC  rC2 A IC  I 0  rC2 A

Sopstveni aksijalni momenti inercije, a samim tim i sopstveni polarni

moment inercije, imaju uvek pozitivne i manje vrednosti u odnosu na
odgovarajuće momente inercije za svaku paralelnu osu.
Od svih momenata inercije u odnosu na skup paralelnih osa, najmanju

vrednost ima moment inercije u odnosu na osu koja prolazi kroz težište
poprečnog preseka.

3.1.1 Primeri izračunavanja momenata inercije jednostavnih preseka (1/7)
Primer 1. Odrediti koordinate težišta i momente inercije pravougaonika. (1/3)
h
dA  bdy, 0  y  h  A  
( A)
dA   bdy  by |oh  bh ;
0
b
 xdA  x  hdx 1 x2 b b
xC  ( A)
 0
  h  |o 
A bh bh 2 2
b
 ydA  y  hdx 1 y2 h h
yC  ( A)
 0
  b  |o 
A bh bh 2 2
b h
C xC , yC   C  , 
2 2

dA  bdy ; 0  y  h
h
y 3 h bh3
I x   y dA   y bdy  b  |0 
2 2
( A) 0
3 3
dA  hdx ; 0  x  b
b
x3 b hb3
I y   x dA   x hdx  h  |o 
2 2
( A) 0
3 3
0  x  b, 0  y  h
b h b h
x 2 b y 2 h b2 h2
I xy   xydA  
( A) 0
0 xydxdy  0 xdx0 ydy  3 |0 2 |0  4
2
bh3  h  bh3 bh3 bh3
I  I x  y  A 
2
C     bh   
3 2 3 4 12
2
b3 h  b  b3 h b3 h b 3 h
I  I y  xC  A 
2
    bh   
3 2 3 4 12
b2h2 b h
I  I xy  xC yC A     bh  0
4 2 2

Primer 2. Odrediti koordinate težišta trougla i aksijalne momente inercije za
ose x,  i x1. (1/2)
x h y b
dA  xdy ;   x  h  y ; 0  y  h
b h h
b y 2  h bh
h
b
A   dA    h  y  dy   hy   0 
 A 0
h h 2  2
1 b  y 2 y3  h h
h h
1
A  A
1
A0 h
b 1 b
A h 0
 2

yC   ydA   y   h  y  dy     hy  y dy   h   0 
bh h  2 3  3
2

Primer 2. Odrediti koordinate težišta trougla i aksijalne momente inercije za
ose x,  i x1. (2/2)
h h
I x   y dA   y   h  y  dy    hy 2  y 3  dy 
2 b 2 b
 A 0
h h0
b  y3 y 4  b  h 4 h 4  b h 4 bh3
 h  
h
0      
h 3 4  h 3 4  h 12 12
2
bh3  h  bh bh3 bh3 bh3
I  I x  yC  A 
2
     
12  3  2 12 18 36
2
bh3  h  bh bh3 4h2 bh bh3
I x1  I   h  yC 
2
A h      
36  3 2 36 9 2 4

Primer 3. Odrediti polarni i aksijalne momente inercije kružnog preseka.
dA  2 rdr ; 0  r  R :
R R
r2
A   dA   2 rdr  2  rdr  2 R
0   R2 ;
 A 0 0
2
R R
r4 R4
I 0   r dA   r  2 rdr  2  r dr  2
2 2 3 R
0  ;
 A 0 0
4 2
I0  R4
Ix  I y   .
2 4
Aksijalni momenti inercije kružnog preseka su zbog osne simetrije jednaki za sve
centralne pravce.

Primer 4. Odrediti polarni i aksijalne momente inercije kružnog prstena.
  
2

r
A  A1  A2   R   r   R 1       R 2 1  2 ,
2 2 2

r

 ;
  R   R
 R4  r4  R4 
 r   R
4 4
1  2
I0  I0  I0 
2

2
 1     
2   R   2
1  4 ;  
I0  R4
Ix  I y  
2 4

1  4 . 
Aksijalni momenti inercije kružnog prstena su zbog osne simetrije jednaki za sve
centralne pravce.

3.1.2 Izračunavanje momenata inercije složenih preseka (1/2)
n
Momenti inercije složenog ravnog preseka, površine A   A , sračunavaju
i 1
i
se kao zbirovi momenata inercije pojedinih delova tog preseka računato u

odnosu na istu osu, pol ili par uzajamno upravnih osa:
n n n
Ix   I ; (i )
x Iy  I ; (i )
y I xy   I xy(i ) ;
i 1 i 1 i 1

3.1.2 Izračunavanje momenata inercije složenih preseka (2/2)
Primer 5. Izračunati aksijalni moment inercije za x-osu složenog ravnog preseka
a2 a2
A  A1  A2  A3   2a  ;
2
2 4
a  a3 ( 2a )a3 ( a 2)a3 a 4 2a 4 a 4 19 4
Ix  I (1)
x I ( 2)
x I ( 3)
x        a.
12 3 12 12 3 24 24

Kontrolna pitanja 9
1. Definisati statičke momente ravnog preseka za ose Dekartovog

koordinatnog sistema 0xy.
2. Koju osu se naziva centralnom? Kolika je vrednost statičkog
momenta za centralnu osu?
3. Definisati momente inercije ravnog preseka za ose Dekartovog
koordinatnog sistema 0xy.
4. Dokazati Štajnerovu teoremu o momentima inercije za
paralelne ose od kojih je jedna centralna.

Momenti Iner - Ravn.presjeka

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Momenti Iner - Ravn.presjeka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU

Dr Darko Mihajlov, doc.

Statički momenti ravnih preseka;

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Poprečni presek predstavlja

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

1. Površina ravnog preseka: A ;

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Dimenzija površine je [L2], a meri se

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Zbog toga se koriste složenije geometrijske karakteristike ravnih preseka, i to:

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Približna vrednost statičkog momenta ravnog preseka:

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Tačna vrednost statičkog momenta površine ravnog preseka:

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Def.: Statički moment ravnog preseka (moment površine prvog reda) za

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Izrazi za određivanje koordinata težišta ravnih površi, mogu se na osnovu

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Def.: Statički moment ravnog preseka u odnosu na neku osu jednak je

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Def.: Statički momenti ravnog preseka za centralne (težišne, sopstvene)

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Aksijalni momenti inercije,

Polarni moment inercije,

Centrifugalni moment inercije.

Momenti inercije ravnih preseka su momenti površine drugog reda.

Dimenzija aksijalnih momenata inercije je [L4], a mere se jedinicom [cm4].

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Def.: Aksijalni (osni ili ekvatorijalni) moment inercije površine A za neku

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Def.: Polarni moment inercije površine A za neku tačku (pol) jednak je

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Def.: Centrifugalni moment inercije površine A za par uzajamno

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Centrifugalni moment inercije za ose od kojih je bar jedna osa simetrije

Svakoj elementarnoj površini dA desno od

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Štajnerova teorema se odnosi na dva

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Ako se koordinatni sistem 0xy

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Matematički iskaz Štajnerove teoreme

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Matematički iskaz Štajnerove teoreme

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Koordinate težišta a i b ulaze sa svojim predznacima, tako da pri translaciji

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Momenti inercije u odnosu na ose koordinatnog sistema C sa početkom

ŠTAJNEROVA TEOREMA: Moment inercije za osu paralelnu težišnoj

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Primenom Štajnerove teoreme je moguće sračunati momente inercije za

TEHNIČKA MEHANIKA – prezentacija predavanja Dr Darko Mihajlov, doc.

Sopstveni aksijalni momenti inercije, a samim tim i sopstveni polarni

Od svih momenata inercije u odnosu na skup paralelnih osa, najmanju