УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ

ТУРИЗАМ ПАЛИЋКОГ ЈЕЗЕРА

СЕМИНАРСКИ РАД

Кандидат: Ментор:

Милица Јовановић Др Мрђан Ђокић,доцент

Број индекса: 543

Ниш, јун 2022

Садржај
1. УВОД..................................................................................................................................................3
2. ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ...................................................................................4
3. ПРИРОДНЕ ВРЕДНОСТИ...............................................................................................................5
3.1. РЕЉЕФ.......................................................................................................................................5
3.2. КЛИМА......................................................................................................................................6
3.3. ХИДРОГРАФИЈА......................................................................................................................6
3.4. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ..........................................................................................7
4. ДЕГРАДАЦИЈА И МЕРЕ ЗАШТИТЕ............................................................................................10
5. КОМПЛЕМЕНТАРНЕ ВРЕДНОСТИ............................................................................................11
6. ПОСТОЈЕЋИ И МОГУЋИ ОБЛИЦИ РАЗВОЈА ТУРИЗМА БАЗИРАНИ НА ПРИРОДНИМ
ОСНОВАМА............................................................................................................................................14
6.1. ТРАНЗИТНИ ТУРИЗАМ........................................................................................................15
6.2. КУЛТУРНО И СПОРТСКО-МАНИФЕСТАЦИОНИ ТУРИЗАМ........................................15
6.3. ЕКСКУРЗИОНИ ТУРИЗАМ...................................................................................................17
6.4. КУПАЛИШНИ ТУРИЗАМ.....................................................................................................17
6.5. ПОСЛОВНИ ТУРИЗАМ.........................................................................................................18
7. МАТЕРИЈАЛНА ОСНОВА ТУРИЗМА.........................................................................................19
7.1. СМЕШТАЈНИ КАПАЦИТЕТИ..............................................................................................19
7.2. УГОСТИТЕЉСКИ КАПАЦИТЕТИ.......................................................................................21
8. ЗАКЉУЧАК.....................................................................................................................................22
9. ЛИТЕРАТУРА:...................................................................................................................................23

2
 1. УВОД

Природа Војводине је разноврсна и богата, чему доприносе и језера, међу којима су

најинтересантнија она на северу Бачке, недалеко од Суботице и границе према Мађарској.
Једно од језера, за чији опстанак је уложено доста труда и материјалних средстава јесте
Палић.

Палић је туристичко место дуге традиције, пошто је још средином 19.века започело
уређивање обала, подизање парка и коришћење лековитог блата. (Јовичић, 2009). Најпре
је било занимљиво због лековитог муља и воде, а данас иако није лечилиште, има
лековита својства и представља оазу мира.

Ово језеро, заједно са Лудошким језером, представља прворазредни туристички локалитет

Војводине. Оба језера су заштићена. Језеро Палић са просторима туристичке намене, дуж
северне и североисточне обале језера, стављени су под друштвену заштиту, у категорији
парка природе (Лазић, 2008).

3
 2. ТУРИСТИЧКО-ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Палић, језеро и насеље истог имена, налази се на северу Војводине, 8 km источно од

Суботице уз међународни пут Е-75. Парк природе “Палић” је удаљен од Новог Сада 90
km, од Београда 170 km и од Будимпеште 212 km. Палић је од граничног прелаза Келебија
удаљен 24 km, а од Хоргоша 18 km. Треба поменути и магистрални пут Е-660, који
повезује Бездан, Сомбор и Суботицу, јер ова насеља представљају центре иницијалних
туристичких кретања према Палићу.

Значајне дисперзивне центре представљају и насеља Кикинда, Чока, Кањижа, Ада и Бечеј,
асфалтним путем повезана са Палићем.

Палић се налази на прузи Суботица-Сегедин, која је изграђена 1869. Године. Ова пруга се
прикључује на пругу Београд-Суботица-Будимпешта са прелазом код Келебије.

Слика 1. Локација Палића (Извор: http://www.google.com)

4
 3. ПРИРОДНЕ ВРЕДНОСТИ

У геоморфолошком погледу општине Суботица са Палићким језером се налази на

контакту две морфолошке целине: Суботичко–бачке пешчаре и Бачке лесне заравни.
Између њих постоји веома широк појас прелазне зоне леса и песка. Сам простор
Суботичке–хоргошке пешчаре заузима зону северно од Суботице и Палићког језера до
државне границе са Мађарском. Пешчара је благо заталасана и прекривена лесом и песком
чинећи један од три таква еолска облика рељефа у нашој земљи. Северно од града се
налазе и бројни виногради и воћњаци по којем је ово подручје и познато, док су на југу
оранице. Сама морфологија терена имала је пресудну улогу у формирању плитких
еолских језера (Лудашког, Крвавог, Сланог и Келебијског) па тако и већ поменутог
Палићког.

3.1. РЕЉЕФ

Палићко језеро је настало издувавањем песка на контакту Бачке лесне заравни и

Суботичко-бачке пешчаре. Простран али плитак басен дело је еолске ерозије, којом је
оголићена горња површина издани и омогућена извесна акумулација воде у плитком
удубљењу (Станковић, 1983).

Површине западно и северно од језера имају највишу надморску висину. Висина терена
опада према истоку.

Смештено је у пространој међудинској депресији на додиру Суботичке пешчаре и Средње

банатске лесне заравни. Полумесечастог је облика са крацима окренутим према северу и
западу. Шири, северни крак назива се Велики Палић, а ужи, западни крак, Мали Палић
(Павић, 2006).

5
 Слика 2. Детаљ са Палићког језера (Извор: http://www.spartakchess.com)

3.2. КЛИМА

Заступљена је умерено-континентална клима. Средња годишња температуре ваyдуха

износи 10,5°C. Јануар је најхладнији месец са средњом месечном температуром од -1,6°C.
При овој температуре се вода на језеру замрзне, на површини се формира ледена плоча
дебљине и до 20 cm и по њој се може шетати, клизати и играти хокеј. Најтоплији месец је
јул, са средњом температуром од 21,3°C(Лазић, 2008).

Количина падавина је неуједначена, годишњи просек износи 540 mm. Највише падавина
се излучи у јуну, мају и јулу, а најмање у јануару, фебруару и марту.

На основу наведених података, може се закључити да је најповољнији временски период

од половине маја до половине октобра. Средње месечне температуре у овом период су
изнад 18°C.

3.3. ХИДРОГРАФИЈА

Хидрографске карактеристике једног подручја, одређују подземне и површинске воде,

које су условљене геолошким, геоморфолошким и климатским приликама.

6
Подземне воде прве издани, налазе се на просечној дубини између 150-300 cm. Дубоке
подземне воде се јављају у виду три водоносна хоризонта: први на дубини 30-50 m, други
80-120 m и трећи 140-180 m дубине.

Најзначајнији површински објекат хидрографског типа јесте само Палићко језеро, које се
налази у природној депресији, представља највеће језеро Бачке, са 5,76 km 2 површине.
(Станковић, 1983).

Ширина језера се креће од 350 m до 825 m, а дужина износи 8250 m. Дубина језера је од
1,5 m до 2 m, а дно језера је уравњено. Геолошки састав околине језера је представљен
геолошким творевинама млађег типа, као што су лес, лесоидна прашина и песак (Лазић,
2008).

Палићко језеро се водом снабдева путем притока, затим изданском и атмосферском водом,
као и преко 30 km дугог канала Палић-Тиса. Језеро има само једну већу активну притоку
која му притиче на западној страни Малог Палића. Палићко језеро губи воду путем отоке,
затим испаравањем, инфилтрацијом и транспирацијом. Отока се налази на
североисточном крају Великог Палића коју Б. Букуров (1975) назива природно-вештачком
(Павић, 2006).

Максимална температура воде од 22°C се јавља у летњем периоду. Температура воде се

постепено смањује од површине према дубини. Купалишна сезона траје целог лета, а вода
је најтоплија у другој половини јула.
Провидност воде је веома мала, нарочито у летњем периоду, као последица велике
количине ситних лебдећих алги, које боје воду у зелено. На провидност утичу прашина,
као и муљ тамно сиве боје.

3.4. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

Вегетација око Палићког језера је ритска и слатинаста, природна је била степа, а

заслањене депресије су биле покривене слатинама. Око језера су обрађене површине,
изузев дела са туристичким и спортским објектима око којих се налазе паркови и друге
зелене површине антропогеног порекла.

7
Биљне врсте које доминирају на овом простору су трска, рогоз, сито, дрезга, сочивица.
Аутохтоно дрвеће представљају топла, панонски јасен и храст лужњак. Око језера
доминирају шумарци антропогеног порекла: багрем, дафина, црни бор.

Уз северну обалу језера простире се парк који захвата површину од 18 ha. Подигнут је
1842. године у енглеском стилу. Парк је 1911. реконструисан у барокном стилу –
геометријски обликоване стазе и правилно обликоване цветне алеје. У парку се поред
високог зеленила, узгаја и сезонско цвеће и трајнице, а у Сплитској алеји се налази и
дрворед платана, стар преко сто година.

Слика 3. Трска-Метлица са семенима Слика 4. Сочивица

(Извор: http://sr.wikipedia.org) (Извор: http://www.google.com)

Животињски свет језера се састоји од широко распрострањених врста стајаћих вода.

Утврђено је присуство шарана, деверике, караша, црвенперке, сивог и белог толстолобика.
Док је у последње време све пристутнији сребрни караш који најбоље подноси недостатак
кисеоника. На овом простору су присутне ретке животињске врсте: барска корњача и
видра. А као природне реткости заштићена је већина водоземаца и гмизаваца у језеру.

На подручју Палићког језера забележено је преко 200 врста птица, од којих се око 100
врста овде и гнезди. Пет врста се налази на листи угрожених птица у свету, око 50 врста је

8
угрожено у Европи. Око 63 врста птица Палића има еколошки или неки други значај. Неке
од угрожених врста птица: црноврати гњурац, ћубаста пловка, црвенонога прутка и др.

( http://www.palic.org/ptice)

На Палићком језеру се могу видети колоније чапљи и галебова, а на овом простору се

гнезде бројне врсте пловки, гњураца и птице певачице.

Богатству птичјег света доприноси и Велики парк са својим стаблима, познат и као
станиште више врста слепих мишева, заштићених међународним конвенцијама.

Од ловне дивљачи, у широј околини језера најчешћи су зец, срна и лисица.

Слика 6. Црноврати гњурац (Извор: http://palic.org)

9
 4. ДЕГРАДАЦИЈА И МЕРЕ ЗАШТИТЕ

Данашњи простор Палића доживео је највећу деградацију загађењем језера Палић.

Хемијске особине језерске воде одговарају по правилу хемијском саставу околног терена.
Велика количина тих соли, објашњава некадашња лековита својства воде. Палићко језеро
је у XIX веку било натријум-карбонат-бикарбонатског састава. Као последица велике
колиине отпадних вода, језерска вода је постала сулфатно-натријумско-калијумског типа
и није била погодна за развој купалишног туризма (Селеши, 1983).
Под утицајем загађења, постепено се мењао квалитет воде. Развијање индустрије у
Суботици је убрзао тај процес. Језеро је полако биолошки изумирало и постало је извор
зараза за своју околину. Привремено решење било је одвајање 30 ha језера у посебну
целину за пријем отпадних вода. За 12 година пријемник је испуњен муљем, те је изгубио
првобитну функцију. Овакво стање изазвало је нагли помор риба почетком маја 1971.
године. Крајем маја исте године донешена је одлука о санацији језера. Програм је садржао
следеће основне елементе:

1. Пражњење језерског басена

2. Одстрањивање муља са језерског дна
3. Пречишћавање отпадних вода Суботице
4. Поново пуњење језерског басена
5. Изградња туристичких објеката и валоризација језера(Станковић, 1980).

10
 5. КОМПЛЕМЕНТАРНЕ ВРЕДНОСТИ

Палићко језеро је као купалиште и одмаралиште заживело средином 19. века, односно
када је пуштена у промет пруга Суботица-Сегедин. Прве виле су изграђене 1853. године
западно од парка планом парцелисања простора, а изградња летњиковца се наставила и на
источној страни парка. Након изградње бране и замочварена северна обала је
испарцелисана, па је отпочео процес изградње нових грађевина, по којима је данас Парк
природе ''Палић'' препознатљив.. Најзначајнија здања су: Водоторањ, Женско купалиште и
Велика тераса.

Водоторањ је као функционалан објекат у склопу водоводне мреже изграђен 1909. године.
Изграђен је у стилу сецесије у форми китњасте сеоске капије. Водоторањ чине две
архитектонске целине: купасто обликован торањ и округли павиљон. Ова два дела су
повезана широким луком, кроз који се пробија поглед на шумску алеју до самог језера,
односно до спомен чесме. Водоторањ био вишефункционалан, представљао је трамвајску
станицу, резервоар и раскошнии славолук главног улаза. Због своје велике атрактивности,
овај објекат представља симбол Палићког језера.

Слика 7. Водоторањ (Извор: http://banjapalic.org)

11
Женско купалиште односно Женски штранд је објекат рађен у стилу сецесије и налази се
на северној обали језера у близини Велике терасе. Штранд је у потпуности изграђен од
дрвета, а подигнут је на трупцима пободеним у приобалном плитком појасу. Из
практичних разлога је изграђен као сојеница како би се муљ, који се налазио уз обалу,
премостио. Купачице су биле заклоњене атрактивно украшеним кабинама, изграђеним од
дрвета. Данас се ове кабине изнајмљују током летње сезоне члановима клуба ''Женски
штранд''.

Слика 8. Женски штранд (Извор: http://banjapalic.org)

Велика тераса је изграђена 1912. године у стилу сецесије и представља централни објекат
палићког шеталишта. Некада је имала функцију угоститељског објекта, у приземљу су се
налазили ресторани, посластичарнице, кафеи, а на спрату је био простор намењен
забавама и баловима. Велика тераса је објекат који се истиче изузетном актрактивношћу
па је извршена рестаурација фасаде. У близини Велике терасе се налази музички павиљон
који је такође изграђен у стилу сецесије, са којег је оркестар свирао променадну музику.

12
 Слика 9. Велика тераса (Извор: http://www.ekapija.com)

На ширем простору Палића постоји велики број летњиковаца и вила, које доприносе
повећању атрактивности Палићког језера. Међу њима се истичу: виле ''Близанци'', ''Лујза'',
''Вермеш'', затим летњиковци који се налазе у улици ''Сплитска алеја''. Сви ови објекти се
налазе под заштитом.

Слика 10. Вила Лујза (Извор: http://www.visitserbia.org )

13
6. ПОСТОЈЕЋИ И МОГУЋИ ОБЛИЦИ РАЗВОЈА ТУРИЗМА БАЗИРАНИ
НА ПРИРОДНИМ ОСНОВАМА

Пред крај прошлог века прочуо се глас о Палићу као чувеном спортском центру
захваљујући браћи Вермеш. Они су још 1891. године организовали такмичења у пливању
и атлетици, као и у борилачким спортовима и веслању. Исте године су изградили и летњу
позорницу, као и асфалтирану бициклистичку стазу која је била друга у Европи, јер је у то
време само Лондон имао такву стазу.

Слика 11. Пешачко-бициклистичка стаза (Извор:http://www.palic.rs)

Палић се веома успешно развијао као спортско-рекреативни и купалишни центар све до

1962. године када је услед дугогодишењег загађења воде дошло до промене хемијског
састава воде. Те године је маја месеца донета одлука да језеро престане са радом након
110 година постојања купалишта. Након тога су започети радови на санирању језера, а по
њиховом завршетку почела је туристичка валоризација Палићког језера.

Палић је 1989. године посетило 79800 посетилаца, од којих су 63800 домаћи, а 16000
инострани туристи. У структури страних посетилаца највише је туриста из Мађарске,
Чешке, Немачке, Пољске, Словачке, Аустрије. Нестабилна политичка ситуација у нашој
земљи довела је до смањеног промета иностраних туриста, а пад животног стандарда је
условио смањење посета домаћих туриста. Са побољшањем политичке ситуације и

14
животног стандарда почео је и да се повећава и број туриста, па се може очекивати
константно повећање посетилаца, нарочито иностраних.

У Палићу се могу издвојити пет најзаступљенијих облика туристичких кретања односно

облика туризма, а то су: транзитни, културни, пословни, екскурзиони и спортско-
манифестациони.

6.1. ТРАНЗИТНИ ТУРИЗАМ

Транзитни туризам је добро развијен због повољног туристичко-географског положаја, јер

се Палић налази уз међународни пут Е-75, као и два гранична прелаза, Хоргош и Келебију.
Иако транзитно туристичко кретање није директно усмерено ка Палићком језеру известан
број путника који се налази у транзиту посети Палићко језеро, најчешће ради
угоститељских услуга. Промет путника је на путу

6.2. КУЛТУРНО И СПОРТСКО-МАНИФЕСТАЦИОНИ ТУРИЗАМ

Овај вид туризма је доста заступљен јер Палић представља значајан спротско-
рекреативан центар, па се из тог разлога на њему одржавају значајне спортске
манифестације. Манифестација мултимедијалног карактера, која траје од 1. јуна до 1.
септембра, веома је садржајна и укључује низ програма попут: бициклистичке трке,
такмичење у пливању, турнир у малом фудбалу, међународну једриличарску регату
''Златно језеро''.

Значајна спортска манифестација јесте OPEN CHALENGER турнир, то је највеће

међународно такмичење тенисера у Србији и бодује се за АТП листу.

Још једна значајна манифестација јесте ''Бербански дани на Палићу''. Ова манифестација
има и забави и привредни значај, а одржава се у другој половини септембра или почетком
октобра. Ова манифестација има и етнографско обележје, јер се у главној паради
појављују учесници који су обучени у домаће народне ношње.

15
''Првомајска једриличарска регата'' је такмичење једриличара које траје четири дана и
организује се на самом језеру.

''Бербански бал'' се организује у ''Малој гостиони'', а у оквиру ове манифестације се налази

и саветовање виноградарства и воћарства под називом ''Како до квалитетног вина''.
Манифестацију посети око 6000 посетилаца.

Манифестација ''Првомајски уранак'' је забавно-рекреативно карактера и веома је

посећена, посети је 80 000 посетилаца. Почиње 29. и 30. априла кадда кочијаши у кочијама
позивају грађане Суботице да дођу на Палић, ради првомајског дружења. Сутрадан се од
Суботице до Палића креће пешке у осам сати ујутру.

На основу ових наведених манифестација закључујемо да оне представљају веома важан

део туристичке понуде Палића. Одржавају се током целе године, али су учесталије токомм
летњих месеци и бележе велики број посетилаца, који се у просеку креће од 6000 до 80
000. Ванпансионке потрошње су знатно примећене у време одржавања ових
манифестација.

6.3. ЕКСКУРЗИОНИ ТУРИЗАМ

Екскурзиони туризам је изразито стабилан и из тог разлога заслужује велику пажњу, а

заступљен је током пролећа. Учесници у овом облику туристичких кретања су углавном
школска деца која долазе како би посетила Палићко језеро и видела зоолошки врт.
Туристичка потрошња која се остварује овим обликом туризма углавном се своди на
ручак у неком ресторану и куповину улазница за зоолошки врт. С обзиром на то да се
учесници екскурзија статистички н евидентирају, није могуће навести њихов број.

16
 Слика 12. Зоолошки врт (Извор: http://www.subotica.com)

6.4. КУПАЛИШНИ ТУРИЗАМ

Купалишни туризам је заступљен од јуна до септембра и његова битна карактеристика

јесте масовност. Иако купачи нису туристи у правом смислу те речи, ипак остварују
извесну туристичку потрошњу, пошто користе услуге ресторана , изнајмљују кабине и
спортске реквизите.

6.5. ПОСЛОВНИ ТУРИЗАМ

Пословни туризам развијен због близине Суботице, као значајног привреднох центра
Војводине. Суботица не поседује велики број смештајних капацитета, па се велики број
пословних људи, који посете Суботицу, усмеравају на смештајно-угоститељске
капацитете Палића. Пословном туризму треба посветити велику пажњу пошто 30% од
укупног броја посетилаца чине управо пословни посетиоци. Они остваре највећи број
ноћења, а задржавају се у просеку два дана и за то време остваре значајнију потрошњу.

17
На Палићу треба развијати рекреациони туризам, сто значи да посебну пажњу треба
посветити изградњи и одржавању стаза за шетање, проширењу постојећег парковског
простора, уређењу терена за спортове на копну и води.

Такође је могуће развијање лечилишног туризма ископавањем бушотина око језера,

којима се може доћи до термоминералне воде, која се са пелоидом користи за лечење
разних болести. Палић је некада имао веома важну лечилишну функцију и та функција као
најстарија би требало поново да добије на значају.

Близина Лудошког језера је од великог значаја јер се може развијати спортски риболов и
лов. Ловни туризам може бити од великог економског значаја и за његов развој је
предвиђено претварање неких салаша у ловачке домове и мотеле са специфичном
туристичком понудом.

18
 7. МАТЕРИЈАЛНА ОСНОВА ТУРИЗМА

Структура смештаја је углавном диверзификована по типу и категорији смештаја,

максимално је прилагођена тражњи, а све је видљивија ценовна специјализација као и
специјализација на кључне тржишне сегменте.

7.1. СМЕШТАЈНИ КАПАЦИТЕТИ

Бројни туристичко-рекреативни потенцијали Палићког језера дуго времена нису могли да

се афирмишу, пре свега због неквалитетних смештајних и угоститељских капацитета. У
десетогодишњем периоду од 1985. до 1995. године уложена су велика финансијска
средства за обнављање ових објеката. Тренутно су на Палићу заступљени квалитетни
смештајни и угоститељски објекти, сто у великој мери доприноси туристичкој афирмацији
самог језера.

Смештајни капацитети на територији Суботице

Смештајни капацитети - Суботица (2014. година)
Објеката Соба Лежајева Објављена цена
Хотел 5 308 665 40-70 EUR
Приватни
смештај 13 105 242 18-29 EUR
Преноћиште 7 79 182 10-15 EUR
Укупно 25 492 1.089
Извор: Туристичка организација Суботице

Туристичко-рекреативни Парк природе ''Палић'' располаже и основним и

комплементарним смештајним капацитетима. У основне објекте за смештај спадају хотели
''Парк'', ''Језеро'', ''Спорт'' и ''Президент''. У комплементарне спадају: викендице,
одмаралишта, приватни смештај, камп, омладинско насеље.

19
Најстарији је хотел ''Парк'', а изграђен је 1860. године и налази се у шуми Великог парка.
Хотел има четири звездице и поседује 42 собе са 80 лежаја. Све собе су опремљене мини-
баром, телефоном, кабловском телевизијом. Хотел има подно грејање.

Слика 13. Хотел Парк (Извор: http://palic.org)

Хотел ''Језеро'' је изграђен 1865. године, има четири звездице и располаже са 30 соба и 54
лежаја. Опремљеност соба је као и у хотелу ''Парк''.
Хотел ''Спорт'' је изграђен 1960. године и налази се на источној обали језера у спортском
центру.Хотел је скромно опремљен, јер је првенствено саграђен за смештај спортиста, а
категорисан је са две звездице. Располаже са 27 соба и 59 лежаја.
Хотел ''Президент'' подсећа на дворац. Гостима нуди фитнес и spa зону са затвореним
базеном, сауном и другим садржајима. У оквиру хотела постоји и велики отворени базен,
а Палићко језеро је удаљено само 50 m. У ресторану хотела служе се локална и
интернационална јела. Игралиште за децу са љуљашкама, кућицом и дворишним
играчкама је такође на располагању.

Слика 14. Хотел Президент (Извор: http://www.portal-srbija.com)

20
У источном делу Палића се налазе три кампа од којих је највећи камп ''Палић'' који има
600 смештајних јединица.
Камп ''Детур'' располаже са 120 смештајних јединица, а камп ''Караван'' са 60.

7.2. УГОСТИТЕЉСКИ КАПАЦИТЕТИ

Традиција угоститељства на Палићу је веома развијена. Најстарији ресторан је Мала

гостиона, а саграђен је 1886. године и налази се на улазу у Велики парк. Више пута је
реконструисан, али је изглед као при смој изградњи. Располаже са 200 седишта, а тераса
са 400 седишта и у власништву је предузећа ''Елитте-Палић''. Ово предузеће у свом
власништву поред овог ресторана поседује и Фонтану и Рибљу чарду.

Слика 15. (Извор:http://www.palic.rs)

Поред ових ресторана, на Палићу се налазе и следећи ресторани који су у приватном

власништву: вила Викторија, Палићка чарда, Код голуба, Беле руже, Брвнара, Кинески
ресторан, Омега, пицерија Дон Корлеоне.

21
 8. ЗАКЉУЧАК

У Аутомној покрајини Војводини постоји доста привлачних туристичких центара. Један

од тих туристичких центара јесте и Палић на коме је традиција туризма заступљена већ
дужи временски период, пре свега захваљујући повољном географском положају, близини
Суботице, као и привлачности самог језера на коме се одржавају спортови на води. Пре
загађења језера топла језерска вода и муљ богат минералним материјама коришћени су у
терапијске сврхе, па је овде био заступљен и здравствено-лечилишни туризам. У периоду
после Другог светског рата до седамдесетих година прослог века број туриста је био у
сталном порасту. Међутим, тада је дошло до загађења језера и његове санације, која је
подразумевала испуштање загађене воде, одстрањивање затрованог муља, постављање
пречистача отпадних вода Суботице и уређење приобалног појаса, што је допринело
стварањују повољних услова за развој туризма на језеру. Упркос санацији и даље је
главни проблем одржавање чистоће језерске воде, јер она представља главну туристичку
вредност. Планови који се односе на уређење Палића за потребе туриста су веома детаљни
и теже ка томе да Палић постане полифункционалан туристички центар северне Бачке.
Основа економичног пословања туристичко-угоститељске делатности на Палићу јесте
управо поливалентност његових туристичких функција. Захваљујуци томе могуће је
формирати богату и разноврсну туристичку понуду која ће привући туристе.

22
9. ЛИТЕРАТУРА:
1. Јовичић, Добрица(2009): Туристичка географија Србије. Географски факултет,
Београд
2. Лазић, Л. (2008): Заштићена природна добра и екотуризам Војводине. Природно-
математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство,
Нови Сад.
3. Максин-Мићић. М.(2012.): Туризам и простор, Департман за туристићки и
хотелијерски менаџмент, Универзитет Сингидунум, Београд
4. Павић, Д. (2006): Потамолошке предиспозиције за развој наутичког туризма
(докторска дисертација). Природно-математички факултет, Департман за
географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад.
5. Станковић, М. С. (1980): Туристичке функције Палићког језера, „Гласник Српског
географског друштва“, бр. 2, стр.53, Српско географско друштво, Београд.
6. Станковић, М. С. (1983): Палићко језеро, „Природа“, бр. 2, Хрватско
природословно друштво, Загреб.
7. Стаменковић, С.; (2005); „Географска енциклопедија насеља Србије – Војводина“;
Географски факултет универзитета у Београду
8. Станковић, С.; (2009.); „Бање Србије“; Завод за уџбенике, Београд
9. Томић, П.; Ромелић, Ј.; Кицошев, С., Лазић, Л.; (2004.); „Војводина
(научнопопуларна монографија)“; Друштво географа Војводине, Нови Сад
10. Томић, П.; Ромелић, Ј.; Кицошев, С., Бесермењи, С.; Стојановић, В.; Павић, Д.;
Пивац, Т.; Кораћ, Ј.; (2004.); „Заштићена природна добра и екотуризам
Војводине“; Департман за географију, туризам и хотелијерство, Природно-
математички факултет, Универзитет у Новом Саду
11. Томић, П.; Ромелић, Ј.; Кицошев, С.; Бесермењи, С.; Стојановић, В.; Пајовић, Т.;
Павић, Д.; (2002.); „Културна добра у туристичкој понуди Војводине“; Департман
за географију, туризам и хотелијерство, Природно-математички факултет,
Универзитет у Новом Саду
12. http://banjapalic.org/wp-content/uploads/palic-banja-ulaz.jpg
13. http://banjapalic.org/wp-content/uploads/palicko-jezero-zenski-strand.jpg
14. http://www.ekapija.com/dokumenti/velika_terasa_palic_271210.jpg

23
15. http://www.google.com/imgres?
q=karta+palica&um=1&hl=sr&sa=N&tbo=d&biw=1366&bih=643&tbm=isch&tbnid=5
XIUOWlBWgPDCM:&imgrefurl=http://banjapalic.org/mapa/
&docid=igPQCEYAJdE42M&imgurl=http://banjapalic.org/wp-content/uploads/palic-
mapa1.jpg&w=500&h=312&ei=Y27wULSdEa620QW0q4GAAw&zoom=1&iact=hc&v
px=690&vpy=293&dur=484&hovh=143&hovw=229&tx=170&ty=79&sig=1076989202
82472924102&page=1&tbnh=143&tbnw=229&start=0&ndsp=20&ved=1t:429,r:10,s:0,i:
112
16. http://www.google.com/imgres?
q=socivica+biljka&hl=sr&tbo=d&biw=1366&bih=643&tbm=isch&tbnid=Wp51juDnOcj
3PM:&imgrefurl=http://www.kupindo.com/Akvaristika/10654964_Lemna-minor-
socivica-100-cm2-&docid=6GFW-9Iz3xSyvM&imgurl=http://static.kupindoslike.com/
Lemna-minor-socivica-100-cm2-
_slika_O_3447498.jpg&w=550&h=366&ei=JoLwUJSdGMrftAajhIDYCQ&zoom=1&ia
ct=hc&vpx=829&vpy=133&dur=5629&hovh=183&hovw=275&tx=116&ty=68&sig=10
7698920282472924102&page=1&tbnh=141&tbnw=228&start=0&ndsp=20&ved=1t:429
,r:4,s:0,i:91
17. http://palic.org/ptice
18. http://www.palic.rs/images/news/o401fd37cb0d7.jpg
19. http://palic.org/data_img/park.jpg
20. http://www.portal-srbija.com/media/ce/2594/hotel-prezident-00.jpg
21. http://www.palic.rs/images/content/o3941127eae769.jpg
22. http://www.spartakchess.com/site/championship/index.php?show=subotica
23. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE
%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Phragmites_australis_Schilfrohr.jpg
24. http://www.subotica.com/files/news/0/7/6/12076/12076-zoo-vrt-palic-ulaz.jpg
25. http://www.visitserbia.org/thumbnail.php?
file=lujza_948020858.jpg&size=article_medium

24