2

Који чува живот свој, изгубиће га, а који

изгуби живот свој мене ради, наћи ће га.
(Мт. 10,39)

А од времена Јована Крститеља до сада

Царство небеско с напором се осваја, и
подвижници га задобијају.
(Мт. 11,12)

3
 +++
„Молите се без престанка.“ (1 Сол. 5,17)

+++

„Да ли заповест Господња о непрестаној молитви (Лк. 18:1) важи само за

монахе или за све хришћане уопште? Кад би важила само за монахе, не би
апостол Павле писао Солунским хришћанима: молите се без престанка (1
Сол. 5,17). Апостол понавља, дакле, заповест Господњу од речи до речи, и
издаје је свима хришћанима без разлике да ли је неко монах или мирјанин.
Св. Григорије Палама подвизавао се неко време, као млад јеромонах, у јед-
ном манастиру у Верији. Ту беше и неки знатан подвижник, старац Јов, кога
сви уважаваху. Догоди се једанпут, да св. Григорије у присуству старца Јо-
ва, наводећи речи апостолске, тврђаше да је непрестана молитва дужност
свакога хришћанина а не само монаха.
Старац Јов пак одговарајући на то рече, да је непрестана молитва дужност
само монаха а не свакога хришћанина. Григорије као млађи уступи и не хте
спорити, но ћутке се удаљи. Када се Јов врати у своју келију и стаде на мо-
литву, јави му се ангел Божји у великој небесној слави и рече му: „Не сум-
њај, старче, у истинитост речи Григоријевих; он је право рекао; и ти тако
умуј и другима предаји.”
Тако, дакле, и апостол и ангел потврдили су заповест, да се сви хришћани
морају непрестано Богу молити. Ако не непрестано у храму, а оно непрес-
тано на сваком месту и у свако време, и то унутра у срцу своме.“
Свети Владика Николај

+++

4
 +++
„Још вам имам много говорити, али сада не можете носити. А када дође Он,
Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће го-
ворити оно што чује, и јавиће вам оно што долази.“ (Јн. 16,12-13)
+++
„Него је то оно што је рекао пророк Јоил: И биће у последње дане, говори
Господ, излићу од Духа Мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и
кћери ваше, и младићи ваши видеће виђења и старци ваши сањаће снове. Па
и на слуге Своје и на слушкиње Своје у те дане излићу од Духа Мојега, и
прорицаће.“ (Дап. 2,16-18)
+++
„Пророштва не презирите.“ (1. Сол. 5,20)
„Дух Свети живи у Цркви, и у хришћанима, преко духовних дарова, од
којих је један и пророковање, пророштво. Сваки дар има своју богоодређену
вредност, а сви сачињавају једну спасоносну целину, којом се постиже спа-
сење душа. Ниједан се дар не сме потцењивати, јер се тиме угрожава, а по-
некад и нарушава спасење неких и многих. Божанска сила која свемудро ус-
клађује све дарове Светога Духа у једну органску и спасоносну целину јесте
божанска љубав Христова. Она одређује место и пророштву (ср. 1. Кор. 13,
1-2). Дух пророштва је не само провиђање у будућности и претсказивање,
него и излагање под непосредним дејством благодати Светога Духа тајни
Божјих и знања о тим тајнама, потребних за спасење верних. „Који пророку-
је говори људима за поправљање и утеху и утврђење“ (1. Кор. 14,3). Гласећи
и преносећи небеске истине члановима Цркве, онај „који пророкује Цркву
поправља“ (1. Кор. 14,4). Спасоносно пророковање је духовни дар којим се
нарочито изражава љубав божанска према ближњима. Радећи пак на спасе-
њу ближњих, ми радимо на свом спасењу: јер сваки од нас спасава себе пре-
ко ближњега. Стога – „пророштва не презирите.““
Свети Јустин Ћелијски, „Тумачење Прве посланице Солуњанима светог
апостола Павла“

+++

5
6
 Свети Јефрем Сирин (IV век)
Ја, најмањи, грешни, испуњен прес-
тупима, Јефрем, хоћу ли бити кадар
да искажем оно што је изнад мојих
снага? Но како је Спаситељ, по бла-
гости Својој, и неуке научио прему-
дрости, а преко њих свуда просветио
верне, тако ће Он и мој језик учини-
ти јасним, без мане, на корист и како
мени самоме, који говорим, тако и
свим слушатељима.
Али, с болом почех беседу, и са уз-
дисањем ћу говорити о крају овога
света, и о оној најбестиднијој и
ужасној Змији, која ће узбунити све-
колико поднебесје, и у срца човечија
улити страх, малодушност и страш-
но неверје и чинити чудеса, знамења
и застрашивања „да би, ако је могу-
ће, преварили и изабране“ (Мат. 24,
24), и све обманути лажним знаме-
њима и привидним чудесима која ће
учинити. Јер, по допуштењу Светога
Бога, она ће добити власт да вара
свет, због тога што се свет испунио безбожјем и на све стране се чине ужаси
сваке врсте. Зато је Пречисти Владика, због безбожја људског, допустио да
свет буде искушан духом лажи, јер се тако људима прохтело – да одступе од
Бога и заволе Лукавога.
Злоба клете змије
Велики подвиг, браћо, чека у та времена нарочито верне, када сама Змија, са
великом влашћу, буде чинила знамења и чудеса, када се у страшним приви-
ђењима буде приказивала слична Богу, и летела буде кроз ваздух, и када се
сви демони, слично Ангелима, буду узнели пред мучитељем. Јер ће се силно
огласити мењајући [свој лик] и бескрајно застрашујући све људе. Ко ће се
тада, браћо, показати као онај ко је ограђен непоколебивом вером, као онај
ко има у души верни знамен – свети Долазак Јединородног Сина, Бога наше-
га, када буде видео да је читав свет у метежу, да свако бежи да се скрије у
планинама, и док једни умиру од глади, да се други топе као восак од

7
жеђи, и да нема никог да се смилује, када видео буде да свако лице пролива
сузе и са силном жељом пита „има ли негде на земљи речи Божије“, и чуо
одговор „нигде“, који ће човек поднети ове дане, ко истрпети неподносиву
муку?!
Ускоро, када буде видео помешане народе, који ће од крајева земље ићи да
виде Мучитеља, и при чему ће се многи поклонити Мучитељу, у дрхату кли-
чући: „Ти си наш спаситељ?!“ Море се комеша, земља сахне, небеса не да-
ју кише, растиње вене, и сви што живе на истоку земље од великог стра-
ха на запад беже, а они што живе на западу у дрхату беже на исток. Бес-
тидни ће, примивши тада власт, послати демоне у све крајеве да смело про-
пoведају: „Велики цар јавио се у слави, идите и видите га.“ У кога ће бити
као у дијамант тврда и отпорна душа, да мужeствено поднесе све те саблаз-
ни? Где је, како рекох, такав човек, кога би прослављали сви Ангели?
А мене, христољубива и савршена браћо, обузима ужас при самом сећању
на Змију, док премишљам у себи о патњи кoја ће постићи људе у та времена
и помишљам на то колико ће се суровом према људском роду показати та
гнусобница, и колико ће више још те злобе имати према Светима (правос-
лавним Хришћанима, нап. прир.) који ће моћи да одолевају њеним привид-
ним чудесима. Јер ће се тад наћи много људи благоугодних Богу, којима ће
у брдима и пустим местима бити могуће да се спасу многим мoлитвама
и плачем срца. Јер Свети Бог, видећи њихове неисказиве сузе и искрену ве-
ру, смиловаће им се као нежни Отац и сачуваће их тамо где се буду крили,
све док свепогана Змија не престане да тражи Свете по земљи и по мору,
сматрајући да се већ зацарила на земљи и да су јој сви потчињени. И не сх-
ватајући своју немоћ и ону гордост због које је пао, намислиће Нечастиви да
се успротиви Господу у онај страшни час, када Господ дође с небеса. Ипак,
довешће земљу у смутњу, и све преплашити лажним чаробничким знацима.
У време, када Змија дође, неће бити мира на земљи, биће велика мука, ме-
теж, неред, смрт и глад у свим крајевима. Јер је Сам Господ наш Божан-
ственим устима изрекао да такве невоље „није било од почетка Богом ство-
реног света“ (Марко 13,19). Како онда ми грешни да представимо тако пре-
велику, чак неизрециву невољу када ју је тако назвао Бог? Нека свако са
пажњом заустави свој ум на оним светим речима Господа и Спаситеља на-
шег која кажу да Он, по благости Својој, због превелике муке и нужде, жели
да скрати дане невоље опомињући нас и говорећи: „Молите се Богу да бе-
жање ваше не буде у зиму или у суботу!“ (Мат. 24,20); и још: „бдите једна-
ко“ и непрестано „молите се Богу да будете кадри утећи од свега овога
што ће се збити, и, стати пред Бога“ (Лука 21,36); јер је време близу.

8
И сви смо подвргнути овој невољи, али ћемо непрестано, са сузама и молит-
вама, дан и ноћ припадати к Богу, да би смо се грешни спасли. Ко има скру-
шења и суза, тај у молитвама нек моли Господа да га избави велике не-
воље која ће доћи на земљу, и да уопште не види саму Звер, а такође ни
да чује какве ће на разним местима бивати страхоте, земљотреси, глад, и
различите смрти на земљи. Неопходна је зато душа муженствена, способна,
да тако кажем, да кормилари својим животом усред ових саблазни. Ко се
пак, покаже, макар и најмање, као лењивац, њега ће лако савладати и
обузети знамења лукаве и покварене Змије, а такав ће се на Суду показа-
ти неоправдан, јер је сам, добровољно, поверовао Мучитељу. Много нам је
молитава и суза потребно, љубљени, да бисмо постојано стајали у искуше-
њима. Много ће обмана приредити Звер, јер ће он, богоборни, пожелети све
да погуби.
Сплетке старе змије
Послушајте, христољубива браћо моја, шта је он учинио у пустињи, са Из-
раилом изишавши из Египта, како се лукаво он, Клети и Свепогани, и под-
мукло довио да их све увуче у најтежи грех. Убацио је мисао Валааму да
пружи најзлобнији савет Валаку, цару медиамском, да градске жене уведе у
колибе и улови њима Израилце, окренувши их блуду и идолском жртвопри-
ношењу, да би их на крају сатро Бог, као безбожнике, кад сви буду блудни-
чили с овим женама као бесловесни. И постави цар жене јавно пред народом
и трпезе пред вратима с леванцима и жртвама, све увлачећи у смрт, да би
они који хоће да чине блуд с овим нечистим женама прво жртвовали левани-
це [идолима] а потом ушли у колибе, јер жене нису ништа друго тражиле од
Израилаца, него су свакога ко им долази принуђивали да принесе жртву.
И кнежевима цар понуди кћери кнежевске, и богатима кћери богаташке, а
свом осталом народу мноштво жена из простог народа, да би их све заједно
уловио у смрт, и да се богаташ не згади сиромашне, а кнез неке кћери прос-
тог човека. Видиш ли дело неправде. Сплетку лукаву! Како свима ископа ја-
му погибељи за смрт! Виде ли ко од вас када тако бестидно дело – блуд нао-
ружан двосеклим мачем? Јер су двоструко страшном смрћу уништавале же-
не оне који им улажаху, нагонећи их да приносе жртве [идолима] и блудни-
че.
Овом ће истом начину прибећи Мучитељ, да би постигао да сви понесу на
себи печат Звери, кад у своје време, при крају света, дође он да сваког обма-
не знацима, да једино на такав начин могну да купе себи храну и све што им
је потребно. Ради остварења овога поставиће у народу старешине. Обратите
пажњу, браћо, на изузетно опаку замку Звери, на подмуклост њеног лукавст-
ва: почиње од стомака, да би човек, доведен до границе издрживости нед-

9
остатком хране био принуђен да прими њен печат. А свој печат гнусни
стављаће не на било који део тела, него на десну руку човекову. А такође,
стављаће свој нечастиви знак и на чело, да човек не буде у могућности да се
десном руком осењује знамењем Христа Спаситеља нашега, а такође и да не
би могао да стави себи на чело, без сумње, страшно и свето Име Господње и
славни и страшни Крст Спаситељев.
Јер зна овај несрећник да ће Крст Господњи, ако буде на ономе на коме упи-
сан, разрушити његову силу. И због тога ће постављати печат на десној руци
човека, јер она запечаћује Крстом све удове наше, а на сличан начин и чело
на свом врху носи Спаситељев знак, као што свећњак носи извор светлости.
И тако, браћо моја, свим верним и снажним христољубивим људима пред-
стоји тежак подвиг, да ни једном не поклекну до смртнога часа, и не из-
немогну, кад Змија буде уписивала свој печат уместо Крста. Јер ће се на све
начине старати да Име Господа и Спаситеља – ово Свесвето и Пречисто Име
– уопште не буде спомињано у времену Змије. А чиниће ово у немоћи, боје-
ћи се и дрхтећи од Свете Силе Спаситељевог Имена. Јер, ко се не запечати,
њеним печатом, неће бити плен њене обмане – од таквога неће одступити
Господ, већ ће просветљавати његово срце и привући га к Себи.
Будући убројани међу Свете, христољубиви и верни, са сузама вас прекли-
њем и саветујем ја жалосни, не дајмо се лако уловити од стране Непријате-
ља, боље рећи бивајмо неухватљиви Силом Крсном. Неизбежни подвиг већ
је пред вратима. Сви узимамо на себе штит вере! Са љубављу поцрпимо са
Божанственога Источника спасоносна за душе наше надања. Мислим, љуб-
љена браћо, на Нестворену Једносуштну Тројицу, овај Источник, који је из-
вор живота. Ако је душа наша ограђена таквим оружјем, онда је Змија побе-
ђена. При свему томе, дужни смо молити се да „не паднемо у напаст“, и „бег
наш да не буде у зиму.“
И тако, будите спремни, као верне слуге, које воле свога Господара и не
прихватају другога. Јер ће овај злочастиви и ужасни лопов доћи изненада, у
своје време, с намером да украде, покоље и погуби изабрано стадо истини-
тог Пастира. Он ће узети на себе спољашњи вид истинитога Пастира, ка-
ко би обмануо овце од стада. Но они који добро познају Свети Глас ис-
тинитог Пастира, истог часа ће препознати обмањивача, због тога што
глас злочестивога ни мало не личи на глас истинитога Пастира, и испуњен је
злобом – то је притворени глас лопова, па убрзо постаје јасно какав је он.
Побринимо се сада да сазнамо, као друго, у каквом ће лику доћи на земљу
бестидна змија.
Спаситељ, желећи да спасе људски род, родио се од Дјеве, као човек, побе-
дио ђавола светом силом Свога Божанства, и био кротак и смеран на земљи,

10
да би нас узвео са земље на небо. Овај исти Бог, Који је стварно и истински
био зачет, ваплотио и родио се по телу нашем од Свете Дјеве, крсним Сво-
јим страдањем спасивши све, и дао је Заповести. Он ће опет доћи у послед-
њи дан, да суди живима и мртвима, и свим праведнима и безбожнима даће
по делима њиховим, као праведни Судија.
Личина и право лице свепоганог
Знајући ово – да ће Господ опет доћи са неба у Слави Божанства – замислио
је Непријатељ да сам узме у привид Његовог доласка и тако обмане све. Али
наш Господ на лучезарним ће облацима доћи на земљу попут страшне муње.
Неће тако, неће на светлим облацима, доћи на земљу Непријатељ, јер је он
преступник. Уистину, његово оруђе ће се родити од нечисте жене, и неће се
он сам (ђаво) ваплотити, него ће као његова слика доћи Свепогани (aнтих-
рист), као лопов, да би све обмануо: доћи ће притворно као побожан, граде-
ћи се смирен и кротак, као неко ко мрзи – како ће говорити о себи – неправ-
ду, гнуша се идола, поштује побожност, добар, постојан, према свима љуба-
зан, уважавајући нарочито народ јудејски, јер ће Јудеји очекивати његов до-
лазак.
При свему томе, имаће велику моћ да чини чудеса, знаке и застрашивања,
користећи се лукавством како би свима угодио, и да би га што пре заволео
прост народ. Неће примати поклоне, ни говорити гневно, нити изгледати
мрачан и љут, него ће увек бити умиљат. Према томе, благим изгледом ће
заваравати свет, док се не зацари. Јер кад многи народи и сталежи увиде так-
ве врлине, савршенство моћи, све ће у исти мах обузети иста мисао, и са нај-
већом радошћу ће га поставити за „Цара“, говорећи један другоме: „Где
ћемо још наћи човека тако доброг, праведног?“
Више од свих прославиће га и обрадовати се његовом царевању народ бо-
гоубица – Јудеји. Због тога ће и он, старајући се о њима, као да их претпос-
тавља другима, подићи поново њихов Храм. Током царевања на земљи ове
Змије, народи ће од свег срца постати његови савезници. Едом, Моав, а та-
кође и Аморејци, с радошћу ће му се поклонити, као законитом цару, и биће
међу првим његовим поборницима. Убрзо потом, учврстиће се његово царс-
тво, и с гневом ће поразити тројицу великих царева.
Чаробњачке вештине
Затим ће се ова Змија погордити у срцу преко сваке мере и изригати своју
горчину: бљујући смртоносни отров са Сиона, изазваће пометњу у васеље-
ни, подићи ће њене крајеве, све ће притиснути, оскврнивши многе душе,
поступајући већ не као човек добронамеран, брижан, љубазан, већ у свакој
прилици суров, жесток, гневљив, раздражљив, нагао, диваљ, страшан, од-

11
вратан, мрзитељ, мрзак, љут, лукав, погубан, бестидан, у свом свирепом бе-
зумљу покушавајући да читав род смртника суноврати у океан безбожја,
производећи велике знаке и многобројне претње, приказујући све ово лаж-
но. А не истински. На тај начин Мучитељ ће премештати брда, у лажном
привиђењу, а не стварно. У присуству многобројне гомиле, састављене од
разних народа и сталежа, која ће га славити због незамисливих чудеса, сило-
вито ће се огласити од чега ће се потрести место на коме је сабран народ
пред њим, и дрско ће казати: „Познајте сви народи велику моћ моје власти.
Ево, пред свима вама наређујем овој великој планини, која стоји пред нама,
да, на моју реч, из мора дође овамо к нама.“ И рећи ће Нечисти: „Наређујем
ти, дођи сада овамо кроз море.“
И на очи гледалаца, брдо ће поћи, у ствари нимало се не померајући из сво-
јих основа. Јер, што је у почетку стварања утемељено и поставио Свевишњи
Бог, неће бити под влашћу овог најгнуснијег, већ ће он почети да обмањује
свет магијским чаролијама. Такође, другом брду, које лежи у дубини вели-
ког мора, у виду веома великог острва, наредиће да сиђе са свог места и на
задовољство гледалаца изађе на копно, на лепу обалу. Иако се острво уопш-
те неће помаћи из мора, опет ће се чинити да је оно брдо, које стоји на коп-
ну. И још ће ова Змија раширити руке и дозивати мноштво гмизаваца и пти-
ца.
На сличан начин ступиће на небо и поћи по њему као по земљи, а све то би-
ће привиђење. И многи ће поверовати и прославити га, као силног Бога. Али
ономе ко има Бога у себи биће бистре очи срца, и искреном вером јасно ће
видети и препознати га. Свако, ко носи у себи страх Божији и коме су чисте
очи срдачне, тачно ће знати да се ни брдо није покренуло са свога места, ни-
ти је острво прелазило из мора на копно.
Страхоте антихристове владе
Тада ће горко заплакати свака душа: Тада ће сви увидети да их неизрецива
мука прогони и дању и ноћу, и нигде неће наћи хране да утоле глад. Јер ће
сурови надзорници бити постављени на оном месту, и само ономе ко има
на челу или десној руци жиг Мучитеља, биће бити дозвољено да купи
себи мало хране, каква се нађе. Тада ће деца умирати у крилу мајки,
умираће мајка над својим чедом, умреће тако и отац са женом и децом
насред трга и неће бити никога да их сахрани и положи у гроб. Од
мноштва лешева на улицама свуд ће се ширити смрад који ће грозно
мучити живе. С болом и уздисањем рећи ће свак јутром: „Кад ће вече, да се
одморимо?“ Кад наступи вече, с најгорчим сузама говориће у себи: „Хоће ли
скоро сванути, да се избавимо од муке која нас снашла?“ Али неће бити где

12
да се бежи или сакрије, јер ће све бити у метежу, и море и копно – страх и
ужас на мору, страх и ужас на земљи.
Много злата и сребра и свилене одеће никоме неће бити од користи у време
ове муке, него ће сви људи блаженим звати мртве, покопане пре но је на
земљу дошла ова велика беда. И злато и сребро ваљаће се по улицама, расу-
то, и нико га се неће дотицати јер ће свима омрзнути. Сви ће хитати да беже
и сакрију се, али се нигде неће моћи склонити од страдања; напротив, при
свој муци, глади и страху, уједаће их дивље звери и отровни гмизавци.
Страх изнутра, споља трепет; дању и ноћу лешеви на улицама. Задах на ули-
цама, задах у домовима; глад и жеђ на улицама, глад и жеђ у домовима; гла-
сови запомагања на улицама и у домовима; ларма на улицама, ларма по
домовима. Ридајући се сусрећу један с другим – отац са сином и син са
оцем, и мајка с кћерком. На улици, пријатељ с пријатељем, загрливши се,
скончава живот; брат загрливши брата, умире. Увенуће лепота лика сваког
тела, и људи ће изгледати као мртваци.
Увело је свако тело и жеља човечија. Они који су поверовали љутој звери и
примили на себе безбожни знак Нечистог, приступиће тада к њему заједно,
и с болом рећи: „Дај нам да једемо и пијемо, јер пропадамо мучени глађу, и
отерај од нас отровне звери.“ И тај бедни, немајући могућности да то учини,
с пуно ће мржње дати одговор, говорећи: „Одакле, људи, да вам дам да једе-
те и пијете? Небо не да земљи кише, а земља не даје жетве и плодова.“ На-
роди ће, слушајући то, заридати и лити сузе, немајући утехе у свом јаду, а
при свему томе, још једна неизрецива мука придодаће се њиховој патњи,
наиме то што су тако брзоплето поверовали Мучитељу. Јер он, бедник, неће
моћи да помогне ни самоме себи, а како тек да укаже милост њима?
У то време велика ће бити оскудица од многих страхота које ће причинити
Змија, и велики страх од земљотреса, хуке мора, од глади и жеђи и напада
звери. И сви који су примили печат антихристов и поклонили се антихристу
као благоме Богу, неће имати никаквог удела у Царству Христовом, него ће
заједно са Змијом бити бечени у пакао. Блажен је онај ко се покаже це-
лосно светим и верним, и коме је срце несумњиво предано Богу, јер ће
храбро одбити све предлоге Змије, одолевајући и мучењима и чаролијама
њеним.
Но пре него што се ово деси, Господ ће по милосрђу своме послати Илију
Тесвићанина и Еноха, да они људском роду објаве богопоштовање, храбро
проповедајући свима истинску побожност, учећи их да не верују Мучитељу
из страха, вапијући и говорећи: „То је лаж, о људи! Нико нека ни мало не ве-
рује, нека се нико не повинује богоборцу! Нека никога од вас не обузима ст-
рах, јер ће он ускоро постати немоћан. Ево, Свети Господ иде с неба да суди

13
свима који повероваше његовим знацима.“ Уосталом, неће ни тада бити
много оних који ће хтети да послушају и поверују Пророцима. Спаситељ
чини ово да би показао своје неисказиво човекољубље, па се ни у то време
неће оставити род људски без проповеди, како би сви били одговорни на
Суду.
Многи од Светих, који се тада уопште нађу, кад дође Нечастиви, рониће ре-
ке суза Светоме Богу да их избави од Змије, и хитајући веома побећи ће у
пустиње, да би се, посипајући прах и пепео по главама својим, у вели-
ком смирењу молили дан и ноћ. И биће им ово даровано од Светога Бо-
га: Благодат Његова одвешће их на за ово одређена места, и спашће се,
не скривајући се у раселинама земаљским и пустињама, не видећи зна-
ке и претње антихристове, јер ће се онима који имају духовно знање без
труда јасно открити долазак антихриста. А коме је ум прикован за световне
ствари и ко љуби земаљско, томе ово неће бити јасно, јер ко је вазда у око-
вима дела житејских, ако и чује, неће веровати и наљутиће се на онога који
му буде говорио. А Свети ће се оснажити – јер ће одбацити сваку бригу о
своме животу.
Заплакаће тада све – земља и море, заплакаће ваздух, а с њима и дивље зве-
ри и птице небеске; заплакаће брда и долине и дрвеће на пољима; заплакаће
и светлила небеска због рода човечијег. Јер се сви отуђише од Светога Бога
и повероваше лажи, примивши на себе, уместо Животворнога Спаситељевог
Крста знак одвратнога богоборца. Заридаће земља и море, јер ће се у једном
трену прекратити глас псалама и молитава са усана људских; заплакаће гор-
ким плачем све Цркве Христове јер неће бити богослужења и Приношења.
По истеку три и по године власти и деловања Нечистога, када се испуне све
саблазни на земљи, доћи ће, најзад, како је речено, Господ, слично муњи ко-
ја бљешти с неба, доћи ће Свети, Пречисти, Страшни и Славни Бог наш, са
неупоредивом славом, а као претходница Његова чинови Ангела и Арханге-
ла, сви као пламен огњени и река са страшним хуком, пуна огња, Херувими
с обореним очима и Серафими летећи и скривајући лица и ноге крилима ог-
њеним и с трепетом позивајући: „Устаните, упокојени, дошао је Жених!“
Отвориће се гробови и у трену ока пробудиће се сва поколења и угледати
свету лепоту Жениха, а безбројна мноштва и хиљаде Ангела и Архангела,
небројене војске, обрадоваће се великом радошћу! Свети и Праведни и сви
они који нису примили жиг Змије и Нечастивога биће радосни. Мучитељ и
сви демони, које свежу Ангели, као и сви који су примили жиг његов, сви
безбожни и грешни, везани ће бити изведени пред Суд. И Цар ће их осудити
вечном осудом на огањ неугасиви. Сви они који не примише жиг Антихрис-

14
тов и сви који се скриваху у пустињама, обрадоваће се са Женихом у вечном
и небеском Двору са свима Светима у бесконачне векове векова. Амин.

Свети Јован Дамаскин о антихристу (VIII век)

Треба, дакле, најпре објавити Јеван-
ђеље свим народима, као што је ре-
као Господ, и тада ће антихрист до-
ћи да искуша противобожне Јудеје,
јер им је рекао Господ: „Ја сам до-
шао у име Оца Својега и не примис-
те ме, ако други дође у име Моје,
њега ћете примити“ (Јн. 5,43). Апос-
тол Павле вели: „Зато што не при-
мише љубав истине да би се спасли,
зато ће им Бог послати силу обмане,
да верују лажи, да буду осуђени сви
који не вероваше истини, него заво-
леше неправду“ (2 Кол. 2,10).
Јудеји, наиме, нису прихватили Ису-
са Христа, премда је био Син Божи-
ји, Господ и Бог, а прихватиће вара-
лицу који за себе тврди да је Бог. А
да ће он себе назвати Богом, то је
анђео рекао пророку Данилу, овако
му говорећи: „Неће марити ни за Бо-
гове својих отаца.“ А апостол Павле
вели: „Да вас нико не превари ни на
који начин.“ Јер неће доћи док најпре не дође отпадништво и не појави се
човек безакоња, син погибли који се противи и преузноси изнад свега што се
зове Бог или Светиња, тако да ће сам сести у Храм Божији као Бог, тврдећи
за себе да је Бог. И сешће он у храм Божији, али не у наш, већ у стари храм,
односно Јудејски. Јер неће он доћи нама него Јудејима, нити ће доћи за
Христа већ против Христа и против онога што је Христово. Због тога се и
назива антихристом. [...]

Монах-пророк Авељ Тајновидац (1796. год.)

„О судбини државе руске било ми је у молитви откривено, о три љута јарма:
татарски, пољски и онај који ће доћи – јеврејски. Јевреји ће као шкорпионом
бичевати земљу руску, грабити њене светиње, затварати цркве Божије, по-

15
бити најбоље људе руске. Ово је допуштење Божије, гнев Божији за одрица-
ње Русије од светог цара.
Но тада ће се испунити надања руска. На Софији, у Цариграду засијаће крст
православни, дима тамјана и молитава напуниће се Света Русија и процвета-
ће као крин небески.”
Текст II
Средином осамнаестог века, овде (у Соловецком манастиру) се подвизавао
монах Авељ. Имао је дар непрестане Исусове молитве! Није марио за сујет-
не трице и кучине које саплићу већину људи. У келији свога срца он је имао
само љубав и милосрђе!
Господ му је дао да види скривене адске дубине и ангелске висине. Видео је
душевно стање људи, тајне покрете срца, патњу и страдање оних који су га
молили за помоћ! Говорио је истину, просто, без околишења. Избегавао је
свако ласкање и угађање људима, што му је донело непрестано страдање од
моћника овог света.
Било је то време императорке Катарине Алексејевне (немачке принцезе Со-
фије Августе Фредерике до православног крштења). Руски народ ју је назвао
велика јер је водила велике ратове и побеђивала с лакоћом. Ступила је на
престо 1762. године после смрти мужа, императора Павла Трећег, унука
Петра Великог.
О пророчанствима соловецког монаха Авеља сведоче многи летописци и
историчари. Он је предсказао напад Француске на Русију и страдање и три-
јумф Русије! Од својих осамдесет, двадесет једну годину провео је у там-
ници због својих пророчанстава! За њега су знали: Катарина Велика, Павле
Први, Александар Први и Николај Први. Они су га за пророчанства затвара-
ли, а потом у жељи да завире у будућност пуштали на слободу. [...]
„Житије и страдања монаха Авеља“ сачувано је у цензурисаном облику, без
пророчанстава о царској породици. По њему, монах Авељ родио се 1755. го-
дине у Тулској губернији. Био је самоуки ветеринар. Сва његова пажња била
је усмерена на Божији закон и спасење. Изгледао је суморно. Обилазио је
света места и скрасио се у Светој северној гори, Валааму. После годину дана
добија благослов да се повуче у усамљену пештеру. Изнурио је тело постом,
у сећању на смрт и ћутању. Пред Богом, срцезналцем, његов подвиг био је
велики. Задобио је највише духовне дарове. Одолео је нападима нечистих
духова. Водио је велику невидљиву борбу са непријатељем спасења. Бог га
је помиловао и послао Анђеле. Показали су му тајне Божанског домостроја
и казали: „Ти као нови Адам напиши шта си видео и чуо. Али, само изабра-

16
нима и светима, слугама Господњим.“ Од тог времена почео је да пророкује.
[...]
Судбински сусрет Авеља са Царем Павлом Петровичем
О монаху пророку писао је и Пјотр Николајевич Шабељски Борк. Он је, као
верни монархист, учествовао у покушају ослобођења царске породице из је-
катеринскога заточења. [...] Борк се посебно бавио историјом кратке влада-
вине Павла Првог, о којој је сакупио богату колекцију ретких и драгоцених
докумената. На жалост, она је ишчезла током Другог светског рата у Берли-
ну, где је Борк у то време живео. Ипак, сачувани су његови записи, реконс-
трукција епохе, у којима је сабрао најважније о пророку монаху.
Борк пише о судбинском сусрету императора Павла са прозорљивим Аве-
љом. Цар је одмах заволео необичног монаха.У његовим очима блистала је
љубав, тишина и утеха. О његовој чудесној пророчкој харизми знали су сви,
од простог света до велможа и монаштва. Мноштво људи тражило је од про-
зорљивца молитве, духовне савете и утеху. Цар је знао да је Авељ прорекао
дан смрти његове мајке, Катарине Велике. Зато је наложио да га доведу у
Гатчински дворац.
Упитао је монаха, када и где је дао монашке завете и у којим манастирима је
био.
„Часни оче!“ – наставио је Император. „И сам видим да на теби почива бла-
годат Божија. Шта можеш да кажеш о мојој судбини? Шта видиш својим
прозорљивим очима кроз маглу векова о нашој Русији и царском роду на-
шем?“
„Ех, Баћушка Царе, због чега тражиш да ти пророкујем тугу! Кратко ће тра-
јати царстовање твоје, и видим ја, грешни, страшни крај твој! На дан Софро-
нија Јерусалимског, неверне и подле слуге ће те издати. Убиће те у спаваћој
дворани. Угушиће те змије које се греју на твојим царским грудима.
Бићеш погребен на Страсну суботу. Завереници ће те, да би оправдали ст-
рашни грех цароубиства, прогласити за безумника. Наставиће да те клевећу
и после смрти.
Знај Царе Баћушка, да ће руски народ својом правдољубивом душом све ра-
зумети. Многи ће долазити на твој гроб са својом патњом. Молиће те за зас-
тупништво пред Престолом Божијим за умекшање злих и окрутних срца. Да,
број година твог живота записан је на фронтону твога замка.“
„У чудесном виђењу, мени је откривено, да овде треба да подигнем Храм
посвећен Вођи Небеских Сила, Архистратигу Михајлу, и овај замак“, рекао
је Цар.
17
„Видим у њему твоју превремену гробницу, благоверни Царе. Он неће бити,
као што мислиш, резиденција твојих потомака.“
„А шта чека мог наследника, Царевића Александра?“ – питао је император.
„Французи ће Москву спалити, али Александар ће као победник ући у Париз
и назваће га народ Благословеним. Но, њему ће царска круна бити тешка и
подвиг царског служења он ће заменити подвигом молитве и поста и биће
праведан у очима Божијим!“
„Ко ће наследити Императора Александра?“
„Син твој Николај...“
„Како? А Константин Царевић ...“
„Царевић Константин неће желети царску круну, сећајући се твоје судбине.
Почетак владавине Цара Николаја почеће волтеријанским бунтом и ово зло
семе, погубно за Русију почеће да се развија... Кроз сто година опустеће дом
Пресвете Богородице и земља Руска претвориће се у „мрзост запуштења!““
„Ко ће наследити мога сина Николаја?“ – питао је Император.
„На престолу руском биће твој унук, Александар Други, Цар Ослободилац.
Испуниће, Царе баћушка, Твој завет, ослободиће сељаке и победити Турке.
Безбожници му неће опростити велика дела и започеће лов на њега. Убиће
га усред бела дана. Као Ти, Царе баћушка, подвиг служења руском народу
запечатиће твој унук својом крвљу.“
„Да ли ће тада почети јеврејско ропство?“ – питао је Император Павле.
„Још не. Твог унука, Александра Ослободиоца наследиће његов син, Цар
миротворац. Твој праунук, Александар Трећи учврстиће мир и поредак, биће
силан и велики Цар.“
„Ко ће га наследити на Престолу?“
„Николај Други, Свети Цар личиће на Праведног Јова Многострадалног!
Царску круну замениће Трновим Венцем, као Христос. Народ ће га издати и
безбожници погубити. Биће велики рат у целом свету. Људи ће летети по
ваздуху као птице и пливати као рибе под водом. Међусобно ће се истреб-
љивати и издаја ће се ширити.
Уочи победе пашће Трон Царски, а крв и сузе натопиће земљу. Безумни му-
жик са секиром зграбиће власт и наступиће за народ ропство египатско.“

18
Монах пророк је горко плакао и кроз сузе тихо продужио: „Убијаће најбоље
руске људе. Господ ће то допустити зато што ће народ издати Светог Цара!
О његовој судбини говоре деветнаести, двадесети и деведесети псалам.
На крају времена оствариће се руске наде, о којима је откровење Бог дао
пророку Данилу (Дан.12, 1)... и устаће у то време Михаил, књаз велики...
На Храму Свете Софије, у Цариграду (Другом Риму) поново ће засијати пра-
вославни крст, а тамјаном и молитвом заблистаће Света Русија и процветаће
као крин небески...“
Монах Авељ је стајао непомично и у његовим очима горео је неземаљски
пророчки пламен. Између Авеља и цара ангелска тишина. Цар је све дубоко
преживљавао.
„Дужан сам да припремим мог потомка за крсни пут и трпљење. Нека зна за
свој мученички пут откривен у Књизи Промисла. Запиши, преподобни оче,
све што си ми рекао, а ја ћу твоје запечаћено пророчанство положити у ков-
чежић. Нека се чува овде, у кабинету Гатчинскога дворца, за мог прапрауну-
ка. Моли се, оче, за род наш царски и нашу Русију!“
Император Павле Први положио је Авељево пророчанство у коверат и сам
на њему написао: „Открити Нашем Потомку на стогодишњицу моје смрти!“
Отварање Авељевог пророчанства у Гатчинском дворцу
Једанаестог марта, 1901. године, на стогодишњицу мученичке кончине Пав-
ла Првог, свог прапрадеда, после заупокојене Литургије у Петропавловском
храму, где је и царска гробница, Император Николај Други са пратњом, сти-
гао је у Гатчински дворац, да би испунио вољу свог претка.
Парастос је био остварење пророчанства монаха Авеља. Храм је, као и увек,
био пун народа, војника и монаха, а Царска гробница покривена воштаница-
ма и цвећем. Народ се уверио у чудотворну помоћ Цара Мученика, чије мо-
литве заступају пред Престолом Божијим оне, који просе о умекшању злих и
неправедних срца .
Николај Други открио је ковчежић са пророчанством. Осећао је да се није
случајно родио на дан Многострадалног Јова. Он је знао за будуће крваве
ратове, ново смутно време. Његово срце наслућивало је страшни дан када ће
бити предан и обманут... Цар и Царица изашли су из Гатчинског дворца
тужни...
1905. године праведни баћушка Јован Кронштатски каже: „Наш Цар је пра-
ведан и благочестив. Бог му шаље, као љубимцу и своме изабранику, тежак
крст страдања. Ако се народ не покаје близу је крај света. Бог ће узети Цара

19
и послати бич у виду окрутних и покварених самозванаца који ће земљу рус-
ку залити сузама и крвљу!“
Слуга Божији Стефан Рајчић

Свети Нил Мироточиви посмртно (1813.-1817.)

Људи пред крај света
„...Зато вам говорим ... Кад прође 7.400 го-
дина од створења света, онда ће између
четвртог и петог столећа, (а то ће рећи у
току садашњег времена), настати велики
грабеж, отимање, блуд, прељуба, родос-
крнављење, разврат. Како ће људи ниско
пасти у скрнављењу блудом! Настаће ве-
лике револуције и борбе партија, које ће се
непрестано препирати између себе без
краја. Потом ће се скупити осми сабор, да
би расправио спор и учинио добро –доб-
рим, а зло – злим... Земљорадник одваја
пшеницу од плеве. Пшеница – за људе, а
плева за стоку. Говорим, биће одлучени и
одвојени добри од злих, то јест правове-
рни од јеретика, и за неко време људи
ће уживати мир.
Али потом људи ће променити своје добро
расположење и обратити у зло, тако да се
неће разликовати ни брат ни сестра, ни
отац ни мајка, ни мајка ни син, ни муж ни
жена. Биће општи пад и општа погибија,
као у Содому и Гомору, то јест неће се на-
ћи ни пет праведника... Брат ће имати сес-
тру за жену, мајка ће имати сина за мужа,
син ће убити оца и блудно живети са мај-
ком. И мноштво других зала ући ће у оби-
чај. Уколико се зло буде више лепило за људе, утолико ће на њих наила-
зити све веће несреће.
Садашњи златник спашће на једну пару. Што више несрећа буде наилазило
на људе, ови ће све више зла чинити; то јест, уместо да се кају, све ће се ви-
ше озлојеђивати на Бога. Зла која ће људи чинити превазићи ће зла људи пре
потопа. Сви ће разговарати само о злу, намере ће бити само зле, воља зла,
20
другарство само зло, дела свих само зла. Настаће свеопште отимање и пљач-
кање, свеопште насиље и угњетавање, свеопште издвајање и усамљивање,
свеопште зло разједињавања. При том и онај који чини зло мислиће да се
спасава.
Тада ће људи имати ризнице блага, то јест капитала, а жалиће се да немају
ништа. Даваће новац под интерес, а просиће милостињу, да би се прехрани-
ли; плакаће да немају шта јести, само да би дошли до капитала и стекли што
више. А уколико се више буде увећавало користољубље, утолико ће се више
умножавати несреће у свету. Тада ће варалице ићи наги, да би дошли до
новца и давали га под интерес.
Кад свет духовно осиромаши и настане општа анархија у свету, родиће се
антихрист и зацарити над светом.
Антихрист ће се родити од нечисте девојке блуднице. Она ће бити оваплоће-
ње сваке нечистоће, блуда и разврата, свакога зла на свету. Када свет осиро-
маши од благодати Светога Духа, тада ће се у овој најпокваренијој девојци
зачети од тајног противприроднога блуда плод, који ће бити станиште сва-
кога зла, насупрот Христу, који је био савршенство свих врлина, а пречиста
Мајка Његова – била најсавршенија међу девојкама. Овај зли плод родиће се
кад свет осиромаши у врлинама.
Сиромаштво света пројавиће се у много облика. На првом месту, свет ће
осиромашити у љубави, слави, чедности. На другом месту, осиромашиће
свако насеље и град у органима власти. Лица која су се налазила на челу се-
ла, града и округа напустиће своје функције, тако да ће и градови и села и
окрузи остати без поглавара. Исто тако ће и Црква осиромашити у погледу
духовне власти.
После овог осиромашења, „охладнеће љубав многих“ (Матеј 24, 12), а „кад
се уклони онај који сад задржава“ (II Солуњанима 2, 7) – родиће се нечисти
из утробе нечисте. Тај рођени нечисти чиниће знаке и чудеса помоћу демон-
ском.
Свет ће уображавати да је овај антихрист кротак и смирен срцем, а у са-
мој ствари он ће срцем бити сличан лисици, а душом – вуку. Његова храна
биће побуна и погибија људи.
Међу људима настаће осуђивање, завист, злопамћење, мржња, неприја-
тељство, отимање, насиље, отпад од вере, прељуба, разметање блудом.
Сва ова зла биће храна антихристу. Док се Христова храна састојала у испу-
њавању воље Оца Његовог небеског (Јован 4,31–34), дотле ће храна антих-
ристова бити у испуњавању воље оца његовог – ђавола. Тиме ће се антих-
рист хранити.
21
И антихрист ће прогласити себе за поглавара над градовима, селима и ок-
рузима. Тада ће се он докопати власти над светом, па ће поред политичке
власти завладати и осећањима људи, који су већ постали станишта и слуге
ђавола. Они ће, на своју погибију, слепо веровати речима антихриста и
примити га за светског цара – самодршца. А у ствари он ће бити оруђе ђаво-
ла у његовом последњем покушају да истреби хришћанство са лица земље.
Налазећи се у погибељи, људи ће за њега мислити да је он – Христос Спаси-
тељ, који је дошао ради њиховог спасења. Тада ће Еванђеље црквено бити
занемарено.
После тога на свет ће доћи велике невоље и страшна знамења. Наступиће ст-
рашна глад и завладаће ненаситост: људи ће јести седам пута више, и неће
се заситити. Настаће општа невоља. Тада ће богаташи отворити своје жит-
нице, то јест капитализам ће се уништити, имовина ће се поравнати на наче-
лима социјализма. Тада злато неће имати већу вредност од ђубрета на путу.
Дух Христов и дух антихристов
Тада ће се зачети и родити зло света у нечистој утроби покварене девојке,
која ће дати тело антихристу. Тада ће због безаконих дела света одступити
благодат Светога Духа, која је дотле одржавала свет, и тада ће се навршити
мера безакоња света . .. Тада ће се оваплотити дух антихристов, који сад де-
лује у свету, то јест родиће се човек, који ће још у утроби матере своје пос-
тати најпокорнији сасуд ђавола; родиће се од блуднице, тобож девојке. У
његовој особи оваплотиће се свеколико зло што постоји на земљи.
Најглавнија брига човекова састоји се у старању о своме спасењу. А спасе-
ње је у љубави, кротости, чедности, сиромаштву, праведности, милоср-
ђу, милостињи, која је оно „уље“ људског спасења у еванђељској причи о
мудрим и лудим девојкама (Матеј 25,1–13). Милостиња може бити двојака:
материјална и духовна. Ко нема могућности да чини материјалну милос-
тињу (да гладнога нахрани, голог одене и тако даље), нека чини духов-
ну: теши ожалошћене и страдалнике. И за једну утешну реч удостојиће се
утехе од праведног Судије на његовом суду: „Приђите благословени Оца
Мога; примите царство које вам је припремљено од постанка света“ (Матеј
25,34). А који не буду тешили унесрећене, и сами ће од праведног Судије
чути неутешне речи: „Идите од мене проклети у огањ вечни, припремљен за
ђавола и анђеле његове“ (стих 41). Јер милостива љубав ослобађа човека од
гнева Божјега.
Љубав чини да човек буде кротак и смирен срцем. А омраза чини човека лу-
дим. Љубав увек трпи и никад не чини што не ваља; а злопамћење је увек
нетрпељиво и никад не да мира срцу човекову.

22
 Печат антихристов којим од сад запечаћује зле и којим ће
печатити пошто се зацари
Злопамћење је печат антихристов и срце злопамтивога запечаћено је овим
печатом антихристовим. И кад антихрист (то јест дух антихристов који де-
лује у свету) стави на човека овај печат, онда од овога печата злопамћења
обамире срце човека, то јест постаје као мртво, неспособно да тугује због
греха, губи духовно осећање и страх Божји. Тако обамире човек, кад срце
његово бива запечаћено мржњом. Ово проклето злопамћење чини човека то-
лико безосећајним, да људи сами себе убијају на разне начине. Оно једнога
учини отпадником од вере; другога – самољубивим; некога примора да иде
на нож; некога учини издајником; некога – хулитељем; некога – туробним;
никако не да мира срцу човекову. Несрећни људи не примећују да све то
проистиче од злопамћења... од гордог осуђивања недостатака наших ближ-
њих, непоштовања родитеља, старешина и власти државних и црквених. И
тако, кад антихрист буде стављао свој печат на људе, срце њихово постаће
као мртво.
Тада, кад настану несреће о којима је напред било говора, антихрист ће по-
чети да ставља свој печат на људе, тобож ради тога да их спасе од невоље,
јер само онима који имају печат, према Откровењу Јовановом (13, 17), про-
даваће се хлеб. Многи ће умирати на путевима и улицама. Људи ће пос-
тати слични грабљивим птицама које слећу на леш, па ће јести тела умрлих.
Али то неће чинити хришћани, иако им се, као незапечаћеним, неће прода-
вати хлеб, него ће то чинити они са печатом, којима је хлеб доступан. Јер
код запечаћених срце постаје безосећајно, и пошто нису у стању да трпе
глад, они ће наваљивати на лешеве и ждерати их, па ће, најзад, и они умира-
ти. На печату ће бити написано: „Ја сам твој“. – „Да, ти си мој“. – „Добро-
вољно долазим, а не присилно“. – „И ја те добровољно примам, а не присил-
но“. – Ове четири речи биће урезане у средини тога проклетог печата.
Невоље које ће постићи свет после зацарења антихристовог:
усахнуће море, угинуће животиње и ускориће време
О, несрећан је онај који је запечаћен тим проклетим печатом! Тај прок-
лети печат навешће велике невоље на свет. Свет ће онда бити тако угњета-
ван, да ће се људи селити с места на место. Домороци ће, кад виде дошљаке,
говорити: „О, несрећни људи, како сте се одлучили да напустите своје бла-
годатно место и дођете у ово проклето место к нама, у којима није остало
никаквог људског осећања?!“ Тако ће говорити на сваком месту, куда се љу-
ди буду пресељавали из својих места... Тада ће Бог, видевши пометњу људи,
од које они тешко страдају селећи се из својих места, заповедити мору да

23
пројави своју ранију топлоту, коју је пре имало, да се људи не би више пре-
сељавали из својих места на друга. И кад антихрист заседне на свој престо,
тада ће море узаврети тако, као што ври вода у котлу. А кад вода дуго ври,
она сва испари. Тако ће се догодити и са морем. Приликом кључања оно ће
испарити и ишчезнути, као дим са земље. На земљи ће се осушити биљке и
дрвета шумска, од морске топлоте све ће се осушити, извори водени
пресахнути: животиње, птице и гмизавци – све ће угинути. Време ће убр-
зати свој ход: дан ће пролетети као сат, недеља – као дан, месец – као неде-
ља, и година – као месец. Јер је зло људско учинило то, да су се и стихије
промениле и почеле да журе, да би се што пре завршио Богом проречени
број свршетка седме хиљаде и почетка осме хиљаде година по створењу
света.
Проповед Еноха и Илије да не примају печат антихристов
Енох и Илија убеђиваће људе да не примају печат антихристов, јер ко оста-
не чврст и не прими печат, тај ће се спасти, и Бог ће га примити у рај.
Зато да се сваки хришћанин осењава знаком крста, јер овај знак ослобађа чо-
века од паклених мука, док печат Антихристов одводи човека у муке пакла.
Ако сте гладни и потребна вам је храна, стрпите се мало, и Бог, видећи
ваше трпљење, послаће вам помоћ одозго. А ако не отрпите и примите пе-
чат овог нечистог цара, кајаћете се после... Онај ко прими печат антих-
ристов постаје демон; иако тврди да тобож не осећа ни глад ни жеђ, он
седам пута јаче од вас осећа и глад и жеђ. Потрпите мало. Зар не видите
да је онај ко прими печат антихристов мртав: умро је духом и чека га вечна
мука? Зар и ви желите да са печатом погинете у вечној муци заједно са запе-
чаћенима – где је плач и шкргут зуба?...
И многим другим речима саветоваће и упозораваће људе пророци Енох и
Илија.
Убиство ових праведника
Чуће антихрист шта проповедају ова два човека и како га називају лажовом,
врачаром, обмањивачем и лукавим ђаволом. Чувши то, разгневиће се и запо-
ведиће да их ухвате и доведу пред њега. Кад се они појаве пред њим, обра-
тиће им се ласкаво: „Какве сте ви то залутале овце, те нисте запечаћене цар-
ским печатом?“
Енох и Илија одговориће му: „Лаживи варалицо и демоне! Твојом кривицом
толике су душе погинуле у паклу! Проклет ти и печат твој! Тај твој прокле-
ти печат и лажна слава сурвали су свет у понор и довели до погибије! Дошао
је крај и теби и свету!“

24
Чувши овакве речи, антихрист ће се разбеснети и дрекнути на њих: „Како
смете тако да говорите преда мном, царем?“ Илија ће му одговорити: „Цар-
ство твоје презиремо и славу твоју проклињемо, заједно са твојим печатом!“
Овакав одговор пророка још више ће да разбесни антихриста и он ће, као бе-
сан пас, јурнути на њих и убити их својим рукама. По убиству Еноха и Или-
је антихрист ће да скине са себе маску моралности и вршиће злочине.
Смрт антихриста
По убиству Еноха и Илије, антихрист ће да пусти на вољу најгорој деци
својој, то јест даће слободу злим духовима које је дотле задржавао. А та ње-
гова деца или духови зла јесу: прељуба, блуд, мужелоштво, убиство, отима-
ње, крађа, неправда, лаж, мучење, продаја и куповина људи, куповање деце
и девојчица ради блуда са њима, слично псима на улицама. Антихрист ће
заповедити злим духовима, њему послушним, да наведу људе да чине зло
десет пута више него раније. Његова зла деца извршиће заповеђено им и ус-
тремиће се на уништење људске природе разноврсним безакоњима. Као ре-
зултат њиховог злог напора биће уништена чулна и духовна природа у љу-
дима... Људи ће постати толико лукави у души, да ће им се и тело смањити
на пет педи (око сто центиметара). А својим злим делима људи ће превазићи
демоне и биће – један дух са демонима.
Кад антихрист увиди да је људска природа постала лукавија и злурадија од
његове деце, веома ће се обрадовати, што се зло у људском роду тако умно-
жило и што су људи постали лукавији од демона...
А тада, кад се антихрист буде радовао гледајући умножење зла у људима,
изненада ће се одозго појавити „мач оштар с обе стране“, којим ће он бити
побеђен, и ишчупаће се његов нечисти дух из прљавог тела његовог, Смрт
антихриста биће крај убијања међу људима. Каин је започео убиство, а на
антихристу оно ће се завршити.“

Свети Серафим Саровски (1825.-1830.)

„Доћи ће цар, који ће мене прославити, после чега ће бити велика смутња у
Русији, много ће крви потећи због тога, што ће устати против тог цара само-
дршца, но Бог ће цара узвеличати…
До рођења антихриста биће велики, дуготрајни рат и страшна револуција у
Русији, превазилазећи и оно што човек замислити може, јер ће бити ужасно
крвопролиће. Доћи ће до погибије монаштва, верних људи, отачества, разг-
рабљења црквеног и манастирског блага; оскрнављења цркава Господњих;
уништавања и отимања богатства добрих људи, пролиће се реке руске крви.

25
Но Господ ће помиловати Русију и привешће је путем страдања ка великој
слави…”

„Мени, убогом Серафиму, од Господа Бога је одређено да пребивам у гробу

много више од 100 година. Но, тако што ће се у то време архијереји руски
веома покварити, да ће нечистијем својим превазићи архијереје грчке у
време Теодосија Млађег, да ће чак изгубити веру у најважнију догму Хрис-
тове вере – Васкрсење Христово и свеопште васкрсење. Због тога ће Госпо-
ду Богу бити угодно да, када дође време, мене убогог Серафима из привре-
меног живота узме и затим на утврђење догме Васкрсења васкрсне, и васкр-
сење моје ће бити као васкрсење седам младића из пештере Oхлонске у вре-
ме Теодосија Млађег. По мом васкрсењу, ја ћу прећи из Сарова у Дивjејево
где ћу проповедати о свенародном покајању.”
„Мени, убогом Серафиму, Господ је открио да ће у земљи Руској бити вели-
ке невоље. Православна вера ће бити сатрвена, архијереји Цркве Божије и
друга духовна лица одступиће од чистоте Православља и зато ће их Гос-
под тешко казнити. Ја убоги Серафим, три дана и три ноћи сам молио Гос-
пода, да Он боље мене лиши Царства Небеског, а њих да помилује. Но Гос-
под је одговорио: „Нећу их помиловати јер се они уче учењима људским, и
језиком Ме поштују, а срца њихова су далеко одступила од Мене”…
Свака жеља да се унесе измена у правила и учење Свете Цркве јесте је-
рес… хула на Духа Светога, која се неће опростити завек. По том путу
иду архијереји руске земље и духовништво (свештенство, монаштво), и гнев
Божији ће их поразити…”
„Но неће се Господ да краја гневити, и неће допустити да се до краја разру-
ши земља руска, пошто се једино у њој још чува Православље и остаци
хришћанског благочешћа. У нашој Православној вери, Црква нема никаквог
порока. Ради ових добродетељи Русија ће свагда бити славна и непријатељи-
ма страшна и непобедива, имајући веру и благочестије – и врата пакла јој
неће одолети”…

26
„Пред крај времена Русија ће се слити у једно велико море са осталим зем-
љама и племенима словенским, па ће начинити једно море или громадни
океан весељенски, о ком је Господ Бог у давнини устима свих светих гово-
рио: „Страшно је и непобедиво Сверуско царство, свесловенско Гога и Ма-
гога, пред којим ће сви народи у страху стајати”. И све то, то је као два и два
четири, и непромењено као што је Бог свет, од давнина су прорекли о њему
и о његовој страшној владавини на земљи. Заједничким снагама Русије и
других народа, Константинопољ и Јерусалим биће ослобођени. При подели
Турака, сва слава ће остати Русији…”
Текст II
Тада ће настати време када ће изговором црквеног и хришћанског напретка,
да би угодили овом свету, мењати и кривити догмате и уставе (типике) Све-
те Цркве, заборављајући да они имају почетак од самог Господа Исуса
Христа, Који је тако учио и Који је дао заповести Својим ученицима, светим
Апостолима, о стварању Цркве Христове и њеним правилима, и Који им је
заповедио: „Идите, дакле, и научите све народе, учећи их да држе све што
сам Вам заповедио.“ (Мт.28,19-20).
Од тада по до данас су сачувана Правила и Предања светих Апостола, која
су разјаснили и коначно утврдили једном заувек и њихови свети прејемници
– Свети Оци, којима је руководио Дух Свети на седам Васељенских Сабора.
Наша Црква нема никакве мане, тешко ономе човеку, који једну реч до-
да или изостави, тешко ономе ко се дрзне да унесе било какве измене у
Богослужење и Уставе ове Цркве која је „стуб и тврђава истине“ и о којој
је Сам Спаситељ рекао да је врата паклена неће надвладати, да ће она непро-
мењено остати до краја – до Другог доласка.
Свака жеља да се унесе некакво тобожње усавршавање, измена у правила и
учење Свете Цркве, јесте јерес, жеља да се створи своја посебна Црква по
измишљотинама људског разума, одступање од заповести Светога Духа, и
то и јесте хула на Духа Светога, која се неће никада опростити. Тако су по-
ступали и поступаће сви који су отпали од јединства са Светом Апостолс-
ком Црквом, о чему ап. Павле говори: „Јер су такви лажни апостоли, лукави
посленици који се претварају да су апостоли Христови. И никакво чудо; јер
се сам сатана претвара у анђела светлости. Није дакле, ништа велико ако се
слуге његове претварају да су слуге праведности којима ће свршетак бити
по делима њиховим.“ (2. Кор.11,13-15).
Тим путем ће поћи архијереји Руске земље и свештенство последњих време-
на и гнев Божији ће их поразити. Али Господ се не гневи до краја, и неће
дозволити до краја разрушење земље Руске зато што ће се у њој јединој

27
сачувати Православље и благочашће хришћанско... Ми имамо веру правос-
лавну и Цркву без икакве мане. Због ових врлина Русија ће увек бити славна
а непријатељима страшна и непобедива, имајући веру и побожност – и врата
пакла неће је надвладати. Господ ће помиловати Русију и повести је путем
страдања ка великој слави.
Оно што је примила и целивала Света Црква, све то срце хришћанина треба
да воли. Оно што је Црква установила на седам Васељенски сабора – испу-
њавај. Тешко ономе ко једну реч дода или одузме. Чува Господ, као зеницу
ока Свога, људе Своје тј. православне хришћане који Га љубе и свим срцем
својим и свом мишљу и речју и делом, дан и ноћ Му служе. А такви су они
који чувају свецело све уставе (правила), догмате и предање наше Источне
васељенске Цркве и који устима исповедају благочашће (побожност) које су
примили.
Мени, убогом Серафиму, од Господа Бога је било одређено да живим много
више од 100 година. Али, пошто ће се у то време архијереји руски тако пок-
варити, да ће нечистијем својим превазићи архијереје грчке у време Теодо-
сија Млађег, да ће чак престати да верују у најважнију догму Христове вере
– Васкрсење Христово и свеопште васкрсење, због тога ће Господу Богу би-
ти угодно да, када дође време, мене убогог Серафима из привременог живо-
та узме и затим на утврђење догмата Васкрсења васкрсне, и васкрсење моје
ће бити као васкрсење седам младића из пештере Охлонске у време Теодо-
сија Млађег. По мом васкрсењу, ја ћу прећи из Сарова у Дивејево где ћу
проповедати свенародно покајање.
Свака жеља да се унесе промена у Правила и учење Свете Цркве, јесте је-
рес... хула на Духа Светога, која се неће никада опростити. Ја, убоги Сера-
фим, три дана и три ноћи молио сам Господа за руске архијереје последњих
времена да би радије мене лишио Царства небеског, а њих помиловао. Али
Господ ми је одговорио: „Нећу их помиловати јер они уче учењима људс-
ким и поштују Ме језиком својим, а срца су њихова далеко од Мене.“
...Све што носи назив „декабриста“, „реформатора“ и, речима припада „пар-
тији бољитка (напретка)“, јесте право антихришћанство на земљи, које ће,
развијајући се, довести до разрушења Хришћанства на земљи и делимично
Православља, и завршиће се зацарењем антихриста над свим земљама све-
та осим Русије, која ће се слити у једну целину са другим словенским зем-
љама и чиниће огромни народни океан, пред којим ће бити у страху друга
племена земна.

28
 Сатана је био први револуционар и због тога
је пао с неба. Између учења његових следбе-
ника и учења Господа Исуса Христа нема ни-
чег заједничког, него се између њих налази
огромна провалија. Господ кроз испуњавање
заповести које нам је дао, призива човечан-
ство на небо, где обитава Истина. Дух таме
обећава оснивање раја на земљи. Тако сва ре-
волуционарна друштва, тајна и јавна, ма под
каквим именима да наступају и ма иза каквог
благовидног изгледа да се крију, имају један
општи циљ – борбу и опште разрушење
Хришћанства, припремајући основу анти-
хришћанству у лицу антихриста који долази
у свет.
...Проћи ће више од пола века. Тада ће зло-
чинци подићи високо своју главу. То ће се
неизоставно десити. Господ ће, видевши не-
раскајану злобу њихових срдаца, допустити
да врше своја дела на кратко, али ће се бо-
лест њихова обратити на њихову главу и на
њих ће се сручити неправда њихових погубних помисли.
Биће цар, који ће мене прославити, после чега ће бити велика смутња на Ру-
сији, много ће крви потећи зато што ће устати против тог цара и самодржав-
ља, али Бог ће тог цара узвеличати... На земљи руској ће бити велике беде.
Вера православна ће бити погажена, архијереји Цркве Божије и друга духов-
на лица ће одступити од чистоте православља и за то ће их Господ горко
казнити.
Пре антихристовог рођења избиће дуготрајан рат и страшна револуција у
Русији која превазилази сваку људску машту, јер ће бити најстрашније крво-
пролиће. Побуне Разинског и Пугачовског, Француска револуција – ништав-
не су према оном што ће бити у Русији. Погинуће многи људи верни отаџби-
ни, доћи ће до пљачке црквене и манастирске имовине, скрнављења цркава
Господњих, уништења, пљачкања богатства добрих људи; пролиће се реке
руске крви.
Када се земља Руска раздели и једна страна јавно остане са бунтовницима а
друга јавно стане за Господара и целовитост Русије, ето тада, ваше богољу-
бије – Господ ће помоћи правом делу оних који су стали за Господара и Ота-
частво и свету Цркву нашу. А Господара и сву Царску фамилију ће сачувати

29
Бог невидљивом десницом Својом и даће пуну победу онима који војују за
њега (Цара), за Цркву и за благо нераздељивости земље Руске. Али неће се
ни ту крви пролити, колико ће се пролити када права страна – за Господара,
победи и по целом свету ухвати издајнике цара и непријатеље Христа и пре-
да их у руке правосуђа. Тада више никога неће послати у Сибир, већ ће све
погубити и ту ће се још више него раније пролити крви али ће та крв бити
последња и очишћујућа јер ће после тога Господ благословити људе Своје
миром и преузнети рог Давида раба Свога, мужа по срцу Своме, Најблаго-
честивијег Господара Цара. Њега је утврдила и опет ће утврдити Десница
Његова света над земљом Руском.
Пред крај времена ће се Русија сјединити у једно велико море са другим
земљама и племенима словенским, она ће саставити једно море или тај
огромни васељенски океан народа, о којем је Господ одавно рекао устима
Својих светих: „Страшно и непобедиво царство сверуско, свесловенско –
Гога и Магога, пред којим ће сви народи бити у трепету.“ И све је то тачно
као што су два и два четири, и непроменљиво, као што је Бог свет, Који је
одавно прорекао о њему и његовој страшној владавини на земљи.
Уједињеним снагама Русије, Константинопољ и Јерусалим ће бити освојени.
При подели Турске, она ће скоро сва припасти Русији, Русија ће освојити
Беч, а у дому Хабсбурга ће остати око 7 милиона Аустријанаца и тамо ће би-
ти устројена територија Аустријског царства. Француској ће због љубави
према Богородици, бити остављено седамнаест милиона Француза са прес-
тоницом градом Ремс, а Париз ће у потпуности бити уништен. Дому Напо-
леонида ће се дати Сардинија, Корзика и Савоја. Непроменљиви резултат
светског и руског рата ће бити десет година...

Свети Игњатије Брјанчанинов (1865.)

Садашње одступништво је допуштено Богом: не-
мој покушавати да га зауставиш својом немоћ-
ном руком. Устани, сачувај се од њега сам и то је
за тебе довољно. Упознај се са духом времена,
изучи га да би по могућности избегао његов ути-
цај…
Постојано страхопоштовање пред судовима Божи-
јим неопходно је ради правилног духовног живље-
ња. У то страхопоштовање и покорност Богу пот-
ребно је приводити себе вером. Над судбама света
и свакога човека будно бди Промисао Свемогућег
Бога – и све што се дешава, дешава се или по вољи

30
или по допуштењу Божијем… предопредељење Промисла Божијег о Русији
нико не може изменити. Свети Оци Православне Цркве (нпр. Св. Андреј Ке-
саријски у тумачењу Апокалипсе, гл. 20) предсказује Русији необичан гра-
ђански развој и моћ... А невоље наше боље да буду природне и духовне.”

Виђење искушенице Олге (1917.)

14-огодишња искушеница Ржичевог манастира (испод Кијева по Дњепру)
Олга Зосимовна Бојко: „У заслепљујућој светлости на неописиво дивном
престолу седео је Спаситељ, а поред Њега с десне стране је наш цар [Нико-
лај II], окружен анђелима. Цар је био у потпуним царским одорама: светлој
белој порфири, с круном, са скиптром у рукама. И чула сам како су мучени-
ци разговарали међу собом, радујући се што наступа последње време и што
ће се њихов број умножити.
Говорили су да ће [људе] мучити за име Христово и због неприхватања жига
и да ће цркве и манастири ускоро бити уништени, а они који живе у манас-
тирима биће протерани, и неће мучити само клир и монаштво, већ и све љу-
де који не буду хтели да приме жиг и који ће стајати за име Христово, за ве-
ру, за Цркву.“

Преподобни Анатолије Оптински Млађи (1917.)

Од тада јереси ће се ширити свуда и
обмањивати многе људе. Непри-
јатељ људског рода деловаће са лу-
кавошћу, са циљем да у јерес увуче,
ако буде могуће, и изабране. Неће
почети са грубим одбацивањем дог-
ми о Светој Тројици, Божанству
Исуса Христа и непорочности Бо-
городице, већ ће кренути да непри-
метно криви учења и уставе Црк-
ве и сам њихов дух, предан нам
Светим Оцима кроз Духа Светог.
Мало њих ће приметити ова лу-
кавства непријатеља, само они
који су искуснији у духовном жи-
воту. Јеретици ће се дочепати влас-
ти над Црквом и поставиће своје
слуге свуда; на побожне ће се гле-
дати са презиром. Он (Господ) ре-

31
као је, по плодовима њиховим поз-наћете их и тако, по плодовима њиховим,
као и по делима јеретика, тежи да их разликујеш од истинских пастира.
Ово су духовни разбојници, који раздиру духовно стадо, и ући ће у тор
(Цркве) улазећи на друге начине, користећи силу и згазити Божанске уставе.
Господ их назива лоповима (уп. Јован 10,1). Заиста, њихов први задатак
ће бити гоњење истинских пастира, њихово затварање и прогон, јер без
овога им неће бити могуће да се раскине овца.
Према томе, сине мој, када видиш нарушавање Отачког предања и бо-
жанског поретка у Цркви, поретка установљеног Богом, знај да су се је-
ретици већ појавили, иако ће можда одређено време и крити своју безбож-
ност, или ће неприметно кривити Божанску Веру, са циљем да боље успеју у
завођењу и намамљивању неискусних у мреже.
Прогон неће бити усмерен само против пастира, већ и против свих слугу Бо-
жијих, јер сви они под влашћу јереси, неће трпети побожност. Препознај ове
вукове у овчијој кожи, по њиховим гордим наравима и вољом за власт. Они
ће бити клеветници, издајници, сејући свуда непријатељство и завист; према
томе, Господ је рекао да ћеш их познати по њиховим плодовима. Истинске
слуге Божије су смирене, љубе свог ближњег и послужни су Цркви.
Монаси ће бити под великим притиском од стране јеретика и монашки жи-
вот ће бити презиран. Манастири ће постати ретки, број монаха ће опадати,
а они који остану трпеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, имајући
међутим само обличје побожности, тежиће да привуку монахе на своју стра-
ну, обећавајући им заштиту и земаљска добра, а претити онима који ће им се
супротставити са истеривањем.
Ове невоље ће изазвати велики очај међу малодушнима, али ти, сине мој,
радуј се што ћеш живети у то време, јер ће тада [чак и] верни који не буду
показивали никакве врлине примити венце само за чврсто стајање у вери,
према речи Господа (уп. Матеј 10,32).
Бој се Господа сине мој. Бој се да не изгубиш венце припремљене (за тебе),
плаши се да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и вечно му-
чење. Стој храбро у вери, и ако је неопходно, издржи прогонство и друге
жалости, јер ће Господ бити са тобом... и Свети Мученици и Исповедници
ће гледати не тебе и твоју борбу са радошћу.
Али тешко монасима у тим данима, који ће бити везани богатствима и
имовином, који ће због љубави према миру бити спремни да се потчине је-
ретицима. Они ће уљуљкивати своју савест, говорећи: „Чувамо и спасавамо
манастир и Господ ће нам опростити.“ Несрећни и слепи уопште не схватају

32
да ће кроз јереси демони ући у манастир и то онда више неће бити Свети
Манастир, већ само зидови од којих ће отићи благодат.
Бог јe, међутим, моћнији од непријатеља, и Он никада неће напустити слуге
Своје. Истински Хришћани ће остати до краја времена, само онда ће изабра-
ти да живе у издвојеним, напуштеним местима. Не плаши се жалости, пре
се плаши убитачне јереси, јер нас она лишава благодати и одваја нас од
Христа. Из тог разлога нам је Господ заповедио да на јеретика гледамо
као на незнабошца и цариника.
И тако, сине мој, јачај у благодати Исуса Христа. Жури се да исповедиш ве-
ру, да издржиш страдање као добар војник Исуса Христа (уп. 2. Тим. 2,13),
Који је рекао: „Буди веран до саме смрти и даћу ти венац живота.“ (Откр.
2,10)
Њему, са Оцем и Светим Духом, нека је слава, част и поклоњење у векове
векова.
Амин.

Схимонах Аристокло Атонски (1917.-1918.)

„Сада ми преживљавамо предантихристово време. Почеће суд Божији над
живима и неће оставити ни један део на земљи, ни једног човека кога се не-
ће дотаћи. Почеће од Русије а затим даље… а Русија ће бити спашена. Мно-
го страдања, много мучења, потребно је много пострадати и дубоко се каја-
ти свима. Само покајање кроз страдање ће спасти Русију. Сва ће Русија бити
тамница и потребно је много молити Господа да опрости. Кајати се ради
греха и бојати се чинити и најмање грехе, а старати се творити добро, па
макар било и најмање. Знај да и крило муве има тежину, а у Господа су мере
тачне. И када и најмање у чаши добра превагне, тада ће пројавити Господ
милост своју на Русији… Но у почетку ће Бог узети све вође, да би само у
Њега гледали руски људи. Сви ће одбацити Русију, одрећиће је се друге др-
жаве, остављајући је себи самој. Да би се у Божију помоћ уздали руски љу-
ди. Чујте, и у другим крајевима ће бити као што је било у Русији (у време
револуције – редактор), и о ратовима чућете и биће ратови – но тада је време
близу. Но не бојте се ничега, Господ ће пројавити Своју чудесну милост.
Крај ће бити преко Кинеза. Како ће то бити необично гледати, јавиће се чудо
Божије. И биће сасвим други живот на земљи, али не много дуго. Крст
Христов ће засијати над целим светом. Због тога што ће се узвеличати наша
Домовина и биће као светионик у тами међу свима.”

33
 Свети Јован Кронштатски (1901.)
Свети и Праведни отац Јован Чудотворац
Кронштатски присећао се визије коју је
имао у јануару 1901.:
„После вечерњих молитви легао сам да
се мало одморим у својој слабо осветље-
ној соби јер осећах благу вртоглавицу,
пред Иконом Пресвете Богородице горе-
ло је кандило. После не више од пола са-
та чух чудан шум и неко ме дотакну за
раме и благим гласом рече: „Устани, слу-
го Божији Јоване, и следи вољу Божију.“
Ја устадох и видех пред собом Старца ко-
ји изгледаше величанствено, коса му бе-
ше бело-сива а он имаше на себи црну
мантију и у руци носаше штап, посмат-
рао ме је благим погледом. Док сам се ја
са великим напором уздржавао да се не
срушим, моје руке и ноге се тресоше,
хтедох нешто рећи али ми се језик не мицаше. Тада ме Старац прекрсти и
смиреније са радошћу ме испуни, онда се и ја сам прекрстих.
Старац показа штапом на западни зид моје собе и на зиду штапом написа
бројке: 1913, 1914, 1917, 1922, 1924 и 1934, одједном зида нестаде и ја хода-
јући са Старцем кретох ка некој зеленој ливади а тамо видех мноштво крсто-
ва направљених од глине, дрвета или злата који означаваше гробове и ја
упитах Старца због чега су ови крстови овде, а он благо одговори:
„Ти крстови су за оне који су мучени и убијени за веру у Христа и због Речи
Божије те постадоше Мученици,“ те ми настависмо пут. Одједном видех це-
лу реку крви, и питах Старца шта значи ова крв и колико је крви проливено?
Старац погледа наоколо и одговори:
„Ово је крв правих Хришћана,“ тада показа у висину на неколико облака и ја
видех мноштво белих лампи (кандила) како горе а онда почеше да падају на
земљу јадна за другом десетине и стотине и док падаху гасише се и прет-
вараху се у пепео. Старац тада показа и рече: „Погледај,“ и видех на облаку
седам горућих лампи, и ја упитах шта значе ове лампе што падоше на земљу
а он одговори:

34
„То су Цркве Божије које падоше у јерес, а тих седам лампи на облаку су се-
дам Апостолских Саборних Цркава које ће остати до краја времена.“
Старац тада показа високо на небу и ја видех и чух Ангеле како поју „СВ-
ЈАТ, СВЈАТ, СВЈАТ, ГОСПОД БОГ САВАОТ,“ тада велика група људи са
свећама у рукама хиташе поред нас са радосним и светлим лицима; у тој
групи је било архиепископа, монаха, монахиња, затим група мирјана међу
којима је било и младих, деце, чак и одојчади. Ја упитах чудотворног Стар-
ца шта је значење ових људи, а он одговори: „То су људи који страдаше за
Свету Саборну Апостолску Цркву за Свете Иконе од руку злих уништите-
ља.“
Ја упитах Старца да ли могу да им се придружим, а он одговори: „Још је
прерано за тебе да би страдао и твоје придруживање не би било благослове-
но од Господа.“
Онда видех велику групу одојчади која за Христа страдаше од Ирода и при-
мише круне од Цара Небеског. Ходајући мало даље ми уђосмо у велику
цркву, ја хтедох да се прекрстим али ми Старац рече: „Не мораш да се крс-
тиш овде јер је ово место „гнусоба пустносна“ (Данило 12,11).“ У цркви
беше непријатно, на олтару се налазило Еванђеље са звездом, свеће изг-
ледаше као од катрана и гореше као дрва за потпалу, из Чаше се ширио јак
смрад, тамо се још налазише Просфора са звездом, свештеник стојаше ис-
пред олтара са лицем црним као угаљ а испод олтара се налазила жена обу-
чена у црвено са звездом на уснама и вришташе кроз цркву смејући се и ви-
чући; „Ја сам слободна!“ Ја помислих: Господе како је ово одвратно, људи
као полудели почеше да трче око олтара, звижде и тапшу рукама па запева-
ше хулне песме. Одједном муња севну, јак гром удари, земља се затресе и
црква се сруши шаљући жену, свештеника, људе и све остало упровалију. Ја
помислих, о Господе каква страхота, спаси нас, и упитах Старца какво је
значење ове страшне цркве, он одговори: „То су људи на земљи, јеретици
који одбацише Свету Саборну И Апостолску Цркву и прихватише нову мо-
дернизовану Цркву коју Господ није благословио; у тој Цркви они не посте,
не присуствују свештенослужењима, не примају Свето Причешће.“ Ја упла-
шено рекох: „Господња је милост на нама а ове је проклео смрћу...“
Старац ме прекину и рече: „Не тугуј само само се моли.“ Тада видех масу
људи од којих сваки имаше знак звезде на уснама, страшно се мучаше жеђу
и ходаше напред-назад. А кад нас видеше почеше викати: „Свети Оци, мо-
лите се за нас јер ми не можемо а страшно нам је тешко, наше мајке и очеви
нас нису учили Закону Божијем, ми чак немамо ни име Христово и не нала-
зимо мира, ми одбацисмо Свети Дух и знак Крста...“ Тада заплакаше.

35
Ја кренух даље пратећи Старца, и тада он показа руком на планину од људ-
ских телеса заливених крвљу, а ја јако уплашен упитах Старца за значење
ових мртвих телеса. Он одговори: „То су људи који живеше монашки живот,
одбацише антихриста и не примише његов знак, они пострадаше због вере у
Христа и Саборну Апостолску Цркву и примише Мученичке круне умиру-
ћи за Христа. Моли се за ове Слуге Божије.“
Без речи Старац се окрену ка северу и показа руком, и ја видех царску пала-
ту око које трчаше пси, дивље звери и шкорпије кезећи своје зубе и чељус-
ти. Тада видех и цара где седи на престолу. Он у лицу блед и озбиљан реци-
товаше Исусову молитву. Наједном цар се сруши као мртав, његова круна
паде а пси звери и шкорпије сатрше помазаника владара. Ја ужаснут запла-
ках горко а Старац ме узе под руку... Тада видех особу у белом, то беше цар
Николај II, на његовој глави венац од зеленог лишћа а његово лице бледо и
помало крваво, око врата имаше златни крст и тихо шапуташе молитву, и та-
да ми рече са сузама: „Моли се за мене, оче Јоване, и реци свим православ-
ним хришћанима да сам ја, цар мученик, умро достојанствено и мушки за
моју веру у Христа и Православну цркву. реци светим оцима да служе па-
растос мени грешноме, али за мене гроба неће бити.“
Убрзо све постаде скривено маглом, а ја плачући молих се за цара мученика,
ноге и руке ми дрхташе од страха. Тада Старац рече: „Погледај и ја видех
групе људи где леже свуда наоколо помрли од глади, а неки још живи једо-
ше траву и биље док пси тргаше телеса мртвих, неподношљив смрад се ши-
рише наоколо, ја помислих: о Боже, ти људи не имаше вере, са њиховим
уснама они богохулише и за то примише гнев Господњи... Још видех целу
планину књига међу којима гамижаху црви и осетих страшан смрад те запи-
тах Старца какаво је значење ових књига, а он одговори: „Ово су књиге пуне
безбожништва и хуле на Бога које ће затровати све Хришћане са јеретичким
учењима“; тада Старац дотакну својим штапом неке од књига и њих захвати
пламен и ветар развеја пепео.
Мало даље видех Цркву око које лежаше гомиле листића са именима упоко-
јених за помињање, ја се сагох да узмем неке од листића да прочитам имена
али Старац рече: „Ови листићи са именима за упокојене леже овде већ мно-
го година и свештеници заборавише за њих,“ а ја упитах: „Ко ће се молити
за њих,“ а он одговори: „Ангели ће се молити за њих.“
Пођосмо даље и Старац убрза да га са муком пратих. Онда ми показа и рече:
„Види!“ и ја видех многи народ мучен демонима (ђаволима), који их мучи-
ше штаповима, вилама и кукама. Ја упитах Старца шта значи стање овог на-
рода, а он одговори: „То су они који се одрекоше своје вере и који напусти-
ше Свету Саборну И Апостолску Цркву и прихватише нову модернизова-

36
ну Цркву. Ова група представља и свештенике, монахе, монахиње и мирја-
не који прекинуше своје завете и брак те се упустише у пијанство и сваку
врсту безакоња и хуле.“ Сви они имаше ужас на лицима а из уста им се
ширише неподношљив смрад, док их демони (ђаволи) мучише и вукоше у
дубоку провалију из које се уздизала паклена ватра. Ја се страшно уплаших
и прекрстих молећи се „Избави нас Господе од оваквог пута.“
Тада видех групу људи старих и младих страшно ружно одевених који по-
дизаше велику „петокраку звезду“; на сваком крају звезде беше по дванаест
демона (ђавола) а у средини звезде сам Сатана са ужасним роговима и
издуженом и изопаченом главом, он ширише око себе пену на људе док
говораше „Устајте ви проклети са знаком...“ Одједном се појавише мноштво
демона (ђавола) са жељезним печатима и на све људе ставише знак, на усне,
изнад лакта и на десну руку. Ја упитах Старца за значење овога а он одгово-
ри: „Ово је знак антихриста.“ Ја се прекрстих и кренух за Старцем.
Мало затим он нагло стаде и показа руком на исток где видех велику групу
људи са радосним лицима где носе крстове и упаљене свеће у рукама, а ме-
ђу њима се налазише велики олтар бео као снег и на олтару се налазио
„Воздух“ (вео којим се покривају Свети Дарови) са златном царском круном
на којој је било исписано „на кратко време.“ Патријарси, епископи, свеш-
теници, монаси, монахиње и мирјани стојећи око олтара појаше „СЛАВА
БОГУ НА ВИСИНИ И НА ЗЕМЉИ МИР.“ Ја се из велике радости прекрс-
тих и заблагодарих Господу, тада Старац подиже свој крст увис три пута и
ја видех планину телеса заливену крвљу а изнад њих Ангели летеше узима-
јући душе убијених за Реч Божију и носише их ка Небесима појући АЛИЛУ-
ЈА. Док посматрах ја гласно заплаках а Старац ме ухвати под руку и забрани
да плачем говорећи: „Шта је угодно Богу, да је наш Господ Исус Христос
мучен пролио Своју Пресвету Крв за нас, а ови ће бити мученици који
не прихватише знак антихриста и сви који пролију крв своју примиће
небеске венце.“ Тада се Старац помоли за те Слуге Божије и показа на ис-
ток а речи Пророка Данила се обистинише „гнусоба пустошна“ (Данило
12;11). Тамо видех куполу Јерусалимску над којом се налазише звезда, а у
цркви велико мноштво милиона људи а још многи покушаваху да уђу унут-
ра. Ја хтедох да се прекрстим али ме Старац ухвати за руку и рече: „Овде је
гнусоба пустошна.“ Тада видех олтар где гораше свеће од смоле а на олтару
се налазио краљ у ватрено црвеној порфири, на глави имаше златну круну са
звездом, и ја упитах Старца: „Ко је ово?“ а Старац рече: „Антихрист.“ Он
беше веома висок, са ватреним очима, црним обрвама, четвртасто уобличе-
ном брадом, лукаво, зло и страшно лице. Он се сам налазио на олтару. Тада
подиже руке ка народу, руке му личише на канџе тигра и повика: „Ја сам
краљ, ја сам Бог, ја сам вођа и онај који нема мој знак биће убијен.“ Сви љу-

37
ди падоше ничице и обожаваше га а он стављаше знак на њихове усне и ру-
ке да би могли примити мало хлеба и да не би поумирали од глади и жеђи.
Тада пред антихриста његове слуге доведоше неколико људи са завезаним
рукама који му се не хтедоше поклонити. Они гласно рекоше: „Ми смо
хришћани! Ми верујемо у нашег Господа Исуса Христа.“ А антихрист им у
трену пооткида главе и хришћанска крв се проли. Тада у олтар пред анти-
хрста доведоше дете да му се поклони, али се дете не хтеде поклонити већ
јасно исповеди: „Ја сам хришћанин и верујем у нашег Господа Исуса Хрис-
та, а ти си слуга станин!“ Антихрист тада узвикну: „Смрт том детету!“ док
остали који прихватише знак антихриста падоше пред њим ничице и обожа-
ваше га. Одједном гром одјекну, мноштво муња поче да сева и ватрене стре-
ле почеше да падају на слуге антихриста. Тада велика ватрена стрела севну
и погоди антихриста у главу. Он махну руком а круна му паде са главе на
земљу и изломи се. Тада милиони птица полетеше на слуге антихристове. Ја
осетих да ме Старац узе за руку и поведе.
Ходасмо даље и ја видех још јако много проливене хришћанске крви и ту се
сетих речи Светог Јована Богослова, у књизи Откровења, да ће крви бити
коњима до узди. Ја помислих: Боже спаси нас. Тада видех Ангеле који лете-
ше и појаху „СВЈАТ, СВЈАТ, СВЈАТ, ГОСПОД БОГ САВАОТ.“ Старац пог-
леда уназад и рече: „Не тугуј јер брзо, врло брзо ће доћи крај света. Моли се
Господу: „Боже, буди милостив на слуге Своје.“
Време се примицаше крају. Старац показа ка истоку, паде на колена и поче
молитву и ја му се придружих. Тада Старац би подигнут у висину ка небеси-
ма и док одмицаше у висину ја се присетих да не знам Старчево име те глас-
но повиках за њим: „Оче, како ти је име?'“ А он благо одговори: „Серафим
Саровски.“ То је оно што ја видох и записах за православне хришћане.
Велико звоно зазвони над мојом главом и ја чувши звук устадох са кревета и
помолих се: „Господе, благослови и помози ми, молитвама великог Старца
ти просветли мене грешног слугу, свештеника Јована.““

Свети Теофан Полтавски (1930.)

„Ви мене питате о најближој будућности и о будућим последњим времени-
ма. Ја не говорим о томе од себе, но то што ми је од старца било откривено.
Долазак антихристов се приближава и већ је врло близу. Време које нас дели
од његовог доласка могуће је измерити годинама. Но, пред његов долазак
Русија ће се препородити, и то ће бити на кратко време. И Цар ће нам бити
изабран од самог Господа. И биће он човек пламене вере, дубоког ума и
гвоздене воље. Ево то нам је о њему било откривено. Ми очекујемо испуње-
ње овог откровења. Судећи по многим знамењима, оно се приближава; само
ради грехова наших Господ може променити и изменити Своје обећање.”

38
 „У Русији ће бити установљена мо-
нархија, самодржавна власт. Господ
је предизабрао будућег Цара. Он ће
бити човек пламене вере, генијал-
ног ума и гвоздене воље. Он ће пре
свега увести поредак у Цркви Пра-
вославној, удаљиће све неистините,
јеретикољубиве и млаке архијереје.
И многе, врло многе, са малим изу-
зецима ће удаљити. Пошто лоши
буду одстрањени, нови, истински и
непоколебиви архијереји ће доћи на
њихова места…
Доћи ће до онога што нико није
очекивао. Русија ће васкрснути из
мртвих и сав свет ће се задивити.
Православље у њој ће се препоро-
дити и усторжествовати. Но, тог
Православља што је пре било, више
неће бити. Велики старци су говорили да ће се Русија препородити, сам на-
род ће обновити православну монархију. Сам Бог ће поставити силног цара
на престо. Он ће бити велики реформатор и имаће чврсту православну веру.
Свргнуће неверне јерархе Цркве, сам ће бити изванредна личност, чисте,
свете душе. Имаће јаку вољу. Доћи ће из династије Романових по мајчиној
линији. Он ће бити Божји изабраник, који Му је послушан у свему. Он ће
преобразити Сибир. Али ова Русија неће дуго трајати. Брзо ће се десити
оно о чему говори апостол Јован у Апокалипси.”

Преп. Кукша Одески Чудотворац (поч. XX века)

Ускоро ће бити екуменистички сабор под називом
„свети“. Али то ће бити управо онај осми Сабор који ће
бити збориште безбожника. На њему ће се све вере ује-
динити у једну. Затим ће бити укинути сви постови,
монаштво ће у потпуности бити уништено, епископи
ће бити ожењени.
У Васељенској цркви ће бити уведен нови календар.
Будите будни. Трудите се да идете у храмове док су
још наши. Ускоро неће смети да се иде у њих, све ће се
променити. Само ће изабрани то увидети. Све људе
ће приморавати да иду у цркву, али ми не смемо да

39
идемо тамо ни у ком случају.
Молим вас, држите се у православној вери до краја ваших дана и спасавајте
се.

Свети Серафим Вирицки (1930.-1940.)

Старац је говорио да ће доћи време (већ долази!) када ће разврат и морални
пад младих достићи крајње границе. Буквално нико неће остати неупр-
љан. Видећи своју некажњеност млади ће сматрати да им је све дозвољено
за задовољење својих хирова и похота. Почеће да се окупљају у групе и бан-
де пљачкајући и развраћајући се.
Али доћи ће време када ће се чути
глас Божији, када ће млади схватити
да није могуће наставити живот на
такав начин. Доћи ће до вере на раз-
личите начине, вучени још снажније
према аскетском животу. Они, који
су пре били грешници и пијанице,
испуниће цркве и имаће велику жеђ
ка духовном животу. Многи од њих
ће постати монаси. Манастири ће се
отварати, цркве ће бити испуњене
вернима. Тада ће омладина ићи на
ходочашћа.
Биће то славно време! Покајање
оних који греше сада биће све ват-
реније...
Олуја ће проћи Руском земљом.
Господ ће опростити Руском народу
његове грехе. И у Божанској и Све-
тој лепоти, Крст ће сијати јасно изнад Цркве Божије још једном. Звоњава
звона пробудиће читаву нашу Свету Русију за спасење из окова греха. Свети
Манастири ће се опет отворити, и вера у Бога сјединиће све.
Спасење света је из Русије. Петроград ће постати духовни центар земље. Би-
ће још великих догађаја у Русији – отварање и прослављање светих Мошти-
ју у Петрограду – велике радости за читав свет. Далеки исток ће бити крш-
тен у Русији. Читав небески свет се моли за просветљење Оријента.
Доћи ће време када ће бити духовног цветања у Русији. Многе цркве и ма-
настири ће се отворити, чак они из других вера ће долазити код нас бродо-

40
вима, да би били крштени. Али ово неће трајати дуго – неких петнаест годи-
на, а тада ће доћи антихрист...
Доћи ће време када неће бити прогона, већ ће новац и привлачности овог
света одвлачити људе од Бога и много више душа ће тада погинути, него у
периоду отвореног милитантног атеизма. Са једне стране, подизаће крстове
и позлаћене куполе, а са друге стране, доћи ће царство лажи и зла.
Истинска Црква ће увек бити прогоњена. Спасење ће бити могуће само
кроз жалости и болести, прогони ће добити врло префињени и неочекивани
карактер. Биће ужасно живети у та времена.
Доћи ће време када ће Русија бити раскомадана. Прво ће је поделити, а онда
ће почети да разносе њено богатство. Запад ће на сваки начин покушавати
да потпомогне уништење Русије и предају њеног источног дела Кини. Дале-
ки исток ће пасти у руке Јапанцима. Сибир ће доспети у руке Кинезима, ко-
ји ће почети да се насељавају у Русији, женити Рускиње и коначно, кроз лу-
кавство и вештину, окупирати сав Сибир до Урала. Када Кина буде покуша-
ла да крене даље, Запад ће се супротставити.
Многе земље ће кренути на Русију, али ће она преживети кроз велики губи-
так њених територија. Тај рат, проречен Светим Писмо, донеће јединство
човечанства. Људи ће схватити да ће бити немогуће да се настави, јер ће
другачије погинути свака жива твар. Изабраће једну владу – она ће бити
увод за владавину антихриста. Тада ће прогони Хришћана почети...
Међу ученицима Светог Серафима биле су две старице, Пулхерија и Алек-
сандра. Обе су имале дар виђења (прозорљивости – дар да се провиде дога-
ђаји у будућности) и исти дар пророштва као и њихов духовни отац. О буду-
ћем, рекле су следеће:
„Много крви ће бити проливено у нашој земљи, током рата са народима
Кавказа. Доћи ће време када ће однети црвене заставе... владавина Дома Ро-
манових неће доћи одједном, постојаће прелазни период... Тада ће Русија
бити неукротива, постојаће борба за моћ у Русији. У тешко време у Русији,
неко, ко је био чудесно спасен из дома Романових, доћи ће на власт...“

Преп. Лаврентије Черниговски (крајем 1940-их)

Текст I
Старац Лаврентије, који је стекао обилну благодат Свесветога Духа Божијег,
често је својим чедима говорио о последњим временима, упозоравао је да
треба бити будан и обазрив, јер је антихрист близу.

41
Баћушка је говорио: „Ето, сада гласамо – то није ништа, јер још не дајемо
глас за само једнога у свету. А кад се буде гласало за једнога – то је већ он
[антихрист], и не сме да се гласа.“
Преподобни је говорио да ће бити
такав рат у целом свету да нико
нигде неће преживети, само они по
клисурама.
„И тући ће се међусобно, и остаће
две или три државе, и одлучиће:
„Хајде да изаберемо једнога цара за
читаву васељену.“ И изабраће га.
И у последња времена истински
хришћани ће бити прогањани, а
стари и немоћни нека се хватају ма-
кар и за точкове кола и нека беже за
њима.“
Просвећен Светим Духом, Старац
је о надолазећем антихристу гово-
рио овакве речи: „Настаће време ка-
да ће се скупљати потписи за једно-
га цара на земљи. И строго ће се по-
писивати становништво. Улазиће у
куће, а тамо – муж, жена и деца. И жена ће почети да наговара мужа:
„Хајде да се потпишемо, ми имамо децу, ништа нећемо моћи да купимо
за њих.“ А муж ће рећи: „Ти како хоћеш, а ја сам спреман и да умрем,
али за антихриста не дам потпис.“ Таква је жалосна слика будућности.“
„Доћи ће време,“ говорио је преподобни отац Лаврентије, „када ће се обнав-
љати и затворени храмови, и то не само споља него и изнутра. Куполе ће се
позлаћивати и на црквама и на звоницима. А када се све то заврши, завлада-
ће антихрист. Молите се да нам Господ још продужи време да очврснемо,
зато што нас очекује страшно време. Видите ли како се све припрема на пок-
варен начин? Све ће цркве бити у највећој раскоши, као никада раније, а у
њих неће смети да се одлази.“
Антихрист ће бити крунисан као цар у велелепном јерусалимском храму уз
учешће духовништва и патријарха.
Улазак у Јерусалим и излазак из њега биће слободни за сваког човека. Али
тада немојте путовати, зато што ће све бити учињено само да се људи об-
ману.
42
Антихрист ће бити син блудне девојке – Јеврејке из дванаестог колена блуд-
ника. Већ као дете биће веома паметан и способан, а нарочито од тренутка
када као дванаестогодишњи дечак, шетајући са мајком по врту, сретне сата-
ну, који ће изићи из самог бездана и настанити се у њему. Дечак ће уздрхта-
ти од страха, а сатана ће рећи: „Не бој се, ја ћу ти помагати.“ И од тог детета
ће у људском обличју израсти антихрист.
Приликом крунисања, он неће дозволити да се правилно прочита „Символ
вере“ на месту где стоје речи: „Исуса Христа, Сина Божијег“; он ће се тога
одрећи и признаваће једино себе. И тада ће патријарх повикати: „То је ан-
тихрист!“ – и због тога ће патријарх бити убијен. Приликом крунисања, ан-
тихрист ће бити у рукавицама, а када их буде скидао да се прекрсти, Патри-
јарх ће приметити да на прстима нема нокте, него канџе, и то ће послужити
као још један доказ да је то антихрист. Сићи ће с Неба пророци Енох и Или-
ја, који ће такође свима говорити да је дошао антихрист: „То је антихрист,
не верујте му.“ И он ће убити пророке, али ће они васкрснути и вазнети се
на Небо.“
Монахиња Евлампија, у чијој је кући свети Лаврентије живео у време када је
манастир био затворен, износи своје сећање: „Било је то 1939. године. Ба-
ћушка је читаву ноћ разговарао. Са ким, нисам могла да докучим. Нисам се
усуђивала да уђем и видим. Ујутро ми је рекао: „Мати, имали смо госте, и ти
си сведок тога.“ Упитала сам: „Ко је то био?“ А Старац радосно одговори:
„Пророк Божији Илија и праведни Енох. Они су са мном разговарали о пос-
ледњим временима и судбини света, Русије, Православног Цара и о антих-
ристу. И још су рекли да ће свети Апостол Јован Богослов доћи да разговара
са мном.““
„Године 1949., једне ноћи светога Старца Лаврентија је удостојио посете Је-
ванђелист Јован Богослов. То је било 26. септембра по старом календару.
Разговарали су око седам сати. Свети Јеванђелист је допунио оно што су го-
ворили пророк Илија и праведни Енох, и причао је о јављању Крста Господ-
њег, Васкрсењу мртвих и Страшном Суду Христовом.“
Антихрист ће бити научен свим сатанским лукавствима и даваће лажне зна-
ке. Њега ће слушати и гледати цео свет у исто време. Како сведоче архие-
пископ Симон, архиепископ Теодосије, епископ Јаков и архимандрит Тео-
фан, свети угодник Божији је говорио:
„Блажен је и преблажен човек који не буде видео богомрско лице антих-
ристово, нити пожели да га види. Ко буде чуо његове богохулне речи и ње-
гова обећања земаљских добара, тај ће се прелестити и поклониће му се.
И скупа с њим ће погинути и горети у вечном огњу.“ Оци упиташе Старца:
„Како ће све то бити?“ Свети Старац са сузама одговори: „На светом месту
43
ће владати гнусоба пустошења и појавиће се скверни прелеститељи света.
Они ће обмањивати људе који су одступили од Бога и чиниће лажна чуда. И
после њих ће се појавити антихрист, и читав свет ће га видети у исти мах.“
Они упиташе светога: „Где на светом месту? У цркви?“ Преподобни одгово-
ри: „Не у цркви, него у свакој кући. У углу где сада стоје и висе свете иконе
стајаће прелешћујући уређаји за саблажњавање људи. Многи ће рећи: „Па
потребно нам је да видимо и чујемо новости.“ И ето, на вестима ће се и поја-
вити антихрист.“
„Он ће своје људе жигосати печатом. Мрзеће хришћане. Почеће последња
гоњења хришћанске душе која ће одбити да прими печат сатане. Прво
ће почети прогони по јерусалимској земљи, а затим ће се по читавом свету
пролити последња крв за Име нашега Искупитеља Исуса Христа. Од вас, де-
цо моја, многи ће доживети то страшно време. Печати ће бити такви да ће
се одмах видети да ли их је човек примио или није.
Хришћани ништа неће моћи ни да купе ни да продају. Али не тугујте: Гос-
под своје неће оставити... Не бојте се!
Цркве ће постојати, али православни хришћани у њих неће смети да одлазе,
јер се тамо неће приносити Бескрвна Жртва Исуса Христа, него ће бити са-
танско збориште.
И због тих безаконих дела земља ће престати да рађа, од суше ће све испу-
цати, појавиће се такве пукотине да ће човек у њих моћи да упадне. Хриш-
ћане ће или убијати, или прогонити у пуста места. Али Господ ће помагати
Својим следбеницима и храниће их.
И Јевреје ће протерати на једно место. Неки Јевреји, који су истински живе-
ли по Мојсејевом закону, неће примити жиг антихриста. Они ће ишчекива-
ти, пратити његова дела. Они знају да њихови преци нису Христа признали
за Месију, и Бог ће учинити да им се отворе очи те неће примити печат сата-
не, него ће признати Христа и цареваће заједно са Христом.
А сав слаби народ ће кренути за сатаном, и када земља престане да рађа, љу-
ди ће отићи да га моле да им да хлеба, а он ће одговорити: „Земља неће да
рађа. Ја ништа не могу да урадим.“
Ни воде неће бити, све реке и језера ће пресушити. Та ће невоља трајати
три и по године, али зарад изабраних Својих Господ ће скратити те дане. У
те дане још ће бити снажних бораца, стубова Православља, који ће бити под
јаким утицајем умно-срдачне Исусове молитве. И Господ ће их покривати
Својом свемогућом благодаћу, и они неће видети она лажна знамења која ће
бити припремљена за све људе. Још једном понављам, у те цркве не смете
да идете. Благодати у њима неће бити.“
44
Слушајући ову беседу, једна сестра је упитала: „Па шта да радимо? Не бих
желела да доживим то време!“ – „Ти си млада. Можда ћеш и дочекати.“ рече
Старац, „како је страшно!“ – „А ти бирај једно од двога: или земаљско,
или Небеско.“
„Биће рата,“ настави Баћушка, „и где он прође, људи више неће бити. А пре
тога Господ ће слабим људима послати мале болести, и они ће умрети. А за
време антихриста смрти неће бити.
И Трећи светски рат више неће бити зарад покајања, него ради истребље-
ња.“ Сестра на то рече: „Добро је што ће бити рат, јер ће тако људи бити
прибројани мученицима.“ А Баћушка узврати: „А не, ако верујући пострада-
ју у крви, биће прибројани мученицима, али ако нису верујући, отићи ће у
ад.“
„Значи, може се и пропасти?“ – упита сестра.
А Баћушка одговори: „Слабе ће Господ узети к Себи, а други ће се очистити
преко болести. Биће и оних који ће у рату спрати грехе сопственом крвљу и
биће прибројани мученицима. А најјаче ће Господ оставити за сусрет са
Њим. И док се број сведока Божијих, нарушен отпадањем дела ангела,
не попуни онима који се спасавају, Господ неће доћи да суди.
У последње време Господ ће и живе, записане у Књизи живота, прибројати
Ангелима да би допунио број оних ангела који су отпали од Њега.“
„Реновирања храмова ће трајати до самога антихристовог доласка, и свуда
ће бити невиђена раскош,“ говорио је Старац. „А ви у реновирању наше
цркве будите умерени, кад је у питању њена спољашњост. Више се молите,
идите у цркву, док има могућности, нарочито на Литургију, на којој се при-
носи Бескрвна Жртва за грехе читавог света. Чешће се исповедајте и при-
чешћујте Телом и Крвљу Христовом, и Господ ће вас оснажити.
Господ је Милостив. Оне Јевреје који одбију да приме жиг антихриста и уз-
викну да је то превара, а не Месија, Он ће спасти.“
Баћушка је са јерођаконом Георгијем разговарао о последњем времену, гор-
ко је плакао и говорио: „Много ће духовника погинути у време антихриста.“
Отац Георгије је казао: „Како ја да не погинем, па ја сам ђакон?“ Баћушка
одговори: „Не знам.“ Тада отац ђакон поче да плаче и паде пред ноге Баћуш-
ки, па замоли да се помоли за њега како би избегао пакао. Старац се помоли
и рече: „Добро. Ето, дешава се да се човек разболи од главе – и умре, и уђе у
Царство Небеско.“ Оно што је Старац рекао у скривеној форми, обистинило
се. Добро смо познавали тога ђакона из Кијевско–Печерске лавре. Био је мо-
нах пун врлина. Одједном се разболео „од главе“ и убрзо је скончао.

45
Баћушка се често скрушавао и плакао: „Пун је бездан људских душа... И на
земљу ће пренети бездан. Сви ће демони изићи из бездана и ући у људе који
се неће ни крстити, ни молити, него ће само убијати људе. А убиство је – пр-
вородни грех. Демони ће настојати да што више људи преласте тим грехом.“
Пре Другог светског рата предсказивао је безбројне невоље народа, молио
се и плакао што ће се много крви пролити због тога што се све чини супрот-
но вољи Божијој, супротно закону и то на црквене празнике и зато ће изго-
рети и бити срушено. А затим ће се отворити цркве и манастири и и људи ће
се кајати због својих грехова и молиће се, и Господ ће дати мало времена да
би праведницима попунио број анђела, који је смањен после отпадања Дени-
це.
Баћушка је говорио да ће се у последње време спасти онај ко призове име
Божије. Нарочито ће девственици попунити број палих анђела, сведока Бо-
жијих, који је умањен отпадањем дела анђела. Старац је говорио да ће место
нa коме се сагрешује сигурно опустети. Сестре га једном упиташе како он
све то зна, а он одговори: „Као што зрно пшенице у чаши воде виде сви, та-
ко и ја видим мисли сваког човека.“ А сам је плакао и туговао: „Кад бисте
само знали шта чека људе и шта нам свима предстоји, како се људи муче у
аду.“ Једном су сестре водиле старца у цркву, корачали су полако, ногу пред
ногу (баћушка је био болестан), а за њим,мало даље, ишли су људи, једна по
један. Баћушка застаде и рече: „Ето, тако како сада људи иду у рај, а у пакао
онако као што у гомили јурну из цркве. У последња времена ад ће бити пун
младића.“ Старац је говорио да ће Страшни суд, када се буде одвијао, траја-
ти као једно „шестопсалмије“. И још је рекао да је душа сада покривена те-
лом, а на Страшном Суду тело ће бити покривено душом.
Преподобни је говорио да ће свештенослужитељи почети да скраћују служ-
бе: прво Псалтир, а затим Часове. Господ неће трпети, него ће их казнити.
Од страха, многи ће призвати име Господње и по вери ће бити спасени. „Ко-
лико их је нагурано у паклу, као сардине у конзерви,“ говорио је. Сестре су
га тешиле, а старац је говорио: „Ви не видите, а када бисте виделе, како би
вам било жао!“
И тешко уздахнувши, поче да нам говори отирући сузе: „Наступа последње
време, када ће и духовништво да огрезне у световно, сујетно богатство.
Имаће аутомобиле, викендице, посећиваће бање, а Исусову молитву неће
имати. На њу ће потпуно заборавити. Затим ће сами кренути странпутицом
и малодушне људе ће повести за собом. Али ви будите мудри и расуђујте.
Њихове лепе речи слушајте, али дела немојте следити. И вама говорим и ја-
ко ми је жао што ћете куповати куће, траћити време на спремање великих и
лепих манастирских просторија. За молитву нећете имати времена, а дали

46
сте монашке завете! Није тешко спасти се у последње време, само треба
бити мудар. Ко поднесе сва та искушења, биће спасен. Тај ће бити међу
првима. Први ће бити као светилници, а последњи као сунце. Њима су
припремљене друге обитељи, а ви слушајте и добро упамтите.“
Када би некога рукоположили у свештеника, преподобни је плакао. Један-
пут га сестре упиташе зашто толико плаче. Старац је одговорио да ће многи
од тих свештеника пропасти због немарности у духовном животу. Они неће
мислити на своје спасење, а камоли на спасење других. Баћушка је често по-
нављао: „Жао ми је неискусних свештеника, зато што немају времена да чи-
тају све. Цедуљице на проскомидији не читају, а у будућем животу ће их но-
сити на леђима. Када би били духовно искусни, уредно би сложили непро-
читане цедуљице, па би их са страхом закрстили и рекли: „Помени, Господе,
све овде записане чија имена не прочитах по немоћи своје људске природе“
– и тада не би одговарали нашем човекољубивом Господу. А они су неис-
кусни, ваде честице, цедуљице остављају свуда по прозорима, и за то ће од-
говарати“ – говораше свети старац и горко плакаше.
Свети добри пастир баћушка Лаврентије често је плакао за време молитве и
са сузама понављао: „Овде, на овом свету, Господ је свакоме подарио слобо-
ду. Човек може слушати појање, наслађивати се њиме, хвалити Бога устима
и срцем, а у будућем животу неће бити тако. Слушаће и наслађиваће се само
онај кога Господ удостоји, зато што се многи због свога грешног живота
заувек тога лишавају. И сви људи који се истински кају и посте, биће спасе-
ни, само ће обитељи бити различите. Као што се звезда од звезде разликује у
слави, тако ни људи нису на истом месту.“
Баћушка је духовним очима провиђао: „Пред крај овога света биће много
људи болесних „од главе“. Страшно је тешко човеку ако враг свије гнездо
на глави, али ко претрпи до краја, биће спасен.“ Слушкиња Божија којој је
то рекао није разумела о чему баћушка говори, а када се њен син разболео
од „главе“, схватила је баћушкине речи.
У последње време, у аду више неће бити демона. Сви ће бити на земљи и
у људима. Биће страше невоље на земљи, чак ни воде неће бити. Затим ће
избити светски рат. Биће тако снажних бомби да ће гвожђе горети, камење
ће се топити. Огањ и дим ће се дизати до неба. И земља ће изгорети. Оста-
ће врло мало људи и тада ће почети да вичу: „Доле рат!“ и „Хоћемо једног
цара!“
Изабраће цара који ће бити рођен од девојке – блуднице из дванаестог коле-
на блудника, и он ће бити леп за нечастиве, а благочестиви ће га видети као
језивога и ужасног.

47
Још раније, баћушка је говорио: „Антихрист ће се устоличити у Јерусалиму,
тамо ће сести на престо. Сада је Деница свезан у аду, Господ ће га одвезати
и он ће се уселити у цара антихриста.“
Још је архимандрит Теофан казивао да је преподобни Лаврентије са осме-
хом и радосно говорио: „Руски народ ће се кајати за смртне грехе што је до-
пустио јеврејску нечастивост у Русији, што није заштитио помазаника Божи-
јег цара, православне цркве и манастире, свете мученике и исповеднике и
све руско што је свето. Презрео је благочестивост и заволео демонску нечас-
тивост. И кајаће се што је много година одлазио на поклоњење рушиоцу на-
ше земље – совјетско-безбожничком идолу, хвалио га и славио, као и куми-
ра Стаљина, поштујући га као бесмртника.“
Баћушка је реако да су ђаволи ликовали када су Лењина увукли у ад, да је
тада било велико славље у аду. И још је додао да ће исто бити када Стаљин
доспе у ад. Успомена на њих ће уз хуку нестати.
Русија ће скупа са свим словенским народима и земљама чинити моћно цар-
ство. Њиме ће владати и о њему ће се старати православни Цар, Божији по-
мазаник. Цар ће бити од Бога. У Русији ће нестати сви расколи и јереси.
Гоњења православне Цркве неће бити. Господ ће помиловати Свету Русију
зато што је у њој било стравично и ужасно предантихристово време. Проси-
јао је велики пук мученика и исповедника, почев од највишега духовног а и
грађанског чина: митрополит и цар, свештеник и монах, дете, чак и одојче,
све до мирјанина. Сви ће они умолити Господа Бога, Цара сила, Цара свих
царева, слављенога у Пресветој Тројици, Оца и Сина и Светога Духа.
Треба добро да знате да је Русија – удео Царице Небеске, и да Пресвета бри-
не о нашој земљи и штити је нарочитом милошћу. Читав збор светитеља
руских са Богородицом на челу се моли да Русија буде поштеђена.
У Русији ће процветати православна вера и ранија слава, али на кратко, јер
ће доћи Страшни Судија да суди живима и мртвима.
Рускога Православног Цара бојаће се и сам антихрист.
За време антихриста Русија ће бити моћно царство. А све друге земље, осим
Русије и словенских земаља, биће под влашћу антихриста и доживеће све
ужасе и муке описане у Светом Писму. Русијо, кај се! Прослављај Бога ли-
кујући. И Њему пој: Алилуја!
Схиархимандрит Теофан, схимонахиња Александра и монахиња Олимпија-
да.

48
 Текст II
(Изречено крајем 1940–их година)
„Када се појави мало слободе, биће отворене цркве, обновљени манастири,
тада ће се сва лажна учења изобличити. У Украјини стално ће устајати про-
тив руске цркве, против њеног јединства и саборности. Ту јеретичку група-
цију подржаваће безбожна власт. Кијевски митрополит који је недостојан
тог звања, веома ће поколебати руску цркву и сам ће ући у вечну погибао,
као Јуда. Но све те мреже лукавога у Русији ће ишчезнути, и биће једна Рус-
ка Православна Црква…
Русија ће са свим православним земљама и народима сачинити моћно Цар-
ство. Његов кормилар биће Цар православни – Божији Помазаник. У Русији
ће ишчезнути сви расколи и јереси. Јевреји из Русије отићи ће у Палестину у
сретање антихристу, и у Русији неће бити ни једног јеврејина. Гоњења на
Цркву Православну неће бити. Господ ће Свету Русију помиловати јер је у
њој било предантихристово време. Просијао је велики пук исповедника и
мученика…
Сви они ће умолити Господа Бога, Цара сила, Цара над царима, у Пресветој
Тројици слављенога Оца и Сина и Светога Духа. Треба знати да је Русија
жребом одређена Царици Небеској и Она је неће заборавити и двоструко ће
за њу посредовати. Сви чинови руских светих моле да се поштеди Русија. У
Русији ће бити процветање вере и пређашње ликовање (само за кратко вре-
ме, јер ће доћи Страшни Суд да суди живима и мртвима).
Руског православног цара бојаће се и сам антихрист. За време антихриста
биће Русија једино моћно царство у свету. А сви други предели, осим Русије
и словенских земаља биће под влашћу антихриста и подносити све ужасе и
муке написане у Светом Писму. Трећи Светски рат биће, не ради покајања,
него на истребљење. Где он прође, тамо неће бити људи. Биће такве силне
бомбе да ће од њих метал горети а камен плавити. Огањ и дим са пепелом
падаће са неба. И земља ће сагорети. Биће пометња и остаће две или три др-
жаве. Људи ће остати врло мало и тада ће почети викати: доле рат, дајте да
изаберемо једнога! Да поставимо једног цара – да изаберемо цара (који ће
бити рођен од блуднице девојке, дванаест колена са таквим грехом). И ан-
тихрист ће сести на престо у Јерусалиму.”

Света Матрона Московска (1940-их/1950-их)

„Почеће смутње, препирања, једна партија ће ићи против друге... Ићи ће по
кућама и питати: „За кога сте?“. Почеће клање... Одговарајте: „Ми смо људи
верујући, кога Господ допусти, тај ће и бити.““ [...]

49
„Удахнућете ваздух, али на кратко. Све ће бити: и молебан на Црвеном тргу
и парастоси за убијеног Пoмазаника Божијег и његову породицу.“ [...]
Затим ће доћи они од раније и биће го̋ре не-
го што је било! Како ми је жао свих вас! До-
живећете до последњих времена. Живот ће
бити све го̋ри и го̋ри. Браните се крстом,
молитвом, светом водом, честим причешћи-
вањем. Пред иконама нек увек горе канди-
ла. Доћи ће време кад ће пред вас да ста-
ве крст и хлеб и да кажу: „Бирајте.“ Иза-
браћемо крст. [„Мајчице, како ћемо тада да
живимо,“ упита саговорница блажену Мат-
рону. А ова одговори:] „Па, помолићемо се,
узећемо земљице, направићемо лоптице,
помолићемо се Богу, појешћемо и бићемо
сити!“ [...]
И други пут је говорила, храбрећи у тешкој
ситуацији, да се не треба ничега бојати, ма
како изгледало страшно. „Имајте вере у
Христа, и нема никакве бриге! Господ ће све сам уредити!“ [...]
„Када умрем упалите ми свеће за покој душе, најјефтиније, долазите на мој
гроб. Све ми поверавајте, а ја ћу вам говорити шта да радите и како да пос-
тупате. Наступа време прелести, не тражите никога иначе ћете се превари-
ти.“ [...]
[Саговорници је говорила] „Господ је нама глава, а Господ је у мушком об-
личју, и ми, жене, морамо да се потчињавамо мушкарцима, ти мораш венац
да сачуваш до краја свог живота.“ [...]
Саговорница: „А још сам једном ушла код ње за време поста, не задуго пре
њене смрти. (Св. Матрона се упокојила 1952. год., прим. прир.). Каже ми
[блажена Матрона]: „ Не бој се, сад неће бити рата. Лећи ћемо овако, а уста-
ћемо другачије.“ „А како дугачије?“ „Прећи ћемо на рало.“ Кажем: „Мај-
чице, не знам шта је рало.“ „Плуг, на плуг ћемо прећи.“ Кажем: „А где ће
трактори да нестану?“ „О, о, трактори!“ Једноставно је рекла: „Плуг ће да
ради и живот ће бити добар. Још нисмо дочекали таква времена. Ти нећеш
умрети и све ћеш то видети.“ [...]
Саговорница: „Света Матрона је још говорила да је велики грех шминкати
се, да човек квари и понижава образ људске природе, допуњава оно што

50
Господ није дао, ствара лажну лепоту, што води у разврат и да ће ти људи
бити у паклу.“ [...]
О девојкама које су поверовале у Бога, Матрона је говорила: „Вама, девица-
ма, Бог ће све опростити ако будете одане Богу. Која себе осуди да се не
удаје та мора да се држи до краја. Господ ће за то дати венац. Ако издржиш
до краја добићеш венац, Божји венац.“ [...]
Саговорница: „... Дошла сам на гроб [блажене Матроне] да заблагодарим и
да се помолим и тамо сам чула да је грех фарбати се. Целог живота сам се
фарбала и увијала косу и нисам могла да замислим да могу без тога. Међу-
тим постепено, после отприлике два месеца престала сам то да радим, све
време сам се молила код куће да ми помогне блажена Матрона. Сад се не
фарбам и не увијам косу. Учврстила сам се у вери и схватила каква огромна
помоћ исходи од блажене Матроне.“

Блажена Пелагија Рјазанска (1950-их/1960-их)

Света слепа девица Пелагија Рјазанска је
рођена 1890. а упокојила се 1966. године.
Често је говорила о последњим времени-
ма. Биће великих мука када слуге ан-
тихриста буду лишавале верујуће хра-
не, посла, пензије. Биће јаука, плача и
многих мука. Многи ће поумирати и ос-
таће само они крепке и јаке вере, које ће
Господ изабрати да га дочекају приликом
Његовог Другог доласка...
Хришћани ће преживети само у забити-
ма. У последњим временима биће страш-
на гоњења наше [православне] вере. Сва
нечиста сила ће кренути на Русију, на ис-
тинито православље...
Цео свет ђе желети зло и смрт руском на-
роду. Желеће да истребе Русе са лица Земље на сваки могући начин...
Руски народ ће гушити свим могућим средствима...
У нашој земљи биће пуно самоубистава. Долази нам велика глад, а уз глад и
људождерство. Рат. А затим ће изабрати антихриста. Антихристово учење
ће се разликовати од православног Христовог учења само по томе што ће се
одрицати од искупитељног Крста...

51
У многим епрхијама Владике су пред Богом већ резрешене епископства јер
се не боре и не изобличавају непријатеље Крста. Много је звезда пало са не-
ба, како је и предсказано у Откровењу. Пред Богом су од Цркве отпали мно-
ги архипастири. Због тога ће Русију снаћи страшна беда. Много ће градова
бити уништено самим Господом.
Антихрист ће се објавити из Америке и њему ће се поклонити цео свет,
осим царске Православне цркве која ће се обновити у Русији. А онда ће Гос-
под дати своме маломе стаду победу над антихристом и његовим царством...
Када Господ буде допустио антихристу да преузме власт, тада ће већина
свештенства изгубити праву веру, а са њима и обични људи...
Клир Руске цркве одступа од истините Православне вере. Неће веровати ни
у пророштва о васкрсењу Русије. За њихово изобличење биће васкрснут из
мртвих преподобни Серафим Саровски. Видећи многобројна предивна чуда,
духовништво ће се вратити Господу тј. приволеће народ да свим срцем слу-
жи баћушки Цару...
Антихрист ће доћи на власт и почеће прогон православља. И тада ће Господ
открити свога цара у Русији. Он ће бити царскога рода и биће крепки заш-
титник наше вере, на кратко време, на две године и осам месеци. Да служи
томе цару сакупиће се много народа из целог света. Он неће допустити анти-
христову власт у Русији, и сам Бог ће помагати свог верног поданика. Кад
нам Господ да тог мудрог човека, живот ће бити добар...
Још ће заштитник вере бити цар, мудар човек, припремљен од самог Бога...
Антихист ће жртвовати многе народе које је сатана за њега припремио,
претварајући их у храну за звери. Блажена је говорила да за то кратко време
верујући припреме себи мајске листове од липе, они ће бити храна. Ст-
рашна глад ће да буде, а новац безвредан.
Преподобни Серафим је спремао себи травку снетак, јео и говорио: хране
неће бити, воде неће бити, неописива врућина и жар, опасност од звери...
Блажена је говорила о будућим страдањима, да би се људи припремили за
њих, припремили духовно. Господ неће заборавити своје људе, а чувати
новац је узалуздно јер ће пропасти. Многи људи то неће моћи да прихвате.
Устајаће ујутру са својом уштеђевином и вешаће се, подизаће руку на себе...
На сваком кораку биће обешених. Неопходно је много се молити да се не
доживе ти ужасни дани. Посебно читати акатист Светој седморици отрока
Ефеских.

52
Велики број људи у свету ће због глади примити печат антихриста. Врло ма-
ли број га неће хтети. Тај печат ће заувек одвратити од приношења благо-
датног покајања тј. они [који га узму] не могу да се покају и одлазе у ад. За
оне који су примили печат антихриста хране ће бити само шест месеци. И
тада почиње за њих велика мука. Они ће искати смрт, али смрти неће бити...
Прозорљива девица Пелагија је говорила да сво зло које ће задесити Русију
спремају Кинези. Горко је она плакала над Русијом, шта ће с њом бити, как-
ве ће је беде сустићи.
Шта ће бити са Москвом? – У отићи ће под земљу.
Шта са Санкт Петербургом? – Тако ће се звати море.
А Казан? – Море!
Црна магија ће обихватити сву Русију. Сада је Петрбург постао синоним за
сатанске секте. У њену се изводи толико црне магије, да ће се провалити и
на том месту ће се образовати море. Казан и други градови биће у утроби
Земље...
Биће тако страшан и жесток прогон верујућих, такав да ни Свети оци нису
могли описати...
Приликом инаугурације антихриста у Јерусалиму Јевреји ће видети да у ње-
га нису нокти на палчевима већ канџе. То ће бити одмах обнародовано међу
Јеврејима и многи од њих неће примити печат антихриста.
Ко не прими печат, [задобиће] Царство небеско и без других подвига. А ко
прими, запосеће га демон и више се никад неће моћи покајати, отићи ће у
вечни огањ.
Биће три велика чуда. Прво чудо у Јерусалиму, васкрсење из мртвих Светог
патријарха Еноха и Светога пророка Илије, у трећи дан након што их убио
антихрист. Друго чудо у Свето Тројице Сергијевој Лаври, васкрснуће по за-
царењу антихриста Преподобни Сергеј. Устаће из гроба и наочиглед свих
отићи ће до Успенског Сабора и затим ће се вазнети на Небо. Какво ће то
бити море суза... тада већ у манастиру више неће [богоугодног] делања, неће
бити благодати. А треће чудо ће бити у Сарову, Господ ће васкрснути Пре-
подобног Серафима Саровског... Ко год пожели, видеће га живим. Колико
ће само тада бити чудеса. О васкрсењу његовом у Сарову биће јављено на
радију и телевизији. И народа ће доћи, не зна се број. У то време ће долазити
из целог света у Саров, много странаца, и свештенства и простих радознала-
ца. Сви ће се уверити у васкрсење Преподобног Серафима. Да, истина је, то
је онај Старац који је посветио себе Богу на тој земљи, на том месту. Тако ће
се догодити небеско чудо. Из Сарова ће Серафим да се упути у Дивјејевску

53
обитељ пешице. Њега ће да прати последњи Император са Царским свеш-
тенством и море народа. На путу ка Дивјејеву Преподобни Серафим ће учи-
нити многа чудеса. И у Дивјејеву такође. Он ће разобличити свештенство,
њихову издају и измене [у црквенослужењу]. Проповедаће се по целом све-
ту покајање. Серафим Саровски ће објаснити сву историју. Све ће да објас-
ни, учиће и исправљаће пастире, као децу. Показаће им како се правилно
крсти, и још много тога.
Такође ће и Јевреји поверовати у баћушку Серафима, а кроз њега и у Госпо-
да Исуса Христа...
Света Пелагија је говорила: „Долазите код мене на гроб и све ми говорите.
Иако ја нећу бити са вама, чућу вас и помагаћу вам.“

Архиеп. Серафим Чикашки и Детроитски (1959.)

„Господ је недавно, за време мога ходоћашћа у
Палестини, удостојио мене, грешног, да се упоз-
нам са неким новим, до сада непознаим пророшт-
вима, по којима се баца нова светлост на судбу
Русије. Ова пророштва је пронашао случајно је-
дан руски монах у старим грчким рукописима ко-
ја су се чувала у древном грчком манастиру. Не-
познати Свети Оци 8. и 9. века, тј. савременици
Св. Јована Дамаскина, и овим речима су записана
ова пророштва: „После тога, када је богоизабрани
јеврејски народ предао на муке и срамну смрт
свога Месију и Искупитеља, поништио је своје
изабрање које је прешло на Јелине који су постали
други Богоизабрани народ.
Велики Источни Оци Цркве утврдили су хришћанске догмате и системати-
зовали хришћанско учење. У томе је велика заслуга грчког народа. Шта ви-
ше, установивши хармоничан друштвени и породични живот на том јаком
хришћанском темељу у византијској држави. Не прихвативши Творачке си-
ле и могућности, скиптар Православног Царства испаде из слабих руку ви-
зантијских императора не могавши остварити симфонију Цркве и државе.
Због тога, на смену ослабљеном грчком народу, Господ Промислитељ ће да
пошаље трећи богоизабрани народ. Тај народ се појавио на северу у 102. го-
дини (ово пророчанство писано је у Палестини 150–200 год. до Крштења
Русије – Архиепископ Серафим) свим срцем примивши хришћанство и тру-
дећи се да живи по заповестима Христовим, тражећи указању Христа Спаси-
теља, пре свега Царство Божије и Правде Његове. За ту ревност заволео је

54
овај народ Господ Бог и присјединио њему све остале боље земне просторе,
богатство, државну моћ и славу.
По немоћи људској, не једанпут је падао у више грехова, велики народ и за
све бива кажњен не малим испитивањем. Када је протекло 1000 година тај
Богоизабрани народ поколебао се у вери и у стојању за Правду Христову,
погордио се својим земним могућностима и славом и престаде да тражи
Град будући, пожеле рај не на небу него на грешној земљи. Па ипак не сви
из тог народа пођоше по свему погибелном широком путу, поготову његова
интелигенција, владајући слој. И за тај велики пад биће послано више на те
који су презрели Божије путеве – народ, страшно огњено испитивање. Реке
крви пролиће се на његове земље, брат ће убијати брата, глад ће, не једанпут
посетити ту земљу, и сабраће своју страшну жетву, пошто сви храмови и
светиње буду разрушени или оскрнављени, мноштво људи ће изгинути.
Део тог народа се није мирио са безакоњем и неправдом, оставља родни крај
и расељава се, као јеврејски народ, по целом свету (зар то није речено за нас,
руску заграничну цркву? – Архиепископ Серафим).
Неће се све до краја гневити Господ на свој трећи изабрани народ. Крв хи-
љаде мученика вапијаће к небу за помиливање. У самом народу јавиће се от-
режњење и враћање к Богу. Проћи ће, на крају опредељење Правосудног Су-
дије рок очиститељног испитивања и поново ће засијати јарком светлошћу
препорода светог Православља у тим северним просторима.
Ова дивна светлост Христова озариће од туда и просветити све народе света,
чему помаже послан пре у расејање део тог народа, који ће сазидати огњиш-
те Православља, храмове Божије по целом свету.
Хришћанство ће се јавити тада у свој својој красоти и пуноћи. Већина наро-
да у свету биће хришћанска. Нa неко време, свуда по местима под знаком
месеца, зариће се благодејствено и мирно хришћанско живљење… А затим?
Затим ће наступити испуњење времена, почеће по целом свету упознавање
вере и остало предсказано у Св. Писму, појавиће се антихрист и наступити,
на крају – крај света.”

Архиепископ Аверкије (Таушев) (1960/1970-их)

„Анђео у људском телу, камен темељац пророка, други претеча доласка
Христовог...“ Овим речима Света Црква прославља великог праведника Ста-
рог Завета који је живео 900 година пре Христа – Светог Пророка Илију.
Својим стриктним аскетским животом више је личио на анђела него на чо-
века. Али, зашто га Света Црква назива другим претечом другог Христовог
доласка?

55
 Због тога што се пре првог доласка Христовог
појавио Свети Јован Крститељ у духу и сили
Светог Илије као што пише у Светом Писму.
Тако ће се пре другог Христовог доласка поја-
вити Свети Пророк Илија.
Као што знамо, Свети Пророк Илија није умро
већ је жив у телу био узнет на небо у ватреним
кочијама. Свети Јован Јеванђелиста говори о
свему овоме у Откровењу. Свети Илија, зајед-
но са још једним праведником, Енохом, који је
такође био жив узнет на небо јер је био по во-
љи Божијој, ће се појавити пре доба антихрис-
та. Они ће пророковати и одвраћати људе од
слављења антихриста. У Цркви, Светог Илију
и Еноха називају маслинама и свећама који
стоје пред Богом. Њих двојица ће пророковати 42 месеца за време владавине
антихриста, и чиниће велика чуда да би убедили људе да не прихвате знак
антихриста на њихову десну руку и на чело. Али, уз Божије допуштење, ан-
тихрист ће се борити против њих и убиће их.
Вредно је нагласити да ће људи на земљи славити када светитељи буди уби-
јени јер су их они мучили. Шта значи мучили? Ти људи су мучени јер су
пророци утицали на њихову савест. Односно покушавали су да им пробуде
успавану савест и да их одвоје од послушности антихристу и да их врате
правом Богу, Христу.
Увек је тако било са Божијим пророцима. Нико од њих није умро природном
смрћу, већ су сви били мучени и убијени од стране људи које су укоревали
због њиховог грешног начина живота. Исто ће се догодити и са онима који
не буду били „модерни” и који не буду прихватили неморални начин живота
и који покушају да пробуде савест оних који су кренули странпутицом. Так-
ве људе, који желе да очувају своју савест чистом, ће мрзети и покушати да
униште ако не физички онда психички.
Ми немамо информације да ли је антихрист већ дошао, али... само они који
су потпуно духовно слепи не могу да виде да је свет „полудео” и да се при-
према за брз долазак антихриста и његову владавину. Шта више, слуге ан-
тихриста већ раде са огромном енергијом. Они су продали своје душе за но-
вац и за разне материјалне ствари, за част и надмоћ у друштву, за разна те-
лесна задовољства, да би у њима уживали без гриже савести и казне.
Многи Свети Оци Цркве, од давнина, су пророковали да ће већина људи,
свих религија, укључујући и из Православне вере, радо прихватити антих-
56
риста као свог господа и краља. Они ће га славити и почети да протерују и
уништавају све људе који се противе антихристу. Иако још увек не видимо
антихриста као људску особу, ипак видимо велике догађаје у свету и расе-
љавање великог броја људи. Неки људи су поткупљени и служе антихрис-
ту. А неки се противе и одмах на себе навлаче мржњу људи који прихватају
антихристов начин живота.
Браћо! Никада није било го̋ре време, у коме људи толико обмањују и лажу.
Неопходно је да се буде веома пажљив да не би били обманути лепим речи-
ма и да не би упали у мрежу антихриста. Не верујте никоме ко вам се обра-
ти са примамљивим предлозима, макар тај човек био одевен у духовне одеж-
де. Живимо у времену када треба да будемо веома опрезни да разликујемо
чак и високодостојне Пастире Цркве, да ли они заиста служе Христу или су
већ продали себе и постали слуге антихриста. Морамо то да знамо да не би
пратили вука обученог у кожу јагњета. Поготово су опасни они који пропо-
ведају да треба да градимо мир са сваким под окриљем Хришћанске љубави
и праштања. Запамтимо да је мир са антихристом и његовим слугама већ
издаја према Христу, па самим тим непријатељство са Христом! Јер какво
пријатељство може бити између праведности и неправедности или између
светлости и таме. Чак и најмање „флертовање“ са слугама антихриста и
удовољавање њима је већ преступ против Христа.
Стара Руска пословица каже: „Кажи ми ко су ти пријатељи, а ја ћу ти рећи
ко си ти!” У овим злим временима је најважније да ревносно останемо верни
Христу, нашем Спаситељу. По томе је био познат Свети Пророк Илија који
није правио компромисе са слугама антихриста. Ми треба исто да урадимо,
макар нам претили привременом смрћу. Сетимо се да ће Свети Илија и Енох
бити убијени али да ће васкрснути и да ће велики страх обузети многе људе.
После овога, доћи ће наш Господ Исус Христос и Он ће уништити антих-
риста духом својих уста и светлошћу свог доласка. Након тога, време ће би-
ти скраћено и крај овог света ће доћи и Страшни Суд ће почети.
Браћо! Ако видите некога да се подсмева проповеди о времену антих-
риста које ускоро долази и о другом доласку Христовом и о крају овог
света и о Страшном Суду онда знајте да је он или она већ на неки начин
слуга антихриста и да тако припрема брз долазак антихриста и његову
владавину на земљи. Чувајте се таквих људи јер они покушавају да униште
нашу веру и Цркву! На дан Суда њихове тајне ће бити откривене и сви они и
слуге антихриста ће добити казну у ватреном језеру, на основу својих дела
које су чинили на земљи. А праведници, као Свети Пророк Илија, и сви они
који нису прихватили антихриста и који му се нису поклонили и који му
нису служили ће добити вечни блажени живот у Новом Јерусалиму.

57
„Ко има уши да чује, нека чује!” Амин.

Архимандрит Таврион (1970-их)

Старац Таврион (1898.-1978.) упокојио се у Преображенској пустињи у
близини Елгаве. [...]
Био је исти као и Виталиј Кавказски, Серафим Вирицки или Сампсон
Сиверс. Његов живот је био пун чудеса и уопште је само велико чудо
што је остао жив јер је провео 21 годину у Стаљиновом гулагу. [...]
Када је он био позван у Рижску пустињу у посебан одел КГБ-а на разго-
вор он им је рекао: „Знам све, чак и о чему мислите.“ Чувши овај одговор
они су га ставили под посебну присмотру. Било је познато свима да је он
имао дар чудотворства и власти над демонима. [...]
Видио је у будућност. Упозоравао је о скором распаду Совјетског савеза.
Говорио је о економској пропасти, да ће у последње време наступити до-
дељивање кодова, нових пасоша и да ће стављати знак антихриста. Са
жаљењем је Старац говорио о паду клира, да ће бити духовно слепило.

Биће удар (напад) на Причешће. Печат

ће бити на свему што иде за причешће.
Уместо вина биће подметнут затамњен
алкохол. И ако то видите, не узимајте.
Код тих пастира не идите. Ако пастир
ћути, не говори о истини, носи елек-
тронске кодове, он нема благодати.
Користећи добровољно-принудне ме-
тоде примораваће вас браћо да узмете
нове документе, да радите са њима.
Никада! Понекад се будете саглашава-
ли, а потом, Бог зна. Само када се саг-
ласите са овим малим кораком све
ћете заувек изгубити. Благодат ће оти-
ћи.
Стога, нема компромиса са влашћу која
није од Бога. У лику тих људи ће ради-
ти паклена змија. Када буду предлагали прва документа, пастири ће неп-
риметно губити Благодат, уколико их сами узму или то другима буду
благословили. Пред крај ће у потпуности нестати Благодат. У црквама које
ће бити поново изграђене неће бити Благодати, јер ће оне бити изграђене за

58
нову религију: обједињену, антихристову. А у старим црквама, предходно
затвореним, у њима ће бити Благодат.
Након тога, када се звер зацари, Благодат ће у потпуности отићи, у људи ће
месо бити одвојено од костију, трунуће, биће страшно људождерство. Звер
ће им дати храну, али они неће моћи да се насите. Човек ће одједном да
прогута храну и остаће гладан. Друг на друга ће нападати и људождерство-
вати. И онда ће Господ доћи да суди свету, јер неће остати нико ко се може
спасити. Време – часови, дани – ће се скратити. Ноћ може остати, а дан ће се
убрзати.
(О САД-у) Цео континент ће ишчезнути.
Господ жели да сачува Русију.
Црква која се буде молила за власт, она ће бити против Бога. Доћи ће велико
повишење плата и пензија, да би људи признали власт, а потом ће тако по-
дићи цене на све робе, струју, комуналне услуге, да људи неће знати куда да
иду. Затим ће повући новац из оптицаја и увести електронски новац. Биће
картице. Тада ће бити силна глад.
Ви се нећете моћи лечити без медицинске полисе (осигурања). У последње
ће време код људи мање болести бити од Бога, а више од нечастивог. Не
идите у болницу, не узимајте лекове, молите се Богу, да вам да снаге да
поднесете. Биће вам лакше. Биће духовна глад (за речју истине), да ће пому-
ћени људи тражити духовну храну. Нечастиви ће се често маскирати у свеш-
тенике, носиће браду, људи ће ићи код њих за помоћ (савет), али они ће за
стадо бити грабљиви вуци. Биће прогони, злостављање, жигосање. А потом
ће бити рат. Он ће бити кратак али снажан.
После тога, када људи буду коначно опредељени и буду чврсто стајали, не
примајући ништа, Господ ће попустити последње дејство – рат. И ако се чо-
век осени крсним знаком: „Господе спаси, помилуј,“ Господ ће чак и тада
кога год може спасити, док се не зацари звер. Кина ће ући у Русију, али она
неће ући војно дејствујући, као да иде негде у рат. Русија ће за њу бити као
коридор. Када дође до Урала, тамо ће остати и боравити дуго. Мајка Божија
ће се у последње време молити за Кину, и многи Кинези када виде јак руски
отпор ће се зачудити: због чега они тако стоје (непобедиви). И многи
[Кинези] ће се покајати за своју заблуду и многи [Кинези] ће масовно
примати крштење. И многи ће чак примити мученичку смрт за Русију од
својих сународника. Затим ће ликовати.“ [...]
Отац Таврион је говорио: „Не бојте се, Господ неће дозволити да поднесете
патње више него што можете поднети.“ Само покушајте: „Господи, помилуј,
укрепи.“ Када не буде било шта за јести, неки ће накупити мало земље, за-
59
крстити и појести као гриз. Биће светитељи. Биће рат, биће силна глад, не
бојте се, јешћете земљу, биће заштита. Накупите из баште шаку земље, закр-
стите: „Господи благослови“, и поједите. Ако човек не узме личну карту,
али једе храну са кодовима, он је већ у кавезу. Када вас буду водили на му-
чење, када вам буду ране наносили, болова неће бити, потребно је стаја-
ти чврсто, умирати, али не узимати ништа. [...]
Клир ће [се] предавати антихристу.
Ми смо у греху који нисмо заступали цара. Ако буде покајања руског наро-
да за цареубиство, Господ ће дати Цара, и Цар ће изобличити клир, архије-
реје. Биће пад руског клира. Они ће својим ћутањем завести паству ка ан-
тихристу. Када се приближи време извршења тринаесте главе Откровења
Светога Јована Богослова клир ће заћутети.
Доћи ће време када ће у манастирима предлагати пострижење уместо лич-
них карата. У малој земљи на западу у једној згради од пет спратова биће
намонтиран велики моћни компјутер. У почетку тајно, а затим ће бити Бо-
жији Глас о том конструктору и шта је он направио. Старајте се да не уђете
у овај компјутер, он ће дејствовати, али последња сила његовог дејствова-
ња ће бити када се зацари антихрист. Онда ће антихрист објавити рат онима
који нису прихватили знак.
Не бојте се, две смрти не бивају. Господу су потребни храбри људи.
Врло страшно и врло погубно за душу је бити уписан у светски компјутер –
изданак антихриста. Тако душу ђаво записује у своју књигу смрти. Правос-
лавнима, који су заробљени у компјутеру, по смрти није ни допуштено
да иду на митарства, јер су без имена, без самог оног главног, што нас чи-
ни Богоподобним личностима. И они ће бити у адским мукама до Страш-
нога Суда, као одрицатељи од Христа и крштења. И само на Другом до-
ласку Спаситељ ће уништити компјутер и личне бројеве. И онда ће се душе
из адског заробљеништва поново појавити под својим именима. Али какав
ће тада за њих бити Суд? Господи, помилуј! Совјетска лична карта
(црвена са грбом) није богоугодна, тражи се од нас браћо да се не узима овај
документ. Без нове личне карте неће примати на посао. Какву имате личну
карту, старајте се да остане та. Са новом личном картом људи ће имати све
удобности, све ће им бити добро, али та радост код њих ће трајати до заца-
рења антихриста, када се укључи Светски компјутер. Они који буду узели
онда ће им бити јао – јао, а они који не буду биће гоњени. Гőре и гőре, страх
и ужас, али они ће бити с Богом.
Пасоши (пасош на руском значи лична карта, прим. прир.) – они нису руски,
они су масонски са печатом антихриста. Како год, црква на којој почива

60
Благодат, Руска Православна црква, неопходно је да се бори до краја. А
Господ ће бити са малим стадом војујуће Цркве. Знајте, све што је Богом
попуштено човек мора проћи. Ништа не може бити без подвига. Ако су у
раним временима хришћанства били подвизи мучеништва, био је такав век,
да се од хришћана тражило подвижништво. Последњи прогон ће бити краћи,
али тежи и бржи. Молите се Господу, стојте чврсто, уздајте се само у
Њега. Он је извор живота. Он ће бити у близини. Ученик Христов може
бити само онај који ће да се одрекне себе и узме крст свој и да пође за Хрис-
том. То је ученик Христов. Не заваравајте се. Ако се не одрекнете себе и не
идете за Христом на Голготу, ви нисте хришћанин, тако да су то празне
речи. Ако сте се са Христом разапели, са Христом ће те бити и прославље-
ни, ако са Христом умрете, са Христом ћете и васкрснути. Другога пута не-
ма. Нови гулази неће радити, но биће страшно мучење.
Господ говори: не будите лицемерни и малодушни. Будите великодуш-
ни и никоме не судите.
Не бојте се Америке, то је као кад пас лаје на ланцу и тако иницира друге
псе да лају. Али против Русије она је немоћна. Све зависи од руског народа,
да ли ће Русија принети покајање, умолити Бога чак и у време када ће цео
свет ликовати што је она умрла (пропала). И неће они бити тако љути на Ру-
сију како ће бити љути на хришћанство, јер су они тако васпитани да верују
да је Христос чудовиште, и сви који верују у Њега су непријатељи човечан-
ства, и потребно их је уништити. Сви људи ће поломити зубе против Пра-
вославног хришћанства.

Старац Николај Рагозин (1970-их)

Пре него што што буде печаћење, људи ће одбацити (заменити) папире, они
ће се привикнути, а затим ће ставити прави печат. Људи неће одмах прихва-
тити печат, али папир ће одузети (скренути) ум, онда ће људи прихватити
печат. Биће искушења, која ће довести до раскола у свештенству. То ће и за
народ бити искушење, јер неће знати где лежи истина и где да иду. Како се
царство не одупире, тако се и Православље не одупире после раскола.
Када буду стављали печат, све ће затворе отворити. Антихрист ће стражаре
придобити за себе, вршиће посао печаћења, многи од њих ће то прихватити.
Тада ће бити потребно да побегнете из градова у села или шуме. Стражари
ће ићи по квартовима. У првих неколико дана ће бити добровољно, а потом
на силу. Због печата ће бити гнојење и шириће се смрад. Господ ће правед-
нике из градова избављати, само морају да слушају глас. Ако буде знак, где
да се верујући окупљају, где да се морају скривати, где да морају ићи, то
ће бити Божији знак. И чим праведници буду отишли, тада ће Господ до-

61
пустити казну. Као у примеру Лота, Господ је казао: „Изађи!“, и Лот је иза-
шао. А да није изашао, сигурно би погинуо са непослушнима.
На народу лежи тежак грех цареубиства,
због тога нам Господ не даје владара (Ца-
ра), али и доброг руководиоца.
Разврат и бестидност, као пре потопа би-
ће предзнак краја. Како је пре потопа био
разврат и пред Други Христов долазак
биће веома велики разврат. Када томе бу-
ду децу учили, приближиће се кончина.
За време ове владавине разврата и анар-
хије добри људи неће бити цењени. Они
ће бити осуђивани што не живе као сви
остали. Говориће им: „Живите тако како
и ми живимо“.
Нечастиви се смеје мушкарцима. Рани-
је у сваком дому је газда био мушкарац, а
у цркви главни је био свештеник. А сада
над мушкарцима командују жене, тако је нечастиви унизио мушкарце а уз-
висио жене. А Господ је првог створио мушкарца.
Када буду управљали масони, знајте да је близу крај. Биће успостављена
слобода, људи ће путовати у Јерусалим, тада ће они на Бога сасвим забора-
вити. Када буде зацарење антихриста, биће све електронско. Свима ће дава-
ти бројеве, пластичне картице, а новца неће бити. Не дао Бог доживети вре-
ме антихриста. Не дао Бог видети га. Биће много убистава. Убијаће се за та-
њир супе.
Биће рат са Кином, напашће Кинези. Захватиће Сибир и поћи према Уралу.
Тада ће против Кине устати и други народи, и Кина ће почети да опада (да
се смањује). Потом ће на нашој земљи направити „кашу“. Тада ће настати
крвопролиће и затим ће употребити атомско оружје. Отац Николај Рагозин
је говорио да по Писму после рата треба да остане свега 7% човечанства.
Господ ће послати много птица које ће кљуцати лешеве, као када је Мојсије
водио свој народ. Када се буде сусрео човек са човеком биће велика радост.
Тада ће се људи скупити и рећи: „Нас је мало и довољан ће бити један цар“.
На кратко од тога биће Православни цар.
Ставиће пред вас да узмете Крст или хлеб. Узмите Крст а не хлеб. Схимонах
старац Николај Рагозин је говорио да ће бити неутронски бројеви, где ће би-
ти измешане цифре тако да људи не би приметили 666.

62
Код куће имајте свој Свети кутак, где не треба ништа друго да буде.
Отправљивање хришћана ће бити у етапама. Неопходно је да се буде у пр-
вом ешалону. Неке ће у конвојима насилно одводити. А ви реците: „Ја сам
верујући, идем куда желим“. Биће вршен притисак на вас. Боље је умрети
од глади него нешто прихватити. Потребно је молити се и Господ ће помо-
ћи. Чак једући земљу и траву сит ћеш бити. Не сити човека само хлеб, већ и
реч Божија, значи потребно је више молитве. Биће глад, неће бити неопход-
но пуно прикупљати. На северу где је снег биће виногради да би поткрепили
верујуће. Ускладиштена осушена храна, конзерве неће помоћи. Када нас-
тупи антихристово време окупљајте се у малим групама и молите се. Ускла-
диштите (сакупите) просфоре и водице.
Отац Николај Рагозин је говорио да је Пимен последњи православни патри-
јарх. То је због тога што ће данашњи патријарх и свештенство благословити
прихватање антихристовог знака. Упркос томе баћушка је благосиљао да
се до последњег момента иде у храмове, све док не измене Символ вере,
престану певати Оче Наш, промене печат на просфори и кад Часне Да-
рове уклоне са Престола. Када су патријарху Пимену предали папир и за-
молили га да потпише сједињење са католицима он је рекао: „Само преко
мене мртвог“. Затим је устао и отишао. Главни удар антихриста је на свеш-
тенство, јер ако пастир иде погрешним путем, онда ће цела његова пас-
тва поћи за њим. Свештенство ће за жене и децу служити по новом.
Долази тако време да ће сво свештенство постати издајници. Баћушка Нико-
лај Рагозин је давао следећи пример: „Када је Господ дошао на земљу, био је
један издајник Јуда, а остали апостоли су му били верни. А пред Господњи
долазак, сви ће окренути леђа, мање ће бити верних пастира док ће остали
бити неверни“. Истинитих пастира ће остати врло мало, сви ће примити па-
сош, када буде владало безакоње и анархија сви ће показивати голотињу и
ходаће голи. Баћушка Николај Рагозин је говорио о масовном паду свештен-
ства и јерархије, да ће у Перми остати један или два свештеника у истини.
Док је архимандрит Јован био жив од њега су тражили савете, а када више
њега није било од кога су онда тражили. Било им је довољно само да читају
трећу књигу пророка Јездре. Тамо је све написано. Идеш Богу и никоме ви-
ше, не гледајте на свештенике и у цркву сви право да иду. Последњи патри-
јарх се неће спасити.
На Осмом сабору ће бити нечастиви (антихрист). Неће дозволити да се чита
Символ вере. Поред ће пролетети птица, и он ће изрећи следећу наредбу:
„Слети пред моје ноге“. Али она то неће учинити, разбиће се од зид и пасти
пред његове ноге. Тада ће му се многи поклонити, али не сви. Видећи ово
чудо многи православни свештеници ће се поклонити. На осмом сабору око

63
њега ће бити дуга. Показаће своју силу (моћ) и тада ће му се многи поклони-
ти. А који се од свештеника не буду поклонили биће убијени. У цркве неће-
те моћи ићи када на просфори уместо крста буде звезда. Звезду коју ће не-
частиви начинити ће бити шестокрака и то је звезда антихриста. Након што
дође антихрист у храмовима ће бити његове иконе (портрети). Тада у тим
храмовима немате шта тражити.
Када измене веру, то ће узроковати пад у цркви, у храмове нећете моћи ићи,
доћи ће до тога да ће пред Престолом стајати жене. На кратко време ће жене
стајати пред Престолом али не у свим црквама, увидећете када ће бити укло-
њени „Оче Наш“ и „Символ вере“.
Серафим Саровски ће морати да устане на неколико сати да проповеда. Он
ће то учинити пре самог антихриста да би укрепио људе.
Не дао Бог да га видите (антихриста). Биће на очи леп, тако леп да ће и веру-
јући људи на тренутак мислити: „Како леп мушкарац.“ И то је све. Када га
буду приказивали на телевизији, он ће осетити све, и то када неко овако бу-
де говорио о њему: „Ти си мој, јер ми се свиђаш“. Врло често старац је гово-
рио да је то веома опасно, за тренутак ће ти се свидети али како се после иш-
чупати од њега.
Направиће машину која ће се звати „Звер“. Ова ће машина знати све. Она ће
одговарати на сваки захтев. Познаваће све тајне. Ако се човек буде речима
одрекао Христа јер се буде бојао мучеништва а у души се не буде одрекао
тада ће о томе компјутер извештавати. Говориће да се тај човек моли и да се
та душа одбија одрећи Христа. Јер да би се душа одрекла мораће да из срца
истргне Бог.
Када се антихрист зацари, на Осмом сабору, он ће одмах облетати сву Зем-
љу и себе ће објавити за цара и тражиће да му се сви поклоне. После печата
опроштаја неће бити. Боље је да се умре од глади него да се нешто прихва-
ти. Само се молите и Господ ће помоћи.
Након црвеног пасоша по обрасцу из 1975. године издаваће се са жидовским
шестицама. „Боље је умрети од глади него их прихватити“, говорио је ба-
ћушка Николај Рагозин. Руски пасош ни у ком случају немојте вадити, ина-
че ће те бити једном ногом у аду. Узети пасош или друга документа невид-
љиво се прилепљујеш антихристу. Пластичне картице не узимајте ни у ком
случају.
Када буду стављали печат све ће затворе отворити. Антихрист ће стражаре
придобити за себе, вршиће посао печаћења, многи од њих ће то прихватити.
Тада ће бити потребно да побегнете из градова у села или шуме. Стража-
ри ће ићи по квартовима. У првих неколико дана ће бити добровољно, а по-
64
том на силу. Тада ће бити потребна ватрена молитва. Господ ће скривати
људе под маском жбуња-дрвећа.
Када буде владао антихрист Господ ће тако силно штитити људе који ће у
жару говорити: „Нећу, помози Господе, нећу печат!“ Господ ће на било ко-
ји начин заштитити. Без прогона и доласка мученика на Престо кончине не-
ће бити. Колико је бесова са Трона пало на земљу, толико је потребно душа
да мученички пострада да би се Престо попунио. Када пострада последњи
мученик и бројно се наврши, тада ће доћи крај.

Старац Иларион Аргату (1980-их)

„Наступају тешка времена, јер нестаје вере. Због
сиромаштва, хране и одеће, људи ће продавати
своје душе. Свет ће постати зао, нестаће
милосрђа и љубави међу људиима. Свештеници
и мирјани ће бити исти, неће бити никога да
поучава вернике. Верујући неће моћи да
пронађу ни пастире, ни пут спасења. Цареваће
новац и настојање да се страсно живи –
иживљавајући се.
Све ће бити пуно лажи и опсене о животу а
бе-да ће бити све већа. Нико неће бринути за
људске душе. Све ће бити подвргнуто стицању. Сви ће бити равнодушни
према спасењу своје душе и вери. Нестаће страха Божијег. Смисао дужности
и одговорности постаће неразумљив. Све ће се вртети око новца. Сви ће тр-
говати узајамно. Зло ће се невероватном силом ширити по свету.
Преживљавамо последња времена. Ми не можемо чак ни да замислимо ко-
лико ће бити тешко. Ми не можемо ни да замислимо шта чека нас и нашу
децу.
Наша деца ће бити потпуно неприпремљена за таква времена, да би се
супротставила таквом стању, јер родитељи данас не уче децу страху Божи-
јем и стиду пред људима. Она ће због тога постати плен многих зала.
Мајке, не одбацујте своју децу, да се талас тог поквареног века не би обру-
шио на њих! Ви ћете вечно плакати, ако не спасете своју децу и учинићете
их синовима таме. Ова времена су кренула и неће доћи до нас само ако се
грех света заустави и ако се људи покају и промене.“

65
 Схиархимандрит Христофор из Туле (1990-их)
„Антихрист је пред вратима. Он ће Москвом ходити. Он има Москву под
својом контролом. Када будете били у посети Москви, у метроу – идите са-
мо са молитвом (...) Његов (антихристов) печат ће бити стављан само на оне
који немају печат Божији.“
Старац је такође говорио да ће у Цркви бити велико захлађење: у молитви, у
покајању, у вери... „Биће то очигледно велико захлађење. Охладнеће молит-
ва, добра дела у свему. Топлине у Цркви неће бити.“ „Храмови ће бити ук-
рашени, да знате како! А то не мора да буде. Потребна је само молитва, само
молитва! Не треба стављати ствари због улепшавања. Отворени су храмови
и створени су сви услови да се можете молити. Није потребно украшавати.
Све је то прелест сатанска, нама то није потребно, ми смо православни
хришћани. На нама је да душу спасимо, а лепота нам није потребна. Нама
раскош није нужна, потребна нам је молитва, да се спасимо.“
„Господ ће скратити време због спасења наших
душа. А ако не скрати, онда неће бити спасења.
Мене Господ води, нећу доживети долазак анти-
христа (његову власт). Ви ће те около ићи, траже-
ћи старце по целом свету, а истинских стараца не-
ће бити. Господ ће их све узети а ви ће те бити ос-
тављени Богу на вољу. Али не дуго после мене ће
бити мешавина религија, и у цркве више нећете
моћи ићи, неће бити Евхаристије и Причешћа. Та-
ко ће брзо потпадати под рогатога, што ће те и
увидети: када храмови буду отворени и на службе
буду ишли, тад ће тамо ићи као да само иду пева-
ти. У храмове који буду ишли неће бити вере пра-
вославне, неће бити причешћа. У Тули ће остати
два-три истински верујућа свештеника, а не више.
У својим келијама ће се молити и молитву никада неће напустити. Крстова
неће бити. Прво ће нестати монашких крстова, а потом малих крстова. Биће
проблем за оне који буду желели да крсте новорођенчад јер крстова неће би-
ти. Правите залихе крстова. Правите залихе свећа, потребно је чувати и
уље да би могли упалити кандило или свећу при молитви. Нафору (просфо-
ру) уситните затим осушите и затворите у херметичке тегле, када се бу-
дете молили узмите пар капи водице и узмите осушену просфору а Гос-
под ће наместити причест. У цркве нећете моћи ићи, водица и просфора
ће бити уместо причешћа. А потом ће све наше храмове уништити, као
што је некада било поново ће се десити. У последње време ће много људи

66
бити болесно, али не очајавајте, то ће бити за очишћење ваших душа. Чер-
нобилска катастрофа (Чернобилска хаварија) је испуњење осме главе Апока-
липсе.“
Говорио је да прочитамо Апокалипсу. Рубови одлазе одн. границе се повла-
че (Грузија, Украјина и др.) но зажалиће. Јерменија се никад неће одвојити,
она би умрла без Русије. Сво време ће бити уз Русију и прогониће је. Али
све ће бити нормално. Заиста покровитељ Русије је Мајка Божија. Над Руси-
јом је Царица Небеска. Она се моли и чува нас под својим покровом. Због
тога Русија неће бити ни пред ким на коленима. Православље ће и даље оп-
стајати мада ће бити под притиском, а између конфесија биће велика борба.
(...)
О Ст. Петерсбургу је говорио: „На крају крајева, град је осуђен. Све ће ићи
под воду. Москва ће потонути (пропасти). Остаће једино молитвеници.” То-
чак Апокалипсе се окреће огромном брзином. Да, Русија ће оживети. А Мос-
ква? Део Москве ће потонути (провалија). У Москви где се налази маузолеј
(Лењина) и даље преко реке и део где је хотел Русија ће потонути. Тула –
Лењинов округ и Скуратово ће пропасти. А Ст. Петерсбург ће отићи под во-
ду. Тако је угодно Господу Богу. Тако је и било са Содомом и Гомором. Та-
кође и овде ће бити.
Старци се у ствари моле да буде рат, а после рата ће бити глад. А ако не бу-
де рата, онда је то лоше јер ће сви погинути (душевно). Рат ће бити кратког
даха. (...)
Говорио је да ће у Цркви ускоро бити све католичко, како ће изменити
Символ вере, тако да ће тамо бити немогуће ићи, а потом ће храмови бити
затворени. Баћушка је говорио да више не тражимо стараца, јер их више не-
ће бити. У Тули стараца неће бити и да се не ослањамо ни на кога. Уздајте
се у Матер Божију и њој се молите.
Једном му је постављено питање: „Баћушка у Апокалипси је написано да во-
де нигде неће бити.” Баћушка је одговорио: „Воде ће бити за оне који буду
ишли код благословене Ефросиније, у Кулиупанову ће бити извор до свр-
шетка века.” Говорио је да морамо имати залихе воде и крекера за десет
дана, и да ће бити тако да из куће нећемо стићи изаћи. Но изабраних ра-
ди скратиће се ти дани. Старац је поштовао цара и царску породицу па чак и
тих осамдесетих година је говорио да ће бити прослављен цар (Николај II).
Цар и његова непорочна деца су пострадали за нас, Русију умили својом
крвљу и искупили нас. Баћушка је говорио да народ плаче (испашта) због
тога што је Цар Божији помазаник. Тако нам се све ово идешава због тога
што смо издали цара-свештеника (цара-баћушку).

67
О Распућину баћушка је говорио веома захвално и био је тиме веома почас-
твован. Бољшевици сматрају Распутина за чаробњака и расколника, а ба-
ћушка је говорио: „Не, то је велика грешка. Он је био велики, велики Божији
човек. Он ће с царем и царевићем бити прослављен.” О књизи Б. Пикулаја и
филмовима о Распутину баћушка је рекао: „Не гледам ту мрзост (гадост), то
што су јевреји написали. Он је честит и велики у Бога, он је свет, њега су
олагали и он ће бити са царевићем.”
Баћушка је говорио: „Одећу донесену с улице или производ пошкропите
светом водицом. Донесите себи по потреби Богојављенске водице, наспите у
посуду (ведро) пет литара водице а затим потопите гардаробу или производ.
Све што донесете погружавајте јер је сада много чаробњака. Све би требало
пошкропити водицом.
Ваучере немојте узети. Саветујем вам да их не узимате. Како можемо прода-
ти имовину нашег Цара Николаја. Ускоро мене неће бити, но остављам вам
молитву. Увек прочитајте ово а нарочито ујутру: „Господе избави нас од ан-
тихриста, демонске силе и враџбина.” У овој молитви је садржано све и где
год да се налазите требате је понављати. Како је Содома и Гомора погинула
због разврата, тако ће и нас Господ сажести огњем, све ће горети. Велики
градови као што су Москва и Ст. Петербург ће погинути. Русија ће процве-
тати, биће нови цар, он ће Русију васкрснути и ослободити од ове сатанске
инфекције и живот ће бити врло добар, побожан, али све зависи од нашег
покајања, и потребно је целокупно покајање да би дошао цар, а без покајања
цар неће доћи. На кратко време ће нам Господ послати цара али пре тога ће
бити рата. На власт ће поново доћи комунисти, масони а онда ће почети
страшан прогон (геноцид) који ће бити окрутнији од оног после револуције.
Отац нам је рекао: „Све ово раде жидомасони. Они желе да затру веру пра-
вославну, да је претворе у прах. И онда ће цар дати благослов козацима да
иду бранити веру православну. Рат ће бити муњевит, ракетни, па ће све бити
затровано. Баћушка је говорио да ће бити све затровано неколико метара у
земљу. А они који остану живи биће им веома тешко јер земља неће више
рађати. Говорио је да ће после рата остати тако мало људи на земљи. У цен-
тралном делу Русије ће бити врло мало рата. После тога широм земље ће би-
ти врућина и страшна глад и не само у Русији. Страшна жега и слаба жетва
ће бити последњих пет до седам година. Прво ће све родити а потом ће
пљуснути киша и биће поплаве и сав усев ће трунути. Пресушиће реке, језе-
ра, баре а и океани ће пресушити. Истопиће се глечери и спустити са плани-
на из својих седишта. Сунце ће бити врло врело. Људи ће желети да утоле
жеђ, биће у покрету тражећи воду а воде неће бити. Примећиваће рефлекси-
ју од сунца и стакла и мислиће да виде воду, а затим ће долазити до места и
видети да нема воде већ да сија стакло.
68
У последње време ни једног житеља неће бити, људи ће бежати из манасти-
ра. Ђаво ће преузети контролу у манастирима. У реду, ако неко остане код
куће, тражиће свој ћошак куда да бежи. А они који буду негде бежали они
ће умирати испод ограде (умирати испод ограде је израз за оне који умиру
као бескућници или пијанице).
Баћушка је имао врло негативан став према становима. Говорио је: „Купите
кућу са земљом.“ Родбина не треба да се воза около већ се уједињујте и ку-
пујте заједно. Купите кућу на селу, па макар и земуницу. На томе је Божији
благослов. Купите и одмах копајте бунар да би сте имали своју воду и
одмах посадите врбу (на северној страни), јер под врбом увек има воде.
Још ће бити могуће сабирати воду кап по кап. Ове капи су сузе Мајке Божи-
је. Ми ћемо јести корење, траву и потребно је прикупљати лишће од ли-
пе. То ће вам бити хлеб и вода. Господ ће чудом хранити.
Који не буду издали Бога и који буду ишли за Њим, тада ће им Господ већ за
живота давати венце. Тада ће бити страшна глад, мртвих тела ће бити свуда
около а ви који будете имали земљу она ће вас хранити. Не будите лењи.
Господ воли вредне. Вратиће се „рало за орање“ како је говорила благосло-
вена Матрона. Ручни рад ће се вратити, читајте Матрону. У то време моћи
ће те се спасити само у својим домовима. А у граду, каква ће ситуација би-
ти? Светло ће бити угашено, искључен гас, вода, неће бити ничега, и људи
ће готово живи да труну у становима.
Након 2008. године ће време летети брзо, године ће бити као месеци. Након
2008. године посебно будите скромни. Остатак преживелих православних ће
се сакупљати и поћи својим путем. И ми ћемо стремити ка спасењу. Русија
ће бити силна и сачувана. Сви ће бити привучени Русији и Православљу.

Блажени отрок Вјачеслав

У децембру 2002. године један схимник се, молећи се Богородици, овако го-
ворио: „Мајко Божија, помози, долазе људи са свих страна, тугују, питају
како да живе, да ли да иду из града? Да ли да праве резерве намирница? Не-
ки са духовним, неки са животним проблемима… а како спасити моја чеда?
Како их саветовати? Помози Милостива, ја сам већ стар. Помози мени мно-
гогрешноме, исцели, уразуми…” Старац се молио без прекида и… обасјала
га је необична светлост, старац је уздрхтао и видео Богородицу са дечаком.
Схимник је пао коленопреклоно и зачуо глас: „Остављам вам дечака на ми-
лост и на спасење. Многим земљама и народима доћи ће од Русије спасе-
ње преко овог дечака – Вјачеслава.” Подигавши главу, старац је видео
Мајку Божију како се полагано удаљава. Пред њим је стајао леп дечак, ру-
сих коса до плећке, дивних светлоплавих очију, добрих и блиставих. Дечак

69
је био у панталонама и да ли кошуљи или светлом џемперу, са рукама на
грудима, придржавао је невелики крст. „Ко си ти?” – запитао га је збуњени
схимник, а дечак је одговорио: „Ви треба да отпутујете у Дивјејево, тамо ће-
те наћи књигу о мени и сазнаћете одговоре на многа питања, мораћете отићи
и до моје мамице, треба да јој исцелите очи.” После тога дечак је изашао из
келије.
У јануару 2003. године схимик је са
чедима отпутовао у Дивјејево, цео
дан су били тамо, и на литургији,
помолили су се и прошли по канав-
ки, били и на молебану и на панихи-
ди…, а у књижари је толико разних
књига да те очи заболе. Мени није
било јасно која нам је књига потреб-
на. Увече, кад је већ било време да
путујемо, дошао је аутобус са покло-
ницима и једна девојчица која је чес-
то долазила код старца, пришла му
је и рекла: „Оче, ја сам и за себе и за
вас купила књигу о дечаку Вјачесла-
ву, узмите као поклон и благослови-
те.” Сав избезумљен, чуо је да је
стигла књига о дечаку. Потом, чита-
јући књигу, старац је плакао и молио
се. „Мајко Божија, помози… да пре-
одолимо временима која нам долазе…” Веома много му се открило преко
књиге и дивио се Милости Господњој и како Богородица чује нас грешне и
помаже нам. Путовали су код мајке дечака Вјачеслава, боравили на његовом
гробу, захвалили на пророчким речима која нас тако учвршћују, узели мра-
морне каменчиће са гробића, умочили се у свету воду, старац се умио неко-
лико пута и очи су престале да га боле, почео је боље да види.
Анђео од Бога послан (1982-1993)
Казивање Валентине Атанасјевне Крашениникове, мајке дечака Вјачеслава,
из милоште званог Слава или Славик или Славочка
Када сам Славочку први пут повела у Свето-Тројице Сергијеву Лавру, мени
су неки људи рекли да постоји у Москви „Центар за обдарену децу“ и ја сам
желела да га одведем у тај Центар. Он је невољно пристао и ми смо пошли.
А ја по својој глупости, као неупућени човек, тада сам то хтела. Тамо су нас
примила два професора. Ушла сам са Славом у неку собу где су били орма-

70
ри, папири и неколико столова, и тамо је нека позната лекарка–психијатар, и
још неки људи који су ту седили, и било их је осам. И почео је дијалог. Ја
сам их у почетку питала да ли ту примају децу са способностима, и они су
ме питали да ли моје дете има способости, на шта сам ја одговорила потврд-
но. Након тога су они положили испред њега неке коверте, а у њима су били
троуглови и лопте и онда су они тражили од њега да погоди шта се налази у
тим ковертама од тога – али ништа од тога он није могао да погоди. Питала
сам се... како види унутрашње органе човека а не може да погоди шта се на-
лази у коверти? И потом још неку глупост су му дали … и одмах сам пожа-
лила што сам га ту уопште довела.

Потом сам приметила да жена психијатар која је проверавала Славочку пос-

таје све узубуђенија, и потом видим да се одједном сва презнојила а онда јој
је постало лоше; постала је сва црвена у лицу и знојава, а ја је питам: „Шта
је са вама? Код вас је хладно а ви сте се презнојили и тресете се …“ и додала
сам да он не влада екстрасенским способностима, значи да нема те способ-
ности. „Што сте се ви тако узнемирили?“ Онда ми је она рекла следеће: „Ви
свеједно не схватате! Он не влада екстрасенским способоностима – он има
дар прозорљивости!“ Ја сам је замолила да ми објасни, и она ми је рекла:
„Код вас су велики проблеми! Ви не знате шта се сада у свету дешава, а ако
му буду дали да неку годину поживи – то ће бити добро. По томе,“ говори

71
она, „револуција 1917. год. се и десила да таквих као што је ваш син – не би
било! И све такве људе и са тим способностима да их не би било и да би их
све почистили!“ И тада сам се баш уплашила. Посебно када је рекла „ако му
уопште дају још неку годину да поживи!“ И када сам са Славочком изашла
из тог здања у двориште, сели смо на клупу и тада сам га питала: „А ти, Сла-
вочка, уопште ко си ти?“ А он ми је тада рекао: „Мамице, у Лаври ће наћи
књигу пророштва – и ви ћете сазнати о мени.“ [...]
Трансфузија крви
Када се Славочка разболео, њему су у почетку узимали анализе крви овде у
Челебинску из палца, и рекли су да је толико лош резултат да морају да му
дају трансфузију крви. А Славочка је рекао: „Мени није потребна туђа крв!“
Али свеједно они су хтели да му ураде трансфузију. Сећам се како су га по-
ложили на кревет и медицинске сестре су биле око њега и дежурни лекар је
покушавао да му нађе вену. И после више покушаја једва су му нашли вену
и ставили инфузију за трансфузију крви. Славочка им је поново рекао: „Не-
мојте ми давати туђу крв!“ Но они су радили по своме и нису га послуша-
ли... Почела је процедура и крв је пошла из инфузије... али у вену није ушла!
Она просто није ушла у његову вену и све! А они опет боду иглу у вену, а
крв... свеједно не иде! Нисам издржала и ставила приговор на процедуру
трансфузије – без сагласности Славочкине. Тек онда су му скинули инфузи-
ју. И тако, туђа крв није ушла у Славину крв. Славочка ми је рекао: „Са ту-
ђом крвљу у човека улазе и туђи греси.“ По речима отрока, ако у човека ула-
зи нешто од другог човека, то са тим заједно иду не само грехови тог човека
од кога се прима крв – него и грехови целог његовог рода. Тако да за греш-
ним човеком иде и сав његов род, када се прелива у њега туђа крв, не преда-
ју се само греси тог човека од кога је примљена крв – него и греси свог рода
његовог. Посебно тешке последице бивају када се прелива крв у малу децу,
јер су донари непознати људи. И када се, како је Слава рекао „у дететову
крв улива туђа крв, то заједно са том крвљу невиног детета улазе грехови
тих људи од којих је узета та крв.“ [...]
Прорицање упокојења пре свог 11. рођендана
Како је Слава предвидео, мој муж се вратио из Шадринска и поново је поро-
дица била на окупу. Дошао је из армије и наш старији син. И потом је Сла-
вочка опет молио за Лавру, да идемо по благослов. Њему се тамо јако свиде-
ло [... ] У повратку путем ми смо разматрали како да он [муж] изађе из арми-
је, да би ради сина прешли да живимо у Серегијевом Поседу и поред Лавре.
У то време је било врло тешко изаћи из армије. Када је отац изашао из ку-
пеа, Славочка ми је рекао: „Мамице, не размишљајте ни о чему. Ви нећете
прећи.“ Ја сам била у недоумици и питала: „Зашто Славочка? Ради тебе ми

72
смо готови на све, изаћи из армије и живети поред манастирских зидина.“
Славочка ме је јако тужно погледао и поново ми казао: „Мамице, ви нећете
прећи… не треба са татом о томе разговарати.“ Ја му кажем: „А зашто ка-
жеш „ви“ а не „ми“?“ Славочка ми је на то одговорио: „Мамице, ове јесени
када пођем у школу, 20. септембра, мени ће бити лоше. Ја ћу се разболети…
а потом ћу умрети…“ Знате, у мени је после тих речи било је такво стање,
као да ме је неко изненада ударио палицом по глави и у нормално стање не
можеш да се вратиш. После тих речи... нисам могла ни о чему да размиш-
љам. Он је то рекао у јулу месецу, а у марту месецу следеће године Славоч-
ке више није било међу нама. И у том периоду живота који му је остао, Сла-
ва је продужио да иде у школу, са неколико кратких периода изостанака ка-
да се налазио у болници. Он није ишао у школу само последње две недеље
пред сам крај свог живота. [... ] Умро је пет дана пре свог рођендана, када би
напунио једанаест година. А ја сам га питала: „Како тако Славочка? Како ти
умиреш? Зашто ти умиреш?“, а он ми је рекао: „Мамице, Бог је скратио мој
век зато што ће људи врло брзо да се одрекну Бога и зато нећу успети да од-
растем, а требало је да будем лекар по струци, а потом – монах.“ И још ми је
рекао да ће неки људи много да се озлобе на његово пророштво, и када буде
почело да се испуњава њега ће назвати магом. [...]
Одрастање уз мајку
Славочка је увек био весео и радостан иако је знао да умире. И све време је
од своје мамице тражио да дође по њега и када изађе из школе да сам ту и да
га чекам. Ноћу се он буди и пита ме: „Мамице, где си ти?“ Ја му одговарам
„Ту сам.“ Од своје се мамице није хтео одвајати, и моју фотографију је но-
сио са собом. И ја сам се бојала за њега, или да га негде пустим, све време
сам била око њега и када је пошао у школу увек сам га водила и враћала из
школе. Тако се испоставило да га 11 година нигде практично нисам пуштала
од себе и све време сам га држала за руку. [...]
И у тешкој болести пружање утехе другима
Последње године свог живота, сећам се, Славочка се молио по цео дан и за
сваку ситницу је све благодарио, и свима се клањао, а посебно мени. Он је
видео моје стање и старао се да ме утеши и подржи. Не гледајући на своју
болест, Славочка је трпељиво ишао и даље у школу, знајући да ће умрети, и
ишао је до последњег дана. Уморан је био, са напором је носио своју торбу,
али свеједно ишао је. И код куће је и математику учио, и учитељи су му до-
лазили код куће.[...] К њему су ишли људи са својим проблемима иако је и
сам био болестан, и покушала сам да се успротивим томе, али ми он није
дао. „Мамице, пусти их нека долазе,“ говорио ми је… И људи су и даље до-

73
лазили, он их је примао и разговарао са њима. Он је храбро све поднео – до
своје кончине. [...]
Вјачеславови непријатељи – масони
Видећи како је Славочка спокојан према свим тим напастима, ја сам га пита-
ла: „Славочка, а да ли ти имаш непријатеље?“ Сећам се да је седео за столом
и нешто цртао. Он ме је врло пажљиво погледао својим огромних плавим
очима и рекао: „Да, мамице. Постоје моји стварни непријатељи. То су масо-
ни и присталице Месинга.“ [...]
Магови покушавају да нашкоде Вјачеславу
Ускоро се у Славочке појавио оток на стомаку и ми смо га већ умирућег до-
везли у болницу у хируршко одељење. Када су га тамо примили, у то време
је из иностранства дошло истовремено неколико магова: Стефанија, Џуна,
Лонго и Кашпировски. И сав народ је кренуо за њима на стадион. Славочка
је потом рекао да то нису никакви исцелитељи, већ магови који нису тако
просто дошли у Челјабинск. Они су конкретно дошли због њега, али јавно
то нису говорили. Слава је рекао да они својим ритуалима покушавају да
дејствују на њега са стадиона – он је мени испричао подробно али сам забо-
равила. У то време није се ништа случајно дешавало. На пример када су кра-
јем 80–их година и почетком 90–их година почели да доводе на ТВ екране
разне магове да би зомбирали читаву област – и то није случајно тако. То је
била „обрада“ народа и радило се смишљено и Славочка ми је говорио о то-
ме, и већ тада је народ кренуо да заглупљује од тог зомбирања и зато је Сла-
вочка молио да се чешће људи исповедају и причешћују, пошто ће врло брзо
кренути општа деградација народа. Заиста, са православним верујућим наро-
дом иде страшна невидљива борба, говорио је отрок. [...]
Бесови приређују весеље непосредно пред упокојење Вјачеслава
Пред тим како је Слава дошао у хируршко одељење, он ми је још на путу ка-
зао: „Мамице, ја ћу умирати, а они ће певати и плесати.“ Ја ништа нисам од-
говорила. И ништа га о томе нисам питала јер ми у ум не улази тако неш-
то. Ко ће певати и плесати? И нисам могла ни да претпоставим шта би то
значило. А десило се шта? Славочку су превели у хируршко одељење на по-
четку 8. марта. Прва два дана проведених у соби били су мирни. Иза зида
где је лежао Слава налазила се ординација, а насупрот ње у ходнику стајао
је велики ТВ, где су деца гледала навече емисије. Ујутру на дан 8. марта у
тој ординацији кренула је прослава. Славочки је било врло лоше после лапа-
роскопије. Прослава се настављала све већим интезитетом, а деца су појача-
вала звук на ТВ у ходнику. Забава са песмама и аплаузима се усиљавала, а
на ТВ је био укључен на тон до максимума, и тако болна деца су подражава-
74
ла разиграно медицинско особље: скачу и плешу поред телевизора… Погле-
дала сам у ходник, и мени су се од ужаса дигле власи на глави, и то не само
на речима него заиста сам осетила да ми се коса дигла од ужаса. Славочка
лежи тихо, да не би мене узнемирио, и као спава. Када сам отворила врата
од собе само су нас од свега тога делила – затворена врата. Просто сам ста-
јала и гледала како умире Славочка, а како око њега скачу и плешу око теле-
визора. И власи су и даље стајале најежене на глави. [...]
Распознавање структуре воде
Пред саму смрт, како сам већ говорила, ми смо позвали да дође Славочки
парохијски свештеник, да би одслужио свету тајну јелеосвећења и да би га
причестио. Пришао је свештеник Владислав Катаев из Чебаркуљског хра-
ма. Није дошао сам, већ са помоћником. Весело су се разоденули и весело
пошли. Дошли су врло касно. Славочка није јео ни пио, и њему је до тада у
устима све пресахло. А свештеник се није журио. Њему су неки гости били,
он је празновао и задржао се. А мој муж га је превезао, није имао мира ни
места – јер је бринуо за Славочку. Тада је после јелеосвећења сазнао да Сла-
ва није јео, а нити пио па је онда рекао: „Но, што му нисте давали воде?“
„Но како да му дамо воде, ваљда је нужно да се припреми за причешће како
треба?“ одговорила сам му. Тада је он рекао Славочки: „Дај ја ћу теби сада
налити свете воде да попијеш.“ Он је са собом донео две флаше са светом
водом, и ставио их је на даску испод прозора и са таквим поносом је рекао
да ју је он освештао. Славочка га је погледао и рекао му је: „Такве воде, као
што је код вас у боци, код нас у славини има много.“ И тешко је потом уз-
дахнуо и рекао му је: „Дајте ми ту воду из друге флаше, та вода је освешта-
на.“ Отац Владислав га је задивљено погледао и питао га је: „Одакле ти то
знаш?“ Показало се да је у првој флаши од свете воде остало мало и свеште-
ник је долио обичну воду. И Славочки је потом дао воду из друге флаше.
Славочка је прекрасно видео структуру воде и обманути га – било је немогу-
ће. Он је увек пио помало, по гутљај – ништа више од тога. [...]
Упокојење
Славочка се упокојио 17. марта 1993. године, то је била трећа недеља Вели-
ког поста, односно на дан помињања и празновања св. Вјачеслава Чешког.
Славочка није доживео свој једанаести рођендан (22. март 1993. год.), пет
дана до свог рођендана упокојио се. [...]
Када је Слава био још жив он ми је казао: „Мамице, када ја умрем ја ћу сву-
да ићи у тренерци.“ Ја сам га погледала и казала му: „Шта, зар немаш ништа
друго у ормару да оденеш осим тренерке? Зашто би ти био у тренерци? Ми
ћемо ти купити све што је потребно.“ И десило управо оно што је предви-

75
део, односно када је умро ми смо имали паре но никакве гардеробе није би-
ло у продавницама. Њему је стомак био отечен и нико није смео да му при-
тисне стомак да би му обукли панталоне. Људи су се тако трепетно односи-
ли према њему да се нико није усудио да Славочкино тело узнемирава. И
нико од нас ништа није могао да уради и није нам било ни до одежде, ни до
одела, и уопште ни до чега другог. Зато што није било главнога – није било
нашег сина. А до гробља ја већ нисам ишла – мене су носили под руку. Ноге
нису ишле. О својој сахрани Славочка ми је све рекао. Он ми је казао: „Ма-
мице, када ја умрем и мене понесу, ја ћу бити више вас свих. И за све ћу зна-
ти, ко са ким иде, ко о чему размишља и како се односи према мени...“ [...]
Чуда након упокојења
На Славочкином гробу се дешавају необјашњиве ствари. Ево на пример,
Нина Понамарјова, коју је Славочка излечио од неизлечиве болести, испри-
чала је такву причу. Она каже: „Стојим и молим се на могили отрока. Долазе
две жене и са таквом завишћу гледају у мене. А тада још није било надстре-
шнице, била је проста ниска ограда, а ја им говорим: „Што ту стојите? До-
ђите!“ а оне ми говоре: „А ми не можемо…“ а ја им поново говорим: „Како
не можете? Дођите да се заједно помолимо!“ А оне ми поново говоре: „Ми
не можемо да уђемо, он нас не пушта.“ Тако оне нису могле да приђу гробу
отрока. А месна псаломница каже како две године не може да нађе гроб от-
рока и на крају се помирила са том чињеницом, иде у круг по гробљу и не
може да нађе… „Но, не пушта – значи не пушта, не могу наћи гроб две годи-
не, значи не могу.“ И након што је ишла у град Митиши на „Чин Покајања“
и покајала се у својим греховима толико после тога је могла наћи гроб отро-
ка. „Идем тако“, говори она, „и надам се … и неочекивано испред мене огра-
да, погледам и видим да је то могилка Славочке.“
Казаћу вам још један случај, који се десио на могили отрока Вјачеслава, би-
ла је Родитељска субота. На тај дан код Славочке буде много народа. Људи
пале свеће, моле се, и на крају узимају земљу и каменчиће. А једна жена су-
протно томе – враћа каменчиће које је узела. А верујући је питају зашто она
враћа каменчиће, а она им говори следеће: „Она има дијабетис, и узела је ка-
менчиће са гроба отрока и донела их код куће – да би је исцелио. „Но,“ како
каже „он ме није исцелио“, већ ми је пришао ноћу и говори ми: „Врати мо-
јих 11 каменчића на њихово место. Устала сам ујутру,“ наставља она, „преб-
ројала каменчиће и заиста их је било 11, и ево вратила сам их!“ А верујући
је питају: „Јеси ли ти крштена?“ Она им говори: „Не“ и окренула се и отиш-
ла. [...]

76
 Јоргован
Био је случај када су дошли Славочки људи и са његовог гроба су хтели да
искидају јоргован. Они су већ стали да ломе јоргован, и око њих се чуо тихи
глас: „Не дирајте, не дирајте, не дирајте.“ Они су се погледали и нису схва-
тили и даље су наставили да кидају… И опет више чујно они слушају глас:
„Оставите, оставите, оставите.“ И тек је њима тада дошло до памети – да то
не треба да чине, и да их отрок моли да не кидају јоргован. Ја сам одмах по-
веровала да је то Славочкин глас, с обзиром да је он стално изговарао речи
по три пута. [...]
Ходочашћа ка Славочкином гробу; помагање руским официрима
у Србији за време нато бомбардовања
Једном Славочки дошао читав аутобус монахиња из Румуније. Они су изда-
ли чланак у месним новинама о Славочки, који када су прочитали питали
новинара који је писао о отроку да ли се заиста такве ствари дешавају? И та-
ко монахиње су допутовале из Румуније и дошле до централног улаза на
гробље и питали да ли може неко да им покаже гроб отрока. Све монахиње
су изашле иза аутобуса, пале на колена, и на коленима (!) идући дошле до
могиле отрока. Пузе, пузе, помоле се, и опет пузећи на коленима иду према
могили… а то није мало растојање… И тако коленопреклоно, оне су дошле
до могиле отрока и тамо су се врло дуго молиле. Завршивши молитву и ни
на кога не гледајући, спуштених глава и ћутећи су пошле према аутобусу и
вратиле се назад за Румунију.
Врло много је Славочка помагао нашим официрима у Србији за време Нато
бомбардовања Србије. По захтеву руских момака који живе у српском ма-
настиру, отроку Вјачеславу била је одслужена Служба, а одслужио ју је срп-
ски митрополит. У Србији отрока Вјачеслава већ давно знају и помињу га.
Помињу отрока Вјачеслава и на Гори Атон, долазе му и монаси са св. Горе
Атонске. Свуда знају о томе да је Русији Господ послао отрока, и сви њему
иду и сви моле за помоћ. А Славочка им помаже. Слава Богу за све! [...]
Џигерица
Сада већ знам о томе, што и по Црквеним канонима ни храну од убијених
животиња а ни лекове на основи крви ни у ком случају не треба употребља-
вати. Из тог разлога Славочка није јео џигерицу. Категорички је одбио да је
једе. [...]

77
 Пресађивање органа
„Мамице, ти не разумеш! Бог је дао човеку све органе који требају. Човек је
дужан да природно умре и природно да се разложи, и он је дужан да остане
са свим својим органима и да такав са свим својим органима приђе Богу. Та-
ко је одређено.“ [...]
Исхрана у области Урала; како чувати воду
А он ми је рекао да ће он у болници помоћи другој умирућој деци. Посебно
је инсистирао да сва деца, особено која су са Урала и у другим радиоактив-
ним зонама, пију вино кагор и то два пута недељно по два напрстка тог ви-
на. Интересантно ја нисам шила, али одакле је он узео ту меру напрстка (ме-
тални капак за прст за заштиту од убода игле), ја не знам. Но рекао је тако...
Да би се побољшала крв, Славочка је дозвољавао да се једе све црвено: цр-
вене јагоде, црвене јабуке, црвени парадајзи, цвекла итд... Није препоручи-
вао да се једу банане, јер на Уралу их не треба јести. Такође није препоручи-
вао да се једу ораси, и то никакве орахе. Тако је и рекао „да орахе не треба
јести“. Такође је рекао када је сезона парадајза да их треба јести што више а
посебно цвеклу, посебно они који имају проблем са малокрвношћу. Рекао је
да се не једе туршија, никакве рибље конзерве, никакве конзервисане печур-
ке и уопште ништа конзервисано није дозвољавао. Рекао је да треба јести
живу и природну храну – купус и уопште сво поврће. Потом је рекао да љу-
ди у кристалне посуде стављају [ствари] зарад лепоте. Али како је рекао њу
[кристалну посуду] треба искористити пошто је кристал сами чист и корис-
тан материјал за пијаћу воду. И он је имао кристални бокал из ког је пио во-
ду. Славочка ми је рекао: „Мамице, добро је ставити у кристални бокал сре-
брну кашику или ставити парче сребра или злата.“ Он је говорио да сребро и
злато убијају штетне микробе и чисте организам. И тако је Слава саветовао
људима да пију ту воду у којој је одстојало сребро, и не треба воду прокува-
вати. Он је рекао да је вода која се прокува – мртва вода, а та вода коју је
саветовао је жива вода. Он је имао своју кристалну чашу, своју сребрну ка-
шику, виљушку и нож. Он сам је пио такву воду. Био је врло уредан и во-
лео је да све буде чисто, да све блиста. Ето какав је интелигентан дечак он
био. Млеко ником није препоручивао да пије, посебно овде на Уралу, пошто
су, како је рекао „на Уралу краве врло болесне.“ Он је мени рекао за огро-
ман проценат болесних крава, 80% крава је болесно од леукемије. И зато
млеко није пио. И месо није јео, само мало и ретко или када је његов тата
инсистирао на томе. И то парче пилетине – ни меса, ни кобасице, ни месне
конзерве, ни лук црни или бели није јео. Рибу је јео, али рибне и месне кон-
зерве није признавао, и рекао је „да их уопште не треба јести.“ [...]

78
 Жваке и бомбоне; вотка и алкохолизам
За жваке је рекао да их узимати у уста – не треба ни у којем случају! И за
бомбоне из Немачке, рекао је да су оне врло штетне и да их не треба јести.
[...]
Хигијена
Славочка је саветовао свима чешће прати руке сапуном. Колико је могуће
чешће. Он сам је прао руке врло често у току дана. У њега је било такво пра-
вило: долази субота, узима невелику кофу, налива воду, ставља дезинфек-
ционо средство, узима крпу и почиње да брише сва врата, а посебно кваке
на вратима. [...]
Молитва против злих духова
Ето зашто је Славочка говорио – и ја свим говорим – да зли духови не воле
молитву, особито молитву Часном Крсту; они је се боје, тресу се од ње и
ишчезавају потом. [...]
Псовање – нормалан разговор злих духова
Он је рекао да зли духови на нижем нивоу стално псују, и „да је псовка –
разговорна реч злих духова“. [...]
Ванземаљци
Славочка је рекао да људи по својој незнању називају бесове „ванземаљци-
ма“. Он је рекао да ће бесови под видом „ванземаљаца“ долазити људима и
као зелени и сиви и црни, и свакакви. Но, веровати им не треба никако, пош-
то су „ванземаљци“ – зли духови. Славочка је рекао да никаквих „ванзема-
љаца“ на нашој планети нема, није их било и неће их ни бити. Постоји свет
ангелски и свет демонски, а „ванземаљаца“ никаквих нема. Тј. са других
планета нам нико неће долетети. Они који наводно долећу на земљу под ви-
дом „ванземаљаца“, они само смућују људе, и то су беси. Јер како је Славоч-
ка рекао, ти беси не мрзе толико само људе на земљи него се и међусобно
свађају и мрзе. [...]
О акупунктури и масажи
Славочка је одрицао будистичку религију и њихово целитељско својствo ко-
је се тамо практикује. Узмимо примера ради – акупунктура. Славочка је ре-
као да што се више човек пробада кроз тело, тим више те нервне тачке на те-
лу човековом атрофирају, и оне престају да функционишу. Такође је рекао
за кинеску масажу – да је она врло штетна за човека, пошто човек који ради
ту масажу по правилима источне медицине, за време масаже се бави медита-
79
цијом! А за хришћане је то смртно опасно. А буде тако и када се ради обич-
на медицинска масажа човеку. Славочка је потом рекао да масажисти олак-
шавају страдање болесним људима, а самим тим сва духовна прљавштина и
скверна сакупља се у њему од људи које масира и нараста у њему као сне-
жна лавина и таквим образом – масажиста се разбољева. По речима отрока
„тај који масира другог човека, он на себе сабира грех и бол тог човека.“ Тј.
он на себе узима део тих проблема човека кога он лечи. Када сам га питала
шта радити тим поводом, он ми је одговорио да би било добро да ти масаже-
ри на своје палце ставе мало светог уља. Но – како је рекао – тим послом се
занимати врло је опасно.[...]
Јеховини сведоци, кришнаити, будисти...
Њему су долазили и „јеховини сведоци“, са њима је нешто још и разговарао
да би схватили да су у заблуди. Но кришнаите није пуштао даље од нашег
ходника, и право са нашег прага их је терао… Када су они отишли, ја сам
питала Славочку да ми каже за Буду. Славочка је рекао за Буду да је он био
обичан човек, а потом је у њега ушао зли дух. И још ми је рекао: „Мамице,
тој религији не веруј! Та религија – у потпуности је од ђавола!“ Буквално ми
је тако рекао. А о кришнаитима није хтео уопште да разговара. Питала сам
га и за акупунктуру, али он ми је рекао да активне тачке на телу човека заис-
та постоје. А ако се на те тачке дејствује на телу путем убода иглом, оне ат-
рофирају. И те тачке после не постоје, нису више активне. И таквом човеку
је онда потребна реална медицинска помоћ, јер те тачке више не дејствују.
Такво погубно дејство на човека, по речима Славе, има утицај и тибетска
масажа, где се занимају медитацијом и манипулишу са тим тачкама на телу
човека. Славочка је рекао да је то за човека хришћанина – смртно опас-
но. А за обичну масажу је рекао да је потребно да се ради врло пажљиво, јер
ви не знате коме и у чије руке дајете своје тело. И Славочка је рекао да ни у
каквом случају не треба радити никакве вежбе са дисањем. Сада се појавило
врло много разних популарних система „целитељског дисања“, а он је рекао
да такве „дисајне гимнастике“ не треба радити. Сву будистичку медицину
он је одбацивао у потпуности, чак је рекао и да њихове траве не треба упот-
ребљавати за лечење. Он је рекао „да руски људи треба да употребљавају
траве за лечење са руске земље, а не са Тибета и те траве не треба да корис-
тимо. На кришнаите Славочка је гледао са болом, пошто та секта масовно
заглупљује и залуђује људе. Они су организовали свој „Центар“ у Челабин-
ску и организују своје сеансе на језеру Чебаркуљ. Ми смо слушали продуже-
ни звук звона који ишао одатле са тог места. По речима очевидаца они су
медитирали изнад језера и „освећивали“ по свом обреду наше језеро. Језиве
се ствари дешавају! А Славочка је рекао да се људи не купају у том језеру, и
још је рекао да ће се давити пуно младих људи у том језеру, а особено како

80
је рекао ће се давити младићи. И до сада се на језеру утопило толико младих
људи! И сада када идемо на гроб Славочкин, то поред нас иде процесија сах-
ране утопљеног мушкарца, који је био у риболову и буквално поред обале се
удавио у води. Ето такве ствари се дешавају после тога, како су кришнаити
„осветили“ наше локално језеро.[...]
На крају смо времена и демони се масовно усељавају у људе;
молитва моного помаже
Сада многи људи, као што је предсказао отрок, страдају од сталне слабости
и губитка снаге. Никаква лекарства ни витамини не помажу. Њих ништа не
боли, но немају у себи снаге. Таквих људи врло много долази на гроб отро-
ка. И по речима отрока, такво стање људи ће потом постати масовно при
крају времена на Земљи, и тих људи ће бити све више и више. Славочка је
рекао „да човек губи снагу из разлога што му се привезао демон.“ Ја нисам
питала Славочку којим начином демони могу узети снагу од човека, али они
је узимају. А човеку толико помаже молитва. Када човек почиње да се моли,
по речима отрока, злом духу се не свиђа. У почетку молитве он себе држи
спокојно, а потом почињу себе да пројављују на разне начине. И када се де-
мон измучи молитвом, он почиње да се тресе и по вољи Бога – он може на-
пустити човека. Но, сада они не напуштају човека, него обратно они се ма-
совно усељавају у људе, пошто ће људи врло брзо издати Бога! И завршиће
се тиме „што ће при антихристу,“ како је Славочка рекао „у преисподњи би-
ти спокојније него на земљи, пошто ћи сви беси ући у људе.“ [...]
Од бесовског отимања може се човек заштитити једино Крстом и молитвом.
Човек треба да носи напрсни Крст, који никада не треба да скида и по-
јас „Живи у помоћи Вишњег...“ (са 90. псалмом) и све светиње које заш-
тићују човека од тамне силе – све је то потребно да буде код хришћана стал-
но. Посебно је то важно када човек негде путује или иде у непозната места.
[...]
По речима отрока „демони човека искористе као материјал. Они покушавају
да сједине човека са сваком гадости, и да изопаче човека.“ Када сам пита-
ла отрока: „Зашто они то раде?“, Славочка ми је одговорио: „Зато да би Богу
напакостили, да би Њему бол наносили, зато што је Богу то гледати болно!“
Још је Славочка забранио људима да гледају на Месец, зато што „на Месецу
обитава врло много бесова.“ Он је рекао да је „Месец у потпуности насељен
бесовима. Тамо има толико пуно њих. Они ће људима свашта показивати,
дуге и свакаква изображења. Месец ће утицати на људе као телевизор. Тј.
наступа време када ће оглупљени људи гледати на Месец, на небо и на Сун-
це. И само беси могу приказивати разне представе на Месецу, на небу, и чак

81
на Сунцу. Потом ми је рекао: „Ти мамице не треба да будеш радознала –
шта год да се интересентно тамо буде дешавало.“ [...]
Вјачеслав је рекао да „беси љутом мржњом мрзе људе зато што Господ
светим људима попуњава место отпалих анђела, који су због непослу-
шања бачени на Земљу и превратили се у ђаволе.“ [...]
У болести прво исповест и причест – па тек онда доктору
Када се људи разболе Славочка је саветовао да људи одмах иду на исповест
– подробну исповест, па да се причесте, а тек после тога да иду лекару. [...]
На земљи ће се дешавати страшне ствари; масони бесне због
Славочкиних откривења људима
Славочка је рекао да ће пред крај времена људи морати да проживе врло
тешко време, и да ће се на Земљи дешавати такви догађаји, који никаквим
пророцима и нигде нису били описани. Много тога што се буде дешавало
биће за људе потпуно неочекивано. На Земљи ћи бити таквих ствари ко-
је нису познате свету и нико од древних светих о томе није пророковао, ни-
ти је то у књигама записано. Откровење о томе не говори, и о тим догађаји-
ма све је сакривено од људи. „Чак и свети о томе не знају“, по речима отро-
ка.
Славочка је рекао да ће пред долазак Господа на Земљи живети око пет хи-
љада светих људи. По речима отрока, то су наши савременици, људи који
живе благочестивим животом. Говорим о томе, јер сам једном питала отро-
ка: „Славочка, при крају живота на овој земљи – светих неће бити?“ А он је
рекао: „Не, зашто? Биће!“ Ја питам: „А, колико?“ а он је онда рекао: „Биће,
мамице, око пет хиљада светих људи,“ а за себе је он казао: „А ја сам мами-
це последњи, и више Господ никаквих светих неће дати.“ Испоставља се
да су тих пет хиљада светих наши савременици; савременици Славочке, а то
значи и наши савременици. Славочка је умро млад, његови савременици још
живе и при доласку Господа на нашој планети живеће око пет хиљада све-
тих. Ти свети су припремљени Богом за наше последње време – они неће
примити печат светског владара, они ће преживети и дочекаће Бога. [...]
Славочка је рекао „да ће тим светима бити врло тешко, зато што ће се на
Земљи дешавати такви догађаји о којима нико не зна – јер то није откривено
Богом. А није откривено Богом – јер ако би неко од људи то знао – то би и
сатана сазнао. Зато је то од Бога [досад било] сакривено људима. И када ти
догађаји почну да се дешавају на планети, саблазниће се и ти свети људи,
пошто то није ни од кога предсказано. И тако је Славочка тумачио Јеван-
ђелско пророштво (по Матеју гл. 24, ст. 21–24) о томе да ће се у то тешко
време „саблазнити и изабрани“ (тј. свети дубоко верујући у Бога – људи). По
82
речима отрока, они ће бити у недоумици и размишљати: „Шта је сада ово?
Како ово схватити?“
Још је Славочка рекао да ће масони бити јаросни од злобе на њега због ње-
гових пророчанстава: „Они ће се врло озлоједити и мене ће назвати магом!
А потом,“ – говори – „када се испред њихових очију буде све збивало, они
ће бити принуђени да се сагласе са тим, да је све то истина.“ [...]
Искључивање струје и грејања; неквалитетни лекови; селидбе
народа; после Путина почеће све брзо да се одвија
Када је на власти још био Михаил Горбачов, сећам се како су ученици из
старијих разреда долазили код Славочке и питали га шта прети нашој Руси-
ји, каква ће власт бити и да ли ће нам бити боље? Он им је рекао да власти
Михаила Горбачова ускоро неће бити, а Раиса Максимовна ће се силно раз-
болети, њој пред смрт „неће глава бити у реду“. Он је рекао да неће успети
да је спасу, и она ће умрети, а Михаил ће остати усамљен и никоме потре-
бан. Потом је Славочка рекао да ће доћи други управитељ и да ће то бити
Јељцин. Но Јељцин ће тако силно да се разболи, да неће моћи да управља
земљом и онда ће бити скинут. А потом ће бити управитељ „кога нико не
зна и који није нити у једној партији“. Више ништа о том управитељу није
рекао. Само је рекао да ће се после њега све заокружити, и смена власти и
сви догађаји у нашој земљи ће се дешавати врло брзо.
Славочка је рекао да ће Русија бити подељена на регионе и сваки ће регион
живети одељено за себе. Чак и републике типа Татарстана – оделиће се друг
од друга. А Москва ће живети празно и никоме неће помагати. Центар Руси-
је неће помагати одељеним регионима који ће бити принуђени да се сами
брину о себи да би преживели. То ће бити способност економског прежив-
љавања, но међусобне помоћи неће бити. И када потом у земљи буду прои-
зилазиле силне катастрофе, нико никоме неће помагати, и сваки регион ће се
бавити својим проблемима.
Славочка је казао да ће почети пресељавање народа, а на Кавказу ће бити
бесконачни рат са крвопролићем. Тамо ће како је рекао „погинути много на-
ше деце, и да ће пропадати много народа.“ Поштено речено, Славочка је још
у то совјетско време говорио, и предсказао да ће „у горама Кавказа људе
узимати као робове, и људи ће у ропству радити за њих.“ И још је Славочка
рекао да ће без рата много људи погинути, више него што би за време рата.
Врло много људи, по речима отрока, гинуће у авио–катастрофама. Слава је
рекао да ће хаварија на путевима бити све више и више, а њих ће пре свега
изазивати зли духови.

83
Славочка је рекао да ће се Русија помирити са Америком и врло много аме-
риканаца ће стајати на руским границама. Но Славочка је рекао, „унутар Ру-
сије америчка војска неће улазити“.
Слава је рекао да ће економију Русије постепено развалити и почеће увозити
америчке производе и намирнице. Код нас, рекао је, биће све америчко, чак
и биоскоп. Руским људима ће потом све то доћи преко главе, и они ће бити
радосни када виде малу руску поштанску марку. [... ]
Славочка је рекао за видео уређаје које је у то време било врло тешко наћи,
људи ће плаћали велике паре за њих. И онда временом интересовање ће нес-
тати за њих и људи их неће куповати. А за намирнице за исхрану, обрнуто
цене ће расти, а ти прехрамбени производи ће бити врло скупи. Но потом
рекао је отрок, наступиће тако време, када ће се отворити границе и произ-
води ће кренути да слободно улазе у Русију, и онда хлеб неће бити скуп.
Славочка је рекао: „Људи, представи себи, тако малодушни без пара уђу у
продавницу и виде намирнице тако јефтине, хлеб ће стајати толико колико
је био и у совјетско време. Сви производи ће бити доступни и јефтини, и
људи ће кренути да их купују у већој количини… зато што не могу да пове-
рују да су тако јефтини. И они ће то куповати и куповати… а власт ће све
више увозити и увозити …“ У то време неће дати људима да поживе добро
за дужи период времена.
Потом ће плате да повећају а цене да снизе, особено за основне намирнице,
максимално ће их снизити.
А потом ће настати период када неће бити никаквог новца и људи ће једни с
другима делити производе.
Те промене ће се дешавати на државном нивоу, и дешаваће се врло брзо. По-
ново ће убрзано бити саздан на државном нивоу систем трговинске базе, на
којој ће радити стари, раније отпуштени директори и радници трговине. „Тај
систем ће прорадити за једну ноћ,“ како је рекао! Поново ће се отварати др-
жавне продавнице , и производи ће се набављати кроз њих. Производи ће у
почетку бити лошег квалитета, но потом квалитет ће бити бољи. И људи
гледајући изобиље свега ни о чему неће размишљати. По речима отрока,
само ће се јести и јести… Људима ће бити тако, као да ће то трајати
увек…
То изобиље ће бити пола године пред страшну глад.
Затим ће те производе сакрити од људи, и почеће страшна глад. Глад ће
бити вештачка, и производе ће на државном нивоу сакрити од људи – да би
људи примили печат [антихриста]. А људи који нису привикли на глад, до-
ћи ће до тога да ће јести један другога, и код нас ће бити људождерства. Из-
84
губивши савест, млади оставши без изобиља хране, по речима отрока „ни
размишљати неће, прећи ће од меса животиња на месо човечије!“ Ето до
таквог степена ће се људи „озверити“ од глади. Сви домови, гараже, и оста-
ве ће бити откључане, да би не би неко помислио да имају нешто од хране,
јер ће за парче хлеба убијати људе. А производи ће бити смишљено сакри-
вени од људи под земљом. Када је Славочка говорио о глади, њему је било
јако тешко: „Мамице, жене са децом од недостатка снаге падају на земљу и
умиру од глади, а испод њих, право испод њихових ногу, стоји складиштена
огромна количина намирница у фрижидерима, а људи то неће знати.
Славочка је рекао да ће много деце умрети од глади, и глад ће бити језива
и трајаће неколико месеци и од њега ће умрети много народа. Ето такво
богоборство и иживљавање над људима ће бити. [...]
Продавање икона – издаја Господа
У време глади људи ће масовно почети да дају своје иконе, старе ствари и
драгоцености у комисиону продају. [...] Славочка је рекао да ће гладни про-
давци радити са страхом у тим продавницама икона, по томе што ће оне го-
рети. А ја сам питала Славу: „А ко ће их потпаљивати?“ Он ми је oдговорио:
„Те продавнице икона ће сам Господ палити. Оне ће горети огњем!“ Господ
ће видно таквим начином наказивати за издајство, а издајници Бога ће
бити ти који буду продавали иконе. [...]
Појављују се старе и нове заразне болести; само они који нису
издали Бога остаће сачувани од свих недаћа
Славочка је рекао: „Лепра ће изићи на површину земље и људи ће бити пок-
ривени гнојним ранама. Вратиће се све болести и то у жестокој варијанти,
јер за њих нема лекова. Појачаће се те болести и почеће глад и нестанак во-
де. Неће бити ветра, Сунце ће палити сваке године све јаче и јаче, и биће све
топлије и топлије. И људи ће кренути масовно да умиру од болести. Појави-
ће се нова болест, и она нема назива“. Славочка је објаснио симптоме те бо-
лести: „Иде у наш град жена, и она просто нема снаге. Она је већ дошла до
свог спрата а види да њена другарица умире од истих симптома. Она стоји и
размишља: „Помоћи јој или не?“„ А да ли ће она сама имати снаге да дође
до свог стана и отвори врата? Да ли ће она видети своју децу? И она је одлу-
чила да не помогне својој другарици, да би економисала своју снагу и прош-
ла је поред ње – и ушла у свој стан.
Славочка је рекао „Не, мамице, тој болести људи неће наћи назив, и ја не
знам њен назив.“ Такве болести по речима отрока, није било на Земљи. Та
болест ће се манифестовати по силном умору. Људи ће бити тако уморни, да
у њима неће бити снаге. Они ће ићи и у ходу умирати. У почетку ће умирати
85
они који су слабијег здравља, али и они који су здрави изгубиће своју снагу.
Славочка је рекао да ће се сви људи на планети разболети од те болести, и
сви ће остати без снаге (осим тих који нису издали Бога). По речима отро-
ка, „само они неће бити болесни од те болести, по томе што ће их Бог по-
кривати таквом силом што нико од њих неће умрети“. А за све остале
људе оне је рекао „да ће људи умирати масовно, и у ангела ће бити врло
много посла, по томе што ће ангели још успевати да примају душе.“ Лекова
за ту болест неће бити, и од ње ће умрети много народа. А сахрањивати мрт-
ве, по речима отрока, нико неће зато што код њихових рођака неће бити сна-
ге за то. Около ће се ваљати трупови људи, по њима ће пузити црви, и свуда
ће бити страшан смрад. Слава је рекао да ће то бити и у нашем војном гра-
дићу и по свој Земљи једновремено. Ето таква катастрофа ће произаћи на
Земљи.
Искључивања струје; неће бити горива; нестанак гаса, грејања,
воде, папира, сапуна
Славочка је казао да ће се развалити економија земље и настаће катастрофе
по свој земљи, и почеће редом да искључују електричну струју и оно ће по-
чети са Даљњег Истока, а после ће искључивати све области; последњу ће
искључити Москву. Славочка је рекао да ће због недостатка горива ста-
ти сва техника. Стајаће авиони, неће бити керозина. Затим неће бити
струје, неће бити гаса а ни грејања. Грејања неће бити ни у школама, ни у
вртићима – нигде. И тако ће престати настава у школама и сва деца ће бити
на улицама, јер ће на улици бити топлије него у становима зими. Славочка је
говорио о нашој школи у војном граду, да ће у почетку учитељи носити џем-
пере, да ће једни другима продавати топлу одећу, и да ће деца тако обучена
у почетку долазити у школу. Неће бити папира, неће бити сапуна, у почет-
ку ће скупљати старе свеске и по њима писати али и то ће се исписати…
Људи ће чекати и надати се да ће се изменити стање на боље… А када се то
не деси, тада ће све своје фрижидере и скупе лустере и све своје ТВ пријем-
нике и видео рекордере – однети на ђубре. У кухињама ће људи покушавати
да направе пећ на дрва да би некако угрејали просторије у стану. У станови-
ма неће бити ни грејања, ни струје, ни воде. Потом ће људи одлазити из
својих домова и покушавати да живе негде другде, јер се не може загрејати
стан зими – без пећи.
Отпуштање затвореника и психичких болесника
Славочка је рекао о том, „да ће у почетку врло много људи седети у затвори-
ма, а потом ће се тамнице отворити и све ће их пустити. Из психијатриј-
ских болница ће све такође распустити.“ (Не сећам се момента када ће то
бити, могуће када свима поставе чипове? Не могу да се сетим...) Они ће сви
86
изићи из тих завода ти преступници и психички болесници, јер неће имати
ко да се стара о њима. [...]
Неће бити квалитетног оруђа, алата, нити било каквог метала;
људи беже у шуме; потребне пећи, шибице, марамице
Славочка је рекао да у то време неће бити метала, и зато ће разграбити све
на гробовима, где има метала (ограде, све крстове од метала, и све ће то пре-
прављати). Тада ће метал бити врло лошег квалитета, а потом метала уоп-
ште неће бити, ни маленог ножића металног нико неће имати, ни ексера –
ништа. Зато је Славочка говорио: створите залихе алата, лопате, тестере,
шибице, мотике, пећи на дрва, све је то потребно да би човек преживео то
тешко време; сећам се како је трчао у продавницу и чекао ред да би купио
алат, и тај кофер са алатом стоји и данас као сећање на Славика. Славик ми
је набавио и лопату „армејску“ и рекао је да је то за мене. Он се јако бринуо
што ћемо остати без добрих алата и инструмената и говорио је да нам треба-
ју добри алати за поправку и алати јер ће метал бити лошег квалитета и уоп-
ште га неће бити код нас. Јер како је рекао да алата неће бити, а да би човек
преживео треба му алат, лопате, пећи „буржујке“, пошто ће људи побећи у
шуме и копаће земунице (посебна врста склоништа под земљом) да би се
сакрили и преживели. Те ствари треба узети сада јер ће све ишчезнути и
неће их бити, а људи ће морати да се крију да преживе. Биће полицијски
систем, и врло много људи „неће хтети да приме ђавола“ односно његов
„знак“ и побећиће у шуме. На пример, две или три породице се сакупе, они
ће се објединити и живети у тајним насељима, а неко ће живети сам у зему-
ници. Славочка је рекао да ће људи копати земунице и људима ће оне слу-
жити као складиште за неопходно, производе, алат и топлу одећу. А када
настане то време – они ће сви ту доћи. Руксак са стварима ће бити прип-
ремљен и у њима ће све бити и марамице, и шибице и све неопходно. И
када наступи то време људи ће их узимати и одлазити у шуму на вољу Бога
препуштени и живеће под кореном дрвета и у земуницама. Ископају јаму,
даскама обложе јаму, покрију је земљом поставе пећ на дрва „буржуј-
ку“ и ту ће живети. Господ ће их скривати од ђавола таквом Својом силом.
Богомудри спремају залихе; потребне чизме са дебелим ђоном
То исто ће радити и монаси и монахиње, они ће тражити простор даље од
манастира тј. глуво место у шуми, и они ће тамо ископати земуницу, и скла-
диштити све што је неопходно. Славочка је навео пример и рекао ми где то
на северу, недалеко од манастира, младе девојке монахиње већ неколико го-
дина, док је Слава био још жив, у глувој шуми копају рупу у земљи, скла-
диште тамо семена, уље, свеће, иконе, свету воду и вино за Причешће –
где ће се Богу служити… Све раније спремају и упакавано слажу под зем-
87
љом, јер је тамо хладно и добро ће се сачувати. Славочка их је похвалио,
рекавши како су оне трудољубиве, и неприметно све спремају. И спре-
мају не само за себе него за све кога им Господ пошаље, да би могле људе
да приме, да их нахране и напију. Тако да су људи почели да се спремају
још док је Слава био жив. И у тим тајним земуницама монахе ће Господ
покривати Својом силом и нико их неће наћи. Старци ће се ту молити и биће
Причешће код њих – до самог доласка Господа Исуса Христа.
Слава је рекао људима да у то тешко време, обавезно раније припремити
неку количину производа, воде и свега неопходног. Обавезно треба има-
ти со, зато што соли неће бити никакве, а она је неопходна људима. Све је
потребно, по речима отрока раније спремити. Још је Славочка рекао да
треба раније припремити просту тканину, много ће требати те просте
тканине. Када сам га питала „ Зашто тканине“? Зато што тканине неће ни-
какве бити, јер ће бити велики пожари и то ће бити по свој земљи, (не под-
метнути пожари, ни случајни, него озбиљни пожари и они ће приобрести
масовни карактер). Зато, по речима отрока, људи треба да имају у залихи
просту одећу (ланену) зато што синтетика гори, а ланена тканина не го-
ри одмах него човек може да успе и да је скине да не изгори. Ради заш-
тите ногу од змија и гадова потребно је имати гумене чизме, јер ће сва
та нечист испузати на површину земље. Славочка је саветовао чизме са
дебелим ђоном, по томе што обуће неће бити никакве.
Направити залихе најважнијих лекова
Потом је Слава саветовао да се створе залихе лекова прве неопходности.
Славочка је рекао да ће се вратити старе и заборављене болести, а лекова за
њих неће бити. Све заразне болести, за које је знало човечанство, вратиће се
– и то у жестокој варијанти. Сем тога појавиће се и нове болести за које та-
кође неће бити лекова. Сви људи ће се у то време разболети и сви ће бити
врло слаби, једва ће се кретати и сва кожа људи ће бити прекривена тим
гнојним ранама. Људи ће просто наживо да труну, обрађивати те ране неће
имати са чим, зато што лекова неће бити. И зато је потребно да људи имају
много лекова (јода, алкохола, хидрогена 3%, вате, антибиотске масти за
ране) да би те ране дезинфековали и чиреве по кожи. Славочка је бринуо
јер људи неће имати лекове. Потребно је имати аналгин, левомицитин,
тетрациклин и средства за умирење. Потребно је имати и залихе воде да
би те ране испрали и обрадили. Такође је Слава рекао да ће нам бити пот-
ребне керозинске лампе, и керозин је битан за преживљавање. Обавезно
имати домаћи сапун, зато што сапуна неће бити и тим сапуном мазати
око рана и то ће помагати људима. Затим потребно је узети вату, завоје,
просте ланене тканине. Обавезно то све купити док су нормални лекови.

88
Већ сада су многи лекови лоши и они не само да ће престати да лече људе,
него обратно – троваће људе. И људи ће престати да одлазе у болнице пош-
то ће се плашити да ће бити отровани лековима, а још го̋ре кренуће да иду
по бабама и разним маговима. Званична медицина ће бити смишљено униш-
тена. Биће страшна времена. [...]
Воде неће бити
Потребна ће бити стара знања, по коме се човек може определити где копа-
ти да би нашао воду и да би преживео. Вода ће нестајати са површине зем-
ље, и њу такође треба складиштити. Особено у централном делу Русије, во-
да ће нестајати. Са сваким летом биће све топлије и топлије, и воде неће би-
ти, а људи ће рити земљу и тражити воду са надом да су дошли до извора. А
ујутру – говори Слава – устану, а воде у бунару поново нема.
Славочка је рекао да треба да имамо резерве Свете водице пошто ће до-
ћи време када ће вода да промени своју структуру, а Света вода не мења сво-
ју структуру. И да свету воду треба имати у великој количини. Свету во-
ду не треба разблаживати (тј. мешати се са водом из чесме) јер она губи
своју светост и постаје обична вода из чесме. [...]
Ко није издао Господа неће умрети од глади, већ ће Га дочекати
Славочка је рекао да ће наступити такав период када ће се човечанство раз-
делити: ко је за Бога, а који је против Бога; Славочка је рекао да за тај крат-
ки период, тим људима који су за Бога биће довољно „свете воде“ да би
доживели до свог Спаситеља. Тако је рекао „Њима ће то бити довољно“.
Славочка је рекао да су то људи које неће примити сатански печат, и
њих ће Бог покривати таквом силом да ни један од њих неће умрети од
глади! Неко време ће им бити тешко, пошто ће се осећати у потпуности
усамљени. На кратко време осетиће потпуну самоћу у окружењу многоброј-
них непријатеља. Но, то ће бити врло кратко време. Славочка је казао: „Да
тај ко није издао Бога, ни један неће умрети од глади.“ Они ће за кратко пре-
трпети тешкоће и лишавања, а потом ће Господ почети да им помаже. У то
време у великим градовима и на централним трасама пута све ће бити затво-
рено полицијским патролама, и хришћани који се нису одрекли Бога сами ће
бити принуђени да се крију од таквог друштвеног система. И Господ ће их
покривати и помагати им. Они ће Њега и дочекати о другом Доласку Гос-
подњем! Славочка је потом рекао: „Мамице, од тих који није издао Бога,
ни један неће умрети!“ А они који су против Бога, биће изнурени од жеђи.
[...]

89
 Рат Русије и Кине
Славочка је рекао да ће пред рат са Кином нашу армију уништити. Биће за-
борављени мали градови, а границу неће имати ко да штити. Сва војна тех-
ника биће у „плачевном стању“ наша армија ће бити слаба, и Кинези ће се
врло лако са нама обрачунати. У то време у Русији ће бити полицијска др-
жава. Армија нашој држави неће бити потребна, и уместо ње направиће се
„бригаде брзог реаговања“ да би свако незадовољство грађана гасили. Оне
ће се појављивати неочекивано, брзо, без буке; чак и најмање противљење
систему власти ће „гасити“ моментално. Тада када је то причао било је врло
тешко у то поверовати. [...]
Он је рекао како ће се то све десити. У почетку Русија ће се удружити са
Америком, а потом ће се Американци посвађати са Кинезима. И онда ће се
Кинези озлобити и биће на ивици рата са Американцима, но Американци ће
се у последњем моменту уплашити и нахушкати Кину на Русију. И Кина ће
кренути на Русију. Пред самим ратом са Кином, наша армија ће бити разва-
љена, слаба, војна техника у лошем стању и Кинези неће имати проблем да
се обрачунају са Русијом. Славочка је рекао да ће Кина изненада да заузме
део територије Русије. Они ће дејствовати брзо, тихо, као „у папучама“, и
они ће ући у нашу територију пошто код њих постоје пророчанства (наша
територија је бивша империја Џингис кана) и они је сматрају својом. Захват
наше територије ће бити врло брз, и када направе тај десант на нашу терито-
рију, погледате кроз прозор – тамо Кинези, у други прозор погледате и тамо
су Кинези, свуда Кинези. По неким местима ће бити крвопролиће јер ће ра-
товати за територију, северне реоне неће дирати, али ће нашу територију до
Урала захватити. Славочка је рекао да ће бити жестоки бој под Екатерин-
бургом, на Даљњем истоку ће бити силни ратови, а наш град војни Чебар-
куљ ће захватити без рата и то десантом (упадом у територију).
Славочка је рекао да ће Кинези много беда направити нашем становништву.
Слава је био интелигентан дечак и ни на кога се није обазирао. Када је видео
шта ће радити Кинези нашем становништву, он се изразио следећим речима:
„У–у–у , косооки!“ Тиме је хтео да покаже колико ће они бити немилосрдни.
Слава је рекао да ће Кинези пролити врло много крви. Они ће убијати наше
мушкарце и децу мушку и стерилизоваће наше становиништво. [...]
Кинези скрнаве православне храмове; Американци
употребљавају ново оружје против Кинеза
Славочка је говорио да ће Кинези претварати православне храмове и мусли-
манске мечете на будистички манер. Унутра ће посадити свог Буду, кровове
ће направити по своме тј. крајеви крова ће бити нагоре уврнути као што гра-

90
де у Кини домове, а испред ће поставити изображење аждаје; А тај змај ће
уместо звона са продуженим звуком (Славочка је покушавао да изобрази тај
звук) звати народ на поклоњење Буди. Народ ће кренути масовно да гоне у
те будистичке храмове – да би се поклонили Буди. Сваки који се буде про-
тивио томе – а да би заплашили људе – они ће оне који то одбију вешати на
вратима тих просторија, а нарочито свештенике. Славочка је рекао, сви који
се противе биће убијени или обешени одмах. Пролиће се много крви. Кине-
зи се ни са ким неће „церемонисати“, ко се не поклони Буди – одмах ће бити
убијен. Њима ће бити свеједно да ли су пред њима муслимани или хришћа-
ни – никога неће штедети. И зато сада знајући пророштва отрока, те нове
храмове који се граде сада, мене то не радује, пошто знамо шта ће бити са
тим храмовима. Кинези ће много зла нанети нашем народу. Тако ти људи,
који по својој наивности чекају Кинезе и мисле да ће им помоћи – дубоко
греше.
Славочка је рекао да ће Кинези доћи до Урала. Код њих ће се појавити „апе-
тит“ и они ће хтети да иду даље у освајање територије. И тада, рекао је Сла-
ва „Американци ће први пут у свету применити на Кинезе ново психот-
ронско оружије који ће деловати на ту расу, и прогнати их.“ Но, дејство тог
оружија је такво, по речима отрока, да Кинези никада више неће моћи да бу-
ду нормални. Потпавши под дејство тог оружија, они ће сви одреда имати
исто понашање: стараће се да код куће нађу само тамно место и стално ће
дрхтати телом од ужаса. И тај ужас ће у њима остати заувек, по речима от-
рока „они никада више неће моћи да дођу к себи“. Славочка је рекао да је то
оружије припремљено за сваку расу, но први пут ће га Американци приме-
нити на Кинезе јер у њих је интерес на рачун Кинеза.
Бог кажњава Кинезе
Славочка је рекао да ће Бог наказати Кинезе за сва зла дејства, и у Кини ће
се десити две силне катастрофе. Слава је рекао да ће у почетку код њих да се
разилази земља: две земне стране плоче ће почети да се разилазе, и шав из-
међу тих плоча почеће да се проширује, и појавиће се огромна провалија у
земној кори која ће ићи „до саме преисподње“. Славочка је рекао „да ће се
дирекетно под тим плочама открити бездан или преисподња. По речима от-
рока „то ће бити силна катастрофа на планети“ а провалија у земљи ће бити
јако дубока и иће ће до саме преисподње (ада). У ту провалију ће се упасти
много народа, и она ће остати таква и никада се неће затворити. Славочка је
рекао ће се та провалија протезати кроз целу територију Кине. Још је Слава
рекао да код Кинеза постоје своја пророштва и они о тој опасности знају.
Они зато и хоће да што пре оду са те територије, пошто ће много људи поги-
нути. Поред те катастрофе и те дубоке провалије, они ће имати још једну ка-

91
тастрофу, а то је истицање силне радијације. Отрок је рекао да неће бити ек-
плозија, зато што би о томе сви знали одмах – ово ће бити цурење радијаци-
је. Славочка је рекао да ће у једном крупном граду Кине, Пекингу, произићи
силно цурење радијације, „да ће они замрети од ужаса“. То није само њихо-
ва катастрофа већ ће имати последице на све становнике планете Земље.
Славочка је потом рекао, да „тајно од тебе мамице, ставиће ме у авион и из
Москве (како сам схватила тада у то време он ће бити у Москви) пребацити
у центар те радијације“, у нади да ће им он помоћи. „Но, ја им нећу помоћи
– јер нема Воље Бога за то.“ [...]
Катастрофе на Земљи
Славочка је рекао да нуклеарни рат није ништа по сравњењу са катастофама
који нам прете. Многи научници данас немају мира због брзог топљења леда
на Гренланду, и зато нашој планети прете поплаве. А Славочка је рекао да
се лед топи, но нашој планети не прете поплаве. Обрнуто, вода одлази са по-
вршине земље кроз пукотине на земљиној кори, због којих ће се као после-
дица појавити огромне провале и земљотреси. Слава је рекао да нашој Зем-
љи прете суше и пожари. На Земљи се накупило толико опасних агенаса и
супстанци, угљен моноксида и др. које су у ваздуху од човечије неразумне
делатности, што може сваки моменат да изазове експолозију и никаква ато-
мска бомба не може да се пореди са тим. Но Бог по речима отрока „то неће
допустити!“
Славочка је рекао да у космос летети не треба, зато што када ракета лети у
космос, она таквим начином уништава атмосферу и образује рупу, кроз коју
на Земљу иде хладноћа и иде још неко дејство врло штетно на све живо на
земљи. А потом када ракета лети обратно из космоса на земљу, она носи са
собом невидљиве кристале који се задржавају у једном од слојева атмосфе-
ре, при чему они имају способност да се деле и образују за човечије очи не-
видљиву кристалну решетку. При опредељеним условима, који су саздани
човеком, сва та кристална маса ће пасти на земљу, и све што она поклопи
при свом паду, то ће бити на први поглед као санта леда смешана са крвљу.
Тај лед се не топи, он се ни у космосу не топи и тако ће остати и све то ће
изгледати као ледено поље. Славочка је казао да се највише тих кристалних
решетки накупило над Сибиром, као и у тим местима где живе моји рођаци,
коначно за мене је то врло тешко.
Но осим падања кристалних решетки Сибир угрожава још једна катастрофа,
а то је да ће бити силно захлађење и то ће наступити изненада, једно време
ће се плашити да објаве температуру, но у неколико места у Сибиру биће до
минус 200 степени (то је космичка хладноћа). Тамо где падне из космоса то
кристално блато леда, и где ће бити такав мраз – тамо ништа неће преживе-

92
ти. Славочка је рекао да се људи вољно користе Земљом и не знају да је на-
ша планета врло трошна и да је страшно од тога шта су са њом урадили. Без
контроле вађење из земље нафте, гаса и људи су сами направили у земљи те
пустоте. Слава је рекао да се земља од дна подгрева, а при отопљењу климе
те пустоте изнутра врло брзо ће почети да се круне и обрушавају. И танак
слој земље на који ми газимо ће због тога бити све тањи и тањи … и на крају
ће се све на земљи изненада обрушавати у провалије на великој дубини. [...]
Славочка је рекао да тамо где се ископава нафта увек ће бити провала. По-
себно ће их бити у Башкирији. Тамо се налазе четири града, под којима је
узимана нафта и образовала се огромна пустота. И наступиће такав моменат
када ће се та земља која је остала као слој при врху заједно са та четири гра-
да обрушити унутар земље у те провалије . И Славочка је казао да ће се та
четири града провалити у огромну дубину из које нема излаза. [...]
Но провале, нису крај свих беда. Славочка је казао да ће се земља клатити
као пијана на све стране. Тако ће се земља клатити и покретати у разне прав-
це и разилазити се …. И по свој планети биће једно те исто. [...]
Земљотрес на Уралу
Славочка је рекао да ће се на Уралу десити силан земљотрес. Недалеко од
нас је диван град Златоуст. Он је окружен горама, и налази се као у чаши. А
више по нивоу, међу горама налази се језеро. И Славочка је рекао да ће се за
време силног земљотреса то језеро као чаша са водом окренути и поплавити
сав град. Слава је рекао да ће град Златоуст бити заливен водом и камењем
после великог земљотреса и да ће то бити тако брзо, да ни једно куче неће
успети да побегне. И тако превоз ће ићи након тога само до тог места, где је
некад био тај град а даље неће бити железничке пруге нити ће се поново из-
градити. А Москва, по речима отрока, сазнавши за ту катастрофу на Уралу,
„неће ни помислити да помогне!“ Цео град ће на тај начин погинути а Мос-
ква неће дати никакву помоћ за то. Још је Слава рекао да ће се на Уралу река
провалити и отићи под земљу, и цео град ће остати без воде.
Када је код нас била у гостима монахиња Јелисавета из Верхотурског манас-
тира, она је изнад свега спомињала пророштво отрока о њиховом манастиру,
да за време силног земљотреса на Уралу, Верхотурски манастир неће пос-
традати, а око њега ће бити такве дубоке провалије да ће манастир бити не-
доступан, толико дубоке ће бити провалије тог дела Урала. [...]
Судбина Москве
Славочка је рекао како ће страшан удео имати Москва, као резултат њеног
испразног живота. Он је рекао: „Мамице, наступиће такво време да ће људи

93
врло лоше живети, неће имати посао, и у неколико места ће просто умирати
од глади.“ А Москва уопште никоме неће помагати, она ће живети празно и
весело, људи ће се тамо веселити и организовати фестивале... За такав праз-
ни живот она ће кренути да се проваљује у земљу, не одмах него постепено.
Славочка ми је показао својим палцем на длану, како ће се Москва провали-
ти: „На почетку она ће нормално стајати, потом ће се нагнути нагло на једну
страну, а потом провалити у земљу.“ И у почетку ће се провалити на такву
дубину да ће још бити видљив врх Кремља са звездом. А потом када Исус
Христос стане својим ногама на Црвени Трг, тада ће Кремљ … нестати под
земљом. [...]
Направити залихе свете воде; лек од брезе
Славочка је рекао да ће масонски управитељи, који владају Русијом, после
провале Москве отићи из Русије у Немачку у град Бон, и одатле ће управ-
љати народом. И из Бона ће слати бригаде брзог реаговања. Славочка је ка-
зао да у центру Русије већих провала неће бити, осим у Москви. Но он је ре-
као да ће у центру Русије бити друга беда – тамо ће кренути да нестаје вода.
Због нестанка воде и суше почеће погибељ природе, исушиће се шуме и
вратити се све болести. Људи ће преживљавати, но живот ће бити јако те-
жак. И зато је Славочка рекао да житељи централне Русије треба да направе
залихе воде, а посебно свете воде. Света вода чува своја својства 40 годи-
на и дуже. Ако се са страхопоштовањем чува – њој се ништа неће деси-
ти. Свету воду у судовима закопати дубље у земљу, да је нико не би на-
шао. По речима отрока, последњи хришћани ће имати довољно свете воде
до доласка Господа.
Још је Славочка рекао о томе да ће се у то тешко време наћи један човек из
Централне Русије који неће размишљати о себи него о другима и да ће нап-
равити један лек од брезе. У то време ће људе силно болети глава и тај лек
ће масовно помагати људима. Како сам га разумела, тај лек није само против
главобоље, он ће помагати код свих тегоба. Тај човек ће направити тај лек и
он за свој проналазак неће тражити ништа, а може постати врло богат због
тога, но он ће размишљати само о томе како да помогне људима, а не да
стекне себи корист. Он се осмехнуо и рекао „Мамице, како је он добар чо-
век!“
Славочка је рекао да ће се у Чебаркуљу сачувати вода на једном месту а по-
том ће и она пресахнути. То је говорио о нашем крају кога сада зову „крајем
језера“. Овде око језера је пијаћа вода. И Славочка је рекао да ће на Уралу
више него другде преживети народ, пошто ће се овде сачувати вода. Вода ће
у то време изменити свој састав, и она ће бити смрдљива, и по изгледу
ће бити као крв умрлог човека. Сунце ће толико жарити и толико ће бити

94
топло да ће људи ту смрдљиву воду кувати по тој топлоти Сунца, поставити
је на камен и она ће кипети, а потом такву топлу и смрдљиву воду људи ће
пити.
Судбина Прибалтика
И тако је пошао разговор са Славочком о Прибалтику. Он је рекао „да ће у
то време у Прибалтик бесно наступити против Русије, толико има национал-
не гордости код њих, јер је та земља изнедрила пуно безбожника,“ тако да је
у мени дошао осећај непријатности према њима. И онда сам га питала: „Шта
ће бити са Прибалтиком?“ А он ми је рекао: „Мамице, код њих ће бити исто
проблеми. Тамо ће се у сред белог дана на мору појавити ограман талас, би-
ће сунчан дан, и ништа неће наговештавати катастрофу. Никаквог земљотре-
са неће бити, никакви прибори и дозиметри неће показивати било какве из-
мене, све ће бити у нормали. И посреди те тишине и покоја море ће се изне-
нада подићи – огроман гигантски талас – и поплавити сво насељење около.
Тамо ништа неће остати, ни једна олупина, све ће се смити тим таласом.
Таква ситуација ће бити и у Владивостоку. Тамо ће се без сваког упозорења
подићи огроман талас и обрушити на сву околину Владивостока, и остаће
само један улични стуб читав.“ Славочка је рекао да ће се по читавој Земљи
подизати огромни таласи, и то ће се просто дешавати по читавој Земљи.
Нестанак Црног мора
Славочка је казао да ће се велика катастрофа десити на Црном мору. Он је
потврдио да га уопште неће бити, у Новом веку Црно море неће постојати.
Он је рекао да ће се десити катастрофа са њим, и објаснио да по дну Црног
мора одавно гамижу микроорганизми типа црва. Тих црва на дну има много
и вода је због њих тако тамна. Ти микроорганизми стварају гас водоник сул-
фид. Тог гаса се накупило толико много – као вода у чаши, а одозго је само
танак слој воде. Те је тако Црно море огромна чаша водоник сулфида са не-
великим слојем воде на врху. И Слава је рекао да ће на Црном мору бити
силна и моћна експлозија тог гаса. Он ће бити тако моћан да ће достићи нај-
више слојеве атмосфере. А у тим највишим слојевима атмосфере се толико
накупило хемијских отпада човечије делатности, и од те експлозије рас-
пламсаће се и небо – и све ће горети. Људима ће се изгледати да гори и вода
и земља и небо, такав ће бити утисак. То ће бити прва експлозија. А потом
ће бити још неколико експлозија али не те јачине. Славочка је рекао да ће
једна од приобалних страна (Турска) да се претвори у пепео. Но, Црно море
неће нестати одмах, него ће постепено горети, и горети, и на крају ће сасвим
исчезнути. Славочка је рекао да Црног мора више неће бити на планети. У
Одеси живи Славочкина сестра од стрица и када се буде десила та експло-
зија, деда Јура ће у то време бити на послу (он је морнар и налазиће се у лу-

95
ци) а код куће ће бити Оља. Када са мора пође пожар на град, то ће се она од
ужаса сакрити у неку цев која се налази у њиховој башти. Затим ће деда Јура
дотрчати из луке и са великим напором ће је одатле извући. Славочка се за-
дивио: „Како је могла да се смести у ту малу цев, невероватно!“ Са огром-
ним трудом отац ће је извући из те цеви, сву мокру и прљаву и дрхтећи од
страха. Слава је рекао „да она сама не би могла одатле изаћи, и не гледајући
на то да је она болесна (има астму) она ће преживети, јер ћу јој ја тада помо-
ћи.“ И Одеса ће пострадати од те експлозије, али ће деда Јура и Оља остати
живи јер ће им Слава помоћи. А када буду провале у Москви, Славочка ће
многима помагати, нарочито деци. И нашем рођаку – уметнику, који је нас-
ликао Славочку – такође ће помоћи да се спаси. (У Москви живи Славочкин
брат Александар, када смо ми били код њега у госте он је за 10 минута нап-
равио портрет Славин, на којем је успео тако дубоко да изрази Славочкине
очи.) Слава је рекао да ће у Москви произаћи провале, и он ће извући свог
брата Александра из те провале. Потом је отрок рекао „да ће ангели спасава-
ти људе, и врло много људи ће бити спасено.“ [...]
Пророчанство о америчком самоуништењу „кула близнакиња“
Славочка је казао да ће Американци „самоуништити“ две велике једнаке
зграде и када сам видела на ТВ како су експлодирале два торња СТЦ у Њу-
јорку, у почетку нисам поверовала. Чинило ми се као да је исто фантастичан
филм, који су амерканци снимили, како то они само знају. То је мени изгле-
дало тако фантастично и невероватно, и са трудом са поверовала да је то све
истина. И видела сам да су то заиста биле две једнаке високе зграде и
помислила: „Како си ти то Славочка све видео?!“ Нисам у почетку веровала
да се то све десило, али када сам заиста видела како су авиони летели право
у те куле и како је рекао отрок „да би изазвати ефекат терористичког напа-
да.“ [...]
Пад Кипа слободе
Остало је још једно пророчанство о Америци, Славочка је рекао да ће се кип
Слободе такође разрушити до темеља. Рекао је „За време експлозије она ће
се тако подићи као да је оживела, потом ће задрхтати, завибрирати, учинити
корак као да је жива и почеће да се осипа на комаде. И те статуе у Америци
више неће бити.“ А то ће радити једне те исте снаге – те којима то треба. [...]
Енглеска ће бити потопљена; у Ираку нафтом загађују пијаћу
воду; Славочка помаже Ирачанима
Потом сам питала Славочку да ли ће свуда на планети нестајати вода? Он је
рекао: „Негде у неким местима ће се водом потопити територија.“ Нпр., ре-

96
као је, Енглеска ће бити потопљена водом, и њихови владари знају о томе,
но они и даље не желе да верују. И тек када се после суше деси поплава која
неће одступити, онда ће се стварно замислити. И када се дође до тога да ће
само Лондон бити без поплава, а остали део територије ће већ бити под во-
дом, тада ће се они брзо евакуирати у Центар Русије. По његовом пророш-
тву центар Русије ће унајмити енглези за живот.
Славочка је казао да ће велике катастрофе бити по читавом свету. Поплави-
ће се и Ирак, тамо ће злоумишљени људи намерно разлити нафту у велико
језеро са пијаћом водом. За ту земљу која има топлу климу и дефицит пијаће
воде – то ће бити велика катастрофа. И због загађења делова тог језера поги-
нуће у њему све живо. Структура воде ће бити таква да се неће моћи пити.
Они ће сабрати нафту која се излила наводно, али како очистити воду? И
Славочка је рекао: „Мене ће авионом превести из Москве, положити ме
на брег право у воду, и узети моју руку и ставити је у воду – И ЈА ЋУ
ИМ ПОМОЋИ!“
Муслимани заузимају Јерусалим
Славочка је говорио да ће у Израелу почети рат. Тај рат ће бити жесток и
завршиће се тиме што ће муслимани–арапи у потпуности заузети Израел и
Јерусалим. Но Славочку су задивили Јевреји, он је рекао за њих „да ће про-
јавити чудо од храбрости своје!“ Окружени са свих страна од муслимана
они ће се храбро борити, но свеједно биће побеђени од стране муслимана–
арапа.“ Потом је Слава рекао да ће муслимани страшно оскрнавити наше
хришћанске светиње, чиме ће силно разгневити Бога. То раније нисам гово-
рила, но Славочка је рекао, „да ће муслимани тамо толико све оскрнавити,
само што тоалет неће направити“ – ето до таквог степена ће то бити све ос-
крнављено! Славочка је потом рекао „да ће то све силно разгневити Бога и
Бог ће казнити муслимане“ (не сећам се шта ми је рекао – у чему ће бити та
казна). Ето такво безобразије ће учинити муслимани са хришћанским свети-
њама у Јерусалиму. [...]
Људи потпуно загадили атмосферу Земље
Славочка је говорио о нашој земној атмосфери. Он је казао да је треба чува-
ти. Људи су толико загадили атмосферу издувним гасовима и другим хемиј-
ским отпадима од своје делатности, и у њеним највишим слојевима се наку-
пило много тога. И по томе нуклеарни рат није ништа поредећи са том ка-
тастрофом која прети Земљи. Он је рекао да је наша земља врло осетљива, и
заштитни омотач земље су људи толико истањили да може у сваком момен-
ту да се деси експлозија која би уништила и атмосферу и Земљу. Но, како је
рекао „Бог неће допустити да Земља погине!“ Сећам се да сам га једно јутро

97
послала да се прошета јер је било дивно време. Он је изашао и враћа се пос-
ле краћег времена – сав у сузама. Он није плакао него је ридао, а таквог сам
га видела само једанпут у животу. Ја га питам: „Славочка ко те је наљутио?
Шта се десило?“ А он ми је онда рекао: „Мамице, шта су људи урадили са
небом! – оно више није плаво, него је такво као када је горела нафта у Сада-
ма Хусеина.“ Славочка је био дубоко потресен тиме што је њему било от-
кривено. Истинско стање неба, не плаво него црно… Слава је проплакао цео
дан. И још је рекао да наше небо треба чистити, и небо и Земљу и воду – и
све ће то прочистити Господ када дође на Земљу.
Антихристова лажна чудеса; глад, жеђ и главобоља код људи
Можемо навести још један пример: када је говорио о лажним чудима антих-
риста, Слава је рекао да ће антихрист радити много представа и лажних чу-
деса, везаних са масовном хипонозом. Слава је рекао да ће антихрист са не-
ба низводити реални огањ. Биће то по простом узроку, у атмосфери се по
кривици човека скупило толико запаљивих опасних хемијских елемената, да
низвести огањ са неба бесовима неће требати никакав посебан труд, и зато
ће антихристу бити лако да људима покаже стварни „огањ са неба“.
Славочка је казао да ће наступити тако време да ће са неба почети да се де-
шавају страшне ствари. Он је казао да „како брест гори и сагорева, тако ће
горети један слој неба“. Слава је рекао да ће то десити моментално. Он је
сравнио гореће небо са брестом, зато што брест брзо гори. Сећам се како је
покушао да ми објасни: „Како брест брзо гори и савија се и сагорева, тако ће
изгорети један слој неба.“ И небо ће после тога добити другу боју, рекао је
да ће добити боју јоргована, а облаци ће бити све нижи и нижи… Слава је
рекао да ће се небо спустити и да ће бити силан притисак код људи и њих ће
почети да боли глава. Људима ће бити врло тешко. Томе се додаје и недоста-
так добрих лекова. Лекови ће бити одвратни и људи ће се тровати „на смрт“
од њих. А глава ће да их боли све јаче и јаче. И Славочка је рекао да ће про-
фесор професору давати по пола таблете правог аналгина. И једном нашем
добром човеку даће се да измисли лек од брезе који ће масовно помагати
људима. Славочка се врло дивио том човеку, који се тако трудио да помог-
не другима, а не себи. А живот ће бити несносно тежак. Људи ће буквално
падати од глади, жеђи и главобоље.
Људима је познат само један мали део планете на којој живе
Славочка је казао да људи не знају Земљу на којој живе. Он је рекао да је
Земља велика планета, но ми живимо толико у маленом делу те планете, ко-
ју нам је Господ дао. Све остало, отрок је рекао, сакривено је од човечијих
очију. Ја сам га питала: „Славочка, да ли космонаути лете по кругу око Зем-

98
ље?“ А он ми је одговорио: „По чему мамице? Може и по полукругу.“ Сла-
вочка је рекао да људи знају мали део Земље, а све остало је сакривено од
људи. [...]
Затим је Славочка рекао да део Земље на којој ми живимо личи на полусфе-
ру. Он је рекао: „Мамице, како су у стара времена цртали земљу у виду по-
лусфере, која стоји на три стуба – ето тако оно и јесте. [...]
Једном сам питала Славочку о Сунцу као о планети. Славочка је рекао да
унутар Сунца тј. у његовом центру није тако топло као са спољашње стране
и да је Сунце као ужарена лопта. И још је рекао да би човек видео шта пред-
ставља Земља и какве су њене размере, потребно ју је погледати је са нивоа
Сунца. Са нивоа Месеца ми њу не видимо целу толико. Са нивоа Сунца она
се може видети цела и шта она представља. Како сам ја схватила Славочку,
наша Земља је толико велика (не тај мали део на којој ми сви живимо ) јер се
може видети цела само са великог одстојања – са нивоа Сунца. Слава је ре-
као да на Земљи и под земљом има врло много тајни, које људи и не прет-
постављају да постоје. [...]
Сви људи на западу ће примити сатанин печат
Славочка је рекао да ће пред доласком Бога Земља бити у „плачевном ста-
њу“, а живот на Земљи ће бити неподношљиво тежак. Људи ће изумирати од
жеђи, од топлоте и глади. Слава је рекао да ће на Западу (у Европи и Амери-
ци) катастрофе бити још силније него у Русији, и људима који живе на Запа-
ду биће врло тешко, пошто су они врло раслабљени и разнежени. Сећам се
када је Слава рекао за њих: „Њима се, мамице, искључи клима уређај и они
почну да умиру.“ Сећам се да сам га питала шта је то клима уређај? А он ми
је рекао да је то вентилатор... Славочка је рекао да су људи на западу толи-
ко „размажени“ од плодова цивилизације, да они без њих живети не могу, и
да ће на Западу погинути врло много људи. Они ће како је рекао „без ропота
примити систем сатане“, пошто код њих нема снаге да се боре са тим систе-
мом. Код њих нема ни таквих простора, код њих су сва села откривена као
на длану и код њих је све видљиво. Тамо је врло тешко сакрити се од систе-
ма. И зато, по речима отрока, они ће безропотно и уопште се не противећи
примити све што им предложе. Слава је рекао да „ће многи од њих схватити
да живе у последњем времену, али они ће примити све што им светски уп-
равник, а то је антихрист, буде предлагао, јер у њих неће бити снаге да му се
супроставе.“ Они ће примити његов печат „практично без ропота“. Они ће
схватати да иду у погибељ, но никаквог противљења томе неће бити са њи-
хове стране, јер они неће имати снаге за то! Славочка је рекао да су људи на
Западу врло слаби, безвољни и изнежени, и да ће они масовно кренути да
примају печат сатане. Ето таква трагедија очекује људе који живе на Западу.

99
Славочка је рекао „да ће се највише од свих спасити народи у Русији.“ Под
тим он није имао у виду не толико душевно спасење, но и телесно. И душом
и телом највише ће се људи спасити у Русији. А телесно, по речима отрока,
највише људи ће се спасити на Уралу, пошто ће се у то страшно време глади
на Уралу сабрати врло много људи.
Скраћивање времена; нестанак пијаће воде
Славочка је казао, „људи ће врло брзо издати Бога, и због тога ће почети да
се скраћује време.“ Дан ће све бити краћи и краћи, и људи неће успевати да
се снађу, тек што су се пробудили а поново треба да спавају. И због издаје
Бога биће скраћено време. Још је Славочка рекао да не треба убијати птице,
јер оне учествују у стварању времена на Земљи. Када сам га питала како то
схватити, он ми је одговорио „да птице треба чувати; убијати птице то значи
да ми скраћујемо време и крај времена на Земљи се тиме приближава …“ Он
ми је потом рекао да ћу ја тада живети у шуми, и код нас ће бити врло много
птица... Ето тако ми је он рекао о мојој будућности…
Славочка је рекао да ће велика катастрофа бити за људе нестанак пијаће
воде. За то ће бити криви људи. Он је рекао да „су људи сами заразили во-
ду.“ [...]
Човек је толико све запрљао, а очистити не може. И зато ће вода са површи-
не одлазити и њена структура ће почети да се мења, и она ће да прокисне и
да засмрди. Славочка је рекао да ће страшан смрад бити од те воде. И још је
рекао да ће та вода личити на крв мртваца она ће бити тамно црвена, густа и
смрдљива. Она се може пити само ако се прокува. Људи ће је прокувавати и
гутати са одвратношћу, али друге могућности неће бити. По речима отрока,
човек се не може изборити са том бедом. Њему ће недостајати снаге за то.
Славочка је рекао да „толику снагу имају ангели, по дозволи Бога.“ [...]
Сунце ће жестоко пећи, ништа неће расти, земља неће давати
плодове; стаће и ветар
Још је Славочка рекао да ће на планети истовремено са одласком воде поче-
ти песак да се појављује на површини земље, а испод песка ће се појавити
огромне количине... злата и драгог камења. Па ће људи због тог злата и дра-
гог камења убијати један другог, а потом ће тога бити толико пуно да оно
неће бити никоме потребно. Људима тада неће бити до злата, зато што ће
живот бити несносан – неће бити воде, престаће да расте дрвеће, у башта-
ма неће ништа рађати, а Сунце ће жестоко пећи Земљу. Слава је казао да
ће тако бити на целој планети Земљи, и сва планета ће бити пустара. [...]

100
Славочка је рекао да ће у то тешко време поред свих беда биће још једна –
неће бити ветра. У почетку по речима отрока, ветар ће још и бити, но он ће
наносити заразу и биће толико заразним да дисати човеку ће бити немогуће.
Тај ветар ће преносити болести. Тачније онај који буде удисао тај ветар, тј.
сви људи ће почети да болују. Како сам схватила отрока, ако Бог не помогне
нити један човек неће преживети. Неће се разболети једино они који се
нису одрекли Бога. А потом је рекао, ветра уопште неће бити. На планети
ће бити страшно топло, ветра и кише неће бити, и биљке неће расти. Он је
рекао „да ће све престати да расте“, и растиња на планети неће уопште
бити. Све ће бити сасушено на Земљи пред доласком Господа тј. сав биљни
свет ће престати да расте.
Славочка је рекао, да када вода буде нестала, то ће земља од суше почети да
се разилази и биће дубоке развалине у Земљи. А из Земље ће промилети сва-
којака гадост. [...]
Земљина кора пуца; сви људи ће бити болесни, осим оних који
се нису одрекли Господа
И када земља крене да се разилази, сва та подземна гадост ће испливати на
површину, право пред људе и у њихове домове по канализационим цевима и
другим отворима. И људи ће бити принуђени да затварају све одводе, и заб-
рављати тоалете да им та гадост не би ушла у дом. Они су тако слузасти да
могу кроз малу рупу да прогмижу. И сва ће та гадост допузати људима ма-
совно, и то не само по приземним становима него и у петоспратнице. Сла-
вочка је рекао да под Земљом постоје тајне лабараторије у којима научници
покушавају експерименталним путем направити нека створења. Када те ла-
бараторије буду напуштене, сва та створења ће јако брзо да се размноже и
допузаће до људи. Људи не знају шта се налази испод Земље. Поред свега
тога биће најезда мишева, који ће у хордама излазити на површину земље и
људи ће бежати на кровове само да их мишеви не би појели. То ће људе на-
водити на ужас. И као што су изненада дошли тако ће изненада и отићи под
земљу – као управљани неким. Славочка је рекао да ће велика опасност бити
најезда скакаваца. Тамо где они прођу ништа живо неће остати. Чак ће и
пси бежати у своје јазбине и плашиће се свега. Врло много мува ће се поја-
вити и оне ће нападати на човека. Слава је рекао да ће вране да нападају
људе. Он је рекао да ће вране да „кидишу“ на човека. Живот човеков ће би-
ти неподношљиво тежак и Славочка је рекао да ће многи људи од очајања и
безизлаза подићи руку на себе и биће врло много самоубиства. Отровни ваз-
дух и зараза која је на земљи од трупног отрова из гробова довешће до тога
да ће људи бити болесни (осим оних људи који су сачували верност Богу
и које ће Бог покривати великом силом). Он је казао: „Сви људи ће бити

101
болесни, мамице – они ће бити тако слаби, једва ће ходати, сви у ранама и
болесни, и све ће се то гнојити и цурити.“ Славочка је рекао да ће осим
људи, бити болесне и животиње и оне ће бити покривене ранама и крас-
тама. Биће пуно звери заражених беснилом. Све звери ће бити врло бо-
лесне, слабе, са упалим очима, болесни од куге и они ће у великим хор-
дама да изађу из шума и поћи ће људима. Славочка је рекао „да ће све
звери масовно да пођу ка људима; треба имати оружје да би се одбранило од
њих, и да би заштићивали своја села од тих болесних звери.“ Они ће напада-
ти људе, и зато људи морају да имају оружије да се заштите од гладних и
заразних животиња који ће у хордама да приђу стаништима људи. Тако-
ђе из водоводних цеви када оне не буду у функцији, из њих ће такође про-
пузати створења, типа црва о којима људи ништа не знају. Почеће да излазе
из река и језера свакакве чудне рибе и свакакве чудне животиње које личе на
диносаурусе, са огромним главама и огромним устима. Глава њихова ће би-
ти црна као да је чађу покривена. Ето таква створења ће излазити из језера.
[...]
Прогон хришћана; бригаде брзог реаговања
Славочка је казао да ће у Русији пред долазак светског владара наступити
врло тешко време. Сећам се да је смућено казао: „Мамице, биће време го̋ре
него када је владао Стаљин. Све ће се надгледати, све ће се прислушкивати,
и људи неће имати излаза. Људе ће приморавати да све то примају као неоп-
ходност. Слава је рекао да ће свуда бити прислушкивачи, и информација ће
се сама по себи сакупљати. „На сваком стубу ће бити стављен прислушки-
вач.“ И сада са дивљењем видим да се то заправо дешава, по читавој Русији ,
чак и по глувим шумама су ставили добре и скупе бетонске стубове на који-
ма су постављене некакве металне кутије. Ти стубови заједно са тим кутија-
ма коштају много више него сви ти дрвени домови који су око њих. Пензио-
нерима – инвалидима, који живе у тим домовима, нико не покушава да по-
могне, али зато упоредо са њиховим трошним домовима стоје моћни бетон-
ски стубови – јер је то некоме битно. И сећам се када ми је говорио „да ће се
због прислушкивања људи бојати да разговарају на улици, тј. причаће ша-
патом. Но не гледајући на то људи ће бити прислушкивани и све ће се беле-
жити. Биће апсолутна контрола.“
Славочка је рекао да ће чипове са прислушкивачем стављати и инсектима,
црвима, пчелама, лептирима, мачкама и кучићима, и сви ће они имати чип
да би сабирали информацију о човеку. Ми смо се смејали када нам је то го-
ворио, и он се смејао али сада нам више није смешно, јер се контрола до те
мере устројава да ће, како је рекао „и комарац ће имати чип и сабираће ин-
формацију; или црва распоре ставе му чип и он отпуже даље...!“ Главно је да

102
ће сав тај систем који се устројава радити против човека, посебно против
хришћана. Биће потпуна контрола над телом и душом. Како сам схватила
Славочку, биће установљена полицијска држава која ће помоћу прислушки-
вача и „бригада брзог реаговања“ спречавати свако противљење народа ус-
тановљеној власти.
Власт ће бити антихристова и хришћани ће у том периоду бити гоњени. Сла-
вочка је рекао „да ће антихристова власт обратити пажњу у првом реду на
Богу верно духовништво – свештенство и монаштво.“ Славочка је рекао да
ће их једноставно хапсити и убијати. Многе свештенике који не буду саглас-
ни са тим системом власти – потпуне контроле, вешаће директно по храмо-
вима. „Верно Богу духовништво ће пострадати у првом реду,“ како је рекао.
Славочка је рекао да су за време Стаљина људи су и могли да са неким раз-
говарају и да нешто и објасне, али сада ће све који „не буду сагласни“ прос-
то одводити и убијати. И просте верујуће људе ће такође убијати, и Славоч-
ка је рекао, а „пре свих ће пострадати верни Богу свештеници и монаси.“
У цркве ићи док се не измени Символ вере; тражити свештенике
које служе по старом; једини спас кроз Исповест и Причешће;
молити се што је могуће више
Славочка је потом рекао да ће, у том тешком периоду за црквену средину
због печата антихриста, почети раздељење: једни свештеници ће говори-
ти: „узимајте печат,“ а други ће говорити: „не узимајте печат“. Такође је
Славочка рекао да наступа такво време када ће у храмовима изменити Сим-
вол вере и покушаће да измене црквене службе. Отрок је рекао „да ће љу-
де посебно поразити измена Символа вере.“ После измене Символа вере ве-
рујући људи ће престати да иду у храмове у којима ће све бити измењено.
По речима отрока „верујући људи ће се бојати да улазе у такве храмове.“ И
храмови ће опустети. Како нико неће више улазити у њих, у њима ће пре-
ћутно дозволити да буду столарске радионице да би тако преживели. И Сла-
вочка се врло секирао што ће људи престати да иду у храм. Када су га пита-
ли верујући шта онда да раде тада – он им је одговорио: „У храм треба ићи
до последњег дана – док не измене Симбол вере, а када се то деси треба
тражити свештеника који није предао Бога, који служи по старом и
примати код њега Причешће и исповедати се код њега, иначе људи неће
издржати и почеће да заглупљују“. Данас говоримо и спомињемо све то,
пошто видим како магови улазе у цркву и све мање простих људи је посећу-
је. А Славочка се врло секирао због тога – он је говорио „да у Цркву треба
ићи до последњег дана, ради исповести и Причешћа, док је још могуће,
пошто човек без исповедања грехова и без Причешћа неће преживети и
неће се спасити. Без тога ће „сви почети да заглупљују“. Буквално је тако

103
и рекао да ће „без Исповести и без Причешћа људи врло брзо почети да глу-
пе“. Он је објаснио, да би се заштитили од зомбирања нужно је ићи у Цркву,
што чешће се исповедати и причешћивати, и нужно је молити се колико је
могуће што више и у храму и у кући. Славочка је рекао да је Православна
Црква једина која може да помогне и заштити човека од зомбирања и брзе
деградације. Других варијанти – како је рекао – нема!
Како сам схватила Славочку, без Цркве, без Исповести и Причешћа код љу-
ди ће доћи до измене личности и они ће почети у бувалном смислу да заг-
лупљују и да се деградирају, и та појава ће бити масовна. [...]
Тотална тоталитарна контрола; полицијске контроле свуда;
држати се даље од главних путева
Славочка је потом рекао да ће, када наступи гоњење хришћана, свим глав-
ним магистралним путевима патролирати полиција, и хришћани треба да
се држе даље од тих путева, пошто ће они тражити хришћане. Слава је ре-
као да ће се хришћани скривати јер ће бити принуђени – и да не би примали
„начертаније“ од система и да би преживели. Славочка је рекао да верујући
треба да иду „на земљу“, зато што ће бити силна суша, кише неће бити, вода
ће се повлачити и наступиће глад. Живећи на земљи још је могуће и прежи-
вети. У то тешко време Господ ће људима који нису предали Бога учини-
ти да им башта роди. Славочка је рекао: „Бог ће своје поштедети.“ Глад
ће бити силна, но ти хришћани који не приме чип, они ће преживети, и
нити један од њих неће умрети од глади. Њима се просто неће јести. По ре-
чима отрока, они ће једноставно изгубити апетит, и мале резерве хране ће
им бити довољне до доласка Исуса Христа.
Мајка Божија, Славочка и остали ангели помажу; у свим
ситуацијама неопходна је нада на Бога
Још је рекао „да оним верујућима који неће имати могућност да раније оду
на земљу, он ће сам помагати.“ Када у Москви крену провале земље, Сла-
вочка ће помагати да се спасу људи. Како сам разумела да ми је рекао када
то све крене, Славочка ће помагати свом брату Александру, уметнику, да
изађе из Москве – због тих провала земље. Славочка је рекао да ће се Мајка
Божија јављати људима и да их упозори, и ангели ће долазити и помагати
људима да изађу из градова. Према томе, хришћанин, у ма каквим усло-
вима да се налазио, потребно је да има наду на Бога. По томе што је от-
рок рекао: „Бог ће своје поштедети.“

104
 Хришћанске заједнице
Слава је потом рекао да ће хришћани живети у невеликим заједницама. У
почетку ће претрпети тешкоћу и лишавање, а потом ће „бити невидљиви за
полицијске патроле.“ Славочка је тако и рекао: „Зомбирани полицајци не-
ће их уопште видети, ни њихов дом где они буду живели, ни њих саме,
јер ће их Бог покривати.“ Приђу нпр. полицајаци дому где се крију хриш-
ћани, а уместо дома они виде голо поље... и нико хришћане неће пронаћи!
По речима отрока „Бог ће их таквом силом покривати!“
Ко се није сакрио добијаће печат звери на силу; велико
искушење за децу православних
Данас се у храмовима продаје много књига, где се говори о том да ће слуге
антихриста људима предлагати избор: хлеб или Крст. А Славочка је рекао,
за оне које се нису сакрили избора неће бити. Њих ће ловити и стављати
им печат насилно. Рекао је да ће на свим путевима стајати полицијске
патроле да би контролисали ко нема печат. Због тога ће хришћани у то вре-
ме ће бити у тајним насељима, и Бог ће их покривати. А сви остали ће при-
мити печат и у почетку ће им бити врло добро и весело. Славочка је рекао:
„У почетку код ђавола ће бити врло весело,“ јер ће им дозволити све пороке,
тамо ће бити музика, вашари, весеље, и у прво време неће марити за хриш-
ћане. Сем тога, хришћани ће већ тада живети у тајним насељима, и мо-
раће да штите своју децу од тих саблазни, пошто ће млађи људи и деца
из тих заједница покушавати да се придруже тим веселим игранкама и
задовољствима света. Но, потом ће се све изменити…
Озлобловљавање људи који су примили печат
Када људи који су примили печат схвате да се приближава Господ и да су
они пали у мрежу сатане – они ће се силно озлобити. Они ће се тако озлоби-
ти да ће скочити на хришћане спремни да их растргну од злобе и зависти. И
они сами ће кренути да их траже, но никога неће моћи да нађу, пошто то
Господ неће допустити. Славочка је рекао: „Од тих који се нису одрекли
Бога – НИКО НЕЋЕ ПОГИНУТИ, НИ ОД ГЛАДИ, НИ ОД БОЛЕСТИ,
НИТИ ОД БИЛО ЧЕГА ДРУГОГ. ОНИ ЋЕ ПРЕЖИВЕТИ И ДОЧЕКА-
ЋЕ БОГА!“
„Сав свет ће погубити интерес!“ – то су биле речи које је стално понав-
љао. Он се врло чудио небризи људи за своје душе и тежњом ка стицањем.
Он је патио због тога, држао длан у пределу срца и говорио: „Како људи не
разумеју, сви ће изаћи пред Господа! Шта ће они рећи Богу?“ Посебно је
Слава био поражен понашањем неких жена, и говорио је: „Како су оне,

105
мамице, безсавесне и развратне! Шта оне себи дозвољавају!“ Слава се врло
огорчавао када је видео како се жене понашају. [...]
Напуштање Отаџбине ради зараде представља велики грех
За оног ко напусти своју Отаџбину Славочка је рекао: „Они који напусте
своју Отаџбину у тешко време – јер су људи дужни да остану и да по-
могну својој домовини – они чине велики грех, јер због новца напушта-
ју своју Отаџбину.“ За Славочку су ти људи – издајници. [...]
Све преко неопходног је жеља за богаћењем и то је грех – такав
човек се претвара у бездушно створење
У то време, то је био почетак 1990. године, почела је таква историја наше
стране са трговином и са купопродајом. Појавила се посебна категорија љу-
ди који зарађују и живе на рачун препродаје. И сећам се да је Славочка ре-
као: „Мамице, биће такво време да људи неће имати посао, и они ће бити
принуђени да тргују. Ако човек нешто издалека доноси на пијац да препро-
да, највише што сме да узме од тога је да прода ту робу за два пута већу це-
ну од куповне. Но при великој потреби, и у екстремном случају, може про-
дати за два и по пута већу цену од куповне, јер у противном ако узме више
од тога – то је тежња за богаћем и тражење интереса и Бог им то неће
опростити.“ Он је говорио стално држећи се за своје срце – „Како могу та-
ко? Шта ће рећи Богу за то? Јер свако је дужан да живи тако да спаси своју
душу.“ Он је често говорио људима „Шта ће вам то? Шта ће вам те куће?
Шта ће вам све то ако својим душама нашкодите?“ Јер ако човек не припада
Богу, он припада Његовом противнику – сатани, и какав је смисао уопште
живети? Тада је живот бесмислен! Тако Слава и рекао: „Такав човек већ са-
да не може осећати оно што је саздао Бог, он не може осећати како је сладак
ваздух, он не може осећати какво је благо вода, он не може ништа осећати –
он не живи, он је зомби.“ Безумна трка за интересом, по речима отрока,
претвара човека у бездушног мртваца, и самог стварног „зомбија“. [...]
Евро – антихристов новац; сви тренутни документи и свака
исправа су од сатане
Славочка је рекао да ће се пред долазак светског владара појавити „његове
паре.“ Он је тако буквално и рекао „Појавиће се паре светског владара и њих
ће називати „евро““. У време када је он то казао, тај назив за новац није
постојао. Тада сам помислила, шта значи тај назив „евро“, то је вероватно
саставна реч нечег другог што треба дешифровати, и зато сам његове речи
пропустила мимо ушију. А потом се показало да ће тај [нови] новац заиста
тако назвати „евро“. И сада је та новчана валута постала светска валута,

106
уместо долара. Славочка је рекао да ће ствар са тим евром кренути „срећно“
и последња земља која ће прећи на евро биће Америка.
Славочка је рекао да ће први „нечовечији“ документ који ће бити уведен у
нашој земљи бити – ваучер. Ствар је у томе да су те 1992. године ваучере
свима давали. И ја сам такође узела Славочку за руку и пошла на Пошту да
узмем тај ваучер. А Славочка мени на путу говори: „Мамице, не узимај тај
ваучер“. Ја му говорим: „Зашто?“ А он ми је рекао: „Зато што је сатана кре-
нуо да делује у овом свету, и то је први документ од њега.“ И зато ја и нисам
узела тај ваучер. После тих његових речи ја сам се једноставно окренула и
пошла са њим назад кући. И још је рекао да ће све што буде следило за тим
ваучером, сви документи, „свака маленка исправа, и сваки папир који буду
давали – све ће бити од сатане.“
Полицијске државе у целом свету; масовно чиповање људи; од
чипа ће ићи сигнал; чиповани људи постају лутке на концима
Славочка је рекао да ће пред долазак светског владара (антихриста) у Русији
бити саздана полицијска држава (такав систем ће бити саздан не само у Ру-
сији него и по целом свету) и она ће кренути да свим грађанима ставља мик-
росхему под кожу. Славочка није говорио „чип“ пошто у то време није било
те речи, он је говорио „микросхема“. Славочка је рекао да су још у совјетско
време, тајно од родитеља, у неколико московских породилишта стављали
микросхеме под кожу, а родитељи то нису знали и мислили су како се па-
метно дете у њих родило. Слава је рекао да ће та деца са чипом у телу бити
врло паметна и многи од њих ће бити постати банкари и млади менаџери –
руководиоци. А они неће знати да су тако паметни због тог чипа. Славочка
је рекао да ће тај чип стављати директно у главу, а новорођенима их већ са-
да стављају у породилиштима. Тада су те микросхеме у совјетско време би-
ле гломазне. Сада су их усавршили, и како видимо да су почели постављање
чипова још у совјетско време, а Славочки је било седам година када ми је
то рекао. А ускоро, како је рекао, „те чипове ће у почетку добровољно, а
онда насилно стављати људима под кожу.“ Славочка је рекао да ће у почет-
ку бити добровољно примање чипова под кожу и људи ће се сагласити, и
молиће их за то. А потом ће почети да принуђавају људе да их приме. Од
тог чипа ће ићи сигнал, и зато ће људе који не буду имали чип и од ко-
јих не буде ишао тај сигнал, они ловити и насилно им стављати под ко-
жу. Слава је казао да ће у полицијској држави војска и полиција бити једно,
да би све контролисали. Они ће људима насилно стављати микросхему тј.
чип под кожу. Никаквог избора људима неће оставити, због тога ће се веру-
јући скривати и живети у тајним насељима, даље од градова и магистралних
траса. Ето тако је Слава рекао о томе, што ми данас називамо „чиповањем

107
људи“. Славочка је описао тај чип, он је рекао „да ће то бити малецка, ма-
лецка микросхема.“ И још је навео пример, како ће се силно изменити ти
људи који приме тај чип. Славочка је сравнио чиповане људе са марионе-
тама. Он је рекао: „Мамице, постоје такве лутке из којих иде много нити, и
коју нит повучеш то ће та лутка и радити.“ Тј. чиповани људи ће бити играч-
ке у рукама ђавола, шта ђаво буде хтео од људи, они ће то и радити. Биће
потпуна контрола над душом и телом тих људи – и они ће бити као зомбији.
Да би лакше управљали људима, они ће их таквим начином чиповати и
претворити у зомбије (људе без душе). [...]
Људи бирају смрт да не би издали Бога
Једна жена поштоватељка отрока, моја познаница, је лекар. Она ми је са
ужасом говорила о томе да ће ускоро на свим улазима у болнице постављати
кабине, и у поликлинику већ сада не можеш ући док свој длан тамо не пос-
тавиш. А Славочка је то предсказао подробно. Он је говорио да ће на све
улазе у болнице и поликлинике стајати кабине, „да би ушао у болницу, тре-
ба доћи у кабину и ставити свој длан на електронски читач. И многи ће
престати да долазе лекарима и умираће код кућа. Људи ће помислити: „Пус-
ти, боље Бог да ме узме него да идем тамо…“ и лечити се код лекара неће
поћи, да не би пролазили кроз сав тај систем.“ И још и пре печатa антихрис-
та људи ће престати да иду лекарима и умираће код својих кућа. Славочка је
рекао: „Када у болницама поставе те кабине, многи људи неће хтети да
издају Бога и неће поћи у болницу и умираће код куће, јер ће схватити
да је систем од сатане. И умреће тада много народа.“ [...]
Прво чип, па онда печаћење жигом звери; људи издају Бога због
слабости
После масовног чиповања људи под кожу, последњи документ ће бити па-
сош светског владара. Слава је рекао када људи буду постављали своју
руку да приме светски пасош, то ће специјална апаратура имати ласер-
ски зрак која ће људима наносити на чело или на руку тетоважу у виду
три шестице (666), и сам процес наношења те тетоваже изотопима (тј.
ласером ) отрок је назвао „печаћењем“. Неко ће добити три шестице на
десну руку, а неко на чело, све ће зависити од апаратуре. Отрок је казао на-
носиће се човеку не „бар–код“, него саме цифре – три мале шестице у виду
тетоваже и то ће бити „печаћење“.
Славочка је силно бринуо за те људе који ће поћи да приме светски пасош,
зато што ће им одмах изотопима поставити печат сатане. Славочка је гово-
рио „изотопима“ јер је то заправо реч која се тада није широко употребљава-
ла. Славочка је рекао да ће процес печаћења бити једновремено по целој

108
планети Земљи. У почетку ће она [тетоважа, печат] бити невидљива за људ-
ске очи, а онда ће се изненада појавити и почеће да „светли на људима“ –
као табла на електронском часовнику – нежном зеленкастом бојом. Славоч-
ка је рекао: „Они ће се једног дана пробудити, и на челима њиховим светле-
ће три мале шестице нежним зелекастим светлом.“ У почетуку они ће се
стидети да откривено носе на телу светлеће шестице, почеће да покривају
своја чела шишкама, почеће да носе дуге рукаве (како сам схватила то ће би-
ти лети). А онда ће видети, један носи откривено печат, други такође... и они
ће престати да се стесњују због тога и стаће отворено да носе на себи печат
антихриста. Славочка је рекао да ће за те запечаћењене људе бити изг-
рађени специјални огромни магазини–продавнице са много разнообразних
производа. Производи ће бити доброг квалитета и врло јефтини. А они који
не буду сагласни са системом антихриста (светског владара) и не приме ње-
гов печат, они ће гладовати, зато што ће производи који ће се продавати у
обичним продавницама бити врло скупи, а квалитет тих производа ће бити
све лошији и лошији. Славочка када је то видео није се уздржао да не иско-
ментарише: „Мамице, пилетина ће бити тако скупа, она ће коштати толико
пуно пара!“ А потом ће и те мале продавнице да затворе, и остаће толико ти
магазини и супермаркети за закодиране људе. (Супермаркета особито у ве-
ликим градовима, и трговинских центара, има толико пуно већ сада). Сла-
вочка је казао да ће производи за закодиране људе такође бити закодирани.
Он је рекао да ће једна мала бомбоница бити закодирана са трима шестица-
ма (бар код у себи има три шестице). Закодирани људи ће у почетку имати
остатак савести па ће помагати својим гладним рођацима давајући им део
тих производа који су купили. Али „незакодирани“ људи закодирану храну
из тих огромних магазина не могу јести, јер та храна неће бити „права“, тј.
она код нормалног човека не може да се прими у желудац и изазиваће пов-
раћање. Онај који није примио печат, ни малени залогај хране неће моћи да
прогута – храна ће се сама избацивати из тела незапечаћеног. Тих простих
производа које данас једемо неће бити. Отрок је говорио, једите нормалне
производе док их има, јер наступа такво време када ће све биљке прекратити
свој раст – траве неће бити. Но саблазни за људе који нису примили печат
биће силни. И Славочка је навео пример: „Човек се мучи од глади и себе
наговара да уђе у супермаркет, и по човечијој немоћи почиње, узима у
корпу те производе. Он пролази кроз касу, а тамо је установљена апара-
тура за наношење печата… и он добија „начертаније звери“ – три шес-
тице. И из таквог супермаркета човек излази закодиран печатом антих-
риста, ето таква трагедија ће бити са људима.“ [...]

109
 Једино је православно учиње истинито
Славочка ми је рекао како је Господ Исус Христос страдао на Крсту. Он ми
је рекао: „Мамице, када теби неко буде говорио да Исус Христос није пре-
трпео страдања на Крсту као човек, већ је „страдао као Дух“ и остале бајке –
ти им не веруј! Господ наш Исус Христос је страдао на Крсту као човек! Он
је поднео жестока страдања. Његова страдања су била стварна. Он – Бог, но
Он је страдао телом – као човек!“ Тако је казао Славочка о страдањима Гос-
пода Исуса Христа. И још је рекао да су Господа проболи са четири гвозде-
на ексера, како о томе учи Православна Црква. Када су заковали Његово те-
ло ка Крсту, тамо поред је била војска и никог од грађанских лица нису пус-
тали [да приђе]. И када је почео силни земљотрес ти војници, који су стајали
као стража, су се јако уплашили, њима је било страшно, и они су се разбежа-
ли. А када је земљотрес стао, тада је на место Распећа дошао народ. И људи
су видели да је са доњег дела крста на коме су биле пригвождене са два ек-
сера обе ноге Господа, једна отпала у страну. [...]
Тежња да се подрије вера у Господа Исуса Христа
Слава ми је рекао да ће наступити врло лукаво време и да ће се наћи људи
који ће за Господа Исуса Христа говорити произвољно. По речима отрока,
то ће се радити специјално да би људе заблудели и све преврнули „са ногу
на главу“. Људима ће толико замрачити ум да ће они „богом“ почети да на-
зивају антихриста и чекаће његов долазак. Доћи и до тога да ће за Исуса
Христа говорити да је „главни маг“. Славочку је највише од свега управо то
смутило! Он је просто био запањен како ће се људи усудити да тако називају
Исуса Христа. И то ће, како је рекао „бити све смишљено урађено, да би ко-
начно у људима подрили веру у Господа Исуса Христа и пребацили њихову
пажњу на антихриста.“ И све ће бити тако направљено да би људи изгубили
веру и заборавили Исуса Христа – Истинитог Бога, и поверовали у антих-
риста. И многи ће поверовати тој лажи и почеће да називају Сином Божијим
не Исуса Христа, који је био оваплоћен на Земљи, него антихриста који ће
доћи.

110
 На само један начин можемо спасити сав свој род и себе
Како помоћи свом роду, шта је говорио отрок? Славочка је рекао „да човек
не може да измоли сав свој род – јер је његов живот кратак.“ Но, помоћи на-
шем роду ми можемо. „Сада пред крај времена“, по речима отрока „иде
пребројавање свих родова, и сваки род носи своје родовне грехе.“ Постоје и
такви родови у којима је било пуно калдуна. Ти нераскајани и неомивени
грехови покајањем – нужно је сада одмолити и са сузама молити Бога за
опрост тих грехова, којих у сваком роду људи има много. Нужно је просто
узети на себе подвиг и врло се много молити у Храму и код куће. Но, само је
главно – човеку као последњем представнику својег рода (поколења) може
само једним путем спасти себе и сав свој род – не примити пасош свет-
ског владара (УЕК – универзална електронска карта ) и печат сатане. По
речима отрока, може се спасти сав род упокојених сродника – „изврши-
ти херојски подвиг и не примити пасош светског владара и печат сата-
не.“ [...]
Молитва за свој род
Помени Господе, сав упокојени род мој, све од праоца нашег Адама, упоко-
јених прародитеља, праотаца, прамајки, и све од века до данас почивших
сродника мојих по плоти, чија Ти имена знаш.
Олакшај, остави, помилуј и прости им сва сагрешења, вољна и невољна, и
даруј им Царство Небеско. Амин!
Из казивања Александра Александровича о оном што је доживео
када је за време клиничке смрти био узнесен на Небо (2016.)
Сада бих хтео нешто да вам кажем о блаженом дечаку Вјачеславу, да бих
утешио његову маму, јер о њему говоре многе лажи, да би оскврнили њего-
во свето име. Јер је он анђео који дочекује сву децу тамо у рају.[...]
Узео ме је за руку и повео. Други анђели су остали са стране, а он ми је по-
казао сву децу. И говорио ми је: „Ја дочекујем сву децу која долазе а која су
била јако болесна, која су очајавала – али такву децу Господ не одбацује, јер
су деца још без греха.“ А болест, када је почео говорити о болести, све те
онколошке и хематолошке болести, и друге тешке болести – да су све то ду-
ховне болести да би очистиле човека и припремиле га за загробни живот, ка-
ко се ми овде на земљи изражавамо. [...]
Вјачеслав ме је тамо дочекао, показао ми децу и за неке понешто рекао. Ка-
зао је да њему такође није било лако, да је он био обичан дечак. [...]

111
 Он је прекрасно изгледао, као да има осам
година, имао је тако коврџаву и светлу ко-
су, тако бело лице и стални осмех му је био
на лицу. Али кад би се негде нешто дого-
дило, он би то осетио и као да је постајао
тужан, као да је био мали очај на његовом
лицу, а затим би се почео радовати. А ја му
кажем:
„А зашто плачеш? Зашто си се тако растро-
јио? Зашто си тако оптерећен?“ А он каже:
„Душа једног дечака се представила, морам
да идем.“ Ја сам био недуго са њим, и кад
би он постао тако тужан одлазио би од мене
на неко време, и опет поново долазио. Крат-
ки период времена је био са мном.
После ми је показао издалека рај, едемски
врт или како га још можемо назвати, Цар
Град, Град Јерусалим, или не знам како. [...]
Када је Вјачеслав одлазио, ја бих после видео како он некога, или дечака
или девојчицу, води право у рај. И питао сам га: „А зашто их водиш право у
рај, зашто они не пролазе митарства и суд и тако даље?“ А он каже: „Таква
деца пролазе без митарстава. Мени је Господ дао овде такво послушање,
имам обавезу да доводим децу. И ја се радујем јер ми овде само славимо и
радујемо се сили Господњој и слави Његовој, Његовом свемогућству. Све
време појемо и славимо.“ И ја сам тамо слушао стално појање, о томе сам
вам говорио.
И тако кратко вам могу рећи, јер много нисам видео, али и то је било довољ-
но да схватим да је то заиста дечак Вјачеслав, исти тај који је био овде. И са-
да он живи анђелским животом, тамо у рају. И заиста је он код Бога у послу-
шању, не знам како да кажем, као Његово десно раме. Он се тамо брине за
сву децу која долазе. Али није он једини који се брине, тамо има много так-
ве деце као што је Вјачеслав, али тренутно ми је пажња усмерена на тог пре-
красног дечака јер о њему јако ружно говоре. [...]
Вјачеслав се моли за ту децу са којом је лежао и боловао. Мало ми је рекао о
себи. И затим се са мном опростио, загрлио ме и опростио се. [...] Стога ко
год да ружи и клевета његово име – то је вероватно од зависти или од тога
што им је вера слепа, и слепо виде. Виде то у шта они верују. Као што је
Павле, док је био Савле, слепо веровао. О том слепилу је Христос говорио
својим ученицима, када су очима гледали како се смоква осушила. Они су у
112
себи говорили: „Како то, како то?!“ Господ је рекао: „Имате уши и не чујете,
имате очи и не видите.“ И ја вама то говорим, да никога никада не слушате у
вези Вјачеслава. Дечак је заиста био необичан у овоземаљском животу, јер
је Господ њега изабрао да му буде изабрани сасуд. Што је он у свом животу
и испунио, доказао је своју веру у Бога, дошао је на Небо... и све што је он
говорио, разна будућа предвиђања итд. [...]
Вјачеслав вас све воли, за све вас се моли. Сваки дан види да вам је тешко.
И када почињемо да очајавамо и да будемо несрећни, и он такође почиње да
буде мало несрећан. Не да буде несрећан, тога тамо нема, него као да се ма-
ло растужује. Али увек се моли за све.

Тропар Светом дечаку Вјачеславу, глас 4.

Града Чебаркуља предивни изданак,
долазеће Божје одмазде неумољиви весник,
страдајућих и ожалошћених исцелитељ и утешитељ,
ђаволских сила смели одгонитељ и посрамитељ,
предивни и преславни дечак Вјачеслав моли непрестано Христа Бога
за спасење душа наших у времена последња.

113
Икона Светог Вјачеслава проплакала у келији јеромонаха Алексеја, 1.4.2018.
год. (Страсна седмица Великог поста)

114
 Старица Макарија (Артемјева) (1980-их)
Спрема се измена вере. Када то ура-
де, Светитељи ће одступити и неће се
молити за Русију. И оне који су овде,
Господ ће узети к Себи. А епископи
који то буду допустили неће Господа
видети ни овом ни у оном животу.
[...]
Служба ће се скратити, биће препо-
ловљена. Сачуваће Службу само у ве-
ликим манастирима, а на другим мес-
тима ће је изменити. [...]
Мајка Божија ће Својима јавити где и
када да се причешћују. Само треба
ослушкивати. [...]
Када у четири часа по дану настане тама као по ноћи, тада ће Мајка Божија
доћи. Она ће да обиђе око Земље, биће у свој Својој слави и доћи ће у Русију
да укрепи веру. Мати Божија ће доћи – све ће исправити, не по њиховом, већ
по Своме, како вели Спаситељ. Доћи ће такво време, да ће сви размишљати
о томе, не шта су појели, већ колико су се тога дана молили. Она ће устано-
вити веру на кратко време. [...]
Записиваће ко иде у цркву. [...]
Биће прогоњени они који се Богу моле. [...]
Цркве ће се затварати, Службе се неће одржавати, Служења ће бити понег-
де. Оставиће их подаље, да се не иде на њих. [...]
Оне цркве, које су у изградњи или се реновирају, добијаће нове намене, неће
служити никоме. Регистрација ће бити лукава: и даље ће се називати црква-
ма, а у њима ће бити несхватљиво, производња, наћи ће већ шта ће у њима
радити. [...]
Ко је Божији, он неће видети антихриста. [...]
Многима ће бити откривено куде поћи, куда отићи. Господ зна како ће Своје
сакрити, нико их неће наћи. [...]

115
 Старац Гаврило (Ургебадзе) Грузијски (1990-их)
Старац је поучавао: „У последња
времена људе ће спасавати љу-
бав, смирење и доброта. Доброта
отвара врата Раја, смирење уво-
ди у Рај, а љубав показује Бога.“
Све оне који су му долазили за
благослов, он је са плачем умо-
љавао: „Чините добро, да би вас
спасла ваша доброта. Земља је
већ постала полу–пакао...“
• Запамтите: Христос је Један,
другог неће бити.
• Иако се и раније говорило о до-
ласку антихриста, тада није било
оваквих знамења. Било је ратова,
али није било небеских чудеса и
свеопштег отуђења.
• Производи, на које стављају
број антихриста, не могу вам
наудити. То још није печат ан-
тихриста. Потребно је изговори-
ти молитву „Оче наш“, прекрс-
тити се, покропити освештаном
водом – тако се освећује свака храна.
• Немојте јести хлеб човека који је примио печат антихриста.
• У последња времена антихристове присталице ће ићи у цркву, крстиће се
и проповедати јеванђељске заповести. Али, не верујте онима који не буду
имали добра дела. Само по делима могуће је препознати правог хришћа-
нина.
• Права вера је у срцу, а не у уму. За антихристом ће поћи онај који ве-
ру буде имао у уму, а препознаће га онај који веру буде имао у срцу.
• Место где ће стављати антихристов печат није длан, већ кажипрст. Уводи-
ће га помоћу компјутера под кожу, и неће бити видљив. У почетку – по же-
љи. А кад се антихрист зацари и постане господар света, присиљаваће све
да приме тај печат. Оне који га не приме, прогласиће за издајнике. Тада је
потребно отићи у шуме, по десет – петнаест људи заједно. По један или

116
по двојица не могу се спасти. Шта год да се деси не губите наду у Бога. Гос-
под ће уразумити како поступити. Ко буде јак у вери – неће осећати ни глад,
ни жеђ, нити ће га се дотаћи природне катастрофе.
• Ђаво има 666 мрежа. У време антихриста људи ће очекивати спасење из
космоса. То ће и бити највећа замка ђавола: човечанство ће искати помоћ од
ванземаљаца, не знајући да су то, заправо, демони.
• Ако украдеш – прекршио си једну од десет заповести. Ко тако поступи –
антихриста је и тако примио. Верујући човек уздаће се у Господа. А Гос-
под ће, у последња времена, чинити таква чудеса за свој народ, да ће један
лист са дрвета бити довољан за месец дана. Истински верујући човек пре-
крстиће земљу, и она ће му дати хлеб.
• Ако девојку силују, она ће пред Богом остати девственица. Тако ће бити и
са печатом антихриста: ако га ставе против човекове воље, он на човека неће
деловати.
• У последња времена не гледајте у небо: можете бити преварени чудесима
која ће се тамо догађати, пасти у прелест и погинути.
Текст II
„Седео сам у својој келији покушавајући да сазнам када ће бити долазак ан-
тихриста. Преклиљао сам Бога да ми то саопшти. Одједном се изнад мене
појавио Анђео Божији, затражио је папир и на њему је написао: „Борба из-
међу пророка Еноха и Илије против антихриста приказиваће се на телевизи-
ји. Када наступи време одласка Иверске иконе Мајке Божије са Горе Атон-
ске, зазвониће звона, храмови ће се видљиво поклонити у знак опроштаја.
Милост Божија је што ће се то приказивати на телевизији и видеће читав
свет.“
Старац Гаврило Грузијски

Архимандрит Лазар Абашидзе: Анђелу Лаодикијске

Цркве (1990-их)
[...] Св. Григорије Палама у својим „Тријадама“ каже да су пагани, проуча-
вајући творевину, односно видљиви свет и његове законе „стицали неку
представу о Богу, пошто природа и творевина за то дају доста основа, а де-
мони с ђавољим замислом то нису спречавали – јер зар би их људи сматра-
ли боговима да у људску главу није продрла никаква представа о Богу?“ [...]
Дакле, ђаво ни у ком случају није противник религије уопште, већ је пре, на-
супрот томе, управо он оснивач већине религија. Ђаво и правоверне хриш-

117
ћане увек покушава да скрене, али не право у неверје, већ у изврнуту веру –
ђаволу је потребна религија, само што је могуће више универзална,
аморфна, адогматска, магловита, што је могуће више разводњена, како
би привукао што већи број људи да се поклоне антихристу као представнику
самог сатане. Ево зашто се данас међу градитељима нове религије чује такво
незадовољство и мрштење кад се помену верске догме. Речи „догма“, „дог-
матско богословље“ готово да су постале погрдне, као да је догма неприја-
тељ живота. Адогматизам данас најчешће не негира отворено истинитост
Божанских догми, него „само“ негира неопходност јасног знања догми за
морални, духовни, хришћански живот. Адогматизам одвикава хришћане
од размишљања, од разликовања истинског учења од лажног, а не од то-
га да уопште не верују у Бога и нешто духовно и мистичко – и управо то иде
на руку будућем антихристу.
Обратимо пажњу на то да Свето Пис-
мо као знак скорог доласка антихриста
и смака света предсказује – свеопште,
међу свим народима, ширење Јеванђе-
ља. Христос каже: И проповиједаће се
ово Јеванђеље о Царству по свему сви-
јету за свједочанство свим народима.
И тада ће доћи крај (Мт. 24, 14). И сви-
ма народима треба најприје да се про-
повиједа Јеванђеље (Мк. 13, 10). На
други знак скорог доласка антихриста
и смака света указује нам Божанско
откровење у извесном особеном
одсту-пању од хришћанске вере до
чега ће доћи када се зато што ће се
умножити безакоње, охладњети љубав
многих (Мт. 24, 12) и када се
антихрист појави лично, обучен у сву
силу сатане, и кад крене у последњу
сурову битку против Христа, Христове Цркве и хришћана. Тада ће верници
бити предавани на муке и верни Христови следбеници убијани и тада ће
их омрзнути сви народи имена Христовог ради (Мт. 24, 9-10).
Дакле, доласку антихриста по предсказању Спаситеља мора претходити ши-
рење јеванђељске проповеди на целом свету, међу свим народима без изу-
зетка, во свидјетелство всјем јазиком, односно, не сме да остане ниједан на-
род, ниједан човек који не би чуо речи љубави и истине, како би сви имали
могућност да се спасу, како на крају нико од оних који нису примили истину

118
и који су поверовали лажи не би имао шта да одговори на дан Суда (2 Сол.
2, 12). Међутим, привлачи пажњу један помало чудан моменат: због пропо-
веди Јеванђеља многи ће се обратити истинској вери, значи – постојаће ве-
лико мноштво православних храмова, свештенослужитеља, монаха, значи и
хришћанских књига, икона итд. Међутим, одједном ће убрзо после тога по-
чети невиђени прогони Православне Цркве, цео свет ће се подићи против
истинских хришћана, они ће бити убијани, мучени, пронаћи ће нова нају-
жаснија мучења за њих: и биће жалосно вријеме, како га није било откако је
народа дотада (Дан. 12, 1). Међутим, како ће настати тако изненадна проме-
на у људима, како ће тако брзо цео свет просвећен светим Јеванђељем пос-
тати љути прогонитељ Цркве, како ће из Христове војске тако брзо и то-
лико мноштво људи пребећи у шатор антихриста и остати само мало
стадо истинских синова Цркве које ће морати да се спасава бекством у
пустињу? Зар ово неће такође значити да се и проповедници вере послед-
њих времена неће одликовати истинском ватреношћу вере, да ће проповеда-
ти, али не у духу смирења и покајања, већ ће попут фарисеја и књижевника
држати лепе говоре, освајати народ лепотом православне обредности и сли-
ковитошћу речи. Међутим, мало ко ће од проповедника и слушалаца допус-
тити да ове речи дођу до дубине њихових срца. Тада ће се реч Божија сејати
изобилно – и биће много сејача, али неће имати ко да жање: семена ће пада-
ти на пут, на каменито тло или у коров. Готово да више нема њива с добром
земљом као што је Дух Свети предсказао за последња времена кроз пророка
Давида: Господ с Небесе приниче на сини человјеческија, видјети, ашче јест
разумјевајај или взискајај Бога. Вси уклонишасја, вкупје некључими биша:
њест творјај благостињу, њест до јединаго (Пс. 13, 2-3).
Очигледно, неће недостајати спољашње – формално – знање слова хришћан-
ског учења, његових правила, канона, обреда, чак и канонског стила правос-
лавног иконописа и црквеног појања (тако Серафим Роуз каже: „Вероватно
ће и „икона звери“ бити насликана уз поштовање византијских иконописних
традиција“). Није непознавање хришћанства ни сада главна болест света, већ
је то удаљавање на све начине од истински хришћанског, дубоко покајнич-
ког, смиреног, делатног начина живота – у духу некадашњих истинских хри-
шћана. [...]
И овакво унутрашње изопачење православне вере јесте најпоквареније, нај-
горе, најпрепреденије искушење; оно је почело одавно. Још је епископ Иг-
њатије јасно уочио ово искушење средином 19. века: у једном писму он ка-
же да су „муке које сустижу мало Христово стадо (у сва времена) веома раз-
личите. Прво је било отворено прогањање хришћана… Касније се… ово от-
ворено прогањање претворило у тананије, неприметније обичним људима,
али потпуно јасно очишћеним умовима: прогонитељи нису од хришћана

119
захтевали да се одрекну Христа већ да прихвате јереси исто толико погубне
по душу као и одрицање, односно нису захтевали директно нечастивост, не-
го злочастивост. Касније су прогони постали још подмуклији: остављено им
је на вољу да верују у Христа, а одбачен је живот по Христовим заповести-
ма – прихваћен је живот који је с њима у супротности због чега вера никако
не може да пређе из почетне у делатну, а још мање у живу, тј. духовну. Ве-
ра без дела вере, односно без испуњења заповести Христових јесте мртва ве-
ра. Сама уводна познања остају човеку крајње нејасна и неодређена, пошто
му нису објашњена у њему самом – делањем, а још мање Духом Светим. У
овом стању збрке и таме видимо данас многе који себе сматрају хришћани-
ма, па чак и учитељима Христове Цркве – од њих неки не верују у Христова
чуда која су описана у Јеванђељу – други верују једном делу Христовог
учења, а друго одбацују, трећи не верују у постојање демона; неки опет мис-
ле, не умејући да разликују дела вере од дела природе да ће се сви спасити
због својих добрих дела и т.сл. итд. Зато се данас веома ретко може чути ис-
тинска Реч Божија из људских уста иако се често може чути лажна“ (Свети-
тељ Игњатије Брјанчанинов. Сабрана дела. Издање Донског манастира и из-
давачке куће „Правило вере“. М. 1993. т. 7, стр. 93). [...]
Истаћи ћемо да ће Јеванђеље бити проповедано свим народима управо уочи
доласка антихриста, онда кад ђаво буде већ прилично слободан у својој злој
делатности на земљи и кад активно буде припремао ступање свог штићени-
ка на престо. Зар он неће умети да омете тако велико ширење учења које је
његов највећи непријатељ? Зар није очигледно да ђаво неће спречавати
спољашњу, словесну проповед Јеванђеља, него испуњење заповести
Христових, удубљивање у саму суштину хришћанства, да ће на све на-
чине посветовњачивати, приземљивати и рационализовати појмове
Христове вере? Само пак по себи секуларизовано хришћанство, с подсече-
ним крилима не само да није страшно за ђавола, већ му још и служи: јер и
антихрист ће себе издавати за Христа, за Месију, за Богочовека. [...]
На питање како препознати антихриста када дође соловјецки старац Зосима
је рекао: „Кад чујете да је дошао на земљу или да се појавио на земљи Хрис-
тос знајте да је то антихрист.“ Најтачнији одговор! Свет, односно човечан-
ство, неће препознати антихриста: оно ће га признати за Христа, прогласиће
га за Христа… Када се пронесу гласине, када се буду шириле и јачале гласи-
не о Христовом доласку то ће послужити као поуздан знак да је дошао ан-
тихрист, и да је почео да врши своју… службу“ (исто, код еп. Игњатија). Ђа-
во ће, припремајући пут антихристу, бити заинтересован за то да се на це-
лом свету прошири посветовњачено, умртвљено, формално хришћанство, и
чак ће се потрудити да све религије „здружи“ с њим. Све религије ће приз-
нати своје „духовно сродство“ са хришћанством, и чак ће се одушевљавати

120
узвишеношћу његовог учења, светошћу његових моралних захтева, лепотом
његове симболике итд. Многи, чак и најнаивнији хришћани тапшаће кад ви-
де овакав однос света пун поштовања према њиховој вери и с ватреним ен-
тузијазмом, оставивши своје страсти и духовне чиреве да делују устремиће
се у пориву телесне ревности да проповедају целом свету своје секуларизо-
вано хришћанство. За такве проповедника Свето Писмо каже: Не слах тијех
пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше (Јер. 23, 21).
Проповедајући приземно хришћанство, прилагођено телесној вољи палог
човечанства ове „ревносне гласоноше јеванђељске речи“ заправо ће одвла-
чити свет од Христа и упућиваће га на стазу антихристову. Међутим, сами
ови проповедници то неће приметити. Они ће заиста почети од истинског
хришћанства, од најискренијих, најпобожнијих расположења. Прво ће сами
ревносно следити учење отаца Цркве, држећи се подвижништва, молитве-
ности, богомислија, дела милосрђа и љубави према ближњем, одбацивања
светских утеха, сваке љубави према стварима и среброљубљу итд. Међутим,
очигледно ће допустити да им се деси само једна, али крајње погубна греш-
ка: неће умети да виде у себи, уз сву своју спољашњу побожност, дубоку,
укорењену гордост, дух дивљења себи и уздања у себе. Нажалост, све ма-
ње и мање људи умеју да разликује у себи ово начело гордости. Само онај
ко самим животом, заиста радећи на очишћењу свог срца (а не на стварању
лицемерне маске побожности) буде проучавао дела светих отаца приметиће
да њихово учење представља управо овај подвиг – подвиг борбе против гор-
дости и задовољства собом. Гордост може лепо да живи у души уз најпох-
валнију врлост човека, чак да црпи из ових врлина нарочиту силу. Јован
Лествичник каже да се „дух таштине (усељава) када види како се врлине
множе; јер су… му врата – изобиље труда“ (уп. 22, 3). Оно се радује због
свих добродетељи и гледа како да се прилепи за све подвиге (уп. 22, 5). Ако
човек заволи једну страст – гордост, она сама може да надомести све остале
страсти (уп. 23, 5). Када демон таштине види да је монах стекао макар мало
мирног устројства, одмах га подстиче да иде у свет и каже му: „Иди да спа-
саваш пропале душе“ (уп. 22, 20). [...]
На крају се од истог учења Православља прави истинско хришћанство и
вештачко хришћанство: исте су речи, заповести, слике у оба хришћанства,
али им се даје супротно тумачење и значење, оно се поима на апсолутно
неспојив начин. Иако ова два тока још увек могу да живе заједно, доћи ће
време када ће се извршити подела и већи део немоћних хришћана наћи ће
се на страни лажне цркве, за Христа ће признати антихриста и почеће за-
једно с њим љуто да прогони мало стадо истинских хришћана. Већ сада,
иако су на речима ови људи православни по духу често подсећају на јерети-
ке. Час се у њима препознаје протестантски дух, нарочито у слободном оп-

121
хођењу према Светом Писму и Предању светих отаца, у преузимању од про-
тестаната стила непринципијелности у питањима вере, у слободи тумачења
и новог тумачења учења Цркве, па чак и у сумњама да је истина само у Пра-
вослављу, а час се препознаје дух католицизма – у покушају да се измени
свестан, слободан, увек разуман однос према питањима вере и послушања,
слепим, сервилним потчињавањем јерарсима с њиховим најразноврснијим
узношењем, са страхом да им се човек случајно не супротстави, чак ни ако
се ради о извратању верских догми. Све ове појаве нису ни из далека случај-
не и потпуно су законите. Ово нису раздвојени процеси, већ једна сврсис-
ходна делатност непријатеља Божијег. [...]
Изопачење духовног живота води ка изопаченом поимању добра и љубави
уопште, до неправилног поимања положаја човека у свету, до лажног, пре-
лестног односа човека према Богу. У свему овоме почиње да се огледа узди-
зање људског достојанства, велико снисхођење његовом палом стању. Због
незнања, несхватања свог сопственог духовног нивоа човек пада у стање
прелести, маштања. Он мисли да има врлине које нема, сматра да су пози-
тивни, духовни, богоугодни – душевни и нервни пориви његове душе. Сва
душевна делатност оваквог човека концентрише се у разуму и на крајевима
нерава, отуда води живот порива, узбуђења, хаоса. Из овакве спољашње ват-
рености потиче распламсаност осећања и помисли, маштања и доживљаја.
Све ово човека чини нервозним, покретним, активним, узнемиреним. У ње-
говој глави се рађа на хиљаде планова и идеја, у срцу – море жеља и осећа-
ња, али су све оне усмерене ка споља, на земаљски свет, на организацију и
преобразовање земаљске, световне атмосфере. И премда при површном гле-
дању изгледа као да је сва ова делатност оријентисана на Бога, на Јеванђеље
– она је заправо потпуно самостална и пуна уздања у себе. Бог, јеванђељске
заповести, устави и правила црквеног живота, обреди и богослужења – овде
су само љуска, само позадина и маска, а у центар све своје делатности ова-
кав „трудбеник“ ставља себе и своју вољу. Овакав човек који не види и не
схвата заправо ко је и какав је пред Богом и мисли да је незамењиви слуга
Божији, апостол и „друг“ Господњи. Он стоји „испред“ Бога, окренут Му је
леђима, окрећући се лицем према народима и из све снаге почиње да позива
све да дођу и да се поклоне Богу Којег он проповеда, али убрзо заборавља да
пита Самог Господа шта и како да ради и са сигурношћу да је његов труд
угодан Богу толико се заокупља њиме да заборавља на Бога и почиње да
привлачи народ самом себи. „Ако руководилац почне да тражи послушање
себи, а не Богу,“ каже епископ Игњатије, „он није достојан да буде руково-
дилац ближњег! – Није слуга Божји! – Он је слуга ђавола, његово оруђе, ње-
гова мрежа! „Не будите робови људима“ (1 Кор. 7, 23) – оставља нам завеш-
тање апостол“ (Св. Игњатије Брјанчанинов. Наведена дела. т. 7. стр. 151).

122
Човек који нема „виђење свог греха“ (за које молимо с постом и молитвом у
дане Великог поста), већ се подвизава само у спољашњој побожности, убрзо
почиње себе да сматра изабраним сасудом Божјим, носиоцем и спроводни-
ком благодати, „светилом које је стављено на свећњак“, „градом који стоји
на врху горе“, „сољу света“. Овакав човек стално тражи тежак подвиг, баца
се у центар догађаја, убеђен да је Бог с њим, да се од њега на све стране раз-
ливају зраци Христове светлости, да је угодан и пријатан Богу. „Благо души,
која је спознала да је у потпуности недостојна Бога, која је осудила себе као
проклету и грешну! Она је на путу спасења; у њој нема самообмане. Насуп-
рот томе, онај ко сматра да је спреман да прими благодат, ко сматра да је
достојан Бога, ко очекује и моли за Његов тајанствени долазак, ко каже да је
спреман да прими, да чује и види Господа, вара се, ласка себи; он је доспео
на високи гребен пропасти с којег се пада у мрачну провалију погибељи“
(Свт. Игњатије Брјанчанинов. Наведена дела. т. 2, стр. 123).
Одушевљење почиње да уображава да воли Бога и човека, почиње много да
говори о љубави и милосрђу, на све начине инсистира на томе да докаже
своју љубав „самопожртвованим“ поступцима, све људе позива да воле Бога
и ближњег, стално некога прекорева због недостатка ове љубави. „Љубав“,
„милосрђе“, „жељење добра“, „брига о ближњем“ – ове речи не силазе с уста
таквих „праведника“. Али они не знају како су заправо ове врлине далеко од
њих, кроз какав подвиг самоодрицања душа прво треба да прође да би им се
макар мало приближила. „Немој мислити, вољени брате,“ каже светитељ Иг-
њатије, „да је заповест о љубави према ближњем тако блиска нашем палом
срцу“ заповест је духовна, а нашим срцем су завладали плот и крв; заповест
је нова, а наше срце је старо“ (Свт. Игњатије Брјанчанинов. Наведена дела.
т.1. стр. 121). [...]
Немојмо заборавити да ће и антихрист доћи у таквом обличју, „како би пре-
варио све, доћи ће смирен, кротак, мрзитељ – како ће рећи за себе – неисти-
не, као човек којем су идоли одвратни, који воли побожност, као добар, љу-
битељ сиромаштва, веома лепог изгледа, постојан, са свима нежан, који на-
рочито поштује јеврејски народ… и предузеће лукаве мере да свима угоди
како би га народ ускоро заволео. Неће примати дарове, неће говорити гнев-
но, неће бити нерасположен, већ ће лепом спољашњошћу варати свет док се
не зацари“ (св. Јефрем Сирин). Његово царство ће бити апсолутно земаљско,
телесно, али ће се он потрудити да изгледа небеско, духовно. Антихрист уп-
раво овим има намеру да помрачи истинско учење хришћанске вере новим
учењем, новим поретком – мекшим, веселијим, пријатнијим и више у складу
с наклоностима телесног човека – и на све начине ће се трудити да се издаје
за Христа. Све што Христос обећава да ће дати као награду Својим след-
беницима обећаће и антихрист, само што ће укинути крст: и у томе је

123
сва тајна његове покварене силе, разлог због којег ће сва царства и на-
роди поћи за њим. Антихрист ће тада обећати прослављање тела без њего-
вог умртвљења, прослављање света без његове осуде, обећаће само Царство
Небеско без икаквог труда и подвига побожности. Антихрист ће обећати
људима истински људски живот, богоподобан, обећаће га на земљи, живот у
којем ће се лако спојити знање, удобност и пријатност живота, уметности,
разни проналасци и побољшања материјалног живота. Одбацујући у потпу-
ности Христово учење, иако ће се по спољашњости издавати за хришћанина
он ће ипак деловати у име Христа: отуда и снага његова, и отуда потиче
опасност да ће можда одвући чак и изабране. Његова мудрост ће бити у пот-
пуности антихришћанска, али ће се издавати као најбољи, за најприхватљи-
вији приручник за хришћанство у складу с потребама времена; она жели да
сведе хришћанство на разумску формулу, да га учини хришћанством исти-
нитијим, чистијим, лакшим, хришћанством које се боље слаже с људским
наклоностима, одбацујући све подвиге побожности и сматрајући да они пре-
машују људске снаге. Устанак лажног пророка ће имати маску хришћанства,
издаваће се за истинско хришћансво, али ће кад ојача и продре у народне
масе, збацити са себе маску која га покрива и завршиће издајом, одрицањем,
прогонима и збацивањем догми хришћанске вере. Овај лажни пророк ће го-
ворити: „Форме, обреди Цркве и догме су другостепене ствари које немају
никакве везе с духом, дух је оно што је важно.“ И под овим изговором лаж-
ни пророк ће одсећи од хришћанства све што не буде припадало овом свету
– све што је натприродно у историји спасења, што је од помоћи вери и ње-
ним славним обећањима, једном речју – све суштинско (в.: Последње судби-
не света. Кијев, 1994.г. стр. 92-129).
Веома су занимљиве опаске Владимира Соловјова о антихристу. Иако су
многа дела овог мислиоца далека од Православља, опис личности антих-
риста у потпуности одговара заједничком мишљењу светих отаца Цркве. –
„Пошто је увек био свестан своје велике снаге духа он је свагда био убеђени
спиритуалиста, и јасан ум му је увек указивао на истину онога у шта треба
веровати: у добро, Бога, Месију. У то је он веровао, али је волео само себе.
Он је веровао у Бога, али је у дубини душе нехотице и несвесно предност
давао себи. Веровао је у Добро, али је свевидеће око вечности знало да ће се
овај човек поклонити злој сили, чим га она поткупи – не преваром чула и
ниских страсти, па чак не ни великом удицом власти, већ само безгранич-
ним самољубљем. Уосталом, ово самољубље није било ни несвесни инстин-
кт ни безумна привлачност. Осим изузетне генијалности, лепоте и племени-
тости, узвишена испољавања уздржања, несебичности и делатног добро-
чинства су наизлгед довољно оправдала огромно самољубље великог спири-
туалисте, аскете и филантропа… Тако обилно снабдевен даровима Божјим
он је угледао у њима знаке изузетне небеске благонаклоности према себи и
124
почео је да сматра да је други после Бога, једини у свом роду син Божји. Јед-
ном речју, он је почео себе да сматра оним што је заправо био Христос…
Прво у њему није било непријатељства према Исусу. Он је признавао Његов
месијански значај и достојанство, али је искрено видео у Њему само свог
највећег претходника – морални подвиг Христа и Његова апсолутна јединс-
твеност били су несхватљиви овом уму помраченом самољубљем. Он је раз-
мишљао на следећи начин: „Христос је дошао пре мене; ја сам други, али
оно што је хронолошки касније, по важности је прво. Ја долазим као послед-
њи, на крају историје управо зато што сам савршени, коначни спаситељ.
Онај Христос је мој претеча. Његово призвање је било да претходи мени и
да припреми мој долазак.“ И уз оваква размишљања велики човек 21. века
ће примењивати на себе све што је у Јеванђељу речено о другом доласку об-
јашњавајући овај долазак не као повратак истог Оног Христа, већ као замену
претходног Христа коначним, односно њим самим… Самољубиво давање
предности себи у односу на Христа за овог човека ће бити оправдано и сле-
дећим расуђивањем: „Христос је проповедајући у Свом животу и показујући
морално добро био исправитељ човечанства, а ја сам позван да будем добро-
чинитељ овог делимичног исправљеног, делимично непоправљивог чове-
чанства. Свим људима ћу дати оно што им је потребно. Христос је као мора-
листа делио људе добром и злом, а ја ћу их сјединити добрима, која су под-
једнако неопходна и добрима и злима. Бићу прави представник Оног Бога
Који дозвољава да Његово сунце сија добрима и злима, Који даје кишу пра-
веднима и неправеднима. Христос је донео мач, а ја ћу донети мир. Он је
претио земљи страшним последњим судом. Али последњи судија ћу бити ја
и мој суд неће бити само суд правде, већ суд милости. Биће и правде у мом
суду, али не правде која даје већ правде која распоређује. Ја ћу направити
разлику међу свима и свакоме ћу дати оно што му је потребно…“ [...]

Старац Гаврило Многострадални (1990-их)

Монахиња Макрина (Мајсторо-
вић), која је живела заједно са
старцем Гаврилом у манастиру
Бошњане, почетком деведесетих
година била је сведок испуњења
старчевих пророчанстава. Она је,
што је много важније, записала
пророчанства старца Гаврила.
[...]
„Тако смо једном ушле у његову собу без неког посебног разлога, да га оби-
ђемо, да видимо да му није случајно спала постељина, да му наместимо.

125
Отац је пришао прозору и чудесно је погледао. Тада још није било ни бом-
бардовање, ни рат на Косову. Погледао је кроз прозор и погледао је ка небу
и казао: „Јој, ћерко, види месец крвав, ћерко, небо се отворило, црвени бар-
јаци са неба крећу на Косово. Крвави барјаци, ћерко, поново ће рат, поново
ће рат за Косово да се бије… Муслимани се удружили,“ каже он, „и на пра-
вославље ударили, доћи ће да завлада тај њин полумесец.“
Каже, „Ћерко моја, мисле да згазе православље, кад се буду осмелили, Бог
им неће дати, а видим,“ каже, „католици са њима шурују заверу против Ср-
ба.“ А онда је рекао: „Видим, ћерко, да они доносе одлуку да нам земљу рас-
парчају и да нам Косово узму. Морају се склонити светиње из наших цркава,
тако су и наше мудре владике Чарнојевићи радили, светиње су носили са
места на место, да не бих њих агарјани подузели.“ Каже: „Видим куће на
Косову горе, видим народ бежи, падају и убијају и Албанце и Србе. Видим,
ћерко, наше крстове руше на цркви.“
А ја велим: „Како, оче, руше, ко ће се на цркву попети, висока је, ако пад-
не?“ Каже он: „Видим, ћерко, попео се на цркву и крст руши.“ Касније, када
је 2004. године био погром, сетила сам се тога. И тада ми је још рекао: „Јој,
рат се и невоља ближи, велика мука и несрећа, али не вреди.“ Тако прича
мати Макрина, и додаје: „Старац Гаврило је рекао да не идемо путем којим
иду наши непријатељи. Тај пут је пропаст, немојте ићи тим путем као они,
то је црна река… Наши не могу Косово одбранити. Они ће га узети за прив-
ремено.“ Монахиња Гаврила прича да су једне вечери, неколико седмица
после тих старчевих речи, дошли мештани из оближњег села и рекли да је
почело бомбардовање Србије.
Монахиња Макрина је речи старца Гаврила записивала и сабрала у корице
књиге „Монах старац Гаврило − пророк последњих времена.“ И други вер-
ници су били сведоци старчевих пророштава. Старац Гаврило је позивао
српски народ на пост, молитву, покајање, иначе ће се у супротном због мно-
гих грехова у народу, свештенству и владара излити гнев Божији: „Тада ће
Србију распарчати, на делове. Отцепиће и Војводину и Косово, и Санџак, и
Црна Гора ће делом Албанија бити, њима ће бити дана, даће се њеном наро-
ду, Албанцима, Шиптарима, на коришћење, наши неће тамо смети ни живе-
ти. И тамо ће наше светиње рушити. А свет ће их подржавати, исти они који
су нас и бомбардовали. Узеће нам Војводину, продаваће равнице, тада кад
више Београд не буде престоница, онда ће свак за себе посебно живети, сва-
ка посебно. Тада ће се све туђини питати, они су то и замислили, али народ
ће се побунити.
Тада ће у земљи бити глади, муке, болести ће неке харати, умираће народ
таквом брзином да неће стићи свештеници да га сахрањују. Људи ће се раз-

126
редити, у селима поготову. Имаће да пешаче један до другог, да се нађу и
испричају. И воде здраве за пиће неће имати, само у планинама и брдима.
Биће се људи на изворима да на ред за воду дођу. Из градова ће људи бе-
жати, и то у колонама, неће имати од чега живети, посла неће бити, фаб-
рике неће радити, а дугове држави неће имати од чега намирити. Неће
људи ни хлеб имати чиме да купе. А порези ће бити на све што имају.“
„Но Шиптари неће стати, они мировати неће, границу ће стално померати.
Страни владари ће их све парама подржавати, и они ће Србина са своје зем-
ље истерати, притиснуће га невољама и тамо народ српски неће имати ни-
каква права, живеће у страху, само ће им дати шаку земље, да тамо живе,
али и ту наш народ никаква права имати неће, све ће се Шиптари питати. За-
мериће се и са Грчком и са Македонијом, границе ће померити. Немир ће се
проширити на све друге суседне државе, а оне ће морати да их слушају, јер
су њине чланице, биће уцењене. Србину тамо слободе неће бити, све док Ру-
сија не постане царевина.
Молите се сви Богу да до тога што пре доће, тад ће и Србима сванути. Тада
ће се православни удружити, коначно ће схватити да су заједно јачи, и онда
ће бранити своје. А муслимани, они се већ пописују, и сви се за исто боре,
стално се договарају како да загосподаре, а и папа ће исто то радити. Знате
шта је рекао Св. Козма Етолски: „За све што се православнима буде догађа-
ло у последње време, куните папу, он је узрочник свих зала.“ Више се неће
из Београда земљом управљати, већ ће се посебно, свака отцепљена једини-
ца имаће своје центре за све. Зато, децо, немојте веровати ни странкама ни
политичарима да ће неко добро ни напретка донети, нити било чијим обећа-
њима, то су лажи. БЛАГОСЛОВ СРБИЈИ МОЖЕ САМО СА НЕБА СИЋИ, и то
опет молитвама Мајке Божје и Светих Немањића, са свима Светима. Свети
Сава плаче пред Богом, чули сте „Небеску Литургију“, па се подучите. Зато
од неба само помоћ очекујмо, и полажимо наду у Бога, а не у људе.“
Монахиња Макрина каже да је старац рекао да ће „велике силе ратовати над
нашом земљом и наш народ неће за то време пострадати, и за то време ће се
наш народ нагло из туђих земаља враћати у нашу земљу. Због неких картица
ће се враћати, да ли због ових чипова (ових нових картица), и Тарабић је
нешто слично рекао.“ Мати Макрина наводи да је старац Гаврило прорекао
да ће после победе Русије Србија уз помоћ православне браће са истока
„вратити докле је наше Косово било. Албанија ће пола водом потонути. А
Шиптари ће бежати у Албанију, и док буду чекали да се укрцају у оне њихо-
ве бродове, живи ће падати у море, колико ће им бити тесно. Вратиће нам
нашу територију, ни један Шиптар на тлу Косова остати неће! То шта ће во-
дити кући бродовима преко мора и океана, то нека они сами виде. Они који
су им обећавали брда и долове, ти нека их збрињавају. Престоница Србије
127
биће Крушевац.“ О свему овом овде реченом отац Гаврило је причао често
са манастирским гостима; било је ту некада и свештеника, монаха, народа
побожног, људи на функцијама, угледних и школованих, службеника, лека-
ра, директора фирми. Када је говорио о томе, никада није није причао са не-
ким истицањем, као да он нешто посебно зна, говорио је то онако спонтано,
ненаметљиво: ко хоће да чује, нека чује, а ко неће о томе нешто да чује, не
мора ни да слуша. Заплакао би често, и говорио: „Боље, децо, да знате какве
невоље предстоје, да се не изненадите, и да знате одакле само добру да се
надате, да се не дате преварити.“
Последњих четрдесет дана земног битисања, знајући да ће се ускоро пресе-
лити у наручје свога Творца, отац Гаврило је проводио у сталном присуству
на Светој Литургији где би се причешћивао. Упокојио се у својој деведесет
осмој години, на дан Светог Архангела Михаила, лета Господњег 1999. Мо-
нахиње које су седеле код њега у келији приметиле су како се са бројаницом
у руци моли Богу, непрекидно изговарајући Исусову молитву. Сахрањен је
манастиру Светога Луке у Бошњанима. Из његовог ковчега, који није имао
тежину, као да се сам кретао, ширио се благопријатан мирис. У руци је имао
крст и свећу са Христовог гроба, док му је лице сијало.
„Биће тада и велико отпадништво. Ко год не буде примио срцем веру пра-
вославну, повероваће разним обманама и вероваће лоповима и лажовима,
вероваће лажним обећањма страних владара, а од тога ништа имати неће.
Многи ће тражити своја огњишта, али неће моћи од корова да препознају
које је њихово двориште било и имање. Благо тад онима који су научили
скромно да живе, а они који су научили у раскоши, неће моћи лако немаш-
тину и глад да прихвате. Ништа им њихове паре неће помоћи. Тада, кад се
то све буде дешавало, чувајте семена свега, житарица и поврћа, да имате
шта посијати, јер неће имати где да се купи семе ко ово сад, па да имате
да посејете и да се прехраните…“ … „Много владика, свештеника и тео-
лога у задње време неће се руководити по Божијем расуђивању, оним што је
за народ корисно, већ по чулном, телесном, застраниће, а и по наговору
људи, угађаће им; биће ту и политичара и других, са којима ће они прија-
тељства градити. Неће расуђивати по поукама Светих отаца.“
Старац је још рекао: „Видео сам Београд све у сивилу и беди, он нема више
благослова да буде престоница. Због мита, корупције, безакоња, секти и
неморала. На власти седе људи огрезли у криминал и безакоње. У Београду
народа много у неморалу живи. Силни се расипају у раскоши и вилама, возе
скупа аута, а сиротиња ни хлеба нема деци да купи да их храни. Зло и наопа-
ко! Велику ће невољу навући и гнев Божији што тако неправду творе…“
Због тога ће Београд страдати, старац није рекао прецизно како, да ли од
земљотреса, неке природне катаклизме или од бомбардовања. Рекао је да
128
„види колоне људи [како иду] из Београда, многима ће Бог пројавити да
треба из њега да побегну, да се спасу. Господ ће се смиловати ради молит-
ви и светиња, треба сада архиве и књиге на време из њега сконити, да се не
би за вечност загубили, и више он престоница бити неће, јер он је и сада из-
губио благослов да буде престоница.“
„Америку, тај Вавилон, Господ ће муком притиснути, њени ће градови у
води пливати. Од ње је све зло потекло, први неморал, први лош филм, пр-
во лоше учење деце, па чак сада мисле и чипове да поставе да нама владају
к’о са животињама, да нам командују где ћемо ићи и шта ћемо радити. Став-
љају себе у улогу Бога, а не знају да Бог руководи корацима и главом чове-
ка. Бог им неће дати да господаре, пре ће своју смрт и пропаст угледати.
Градови ће њени потонути, видим, у провалије које се отварају, нестаће са
лица земље тај Вавилон, то све зло и легло безакоња.“ А ја га питам Оче,
шта ће бити с народом? А он одговара: „Народ верујући у тим градовима
Бог ће чудесно спасавати, и мученичким венцем украсити“, испричала је мо-
нахиња Макрина.
Текст II
У старијим годинама живота монаха Гаврила јавио му се Владика Николај:
„Иди у онај манастир [у Бошњанима], што сам ти рекао [док си био] у
Љубостињи, где ће бити склониште од антихриста.“
Свети Владика Николај му се често јављао. Кренуо је монах Гаврило у ма-
настир Светог Луке, али тог дана су чекали да дође и [надлежни] владика.
Па кад су се појавила кола они су почели да звоне; али кад су испред цркве
кола стала, изашао је само монах Гаврило. Они су престали да звоне, а мо-
нах Гаврило је рекао да не стају, јер у цркву улази владика, али то је био
Свети Владика Николај, али не видљиво [за остале присутне], већ у духу.
Тада је рекао монаху Гаврилу да остане ту до краја живота и да је то место
скровиште од антихриста.
Старац Гаврило Многострадални – Текст III
Једном приликом сестра Павла улази код оца у собу да му наложи ватру, а
отац јој говори знаком руком да не говори ништа. Мати наложи ватру, и ти-
хо изађе из собе. После тога мати је поново ушла у собу, а отац јој је рекао:
„Знаш што сам ти рекао малочас кад си ушла да не причамо?
Управо су ми били у посети три светитеља, свети Антоније, свети Петар
Атонски и свети Петар Коришки са још монаха пуно. Рекли су ми да ће ве-
лико страдање да задеси Србију.“

129
Мати каже да је тада кад је ушла у собу, у соби све мирисао тамјан, као нај-
лепше миро, миро светитеља.
„…Велика ће невоља са запада доћи и ударити на нас Хришћане. Врани се
небо од оних што се не помињу, иду да муче Србе.
Крв тече потоцима, мученика, деце ће много са земље на небо отићи. Али
ето пуни Бог Рај мученицима. Многи су се женили муслиманкама, или за
муслимане удавале и [тиме] скрнавили себе, многи бракови нису венчани,
многи нису крштени, али у својој ће се крви крстити, да би се спасли на дан
Суда.
Ужас предстоји Србима који тамо живе [у Хрватској и Босни], гину, муче
их, у колонама ће бежати са огњишта својих, за Србе тамо више неће бити
места да живе.
Југославија ће се распасти, Папа их све наговара и преговара, само да се Ср-
бин прогна, уговара рат на нас православне, он их саветује како Србина да
намуче. Од њега ће зло потећи и од других сила земаљских. Много ће војске
изгинути, видим логоре, поново муче народ а мислио сам да то више никад
неће смети тако да се иживљавају….
Видим колоне народа како беже. Које буду владике ишле њему Папи да се
поклоне или било зашто да га замоле велику ће невољу на себе навући и не-
мир имати и доживети. Нема шта код њега да се тражи. Папа оне који
хришћане муче и Србе ниште свецима проглашава. Тражиће у Београд да
дође али ће се народ успротивити, ако и дође ништа неће ваљати, велика ће
се крв пролити, то ће узроковати велики грађански рат у Србији и опет ће се
стране силе умешати. И Папу чека невоља ако дође, питање је да ли ће се
извући, народ ће се побунити и свађа ће бити велика. Умешаће се и
државници и црквени људи. Крв ће се у скупштини пролити.
Народ ће се покренути, своје ближње изгинуле и нестале помињаће. Опет ће
потоци крви тећи. Немир ће се на целу Србију пренети. Али ће Србија бити
мања него што је била и њу ће распарчати.
Већ су силници и карте нових граница нацртали, само их крију.
Али народ је крив, навукао је гнев Божији на себе, Бога је оставио, нити пос-
ти, нити се како треба Богу моли, у цркву иду а правду Божију не творе. За-
кон [Божји] погазио, нити се о спасењу брине а деца јадна посрћу у неморал
и дрогу.“ [...]

130
 О Београду
„Видео сам Београд све у сивилу и беди, он нема више Благослова да буде
престоница. Због мита, корупције, безакоња, секти и неморала. На власти
седе људи огрезли у криминал и безакоње. „Онај“ из пакла са роговима седи
на челу и командује њима и учи их како да пљачкају, краду хлеб сиротињи,
а они да се богате, али ће им пресести. Гледаће како ће то што су другима
отимали, како им се у часу руши. „Онај“ седи на челу и њих је у ланце око-
вао и он им командује, његови су робови. Све један мимо другог говоре и не
могу да се сложе и споразумеју, ко раздељени језици су. Решаваће пером
много тога и писаће, али неће решити ништа. И друге земље ће се умешати,
али добра донети неће. Видим велико отпадништво [од праве православне
вере], и секте и врачари и надрилекари и лажни пророци ће се умножити.
Велики неморал, у народу, мито и корупција, безакоње. У Београду народа
много у неморалу живи. Силни се расипају у раскоши и вилама, возе скупа
аута, а сиротиња ни хлеба нема деци да купи да их храни. Зло и наопако, ве-
лику ће невољу навући и гнев Божији што тако неправду творе...“
О владикама и Патријарху Павлу
„Видим многе владике, старешине, у ланце оковане, неке монахе, црквена
лица а познајем их, живи су, још су на земљи, не кају се а велику неправду
творе. „Онај“ их је живе оковао да његову вољу врше.
На веселог патријарха као чавке гачу, да он слуша њих а не они њега. Доса-
дише му, терају га да ради супротно његовој вољи, а тиме и Господа љуте, и
не знају да их патријарх гледа као лекар снимак. Види их и шта мисле и шта
смерају.
А и власти неће цркву за савет да питају. Мисле многи из власти да се пара-
ма може Рај купити, е па не може, код Бога протекције нема. Сав њихов не-
чисти новац који буду Цркви поклањали, да се покажу побожнима ватром ће
горети. Богу њине паре не требају, јер су од сиротиње отимали, плате заки-
нули, мајкама које су децу у рату изгубиле пензије не дају, сиротиња и рад-
ници пиште, а они се туђим парама добротвори праве. Е па лâже и лопови
пред Бога не могу. Све што су комунисти у своје време градили, то се пред
Богом неће видети, нити Бога сачекати, други долазак његов.“
О Косову
„Јао какав крвав Месец, све крв по њему, крв се лије, муслимани, шиптари,
и друге вере су се удружиле и на Православље устали. Јао какво страдање
предстоји, јој све крвави барјаци испод неба иду, носе их и војска велика на
Косово одлази. Рат само што почео није, стиго је, на прагу је. Ено и оклопна

131
возила нека, па авиони, бомбардоваће нас.“ (Ми смо стајале и слушале, ни
померале се нисмо, где смо стале ту смо и остале слушајући оца шта говори,
а ни помена није било тада о томе, нити смо ми имали телевизор, новине
отац никад читао није, ништа, нити нам је ко од гостију причао да је тако
нешто најављивано у медијима).
Али отац је наставио да прича кроз сузе, вратио се од прозора и сео на пос-
тељу, држао се рукама за главу, брисао сузе и понављао је: „Готово је, цркве
на Косову само падају, руше их, пале, скрнаве. Крстове ломе, пале Светиње,
монаштво убијају и народ, силују, народ гине, крв потоцима, лешеви и гроб-
ља свуда, наше Косово бити неће. Туђин ће њиме командовати и њиме гази-
ти, џабе ће наши гинути. Многе ће мајке закукати, ко за доба Светог Лазара.
Цркве, ако и остане која, биће као музеји, којима ће туђини управљати, а на
крововима ће се неке заставе туђе виорити. Јој треба све Светиње из тих цр-
кава изнети, склонити у Србији, у ове манастире да не пале и ниште. Многе
неће мртве никада ни наћи. Србину више места доле нема. Све ће порушити,
туђин ће све што је српско уништити. Мораће да беже са огњишта својих.
Ето Србине казне Божије. Али ето Србин на Косову Светог Николу мрсно
слави, сад се све мора крвљу платити. Праве свадбе, испраћаје у време
поста, веру неки држе само ради реда. Док српкиња своју децу у утроби
ништи, и рат својој деци објављује а шиптарка рађа и по десето и више
деце. Ништа се немојте чудити, Срби своју побожност сачували нису.“
Старац Гаврило – Текст IV
(2.6.2008.) Старац говори о расколу у Цркви, подели на светоосавску ону ко-
ја остаје верна Христу и расколничку, која ради за екуменисте и Ватикан.
Још говори да ће бити пет (5) владика који ће остати на правом путу, да ће
Србија тек доживети страшно страдање и да ће Београд бити разорен.
Старац Гаврило – Текст V
У Београду у Патријаршији је већ 70% спиритиста, и око Београда биће јак
земљотрес који ће га погодити.
А у Лапову је био [само] један богомољац, он је умро, а сада више ни поп не
врши Свету Литургију, због тога сравниће цело село земљотрес. И то је са-
да. Тада су се уплашиле две богомољке (оне сада имају око 70 година) из
Београда, а отац Гаврило им каже: „Не бојте се, вас ће Бог спасити, доживе-
ћете то, то је садашње време.“ Те две жене су још сведоци многих беседа
оца Гаврила, и оне су помагале манастир Светога Луке .
+++

132
За пророке из Кремана је рекао да они нису били ни спиристи ни врачари,
већ богомољци и да је и њихово пророчанство тачно да ће Крушевац бити
царевина, али не само за Србију, већ и шире, а то је сада.
Круна Цара Уроша се налази у пећини код Ресавине. Говор-вода је испред
пећине, ту је Круна Цара Уроша и са том Круном биће Крунисан будући
владар Србије из лозе Немањића.
Карађорђевићи неће бити крунисани, они су променили веру, не припадају
више нама православним и неће бити крунисани. Отац Гаврило је тврдио да
је Александар Карађорђевић у Масонској екипи 78. по реду врха пирамиде.
Да су дошли преко Сороша из Мађарске, а зна се ко је он.
+++
Доћи ће до уједињења православних земаља и то ће бити једна вера и један
блок, а други биће сви остали.
Али ће владати антихрист, али само у Србији неће имати пуно команди, ни у
том блоку који буду са Србијом и Крушевцом.
Многи су већ сада у себи примили тај проклети жиг 666. Постоји тајни ласер
који чита и мисли човечије, а ако га поклопиш љубављу и молитвом он не
може да реагује.
Благо ономе који одрекне тога жига и не буде плаћао оно што купи у про-
давници кад буду рачунали машином у којој има струје [=компјутер].
+++
Ватикански папа побећи ће из Италије, а Српска Патријаршија биће овде
премештена, али не видим све Владике, већ само једну непуну трећину који
поштују типик Светога Саве и који ће одмах прихватити да се преместе у
Крушевац.
+++
На Хиландару када буду хтели да приме жене, Света Богородица ће потопи-
ти Свету гору, а Светиње (мошти, књиге и остало) ће бити пре тога подигну-
те на Друго небо, где ће ћутати до Страшнога суда.
Монаси са Свете Горе доћи ће овде у Бошњане у манастир Светога Апосто-
ла Луке. Овде ће бити најпознатији и најчувенији манастир. Побећи ће овде
са Свете Горе монаштво када се потопи Света гора, а то је сада, видећете!
+++

133
Ово је време Светог Пророка Данила и Св. Откривења Светог Јована Богос-
лова. Изгинуће две трећине становништва, тако пише у Светом писму, Бог је
створио чисту Земљу и хоће опет да је очисти.
Изгинуће сви Турци, а на Косову и Метохији неће ни један Шиптар остати
жив.
+++
Ви који сте били у Јерусалиму, морате да живите као монаси и ако немате
мантије, да избегавате или не једете месо, да се на свакој Литургији причес-
тите, али уз молитву и по правилу, због тог благослова, одласка у Јерусалим.
На Христовом Суду биће вам тражено седам пута више него од оних што
нису били. Боље не ићи него ићи па после живети као пре у греху.
+++
Отац Гаврило је говорио да ће мошти Свете Петке бити пренете из Јашија и
да му је то лично рекла Света Петка, када је био у Њеном манастиру у Стуб-
лу, па су отишли за Јаши да целивају њене мошти, а њега ту оставили. Гово-
рио је да је плакао у Цркви и да су се отворила сама врата цркве и била је то
Света Петке која му је рекла: „Немој, Гаврило, плакати, они су отишли да
целивају моје мртво тело. Али ето, ја сам дошла да ме видиш живу. Моје те-
ло биће опет у Србији, тамо где ти уздеш сахрањен.“
Отац Гаврило је говорио да ће то бити у том манастиру Светога Апостола
Луке у Бошњанима.
Из књиге „Старац Гаврило – пророк последњих времена“
„Београд ће бити разрушен, део града ће потањати [=тонуће, биће потоп-
љен]. Видим колоне људи који напуштају тај град, беже. Немојте тамо ићи
и будућност започињати, мораћете бежати из њега. Тамо ће бити опасно
улицом проћи, страх ће људи за своје животе осећати. [...] И саме ће се згра-
де рушити и падати, јер су поткопане, а и друга ће га невоља порушити. [...]
Пролиће се крв у скупштини, народ ће се побунити, грађански рат ће крену-
ти, и одатле ће се на друге градове пренети. И Јовановачка ће река крвава те-
ћи. Народ ће бити подељен, власти ће решавати пером, али ништа од тога
неће бити. [...]
Ни у Црквеним редовима неће бити мира ни договора, међу њима биће нес-
логе. На крају ће се одвојити пет Владика, и основаће нову Епархију у
Крушевцу, то ће бити припрема за долазак Цара на престо и његово круни-
сање. Сви ће у Србији ту неслогу осетити, и велике ће последице имати.
Свуда ће бити свађе, нико да се договори. Али тада, када буде после тога
руски Цар закорачио на тло Србије, да се наш цар крунише, дрхтаће тло ку-
134
да он буде корачао, са том поворком царском сила Небеска ће бити, цела
Србија ће се слити у Крушевац да се и наш цар Крунише, и то круном Нема-
њића, која се чува у пећини сакривена и чека дан кад ће је „дете из пећине
изнети“, и пред цара донети. Потомак Немањића по женској линији биће
крунисан, а он сада не зна да је он потомак, он живи у Русији, отуда ће
га довести и у Крушевцу крунисати. Руски подвижник, монах, ће га обја-
вити, а он сам неће знати да је он тај који ће бити крунисан. Али ће покуша-
ти да лажног прикажу, али неће успети, биће разоткривени. Велики подвиж-
ник ће га пројавити, и указати који је прави потомак Немањића. Благо оном
ко то време дочека (говорио је отац Гаврило са сузама), благо народу тада,
каква ће милост земљом Српском владати, тамјан ће мирисати земљом, Ан-
ђели ће земљу Србију кадити, мир ће се зацарити, рађаће све, и пшеница и
виногради и све, као никада до тада. Тада ће се све стране силе са Косова
повући, оставиће Шиптаре, онда ће бежати Шиптари да ће им Албанија би-
ти тесна. Неће смети на косову Цара руског дочекати. Тада ће Цар, Царском
граматом вратити нашу земљу и потврдити наше све ште је било, и све на
Косову поново ће бити наше, јер то је земља нашом крвљу натопљена, не
могу они њом владати.“
Отац Гаврило описивао је лик будућег српског цара, Немањића: „... да ће
бити лепог лика, плав, висок, имаће младеж на ллицу, мир ће на њему почи-
вати, као и на целој земљи.“ Народ ће га толико волети, Србији ће коначно
сванути. После таме светлост ће да засија. А и како је Света царица Милица
и желела, и молила се да опет земљом Немањића побожан цар влада, и да
круну понесе, тако ће и бити.“ [...]
Отац је много пута говорио о томе, о тој теми будуће Србије, некада је само
исто у говору понављао, само је другим речима описивао, или другим редос-
ледом. [...]
О антихристу
Отац је говорио да ће се владари света удружити, и онда ће се повезати и са
трговином, оружјем, у свему; масони, јевреји. И онда ће решити да њиховог
владара поставе на чело те њихове заједнице, који ће за све да се пита. За
свој центар, где да га устоличе, узеће и обновиће тамо где је био Соломонов
храм, да би се приказали свету моћни и јаки. Они већ припремју то све да га
поставе, имају план, поготову Америка предњачи у томе, и јевреји, масони;
они ће бити толико богати и они ће се бринути како да своје богатство заш-
тите. Тај човек који ће бити њихов владар је већ рођен, родила га је не-
чиста жена, и зато ће се „онај“ у њему зацарити. Биће лукав и зао осветник,
али ће се вешто прикривати, и глумиће доброту и све ће нудити, сва обећа-
ња, само да се представи као неко ко је мудар и жели добро народу и свету.

135
Он ће сести на престо, чак ће тражити да га сви на силу прихвате; хвалиће га
свуда и на сваком месту, и његова обећања ће величати. Он ће тражити да
техником свом управља, да све буде у његовом знању, да људима управ-
ља, и то преко неких чипова, где ће имати податке о сваком човеку, све.
Прво ће по затворима то робијашима стављати, да их пре пронађу, као кри-
миналце, а онда ће све то, све податке, у те чипове стављати људима на руку
и чело. И ту ће све писати, и ко је и где рођен и колико има новца, и од чега
болује, и све о њему писаће ту и на томе. тако да сваког часа могу да знају
где се налази тај коме је тај чип уграђен. Онда ће преко тога и и људима
командовати.
Тада хришћани то не смеју примити, то је знак „онога“, већ ће се крити по-
ново по пећинама и планинама. они који то не буду примили, неће моћи ни
да купе ни да продају ништа, али Господ ће своје верне чудесно хранити, иа-
ко ће тада на Земљу бити пуштена велика суша и глад, баш зато, да „онај“ не
може да испуни своја обећања, да се покаже да је лажов. Људи ће бацати
новац путем, јер ништа неће моћи да се купи. Зна се да је Господ хранио
„м̋аном са неба“ своје у пустињи, па и сада ће Господ бринути у тим тешким
данима о народу свом, а Велики Свети оци говоре да ће то трајати негде око
три ипо године.
Тада ће сићи на Земљу, Господ ће послати Свете Илију и Еноха, да храбре
народ да истраје у вери и да се опомену другог доласка Господњег. Многа
ће се тада чуда на Земљи издешавати када Свети Илија и Енох сиђу на Зем-
љу. Тада ће сва техника стати, сви компјутери у часу када сине муња са не-
ба. Тада ће „Вавилон“ нестати са лица земље, а сви сматрају да је то земља у
којој је сво зло сазрело – Америка. Од ње је потекло зло и дрога и неморал,
и ратови, и она је и друге народе мучила.
Када буду тог њиховог зацарили, он ће се на Земљи једино бојати руског Ца-
ра, неће смети крочити тамо у земљу где је он, дрхтаће од њега. А оне зем-
ље, које су ковале план да Србију униште, да је распарчају и бомбардују,
оне ће тешко страдати, Француска ће ватром горети, и Немачку велика нево-
ља задесити, и глад, неће рађати ништа, да ће доћи да у Србију хлеба, пше-
нице да траже, али тада ће нашом земљом Цар владати, он ће се питати, тада
ће у Србији пшенице и свега рађати. А у време тада те три године, када буде
целом Земљом глад и суша владали, пред долазак Христов, тада ће се народ
по пећинама и горама скривати, сви православни ће се у групама скривати, и
многи ће мученички и од глади и од болести умирати. Тада ће бити и земљо-
треси, и пожари и друге непогоде ће задесити Земљу. Наше је да се молимо,
да говоримо нараштајима да велика невоља тек предстоји, а о времену и ро-
ковима није наше да тумачимо, како нам и пише у Светом Писму, да о тач-
ном времену и роковима зна једино Отац наш небески.
136
А онда, говорио је, када затрубе трубе са Неба да огласе долазак Други Гос-
пода, када се појави Господ са истока, са Мајком Божјом и са свима Свети-
ма, са Анђелима, онда ће прво мртве са трубом позвати, гробови ће се отво-
рити, сви уснули ће изаћи пред Господа, а онда и сви живи на Земљи ће Га у
једном часу сви видети, сви Га уледати, преведници ће се радовати, а они
који се нису покајали са страхом ће чекати суд. Непосредно пре тога небо ће
се отворити, звезде ће падати, преко целог неба Крст ће засијати беличасто
сјајне боје, и сав народ на Земљи ће га угледати. Биће тада велики знаци и
на небу и на Земљи, пред долазак Господа. По тим знацима ћемо знати да се
ближи долазак Господа.
Поред тих проповеди, отац је често гворио да ће и верујући на Земљи бити
прогоњени, мучени, да ће доћи неки отпадници, да ће неке секте новотарије
промовисати. Да ће бити и оних црквених школованих људи који ће неке
новине уводити и по њима се руководити. Говорио је: „Зло ће доћи од на-
читаних, мисле да нешто знају, а праву веру никада нису ни спознали
нити доживели, већ се држе неке своје теорије, а на подвиг су давно за-
боравили. Надменим људима Божје тајне се не откривају.“ Говорио је да
ће у последње време „онај“ и олтарима комадовати, и у њих ће успети да
уђе, да превари. [...]
О Владикама
„Треба отићи и видети поједине Владике, који су прво били монаси па онда
и Владике, како они као прави пастири знају сваког саслушати и савета пра-
вог дати. Такав је (поменуо је једног по имену), он је намучен, много, и мо-
наштво га воли јер има родитељски став према свима. И манастири су му
пуни монаштва, и нови чланови долазе, јер осећају његову љубав. Али и ње-
гов народ мира и слободе имати неће, треба склонити Светитеље [=мошти
Светитеља] и друге Светиње да Шиптари не униште. Они ће се као прими-
рити, па ће се осилити, па опет ће све наше палити, само да Србе протерају.
А онда ће они опет наметнути нове границе силом, а свет ће то мирно гле-
дати. Док не дође владар са круном да Србијом влада тамо мира бити неће.
Па и наши су преци морали бежати пред Турцима, па ће и сад такво време
доћи. Неће они само део Србије тражити, него ће и део Црне Горе и Грчке и
Македоније. Поново ће се населити монаси по планинама у делу Србије где
је мирно, ту ће и нове светиње обновити. [...]
Има наша Црква још Владика који су на понос. Но са појединим неће моћи
никакав договор да нађу, и биће неслоге међу њима због тога, различито ће
мислити, па ће се на крају неки морати издвојити од њих.

137
Морамо се чувати од лукавих и надмених у последње време. Лепо кажу, зло
ће доћи од начитаних. Они ће бити надмени, љубопитљиви, радознали, лас-
кави, ником се неће покоравати, а делиће памет свима. Они школовани зе-
маљском науком, надувени свакојаким овосветским знањем, који изврћу пр-
во науку о духовном животу, или на свој сопствени начин допуњују, или то
чине из своје користи и то хоће да наметну другом – ма ко они били, треба
их се клонити. Многи ће теолози такви бити, али ви знајте, да будете обаз-
риви. Они нешто стално истражују, испитују, многи ће у јерес скренути, не-
ма шта ми да истражујемо, само имамо да се учимо по Светим оцима како
су нам оставили у наследство. И то знајте: без труда и подвига нема духов-
ног напретка и спознања правих путева. А они хоће надувеним знањем
да докуче оно што су многи само подвигом постигли. То не може.

Старац Тадеј Витовнички (1990-их)

Време наших посета манастиру је би-
ло у периоду од 1993.–1997. године.
Не треба да говорим да је трећи миле-
нијум на прагу и да то уноси једну
компоненту ишчекивања чак и код
обичног света који је агностички рас-
положен. А пуно је сваковрсних секти
данас и такозваних „учења“ од чега се
мути у глави. О хилијастичким ишче-
кивањима да не говоримо. А онда ма-
сони, па нови светски поредак, „new
age” и тако редом. При свему томе
Српски народ пролази још једно ве-
лико страдање у овом веку (има ли то-
ме краја?).
Отац Тадеј нам је пуно говорио током
наших сусрета и о овом скупу тема.
Навешћемо само у најкраћем.
• Загађивање човекове околине. Отац
опомиње на стално и све веће загађе-
ње природне средине од озонског
омотача до река и мора. Указује на сталан раст температура и опасност од
већих поремећаја – чак до отапања ледених капа. Отапање ледених капа ће
узроковати повећање нивоа светског мора.

138
• Понекад се људи нагло осећају троми, каже отац. Лоше су воље, лако се
умарају, тешки су, а да не могу да нађу директног повода. Не само да је по-
већано зрачење са Сунца (због слабе заштитне улоге омотача) већ се ради о
радиоактивном зрачењу које потиче из нуклеарних електрана. Отац каже да
се то зрачење вуче по површини вода као нека нафтна мрља. Приметио је,
каже, како после неких киша све живо некако изгуби снагу. Просто бауља.
То је киша донела радиоактивност и тек кад дуне ветар, развеје радиоактив-
ност негде на другу страну и буде боље свим живим створовима па и чове-
ку. Та количина радиоактивности у атмосфери не може да се изгуби. Она
кружи, премешта се са једног места на друго.
• Велике мултинационалне компаније намерно спречавају да на видело дана
изроне нова знања и нове чисте технологије.
• Југословенски простор је сада, посебно Босна, полигон за стратешка над-
метања великих сила.
• Нова страшна оружја су већ припремљена у тајности и свет о томе не зна.
• На духовном плану појединца, све више се умножавају искушења и не
престају са деловањем. Све је теже: нервоза, грозничавост, субјективни осе-
ћај убрзања времена.
• Што се тиче Србије доћи ће Американци да нама владају. Неће бити тако
лоше (економски) али ми нећемо имати слободу.
• Антихрист већ влада од 1992. Године. Још се није зацарио, али делује
преко својих помагача.
• Ђаво се труди да престане служење литургије по мушким манансти-
рима. „То нам је једина и сва снага против зла“ – каже отац.
• Доћи ће време да ће се деца на улици играти маркама и доларима и чак
драгуљима, јер неће ништа вредети. (Отац саветује да паре не чувамо већ да
се инвестира у некретнине: куће, плацеве.)
• Отац каже да из Бермудског троугла долази свако зло и да је тамо нека
концетрација зла.
• Печаћење људи је већ почело на Западу.
• Зло на све начине покушава да овлада светом. Отац каже да овако страш-
но време није никада искусио сем током Другог св. рата, али додаје да је ово
време страшније на мисаоном плану. Притисак је огроман и то у целом све-
ту. Ми православни смо нарочито угрожени јер је зло усресређено на нас.
Православни ремете, сметају да ђаво завлада на мисаоном пољу над целим
светом, не само зато што се противе, већ зато што се непрестано моле Гос-

139
поду да нас све заштити од зла. Нарочито је током 1993. године овај прити-
сак постао изразит. Отац каже да је ђаво пуштен.
• Масони су свуда присутни. Већ имају своје људе у владама свих држава,
на другим важним местима, па и у Цркви. У Католичкој Цркви сваки бискуп
мора бити масон. Захваћено је и православље, нарочито Грчка Црква, а и у
нашој (српској) има епископа који су масони.
• Масони се спремају да цео свет ставе под владавину Уједињених Нација
под вођством једног човека – антихриста кога ће они ставити на место
„председника“ У.Н. (За сада је највиши положај у У.Н. место „генералног
секретара“). С обзиром да су се (масони) пенетрирали на све кључне пози-
ције – изазваће кризу невиђених размера тако да ће Велика економска криза
из 30–их година бити као мало дете. У тој кризи срушиће се вредност свих
водећих светских валута и цео економски и финансијски систем ће се сру-
шити. То ће за последицу имати разарање привреда свих држава јер је новац
за привреду исто што и крв за човека. То ће створити невиђени хаос. Из тог
хаоса изрониће антихрист да спасе свет. „Кад будете чули да је почела еко-
номска криза у целом свету онда је његов долазак близу.“
• Већ се спремају средства која ће помоћи остварењу антихристове влада-
вине. Отац Тадеј наводи цитат о Звери из апокалипсе Св. Јована, и каже да је
већ створен џиновски компјутер (на неколико спратова) у Белгији – и зове
се Звер. Његова моћ је огромна. То је једна од Звери из Апокалипсе. Исти
такав компјутер постоји и у Америци. (Отац Тадеј каже да и лични бројеви
из наших личних карти имају порекло и воде се у том компјутеру).
• „Печаћење“ ће се вршити невидљивим ласерским зрацима. Тај „жиг“ ће
бити невидљив за људско око, али ће бити видљив за ласерске и компјутерс-
ке зраке. У продавнице ће се само преко зрака очитати колико неко има пара
на рачуну и одмах ће му се скинути тај износ у вредности робе коју је купио.
Све трансакције ће се обављати без новца.
Текст II
Отац Тадеј приликом посете манастиру Светог Луке у Бошњанима код Кру-
шевца:
„Велика је то светиња, ал' ђаво не да да се тако лако открије. Ево овде је би-
ла црква брвнара 18 x 9м,“ и показује руком. „Три свеца у земљи су нетру-
лежна. На Небу Бог их је прогласио свецима и оставио да се они Богу моле
сада у нашем времену. Њиховим светим молитвама вратиће Срби Косово и
Метохију. Ни један Шиптар Арнаут неће остати, преноћиће, ал' неће освану-
ти, Бог неће да више трпи да се скрнави Косовска Метохијска света српска
земља.“ [...]
140
„Ово је света вода која може [да лечи] и од дроге, епилепсију, рак и овде ће
долазити да се лече од сваке болести,“ рекао је Отац Тадеј гледајући на из-
вор. „Овде ће долазити да се исцеле од сваке болести.“ [...]
„Обнова овог манастира биће јако и пуно тешка. [...] Знате, овај монах Гав-
рило је све рекао о овом месту, њега је Свети Владика [Николај] упутио
овамо.“
Текст III
(2.3.2013.) Свети српски пророк
и велики боговидац, испосник и
утешитељ народа српскога, ста-
рац Тадеј Витовнички, који се
упокојио 2004 године, оставио је
за собом многа пророчанства о
Србима, о Црној Гори, о Ко-
сову, о Босни и Херцеговини, о
многим људима и догађајима
који ће се ускоро збити.
За Косово је рекао још пре осам
година: „Шиптари ће прогласи-
ти независност. Али, то ће бити
противправно и битно је само
да српски политичари никада
то не потпишу. Једног дана, после великих страдања у које ће упасти Ср-
бија и читав српски народ, због богоодступништва српских властодржаца
али и једног дела народа, ипак ће доћи до уједињења највећег дела Срба.
Србија ће се ослободити и ДОС владара. (чију политику старац Тадеј није
симпатисао). И Америка и Запад ће Србе поновно гонити. Ипак, после ве-
ликих српских страдања (ово је говорио после 1999), изненада, Америка и
Запад ће доживети страховити пораз, па ће се сва њихова војска повући са
Косова. Тада ће Срби, за веома кратко време ослободити своју духовну ко-
левку. И Шиптара више никада тамо неће бити. Ни једнога.“ Понављам,
ово је страц Тадеј говорио још пре осам година.
Још неколико пророчанстава старца Тадеја.
Говорио је да ће Црна Гора да се отцепи и постане независна. Такође је го-
ворио да ће удар на српски језик бити силан у Црној Гори и да ће безбожна
власт ударити и на Српску Цркву.

141
Неки људи који су били код њега доста често испричали су ми да је рекао да
ће у Црној Гори у једном тренутку почети грађански рат, а на крају и рат
са Шиптарима.
Једном човеку из Никшића који је стално ишао код старца Тадеја рекао је да
не купује стан у Никшићу јер још није право време, и да Црна Гора ускоро
постаје независна те да ће за Србе бити веома тешко.
Ипак, опет је рекао да ће Срби на крају, после великих страдања победи-
ти, али да ће цена победе бити веома велика. Највећи удар биће на СПЦ у
Црној Гори и Митрополију на Цетињу.
На крају, како је говорио старац Тадеј, Црну Гору ће мирити људи из Срби-
је, и она ће на крају поново ући у састав јединствене српске државе. Чак је
говорио да ће и мошти Светог Василија Острошког једно време морати да
буду пребачене из Острога на сигурније место. Толико ће бити тешко у јед-
ном тренутку.
Рекао је да ће Мила Ђукановића убити сами Црногорци, око њега, и да ће у
грађанском рату у Црној Гори бити жртава.
Најопаснији и најжешћи ударац ипак ће на крају доћи од Шиптара који ће
напасти Црну Гору. Страдања ће бити велика, али коначна победа ипак на
страни Срба из Црне Горе. Тако сам слушао од других да је говорио старац
Тадеј о будућности Црне Горе, а очигледно је да су се неке ствари већ и до-
годиле.
Старац Тадеј није говорио временски потпуно прецизно, али довољно пре-
цизно јесте говорио. Наиме он је говорио да ће Црна Гора на референдуму
да се отцепи од Србије и постане независна, и то ускоро. И погодио је. Он се
упокојио 2004. а 2006. је Црна Гора постала независна.
Тако је говорио и да ће Косово постати противправно независно, али да то
није толико важно, колко је важно да ми никада не потпишемо ту неза-
висност и да се покајемо за неке старе српске грехе које и сада понавља-
мо.
Говорио је да су ти греси пре свега, нецрквеност, чедоморства, псовке, спи-
ритизам, сујеверја, разврат, прељубе, неверства супружника једно другоме,
не држање постова, не држање молитве, содомија, погрешно васпитавање
деце, непослушност и пркос деце према родитељима, ...
Говорио је и да ће Америка ускоро пући као балон, и да ће тек после краха
Америке, Запада и НАТО, Срби да ослободе Косово, јер ће се НАТО повући
са Косова пре тога, и Шиптари ће бити страховито брзо поражени, тако да
више неће бити ни једног Шиптара на Косову.

142
Што је трагично, рекао је да ће Срби да се врате Богу тек после жестоког ст-
радања, и да ће Запад поново и војно ратовати против Србије.
Био је отворено против политике ДОС по многим питањима, и говорио је да
су многи у ДОС отворени антисрби и несрби, који уништавају Србију.
Говорио је да ће и Војводина да крене путем сепаратизма, уз помоћ Запада,
и да ће у Војводини и Београду бити најтеже, а најсигурније у Централ-
ној Србији.
Што се тиче Срба у Републици Српској старац је рекао да ће се и они на
крају, после ослобођења Косова, Црне Горе и Војводине, придружити ује-
дињеној српској држави.
А ево и још једног пророштва које је једном Никшићанину Р.К. рекао лично
старац Тадеј.
Овај Никшићанин, је отишао код старца сав престављен јер је сањао неки
веома упечатљив сан, где је видео пренос моштију Светог Василија из Ос-
трога на једно скрито место (тачно знам и које али због антисрба у ЦГ нећу
рећи). Био је велики збег народа, на хиљаде људи, а он види себе у сну како
заједно са неким својим пријатељима чува Свети Ћивот Светог Василија Ос-
трошког. Када је питао старца дал је то неки истинити сан, или демонска об-
мана, старац му је благо рекао: „Заиста ће доћи ти страшни дани у Црној Го-
ри, када ће се и народ и Светац Василије морати повлачити на сигурно мес-
то. И заиста ћеш и ти бити чувар Светог Ћивота. Тачно је и навео место где
ће бити збег народа српскога и где ће се једно време чувати мошти Светог
Василија Острошког.
Истом Никшићанину је страц рекао да не купује стан у Никшићу, јер ће ус-
коро да дође до великих разарања града и несигурних времена.
И чуо сам да је говорио да Европском Унијом управља сам Сатана.
Питали су га људи како старче. Он им је рекао следеће: „У једној кружној
просторији окупе се највећи капиталисти из Европе и њихови политичари
који их слушају, и они заједно директно призивају Сатану. Та просторија је
у скоро потпуном мраку. Сатана им стално директно даје упуства. Чак им
отворено Сатана каже – Док не укинете Православље и док се не прекине
Света Литургија ја нећу моћи да успоставим своју власт у читавом свету.“
И они зато и нападају најнепослушније православне народе Србе и Русе. Ту
је највише Светих Литургија. То је главни разлог зашто гоне Србе и Ср-
бију, јер смо још увек у једном делу Христови.

143
Много је старац волео Русе и говорио је да они имају велики дар покајања
каквог код Срба ретко има. Говорио је да се треба стално молити, бити сми-
рен и добар, волети ближње, бити послушан родитељима и у мислима...
Први духовник у манастиру му је био Рус који се звао Амвросије, у манасти-
ру Миљково крај Мораве.
Биће много опасно, у једном тренутку доћи ће до скоро тоталног краха
Србије, биће пуно страдања, али понављам, после свега доћи ће до ује-
дињења Србије, Републике Српске и Црне Горе. Косово ће бити без
Шиптара. То је често понављао страц Тадеј.
Никад немојте да тражите датуме. У Светом писму постоје многи случајеви
кад је нека одлука Божија одложена или промењена, због покајања или ис-
прављења живота. Рецимо део о пророштву кад су Ниневљани чули страшно
пророштво о њиховој горкој судбини од стране Јоне пророка ако се не ва-
рам, па су се посипали пепелом по глави у покајању и Бог је свој гнев од
њих одвратио.
Битно је из свега овога знати да су људи који ће све зло ово донети већ рође-
ни као и људи који ће се борити против њих. Сутра или за 10 - 20 - 30 годи-
на? Зар то све не дође и прође као трен?
Сад сам се сетио да је старац Тадеј такође говорио да се не купују куће по-
ред великих река, и да треба улагати у некретнине, у куповину земље и
објеката у Србији, пре свега Централној.
Поготово је говорио да се избегава куповина кућа у Војводини и Београ-
ду, а ако већ неко хоће да купи кућу или стан у Београду да то не буде у цен-
тру, а ни поред Саве и Дунава, већ мало ка периферији и даље од великих
река. Зашто? Не знам.
Саветовао је свим гастабајтерима да улажу у некретнине у Централној
Србији, и да не држе новац у банкама, јер ће им то преко ноћи пропасти,
кад на берзама дође до хаоса. Све што вам остане у банкама, говорио је ста-
рац, пропашће вам. Поготово је то саветовао Србима у Америци, да не гоми-
лају новац, већ да се купују некретнине и улаже у Централну Србију, јер ће
им пропасти ако им остане у банкама.
Никада није подржавао политику ДОС, назвавши је антисрпском.
Говорио је и о курсу динара, рекавши да се он држи на нереалном нивоу, и
да се повлачи свеж новац из оптицаја, само да би српска привреда била без
крвотока, јер је привреда без довољно новца, као човек без довољно крви.

144
Чак је веома добро познавао медицину и могао је сатима да вам прича дета-
ље људске анатомије и функционисања људског организма. Стварно је био
чудесан и свестран човек.
Поготово је говорио да се избегава куповина кућа у Војводини и Београду, а
ако већ неко хоће да купи кућу или стан у Београду да то не буде у центру, а
ни поред Саве и Дунава, већ мало ка периферији и даље од великих река.
Старац Тадеј – Текст IV
Када се пресели Патријаршија из Београда у Крушевац и оснује Нови синод
Светога Саве, бројаће у почетку само пет Епископа.
+++
Круна Светог Цара Уроша налази се у срцу Србије у једној пећини поред из-
вора који зову Говор Вода. То је место у време Немањића било манастир,
посвећен Светој Недељи (сада је промењен назив). Био је рушен. Ту су мно-
ги тајни писани документи, али не може нико ништа да узме. Није дошло
време за то, а биће сада у нашем времену откривења тих тајни.
+++
Центар за Српски народ биће Крушевац, а Руски цар биће Михаило, а Србин
је одмах уз њега, биће му десна рука. Њих двојица пружиће жесток отпор
глобализацији и целом антиправославном свету, названим Нови светски по-
редак, где ће бити антихрист. Антихрист је рођен, има два имена Давид и
Валтер. Завршио је црномагијску школу у Индији. Сада је први човек тајног
јеврејског лобија. Биће он први и последњи председник целог антиправос-
лавног света, звани Нови светски поредак.
+++
Створиће се православни блок од седам земаља, и то: Русија, Грчка, Грузија,
Молдавија, Бугарска, Румунија, Србија и православни Кинези.
+++
У суботу пре упокојења, дошли су монаси из Ковиља да причесте оца Таде-
ја. А он је одговорио: „Не могу по други пут примити Свето Причешће јер
ме је Господ причестио, јер одлазим на онај свет.“
Сутрадан у недељу, дошли су монаси и причестили оца Тадеја. Увече око 23
часа позвао је чланове породице у своју келију и радосно им рекао: „Радујте
се!“ и то је поновио три пута, „Одлазиим на онај свет и тек ћу бити с вама, и
ко год затражи благослов од мене, добиће га.“
Последња порука оца Тадеја:
145
„Када Српски народ поведе онај који истински држи Библију у рукама, у
срцу Бога и кад Крушевац постане престоница, тада ће Србиј бити боље.“

Старац Стефан Каруљски (1990-их)

„Када видите да Јевреји граде Соломонов храм, треба да прибавите на-

мирнице за 3–4 године, а нарочито брашно... Пре него што почну изг-
радњу храма, не треба да се припремате. Господ ће дозволити да храм
изграде непосредно пре коначног краја света. Пре тог времена није могуће
да га изграде, јер ће у њему владати њихов цар, чије име означава катас-
трофу, а које је већ почело да се поставља у виду броја 666 на оне који не
схватају да их због тога чекају вечне муке. Овај цар катастрофе ће седети и
над њиховим главама и неће моћи да га се отарасе. Ово ће учинити Господ
када дође време страшног последњег суда.
Пре него што се заврши историја света, десиће се још један важан догађај за
који савремени писци теолози мало или скоро ништа не наводе. Јевреји ће се
обратити Господу Исусу Христу и прећи у хришћанство. Наравно, не сви.
Када ће се то десити? Или у време антихриста, када увиде и у стварности да
их је антихрист завео на странпутицу, или пре тога. Ово ће показати време.
Овде могу да кажем са сигурношћу да ће се све то догодити, али ништа ви-
ше од тога…“

146
Запиткиван од стране многих верника да ли ће бити знакова који ће најавити
други Христов долазак и крај света, старац би им објашњавао:
„Према учењу Светог Писма, знаци и ужасни весници краја света и другог
долазак нашег Господа нашег Исуса Христа су:
– умножавање неправде међу људима,
– проповедање Светог Јеванђеља широм света, свим народима,
– природне катастрофе,
– долазак антихриста,
– борба против Свете Христове Цркве...“
Специфични примери знакова који ће претходити крају материјалног света,
а које је навео старац Стефан су: „У време краја света, безакоње ће достићи
врхунац. У свету ће владати злоба и мржња. Тада међу људима неће постоја-
ти ни љубав, нити узајамно поштовање. Наравно, неће је потпуно нестати,
али у већине људи ће љубав захладнити. Људи ће се мрзети, свако ће брину-
ти само о себи и настојаће да нанесе штету својим ближњима. Истовремено
ће се поколебати у вери и повероваће многим преварантима и лажним про-
роцима. Безакоње међу људима ће владати у толикој мери да неће препозна-
ти знакове краја света, које ће Господ послати у виду разних природних ка-
тастрофа и на крају, самог антихриста. Као што је било у данима Ноја, тако
ће бити и са доласком Сина Човечијег. У свету ће се умножити чулност, сто-
макоугађање и пијанство у толикој мери да туге и невоље које ће им послати
Господ да их освести – глад, земљотреси, болести и на крају страшне муке
од стране антихриста људима пијаним од разврата – неће код њих изазвати
никакав осећај страха и потребе за покајањем…“ [...]
„Тајна о Злом се чува у великој тајности од нас. Они који раде на томе – а
зна се ко су – чине све да буде рођен и да одрасте у великој тајности овај из-
род зла, да се поучи методама сатане, односно да се у почетку прикаже као
добар, слаткоречив, побожан, научен да пости, заштитник хришћана, тј. да
се претвара што више и боље може под обличјем јагњета док се не приграби
власти. А онда ће збацити маску и показати толику злобу, колику свет још
није видео. Ову злобу ће први осетити на својој кожи Јевреји, који су га и
били довели на власт. Они ће покушати да га збаце, али неће моћи. Тек тада
ће Јевреји признати Господа нашег Исуса Христа и тек онда ће збацити са
лица маску тј. вео који су носили толико хиљада година, па ће се обратити
Христу и плакати за њим, као што удовица мајка плаче кад сахрањује сина
јединца. Тек тада ће Јевреји прихватити хришћанство и окренути се Исусу
Христу.“ [...]

147
 „Кад почне изградња Соломоновог храма, биће већ сасвим извесно да је ан-
тихрист ту и да нам преостаје само неколико година живота на Земљи. Онда
нам не остаје ништа друго осим да прибавимо намирнице, јер ће владати
потпуна несташица, чак и међу онима који су примили печат антихриста и
број 666. Свети Оци кажу да ће нарочито они који су примили печати осећа-
ти много већу глад и да ће због недостатка хране јести лешеве људи који ће
умирати од глади на све стране. Они који не прихвате печат и број, уз Божи-
ју помоћ ће издржати да не једу лешеве…“ [...]
„Пред нама су дани важних догађаја. Хришћанство још није рекло последњу
реч. Преко нас ће се ширити име Христово. Преко нас ће бити и последњи
страшни суд. Ми нећемо судити само свету већ и палим духовима, узроцима
свих зала. Када? Када Господ испуни Своје царство новим душама, уступив-
ши им место палих духова, као што је јасно написано у Давидовим псалми-
ма. Када не буде више било оних који желе спасење, већ само оних који су
се у потпуности предали служењу Злом и који неће више желети ни да чују
за Господа, тада ће се остварити Божија воља да настане крај овог видљивог
материјалног света, који неће бити уништен, али ће се ватром претворити у
ватру, као када ковач топи метал и лије га у калуп дајући му облик који же-
ли. Током ових страшних догађаја, Господ ће крити Своје вернике и упркос
страшним прогонима ће се тајно служити Света Литургија, а једина молитва
ће тада бити: „Господе, дођи што пре…“ Господ неће каснити. Доћи ће и
узвисити и ујединити војујућу земаљску Цркву са победничком небеском
Црквом и том царству неће бити краја.“ [...]
„Током владавине антихриста ће бити веома страшних прогона Свете Црк-
ве. Тада нико неће бити у стању да поучи људе шта је добро, већ само шта је
зло. Тада ће бити довољно да се свако повуче тамо где му покаже Господ
и да се моли за што бржи долазак Господа. Пре владавине aнтихриста,
свако треба да се побрине да се спасе што више људи, па ће добити велику
награду од Господа. Сада нам је време проповеди. То бива према даровима
које нам је свима дао Господ: писањем, подсећањем, саветима... Немој крити
свој дар. Још много тога може да се уради за спасење нас и ближњих, а по-
себно оних које нам је поверио Господ. Чим почне владавина катастро-
фалног антихриста, одмах пођи, сакриј се и чекај Господа…“ [...]
„Треба да знамо да ће седам година пре краја света доћи пророк Илија и
пророк Енох, да проповедају народу да не прими антихриста и његов катас-
трофални број и печат. [...] Добро би било да свако искористи ово време и
учинити нешто за свој и за вечни живот. Не треба да чекамо, јер ће брзо про-
ћи ово кратко време. Прво, одреци се својих грехова. Погледај у своју душу
да би пронашао који грех те је највише савладао и одмах покрени борбу
против њега. Покај се и исправи свој живот. Немој дозволити да дочекаш
148
суд Божији са овим грехом на души. Онда ће бити касно за покајање. Ос-
тави тај грех раније, замени га неким добрим делом, обрати се Господу свим
својим срцем и душом и плачи пред Господом молећи да ти опрости и да те
помилује. Твој свети анђео чувар ће прикупити твоје сузе и твоје покајање и
представити их пред Господом када буде судио…“ [...]
„Када будете видели и чули да су Јевреји уништили Омарову џамију у
Јерусалиму и почели да граде Соломонов храм, тада ће бити време да
почнете да прибављате намирнице, а нарочито брашно за неколико го-
дина, да не бисте били приморани да због глади примите печат aнтихриста
и број 666. Али ни то вам неће много помоћи, јер ће бити велика глад и су-
ша. Пре почетка изградње Соломоновог храма није потребно прикупљање
намирница, јер још неће бити близу крај, а неће бити ни када буду прикуп-
љали материјал и драго камење за храм. Крај ће доћи када храм буде био из-
грађен и кад у њему буде започео своју владавину aнтихрист…“ [...]
„Не знам како су били успели да сачувају жито да се не поквари за време 14
година глади, када је у Египту живео целомудрени Јосиф. То је остало тајна
за све нас. Али вас могу посаветовати на који начин да сачувате брашно
пшенице за много година а да се не поквари. Узмите кацу од 20 кг, једну од
оних где стављају сир, са округлим поклопцем. Узмите свеже брашно и на-
пуните је до врха, стално притискајући одгоре да стане што је могуће више
брашна и да не буде ваздушних празнина. Ставите одгоре мало сувог босиљ-
ка и затворите поклопац конзерве. Ставите лепак око поклопца, како не би
улазио ваздух. Намажите споља конзерву уљем да не би зарђала, па је оста-
вите на место. На овај начин, брашно може да се одржи преко 10 година.
Ово сам лично опробао. Сачувајте и другу храну од пропадања на начин ко-
ји ће вас научити Бог…“
Текст II
Сада је екумена завладала и то је нешто најгоре до сада. Све су јереси [до
сада] устајале самостално против православља, а сад се скупили сви у једно
против нас. [...] Има посвећен састав [=текст], било је тако нешто, казали
нам: „Признај ти само нас, а после опет живи као си живео, православно.“
То значи: одсеци ми главу и пусти ме да живим. Само једна реч: „Признај
нас, а после живи како си живео. Исто пости, моли се... а ми ћемо у нашој
вери.“ Ђавола залог. [...] Екуманизам је нешто најгоре што је постојало на
кугли земаљској. Зато што се не види. Имаш патријарха, имаш владике, веру
тамо, исто... а онда изнад – ђаво! Екуменизам служи за то! [...]

149
 Према знаковима које сам имао антихрист се
родио око 1962.-1963. године, имао сам неке
знакове од Бога. [...] Да би он завладао над це-
лим светом, треба сад – као што су Сједињене
Државе – да буде сједињена Европа. [...] Ан-
тихрист ће себе да прогласи за вођу и да буде
глава и цркве и државе, и зато треба све држа-
ве да се уједине у једну државу, а вере да се
сједине све у једну веру. То је та екумена. Хо-
ће аутоматски да призна антихриста да влада.
[...]
Антихрист неће доћи док се не направи Соло-
монов храм. Да се то направи треба да сруше
ту џамију која се тамо налази. [...]
Они који су прави хришћани неће моћи да иду
у цркве. Биће у цркви антихристова фото-
графија. То ће да буде! [...] Али Црква Хрис-
това која је дошла, она ће бити до краја, али ће бити толико смањена, да ће
бити можда неколико људи. У почетку је било 12 апостола, и на крају биће
тако, можда једно стотињак људи. Зато Господ каже: „Не бој се, мало
стадо..“ [...]
Стављаће печат и на људе, и на мале и на велике, и на децу. Има да мећу на
малу децу, чим се роде, да не могу да се крсте. [...] И [никога] не питају, [ро-
дитељи за то] чак ни не знају. [...]
Ми ћемо да се спремимо, да држимо веру, да се причешћујемо редовно и да
се спремимо за гоњење, ако хоћемо да идемо у Царство небеско. Тако Бог
хоће. Јер Син Божји кад је дошао, како је прошао? Не може го̋ре да буде. [...]
Неки [распети људи] су живели по два дана, по три, по шест дана. А Господ
је умро за три сата, а био [је] здрав. Зашто? Целу ноћ су га били [=тукли].
[...] Платно где је Он био завијен, има слика код мене, види се да нема ни
једно место где није био бијен. Све испребијано. [...] Целу ноћ су га били,
били, били, и били... [...]
[Остала је православна] за сад само Руска загранична црква, али успеће и њу
да разбију. Али остаће барем неки владика, који ће бити сам, да се држимо
њега, јасно? [...] Увече кад хоћеш да легнеш, читај у себи овакве речи: „Гос-
поде Исусе Христе, Сине и Слове Божији, Богородице ради помилуј мене
грешног.“ [...]

150
Пази се. Једанпут се живи, једанпут се мре, нема три места: или ћеш да пад-
неш у рај или ћеш у пакао. [...]

Схимонахиња Нила (Новикова) (1990-их)

Матушка је говорила да ће наступити вре-
мена кад ће, као у дане Октобарског прев-
рата, хришћане прогонити, стављати у
затворе и логоре, те их давити их у мору.
„Када почне гоњење верујућих, хитајте да
будете са првим групама одлазећих, хва-
тајте се за точкове, али не остајте. Ти који
са првима буду отишли спасиће се.“
„Видећете све својим очима – ваше поко-
лење ће доживети долазак антихриста. Де-
чице моја, тако ми вас је жао“ – плакала је
при тим речима, и обавезно додавала –
„али слава Богу за све.“ [...]
Стално је говорила да Господ неће оста-
вити Своје верне – заститиће у глади, уте-
шити у невољи, покриће и оградити од на-
пасти и помоћи ће да се достојно преживе
сва страдања, гоњења и муке. При том је
спомињала речи псалмопојца Давида: „Неће се постидети у злу времену, и у
дане глади наситиће се.“ (Пс. 36,19)
„Све се може издржати уз Божију помоћ. И ничега се не плашите, децо, не
треба се бојати тога шта ће бити или шта може да буде, или чак се мора де-
сити по пророчанству људи Божијих. Господ је јачи од свега и свих, он ће
помоћи у искушењима, даће снагу трпљења и смирења када то буде пот-
ребно. Кад бисмо само били послушни Његовој вољи. Молите се Заступни-
ци усрдно и Она вас неће оставити.“ [...]
„Треба имати кућу у близини цркве. Ако код куће буде тешко – трчите у
цркву.“ [...]
„При доласку антихриста наступиће велика глад, јер неће бити житарица.
Него ћете спремати лист од липе, коприву и друге траве, сушити, а потом
кувати – и та чорба ће бити довољна да утоли глад.“

151
Матушка је говорила да ће на крају времена на месту Санкт-Петербурга да
буде море. Москва ће се делимично провалити јер има пуно рупа под зем-
љом.

Протојереј Владислав Шумов (1990-их)

• У Москву ће увести картице, а потом
следи глад.
• Биће јак земљотрес у Москви. Шест бр-
да у Москви ће се претворити у једно.
• Да, биће гоњење православне вере. Ка-
да сазнате да је неки свештеник
протеран из храма, тако се прилепите
њему у време гоњења.
• У Русији ће комунисти поново доћи на
власт.
• Јапан и Амерки а ће заједно отићи под
воду. И цела Аустралија ће бити потоп-
љена.
• Та иста Аљаска, која ће опет бити наша.
• Јужна половина Кине ће бити потопље-
на водама Индијског океана. И тада ће
доћи Кинези до Челјабинска. Русија ће
се ујединити са Монголцима и потераће
их назад. Када Кина крене на нас, тада
ће избити рат. Но после тога, када Кинези заузму Челабјинск, Господ ће
их обратити у православље.
• У Русиј ће бити такав рат: са запада Немци, а са истока Кинези!
• Рат Русије са Немачком опет ће почети преко Србије.
• Све ће горети у ватри! Долазе велике невоље, али Русија у ватри неће
погинути.
• Белорусија ће силно пострадати. Тек тада ће се Белорусија ујединити
са Русијом.
• Али тада се Украјина неће ујединити са нама; и зато ће се пуно наплака-
ти.
• Знајте! И овде ће бити рата; и ту – рат; и тамо – рат!
• И тек ће онда зараћене земље решити да изаберу једног заједничког вла-
дара. Не смете учествовати у томе! Јер ће тај један владар бити ан-
тихрист.

152
 Старац Антоније (2000-их)
Казивање свештеника Александра Краснова
Виђење старца Антонија
[Старац Антоније је беседио:] „Негде почетком седамдесетих, за време слу-
жења Божанствене Литургије, удостојио сам се првог виђења. А десило се
следеће. У то време је почело опште одушевљење људи са Западом, и сход-
но томе губиле су се карактеристике које су својствене православним Слове-
нима – скромност, гостопримљивост, нестицање. Стицање се може сматрати
најважнијим карактеристиком новог погледа на свет, јер новац и ствари пос-
тају вреднији од морала, духовности.“ [...]
„И ево видим велики број људи који иду, и једу. Неки чини ми се и не једу,
већ – пирују, други – блудниче, трећи – пакосте својим ближњима, и сви су
они као реком понесени. Међу њима има разних људи, како мирјана, тако и
духовника, и војника, и политичара, свих, свих. Велики број људи се просто
гура напред, а неки иду мирно. На њховом путу је страшна провалија која
води у ад. Чини се да сви треба да упадну у провалију – али не. Велики део
људи лети надоле, видим како некога надоле вуку аутомобили, трпезе, но-
вац, скупа одећа.
А неки мирно прелазе преко те провалије, чак некако и изнад ње да тако ка-
жем. Неко од њих посрће, али не упада у провалију – свети мужеви их прид-
ржавају и помажу. У провалију не упадају само богаташи, већ и људи који
не располажу великим средствима. Али сви они имају једног идола – светс-
ку похоту. Било је страшно. Из провалије су се чули не јецаји, већ урлици и
смрад. Али то није обичан смрад, већ како се благоухање не може описати,
нити упоредити са мирисом цвета или траве, већ је то благоухање благодати,
које Господ дарује од моштију, чудотворних икона или на други начин – та-
ко и адски смрад није само обичан непријатан мирис, као смрад сумпора,
већ је то осећај ужаса и одвратности – једном речју – ад.“ [...]
„Када су Светитеља Игњатија (Брјанчанинова) питали о доласку антихриста,
он је одговарао да не постоји тачан датум, јер његов долазак условљавају
људи својом злобом. Такво је данашње време – време завршних припрема за
његов долазак. А ту је и концентрација светске власти јер он неће бити суди-
ја само једне стране, већ целог света уз неопходно претварање „људи у зве-
ри.” Али и то је мало за то да цело човечанство падне на колена, већ треба
изградити такав систем живота, чије би најмање нарушавање повлачило за
собом катастрофалне последице – глад, хладноћу, разарање. И тај систем се
формира. Кроз неколико година сам видео како ће се све то десити.“

153
 Друго виђење старца Антонија. Поуке
„Тешко је било то (виђење) прихватити у тим годинама привидног совјет-
ског благостања, и тада нисам мислио да ћу доживети остварење много тога
што сам се удостојио да видим. Дакле, као што сам рекао друго виђење није
било продужетак првог, не. Оно се и временски десило много касније а и по
садржају је такође било веома различито.
Прво виђење је била својеврсна поука, или већ уразумљење. Ја сам се молио
за одговор и добио сам га. Друго виђење је може се рећи сасвим друге врсте.
Нисам се ни за шта молио, али ми је Одозго било дато да видим то о чему су
ме питали људи који су долазили код мене. Ако прво виђење може да се
преприча са већом или мањом тачношћу, онда је друго у принципу немогуће
препричати.“ [...]
Пре свега, све могуће техничке катастрофе – систем постојања који је човек
изградио је по својој суштини сатански, јер апсолутно противуречи Божијим
законима, те ће због тога почети да пропада. Падаће авиони, тонуће бродо-
ви, експлодираће атомске станице, хемијске фабрике. И све ће се то дешава-
ти упоредо са страшним природним појавама које ће се дешавати по целој
земљи, али посебно у – Америци. То ће бити урагани невиђене снаге, земљо-
треси, најсуровије суше. И насупрот томе – провале облака са поплавама. Са
лица земље ће бити збрисан страшни монструм, савремени Содом – Њу-
јорк. Одмазда неће мимоићи ни Гомор – Лос Анђелес.
Чини се да ће бити тешко наћи на земљи такво место где ће се човек осећати
спокојно, и потпуно безбедно. Човек ће наћи мир само у уздању у Бога, а
земља му већ неће дати никакву заштиту. Разгоропађена природа ће нај-
више угрозити градове, јер су се они потпуно одвојили од ње. Једно је ру-
шење вавилонске куле, а друго савремене зграде са стотинама мртвих без
покајања и Причешћа – стотине мртвих душа. Те зграде које су постављене
на стубовима а у суштини – стрелама, које пробадају земљу и као да стреме
према аду – оне ће људима и донети адску смрт под барикадама. И онај ко
остане жив ће завидети онима који су погинули јер ће његов удео бити
ужаснији – смрт од глади и гушења. Призор у градовима ће бити стравичан.
Чак и они који избегну потпуну пропаст биће лишени воде и електричне
струје, грејања и хране, и подсећаће на огромне камене гробове јер ће тако
много људи умирати. Разбојничке банде ће бескрајно чинити своја злоде-
ла, чак ће и кретање градом дању бити опасно, а ноћу ће се људи окуп-
љати у великим групама да би заједно покушали да доживе ново јутро.
Излазак сунца, авај, неће донети радост новог дана, већ тугу због неопход-
ности да се проживи још један дан.

154
Не треба мислити да ће на селу царовати мир и благостање. Затрована,
уништена поља, изгорела од суше или поплављена пљусковима неће давати
неопходну летину. Биће никада раније виђене куге међу животињама и љу-
дима, који неће бити у стању да закопају животиње, већ ће их остављати да
труле, трујући ваздух страшним смрадом. Сељаци ће страдати од напада
грађана, који ће се тражећи храну разићи по селима, спремни да убију
човека за корицу хлеба! Да, за ту корицу, коју сада не једу без додатака и
сосова ће се проливати крв. Људождерство ће постати уобичајена појава јер
ће човечанство примивши антихристов печат избрисати све моралне грани-
це. Ноћ ће за сељаке такође бити период посебног страха, јер ће то бити
време најжешћих пљачки. А циљ није само преживети, већ и сачувати
имовину ради рада, јер и њима такође прети смрт глађу. Сами људи у селу
као и у граду ће такође бити објекти лова. Са стране посматрајући моћиће се
рећи да су се вратила препотопна времена. Али не. У то време је над светом
била Божија Реч: „Рађајте се и множите.” Данашњи живот човечанства и ње-
гова суштина је усмерена на одбацивање и благодати и Божијег Промисла.
Али то још увек није крај.“ [...]
„Свет је прекрила тама благостања десет „развијених” држава, које је неп-
ријатељ изабрао као ослонац у делу одумирања целог света. Главно и удар-
но оружје у том делу је – слобода! Колико крви је проливено у свим револу-
цијама и превратима, социјалним и псеудорелигиозним, политичким и мис-
тичним расправама на олтару злодуха „слободе”! То је зао дух који се по-
гордио и био збачен, твар која покушава да присвоји себи место Творца, он
је – главни слободољуб. И његова слобода није Богом дарована способност
човеку да буде савршен у свакој врлини. Његова „слобода” су – најтеже узе
чији је циљ да човека лиши могућности избора између добра и зла, оставља-
јући за њим само одлазак у ад. Ето таква слобода ће и бити постигнута. Про-
тестанти су се својевремено такође борили за слободу и против католичке
диктатуре, а када су дошли на власт ти исти баптисти су завели такав терор
и баханалије, да се и Европа згрозила! Али куда иду наши?! Зар може да се
каже да смо ми – Православна држава?
Прва слобода која је потребна злом духу, и без које се све остало расплиња-
ва је – слобода вероисповести, такозвана толерантност вера. Суштина тог
покрета је да отвори широки пут, а пре свега за омладину водећи је ка сата-
ни. Приметите, оче, да је то једносмеран пут. Пробај да идеш супротним
смером – одмах ће те опоменути. Православна Црква им не даје да мирно
спавају! Католици су већ спремни на све, прихватају цивилизацију злих ду-
хова, „прогрес”. Подржавајући сионизам, они фактички говоре „да” антих-
ристу.

155
И видео сам какве напоре чини светско зло да би оцрнило Свету Цркву, не-
порочно Тело Христово! Њу ће пре свега јавно срамотити у свим новина-
ма, на радију и телевизији... На све начине ће излагати духовништво и пра-
вославне јавном подсмеху, ругати се њиховим обредима, постовима, начину
живота и свему томе што је одувек била основна способност за живот.

У саму Цркву, међу духовништво биће слано хиљаде и хиљаде покатоли-

чених рушилаца Православља. Због њихове привидне благочестивости, и
другог, страног духа, народ ће напустити њихове храмове. Они ће стајати
обновљени и изграђени, али – празни! Тек понегде ће светлети мали огањ
истинске светости и привржености духу отачке вере. Али ко буде желео тај
ће и наћи. Нико неће моћи да се оправда речима: „Господе, тражио сам
и нисам нашао!” Усред таме безверја и безбожја по свој земљи ће горети
мали огњеви истине. И истинито духовништво ће бити гоњено и подврг-
нуто свакаквим хулама, а ђавоље слуге се неће заустављати ни пред убис-
твима, ако Бог буде дозволио да праведник прими мученички венац. Биће
много праведних мученика последњих времена! А ти страног духа ће доче-
кати властелина, антихриста. Али ће и они још имати могућност да се спасу
то јест да распознају ко је он, иако ће власт и новац затворити очи већини.
Страшно време!
А све почиње од малог – духовништво је престало да носи одежду која при-
личи свештеничком чину, као [што је почело] и да брије браде по католич-
ком и протестантском маниру како не би изгледали необично.

156
Друга „слобода” коју зли дуси свакојако негују је слобода моралног развра-
та. Авај, људи су је прихватили и она је постала неодвојиви део савременог
живота. Блуд – није блуд, већ сексуална слобода (погледајте како неприја-
тељ прикрива своје дејство иза наизглед лепих речи: није блуд, разврат, већ
сексуална слобода, није крађа већ експропријација, и тако ради са свим).
Разврат почиње од најранијег узраста у виду васпитања културе полова и
његових међусобних односа. Деци ће бити (а то се већ негде и ради) покази-
вана обнажена тела, интимни односи, који распаљују похоту, и све ће то би-
ти представљено за нормално стање. Књиге и телевизор ће бити преплав-
љени нагим људима, и ужасним сценама блуда. Чак је и обнаженост у
садашњој одећи само почетак. Циљ је много, много одвратнији – стотине и
стотине многобожаца су блудничили опијени алкохолом и наркотицима.
Поборници слобода вуку човечанство на поклоњење злим дусима. Ко је кога
победио, тај је томе и слуга. Управо тим ропством које је увијено у слободу
се људи занимају. Али ни природан блуд неће бити довољан слугама таме.
Као пројава истинског слободољубља и слободног мишљења, појавиће се
содомски грех и блуд са животињама. Пропаганда те гнусобе ће бити не-
вероватно јака, скоро и јача од полног разврата. Случајеви једнополних
бракова ће толико бити разглашавани, као када су у своје време били прона-
ђени антибиотици! Одсвуда ће се појављивати содомљани – уметници пре
свега, политичари, сељаци. Содомски грех ће постати знак веома блиске бу-
дућности. Данас се већ организују њихове дивље оргије у виду једногодиш-
њих карневала у Америци, а све ће то бити и код нас у не мање одвратном
облику. Сви који се буду противили тој надмоћи злих духова, ће бити прог-
лашени као они који атакују на туђу слободу, дремљиве незналице и антидр-
жавни људи, јер све државе као свој главни задатак постављају заштиту сло-
боде коју креирају зли духови а не заштиту морала.“ [...]
А све то је почело од малог и ој, како давно се код нас почело са предајом
црквено-парохијских школа на руковођење светској власти. И туда су пош-
ли безбожници у својству учитеља да припремају кадрове за револуцију
1917. године!
Омладина, која је потпала под сатанину власт због потпуног греховног пада,
опијена алкохолом и наркотицима, не може да се одупре последњем призиву
у ад истинског човекоубице и завршиће живот самоубиством. Број оних који
ће дићи руку на себе ће енормно порасти. Тај број расте јер такав крај изази-
ва дивљење међу околином – то је сама по себи логична последица онога
што се десило. Тим пре што ће број болесника који болују од страшних бо-
лести, које су повезане са похотом или неумереностима, и затрованошћу
света бити тако велики, а њихова страдања тако страшна да ће друштво
сматрати самоубиства као неку врсту милосрдног чина. Ићи ће чак и толико
157
далеко да ће људе подстицати на самоубиство јер ће све бити усмерено на
погубљење заблуделих душа.
Друга страшна ђаволска замка ће бити подстицање људи на претерани рад и
повећање личног дохотка. Сама та страст среброљубља је погубна као и уос-
талом све што није умерено. А неумереност води ка уништењу природе, без
обзира у којој области је тај новац зарађен, то ће се свеједно одразити на
околину. Други део те замке је у улагању тог новца и средстава. Још једном
понављам да је изграђени систем живота невероватно крхак, чудовишно кр-
хак. Тако и новац који користе људи подлеже тој крхкости.“ [...]
Даље, велики део новца се чува или у банкама или у хартијама од вреднос-
ти. Те банке ће банкротирати да би људе бацили на колена. И то ће ис-
товремено банкротирати, чак су понављања тога била успешнија. А биће и
покушаја заустављања последица природних катастрофа и ратова. И са чим
ће човек остати? Са масом непотребних и некорисних ствари, на чије за-
добијање је потрошио многе године живота, чија је вредност веома рела-
тивна чак и у благостању, док за време катастрофа представља прах, ништа-
вило. Сећам се кад су ме жене питале: да ли је грех ако се у кући налазе
кристал и ћилими? Сви су то згртали по кућама. А шта с тим даље? Сада за-
мислите да нема струје, гаса и грејања, па шта ће човек да ради са кристалом
и ћилимима? То је за тестеру, секиру и „буржујку”! А ко има те ствари?!
Можда један или два човека од стотину. Рећићу још нешто кад сам се већ
дотакао ствари.
Како је свет био рационално устројен пре безумног 19.-20. века! Тада се пра-
вила добра и квалитетна одећа. За њену израду су уложени труд и снага, али
су је и унуци носили, ето како су људи ценили своје време! И због тога су
имали довољно времена за све, и да буду у пољу, и да иду у Цркву, и да по-
седе за столом са родбиним на празник. А шта је сада? Постоји сезонска
обућа и одећа! Али за молитву се нема времена, помолићу се код куће јер
немам времена за Цркву, а деца расту као неузорна јер родитељи зарађују
новац. Али зато ми не живимо го̋ре од других. А да ли живимо?! Живи само
онај ко је слободан, а заробљеник и роб – постоји. [...]
Главна предстража Православља на југозападу је Србија која је у рукама Хр-
вата, католика – Јосиф Броз Тито је Хрват, и Хрватска постаје најразвијенија
република. Православне области Југославије нису просто у забораву, али се
Косово насељава муслиманима као сада и Русија, и Москва. Други резултат
су – Јевреји. Пропагандом је све тако било организовано да су у рату најви-
ше претрпели – Јевреји, а не Словени или рецимо Французи. Враћам се Бал-
канцима, Срби су ратовали за Тита, Хрвати су били са Немцима, а на крају
су највише добили – Хрвати. Тако је и са Јеврејима. Прво, кога су Немци

158
уништили? Велики део Јевреја су полу-Јевреји, или крштени или толерантни
према вери, никако не ортодоксни, а поред тога ниједан од руководиоца сио-
низма није био у Хитлеровим мучилиштима – они су успели да побегну јер
су унапред знали суштину онога што се дешавало. Али ако се расветли све
што се дешавало, показује се да су прогони омогућили формирање израел-
ске државе. Земљаци су им уделили и искројили земљу. Али код нас кажу –
постави за сто. Одвојевали су ту земљу од Арапа. И опет су Арапи терорис-
ти, а не Јевреји!
Трећи резултат је – Европа. Шта је још могло да је заустави да се уједини,
ако не глобалан рат. И сада се већ може сматрати да је то једна земља, од
Турске до Норвешке. Све ће бити јединствено – судство, новац, закони.
Све ће бити у сагласности са Америком како при општем уједињењу не би
дошло до несугласица. Који од ових резултата је важнији за сатанисте? Није
нам дато да знамо. Мислим и видео сам да су то степенице једне лествице,
лествице која води у антихристово царство. Он ће доћи и тада је већ све го-
тово, потпуна централизација, сваки човек је добио свој број и картицу, а на
њој је све чак и појединачни погледи на свет. И помоћу те картице ће бити
могуће контролисање човека и на земљи, и под земљом, и под водом.
Све ће то бити. [...]
Најстрашније је међутим то што чути не значи и видети, а видети је значајно
ужасније и одвратније.
Али треба говорити о свему овоме, како би се сликама из будућности
спречавало униније у садашњости. Да, чини се да је смрт нешто најреал-
није што постоји у овом свету. Али управо у њену реалност сви не желе
да верују, тачније реалност смрти се упоређује са илузорношћу људског
постојања. [...]
Човек се према пролазности односи као према вечности, одбацујући највећу
реланост смрти. Рећи било коме нешто о смрти, а камоли о смрти свог сабе-
седника – постаћеш његов непријатељ. [...]
Да, без Божије помоћи нико се не може спасти, и Сам Спаситељ је то рекао
ученицима па што бисмо ми разбијали главу. Али Господ помаже у оној ме-
ри колико сам човек улаже ревности, труда и напора. Како је велики Свети-
тељ Златоуст говорио да ми треба да принесемо све своје, а оно што недос-
таје то ће Бог додати! Али пошто нема ревности, зато се и спасавамо нево-
љама и болестима. И умереношћу, умереношћу у свему.
Ствари, потрошња, то је страшна ђавоља узда на људима. Све је усмерено на
задобијање материјалних ствари и томе нема граница.

159
Почео сам своју причу од првог виђења о томе да су људи одлазили у ад и
шта их је тамо вукло. Значи онда не сме се поседовати ни аутомобил, ни ку-
ћа ни намештај – упитао би неко. Пре неколико година код мене су дошле
две породице које су бежале из Грузије, са молбом да се помолим за њих.
Задивио ме је њихов бег и то како су га остварили. У то време је већ било
немогуће изаћи из земље, и сви који су покушавали да то ураде законски то
јест испоштовали те формалности како би имали могућност да извезу сву
имовину планирали су свој излазак, аутомобиле и не знам шта још, били су
опљачкани или на граници или у току пута, подвргнути насиљу скоро до
убиства. Моји посетиоци су мудро расудили: „Бог дао, Бог и узео, само да
преживимо а остало ће се – додати.” Кренули су у томе у чему су били, само
су ставили топле ствари у пртљажник, и бежали. Тако им је Господ дао и
стан и аутомобил и све се уредило. То је тај однос према стварима, које неко
чува не размишљајући чак ни о својој безбедности, јер их је цео живот зара-
ђивао. А за другога су оне само средство, а не циљ саме по себи. И зато та-
кав човек, са таквим односом према стварима неће бити посебно привучен
оним што се зове „престиж” – само да мени буде удобно.
Ево шта је правилан приступ у нашем времену. Не треба гомилати ствари
чије назначење вам и онако није јасно, или које ћете једном применити у то-
ку времена. Ви их скупљате јер то раде и сви остали. То не треба радити, већ
треба имати само оно што вам је заиста неопходно, и што није нешто нај-
скупље већ једноставно и практично. То се посебно односи на топлу зимску
одећу и обућу. Постоји само један принцип – одећа треба да буде скромна,
од природног материјала и довољно топла.
Такође треба бити веома пажљив са електроником, и електронском опре-
мом. Она се од привидног пријатеља претвара у јавне немилосрдне неприја-
теље: сваки пријемник постаје истовремено и предајник.“ [...]
„Данашњи човек има много слободног времена, и без осуђивања слободно
време је сувишно време. А тако је уосталом и у свему: у храну, одећи, стану.
Све оно што је сувишно представља велику опасност за душу, али је двос-
трука опасност од вишка времена, јер сама чињеница постојања сувишног
времена сведочи о непостојању духовног живота, и неплодоносном животу.
[...]
За човека у савременом друштву рад је на првом месту. И више од тога, чак
и верујући људи се у току пролећа баве вртларско-повртларским радовима,
не обазирући се ни на недељу, ни на Страсну или Светлу Седмицу, тако да
се пројављује нека самоуподобљеност. Значи ту нема слободног времена. И
штавише, сви се жале на недовољно времена. Али одакле онда толико сло-
бодно време?! А то је то време које би требало искористити за духовно дела-

160
ње била то молитва, читање духовне литературе или душекористан разго-
вор. Време се губи на забаве. Сатана је навео човека да тако организује сав
свој живот, како у њему уопште не би било времена за мир, нити за размиш-
љање о претходном дану, недељи и месецу. Све се замењује забавом. И у
таквом систему забаве телевизору је додељено почетно привилеговано
место.
Управо он, тај идол савремене цивилизације, „поједе” гомилу слободног
времена. А ја бих рекао да је он – страшан деспот и тиранин под чијом
влашћу је велики део човечанства и то у таквом ропству какво свет још није
видео, јер робови осећају свој унижени положај, јер су у њега доведени на-
силним путем, а овде се ради о добровољном ропству чак на први поглед и
слатком. И само горки плодови бездуховности, суровости и разврата показу-
ју да као и у сваком ропству корист има само власник. Зато је телевизору у
том систему припреме људи за антихристов долазак додељена не само улога
да „поједе” слободно време, већ је његова рушилачка улога још већа. Човек
гледа вести, па чак и православан, и чини му се да је та ствар потребна и ко-
рисна, а у сваком случају није штетна. Али вести заузимају само мало вре-
мена, а остало је анализа онога што се десило, то јест поглед на оно што се
десило који треба формирати код гледаоца телевизијског програма. Не треба
ни наводити имена оних који контролишу приказивану информацију, јер је
све јасно.
Од тог психолошког утицаја ТВ програма код човека се уништава способ-
ност за сопствено размишљање, као и могућност расуђивања о протеклим
догађајима, а самим тим и могућност формирања сопственог погледа на
свет.
Почели смо причу о штетности савременог општења међу људима. Корен те
штетности је управо у одсуству индивидуалног мишљења и расуђивања о
протеклим догађајима у складу са сопственим погледом на свет. И то није
оправдање трагања за данашњим „индивидуама”, не. Причао сам да се поред
маме у кухињи увек неко налазио.
Увече бисмо после вечере поставили огроман самовар и сви који су код нас
ноћевали би седали да пију чај. Започињао би разговор. Како је то било ин-
тересантно! Колико тога поучног је било у причама тих обичних људи!
Отац нам се подсмевао због тога што смо волели да проводимо вече у кухи-
њи, сматрајући да образован човек нема шта да научи од малописмених љу-
ди. Али променио је своје мишљење пошто је провео неколико вечери са на-
ма. Сви људи који су се окпуљали су били православни, који су имали своје
погледе на свет независно од телевизијских информација. Причали су о
оним догађајима, случајевима из њиховог живота којима су сами били све-
161
доци или су их чули од очевидаца. У свему томе се тражила поучна страна,
последице тога што се десило и деловање Божијег Промисла, као и пројава
човекове слободне воље. У тим дискусијама се пројављивала разноликост
људског размишљања, које се разликује од овосветског. Људи су тада умели
не само да саслушају, већ и да чују и уопштено говорећи више су волели да
слушају него да говоре. Иако је понављам свако од присутних имао шта да
каже. Удаљићу се мало од овога, али је интересантно да су ти обични људи
већ тада у општем благостању и задовољству у империји видели надолазећу
катастрофу. И тај закључак није био само последица њиховог општења са
Оптинским или Кијевским старцима, слушања проповеди праведног Јована
Кронштатског, колико последица њихове умешности да посматрају оно што
се дешава и да закључују не на основу материјалног изобиља људи који их
окружују, већ на основу очувања духовности у друштву. Управо недостатак
вере, и то не само вере у Божије постојање, већ вере у смислу испуњавања
Христових заповести, је те људе наводило на закључак да ће неминовно нас-
тупити невоље. [...]
И постоји још једно страшно зло од телевизора, али авај далеко не послед-
ње. То зло је – у подривању ауторитета Цркве. Подриву планском и ђаволс-
ки лукавом, у подсмевању духовништву, православним обредима, упоређи-
вању хришћанства са окултизмом и паганством. Све је прожето мржњом
према Истини. Неће проћи још много времена а већ ће ТВ организатори по-
чети отворено да се ругају Христу, Светима. Посебно ће се мржња показива-
ти у емисијама о Пресветој Богородици, и све ће бити прожето отровом ад-
ске злобе, само прикривено хумором, комедијом – „свесмешни ад” је већ за-
почето исмевање свега Божијег и духовног који ће и довести до краја.
А крај ће бити тада када се појави онај који ће покушати да замени Бога. И
он ће одмах ући у сваки дом. Како човек може у истом моменту да уђе у сва-
ки дом?! Знамо да је то једна од Божијих особина – свеприсутност, чак се и
Ангели премештају у простору и постоје у времену. А Црква учи да ће ан-
тихрист одмах ући у сваки дом и чини се онда као да је то нека противуреч-
ност. Али не, Црква Света Саборна и Апостолска је сасуд истине, Божанске
правде. Као знак свеприсутности, антихрист ће ући у сваки дом истовре-
мено помоћу телевизора. Сваки човек ће га примити у свој стан и то до-
бровољно! И примиће га, јер се за то припремао на потребан начин, јер није
веровао савету Доброг Пастира да бежи у пустињу, није то за њега – досад-
но му је и овако на земљи а камоли у пустињи!”
– „Оче Антоније, а где је садашња пустиња?“ – нисам издржао а да не поста-
вим ово питање.

162
 – „А ти благословени мој оче свети, не зас-
трањуј умом, да ти храмовни малтер због
зуба времена не однесе оно што је потреб-
но иначе не би поставио то питање! Али
опрости мени старом! Ви мислите на спо-
љашње, а унутрашње вас не брине. Један
нерукотворени храм у људској души вреди
десетине камених храмова! Авај, католи-
чанство је тако било занесено због Петро-
вог покајања, а још више при присаједи-
њењу унијата, да се по њему све мери спо-
љашњим, и крстови и митре. А ти узми де-
ла свештеномученика архиепископа Ила-
риона Тројицког – он је био мудар свети-
тељ. Ја сам запамтио и његове преписке и
наступе.
Оно што је главно у пустињи је – једнообразност, и не задржавати поглед ни
на чему, све једнако гледати. Ђаво ствара привиде, то јест зеленило, воду,
злато, али се треба обратити Христу, како пишу свети пустињаци, изговори-
ти молитву, прекрстити се и све ће отићи. Тако и данас треба стремити так-
вом душевном стању, да ти се поглед ни за шта не везује, и да ти пустиња
буде оно што те окружује, а ако видиш нешто саблажњиво – помоли се, пре-
крсти се и исповеди. Осуђуј себе да си видео саблазан у пустињи, значи же-
лео си да видиш, тачније био си настројен према томе. Шта зачуђен си? [...]
Зато треба причати и сећати се доброг и душа ће се – загрејати. Тако је и са
грехом – човек око себе види грех и оне који греше, и обраћа своју пажњу
на њих. Тако он на овај или онај начин пропушта то што је видео кроз свој
ум, и постаје саучесник греха. А ти немој да обраћаш пажњу на све то беза-
коње, прелистај своје недостатке, с њима води борбу и на њих негодуј – и
неће бити порока. Ето то је твоја пустиња. А овако ако си први пут нешто
приметио, други пут би се можда појавило и интересовање чиме се то људи
баве, а трећи пут би можда већ пожелео и да пробаш! То је оно, и зато се и
говори о бекству у пустињу.
Али с друге стране ово треба и буквално схватити, јер антихрист неће имати
потпуну и апсолутну контролу над нама, јер сам ја и на Западу видео људе
који су скривени од његових рогатих слугу. Наравно ко жели да се спасе и
ради тога напусти комфор и градске удобности, упутивши се у пустињу би-
ће безбеднији. Али ће људи себе умиривати могућношћу спасења до Дру-
гог Доласка.

163
Ево ускоро ће се свима додељивати бројеви, затим ће се увести посебне кар-
тице-пасоши, како би се могао одредити положај сваког човека. Да ли је мо-
гуће избећи све то? Могуће је, само се не сме трговати нити куповати. Чак
ће и они који себе сматрају православнима бити у реду за бројеве и те пасо-
ше. А да ли Свето Писмо и Свето Предање учи другачије?!
Ево шта је твоја пустиња – људи су се уздали у Бога и добијали храну од
Ангела или су били задовољни малим, да се данас то сматра бајком – јер је
ван сваке памети!
Ох тај разум! Једним ножем сече хлеб, а другим – лишава човека живота. А
разум је лукава ствар, нема такве подлости и гадости коју разум не би могао
да оправда и да не нађе узроке због чега је нешто требало урадити. Тако ће
се оправдавати и лични бројеви, и пасоши и ...666!
Јер се бројеви неће стављати на безживотна тела, нити ће уводити људе у
безосећајна стања, не уопште не. Сви ће све схватати, али ће разум томе на-
ћи оправдање, обавезно ће наћи, а човек који је већ унутар себе припрем-
љен на издају ће умиривати себе разумским аргументима.“ [...]
„Али издајник последњег времена је и издајник свога семена, који је сп-
реман да све прогута и уништи ради трена земаљског живота, не желећи да
се уразуми и схвати да он пре свега издаје себе самог, не предајући се у руке
земаљских деспота, већ на вечне муке и преисподњу. Предаје се, предаје се.
Ето он, рођени и крштени, док се налази у Божијим рукама. Има слободну
вољу и разум где је добро а где зло, и свесно предаје себе из синовства Љу-
бави у ропство злу! А како је тамо страшно! Замисли се само драги мој оче
свети, Мајка Божија се бојала преласка, само преласка (!) из земаљског жи-
вота у живот вечни због могућности (за Њу немогућег, а за нас - обавезног!)
сусрета са слугама таме! Боже, а људи одбацују Тебе, предајући се заувек
своме и Твоме нерпјатељу!!!”
Старац се окренуо на јастуку и заћутао. Испод затворених очних капака су
му текле крупне сузе – једна, две, три... Усне је нечујно покретао изговарају-
ћи речи молитве.[...]
„У Писму чак нема ни наговештаја неког одређеног рока или дана који се
могу избројати. Али човек се увек труди да проникне путеве Господње, и
колико је само било покушаја да се одреди година у којој ће се све завршити
али је све остајало безуспешно. Наступање тог краја ће бити неочекивано то
јест изненада. И ту као да се појављује нека противуречност – Јеванђеље ће
се свуда проповедати, и ми знамо да је то један од знакова краја света, а звук
Архангелске трубе је – неочекиван. Али ту немамо чему да се чудимо јер не-
ма никакве противуречности. Ево Јевреји су хиљаде година чекали долазак
164
Месије у свет, изучавали су и Завет, и пророчанства, и Спаситељ је дошао и
у људским пребивалиштима се није нашло места за Богомладенца!
Затим ће они први чути Свету Благовест из уста Самог Бога, и шта – биће
„осана”, а потом кроз неколико дана, – „распни, распни Га!” Та Благовест је
нарушавала њихов мир, и уобичајени начин живота. Људско учење, и учење
стараца им је било једноставније и доступније и њега су и следили. Они и
дан данас живе по њему очекујући долазак месије, као цара царева, који ће
јеврејски народ учинити владарем над целим човечанством. И дочекаће –
антихриста.
Такође и данас, сви ће чути Јеванђељске речи, тачније слушаће их, али их
неће чути. Неће чути учење Цркве, већ ће следовати за људским учењима,
одбацивши истину, опијени баснама како је Апостол и предвидео. Црквено
учење им не прија, јер не одговара већ уобичајеном начину њховог жи-
вота заснованог на угађању својим похотама.“ [...]
„Тешкоће и мучења имају само они којима је земаљски живот све што пос-
тоји.“ [...]
„Не антихрист, већ сами људи, који се сагласе да приме на себе сатанин
знак, знак богоборства, они ће издавати оне који га нису примили, и слати
верне на мучења. Први хришћани су били јавно мучени, на разним скупови-
ма. Страшне ће бити муке исповедника последњих времена, и биће тајно му-
чени од људи који их окружују. Чиниће их људи који су поучени духовима
злобе. То је још једно зло које доноси телевизија – подучавање људи особи-
нама злих духова! И то се већ дешава јер на човека са свих страна већ гле-
дају монструми. Њих данас називају ванземаљцима, и још којекако, али су
то – зли духови.
Доћи ће време када ће се они слободно јављати људима, служећи антихрис-
ту и његовим присталицама. Како ће тешко тада бити борити се с њима! И
поред свега тога ће владати још и глад. Глад ће бити двојака – глад за хра-
ном, и најважнија духовна глад.
Биће неколико неплодних година, суша, које ће довести до страшне гла-
ди. Али ни то није главни узрок, јер су се људи навикли да једу знатно знат-
но више него што им је потребно за одржавање живота. Преп. Марији Еги-
патској је било довољно неколико зрна и капи росе да би живела и издржала
пустињску зегу. Преп. Серафим Саровски Чудотворац се хранио травом и
сваки дан се бавио тешким физичким радом. Они су били испуњени благо-
даћу. И зар само они?! Одбацивши трулежно, они су се сједињавали са Жи-
вотом, и чак су и њихова тела остала нетрулежна насупрот закона смрти, ко-
ји је грехом унесен у природу.

165
С људима последњих времена се дешава супротно – један од њихових идола
је – храна. Они не једу тада када им се једе, већ једу зато што имају. Зна
ли савремени човек уопште за прави осећај глади? Тешко, јер да зна не би
му требало толико различитих специјалитета, сосова и рецепата за спремање
одређених јела, јер је сво њихово назначење – жеља да се поједе оно што је
спремљено. Онај човек коме је храна заиста потребна само ради одржавања
снаге не жели све то – њему су довољни и корица хлеба и гутљај обичне во-
де.“ [...]
„Свако од нас добровољно бира оно што жели.
Многи ће се са тугом и кајањем сећати данашњег дана на Страшном Суду,
јер га нису користили за стицање Духа Светога.“ [...]
„У Светом Писму се каже да ће владавина антихриста трајати тачно три и по
године. Чини се да ће и у току те три године „једва једна верујућа душа ос-
тати” таква ће бити страшна борба, и толико ће људи лоше бити припремље-
ни за њу. Не стражимо, раслабљени смо и све одлажемо за касније. Касније
ћу постити, касније ћу се молити, касније ћу бити ревносан у примању Све-
тих Тајни, касније ћу радити на смирењу, касније ћу чинити добра дела. Али
зато сада желим обилну исхрану, стан – сваке минуте, а и аутомобил је вео-
ма пожељан.
А свет ће нестати као прах, и показаће се да смо голи као миш. Антихрист
ће доћи као избавитељ од социјалних невоља, иако ће оне управо због тога и
настати. Адски пород ће имати неометану силу и власт. Људи који се спре-
мају за његов долазак већ сада држе у својим рукама основна земаљска бла-
га. Обмана данашњег благостања ће нестати брже од пролетњих вода.
Сетимо се само једног – припреме, поновљене пробе, спроведене са људима
у Совјетском Савезу – у току једне ноћи су сви који су веровали банкама
постали сиромашни. Годинама су скупљали, неко за живот, неко због здрав-
ља, и то целог живота а показало се да је у питању обмана. Сада ће бити го-
ре јер ће цео свет бити на удару. Све ће бити спровођено преко државе,
тако да са њом треба имати што је могуће мање контаката. То је залог
као и неприхватање кодова. Никакве банке и кредити не долазе у обзир
јер је све то контролисано једном руком и једном главом.
У ствари показаће се да та рука и није рука, већ шапа са канџама, и да глава
није обична глава, већ глава са роговима. На њој ће уместо лица бити иске-
жена зверска њушка. Зашто они све сада упућују на банке и ради плате и ра-
ди пензија? Све веома брзо гоне у један део стаје. Људи ће се веома зачуди-
ти када се покаже да ће и последња копејка у њиховом новчанику бити узе-

166
та, како се то на Западу већ и ради. Али, авај то и неће бити последње чуђе-
ње.“ [...]
„Видео сам низ гробова. Људи на земљи плачу и ридају, држе опело, а около
плешу зли духови задовољни због тога колико су душа успели да погубе! И
они који остану живи ће завидети мртвима. Да, ужаси болести и рата, поги-
бија ближњих; треба имати велику веру и уздање у Бога да би се све то издр-
жало.“ [...]
„Тешко, ој тешко ће бити сачувати душу, када ближњи и деца неће има-
ти корицу хлеба веома дуго. Само онај који верује у Бога, и који верује
Богу ће успети да не поклекне.“ [...]
„Злато ће се третирати као обичан метал, те људи неће имати ни шта да једу
ни где да се склоне од зиме. Вредност ће имати само функционалне ства-
ри, без којих човек не може да преживи – секире, тестере, било какав
алат, једноставне гвоздене пећи.“ [...]
Како се спасти?
– „Слушај оче шта ћу ти рећи. Ти ћеш обавезно нешто писати о мени греш-
ном. Због тога и разговарам са тобом. [...] Слушај и памти, можда ће нешто
вредети за спасење. Уочи антихристовог доласка ће настати хаос у скоро
свим земљама. У процвату ће бити оне које на основу исповедане религије
чекају долазак лажног месије. То су пре свега Јевреји и муслимани. За њима
долазе они протестанти, који одричући Божанство Господа нашега Исуса
Христа, проповедају царство Божије на земљи. Њихов утицај се и данас ви-
ди, а надаље ће бити још и јачи. За њих је сада најважније да завладају зем-
љом. Све ће се тајно куповати – и шуме, и поља, и реке. Сибир ће доћи у ру-
ке Кинезима, а можда ће узети и још нешто више.”
– „Па где је онда боље спасавати се?” – прекинуо сам старца.
– „А где Господ укаже. Важно је спасавати се а не само водити разговоре о
спасењу. Суштина антихристових „чуда” ће бити у њиховом саблажњивом
карактеру. То јест он ће привлачити људе тим лажним чудима. Зато је грех
и смртно опасно чак и гледати их. Треба се скривати и скретати поглед.“
[...]
„Данас сви у кућама имају пуно икона, полице су пуне књига, али нема ра-
зумног духовног делања! Сви слушају али мало ко, оче, разуме!”
„Још ти једном кажем, не разговори о спасењу, већ спасоносна дела су та
која су потребна и сада и тада, нешто касније. Време за оправдавање је
прошло, ако га је икад и било. Све треба да буде потчињено само спасе-
њу. Господ је дао и мирно време и за стицање разума, и за слушање Божије
167
Речи, и што је најважније да се стиче Божија Благодат пред предстојећим ст-
рашним годинама! Неко ће искористити ово време на добро, а неко за задо-
вољење својих похота. Како је и речено, онај који има њему ће се додати, а
онај који нема – од њега ће се одузети. Стражи!” [...]
Догађаји и људи
„Не, јудаизам је замро само духовно, а у ствари само што се није претворио
у сатанизам! Он ће православнима задавати највише невоља. И он и ислам.
То су као две ноге антихриста који долази, сада се као нешто споре, али ће
се временом тргнути. Али када дете учи да хода онда једну ногу заплиће за
другу, иако тај страшни демон већ није дете. Ево његове ноге – јудаизам и
ислам, се међусобно препиру наочиглед целог света, али они то нас само
уводе у заблуду. И погледај оче како лукаво делује непријатељ – јудаизам
проповеда слободу, потпуну слободу од Божијих заповести, истина не за са-
ме јудо-јевреје, већ за све нас, који смо постали од многобожаца. А ислам па
супротно проповеда неку привидну строгост, законе и морале... Али они че-
кају једно те исто и са доласком антихриста ће се брзо међусобно договори-
ти. Да, вама ће бити тешко, а ја то нећу доживети... А жао ми је деце... Она
ће бити рађана у похоти, без благослова и оцрковљења, као – каинити. Коли-
ко њих ће пристати на задовољење ниских потреба антихристових пристали-
ца! Они ће у почетку за своју утеху користити њихова тела, а доћиће дотле
да ће правити и јело од њих. Уосталом и данас се православне крштене бебе
убијају у суровим обредима.”
Како се спасавати?
„Антихрист и његове слуге ће бити сложни у свим својим прљавим делима.
Нема таквог греха на земљи, сем Богоубиства, који они не би поновили – све
ће чинити, па самим тим и јести себи сличне. Све ће то бити, све.
Тешко је рећи чега неће бити, јер ће чинити све могуће гнусобе. Шта да се
ради – дисање ада... Сви греховни поступци које су чинили заблудели људи
у току седам хиљада година, сви ће они бити учињени за три и по године ан-
тихристове владавине! Сви! И то се неће чинити само због тога што је син
греха оваплоћени грех, већ и зато да увуче све оне који у својој души имају
неку црвоточину. Ако постоји нешто за шта да се закачи, закачиће се само
да га увуче у адски бездан.
Само онај који је већ сада у пустињи ће моћи да се спасе! Оче, не гледај ме
тако зачуђено!“ – отворио је старац очи, – „није реч о песку, већ о пустињи!
А за сваког човека пустиња може бити на различитом месту, али је за све
њих најпре у стању душе. Сећаш се оног монаха који је вређао братију, гне-
вио се и напустио манастир?! Али чак да је остварио и потпуно отшелниш-

168
тво, он није престајао да се гневи сада чак и на ствари. Зато и кажем да је
пустињу могуће наћи и у шуми, и у великом граду, а могуће је не поседова-
ти је и у правој пустињи. Али спасење неће бити могуће без пустиње! Разум-
љиво је да се наш монах није вратио у град већ у манастир.
Град није најбоље место за спасавање чак ни мирјанина, а тим пре не за мо-
наха. А велики град није добар чак ни за живот – развратан је, испуњен саб-
лазнима, и телесним и духовним нечистотама. Где је гордост однеговала
дрску мисао да изгради кулу до неба?! У највећем граду тога времена, у Ва-
вилону. Где је разврат узео толико маха да је то прелило часу Господње ду-
готрпељивости? У два велика града – Содому и Гомору.
Зато се треба одвојити од спољашњег света. И то не у том смислу, да не ви-
димо своје ближње, и да затврамо очи за туге и невоље наших ближњих. Не
– не треба гледати туђи грех. То спречава осуђивање, високо мишљење
о својим поступцима, гордост и поред тога боље чува од пада. И друго,
треба одбацивати све оно што нам непријатељи убацују, и тежити да на то
не обраћамо пажњу. То је још теже, али само испуњавање свега тога нас
удаљава у пустињу, као место где нема ничега што привлачи наш поглед,
нити видљиве саблазни за људска чула. Сем мисли. Их, њих треба обуздава-
ти као разигране и разуздане коње. Авај, оче и сам знаш да сада нема Тиве,
нема Синаја из времена Лествичника, нема ни Нитрије. У Нитрији је по раз-
личитим проценама било и до 300 хиљада подвижника.
Нема ни пустиње као места посебне осаме, и молитвеног сједињења са Бо-
гом. И зато пустињу можеш пронаћи само у души, и то тако уколико се
уклониш од светских саблазни, од светске расејаности која ти привлачи
пажњу за туђи грех. Јер када човек обраћа пажњу на туђи грех, он онда на
овај или онај начин, понавља тај грех, иако само у мислима, али га понавља.
И тако се неки грех који је неко починио поново рађа можда чак у облику
још веће страшне разузданости. „Не судите, да вам не буде суђено,” – то не
треба схватати само као ограничење у погледу злих речи. Узвишеност Јеван-
ђељских речи нестаје негде на Небесима као нешто недоступно и непотпуно
разумљиво за људски разум који је испрљан грехом. Позив да се одбија гле-
дање туђих грехова је и очински савет да се не иде стопама онога који је саг-
решио.
Осуђујући туђи пад, ми и сами падамо, јер се наслађујемо грехом нашег
познаника, замишљајући га у својим мислима. У томе је и снага демонске
кинематографије. На основу чега се оцењује величина режисерског таланта
тог адског порода – на основу произведених утисака на оне које желе да оск-
верне гестовима лица: приморавају их да се смеју или да плачу – добро. Ако
почну да ридају или да се грохотом смеју – још боље. А то није ништа друго

169
него начин да се гледалац примами у други живот где на првом месту царује
грех! Ето ти пустиња. Сто година проведи у песку, а пустињу можда ни не
нађеш. И у престоници је „ако хоћеш“ можеш тражити, иако је такав пут
трновитији. Позив на бежање у пустињу ради спасења у последња времена
тако треба и схватити не чак као бекство већ као удаљавање од свега тога
што нам као саблазан предлаже свет, па самим тим и пре свега, од разот-
кривања свемогућих туђих грехова.
Ја, оче Александре, свесно не употребљавам реч познање. Не! Да би се неко
заразио од прехладе није обавезно да пије чај из исте чаше из које пије и бо-
лесник – некад је довољно да са њим поразговара на довољно блиском рас-
тојању. Тако је и са грехом – човек може а да не учествује у оргијама оних
који греше, али само слушање о греховним падовима, о детаљима у чињењу
греха, већ човека води нечасним путем. И чак и ако нема жељу да тај грех
понови, само то размишљање о греху ће осквернити и разделити људску
душу. Сети се само прамајке коју је змија управо речју навела на грех. А у
последња времена већ неће бити времена за исправљање. Тад је: да – да,
не – не!
Авај, то није као пре хиљаду година, када је било могуће грешити пола жи-
вота, а другу половину провести у покајању. Зато ће се у последња времена,
где то само буде могуће, водити разговор о туђим гресима, наслађивајући се
детаљима греховног пада. Уосталом, не већ ни греховног пада, јер се то неће
сматрати падом већ једним од облика пројаве слободе. Неко ће бранити
блуд, неко содомију, прождрљивост, а неко ће све то ружити и видљиво ра-
зобличавати. Али суштина није у томе, циљ целог тог адског театра је да
примора људе да расправљају о греху, и то о његовим најнижим формама
– то је важно за оне који саблажњују. Они ће тежити да проведу људе кроз
прљавштину, и гнусобу греха, па чак и туђег. То већ и данас постоји, али ће
касније бити израженије. А имајући у кући та два саблазнитеља – радио и
телевизор просто нећеш моћи да се сакријеш од предлаганих духовних
нечистота. Тако је наша прамајка Ева у почетку просто разматрала забрану
да једе плодове и саблазнила се: видом. Затим је почела да тражи оправдање
за остваривање греха и овако је расуђивала: „Дај, пробаћу плодове: змија ка-
же да ће бити само боље!“ Адам се увидевши да је жена жива, такође саб-
лазнио и није се покорио Божијој вољи.
Сви знамо шта се после тога десило, али се и ми у својим поступцима мало
по чему разликујемо од прародитеља.“ [...]
„Циљ је да се јавним приказивањем грехова православних људи саблазне
маловерни и просто људи који не стоје у истини. Само пустиња. Само она

170
може да постане поуздано уточиште за људску душу у последњим времени-
ма.“ [...]
О прошлости и будућности
„Сав ужас, оче свети, ће бити у томе што ће сваки човек схватити неповрат-
ност протеклих времена мира. Немогућност повратка дана стицања благода-
ти, укрепљења Божанским даровима.
Како је Христос одговорио на страх ученика о човековој немогућности да се
спасе? Што је човеку немогуће, Богу је могуће. Само Његовом Благодаћу
која нас укрепљује можемо да пресечемо ужасни бездан, који води у ад. Без-
дан између ада и раја. И веруј, тај понор није неко људско мудровање, није
нека многобожачка алегорија, као у митовима, не. Тај понор заиста постоји.“
[...]
„Сваки велики град је изругивање над природом, и због тога ће постати из-
вор невоља за људе. Најпре извором несрећа, а затим општом гробницом за
оне који у њему живе. Какве год терене да истражују научници, и какве год
закључке да имају, и какве год архитектуре зграда да измишљају неће ништа
вредети, и градови ће тонути у преисподњу, повлачећи за собом стотине и
хиљаде душа без покајања, без раскајања... То ће бити неизрециво страшно!
Василије Велики је славио Бога јер неће доживети те дане. Велики међу
Светим Оцима – свети Василије! И људи ће слушати, али неће чути, неће
желети да се одазову на позив Творца на спасење. Француска, та колевка
разврата и блуда, богопротивљења, осећа на себи све страхоте због одбаци-
вања Бога. Морске буре и земљотреси, бродоломи, ће доносити смрт свему
живом и на приобаљу и на копну – ето шта чека отаџбину револуције. Онај
ко се надао да ће данас у мирној, снабдевеној и успешној држави наћи оду-
шак од живота, у својој држави која је исцепкана злим силама – дубоко се
вара. Прелазак на све те услове победничког сатанизма је само добровољно
укрцавање у воз супротног правца. И вагони тог воза су на први поглед тако
лепи и привлачни, и чак не изгледају као затвор. Затвор и логор је – насиље
над човеком.
Воз савремене „цивилизације” је добровољно предавање себе ђаволу. Он већ
машта о добровољности следовања његовим позивима, па чак и привидним.
Предавање сопствене душе на вечно мучење, добровољно одбацивање же-
ље за Богоуподобљењем и Богоопштењем – то не да је страшно већ је и го-
ре од тога.“ [...]
„Борба са свим тим моралним смећем, које је ђаво накупио од времена своје
отпадије, на жалост већ не може да донесе видљиву корист човеку у свету,
који је на своја рамена примио сатанин јарам уместо Крста Христовог. Зато
171
ће власт и у земљама са привидним хришћанством гушити чак и слабе поку-
шаје противљења америчком лудилу. Она ће почети да лудује поведена иза-
браним идолом – „слободом”, увлачећи цео свет у тај вртлог смрти, духовне
и телесне погибије. Иако ће слуге таме бити све мање заинтересоване за
Америку са сваким новим покореним народом. Чак је и сада то само ужасна
батина у рукама Израела и рибарска мрежа за светски сионизам.
Она је испунила своју улогу у привлачењу свих земаља и народа на ђавољ-
ски пут греховног одласка у ад. Онога ко се до сада није ухватио на мамац
америчке демократије „с људским лицем” и није прихватио култ „слободе”,
чека физичка погибија од удараца те звездама украшене батине.“ [...]
„Престоница „новог света” неће бити Њујорк или Вашингтон – јер ће они
просто нестати. Центар Васељене ће постати Јерусалим, и то ће бити следе-
ћи покушај да се завлада светом преко духовног притиска на храм, између
чијих зидова је све, сем Јевреја – нешто мање вредно од животиња, а боље
од дрвета и камена. И тај покушај ће бити успешан.
У старом „центру” ће бити стрељања, експлозија, и уопште страшног наси-
ља над становништвом. Али и то ће бити искоришћено за уверавање свих и
свја у неопходност потпуне контроле над људима. Страшно ће бити бо-
леснима, хладно и самотно ће бити онима, који у нашим годинама релатив-
ног мира нису покушали да стичу љубав, ту свеобухватност свих савршенс-
тава, благодат Светога Духа. А то ће бити само мали одраз, и слаба слика
геенског огња и адске хладноће! Људи ће се наћи у таквој ситуацији јер су
опет и опет одбијали да иду путем Богоуподобљавања, путем следовања
Христу даље од Тајне Вечере, до Голготе, до Крста.“ [...]
„Хладноћа и духовна глад неће мучити само оне који су видљиво отпали од
наслеђеног духовног блага, Светих Тајни, Благодати, коју дарује, понављам,
ДАРУЈЕ Православна Црква, јер само Она може да је ДАРУЈЕ.
Хладноћу и глад осећају и сви они који себе сматрају православнима, али не
желе да приме Духа. Чак ако такви људи и испуњавају обреде, они се не на-
пајају благодаћу. То су затворени, запушени сасуди, и они остају суви коли-
ко год ви покушавали да их залијете животворном росом! Јер су затворени
... А таквих, авај има много. За човека је с једне стране привлачно да следи
ђаволским позивима, и да прати зов свог грехом развраћеног тела, а с дру-
ге – да се нада добијању Божанских плодова. Зато је и вероватноћа исповед-
ништва у последње време увек повезана са мучеништвом, и то ће не само
збуњивати људе већ ће их и одбијати од следовања Христу.
Стотине хиљада такозваних православних верника ће одбацити своја увере-
ња, Благодат, Бога. Адске силе су већ спровеле своје додељивањем бројева

172
свима. Да ли се то радило насилно? Не, просто су постављени услови – или
примаш број и настављаш да радиш или одлазиш. Због прећутне сагласнос-
ти, а и директног благослова духовништва, цела земља се претворила у ло-
гор у коме није важно име добијено на Крштењу, ни презиме наслеђено од
предака, већ само примљени број.
О прошлости
Нешто слично томе се већ десило 1917. године. И то не у октобру, од кога
углавном почињу да рачунају почетак власти слуга таме, не, већ у фебруару
1917. године. Управо је фебруар био месец издаје и државе, и Православља,
и самих себе.
О могућности дешавања сличног у Русији, упозоравао је свети Јован, Крон-
штатски чудотворац. Људи су слушали, али нису чули, а и они који су чули
– нису разумели.“ [...]
„Мучеништво је у то време била обична ствар. Колико је само свештеника,
који су рукоположени двадесетих-тридесетих, једва изнело живу главу од
комесарских револвера почетком двадесетих, кренувши страшним путем на
логорску Голготу. Ко је желео да изда, већ је издао и они су још отишли са
Спаситељеве Вечере. Несрећници су писали покајна писма у новинама и све
то порицали. Неко је покушао да спасе земаљски живот уписивањем у
НКВД, али се највећи део преосталог духовништва одупрео. Спасавали су се
на разне начине – неко је лутао по градовима и селима. То је обично био
удео монаха и монахиња из разбијених обитељи. Они разумљиво нису мог-
ли да испуњавају требе, и зато су живели од милостиње и привремених пос-
лова: сиромаштво се тако веома брзо прекидало. Било је добро ако су имали
неке даље рођаке који су били спремни да прихвате праведне скиталице.
Појединци су се одлучивали на сличан поступак – режим свеопште контроле
је већ био присутан. Свештеници су по правилу преживљавали од тајних
служби и треба. Али су их немилосрдно хапсили, и примењивали најстро-
жије статуте – контрареволуција, бандитизам ... А резултат свега тога је би-
ло одвајање мирјана од Цркве и страшне природне појаве. То су две међу-
собно повезане ствари.“ [...]
„Јевреји са руским презименом ће увести земљу у такву катастрофу, ко-
јој ће бити равна само апокалипса. И многи ће мислити да је то већ
крај, али ће то бити проба краја времена, само проба, иако веома про-
мишљена и јавно спроведена у сагласности са строгим планом. [...]
Рушење православних начела је почело у Питеру (Петрограду), у једној
његовој парохији, али га је гоњени патријарх Никон предупредио.

173
Тако се и десило: у почетку је у друштву искорењиван традиционални пра-
вославни начин живота, а то подразумева све – и одећу, и храну, и обред-
ност, и обичаје, све што представља основу постојања једне државе. Следе-
ћи удар је био много јачи и то директно по Цркви – он је такође био ђа-
волски лукав – деградирање духовништва на чиновнички ниво и ни на који
начин непрестижан од вишег нивоа. За раздвајање духовништва и народа је
коришћено и присилно удруживање свештенослужитеља, као и привидна
разлика у положају између оних који поседују свештенички чин и обичних
људи. [...] Затим – јавно срамоћење Цркве, њених догми, закона хриш-
ћанског живота и духовништва. Када су друштво заслепљено својим страс-
тима привели вери у свом том бунилу, изашавши из наобузданог ада због
свог противљења Богу, од Цркве је одузета школа.
То је био страшан удар на духовност људи, а пре свега сељака који су пред-
стављали већину народа Руске државе. Школа је под руководством духов-
ништва и семинариста, васпитавала лепо васпитане грађане, и закону пос-
лушне православне хришћане. ЗАКОНУ ПОСЛУШНЕ!
У обичним школама су почели да васпитавају нихилисте. Ко је био први на-
рушилац закона?! Сатана, а његово име значи – противник, нихилист. Дакле,
васпитавана су поколења сатаниста, будућих црвенокосача – мрачњака и ст-
релаца – свих тих, који ће кроз неколико година играти по иконама, пуцати
из револвера у свете иконе, пушити, лежати на светим Престолима, гланца-
ти светим Антиминсима чизме, испрскане крвљу невиних жртава. После то-
га ће вика нечастивих у лажној борби бити усмерена против монархије, заш-
титнице Православља, и остатка начела древног живота наших предака. [...]
Тешко је било наћи породицу у којој се нису упражњавале спиритуалне
сеансе. Православље се већ сматрало неком заосталошћу, старом ствари,
коју вам је жао да баците, али и немогуће да примењујете у животу. Како је
све слично као у данашње време! „Апостолска правила су застарела”, „уста-
ве треба мењати”... [...]
„Данас се многи подсмевају пророчанствима великог Кронштатског чудот-
ворца о крају света, заборављајући да у Библији постоји неколико описа
сличне промене Божије воље.“ [...]
„Али с друге стране, оци-монаси првих времена су и кувану храну сматрали
излишним луксузом, живели су гладујући, што се данас не може ни замис-
лити! Преподобна Марија Египатска се хранила зрнима пустињске траве, и
њој је то било потпуно довољно и за живот и за молитвене и подвижничке
трудове. И зато онај ко није био навикао на светску неумереност, тај коме је
и чинијица брашна – луксуз, тај није био у ропству већ је био слободан!

174
СЛОБОДАН ОД ИЗОБИЉА, А ЗНАЧИ СЛОБОДАН И ОД ЂАВОЛСКОГ
УГЊЕТАВАЊА!
Будући да сам учио код оптинског старца, морао сам одмах да научим како
се плету мреже. Да, да оче плео сам и још како! То је било прво што сам мо-
рао да научим код мудрог носиоца древног опита побеђивања себе, пронала-
жећи истинску слободу у одбацивању греха. Ох, како је било тешко прво
време! Бивши логораш, архимандрит, који је чини се прошао све, седи и
плете мреже! Какве само мисли се нису појављивале, шта се све размишља-
ло за то време. Смирење? Али шта, рекло би се да ништа није тако смирива-
ло као седење иза бодљикаве жице. Послушање? Корак лево, корак десно ...
то је било све. Рад? Господе, нас у време рата који смо помрли на изградњи
народног добра нико није ни сматрао ни за шта! Али то што је од мене зах-
тевао старац је било ОДБАЦИВАЊЕ СУЈЕТЕ, И СТИЦАЊЕ МИРА У ДУ-
ШИ. Управо тај стрпљив, монотон рад је прузао могућност УСРЕДСРЕЂЕ-
ЊА ИСКЉУЧИВО НА СЕБЕ САМОГ, ПОГРУЖАВАЊЕ У МОЛИТВУ,
ПРИМОРАВАЈУЋИ ДА СЕ ПОСТИГНЕ И ОСЕТИ МИР У ДУШИ.
Спокојство сједињено са видљивим плодовима својих трудова је градило тај
видљиви осећај смирености. Старци из моје логорске прошлости су већ
прошли науку умног делања, и они су имали НИЧИМ УПОРЕДИВУ НАВИ-
КУ ОДБАЦИВАЊА СВИХ МОГУЋИХ СВЕТСКИХ САБЛАЗНИ. Сваки од
њих је био свет за себе, у које свако није имао отворен приступ. Они су
обично општили међусобно, и то општење се углавном сводило на неколико
речи, а понекад и фраза.
ДРУГИ СВЕТ ИХ СЕ ДОТИЦАО САМО ОНДА КАДА МУ ЈЕ БИЛА ПОТ-
РЕБНА ЊИХОВА МОЛИТВЕНА ИЛИ НЕКА ДРУГА ПОМОЋ. ПРЕБИВА-
ЈУЋИ ТЕЛЕСНО У ПРОЛАЗНОМ СВЕТУ, ОНИ СУ СЕ ДУХОВНО НАЛА-
ЗИЛИ ТАМО, СА ТВОРЦЕМ. ЊИХ ЈЕ БИЛО НЕМОГУЋЕ УВРЕДИТИ,
ИЛИ ИЗВЕСТИ ИЗ ТОГ СТАЊА СМИРЕНОСТИ. Чак и када су им крими-
налци у почетку отимали храну, они су се крстили и настављали своје мо-
литвено бдење. То одвајање од обичних, мирских закона је у прво време код
мирјана изазивало чуђење, смех и раздражљивост, а затим – неизмерно ува-
жавање. Свет се може победити само неприхватањем његових закона и ап-
солутним следовањем Божијем Закону. Свет се управо тога највише и боји,
управо против тога и устаје.“ [...]
Крај природног светског поретка
„Слаб човек, који је само на речима био у вери, али који је и у мирније вре-
ме остао затворен сасуд за примање Божије благодати, просто неће моћи да
се успротиви злу свих адских сила.

175
Он нема ни навику да тражи помоћ у заступништву Господњем, јер се као
дете није уздао у Његову помоћ. Увереност у своје снаге ће постати корак ка
смрти.
Богу треба веровати, свим Његовим речима и у свему. Речено је: „Стражи-
те!”, – значи стражи. „Стичи љубав“, – учи се да волиш. Господ је учио да је
чак и безмислена реч против ближњег – осуда – веруј и не хули на брата
твога. Свако зна да дела милосрђа искупљују прошлост – указуј милосрђе
онима којима је потребно, негде помоћу и топлином, а негде – копејком. И
немој да жалиш, јер не делиш оно што је твоје, већ што ти је Бог дао!“
[...]
„У последње време ће све и свја бити у злу. Не рођењем, већ добијеним
васпитањем и страшном жељом за грехом. Деца из привидно сређених по-
родица ће се погружити у тај адски порок – наркотике. Жене ће бити блуд-
нице, као у Првом Риму, не само због новца, колико из жеље за задовоље-
њем телесне страсти и похоте.
Содомија ће се сматрати нешто слично као одабрана храна на пиру стомако-
угађања. Неће бити чак ни моралних, а камоли духовних ограничења у чи-
њењу греха, и све ће неизмерно распаљивати страст. Бестрасност ће бити
одбачена и од многих који себе сматрају православнима. Девственост девој-
чица и дечака – како је то ужасно чути – више неће бити благо за које је за-
повеђено да се чува слично крхком суду са драгоценом течношћу. Оче,
не свиђа вам се?! А шта од свега тога ми већ нисмо знали? Нису ли чувени
песници, и то примети, најпознатији, дискутовали у својим поемама о томе с
ким је боље задовољавати похоту – да ли са девојком или младићем?! Упра-
во су нам они донели ту гнусобу пре неколико десетина година. Они ће бити
прибројани победницима на сатанском пиру, муслиманима последњих вре-
мена са Јеврејима и осталима који пророкују царство добра на земљи. Нес-
рећници... Али и то је за похотљивце последњих времена само нека међуета-
па. Ускоро грешнике с новцем већ неће задовољавати сличне похотне заба-
ве. Они ће почети да служе своје госте јелима од тих дечијих тела, људож-
дерство ће се сматрати потпуно нормалним чином, чак и више од тога – зна-
ком лепог васпитања. Оно ће затим од задовољства прерасти у обично сто-
макоугађање. У почетку ће то бити нешто слично јелу од хиљаду шевиних
језика из времена Првог Рима.
Ти ћеш то доживети ... крепи се! Господу ништа није немогуће, и Он ће
верне сачувати и у последње време. Најјаче наравно чека Голгота, страш-
на тајна Голгота, коју припремају све адске силе. Али ће бити и истинског
духовништва, које ће Спаситељ сачувати ради служења Божанске Литурги-
је, ради сједињавања верних са Христом, који ће се крити међу дивљим раз-

176
вратом безбожника. Нико од оних који жуди за Причешћем неће остати неу-
тешен. Имаће они и духовно руководство, и исповест и што је најважније,
Причешће Светим Телом и Крвљу Христовом.” [...]
„Само милосрдна љубав и може верујућег човека учинити истинским Спа-
ситељевим сапутником. Сам знаш да је робовски удео – тачно испуњавање
заповести, а синовски – уподобљење Богу љубављу ка свој својој браћи у
Христу.” [...]
Како свештеник да сачува праведност?
„А ево шта ћу ти рећи: олтарски, црквени новац користи са опрезношћу –
тамо се чува и лепта сиромашне удовице и лепта оног сиромаха који у џепу
нема ни за црквену свећу. Сећај се тога увек и зарађено троши са трепетом,
не узимај вишак, да не изазовеш Божији гнев.
Ако хоћеш више, поступи као Апостол Павле, који је могао да има све од
олтара, АЛИ СЕ ЦЕО ЖИВОТ ХРАНИО ПЛОДОВИМА СВОГА РАДА. А
ти ако можеш да радиш, онда ради и не гледај на оне који себи спремају ад-
ски огањ користећи се црквеним новцем. Боље је да претрпиш и необезбеђе-
ност, па чак и сиромаштво, али да се не огрешиш о оно што је даровано Бо-
гу. Сети се Илијине деце, која су крала од прилога, принесених Господу.
Они су се узмајући нечасно оно што је туђе, богатили смрћу не зарађујући
драгоцени живот, мислећи да ће украдено користити њиховој срећи, они су
по свом безумљу и непоштењу, навлачили Божји гнев дан за даном.“ [...]
Рађање катастрофа
А у основи сваког закона лежи – ДОВОЉНОСТ. Гради човек себи кућу већу
него што му је потребна – прво сече дрва за изградњу а затим за огрев. Са
градом је још го̋ре – па ако чак човек и живи удобно, добро, али живи у мрт-
вом свету не осећајући се делом Богом створене природе [...]
Господ не погубљује људске душе, већ ђаволска неумереност у свему. На
каквом се величанственом месту налазио деница, али је пожелео Божије
место. Неумереност је погубила и њега и наше родитеље. Све су имали, а
желели су да „постану као богови”. Плодови целог рајског врта су им били
доступни и благословени за употребу, али се нека јабука показала пожељни-
јом од повиновања Творцу и блаженог општења са Њим! То је та страшна
адска неумереност.“ [...]
Време
„Енглеске неће бити, острво ће се преврнути у море, оптерећено океаном
грехова, греховних издаја Бога. Грехом, као неправилно одабраним путем,

177
путем заблуда. То исто чека и источног тиранина – Јапан. Њихови сатови ће
такође наставити да одбројавају људско време, али је за његове становнике
оно већ стало. Њихово уздање у разум и његове могућности су већ препуни-
ли највећу чашу Божије дуготрпељивости. Земљотреси и морски таласи ће
уништити нечасна острва, новог Вавилона, идола поклоништва палој чове-
ковој природи.”
– „Оче Антоније,“ – прекинуо сам старца, – „а Индија, Кина и друге земље,
каква ће бити њихова судбина?”
– „Оче, ти не разговараш са Оним Који одређује судбине, већ само са Њего-
вом жалосном сликом. Како је могуће са тачношћу говорити о судбинама
целокупних народа?! Могуће је нешто рећи само о ономе што је било откри-
вено, али сети се опет увређеног пророка. Удео свих ће бити један – Страш-
ни Суд. А до Њега... Кина ће заузети велики део Русије, – наравно са Укра-
јином. Све земље иза гора и даље ће бити „жуте”. Сачуваће се једино држава
благоверног Андреја, његовог великог потомка Александра и најближих ро-
ђака из њихове генерације. Оно што се одржало, то ће и постојати. Али то не
значи да ће се сачувати Православна руска држава у пределима који ће бити
под антихристовом влашћу, не. Назив и може да остане исти, али начин жи-
вота већ неће бити великоруски, нити православни. Руска начела уопште не-
ће бити основна начела за становнике који су у прошлости били православ-
ни.
Најезда „жутих” – није једина. Биће најезде и црнаца – гладни, раслабље-
ни неизлечивим болестима, Африканци ће напунити наше градове и се-
ла. И то ће бити много, много го̋ре од тога што се данас дешава – насиље
придошлица са Кавказа, из Средње Азије ... Њихов број ће расти и они ће ра-
до примити све то што им се предложи за мрвицу хлеба: ућиће у уједињену
„цркву”, примиће антихриста... И зато ће бити свега, сем Православља, јер је
оно први разобличитељ сваке неправде, лажи и сујете у поднебесном свету.
Управо је оно посебан показатељ правде, чистоте и истине.
Да, лакше ће бити спасавати се у селима. И то се просто објашњава – рекло
би се ђаволска ужурбаност. Исто се може рећи и за наше Полесје Белоруско.
Али није важно место, важно је одбацивање свега што везује човека са
сатанистичком суштином наших држава, са људским начином живота,
који је усмерен на зависност од неког „центра.” А у том центру се неће мо-
рати тражити рогови – и тако ће све бити очигледно. Исквариће сав народ,
свакоме ће дати број, као у логору код нас за време Стаљина, – то је била пр-
ва проба да се цео свет претвори у логор.
Затим ће се вршити притисак са тешким порезима, дажбинама – на све: и на
земљу, и на воду, и на грејање. И десиће се тако да ће човек сав свој новац
178
почети да даје тамо некој „држави”, а то мили мој није држава, није отаџ-
бина, већ је то рогати кушач. И човек ће бити у потпуној власти онога коме
је дао своје уточиште, јер није навикао да држи постове, а тим пре не строге
постове. Није навикао да живи „го̋ре од свих”, није смирио своју гордост, а
све је одлагао „за касније”. А дошло је то погубно „касније”, и оно се нема с
чиме сачекати, као човек који није узео кишобран за време пљуска. Господ
ће уредити да се не дугује превише новца ради тамо неких кредита – биће
довољно за хлепчић – и слава Богу. Све остало је – неумереност.
Држава ће бити, а већ је и сад, главни непријатељ спасења. То је многог-
лаво чудовиште, без имена, без звања, које живи само на рачун исисавања
последњих сокова из људи, који му се клањају. Главе тог монструма су –
разне власти: председник и министри, савети, свакојаки парламенти, банди-
ти разних врста: као милиционери и они у тренеркама; судови, посебни де-
лови војске, и уопште сви они који гутају плодове људског рада, хранећи те-
ло чудовишта.”
– „Оче Антоније,“ – прекинуо сам га, – „а шта је са потчињавањем власти,
како је објавио Апостол?”
– „А шта ја причам а да то није у сагласности са Првоврховним?!“ – старац
је зачуђено отворио очи, – „Није ли Павле разносио Јеванђељску Реч насуп-
рот свим забранама власти? Зашто је био кажњен Апостол Петар, зашто је
гоњен Апостол Јован Богослов? Па шта да ти причам кад и ти знаш о про-
гонству Светитеља Јована Златоустог, и трновитом путу светитеља Василија
Великог. А колико је претпрео Свети Григорије Палама. [...]
Треба правити разлику, ЈУДА МАКАВЕЈ ЈЕ УСТАО ПРОТИВ ВЛАСТИ
због чистоте исповедања вере, али сада пребива са праведницима. А ЈУДА
ИСКАРИОТСКИ ЈЕ ИСПУНИО НАРЕДБУ ВЛАСТИ – ПРОДАО ИМ ЈЕ
ХРИСТА, МЕЂУТИМ И ЗЕМЉА ЈЕ ОДБИЛА ДА ПРИМИ ТЕЛО ИЗДАЈ-
НИКА. Два човека са истим именом. Чини се да све иде у прилог томе да и
Макавеј буде гоњен, али не, Божије дело треба вршити са разумевањем. Јед-
но је – када се ти супротстављаш властима из своје гордости, због сопствене
сујете, а друго је – ради ревности за Божију веру. Не треба ратовати – АЛИ
НЕКА УВЕК НЕПРИЈАТЕЉ ТВОГА БОГА БУДЕ И ТВОЈ НЕПРИЈАТЕЉ!
ТО СЕ ОДНОСИ НА СВАКУ ВЛАСТ! ВЛАСТ ПОСЛЕДЊЕГ ВРЕМЕНА ЈЕ
– ВЛАСТ ДЕМОНСКА, ИСКВАРЕНА.
Само захваљујући њеним дејствима морал је данас толико уништен, али ће
то бити још го̋ре кроз неко време. Сви ти судови, парламенти, који се потчи-
њавају длакавој шапи рогатог господара, који ће преварити људе да се њему
поклоне. Али они неће бити приведени толико силом, колико ће имати своје

179
присталице у замкама похоте. Он сам неће распрострети те мреже, већ како
се каже, не бих био искушан да нисам желео да искусим.
Човечанство се убедљиво и свесно припрема за антихристову власт, оно же-
ли заробљавање његовим мрежама, јер људима не одговара Христова слобо-
да, Његов Крст и Његова Голгота.
Данашња власт је – привремена власт, неразумна. То није исто што и руска
монархија, када је отац предавао сину наслеђе заједно са одговорношћу за
њега. Да ли је цар био бољи, или лошији, али он је био православни раб Бо-
жији, отац својих поданика, домаћин у земљи коју је по наследству предавао
рођеном сину.“ [...]
„Биће могуће преживети једино по примеру првих Хришћана – испуњавати
дужност, али свето чувати и штитити своје Хришћанство. Само ће Хришћа-
нима последњих времена бити теже него Христовим следбеницима из првих
времена – и саблазни ће бити веће, и контрола строжија. У прва времена су
постојале многобожачке државе, и борба против Хришћана је била само од
стране Јевреја то јест њима створеним идолопоклоницима. Сада ће све адске
силе напасти на последње верне како би их саблазниле, како би их одврати-
ле од пута спасења и усмериле на клизав и страшан пут у ад. То ће и бити
главни циљ свих оних који ће држати власт у последњим временима.“
Светске судбине
– „Оче Антоније, – почео сам опет, – а шта је са пророчанствима о обнавља-
њу руске монархије, и периоду успона Русије?”
– „Душо моја, ја сам ти већ рекао“, – одговарао је старац, – „да судбину све-
та може да зна само Сведржитељ. Мени је било дато да видим опасности
последњег времена и то како се спасавати, и ја о томе причам. Међутим,
зашто расправљати да ли ће бити или неће бити монархије – какве везе то
има са спасењем? Ја то овако схватам: обновиће се монархија, и шта – хоће
ли сви људи поћи у Цркву, почети да држе духовне постове, чувају целому-
дреност, и почети да се уче да воле ближњег?!
Наравно, обнављање монархије може да буде дугоочекивана киша после
страшне суше. Али после таквих пројава Божије милости из земље веома бр-
зо ниче коров, који брижни земљорадник спаљује. Тако да треба водити ра-
чуна да и са монархијом не буде исто – да коров у нашим градовима толико
не нарасте да не остане места за добро биље отаџбинске благочестивости.“
[...]
– „Оче јесу ли твоји родом из Русије?”
– „Да,“ – одговорио сам, – „из Тверске губерније”.
180
– „Ти тамо давно ниси био?” – опет је упитао старац.
– „Двадесет година, оче Антоније,“ – одговорио сам му, – „а шта тамо да ра-
дим, – село је обрасло шумом, тако да се од станице до њега не може доћи.
Сва насеља и села су замрла, земља је прекривена непроходном шикаром, и
блатњаво је. Тамо нема живота!”
– „А шта ти мислиш, – наставио је отац Антоније, – зашто је Господ дозво-
лио тако нешто? Тверска област је извор воде не само за целу Русију, већ и
за многе делове Европе. А Полесје, које је људима недоступно због Черно-
билског отрова? Зар то исто није извор вода?”
– „Не знам оче Антоније, вероватно то Господ дозвољава због греха”, – ре-
као сам неуверљиво.
– „Због греха, наравно да је због греха али не и без Промисла о нашем спа-
сењу“, – једва се осмехнувши, одговорио је старац. – „То је место спасења!
Кажњавајући нас за уздање у наш горди ум, Отац наш Небески међутим чу-
ва за нас пустињу са изворима вода, јер суше последњих времена и људска
жеђ неће бити само духовна. Биће и обичне, телесне, људске жеђи. Ево ре-
цимо ти сад желиш да утолиш жеђ и како ћеш да је утолиш ако нема водо-
вода или воде у флашицама? Никако! И зато ћеш ако нема воде пити из реке
или вештачког језера – снаћићеш се. У градовима скоро уопште нема буна-
ра, а и вода у већини њих није боља од речне. [...]
Шуме се секу и за дрвени грађевински материјал – то је новац, и сва та жеђ
за богатством је због неумерености. Али земља затим постане блатњава,
Господ је благослови шикаром – и православна душа има где да се спасава.
А у шикари (младој шуми) има и јагода и печурака више него у старој шуми,
а и човека је теже пронаћи. Зато ти крајеви и постају дивљи, прерастајући у
новопројављене пустиње, будуће уточиште за све који не желе да иду на ђа-
вољем повоцу. А биће ђавољи сапутник онај ко прими адски број и жи-
госани пасош (пасош = руски израз за личну карту).” [...]
„Људи који су дошли са Запада су ми причали да се на основу тамошњих
новчаних картица већ може одредити где се налази власник. С пасошима ће
бити још и го̋ре – није једноставно одредити где си нешто куповао, али ће
моћи да се сазнају сви подаци о теби као и то где се налазиш – на земљи,
под земљом, и над земљом.
Постоји неколико циљева за све ово. Прво, да се људи приморају да се ко-
ристе банкама, да сав новац односе тамо, у мамонов пагански храм. Ох, и
они ће све увући у ту игру! Само та игра је слична игри мачке и миша – ни-
какве уштеђевине неће човеку обезбедити изобиље последњих година жи-

181
вота човечанства. Као што ће мачка, изигравши се са мишем, појести га у
сваком случају, тако ће и банке власнике тих уштеђевина довести до прос-
јачког штапа. Иако, ма какви власници, само је један рогати господар свих
тих паганских храмова!”
– „Оче Антоније,“ – прекинуо сам старца, – „шта значи не треба имати ни
уштеђевину, нити неке залихе? Зар неке резерве, па чак и мале, нису потреб-
не?”
– „Оче, зашто тражиш у мојим речима оно што нисам рекао?“ – одговорио је
отац Антоније. – „Ја причам о банкама, о сувишном новцу који људи теже
да сачувају за будућност. Само то је већ грех и заблуда која је неспојива са
Православљем. Како је поучна Христова прича о човеку који је сакупио бо-
гату летину и желео да изгради нове житнице! А час његовог живота је исте-
као, и у току ноћи је узета душа тог несрећника који је желео да живи дуго и
безбрижно. Али то ни на који начин не оправдава расипништво, ако је Гос-
под благословио да се има и више од оног што је потребно.“ [...]
„Праведни Јован Кронштатски је и сам просијао и своју супругу је уздигао
до светости. А неко од Богом благословеног брака ствара шталу, гинући
и сам и увлачећи у погибију и целу породицу. И више од тога, – он је саве-
товао супружнике да иако се међусобно одвајају, да то буде на кратко време
ради молитве и поста, али уз обострану сагласност. Видиш чак и у односу на
Тајну треба трезвено расуђивати, а најважније је да се не саблазни онај чије
је тело наставак твога тела. Уштеђевине су потребне у последње време, па
чак и обавезне, али треба скупљати и чувати духовне ствари. Иако и светске
ствари нису наодмет – само не новац или намештај са опремом. И једно и
друго има вредност само у условима овако уређеног света, а илузорно је у
неко друго време.
У ствари, праву вредност ће имати оне ствари које данас многи не желе ни
да примете – старе пећи, „буржујке”, како су их назвали комунисти. Секи-
ре, тестере, мотике – то су ствари које су веома потребне у домаћинству –
ето шта ће бити вредно. Онај ко купује нове електронске апарате, закопава
свој новац у земљу, тачније – део свог живота му одлази у ветар. А то прете-
ривање је равно самоубиству.“ [...]
„Онај ко се већ данас припрема да живи ван постојећег друштва, ван
његових закона, тај ће бити заштићенији од ђаволских ланаца. Не прикупљај
све оно што има неку вредност само уз „ако”: ако има струје, ако има бате-
рија, ако ти просто дозволе да се свим тим користиш. Данас наравно ствар
која се продаје лоше ради, а купује се под утицајем духа данашњег века. Са-
мо је њена вредност релативна чак и у данашњим условима. А затим се све
то претвара у гомилу непотребног ђубрета, за чију је куповину потрошен
182
део живота. Иако је то само једна страна медаље. Друга ствар је у томе, што
ће сво то „електробогатство” ускоро почети да прати своје власнике и да
прислушкује њихове разговоре. Причао сам на ту тему: сазнали смо да ће
се ускоро прислушкивач стављати и у пеглу. Слава Богу што су код нас у
кући све пегле на угаљ, а нису електричне!” – осмехнуо се старац.“ [...]
„Чување новца у банкама је права глупост.“ [...]
Литургија у време прогона
„Оче Антоније,“ – почео сам опет ја, – „ево ви кажете да ће на селу бити јед-
ноставније спасавати се. Али тамо је сваки човек као на длану, сви и све јед-
ни о другима знају, каква је то пустиња и како у селу наћи уточиште?”
– „Хајде да почнемо од тога да сам говорио о мирјанима, а не о свештеници-
ма,“ – одговорио је старац. – „То је много важно, јер ће мирјанину бити мно-
го једноставније да пронађе себи уточиште последњих година. Духовниш-
тво су као војници у рату, њихово није да се крију, већ треба да буду у
првим борбеним редовима против сатанизма. Сви смо ми дали завет и сви
смо се заклели да ћемо носити Христов Крст, па га тако и треба носити а не
покушати пребацити га на туђа рамена. Да, биће изабраних са призивом за
ношење Литургијског Крста ради малобројних верних који ће још остати, и
вршиће се Евхаристија. Иако не очекују мучеништво, многи од њих ће се
удостојити венаца.”
– „Оче Антоније,“ – опет сам прекинуо старца, – „опростите, али вас молим
да прецизирате где ће се служити Божанствене Литургије? Ако почну најсу-
ровија гоњења, а правослани храм је удаљен неколико километара, у џеп не
можеш да се сакријеш, како ће онда бити организована служба? Што, зар ће
власти дозволити некоме да одлази у храм и служи? А ако служба буде ван
освећеног храма, ко ће онда то благословити, како бити уверен да не слу-
жиш себи на смрт, већ на живот?”
– „Е, оче где си накупио сва та питања?!“ – осмехнуо се старац – „а знаш ли
зашто ти се гомилају та питања – ја питам, ја ћу и одговорити. У души има
много сумњи, и ти би могао сам да нађеш одговор код Отаца Цркве, да сум-
њаш душо моја, сумњаш посебно слушајући глас савремених тумача Светог
Писма и Апостолских правила. А ти мили човече прими оно што су Апосто-
ли написали без сумње, и не слушај оне који покушавају да „осавремене”
нашу Цркву. Кажеш, где служити Литургију? Тамо где се нађеш, – тако је
поступало духовништво у времену отворених гоњења.” [...]
„Трећи Рим није држава, – то је духовна мисија ради спасења остатка људи
који желе да задобију вечни живот.“ [...]

183
„Господ чува Русију у свему и припрема је за службе у антихристово време.
Зато је уведена чисто руска новина: зашивање дела моштију мученика на
Антиминсу, добијање писменог благослова од архијереја за његову употре-
бу у служби – то ће такође служити спасењу верних у току најсуровијих го-
њења последњих времена.“ [...]
„Спасење се гради на основи љубави: према Богу, према ближњима, и према
свима ко нас окружује. И срце онога ко се спасава не може а да не састрада-
ва са браћом у Господу. Али је сасвим друга ствар, када ближњи не желе
да иду спасоносним путем, већ желе да иду главним путем у ад. Онај ко-
ји покушава да иде трновитом стазом спасења ће наравно састрадавати
са њима, али није дужан да им прави друштво. Разговор је у таквом сл-
учају могућ само на нивоу одговора на питање о борби са грехом. Иако и ту
треба знати меру.
Узми само какву је забрану поставио Господ Јеврејима у вези бракова са
многобошцима?! Најмудрији Соломон је због жена из страних племена до-
шао до тога да је приносио жртве идолима, а у ствари – злим дусима. Лоши
разговори кваре добре обичаје, оче...
Данас многи воле да говоре чак о непотребности православног монаштва,
подвижништва. Православље је по њиховим речима застарело, треба га при-
лагодити новим животним условима. И ако се оно као такво показало просто
небесном маном! „Апостолска правила” су одбачена и реформатори су се
бацили све тешко”, – иако је то само био повод и неко оправдање за учињен
„улазак у народ”.” [...]
„Истинска блискост с људима који нас окружују није у посети ресторанима,
већ у молитви и љубави према људима у Господу.“ [...]
О расколницима
„А сада нешто о расколницима, или како си их ти тамо назвао – „тихонов-
ци”, „катакомбници”, и који још? Не треба бркати душо моја Божији дар са
кајганом!
И једни, и други, и трећи, и десети су сами себе одвојили од Цркве. Они се
лажно користе слободном вољом, напали су на Тело Христово, покушавају-
ћи да унесу раздор и људска мудровања у нешто што је Богом установљено.
Да, мили човече, у Црквеној историји су међу светима прослављени Максим
Исповедник, папа Мартин, Иполит Римски, Максим Грк, да и великог Пала-
му треба навести, и не само њега већ и све оне који су остајали скоро сами у
чувању истине. Али они нису напали на јединство Цркве, разобличавајући

184
недостојне свештенике, већ су сами били истински ревнитељи подвижниш-
тва, чистоте вере и црквеног јединства.
А узми западне побуњенике, све те лутеране, англиканце, и остале „-ане”?
Они су желели да приђу Православљу али путем противљења – па чак и заб-
луделом католицизму. Не, оче, циљ не може да оправдава средства, он
треба да их одређује. Лошим средствима нећеш постићи добар циљ.
Тако и наши побуњеници – можда је њихов циљ и добар, али начин ... Сеју-
ћи раздор, пожњећеш расправе у којима нема љубави. А Бог је љубав... Мо-
гуће је не прихватати мудровања неког човека, па имао он чак и високи црк-
вени чин, само се његова глупост не сме приписивати грешкама саме Црк-
ве.“ [...]
Прошлост и будућност
„Питао си како ће настати сви ти земљотреси? Био је код мене један познат
научник, геолог. Он је из мог места, ја сам га знао док је још био дечак, а са-
да живи и ради у престоници. Ево шта је он рекао: тамо где из земље-матице
довозе адско гориво, тамо обавезно настају потреси. Више или мање, раније
или касније, али се они у сваком случају догоде.“ [...]
„Од чега ће земља почети да се тресе и подрхтава? Она ће се затрести од ст-
рашних људских грехова и то више пута. Треба тежити чистом животу и би-
рати такво место за живот где је мање греха. Некада ће то бити чак не ни на
основу праведности становника, већ због њиховог малог броја.”
– „Село?” – прекинуо сам старца са тајном надом да ће он оправдати живот
у великом граду!
– „Оче Александре опрости али ја сам ти већ говорио тим поводом и немам
толико времена да понављам. Чуо си то што ти се не свиђа а нешто друго не
очекуј да ти кажем. Можда се уместо села може живети у неком малом гра-
ду али без тог сатанског проналаска – вишеспратница. Рецимо, удаљена ва-
рош са једноспратницама. То је једно. Друго су – извори вода. Најбоље од
свега је ако се место живљења налази негде где су извори многобројних во-
да. Тим пре што та места нису насељена, а и углавном су запуштена, па са-
мим тим и безопаснија. Већ сам ти причао да ће и село бити уточиште али
само у неку руку. Видео сам масе гладних, осатанизованих због онога
што се дешавало, од греховних падова, грађана који крећу у пљачку у
села.
Јеванђеље треба схватити буквално – речено је бежи у пустињу, значи бежи,
не разматрај свете речи. И Господ ће бити с онима који испуњавају Његову
Свету Вољу, а то је сигурније него следовати плодове грехом упрљаног ра-

185
зума. Антихристова дејства светских размера ће бити могућа само зато што
људи то сами желе, јер им је он мио.
Зато сатана толико пута и покушава да провери спремност човечанства да га
(антихриста) прихвати, бојећи се наредног неуспеха. Велики светитељ је
упозоравао да ће управо људска злоба створити погодну средину за њега. Ја
додајем: и сви греси који су у суштини последица злобе. Али чак и тада када
ће му служити све адске силе, он неће моћи да контролише оне, који су
остали верни истинском Творцу. Зашто данас православне људе подучава-
ју на потпуну покорност властима? Да би им у будућности што лакше стави-
ли ђаволски јарам, и ударили печат. О парохијском духовништву и свештен-
ству не желим ни да говорим – свети дозвољавају да су масони у олтару, и
да наступају са солеја. Када је тако нешто било виђено?!
Једном је тако код мене дошао неки заступник губернатора, пред овим избо-
рима. Тај човек је често долазио код мене и исповедао се. Очигледно душа
која није окаменила, али жели да окуси и од колача оних који држе власт.
Тако ме је он молио да се молим за победу губернатора.
А ја му кажем: „Он је масон; могу само да се молим за његово уразумљење.”
Посланик се збунио и рекао: „А да ли сте ви видели неког губернатора а да
није масон?!”
Тако је то оче. А чему се чудити – они су прокрчили пут свуда још за време
Петра, а за време императора Александра I су се веома осилили. Затим је
забрањено њихово постојање, али је то исто што и запретити корову да рас-
те по пољима. Децембар 1825. године је то показао, и само захваљујући ца-
ревој одлучности држава је спашена од смутње – планови бунтовника су
били наполеоновски!
Власти се треба потчињавати по питању свог посла, али не треба чинити ни-
какве уступке по питањима вере. А људи се веома често, заглушивши глас
савести, и глас Анђела-Чувара, потчињавају властима у свему. И они се чак
не боје ни гоњења, – у њих мало ко верује, – већ се боје да у очима своје
околине не изгледају као бела врана. Посебно се деца и омладина, угле-
дајући се на своје родитеље, навикавају на ту зависност од људских
мишљења, а то је страшно.
Тешко нама, који не желимо да чујемо и поверујемо свом Богу, Који нас
учи: „НЕ БОЈТЕ СЕ ВРЕЂАЊА ОД ЉУДИ, И НЕ ПЛАШИТЕ СЕ ЊИХО-
ВИХ ЗЛИХ РЕЧИ!” Сећаш ли се старе пословице: „Ако хоћеш мир – спреми
се за рат!”; у односу на нас се то може овако протумачити: „АКО ЖЕЛИШ
СПАСЕЊЕ – ПРИПРЕМИ СЕ НА ГОЊЕЊА.” [...]

186
„Градови ће бити под посебним надзором мрачних сила, и управо ће у њима
бити једноставније бацити људе на колена. Ако хлеб не стигне у град, људи
ће се за дан сложити да се антихристов број стави било где. Али и пре њего-
вог доласка, становници градова највише осећају тешкоће те смутње који
предстоји проћи. И биће их лакше пронаћи, него по селима, посебно удаље-
ним, заборављеним. Зли духови ће свуда летети и издавати – али неће би-
ти времена да се сви пронађу, јер ће Господ пружити Своју помоћ онима ко-
ји ревнују за спасење.
Ја скоро сваки пут када људима причам о неопходности да напусте уобича-
јен начин живота, видим недоумицу у њиховим очима – зашто? И онда по-
чињу нејасна објашњења, позивање на малу образованост становника чак
и малих градова.
А ја им кажем: „А спасење?”, а као одговор добијам: „А мени је тамо неки
отац рекао да је свуда могуће спасти се, и он такође у центру града има дво-
собан стан у вишеспратници!”
Када чујем тако нешто, постане ми тако страшно и тада преводим све Спа-
ситељеве речи на нас, на духовништво. Сећаш се како је Он говорио фарисе-
јима, да они сами не улазе у Царство Божије и да другима не дозвољавају.
Мајка Божија се бојала преласка из једног света у други, и молила је Божан-
ственог сина Свога да Је сретне и проведе! А нама је свеједно, ми ни не раз-
мишљамо да ћемо кроз неколико година угледати зле духове али не на
овој светлости већ у будућности и то у свим њиховим грозним видови-
ма. Ви ћете то доживети, ја нећу. Али ако не желиш да тражиш село за себе,
онда измени начин живота који се заснива на потпуној зависности од држа-
ве.” [...]
„Вишеспратницу замени са кућом у предграђу и добрим парчетом земље.
Одбаци моду у вези свега – одеће, покућства, аутомобила, свега. Оче, људи
не схватају да сав новац иде у један центар и припрема се за њега, да, за ње-
га. Машу главом, али нико не верује. Наравно, на селу нема тог комфора као
у граду, па је у томе и спасење.
Одвоји град од села – град ће умрети, а село ће преживети и десет година.
Иако и тамо доспевају саблазни и преко телевизора, и студената... Али при-
мети, град их извлачи, и увлачи у сатанска наручја, али сам у села не иде!
Они који стоје иза свега тога знају да је тешко обухватити необухватно!
Једноставније је привући на мамац људе у град, и учинити их неспособним
за живот без помоћи из центра, и тиме олакшати себи посао.“ [...]

187
„Бивши сељаци, који добију или купе стан, свим силама покушавају да се
укорене у граду. Трпе све мане, узимају од родитеља који су остали на зем-
љи, само да се не враћају у село. Ето то је већ помрачење ума!“ [...]
„Недавно је дошла једна жена и плакала молећи за молитве – муж јој је пос-
ле добијене плате ушао у лифт и путовао кући. На неком међуспрату лифт је
заустављен, њеног мужа су извукли и отели му новац. И не само што му све
узели већ су га и претукли скоро на смрт. Питао сам је да ли се код њих то
често дешава и показало се да се то дешава непрестано. Било је и случајева
понижавања жена.
Кажу ми: „Ми се оче трудимо да дођемо кући пре мрака и да више из стана
не излазимо. А нисам успела ни да одем – чекају неког од суседа да би их
било више!” И то је само у једној кући, а то је тек почетак. Кроз неколико
година ће и дању бити опасно налазити се на улици због разбојника.
Да, разбојника затрованих моралом америчке песнице, те ће очајни, обични
људи почети да примењују те чудне принципе постојања. Као што шкор-
пион убија самог себе, тако ће и они доносећи нову порцију отрова злих де-
ла у свет, приближавати крај свог земаљског, пролазног постојања. Умираће
слично градским животињама-луталицама – без исповести, без Причешћа,
без опела, чак и без гробова. Неће бити тако једноставно чак ни закопати
леш на гробљу, и лешеви ће лежати у кућама данима, док се рођаци и ближ-
њи не договоре са бандитима који контролишу гробље. И зато ће као и увек
у тешка времена, почети да се појављују гробови у двориштима, на тргови-
ма, и где је год је могуће. Тамо ће сахрањивати тајно, с циљем да сакрију
гроб, јер ће у граду по ноћи почети да лутају гомиле самих палих људожде-
ра – у нади да ће преживети ако поједу мртваца!”
Отац Антоније се прекрстио брже него обично. Слично се крсте православ-
ни у случају нечег веома грешног, и одвратног са речима: „Господе, поми-
луј!” Вероватно су му те слике из виђења до сада стајале пред очима, и он
није просто препричавао нешто виђено, већ је описивао то што му је било
откривено, то што је он овог трена видео. Иако је то само моја претпоставка.
Старац је наставио: „ВЕРА У БОГА И ВЕРА БОГУ, НАДА НА БОГА И
ЉУБАВ У ГОСПОДУ,” – то је једино што човеку на земљи не дозвољава да
се преда вечним адским мукама, што не дозвољава да му се у срцу појави
униније због онога што се десило; да не падне у очајање због тога што је ви-
део одвратну запуштеност на светом месту; да заустави лукави разум за
прихватање сада кода а потом – печата.
ЧОВЕК КОЈИ НЕМА ПОТПУНО УЗДАЊЕ У ГОСПОДА И КОЈИ МУ НЕ
ВЕРУЈЕ ЈЕ ВЕЋ МРТАВ. Удео таквог човека ће бити страшан на земљи, и

188
после стајања пред Спаситељем на Страшном Суду. Чак и сада ми често чи-
нимо такве ствари да бих се гризао од муке. Последњим судом осуђени и
својим сопственим избором зла одређени за ад људи ће се сами гристи али
ће бити касно.” [...]
– „Оче Антоније,“ – прекинуо сам ћутање, – „а при бекству у пустињу, шта
ви сматрате да је најбоље понети са собом?”
Не бришући сузе, старац се топло, али тужно осмехнуо:
– „Ти си се спремио да бежиш негде мили човече? Гоњења су ти већ за леђи-
ма, тако да не мораш да бежиш – биће времена да мирно отпутујеш.”
– „Како то, оче?”, – прошла ме је језа по леђима.
– „А тако ето, оче, као тамо – „ножеви извучени...”, не сећам се даље. Биће и
већ јесте. НЕ БОЈ СЕ ГОСПОД ТЕ НЕЋЕ ОСТАВИТИ. ВИШЕ МОЛИТВЕ,
ВИШЕ АСКЕЗЕ – ПРЕТРПЕЋЕШ. А шта да понесеш? Навике за молитву и
веру у Бога, уздање у Његову помоћ, добра дела и наравно смирење духа. А
од материјaлних ствари човеку ће веома бити потребне – грађевинске алат-
ке, секире, лопате, и већ поменута „буржујка”. Наравно, одећу и обућу,
једноставну и практичну, и уопште све што може да помогне да се пре-
живе три и по године. То и различите лекове, шибице, со ...”
– „А књиге оче Антоније?”, – запиткивао сам.
– „Њих би људи требало да читају раније и да испуњавају оно што су Свети
Оци написали. У зависности од могућности са собом треба обавезно понети
Јеванђеље, Апостол, Псалтир. Пожељно је понети Библију, „Лествицу”, „Не-
видљиву борбу” старца Никодима Светогорца, Пролог, „Школа благочеш-
ћа”. Мислим да неће доћи до читања и испуњавања „Добротољубља”, иако
ни то неће бити наодмет. Ако постоји могућност да се узме све што се жели
онда то треба и учинити јер се књигама треба држати те линије – биће ст-
рашно. Временом је могуће и униније, а треба се борити и са очајањем. Зато
се треба трудити да се понесу укрепљујућа дела светих Отаца, или зборници
њихових мисли. Али само не треба носити спорне књиге и оне које крити-
кују или нападају. То су отворена врата за улазак непријатељских сила у
душу. Чини ми се да је јасније шта треба понети него оно што не треба по-
нети ни под којим условом. А не сме се носити ништа што може да сједини
са светом палим под антихристове ноге. Схваташ ли, пијаном човеку је спо-
којније у души када око њега сви пију. Блудница жели да виде све блуднике
око себе, а човек са страшћу стомакоугађања – прождрљивост. Тако ће и љу-
ди који приме печат тежити да сви са њима деле њихов удео. Не знам како,
није ми дато да знам, али људи без печата ће се лако показивати мрачним
силама, ако их да тако кажем привуче њихов изглед. Тако да СА СОБОМ
189
НЕ ТРЕБА НОСИТИ НИКАКВУ ЕЛЕКТРОНИКУ! Чујеш, никакву. Чак
и аутомобил треба да буде једноставан, без икаквих западних трикова – ина-
че ће и он од пријатеља постати непријатељ. ЕЛЕКТРОНИКА, чак и она нај-
примитивнија – радио, магнетофон, ће ПРИВЛАЧИТИ ЊИХОВ ПОГЛЕД.
Те направе и не морају да дођу до њихових руку, али ће оне који су примили
печат за корицу хлеба усмерити по трагу верних. И зато је боље удаљити се
од греха и избавити се од свега још сада. А ако ти је жао онда немој са со-
бом да носиш опасне ствари. Али се не треба много задржавати на томе, мо-
же али није неопходно. Треба само знати и то је то.
ТРЕБА МИСЛИТИ О СТИЦАЊУ ДУХОВНИХ БЛАГА, БОЖИЈЕ БЛАГО-
ДАТИ И НАВИКА ПРАВЕДНИЧКОГ ЖИВОТА. Много тога вероватно не-
ћеш успети јер нема довољно времена, али ако има могућности да оставиш
неке пороке, и за то слава Богу. Иако већ и нерасуто значи већ скупљено.
За мирјане је душеспасоносно наравно да се присаједине православној зајед-
ници са ревносним пастирем, али је то скоро немогуће. Иако, у крајњој мери
треба уложити све снаге да се пронађе свештеник који служи и који се није
поклонио антихристу, да би се имала могућност Причешћа. Мени је познато
неколико ревносних пастира у чијим храмовима су формиране добре зајед-
нице. Они већ сада купују кућице у предграђима и припремају их за
службу у време будућих потреса. Ако те Господ удостоји да живиш у так-
вој заједници, онда приступај Светим Даровима што је могуће чешће, како
су то радили први Хришћани у епохи римских гоњења. То ће те крепити и
припремати за евентуално примање мученичког венца. Чувај се оних који
су примили печат и поклонили се антихристу, разговоре с њима треба
избегавати, али никако то показивати, а посебно не показивати да ниси
примио печат и све остало што је у вези са тим, и уопште на ту тему не
разговарати. Треба мало причати, а углавном ћутати – јер прича може да
изазове подозривост, и већ сад треба почети живот са мало приче. Схваташ
ли, неће увек бити могуће одредити да ли је човек примио печат или не, и
како се понашати са тим кодовима. Колико људи је долазило код мене за
благослов да прими печат, буквално покушавајући да изнуде моје одобрење
за такав поступак. Ја сам све одбијао да благословим. Неко је одлазио љут, а
неки су говорили: „Спаси Господе, оче! Све смо схватили, нећемо примити,
опростите за узнемиравање.”
Недавно је дошао један од таквих људи на високом положају са питањима
из личног живота. Гледам га – и нешто није у реду. Прекидам његову причу
и питам:
– „А да ти којим случајем ниси примио код?” Он је истина поцрвенео и од-
мах је признао да су и он и његова жена примили кодове. Затим је уследило

190
јасно објашњење о раду, о болници ... Али нешто друго је интересантно – он
пре тога дуго није био код мене и ја сам се распитивао о њему, а између ос-
талог и о томе да ли је примио код. Али су сви били уверени да је та породи-
ца одбила да прими кодове. И ето шта се дешава! Зато треба бити обазрив у
општењу са људима али без подозривости да се не би упало у грех.” [...]
Часови историје
Ја сам седео и размишљао о ономе што сам чуо. Као и увек семена сумње су
давала своје плодове – зар је све то могуће? „То је тако страшно“, – поделио
сам своје утиске са страцем, – и у глави нисам могао да разаберем да све то
може да се деси.
– „А зар нам Јеванђеље о томе не говори?“ – одговорио је старац, – „Зар да
ти препричавам кад се сваки дан и сам укрепљујеш читањем Јеванђеља. Ме-
ни грешном је толико појединости било откривено како ће то бити. А Спаси-
тељ је већ Апостолима говорио шта ће бити, а затим су Апостоли преносили
вернима. И сви Свети су се на овај или онај начин дотицали краја света. Оп-
рости, али нема ни једног старца, који не би поучавао духовна чеда о спасе-
њу у последње време. Али тада се још „развијала” та адска „цивилизација”,
али је Господ дао некоме да види авионе, аутомобиле, електронику ... Мис-
лим да је светом човеку то било јасно, а људима – не.
Колико спорова је само изазвала тврдња да ће антихрист ући у сваки дом. И
ми смо се у семинарији спорили, и то још како! Све је постало јасно тек са
проналаском телевизора. А пророчанства о металним птицама, које при по-
летању стављају у себе за људе смртоносна јаја? А челична паучина која
треба да обавије целу земљу? Тај скакавац из Откровења...
Зар је мало нејасних предсказања из Виђења Апостола Јована Богослова, и
мање познатих стараца? Тешко је прихватити предстојеће невоље. Али да ли
си ти размишљао душо моја да сито друштво уопште није склоно да прих-
вати опомене о могућим будућим трагедијама? Како је преподобни Јован
Кронштански Чудотворац упозоравао људе, и јесу ли га слушали? Тешко је
било иза спољњег благостања увидети предстојеће невоље. Русија је са-
мо у комунистичкој пропаганди била сиромашна и несрећна.
Чујеш! Власт је имала могућност да још од почетка одобри држави кредите
у висини од две милијарде златних рубаља! То је колосална сума и тешко да
нека држава у то време има такав буџет. Жита и свих других пољопривред-
них плодова је било у вредности од неколико милијарди златних рубаља.
Милиони свиња, оваца, стотине хиљада крава и коња. Јаја су мерили пудима
(1 пуд = 16.38 кг, прим.прев.) јер је живине било небројено!

191
Русија је хранила пола света, али и Русима је све било доступно: овца је
коштала нешто између једне и две рубље, крава – до пет рубаља, а добри
радници су у фабрици добијали стотине рубаља месечно! То ти причам, да
је та ситост била погубна, заборавили су да је основа благостања у ду-
ховности, у Божијем благослову. Када су обавезно Причешће у војсци за-
менили грађанском државном службом, један човек од десет је наставио да
недељом одлази у Цркву! А непријатељ није дремао.
Рат Јапана са Русијом је већ био плаћен од стране јеврејске заједнице у Аме-
рици, тако да су они имали могућност да створе смутњу унутар земље и да
покушају да потпуно униште Православље! Први светски рат ни на који на-
чин није уништио државне снаге, њега нису осетили како треба, у сваком
случају не на храни. Нико није уводио картице или нека друга ограничења.
Чак је и у време рата тешко било замислити да ће се земља демонизовати
повучена демоном „слободе”. И одиста свето место не бива пусто – узели су
иконе и заменили их портретима злих духова. Ти кажеш, тешко је замисли-
ти?!
Ми смо већ поробљени страним духом; руски и словенски се и не осећа.
Можда само у Цркви и то не у свакој. Али на реду је већ ратовање Русије са
другим народима: странцима, Кавказцима, Кинезима... Сада су они углав-
ном само присутни у земљи бавећи се углавном пијачним пословима. Стран-
ци, као и ивек, се труде да на све начине унизе достојанство православних и
да ставе шапу на безбројна богатства Русије – Мале, Беле, Велике. Али до-
ћиће и време њихове директне владавине.”
– „Оче Антоније,“ – прекинуо сам старца, – „ако је могуће поновите оно о
руском духу у Цркви?”
– „Ја, оче не волим разговоре о томе,“ – нерадо је одговорио старац, – „а и
шта је ту нејасно? Одакле долази концертно певање са солистима и свом
сличном уметничком опремом? Од католика. Где можеш да чујеш исконс-
ко старо руско црквено појање – само у десетак манастира и Цркава! Да
ли се композиторска дела која изводе горди светски певачи могу назвати мо-
литвеним појањем? Наравно да не, – јер наше певање – молитва, омекшава
срце и покреће га на сузну, чистосрдачну исповест. Данашњи (рулади) пред-
стављају једну расејаност, забаву. С појањем је све јасно, а сада нешто о жи-
вописању храмова. Добро, напуштене су канонске иконе, и прешло се на
живописне, иако је и та новина од Рима. Оно и није тако лоше, али оно што
данас представљају као канон је – мртво. То уопште нису те методе иконо-
писања из давнина које су дошле до нас. Дакле, живописно зидно сликање –
али то није то што малају у нашим храмовима!

192
Људи који немају појма о Православљу, на основу католичких и унијатских
метода у најбољем случају хемијским бојама стварају нешто ново.”
– „Опростите,“ – прекинуо сам страца, – „а зашто сте рекли „у најбољем
случају”?“
– „Једном је један свештеник дошао сав ужаснут – отркио је међу сликарима
правог сатанисту. Отац га је истерао, а овај се увредио јер је тобоже добро
радио. Тако да је у тако осликаним храмовима немогуће подићи очи –
јаркост боја је неописива. А ако још томе додаш да већина „икона” у так-
вим храмовима носе у себи и католичке заблуде, онда се поставља питање
– за кога се спремају ти храмови? А лаж у храму Истине? Вештачке свеће у
свећњацима, вештачко уље у кандилима, вештачко цвеће за украшавање ик-
на, вештачки тамјан у кадионици.
У совјетско време није било могуће узети прави тамјан, али шта је данас!
Плаштанице мастимо женским парфемима, или колоњском водом. Зар нема
ароматичних уља? Има, али не желе да троше, јер ће благочестиве жене и
тако и тако донети мирисе. Али то је већ последица, спољашњи одраз узро-
ка. Сваки храм има настојатеља, а над настојатељем је – архијереј. Ко само
стоји иза његових леђа?!
Пре неколико година код мене је дошао један свештеник који је буквално
био у стању нервног растројства. Служио је петнаест година у чину на селу,
и зато још није добио [чин] протојереја, а није имао никаквих казни од стра-
не архијереја. Сада му је забрањено да служи са следећим образложењем,
скида му се чин – јер владајући архијереј зна како да се односи према непо-
корнима. Почињем да га испитујем, отац се узнемирује, скреће мисли. И на
крају сам пошто сам схватио о чему се ради сам испричао историјат забране.
– „Тако?“, – упитао сам.
– „Да, Оче , тако,“ – одговорио је старац. Показало се да је узрок забране ње-
говог служења било поштовање ... царских мученика! А ствар је била у сле-
дећем: тај свештеник је пре неколико година био са породицом и паством на
ходочашћу у Русији. А тамо су се већ тада свуда продавале иконе Царске
породице и књиге о животу царских мученика. Купивши и прочитавши књи-
ге, поревновавши њиховом подвигу, свештеник је уз помоћ пастве, прона-
шао у Тројице-Сергејевој Лаври папирне иконе које су однели кући и урами-
ли. Окачили су их поред икона – Мученици још нису били канонизовани, па
су служили службе за покој душа, а ко је хтео обраћао се мученицима и за
помоћ. Неко је „обавестио” владајућег архијереја. Он је наредио да се свеш-
теник „доведе у ред”: захтевало се да се скину и однесу иконе. Паства се по-
бунила јер је већ било случајева добијања чудесне помоћи после молитви

193
испред икона. Тада су оцу уручили „вучју карту” како се говорило код нас
на универзитету.
Видиш ли, случајност – то је свеопшти хаос који се не испољава преко мате-
ријалног. Ми исповедамо да је Бог хаос довео у ред подредивши догађаје ст-
рогим законима постојања. Тежња за хаосом је својствена само мрачним си-
лама. И зато, ако се нешто дешава, значи да је неко за то заинтересован. Ето
па ти размисли шта и како.”
– „Тако ви сматрате оче...”
– „Ништа ја не сматрам,“ – нежно ме је прекинуо старац, – „мислим да знам
правила, и увек сам се трудио да их испуњавам. И зато када ме нешто пита-
ју, ја покушам да објасним и да неког нешто научим. Ако испуни и послу-
ша – слава Богу, неко се уразумио; ако не испуни – боље да није долазио
јер се могао оправдати незнањем. [...]
„Непријатељ се посебно труди да искушава духовништво и да одвуче пажњу
пастира од спасења, да би потом растурио њихово стадо. Има само један из-
лаз – стражење, а на замке мрачних сила просто не треба обраћати пажњу, а
посебно се не треба предавати злом духу среброљубља.
Свети Тихон Задонски и преподобни Јован Кронштатски су оставили веома
корисне душеспасоносне поуке за свештенство. И други су писали, али поу-
ке Светог Тихона и преподобног Јована су посебно доступне и практичне.
Јер каквог је духа пастир, таква ће бити и паства. Ето то је најстрашније.
Мирјани се опредељују за свој пут или на спасење или на погибељ. Тако је и
за породице.“ [...]
„Поред тога, сатанизована Америка ће довести до страшних природних про-
мена и то све нагоре. Затвориће се небески извори вода, земља ће се ису-
шити без икакве наде за влагу. Нешто ће нићи, али то неће бити довољно
за све. Стока ће пропадати јер ни за њу неће бити довољно хране ни воде.
Реке ће или пресушити или ће се претворити у одводне јаркове, из којих ће
истицати смртоносне мијазме. Исто ће бити и са језерима, рибњацима...
Морско становништво ће такође помрети и поред њих се неће моћи живети.
Риба и морске животиње које труле ће подићи са дна сумпорводоник и доне-
ти неочекивану смрт становницима приобаља. Ето ти глади.
Она је увек страшна, али земља још не зна за овакву глад – неће бити ни
хлеба, ни воде, ни Јеванђељске љубави ни састрадања. То ће бити тужан ре-
зултат људске неумерености, и следовања сопственим страстима. Глад која
се десила за време цара у Поволожју је такође била последица неумерености
– продаја хлеба је доносила велики новац, и сељаци су га продавали не ос-
тављајући резерве.
194
Видиш, могуће је и изградити добру кућу, и сашити нову одећу, како ништа
не би било лошије него код других. Држава је тада спасла људе помажући
им у свему. Већ за време бољшевика је глад била вештачки изазвана јер је
новац који је био сакупљен за помоћ људима отишао на куповину парних
локомотива и свакојаких аутомобила. Колико је тада људи умрло!
Глад последњег времена ће бити још гора – неће бити наде на боље. Раније
смо знали да треба некако преживети милошћу Божијом, и онда се ојача од
нове летине. Сада тога неће бити, нестаће вере у Бога и нестаће и вера у бо-
ље сутра. Размишљаће се само о себи како би се преживело чак и на рачун
свог ближњег. Као што су некада у блокираном Лењинграду бандити отима-
ли од људи картице за хлеб или принуђивали човека а понекад и целу поро-
дицу на смрт глађу тако ће се и сада храна отимати и красти. А биће и убија-
ња.
На местима истицања чистих вода ће бити могућност за утољавање жеђи и
одгајања неког јестивог зелениша, па и хлеба. Господ ће дати нешто сувара-
ка као за празник. Моћи ће се наћи и риба у потоку и јагоде и печурке у шу-
ми. На разноврсну храну не треба рачунати, али нешто ће се већ наћи. И го-
њења ће у шумским областима бити знатно слабија, а главно је не предава-
ти се унинију и страху које ће сугерисати зли духови. Тако се и сада треба
спремати за све са уздањем на Господа, али не сме размишљати само о ужа-
сима онога што ће доћи, већ о стицању Божије Благодати”.
– „Оче, а кад већ причамо о пределима рецимо на Северу Русије, у Сибиру
где су веће дивљине, да ли је тамо и боље склониште?”, – упитао сам.
– „Сибир ће бити „жут” у потпуности. Далеки исток ће припадати Јапанци-
ма, а за Сибир, његову нафту, гас и злато ће се водити битке и то чак не са
нашима већ са Американцима.
И без обзира на то што се звездано-пругаста батина светског сионизма нала-
зи у њиховим рукама, они неће моћи да победе Кинезе. И потећи ће жуте ре-
ке на европски део Русије. Цео југ ће горети и пролиће се словенска крв! Ја-
панци неће предати Кинезима Далеки исток – острвљани ће просто негде
морати да живе. Јапанци знају за наступајуће трагедије својих острва: њима
је то било откривено преко мудраца. И сада они купују земљу, али им је нај-
примамљивији Далеки Исток Русије. Европски Север је привлачан али тамо
не можеш да преживиш без познавања неопходних навика. Старообредници
су се скривали у северним европским деловима, као и у сибирским, али су
људи бежали одатле у групама. Јер је у групи увек једноставније настанити
се на неком новом месту. Сем тога, људи тог времена су били природнији,
више су знали, мање су захтевали од живота, били су јачи и здравији. И зато

195
је и боље не гледати на ту страну, јер и јужније има довољно пустињских
места за сакривање од антихристових слугу.”
– „Оче Антоније, и оружје треба имати уза се ради рецимо лова?”, – упитао
сам старца.
– „Ти о себи говориш?”, – одговорио је старац са скоро прекорним питањем.
– „Па не наравно, говорим у принципу за све”,– појаснио сам.
– „Не, оче, лов није користан у последње време,“ – веома озбиљно је одгово-
рио отац Антоније.
– И најмање убиство и проливена крв па чак и бесловесног бића ни на који
начин неће доприносити очувању духовности, која је толико неопходна за
спасење. Пост и молитва, молитва и пост; не знам шта може оправдати
убиство дивље животиње – можда само реална опасност од смрти глађу.
Али ће се тим разлогом оправдавати и примање антихристовог броја, и љу-
дождерство ... Не знам, нисам видео дивљач убијену у лову код оних који се
спасавају. Последње време треба схватити као јединствену могућност за
очишћење и за молитву Творцу за опроштај грехова који су учињени у мир-
на времена. Свако, чујеш ли оче, свако ће тих година морати да претрпи мо-
ралне, духовне и физичке муке. У мањем или већем степену – али то је већ
нешто друго.
Други Долазак Спаситеља ће значити крај тих мука за оне који су знали уз
Божију помоћ да сачувају верност. И Господ ће скратити године антихрис-
тове владавине само ради малог броја оних који су Му остали верни. Зато ће
за њих то бити празник. А како се ми спремамо за празник – постом! То
ти је одговор за лов.
А што се тиче оружја – питање је сложеније. Свако треба сам себе да испита
да ли је спреман да почини убиство или не. Ако је спреман онда је боље да
не носи оружје са собом, да се не би искушавао. Ако човек не може да по-
дигне руку на ближњега онда се оружје и може понети како би се заплашили
непожељни гости: биће много луталица које ће тражити храну. У сваком
случају се треба уздати у Господа, али не треба заборављати ни мудрост:
„Не кушај Господа Бога твога!” Рећићу још једном – питање је тешко и мис-
лим да нема јединственог одговора. Сваки човек треба да поступа по својој
савести. Шта је, оче свети, више нема недоумица, а?” [...]
Закључак
Старац је, живећи по другим законима, све учинио да би онима који остају
да живе у тешка, последња времена било светлије, топлије, разумљивије.

196
Родивши се последњих година XIX века, он је доживео до почетка XXI века.
Прошавши све адске кругове катастрофа XX века, не само да није био зло-
бан на све и свја, већ је стицао љубав коју је буквално изливао на људе који
су га окруживали.

Старац Алексеј (Пензенскиј) (2000-их)

Свет иде у пропаст. Бога су заборавили, нема љубави, све је мртво, мртве
душе. Зомбиране. Електронски мозгови.
Последња времена.
Људи живе у виртуелном свету, постају ђавоимани, продају душу ђаволу.
Деца многих православних родитеља тежиће антихристу. Људи живе у
помрачењу ума, ретко ко говори са човеком, опште са компјутером. Све је
спремно за печат...

Не слушајте вести, све лажу, него се молите и кајте се... а ви спавате... Дола-
зи крај историје човечанства. Треба се смиравати, неуморно се трудити, пла-
кати и ридати...
Нико не разуме суштину хришћанства, не сараспиње се са Христом. За
хришћане је важно духовно, а не материјално. А за нове људе је важно мате-
ријално, а не духовно...
Потребна је вера тврда као камен иначе нико неће издржати!
Одлази благодат из Цркве. Црква је у дубини људске душе.
Кад би знали снагу Псалтира заборавили би на храну, сан, пиће и живели би
само дисањем вечности. Идемо у цркву, али се не исправљамо, осуђујемо,
злословимо, оговарамо, завидимо, траћимо узалуд време. Зашто се не ис-

197
прављамо? Нема напора, умртвљеност душе, нема усрђа, савест спава... Тре-
ба тражити помоћ од Господа...
Биће то страшно време. Људи ће бити у унинију, изгубиће човечији лик.
Многи ће примити печат, сви осим верујућих Појединаца. НЕ ПРИМАЈТЕ
ЕЛЕКТРОНСКЕ КАРТИЦЕ!
Предантихристово време... Ускоро ће нестати из употребе папирни новац...
Понудиће печат – засада добровољно и селективно. Неко ће узети документ
(картицу) без приговора – они који су одавно на ово у себи већ спремни. Но
маса људи ће бити још далеко од тога. Масовно ће кренути за документи-
ма када почене глад.
Печат нико неће избећи. Нико, осим верујућих. У последња времена како
не би примили то, потребно је имати јаку веру и непрестано пребивати
са Господом и Мајком Божјом. Они ће заштитити своје од печата. Заш-
тити ће их. Неће дати да погину. Ти људи ће бити спасени. Други ће оти-
ћи у погибао.
Биће страшна незапосленост. Глад. Високе цене. Почеће да нестаје робе. Би-
ће пљачке, крађе. Живот ће постати опасан. „Спасење“ за милионе ће бити
печат, јер у замену за њега ће предложити јефтиније и квалитетније произ-
воде. За људе ће то бити ма̋на (хлеб) са неба и избављење од беда. Зато ће
прихватање докумената проћи безболно, мирно и глатко. Нико их неће на-
метнути, бар у почетку. Они ће бити понуђени – и људи ће радо прихватити
ову понуду, као нешто само по себи разумно и неизбежно.
Сви су одавно заборавили како размишљати. И ово све иде на руку антих-
ристу, јер је створено послушно стадо, којим је врло лако руководити. Оно
што кажу – то ће учинити, без гунђања и приговора.
Данас је још увек све добро, све мирно. Систем је наравно већ створен дав-
но, али за сада људи мирно ходају по улицама, нико их не прати. Купују шта
хоће, иду где хоће, говоре шта хоће. Ускоро ће се све променити, све ће би-
ти потпуно другачије. Продавнице ће бити затворене за вернике, за оне који
нису прихватили печат. Они ће бити праћени. Њих ће гонити, да би им на-
силно ставили печат. Неће имати где да се сакрију, ни у граду, ни у селу.
Једини начин је бежати у шуму и преживети на било који начин. Они ће
бити веома гладни, биће им хладно и страшно. Њих ће Господ покрива-
ти и Мајка Божија.
Глад ће им бити потребна да би бацили све на колена за примање печата.
Када дође антихрист, скоро сви ће већ бити дигитализовани, он ће доћи на
све спремно, да управља и влада у свом кратком времену, допуштеном му
од Господа.
198
Антихрист спретно притеже све интернетом, без електронског екрана човек
већ не може да живи. Више и није човек, већ жалосна његова сличност.
Млађе генерације ће печатити старије. Они већ дуго живе по антихристовим
законима у електронском свету. И печат ће примити као нешто само по себи
разумно (здраво за готово).
Сви (осим појединаца) ће бити са печатима. То ће бити време гоњења пре-
живелих хришћана, који ће се скривати у шумама и у удаљеним подручјима.
Све ће бити као у страшном сну: они ће бити гоњени и тражени.
Опасност електронских докумената је у томе што они убијају суштину чове-
ка. Њих је потребно одбити. Они су опаснији од папирних (старих) докуме-
ната са бројевма, јер имају сасвим другу суштину. Нељудску (ђавољу).
Ускоро ће увести документе (картице) – за сада само добровољно. Људи их
у почетку неће узети, изузев посебних случајева, јер не постоји посебна пот-
реба. А потом ће као потоци (бујица) кренути за тим документима, стајаће у
редовима, јер ће почети глад. Неће бити хране за децу. Неће бити луксуза.
Почеће катаклизме. Прекид са напајањем струје и грејањем. Биће врло
лош живот. И из позадине свега овога доћи ће антихрист као избавитељ од
беда.
Праг свега овог постоји већ данас. Људи су престали да размишљају, они не
покушавају да процене шта се ради са њима. Које су наредбе уведене и заш-
то? Сви једноставно и тихо прихватају то што је дато. Само да не изгубе
свој посао, да би хранили породицу и имали прилику да се забаве и уми-
ре себе.
Примање печата у првој етапи ће бити добровољно. Онда (у другој етапи)
добровољно-принудно (због глади). Ово време још неће бити најгоре – у
продавницама ће бити могуће купити нешто. У трећој етапи, када ће печат
прихватити готово читава популација, почеће да прате оне који нису обеле-
жени – да би им нанели печат присилно. У том ужасном времену друштво
ће бити као стадо, у једној штали. Свима њима ће бити лако управљати уз
помоћ електронских уређаја, такође и системом надзора полицијских и дру-
гих казнених органа. Верујући ће морати да побегну, али ће их Господ по-
крити Својим моћним покровом.
Онда неће бити никакве везе између Хришћана и спољашњег (вањског) све-
та. Неће им бити доступне ни школе, ни продавнице, ни станице (превоз), ни
предузећа и институције, јер ће свуда бити електронски пролаз документом.
Тамо где ће остати улаз слободан, пре свега у продавницама, биће немогуће
ићи, будуће да ће се печат стављати директно на каси. У великим супермар-
кетима примаће се печат на каси. У почетку ће остати мале продавнице ру-

199
ралног (сеоског) типа, али ће бити неконкуретне, и ускоро ће престати да
постоје...
Нестаје дух старчества, нема хране (духовне) за мирјане...
Генерално, у примању печата људи неће видети никакву опасност, они
су одавно навикли да се користе електронским уређајима. Заборавили су
уопште како размишљати. Жива мисао је одсутна – потпуно помрачење ума.
Људи не виде алтернативе за живот, и не желе да је виде. ЗАПАМТИТЕ ДА
ПОСТОЈИ БОГ.

Отац Симеон Рукумијски

О антихристу
Духовник царске породице Романових, Свети Теофан Нови, на питање коли-
ко је још времена остало до доласка антихриста, одговорио је: „Неколико го-
дина – највише неколико десетина година.“ А те десетине година полако ис-
тичу. Свети Теофан је био необичан човек, јер се за духовнике царских по-
родица не постављају обични духовници. Он је био необичан. Када сам пи-
тао покојног игумана Саву, који је био богомољац Светог Владике Николаја,
колико је још остало до доласка антихристовог, одговорио је: „Трупка!“ – a
то је рекао осамдесет девете године.
Моја намера није да вас плашим. – Не! То што ће доћи – доћи ће. Али се то
може и померити, ако има покајања. Антихристов долазак се помера народ-
ним покајањем, али се то може и догодити већ ускоро. То зависи од стања
наших душа, од нашег покајања, од жеља наших душа. Овде се ми опреде-
љујемо коме ћемо се царству приволети: да ли лажном царству антихристо-
вом, које обећава: једи, пиј и весели се, или Царству Господа Исуса Хрис-
та, до кога се долази узаним, стрменим и трновитим путем. У живот веч-
ни морамо ући на узана врата, а то значи ићи путем Христових заповести.
Које су то заповести Христове? – Гладнога нахранити, жеднога напојити, го-
лога обући, болеснога посетити, странца примити и сужња у тамници посе-
тити. А речи „гладнога нахранити“, значе и то да наше душе требамо нах-
ранити Христом Богом, јер ми смо Христови. Сасвим је вероватно да ћемо
ми дочекати такве догађаје какви нису били у читавој историји људског ро-
да. Ми већ слутимо шта ће све доћи. Морамо се добро чувати од оног што се
спрема. Да бисмо сачували своја чела и своје десне руке од печаћења антих-
ристовим печатом, не требамо да пристајемо ни на документа која су са ње-
говим жигом. Ако се неко превари па их и прихвати, нека је свестан тога да
их још може и одбацити. У овој првој фази, фази електронских докумена-
та, човек још може да се покаје. Као кад се двоје младих, који намеравају

200
ступити у брак, предбрачно испитају, па се онда обруче, ставе им се бурме
на руке, они још могу и да одустану од намераваног ступања у брак. Међу-
тим, онај који буде запечаћен жигом антихристовим, на чело или десну
руку, он се више не може покајати и његова душа постаје невеста ан-
тихристова, или, боље речено, блудница антихристова. То је друга фаза и
у њој нема покајања за запечаћене.
Истомишљеници антихристови ће добијати печате на чело, зато што је ту
смештен ум, односно мозак – мисаони апарат човеков. Зато ће његови исто-
мишљеници добијати печате на чело. Послушници антихристови добијаће
печате на десну руку, зато што се рукама ради, али још и због тога што дес-
ница више неће бити употребљива за осењивање крсним знамењем. Дакле,
ко прими печат на десну руку више неће моћи да се прекрсти. На печату
ће писати следеће речи: „Ја сам твој." – „Да, ти си мој.“ – „Добровољно
долазим, а не присилно.“ – „И ја те добровољно примам, а не присилно“.

Ове четири речи биће урезане у средини тог проклетог печата. Оно што ће
бити видљиво за очи људске, или тачније речено за очи побожних људи, то
ће бити лице онога који је печат примио. Лице оних који су печат примили,
биће измењено. По речима покојног игумана Саве, запечаћени ће бити се-
дам пута гладнији него до тада. Они ће непрекидно мислити о томе шта ће
јести и пити. Таква ће их глад обузети. На другој страни, оно мало стадо
Христових следбеника који не буду примили овај душепогубни печат,
биће задовољни са мало хране, и са мало хране ће задовољавати своје
телесне потребе. И сада ми може мовидети да са мало хране можемо задо-
вољити своје телесне потребе. Нарочито је то видљиво у време постова.
201
Знаци антихристовог доласка су сви ту. Припреме за његов долазак се уве-
лико врше. Зато се и врши смутња по црквама, да би се човек предао злим
силама и злим људима који њему служе. Антихрист ће доћи на седам годи-
на пре Страшног суда. Најпре ће почети реклама антихристова. Ове године
у којима ми живимо јесу припремне године за долазак антихриста. Колико
ће та припрема трајати, највише зависи од оних који се тој припреми проти-
ве. Зависи, дакле, од православних – од тога колико се они кају. Уколико се
православни људи више кају, тврђе верују и боре се, онда се помера долазак
антихриста, јер је то неповољан климат за његов долазак. Умножавање греха
у људима, нарочито у православнима, је одличан климат за његов долазак.
Њега ће позвати милиони наших непокајаних грехова, као што је рекао бла-
женопочивши Митрополит Петроградско-Ладошки Јован. Антихрист ће по-
чети веома снажно са својом рекламом. Чиниће лажна чудеса; налазиће ре-
шење за разне економске проблеме, тако да ће људи сами тражити да се он
зацари над њима. То ће, дакле, бити тако велико лукавство да ће људи сами
тражити да им он буде цар. Али, све његово чињење биће по сатанској сили.
Антихрист ће бити из племена Данова (то је јеврејско племе) и родиће га
блудница. По једном казивању он ће бити седмо блудно колено, а по другом
(дубљем) то је дванаесто блудно колено, односно копиле. У то дете ће ући
сатана, и оно ће постати антихрист. Три и по године трајаће његова реклама,
да би се након те три и по године зацарио над родом људским. У то време
(прве три ипо године) његови љути противници биће Свети пророци Енох и
Илија. Ови пророци ће доћи са неба и говориће народу истину о антихристу.
Говориће да је он обмањивач, и да се чувају и не примају његову науку. Све-
ти пророци ће чинити велика чуда. Учиниће да се небо затвори, да буде су-
ша и доћи ће велика глад на становнике земље у то време – време антихрис-
тове власти. По допуштењу Божијем, антихрист ће убити свете пророке Ено-
ха и Илију, али ће они после три дана васкрснути у граду Јерусалиму. У Је-
русалиму ће се антихрист и зацарити, у обновљеном Соломоновом храму.
О електронском ропству
Ми се данас налазимо у ропству, иако тога нисмо ни свесни. Ово ропство је
другачије од свих пређашњих, и људи га тешко препознају. Данашње ропс-
тво теже је препознатљиво онима који не знају за пост и молитву. Они који
не знају за Господа неће препознати ни ропство које се приближава. Такви
ће људи мислити да живе живот какав није живела ни једна досадашња ци-
вилизација. Они ће бити у великој прелести и заблуди. Међутим, када буде
нестало хлеба, опоменуће се, али ће тада већ бити касно. Када буде нас-
тупила глад, спознаће све што се догађа и увидеће да су преварени од
антихриста. Будуће ропство ће бити електронско ропство. Људи неће бити

202
оковани у ланце, и неће бити робови у неким рудницима, али ће све бити
контролисано. И сада је скоро све контролисано, што се тиче производа које
употребљавамо, али долазе дани када ће људи и сва њихова имовина бити
контролисани. Тада ће се настојати да се и мисли људске контролишу.
Човек може мислити својом главом, уколико нема додир са туђим мислима.
Али, ако има додир са туђим мислима, на пример путем телевизора, које мо-
гу бити тако искварене, тако подле и тако непријатне да нашем бићу и
нашој души доносе само штету. Зато вас молим да искључите своје ТВ
апарате, макар у време постова, да бисте искусили шта значи искључи-
ти се из те мреже. Човек не може имати прави увид у догађања, ако се не
одвоји од оних који му путем ТВ-а помућују расуђивање.
Човек који духовно отпадне од својих светих предака, лако постаје духовни
роб невидљивим непријатељима. И тако, када истекне време покајања од Бо-
га нам дато, онда се запада и у физичко ропство – мислим на ово данашње
лукаво електронско ропство. Пут за ослобађање је у покајању. Једино тако
ћемо имати духовне силе да се ослободимо од сваког непријатеља, ма коли-
ко да је он јак. Нема јачег од Онога Који Јесте, од Живога Бога.
Када бисмо се ми оставили крађа, лажи, псовки, када би се деца рађала – то
би били видљиви знаци покајања и Господ би онда услишио молитве своје
Пресвете Мајке и свих Светих анђела и Светитеља. А тога нема, зато што се
ми не кајемо како треба. Зато Господ и допушта нашим непријатељима да
нас они „науче“ познању живота. И сада је теже него после Косовског боја,
јер тада је народ имао Веру – једну Православну веру. А сада се на наше
просторе уселило ко зна колико „вера“, а све оне раде на слабљењу народ-
ног тела. Сви њихови „путеви“ су странпутице. Јер ако они нису сагласни са
Светим Савом, онда нису сагласни ни са Божијим учењем. Све је то онда
једна превара које се треба јако чувати у овим временима, јер ова времена у
којима ми живимо јесу последња.
Шта је чинити онима који не желе да прихвате печат антихриста? Ако људи
живе у граду, нпр. Београду, они су потпуно зависни од данашње државе,
односно од будуће светске државе. Потпуно зависни! Срећа њихова ако нег-
де имају неко очево или ђедово огњиште, које нису продали, благо се њима.
Могу тамо неку производњицу да остваре; да имају орахе, да имају јабуке,
крушке, лозу, да имају нешто да могу да се прехране. А још је боље продати
стан, па купити негде у селу кућу са окућницом, на којој можеш да будеш
произвођач и да у задовољавању својих потреба будеш независтан од држа-
ве. Подајмо „цару земаљском“ (држави) оно што му припада: платимо по-
резе и трошкове које он тражи од нас, како се у Јеванђељу каже: „Цару ца-
рево а Богу Божје.” А „Богу Божје“ значи да имамо Православну веру и да

203
се трудимо да живимо по њој – да она буде делатна. Да се тако наше душе
успокоје и овде и у вечности.
Да поновимо: сваки би човек тебао да поседује парче земље.
Јер у време антихристово нико неће моћи ни да купи ни да прода, ако не бу-
де био запечаћен његовим печатом. Зато ће они који поседују макар неколи-
ко ари земље, моћи да остваре неку производњу за своје потребе.

Старац Јосиф (2001.)

У 2001. години, група самарских свештеника и мирјана, на челу са својим
Архиепископом Сергејем, посетила је Свету Гору. Штампани извештај о
том поклоништву био је публикован у првом броју православног алманаха
„Духовни сабеседник” за 2002. год. Неретко, кад се покрене разговор са Све-
тогорцима, говори се о судби Русије.
Са почастима, у грчком манастиру Ватопед, посебно су примили Самарског
архијереја 85–летни старац Јосиф (Јосиф – Млађи), ученик усопшег у Госпо-
ду знаменитог Јосифа Исихисте. Тај подвижник сада живи у келији недалеко
од манастира и руководи обитељ. О. Кирион, који је пратио Владику у улози
преводиоца, после овог сусрета је ово рекао:
„На старчевом лицу се види благодат. Он нам је говорио о судби света и бу-
дућих страшних догађања. Господ дуго трпи безакоња наша, као пред вели-
ки потоп, но сада наступа крај дуготрпљењу Божијем – прошло је време
очишћења. Препуњена је чаша гнева Божијег. Господ ће допустити страда-
ња ради уништења нечастивих и богобораца – свих таквих, који су створили
савремене беспоретке, који су свим што не ваља заразили народ. Господ ће
попустити да ће они са ослепљеним умом уништавати једни друге. Много ће
бити жртава и крви. Но верујући се неће много плашити, и они ће имати
скорбних дана, онолико колико Господ буде допустио ради очишћења. Пла-
шити се тога не треба. Због тога ће бити повратак благочешћа у Русији и у
целом свету. Господ ће своје покрити. Људи ће се вратити Богу.
Ми већ стојимо на прагу тих догађаја. За кратко време све ће се ово десити,
затим ће за богоборце бити следећа етапа, но они неће моћи осмислити своје
планове. Господ им неће допустити. Старац је рекао да ће после процвата
благочешћа бити близу крај историје.”
Није лишио старац своје беседе и остале руске поклонике.
„Ми се молимо,“ говорио им је, „да би руски народ дошао у то своје нормал-
но стање, које је било до рушења, због тога што ми имамо заједничке корене
и живимо за спас народа руског…

204
Тако лоше стање је данас – општа ситуација у целом свету. И то стање се
може називати као непосредно пред гнев Божији. Ми смо дошли до тог ста-
ња. Господ само по милости Својој трпи, а од сада више неће трпети, но по
правди Својој ће почети кажњавати, због тога што је истекло време.
Биће рат и ми ћемо трпети велике невоље. Сада су власт у целом свету узели
Јевреји, који желе у потпуности да искорене хришћанство. Гнев Божији би-
ће такав, да ће сви тајни непријатељи православља бити уништени. Нарочи-
то ради њих ће се подићи гнев Божији да би их уништио.

Искушења не треба да нас плаше, ми треба да увек имамо наду у Бога, са ко-
јом су страдале хиљаде и милиони мученика, тако су пак страдали и новому-
ченици, због тога и ми треба да будемо спремни на страдање и да се не пла-
шимо. Треба да имамо трпљење, молитву и наду у Промисао Божији. Треба
се молити за препород хришћанства после свега тога што нас очекује, да би
нам Господ дао, помажући нам, даровао нам снагу да се препородимо. Но у
то време треба само преживети.
Искушења су давно почела, треба очекивати већу експлозију. Но после тога
ће доћи до препорода… Али сада се могу наслутити почеци тешких војних
збивања. Виновници тог зла биће Јевреји. Њих ђаво почиње да хушка да би
уништили православну породицу Грка и Руса. И ради њих главне су препир-
ке по свету. Они ће понудити Турцима да уђу у Грчку и чине шта им воља.
А Грци имају владу, а у пракси као да је и немају, због тога што она нема си-
лу. И Турци ће доћи свуда. То ће бити моменат када Русија може дићи своју
силу како би отерала Турке.

205
Догађаји ће се овако одвијати: Када Русија дође у помоћ Грцима, Американ-
ци и НАТО постараће се да им се супротставе да не би дошло до сједињења
два православна народа. Против православних стаће Јапанци и други наро-
ди. На територији бивше Византијске империје биће велико бојиште. Само
изгинулих биће око 600 милиона људи. У свему томе ће активно учествова-
ти и Ватикан да би спречио јачање Православља. Но то ће се окренути Вати-
кану на потпуно, до самог основа, његово уништење. Такав ће бити Проми-
сао Божији…
Биће допуштење Божије, да би биле уништене све саблазни: порнографија,
наркоманија итд. И тако ће им Господ ослепити умове да ће они незасито
уништавати једни друге. Господ ће то допустити да би настала већа чист-
ка. Што се тиче тога, управитељи неће дуго управљати, што сад радимо не-
ћемо дуго, после чега долази рат. Но, после тих већих чистки биће преобра-
жај Православља. По благовољењу Божијем, Господ ће излити благодат,
такву каква је била у почетку, у првим вековима, када су људи отворена ср-
ца ишли ка Господу. Тако ће се продужити неколико деценија, па ће нас-
тупити диктатура антихриста. Такве ужасне ствари ми ћемо морати пре-
живети, но не треба да нас оне ужасавају јер ће нас Господ заштитити. У
суштини ми ћемо преживети невоље, глад, гоњења и много тога, но Господ
Своје не оставља. И ти који су постављани да буду власт потребно је да
своје поданике приморавају да више буду уз Господа, више у молитви, и
Господ ће своје заштитити. После великих чистки биће и велики преобра-
жај.”

Баћушка Рафаил: Шта нас чека

Шта нас чека у нашем веку (разговор вођен априла 2001.)
Баћушка Рафаило беше родом из Русије, но због своје прозорљивости, која у
датом тренутку није некоме одговарала од беше „замољен“ да се удаљи на
Свету Гору... Овде је окупио братство од 15-так монаха који су се подвиза-
вали на најстрожији начин, живећи искључиво од дела својих руку, не доз-
вољавајући да модерно доба ни једним кораком закорачи у њихов скит...
Електричну енергију користе, понекад, само за расвету и ни за шта више...
Дневно, зависи од послушања, проводе и по 20 часова у молитви (што, до
душе, за Свету Гору и није тако необично) и сав свој живот и мисли посве-
ћују монашким заветима... [...]
У том тренутку пред нама се појави баћушка... Тачније истрча из скита сав
озарен и насмејан и поче нам делити благослове и „монашке поздраве“ уз
објашњење да је неописиво срећан што му коначно неко долази из напаћене
и свете Србије... По седим локнама које су му падале по раменима, и по ко-

206
жи лица и руке коју му целивах предпостављам да је прешао 60-ту, по гласу
и готово голој бради рекао бих да је тек у пубертету, по живости којом је
поскакивао док нас је уводио у конак као да му је тек 5-6 година, а по бис-
трини погледа којим ме је умирио и вратио у стварност рекао бих да је већ у
Царству Небеском и да је овде на земљи још тек толико да ми нама мало-
вернима сведочио о вери нашој Православној. У томе ме нешто подсети на
оптератив „Будите као деца, таквих је Царство Небеско!“ Заиста, баћушка је
већ и телом и гласом подсећао на дете... [...]
Бог ми је сведок да се све збило овако
како ћу вам приповедати и да сам ве-
роватно нешто заборавио, али свакако
ништа додао... Баћушка Рафаило је
причао енергично у заносу често се
означавајући знаком крста, а ми смо
разумели сваку његову реч као да при-
ча на нашем матерњем језику... Када
би завршио са једном темом баћушка
би се окретао ка неком од нас и почео
директан одговор на питање које смо
ми већ спремили на путу до скита (!?)
(до душе ја и даље нисам имао никак-
во питање у глави и када год би ме ба-
ћушка погледао једино чиме је могао
да ме благослови то је смешак)... А,
нас су обузели некакав мир и неопи-
сива радост те смо све то прихватали крајње уобичајено и смирено...
„Србија је много страдала у задње време...“, рече баћушка одједном, „и то
неправедно страдала... Али, зато сте ви као земља одужили свој дуг према
Господу... Многе ствари ће вас мимоићи и многих ствари ћете бити поште-
ђени у задњим временима...“
„Да“, изненада се окрете ка брату до мене, „несумњиво је да су последња
времена почела или су бар у својој финалној припреми пред почетак... Пог-
ледајте око себе, свуд мржња, ратови, устаје „брат на брата“, а Господ нас
опомиње земљотресима, поплавама, болестима... Ускоро ће светом завлада-
ти чудна болест која ће долазити из ваздуха... Мало ко ће бити поштеђен,
али у Србији неће бити ни једног оболелог... (сада када размишљам убеђен
сам да је овде мислио на птичји грип). Вас ће сачувати Господ и молитве ва-
шег монаштва...“

207
„Ох, да... свакако!!!“ – поглед је усмерио на следећег брата. „Монаштво у
Србији је једно од најснажнијих монаштва у свету... Ви имате Косово, вашу
свету земљу коју вам ђаво узе јер стоји записано „и удариће на пастира и ов-
це ће се разбежати“, али имате и велике молитвенике... Често у молитви ви-
дим два огњена стуба која се подижу из ваше Србије ка Господу... И Госпо-
ду су миле те молитве.... Један је стуб молитва вашег светога патријарха
(Павла), поздравите га обавезно када се вратите у Србију.... Ми молитвено
општимо и срећемо се у Господу, али се нисмо никада упознали... Но, ви му
кажите да га ја поздрављам и он ће знати ко сам...“ (Заиста када је један од
браће пренео поздраве патријарху Павлу, овај је само климнуо главом и
захвалио му се... Одавао је утисак да је добио поздраве од блиског пријатеља
из даљине. За други стуб није нам могао тачно рећи коме припада... Некако
смо најближе били блаженопочившем оцу Тадеју, али нисмо се дуго задржа-
вали на утврђивању тога.)...
„Кризе има увек и свуда,“ – био је одговор следећем брату који је баш узео
ваздух не би ли почео своју тему о екуменизму у Србији, – „али је битно и у
време кризе остати у послушању и испуњавању Божијих заповести... Да, и
ваша црква ће ускоро прихватити овај нови, светски календар... Многе
владике су већ одавно за то... Мисле да ће на тај начин бити ближи свету...
Имате неколико благочестивих владика које се боре, молитвом и делима,
да одложе овај чин, али ће он свакако наступити... Али, не...не брате мој не
треба ратовати и борити се против својих.... Пустите нека они дају свој одго-
вор према Господу... Вас Господ неће питати зашто сте прихватили нови ка-
лендар, јер вас неће ваше владике питати хоћете ли да прихватите нови ка-
лендар... Од вас ће Господ тражити онолико колико вам је и дао да расу-
ђујете и одлучујете... Сваки сукоб, па и вербални води у рат, а рат је велико
зло...“
„На жалост,“ – усмерио је поглед ка последњем брату – „трећи светски рат
ће доћи, а сам Господ зна када... Чини ми се да он из милости стално одлаже
овај чин, али ће зато доћи изненада и без најаве... Почеће падом неке бомбе
на Волгоград... Биће страшно, много мртвих, ни камен неће остати на каме-
ну... После више нико неће знати како да све то заустави... Али, убрзо ће се
рат претворити у финалну битку између Ислама и Хришћанства... Та финал-
на битка одвијаће се на територији садашње Македоније. Исламисти ће се
месецима прегруписавати и кренути преко Турке и Грчке на Србију и преко
Србије на Русију. Православна војска која се буде прегруписавала у Грчкој
ће се измаћи преко мора, али само толико да пропусти исламску војску, онда
ће се вратити и исламисти ће се наћи у кругу између Православаца из Грчке
и Србије односно Русије у Србији. Тако ће Македонија постати историјско
поприште одлучујуће битке.

208
Трећина исламиста ће изгинути, трећина ће примити православље, а трећина
ће се заувек повући и чекати Страшни Суд... Не, не Србија ће опет остати
поштеђена рата... Само што ће се земља толико загадити од радијације да ће
преживети само верујући... Као у Чернобилу... Када је дошло до катастрофе
сви становници су евакуисани осим једног женског манастира у близини...
Њих су комунисти намерно оставили да би видели последице толико јаке ра-
дијације... Када су се вратили након пар месеци из хеликоптера су видели
необичну живост у манастиру... Кренули су са својим скафандерима и апа-
ратима који су показивали радијацију и до 100 пута већу од дозвољене... Но
у тренутку проласка кроз капију манастира сви су апарати показивали да ра-
дијације нема... Научници су више пута пролазили и враћали се и увек би се
дешавало исто... И не само да су монахиње и животиње биле потпуно здраве
и живе, већ свака травка на манастирским њивама коју је дотакла монашка
рука, па макар то био и коров који је оплевљен и бачен, био је без радијаци-
је... А све оно што монаси нису дирали било је смртоносно... И шта су кому-
нисти урадили? Забранили су да икада ико спомене овај догађај... Али, нису
га могли гурнути у заборав... Тако и ви драга моја браћо, закрстите све че-
тири стране света, небо, храну и воду и не бојте се!!!“
Овде смо отприлике и завршили наш разговор... Одвео нас је у цркву да се
захвалимо Пресветој Тројици што нас је окупила и почео делити благослове
и отпуштати... Мене је првог благословио, јер сам му био најближи, потом
осталу седморицу, а онда ме је поново позвао да ме благослови...
„Али, Ви сте ме већ благословили,“ побунио сам се, ни сам не знам зашто...
„Није важно, рече ми он уз осмех, теби ће требати још један благослов!“
Послушао сам га и примио његов целив у теме (мислим да је све тако цели-
вао, али ето никада никог не питах о томе)... Ето, можда је тај други благос-
лов био упућен овом мом писању... А ово су тек неколико часова првог дана
на Светој Гори...
Слуга Божији Стефан Рајчић

Старац Рафаил Берестов о предстојећем рату

(5.11.2017.) [...] „Блажени старац, отац Јосиф Ватопедски, говорио ми је да
долазе грозна времена, али да ће се после одређених страшних догађаја мно-
ги словенски народи придружити Русији, а у савез са Русијом ће ступити и
Грчка. Тако ће се саздати нова Византија...
Милошћу Божијом ће бити изабран православни цар. И тада ће се у Русији
десити очишћење Цркве. Сада је наша Црква болесна, веома болесна. У њој
има много шпијуна који раде за непријатеље Христове. Још увек немамо ни

209
националну владу. А цар ће наш бити веома светао, моћан, талентован чо-
век, који ће владати с љубављу и мудрошћу. О томе сведоче свети оци Црк-
ве, између осталих и отац Николај Гурјанов. У томе је наша нада, наша уте-
ха.“
Отац Рафаил мисли да ће тај рат бити
сукоб духовних сила добра и зла: „То
ће већ бити рат са антихристом, од-
носно са антихристовим духом. Пош-
то сада сва политика постаје богос-
ловље: или с антихристом или са
Христом.“ Атонски монах је преци-
зирао ко ће, по њему, бити сукобље-
не стране: „Ми смо за монархију. У
Русији ће се вратити Цар, и ми то че-
камо. О томе су пророковали Оци. И
он ће завести ред, и у Цркви ће завес-
ти ред... Рат је близу и ускоро ћемо
морати да се боримо и са НАТО, и са
Европом. То ми је рекао Јосиф Вато-
педски док је још био жив. Ја му ре-
кох: „A, Русија сад не може да ратује
ни са Америком, ни са Европом, ми
смо разоружани, наше власти нису
родољубиве, него масонске, ми не
можемо да се супротставимо Европи и Америци.“ ...
Но, он рече: „Русија и Православље ће победити, зато што ће небеска војска
обарати крилате ракете, непријатељске авионе. Зато ће Русија победити.“ ...
Биће смртно рањена глава аждаје – масонство... свима ће постати очигледно
да је с нама Бог, и да је истинита православна вера у Русији и у православ-
ним земљама. И овуда ће доћи, како каже Серафим Вирицки, многи страни
бродови да се науче Православљу и приме чин, свештенички и епископски.
Тако ће се у Европи градити храмови, и у многим другим земљама. Међу-
тим, само неко време. А онда ће опет доћи масонство.“
У 2015. години о. Рафаил је изнео мишљење да ће светски рат почети после
сабора на којем желе да „изнаказе Православље“, могуће већ 2016. године.
„Ја се можда варам, можда ће почети већ сутра“, оградио се он. 2015. године
је о. Рафаил почео да тврди да се је срео са будућим царом: „...ја сам се сре-
тао са учеником старца Николаја Гурјанова... Он је веома талентован, духо-
ван, благодатан човек. Као што је речено, руско срце ће га осетити, срце се

210
отвара пред њим. Ја нисам никога помазивао на царство, мада су ме многи
самозванци молили да то учиним. Сада смо сазнали за њега [за цара].
Ја сам [га] питао: „Шта да кажем људима о долазећем Цару?“
Одговор је био: „Реци само оно штоје рекао старац отац Николај Гурјанов:
Се, царь грѧдéтъ! [Ево, цар долази!]“
Стога ја и кажем свима: „Се, царь грѧдéтъ!"... Он ће бити и патријарх и цар.“
Затим је [отац] Рафаил почео да открива више о тој тајанственој личности:
„Код мене је долазио један веома благородан човек и рекао: "Оче Рафаиле,
радуј се, цар међу нама хода по земљи."... Авељ [келејник о. Рафаила, у схи-
ми Онуфрије] га је знао, и ми смо сазнали да је лично он долазећи цар. Ми
имамо доказ за то. Али, о томе се не сме говорити.
Питао сам тога благородног човека: „Како да вест о вама популаризујем,
шта да кажем људима?“
Он каже: „Оче Рафаиле, мој духовни отац је био отац Николај Гурјанов, и ја
сам му све откривао. Сва моја откривења су била од Бога, све сам му откри-
вао, и он је рекао: 'Се, царь грѧдéтъ'. Тако и ти говори људима: 'Се, царь
грѧдéтъ!'. Ништа друго не треба говорити…“
Сам Бог ће посведочити да је он цар. Моја претпоставка, наша претпоставка
је: може бити да ће васкрснути Серафим Саровски, и он ће свима рећи „Се,
царь! То је Божји изабраник!“ И сви ће га примити. Међутим, то се неће де-
сити сада, него у време тешких искушења, у време рата. У време рата он ће
бити цар-победник. Он је био војно лице, официр, и он ће учествовати у ра-
ту и постаће чак војсковођа. [Он] је веома дубок, озбиљан човек, духован,
ми монаси можемо да учимо од њега, он се моли од смираја дана до сванућа.
Он је врло паметан, благодатан, духован, веома зрео.“
Рафаил Берестов предсказује препород Русије и Православља после светско-
га рата: „Он ће као домаћин успоставити ред у земљи, очистиће Цркву
Христову од масона, екумениста, глобалиста, непријатеља Цркве и ћутали-
ца. Пољопривреда ће сеу Русији подићи на високи ниво, као и економија и
одбрамбена индустрија. Људи у Русији ће добро живети. Духовни живот ће
порасти. Побачаји ће бити строго забрањени. Биће духовни процват. Импе-
ратор ће подстаћи људе на покајање, на Исусову молитву. Телевизија ће би-
ти контролисана, приказиваће се духовни филмови и приче. Процват Пра-
вославља ће бити на целом свету. На свим континентима ће се градити пра-
вославни храмови.“
Монашка заједница о. Рафаила обновила је помињање императора у богос-
лужбеним молитвама, али моле се „о благочестивѣйшемъ государѣ нашемъ,

211
грядущемъ императорѣ всея Руси“ (за најблагочастивијег владара нашег, до-
лазећег императора све Русије). [...]
Ален Новалија

Старац Јона (Игнатјенко) (2010-их)

Крај света је близу. Нама није дато да знамо рокове, али многи знаци о који-
ма се говори у Светом Писму и у делима Светих Отаца Цркве, данас су вид-
љиви. То се односи како на дешавања око украјинске „смутње“, тако и на
дешавања у целом свету. Константин Душенов разговара са директором из-
давачке куће „Благословение“ Јуријем Григорјевичем Самусенком.
– Господ преко оних који пророкују саопштава људима неку информацију.
Апостол Павле је говорио: – Духа не гасите. Пророштва не презирите. Jа
могу одмах да кажем да сам сазнао од свога духовног оца – духовник наше
породице је био веома познати старац, схиархимандрит Јона Игнатјенко. Он
се подвизавао у одеском мушком манастиру, тамо где је Митрополит Ага-
фангел. Он је веома познат. Осим обичног народа који је долазио из свих
крајева Украјине, Белорусије, Русије и Владивостока, њему је долазио и Па-
тријарх да би разговарали у четири ока. Постоје фотографије, они су се фо-
тографисали при сусрету. Други познати људи…
– Ви имате у виду Патријарха Кирила?
– Патријарха Кирила, пре четири године када
је, постваши већ Патријарх, посетио Одесу. А у
одеском манастиру је резиденција Патријарши-
је.
– Да ли је жив сада баћушка, Ваш духовник?
– Баћушка се упокојио. И у вези са тим сада ћу
вам испричати да када је он умро… Када су га
питали, и ја сам га такође питао:
– Баћушка, Трећи светски рат о коме све зна-
мо… гледајући шта се дешава у свету и дивећи
се дуготрпљењу Божјем, питамо се – а када ће
то бити? Ко ће напасти Русију?
– Русију нико неће напасти.
– А ко ће напасти САД?
– Нико неће напасти.

212
– Па какав ће то бити рат?
– Он ће почети од мале земље, која је мања од Русије. Биће унутрашњи су-
коби који ће прерасти у грађански рат. Пролиће се много крви. И у тај гра-
ђански рат у малој земљи, биће увучена и Русија и САД и многе земље. И то
ће бити почетак Трећег светског рата.
– А када ће то бити, баћушка?
– Ја ћу умрети, и годину дана након тога ће почети.
– Он се упокојио у децембру 2012. године. А Евромајдан је почео у децемб-
ру…
– Крајем новембра је почео… у суштини реално је мајдан са запаљеним гу-
мама и сл. почео у децембру и настављен је 2014. године. То о чему говори-
те, наравно… како изабрати речи… многе ће уплашити.
Као што знате, савремени либерални свештеници, и парохијани који им до-
лазе, они сматрају савременог православца који (…) пророчанствима, неким
пророчанством, који покушава да се снађу у есхатолошким догађајима и да
га примене у некој ситуацији Црквене есхатологије, – сматрају га неким фа-
натиком и боје га се. По мом мишљењу, људи се веома боје да наруше свој
комфор а такав вид размишљања обавезно води човека у стање духовне оба-
мрлости.

Монахиња Макрина: Јављање патријарха Павла

(Лето 2012.) Лежим отворених очију
а Патријарх Павле стоји поред мене.
Повео ме, стали смо изнад Београђан-
ке и само ми је показао Београд и ја
видим: велики, велики штрајк у Беог-
раду, просто устанак, грађански рат –
не знам шта је. Људи изашли на ули-
це, маса... протести. Извели војску,
тенкове. Полиција бије народ. Неки
вагони, камиони притежу свештенст-
во и монаштво – у ствари то је у ду-
ховном смислу да су притиснути, да
су уцењени. Показује ми неке вагоне
који притишћу монаштво, хоће да их
згњече.

213
Патријарх Павле стоји поред мене и каже: „Ћери моја, Макрина, видиш да
ми моја деца не могу трпети. Видиш да ми не могу више уцену издржати.
Многи ће отићи кућама, напустиће монаштво. Многи ће цикнути, полудети.
Многи неће издржати. Све ће их уцењивати, затвараће их... неће моћи издр-
жати. Биће један велики скуп, протест у Београду. Биће штрајк општи у Ср-
бији.“
Налазимо се негде над облаком и гледамо све то одозго. У једном моменту
ја видим: отвори се небо; хиљаде војника униформисаних слетело у Београд.
И онај народ брани, развађа, гура оне тенкове, оне камионе одгурава. Крв,
повређени, сијају светла хитне помоћи... Доле је маса; одозго видим и ман-
тије, и свештенство, и монаштво. [...]
Лежим будна, али шта је чудо: још увек чујем вриску људи коју гуше поли-
ција и тенкови, још галама стоји око мене, чујем буку. Над Београдом про-
паст... И каже ми патријарх Павле, да ће Београд изгубити благослов, да не-
ће више патријаршија постојати. Да ће Београд врло да страда. [...]
После тога миомирис је наставио да мирише још три месеца.

Старац Пајсије Светогорац (1990-их, посмртно 2015.)

Турци ће нестати са карте
Знаменити старац Пајсије Светогорац (Езнепидис, 1924–1994), у почетку
90–их година је предсказао: Помисао ми говори да ће се десити многи дога-
ђаји у вези Руса и Турака. Турци ће нестати са карте, због тога што ће трећи-
на Тура-ка постати хришћани, трећина ће изгинути у рату, и трећи део ће
отићи у Месопотамију.
Средњи Исток ће постати арена рата, где ће узети учешће и Руси. Пролиће
се много крви. Кинези ће прећи реку Еуфрат имајући 200-милионску армију
и доћи ће до Јерусалима. Карактеристично је приметити да се ти догађаји
приближавају, биће разрушена Омерова џамија, (рушењем ће бити означен
почетак рада Јевреја на подизању Соломоновог храма, који је био подигнут
на том месту).
У Константинопољу ће доћи до рата између Руса и Европејаца и пролиће се
много крви. Грчка у том рату неће бити главна, али ће јој бити дат Констан-
тинопољ. Не зато што ће се Руси бојати Грка, него зато што није било бољег
решења. Грчка армија неће успети проћи туда кад јој град буде предан.
Бићете сведоци једне светске владе и једне религије
Вера у Бога је велика ствар. Кад човек верује у Бога онда воли и своје роди-
теље, своје огњиште, своје сроднике, свој посао, своје село, општину, своју
214
државу и отаџбину. А неко ко не воли Бога и своју породицу – не воли ниш-
та, јер, и отаџбина је једна велика породица. Хоћу да кажем да све отуда по-
лази. Ако човек не верује у Бога неће имати обзира ни према породици, ни
према свом завичају, ни према својој отаџбини. И то је оно што неки желе да
униште, зато и стварају дух немара. Гледај у узрок. Можда ћемо морати да
преживимо много од онога о чему се говори у Апокалипси. Наступило је от-
падништво (апостасија) и преос-тало је још само да дође „син погибли“ (2.
Сол.2,3).
Свет ће се претворити у лудницу…
Видећемо како се збивају нај-
невероватнији, најбезумнији дога-
ђаји, али је добро само то што ће
они веома брзо смењивати један
другога. Екуменизам, заједничко
тржиште, једна велика држава, јед-
на светска влада, једна религија,
скројена према њиховој мери –
такви су планови мрачних сила.
Мене узнемирава владајући спо-
кој. Нешто се спрема. Ми још нис-
мо схватили како треба, ни то у
каквом времену живимо, ни то да
ћемо умрети. Шта ће из тога про-
изаћи, не знам, стање је јако теш-
ко. Судбина света зависи од неко-
лико људи, али Бог још увек држи
кочницу. Треба се много и са бо-
лом молити, да би се Бог умешао у оно што се дешава…
Време је јако тешко. Накупило се много пепела, ђубрета, равнодушности – и
за то да би све то одлетело, треба јако да дуне… Страшно! Наступила је ва-
вилонска пометња! Потребно је да се Бог умеша… Постоји велики немир.
Све се помешало! Народу је глава потпуно помрачена. Па ипак, без обзира
на то врење, ја осећам у себи неку утеху, неку увереност. Ипак има хришћа-
на у којима почива Бог. Има још Божијих људи, људи молитве и свеблаги
Бог нас трпи и поново ће све довести у ред. Не бојте се! Ми смо преживели
толико невоља и нисмо нестали. Зар ћемо се уплашити буре која треба да се
разиђе? Нећемо умрети ни сада! Бог нас воли. У човеку постоји сакривена
сила за случај потребе. Тешких година ће бити мало. Само једна олуја…
Не узнемиравајте се нимало, јер је над свиме Бог, који управља свиме и пос-
тавиће сваког на клупу за оптужене да би дао одговор за учињено, у складу
215
са чиме ће свако и добити награду од њега. Биће награђени они који су на
неки начин помогли добро а биће кажњен онај који чини зло. Бог ће на крају
крајева све поставити на своје место, али ће свако од нас дати одговор за оно
што је урадио у те тешке године молитвом, добротом… Данас се труде да
разруше веру и за то да би се здање вере срушило, ваде помало, по камичак.
Али свеједно су за то рушење одговорни сви: не само они који руше већ и
ми који видимо како се руши вера и не трудимо се да је укрепимо. Затим ће
ти кваритељи смишљено да нам задају још више тешкоћа, да се озлобе на
Цркву, монаштво.
Садашњој ситуацији је могуће супротставити се само духовно а не по светс-
ки. Олуја ће да се појача још мало, да избаци на обалу сво ђубре, све непот-
ребно, а затим ће ситуација да се разбистри. И једни ће добити чисту награ-
ду а други ће да плате дугове. Данас је много таквих, који се труде да исква-
ре све: породицу, омладину, Цркву. У наше време радити за народ је – испо-
ведништво, јер држава војује против божанског закона. Закони које она до-
носи су против закона Божијег. Али ми смо одговорни за то да не дамо неп-
ријатељима Цркве да све униште. Чак сам био у прилици да слушам и како
свештеници говоре: „Немојте се ви тиме бавити, то није ваша ствар!“ Када
би они молитвом долазили до таквог стања да се ни око чега не би бри-
нули, ја бих им целивао ноге. Али не, они су незаинтересовани зато што
желе да буду свима добри и да живе певајући. Равнодушност није дозвоље-
на чак ни мирјанима а тим пре не свештенству. Искрен, духован човек не
треба ништа да ради незаинтересовано. „Проклет сваки који немарно ради
дело Господње“, говори пророк Јеремија (Јер. 48,10)… Сада је рат, духовни
рат. Ја треба да будем напред. Колико марксиста, колико масона, колико са-
таниста и свих других! Колико бесомучних, анархиста, прелешћених… Ја
видим шта нас очекује и то ме боли. У грлу ми је горчина од људске боли…
Влада дух млакости, јунаштва уопште нема! Сасвим смо се искварили!
Како нас Бог још трпи?
Данашње поколење – то је поколење равнодушности. Не рата. Већина и мо-
же само за параду. Безбожницима, хулитељима дају да наступају на телеви-
зији. И Црква ћути и не одлучује те богохулнике. А требало би одлучивати
такве. Жао им је да их одлуче, шта ли? Хајде да не чекамо да неко други да
извади змију из рупе, да бисмо ми били спокојни. Ћуте због равнодушности.
Лоше је то што су чак и људи који имају нешто у себи, почели да се хладе и
говоре: „Зар ја могу да изменим ситуацију?“ Ми смо дужни да храбро испо-
ведамо нашу веру зато што ако будемо ћутали, сносићемо одговорност. У
овим тешким годинама свако од нас треба да ради оно што може. А оно
што не може, треба остављати на вољу Божију. Тако ће нам савест бити
мирна. Ако се ми не будемо супротставили, устаће из гробова наши преци.

216
Они су толико страдали за Отаџбину, а шта ми радимо за њу? Ако хришћани
не постану исповедници, ако се не супротставе злу, рушитељи ће бити још
бестиднији. Али данашњи хришћани нису борци. Ако Црква ћути да се не
би сукобљавала са државом, ако митрополити ћуте, ако ћуте монаси, па
ко ће говорити?
Благодарите Богу за све. Потрудите се да будете мужествени (храбри). По-
дигните се мало. Знате шта подносе хришћани у другим земљама?… А код
нас су многи тако равнодушни… Недостаје доброг расположења, подвига.
Али ако ми не почнемо да ратујемо против зла, ако не почнемо да разобли-
чавамо оне који саблажњавају верујуће, онда ће зло постати још веће. Ако се
не уплашимо, мало ћемо ободрити верне. И онима који ратују против Цркве
ће бити много теже.
У прошлости је наш народ живео духовно, зато га је Бог благосиљао, и све-
ти су нам на чудесне начине помагали. И ми смо побеђивали наше непри-
јатеље који су нас увек превазилазили бројчано. Ми сада говоримо да смо
православни иако, на жалост, често само носимо име православних али не
живимо православним животом. Лењо свештенство успављује народ, остав-
ља га да буде какав јесте, да се не би узнемиравао. „Види, кажу они, ни у
ком случају им не говори да ће бити рат или Други Долазак и да се зато тре-
ба припремати за смрт. Да се људи ни у ком случају не би узнемиравали!“ А
други, од лажно схваћене доброте, говоре: „Не разобличавајте јеретике, да
су у прелести, да бисмо показали нашу љубав према њима.“
Данас је наш народ умешен „на води“. Квасац није исти. Ако ја избегавам
узнемиравање ради тога да не нарушим свој телесни покој, онда сам ја рав-
нодушан према светињи! Духовна кротост је једно, а мекоћа због равно-
душности – сасавим друго. Неки говоре: „Ја сам хришћанин и зато треба да
будем радостан и спокојан“. Али то нису хришћани. То је равнодушност. Тај
у коме постоје та светска начела – није духован човек. Духован човек је –
сав бол. То јест, њега боли то што се догађа, боли га због људи. И због тог
бола му се даје духовна утеха. Говорим уопштено; хоћу да кажем колико нас
је захватила равнодушност. Иди до неке школе и видећеш: ако отворени
прозори ударају у зид од ветра тешко ћеш наћи једно дете да устане и затво-
ри их како се не би разбили. Нека деца ће гледати у празно, нека гледати ка-
ко се прозори разбијају, нека ће пролазити поред прозора као да се ништа не
дешава. Равнодушност. Причао ми је један официр: „Бојим се да не могу да
нађем ни једног поверљивог војника да чува складишта са горивом како се
непажњом не би изазвао пожар.“ Писао ми је један полицајац: „Нисам могао
да дођем јер сам био презаузет послом. Дежурали смо само нас двојица у це-
лој области, а требало је, по правилу, да нас буде осморица.“ Чујеш ли ти
то? Уместо да додају још двојицу, они остављају ону двојицу да буду сами!
217
Срећом, постоје и изузеци. Дође ми је једном приликом један отац и каже:
„Моли се за мога Ангела, јер ће га убити.“ Његовог сина упознао сам још
као малог дечака, а сада је већ служио војску. „Зашто,“ питам га, „шта се де-
сило?“ „Отишао је једном“, каже ми, „и затекао остале да играју карте док
су били на дужности. Опоменуо их је, али га нису послушали, касније је
поднео извештај и један од њих му сада прети да ће га убити.“ „Види“, ка-
жем му ја, „да ће га убити – неће. А ја ћу да се молим да Ангела не отерају
на војни суд што и он није играо карте!“ Чуо сам за још један случај и рекао:
„Хвала Богу, још постоје људи који брину за отаџбину.“ Кад су Турци пов-
редили ваздушну границу са Грчком један наш пилот им се приближио да
би их што боље снимио и могао да докаже да су повредили границу. Дежур-
ни везиста му је говорио преко радија да се врати али је овај инсистирао и
покушавао!.. Међутим, Турчин је имао бољи авион тако да је оборио овог
нашег јадника у море. Сад кад то упоредите са некима којима авиони служе
за излете видећете колика је разлика! Треба пронаћи смисао, схватити да је
добро неопходно, све остало је промашена ствар. Хајде неког које равноду-
шан да позовеш у рат. Гледаће само како да побегне одавде, да се извуче
оданде.. Али кад схвати какво зло ће непријатељ нанети, биће после добро-
вољац.
Јављање грчком монаху 2015. год.
Јављање старца Пајсија десило се 20. новембра 2015. Јавио се старцу са
Кипра, рекао му да напише писмо и шта ће се десити овде на земљи. Старац
с Кипра се повезао с монахом Нектаријем, пошто је он мисионaр. Отац Нек-
тарије је послао писмо на многим блоговима. Нема разлога да му се не веру-
је, с'обзиром да се последњи месец старац Пајсије многима јавио.
У свом личном блогу мисионaр светогорац отац Нектарије је рекао да се сви
обавесте. Старцу са Кипра јавио се старац Пајсије и предупредио шта ће се
десити ускоро. Све ће почети од Украјине, или тачније, већ је почело.
Потрудили смо се да поруку у целости преведемо. Та објава се тиче свих, за-
то што ће Грчка постати светионик православља, а Русија темељ тог светио-
ника. Као и увек у тешко време за православље, Руски човек ће примити те-
рет победе. Углавном, тамо је написано то о чему је преподобни отац већ го-
ворио ходочасницима. О провокацији Турске, о неспособности Грка, о томе
што ће Русија ступити у рат неочекивано чак и за свој народ, а посебно нео-
чекивано за Турке. Тако да бих ја другим речима превео очекивања Грка и
самога оца Пајсија – Грцима ће бити дано вековима очекивани Василевус,
покајањем, или боље рећи, очишћењем руских војника.

218
Господ ће прославити Еладу и Русију, и тешко онима који су смућивали и
развраћали руски и грчки народ. Тешко онима који су горди. Православље
ће засијати на челу са православним владаром. Архистратига ће чути сви
који буду учествовали у рату за Босфор. Али од тада Грчку чека глад, јако
велика глад и Грци ће се покајати и многи ће поћи у храмове. Глад и
хаос.
А Русија решавајући своје интересе на Блиском Истоку, биће принуђена по-
кренути рат у Турској. Али ће у Русији бити откривен и други фронт, с Ук-
рајином, у новом кругу. И тако ћемо доћи до догађаја о којима су писали
свети Методије Патарски, Козма Етолски, Пајсије Светогорац.
Свети Пајсије даје вам написано, и Богородица Пречиста је ставила крсно
знамење на папир.
• Пресвета Владичица држи сву Еладу под Њеним Светим покровом и
обучена је у црну одећу.
• Њене сузе се лију као потоци, умивајући стопала Господа, и у Својим
Рукама држи Његове руке.
• Долази вам бура, исповедајте се, држите крст у рукама и будите с молит-
вом у устима.
• Под епитрахиљом оставите мржњу, злобу, саберите се – стиже опасност!
• Као оклоп обуците Свете Тајне, с чистим срцем ви сте заштићени.
• Тражите опроштај од оних које сте увредили, док није зашло сунце.
• Крв мученика, који су злопамтили, (уместо да за своју муку буду удос-
тојени, неће бити награђени јер нису опростили својим ближњима, јер су
злопамтили) нема тежину на вагама Господа Спаситеља.
• Сви који приме мучеништво у Име Господње и Вере – тамјан за Небеса,
тамјан за Светога Саздатеља.
• Свети Ватац држи мач свој у руци, и ка ногама Јединога Спаситеља га
полаже. Господ га је благословио, и ускоро ће се тај мач украсити крвљу
непријатеља Вере.
• Сви ти који мисле да у својим рукама држе судбе народа, биће разбијени
као глинени голубови.
• Велики Сведржитељ држи Еладу као бакљу у својим, од рана крварећих,
рукама.
• Сија Православље у свакој искри, из малене Еладе разсијаће се светло
Вере.
• Реч Божија ће се свуда чути, као што се после невремена појављује
сунце иза облака.
• Биће то Светлост Господња, бљештава и јарка – „ТИМЕ ЋЕШ ДА ПО-
БЕДИШ“, биће написано на небу.
219
• После невремена, страшног невремена, засијаће сунце, из малене отаџ-
бине засијаће поново бакља.
• Бескрајна је то светлост, осветлиће милионе срца, срца нових апостола и
њихових чистих душа.
• И постаће они очи Самога Господа, Речи Његове и Глас Његов.
• Сада Елада поново иде на своју Голготу, у њене руке и ноге забијају се
клинови.
• Еладу су разделили јеретици на делове, међу собом, али ће гнев Божији
ускоро пасти на њих. Еладу су продали за пасуљ, за 30 сребрника дали
су је непријатељу.
• Знајте – безбожници су потписали страшне обавезе, али Господ још није
рекао последњу реч.
• Карта ће ући у живот народа, карта антихриста, ево шта су потписали.
Али њихов потпис под том одлуком обрисаће Господ.
• Сви који су се потписали на тој карти, потписали су да букне пламен.
Речи Откровења ће се потписати као истините.
• Али неће успети издати антихристову карту јер се Eлада налази у Божи-
јим Рукама.
• Држи Христос будућност Еладе под покровом Свете Тројице и Покро-
вом Божије Матере.
• Онима који су залили крвљу Малу Азију, беда им од Господа, стиже их
Гнев Господњи.
• Крвљу мученика залиће непријатеља, у раст трогодишњег телета биће та
крв.
• Кипар, Мала Азија, Град Константина, ускоро ће бити завејан знамењем
Византије.
• Поново је полетео Византијски Орао, и држи у канџама мач светог Ваца.
• И видеће га народи и поклониће му се видевши на небу Часни Живот-
ворни Крст Господњи.
• Видеће га и безбожници, непријатељи Часног Крста, како над Еладом
бљешти Светлост.
• Окачите заставе Грчке на домовима вашим! Заставе с Часним Крстом да
би вас видео Господ!
• Освештавајте домове, и држите отворено Јеванђеље.
• Кандило држите упаљено, тамјан и свету воду.
• Пост, бдење, молитва у устима, приближила се опасност, но не бојте се.
• Приближили су се беда и туга о којима је проповедано, речи оца Козме
су на мах од вас.
• Бол осећају Грци, биће распети на крст, али трећег ће дана бити Васкр-
сење.
220
• Држите у срцима Исусову молитву, нека вам буде у устима, у души и у
мислима.
• Чисти будите. Једно с Богом, и нека Његова Крв буде с вама.
• Проћиће и та демонска бура, огањ и експлозије и мач смрвиће свет.
• Ковчег је затворен и сија на Небу, опасност иде, а ви не губите време.
• Ви молећи се поклоните се пред ногама Господу и ваше сузе су миро за
Њега.
• Ко се не поклони пред Господом, а преживи опасности, тај ће бити жи-
вим сведоком истинитости Јеванђеља.
• И показаће свету храм Свете Софије Божије, где ће поново сести на трон
Мајчица Божија.
• „Непобеђена Војвоткиња“ чуће Град поново и понављаће цела васељена.
(то је иначе кондак који је отпеван приликом ослобођења Константи-
нопоља од варвара 626. године)
• Ко буде жив – сви ће Јој на поклон прићи и певаће у име Непобедиве
Војвоткиње.
• Радуј се Невесто неневестна запеваће народи као славуји, Радуј се Не-
весто неневестна певаће сва уста.
• И тада ће Сама Богородица дати свој благослов и свака суза мученика
прославиће Јеванђеље.
• Осветиће се свет светом светлошћу и разлетеће се благодат Небесног
Оца.
• Ваздух ће се напунити благоуханијем и у Славу Божију запеваће Анђе-
ли.
• Света Софија се спрема, Анђели њени поливају миром, Херувими и Се-
рафими украшавају је ловоровим листом.
• И сијају у злату Елада и Православље, сада ју је изабрао Сами Бог.
• Дошло је време да се прослави Име Божије у Грчкој.
• Још мало и глас Арханђела ће чути сви, обавештавајући беду рата. Али
ће то бити и глас Спасења.
• Али шта год да чујете, не бојте се, као штит поставите покајање пред со-
бом.
Јевреји, уколико буду имали снаге и помоћ европског руководства, обезоб-
разиће се и поћи ће бестидно и с гордошћу и постараће се да управљају Ев-
ропом…
Немојте стварати панику. Хаос никоме није нужан. Бог гледа на расположе-
ње човека и помаже му. Треба бити хладнокрван и мислити шта би тре-
бало радити, молити се, размишљати и дејствовати. Једно је најбоље:
старати се увек духовно бити приправан за тешке ситуације. Упркос

221
свему данас нема ни духовне храбрости која се рађа од светлости и смелости
пред Богом, нити природне храбрости која је нужна да не би били рањени
при опасности…
Ради тога да би издржали велико зло, потребно је имати велику светост. Ду-
ховни човек и зло успорава и људима помаже. У духовном животу само ве-
лики страх може стећи велику храброст, јер си поверио себе Христу, Њего-
вој Божанственој помоћи. Он може изићи на бојиште, сусрести се са непри-
јатељем и победити! Никога се не бојећи осим јединог Бога, а не људи, ма
како они били зли. Страх Божији обичан страх чини ништавним. Онолико
колико се човек сједини с Богом, толико је неустрашивији.”
Развогор са једним духовним чедом
„Када чујете на телевизији да говоре о миљама, о приширењу приобалне зо-
не са 6 на 12 миља, после тога ће доћи рат. То јест рат ће бити продужетак
тих разговора.“
„Русија ће разорити Турску, заузети Цариград и изаћи на Персијски залив“
… С нами Бог! Пресвјатаја Богородице, спаси нас!
Једном сам отишао старцу са једим другом, а тамо је већ била група од пето-
ро момака. Тада сам питао старца, како он види догађаје по питању наших
односа са Турском.
– „Оче,“ питао сам ја, „ми смо из Александруполија. Хоће ли и код нас бити
опасно“?
Он је одговорио:
– „Види, Турци неће ући у Александруполи. Само ће направити провокацију
у приобалним водама. Код нас ће бити глад. Грчка ће гладовати. А како ће
се та „претња“ продужити неки дужи период времена, неколико месеци, го-
ворићемо „хлепчић“ а не „хлеб“.
Затим сам га питао: „Старче, а како да схватим то да смо ми већ дошли до
рата?“
Он ми је одговорио: „Када чујете на телевизији да говоре о миљама, о прo-
ширењу приобалне зоне са 6 на 12 миља, после тога ће доћи рат. То јест рат
ће бити продужетак тих разговора.“
Ја сам поново питао: „А које земље ће учествовати у томе?“
Старац је рекао: „Гледај, после провокације Турака, Руси ће се спустити до
Мореуза (Босфора, прим.прев.) Не због тога да би помогли нама. Они имају
своје, друге интересе. Али ће нам они, и без своје жеље и намере, помоћи.

222
Онда ће Турци покушати да заштите Мореуз од упада, јер они имају стра-
тешки значај. Тада ће се заједно ту наћи и флоте других земаља. Истовреме-
но, они (Руси) неће позвати назад војну силу, која је већ заузела туђе терито-
рије.
Онда ће власти других земаља Европе, нарочито Енглеске, Француске, Ита-
лије и других, биће их 6-7 из ЕУ, видети да Русија заузима туђе територије,
и рећи ће: „А шта нама фали да се умешамо, да и ми откинемо који комад за
себе?“. И сви ће они потрчати за лављим пленом. Ето тако ће Европљани да
уђу у тај период рата.
Тада сам га ја поново питао: „А шта ћемо ми радити у том тренутку? Хоће
ли грчка армија учествовати у том рату?“
– „Не“, рекао је старац. „Влада ће одлучити да не шаље армију нити флоту.
Само ће на границама појачати присуство. И те ће бити велики благослов,
јер ће донети одлуку да не учествују у томе. Зато што ће онај, ко буде учест-
вовао у том рату – пропасти…“
Тада ће се, од великог страха, јако пуно народа у Грчкој вратити Цркви, об-
ратиће се Богу, покајати се. И пошто ће бити покајања народа, са Грцима не-
ће бити велике несреће. Господ ће пожалити Грчку, смиловаће се на њен на-
род, зато што ће се народ вратити у цркву, вратиће се монаштву и почеће да
се моле. И биће крштено много Турака.
– „Старче,“ питао см га, „а Град (Цариград, прим.прев.), хоће ли нам га вра-
тити?“
– „Вратиће нам га али не зато што хоће, већ зато што ће такво решење пот-
пуно одговарати њиховим интересима. У таквом тренутку ће га и узети. Све
што сам ти сада рекао немој никоме говорити зато што ће те сматрати
лудим. Зато што сада нико здраво не размишља и још није време да се то
зна. Касније ћеш схватити.“
Овај разговор са старцем је био 1991. године, ја сам тада служио војску.
Извор: „Старец Паисий Святогорец. 1924-1994. Свидетельства паломников.“
второе издание, стр. 434.
Још старчевих речи
Турска војска ће се развити, па ће постати и агресивна да ће у једном тре-
нутку изаћи са тврдњом да некa суседна Грчка острва припадају њима док
сви народи добро знају да је то потпуно погрешно и без основе. Када турска
флота отпочне са опкољавањем неких грчких острва и зађе шест миља, на-

223
жалост, биће потпуно уништена. Али то неће бити урађено од нас. То ће би-
ти почетак краја…
Кад се Руси спусте у Мореуз (Босфор и Дарданели), онда ће друге европске
државе рећи: „Зашто и ми да не одемо тамо?“ Запад ће тражити од Русије да
изведе војску оданде. Русија ће одбити и онда ће против ње почети да сакуп-
љају војску. Почеће Светски рат и Руси ће имати велике губитке. Ми ћемо
посматрати кланицу, градови ће постати рушевине.
Биће рат између Турске и Русије. Прво ће Турцити мислити да они побеђују
али то ће за њих постати катастрофа. Руси ће победити и узети Константи-
нопољ. Турска ће се распасти. Томе ће помоћи сами њени савезници. У хра-
му Свете Софије ће поново бити православно богослужење. Константино-
пољ ћемо узети назад али не ми сами. Зато што је већина наше омладине па-
ла, ми нисмо способни за тако нешто. Али, ипак ће Бог тако устројити да
други узму Град и да нам га дају.
Турска ће се распасти и државе, које ће одлучивати о светској политици, ће
Константинопољ дати нама. Они ће то урадити, не зато што нас воле, већ за-
то што ће Господ устројити све тако да њима одговара да Константинопољ
буде грчки. Деловаће духовни закони. Турци ће морати да плате за оно што
су чинили, они ће гинути јер су узели ту земљу без Божијег благослова. Њи-
хов крај је већ близу. Недуго пре Размене становништва (из Мале Азије у
Грчку), свети Арсеније је говорио: „Ми ћемо изгубити нашу отаџбину али
ћемо је поново добити“.
Данас због Турака Европљани стварају независне државе са муслиманским
становништвом (Босну и Херцеговину). Али ја видим да ће они у будућнос-
ти деликатно поделити и саму Турску: устаће Курди и Јермени, а Европља-
ни ће тражити признање независности и права тих народа на самоопредеље-
ње. Они ће тада рећи Турској: „Ми смо вам раније учинили, сада на исти на-
чин независност треба да добију и Курди и Јермени“. Тако ће „благородно“
поделити Турску на делове.
Средњи исток ће постати арена сукоба и чак ће и Кинези прећи реку Еуфрат.
Они ће доћи са армијом од 200.000.000 (двеста милиона) људи до Јерусали-
ма. Русија ће наставити рат и после пропасти Турске и зауставиће ту војску
под Јерусалимом.
Светом увек управља Реч Божија, њиме не управљају ни американци, нити
европљани. Они могу да владају на кратко. Бог им дозвољава да би казнили
сами себе. Десиће се догађаји, који ће потрести народе. То већ неће бити
Други долазак, али људи ће се вратити вери и молиће да им се говори о
Христу.

224
Турској ће бити најтеже. Од турске популације једна трећина вратиће се та-
мо одакле су потекли у дубину Турске, једна трећина ће бити поштеђена јер
ће постати хришћани и последња једна трећина нажалост изгинуће у том ра-
ту.
Турска ће се разделити на три – четири дела. Ми (Грци) узећемо нашу зем-
љу, земља која је у прошлости била наша, Јермени ће узети своје, а Курди,
такође, ће узети своје. Курдски проблем је у току. То ће бити урађено, не са-
да, али ускоро, када ова генерација политичара у Турској поднесе оставку и
земљом завлада нова генерација.
Турска ће извршити још један напад и то само на Грчку, али Грчка неће уоп-
ште имати губитке. Оно са чиме ћемо се суочити је глад за неколико месеци.
Дакле, покушајте да набавите мали комад земљишта и на њему нешто узга-
јате, тако да се можете носити са тим тешким периодом, поручио је старац
Пајсије грчком народу.

Православни старци о будућем рату

Схимонах Јован пустињак
Кина ће ући у рат и на нас (Русе, прим. прев.) поћи ће са армијом од 200 ми-
лиона војника и заузеће цео Сибир све до Урала. У међувремену ће Јапанци
на Далеком истоку већ постати домаћини. Русију ће раскомадати. Доћи ће
до ужасног рата. Русија ће остати у границама из времена цара Ивана Гроз-
ног“. (Пророчанство старца монаха-схимника Јована пустињака који се под-
визавао у храму Светог Николаја Чудотворца у селу Николскоје [у Јарос-
лавској области, Угличски округ] Јарославска епархија РПЦ /51/).
Архимандрит Серафим (Тјапочкин)
Старац је говорио оно што му је откривено о будућности Русије, није поме-
нуо датум, али је нагласио да је време остварења о коме је реч – у Божјим
рукама, а много зависи од тога, како ће се развијати духовни живот Руске
Цркве, колика ће бити јака вера у Бога код руског народа, колики ће бити
молитвени подвиг верника.
Старац је рекао да ће колапс Русије, упркос привидној моћи и чврстини
власти, доћи веома брзо. Прво ће доћи до поделе словенских народа, а затим
ће отпасти совјетске републике: прибалтичке, централноазијске, кавкаске и
Молдавија. Након тога, централна влада у Русији ће ослабити још више, та-
ко да ће се почети одвајати аутономне републике и региони. Онда ће наста-
ти још већи колапс: Централна власт ће престати са признавањем неких ре-
гиона који ће покушати да живе самостално и који више неће обраћати паж-
њу на наређења из Москве.
225
Највећа трагедија биће заузимање Сибира од стране Кине. То ће се десити
не војним путем: кинези услед слабљења власти и отворених граница почеће
масовно да насељавају Сибир, куповаће некретнине, предузећа, станове. По-
моћу мита, застрашивања, у договору са властима, постепено ће себи подчи-
њавати економски живот (руских) градова.
Десиће се тако, да ће се једног јутра руски народ који живи у Сибиру, про-
будити у – кинеској држави. Судбина оних који тамо остану, биће трагична,
али не и безнадежна. Кинези ће на бруталан начин и уз жртве гушити све
покушаје отпора. (Зато је старац и предсказао мученичку смрт православ-
них патриота на градским стадионима многих сибирских градова).
Запад ће допринети овом лаганом освајања наше земље (Русије) и на сваки
могући начин подржаваће војну и економску моћ Кине из мржње према Ру-
сији. Али онда ће и сами увидети опасност за себе и када Кинези буду поку-
шали да војним снагама заузму Урал и пођу даље, тада ће запад тај кинески
подухват на све могуће начине то спречавати, па чак је могуће да ће помоћи
Русији у сузбијању инвазије са истока.
Русија мора да извојује победу у овој бици, а након што претрпи потпуно
осиромашење и страдање, смоћи ће снаге да се подигне и просперира. И бу-
дући препород ће почети у земљама освојеним од непријатеља, међу руским
становништвом, преосталог у бившим републикама Савеза. Тамо ће руски
народ схватити шта је изгубио, постаће свесни себе, да су грађани оне Отаџ-
бине која још увек живи и пожелеће да јој помогну да се издигне из пепела.
Многи Руси који живе у иностранству, притећи ће у помоћ да се поврати
живот у Русији. Многи од оних који су били у стању да побегну од прогона
и малтретирања, вратиће се на исконску руску земљу да би населили напуш-
тена села, да гаје поља и користе преостала неискориштена минерална бо-
гатства. Господ ће послати помоћ, упркос чињеници да ће земља изгубити
своје главне сировине; пронаћи ће се у Русији и нафта и гас, као и остали
неопходни енергенти за функционисање модерне економије.
Света старица Блажена Пелагија Рјазанска
Сво зло које ће бити концентрисано у Русији, донеће Кинези.
Схимонахиња Макарија
„За нас су Кинези страшни. Кинези су веома зли, убијаће без милости. Они
ће заузети пола наше земље и ништа им друго не треба, јер им земља недос-
таје.“ (27.6.1988.), (из књиге „Богом дана“, стр. 186).

226
 Блажена Паша Саровска о будућем цару
На дан канонизације Серафима Саровског, Паша Саровска је рекла цару и
царици: „Ти и сва твоја породица бићете убијени за 15 година. Не одупири
се, цару, таква је воља Божија. Не удавајте ваше ћерке. Имаћеш сина, али
нећеш му се обрадовати. Твоје слуге биће убијене заједно са тобом. За сва-
ког убијеног, од 11 људи, Господ ставља 10 година нашем народу. За твоју
породицу, 7 људи – 70 година „спавања“. Ђаво ће ходати Русијом. Али за
сваког слугу, који је убијен заједно са тобом, Господ ће сваких 10 година
проверити да ли се покајао руски народ за убиство помазаника Божијег. А
ако се не покаје, жао ми је народа. Бљувотина треба да изађе, док народ не
завапи: „Монархију нам дајте!“ А овде, што је гőре, то је боље. Ускоро ће се
покајати, ускоро ће доћи цар из твоје династије. Али кажем ти: радосни дани
твом народу доћи ће за 110 година.“
(Царска породица је убијена 1918. год.; 1918+110=2028, прим. прир.)

Схимонахиња Николаја: Православни цар

Схим. Николаја (Сафронова): Православни цар ће нас повести на
Голготу
(22.1.2014.) „Драги моји, на прагу
смо великих догађаја. Свако оче-
кује од Господа нешто посебно и
помоћ, а велика већина нас, Руса, и
даље се не сећа и не жели да се се-
ти тога да смо богоизабрани народ.
Наш пут у Царство небеско је једи-
но ношење крста, једино исповеда-
ње цара Николаја II као искупите-
ља свих црквених грехова. Наша
вера у Бога треба да буде не само
на речима, већ потврђена на делу.
Одавно је дошло време покајања,
време поправљања за све нас, за
сваког члана свете Православне цркве, али већина и даље спава.
Са нестрпљењем чекамо Божијег помазаника, онога који ће избавити руски
народ од јудејског ропства. Али искрено речено, како га ми то очекујемо?
Што се молитве тиче, ако се и молимо, молимо се врло, врло мало. Не моли-
мо се читавој царској породици, а тамо у Јекатеринбургу на Голготи их је
било седморо: свети господар Николај Александрович, свети царевић Алек-

227
сеј Николајевич, света великомученица Александра Фјодоровна и свете ца-
реве кћери Олга, Тат-јана, Марија и Анастасија, и њихове верне слуге. Треба
сви заједно да се обраћамо у дубокој молитви читавој царској породици. По-
себно се треба мо-лити ономе који је као дете дао свој живот за светлу бу-
дућност Русије [царевићу Алексеју].
На прагу смо увођења електронских картица и многи знају за то, али се тек
понеко запита како ће живети сутра, да ли треба да узме картицу. Драги мо-
ји, кажем вам, електронска картица води директно у пакао. Ко узме ту кар-
тицу изгубиће благодат Божију и више неће моћи да се одупре свим де-
монским силама. [...]
Руски цар, Божји помазаник, сакривен је од свих нас, али је присутан на рус-
ком тлу. Ако се покајемо, посебно за наше црквене грехе, ако исправимо
наш грешни живот, сигурно, уз Божију помоћ и ваше молитве, он ће се оба-
везно појавити на руском тлу. [...] Опет вам кажем, ако неко од вас сада узме
електронску картицу, он у своје срце прима антихриста и не може више
да му се одупре.

Драги моји, колико год да вам је тешко, верујте да је Господ уз вас и Пре-
чиста Дјева Марија. Пресвета Богородица се моли пред престолом Божјим
за сваку душу, да Господ сваком од нас да крепост, бодрост духа. Погледајте
цара [Николаја II], многи имају његове свете иконе. Његов поглед је чист и
светао, пун доброте и љубави. Господар, господарица и читава породица,
царевић Алексеј, очекују да се дубоко покајемо за грех цареубиства. Сви
смо сагрешили пред Богом, сви до једног смо сагрешили пред царем, треба
да се молимо, макар ове године, и они који се до сада нису молили. Треба да
се охрабримо и да заборавимо земаљске бриге, било да смо у кући или у
храмовима, треба да клекнемо и кажемо, макар само једну реч: „Опрости

228
нам, господару!“ А наш цар Николај Александрович, наш царевић Алексеј
Николајевич, нас неће наустити, неће напустити ни једну душу и помоћи ће
нам у свим нашим доброчинствима. [...]
Драги моји, молим вас, када се молите цару, молите се и царевићу и он ће
вам помоћи.“ [...]
Текст II – Разговор са мати Николајом у келији
„Он [Свети цар Николај II] је тихо покуцао на врата са речима: „Зашто се не
молиш?“ Почео је да изговара Оче наш и Символ вере. Затим је гласно
рекао: „Символ вере не сме нико да мења, ни једно слово!“ [...]
Одједном се он појавио и почео је да говори о томе како је он страдао, како
је патио и колико се мучио. Страшно је страдао и мучио се. Испуштали су
му крв скоро пет сати. То су чинили веома споро, постељина је била крвава
и страшно су га мучили. Никога на земљи нису тако мучили, као што су
мучили цара, царицу и њихову децу. Његова молитва пред Господом је
веома моћна. Шта год да га замолите, Господар ће то испунити, ако му се
искрено, са љубављу помолите. [...]
Први свештеник који га је видео био је отац Јов [Игуман Јов +2005. г., нас-
тојатељ женског Воскресенског манастира, село Зимовењка, Шебекинска
област]. Он ми је рекао: „Он је поред тебе.“ Ја сам се окренула и никога није
било. Он ми опет рече: „Погледај!“ Кажем му: „Оче, не видиим никога,“ а
он ми каже: „Треба да осетиш срцем.“ И тада сам у срцу осетила благи и
топли покрет. Питам га: „Оче, ко је то? Зашто осећам толику радост?“ Отац
ми одговори: „То је због тога што је он дошао да нам открије прво једну тај-
ну, онда и другу.“ Друга тајна је појављивање и долазак будућег цара.
Цар Николај II ми је много тога рекао о
будућем цару. Рекао ми је да ће он имати
снажну вољу и да ће исказивати велику
љубав према народу, а да ће се народ у по-
четку према њему понашати онако како су
се понашали и према царевићу, неће га
прихватити ни ценити и што је још страш-
није, неће се молити за њега. Будући им-
ператор може да добије снагу само ако се
за њега усрдно моле.
Није довољно да се прочита акатист, него
је потребно клекнути и усрдно се помоли-
ти Господу и рећи: „Господе, дај му снаге и силе.“ Питање је да ли ће му
Господ дати снаге и силе по нашим молитвама. Сада му је веома тешко. Сви
229
смо криви због тога, укључујући и овде присутне. Сви смо ми криви. Кад би
он сад дошао не би имао над киме да влада. [...]
То је због тога што не говоримо довољно о искупитељском подвигу Никола-
ја II, што се недовољно молимо. Најстрашније је то, што не умемо да подно-
симо невоље. Нико нам не ваља осим нас самих. Не ваља нам муж, не ваља
нам жена, нико никоме неће да попусти. Свима је своје ја важније од свега.
Када би могли бар на тренутак да се понизимо, као што се понизио цар Ни-
колај, као царица Александра, као будући император. Он [долазећи цар] ће
рећи: „То је мој народ и треба ићи на голготу.“ Цар, руски цар, помазаник
Божји, неће нас повести тамо где је све дивно, већ ће нас повести на Гол-
готу. Руски цар ће нас повести на Голготу. Он много личи на царевића Алек-
сеја. То је невероватна сличност.
Кад би вам Господ само дао да видите очи цара [Николаја] и очи царевића...
То је неиздржива мука, када видите очи царевића и очи императора. То је
немогуће описати речима. То је неиздржива мука. Није важно што је то само
неколико тренутака, али те цар гледа у очи и уздишући каже: „Барем носите
тај терет који сада носите и немојте да издате Христа.““
Текст III (12.9.2015.)
Синоћ (11. септембра) цар баћушка Николај II јавио се мати Николаји: „Сви
морају хитно да купе куће и земљу и одбију све документе и личне карте,
хитно! Са документима и личним картама – ад! Православни не смеју да
имају никаква сатанска документа!“ [...]
Али запамтите, прво стамбено питање [куће са обрадивом земљом] па онда
одбацивање личне карте, не обрнуто. Све мора бити учињено брзо, јер се по
речима атонских стараца, време скратило и све може почети врло брзо.
И било јој је показано духовним видом, како Господ својом благодаћу пок-
рива све који су Му остали верни и све људе који нису примили печат [анти-
христа] и који немају сатанске документе и бројеве, и они ће бити невидљи-
ви за антихриста и његове слуге. Мати је рекла да ће то бити нека врста ду-
ховне чауре у којој ће православци остати неповређени у време антихриста.
[...]
Текст IV (13.3.2016.)
„Драга браћо и сестре у Христу!
Молим вас, у току ове 2016. године, што је могуће пре, да решите куповину
куће и земље, далеко од градова, јер ће антихристов систем у блиској будућ-
ности вршити жесток притисак, и већ је притисак са свих страна, а биће све

230
теже и теже – и само на својој земљи са својом баштом и имањем, у заједни-
ци са једномишљеницима по духу, с Божијом помоћи можете преживети у
овим тешким временима.
Ја, схимонахиња Николаја, с Божјом помоћи, ангажовла сам се у изградњи
Храма у част Цара искупитеља Николаја и молим Христа да помогне у при-
бављању кућа на селу за сваког православног. [...]
У стицању дома и решавању других проблема око стамбеног простора, чи-
тајте следеће акатисте: Спаситељу; Иконама Мајке Божије: Казањској, Дер-
жавној, Покровској, Феодоровској; Блаженој Ксенији; Светитељу Николају;
Серафиму Саровском; Царским Великомученицима... [...]
Молим вас да моје речи схватите врло озбиљно, јер већ колико сутра нећете
моћи да преживите у вашим становима ако не прихватите антихристов сис-
тем – а ко га прихвати биће осуђен на бесконачне муке.
Ја, схимонахиња Николаја, остаћу у Русији толико дуго колико је потребно
да подигнем Храм Цару искупитељу Николају и свој његовој Великомуче-
ничкој породици. Господ наш Исус Христос, Мајка Божија и Царска поро-
дица су били, јесу, и биће смисао мог земаљског живота и ја ћу се бавити са-
мо градњом Храма.
Захваљујем свима на молитвама за мене, убогу схимницу, и молим вас да се
у наредним месецима ангажујете у налажењу куће, ради спасења у послед-
њим временима, јер до доласка Цара нужно нам је одвојити се од глобалног
друштва и сачекати све ове страшне догађаје на свом имању, са својом [по-
љопривредном] производњом, онако како се некада живело, како су наши
преци од искона живели, спасавајући се својим домаћинством од глади и ра-
та.
Сачувајте Свету водицу, Просфоре, акатисте и богослужбене књиге, све то
што су свети угодници и Старци саветовали да се сачува. Тражите свеште-
нике који су верни Христу и прилепите се њима, чврсто стојте у Православ-
ној вери, молите се усрдно Царској породици за спасење Свете Русије.
Са љубављу у Христу и цару, схимонахиња Николаја.“

231
 Јеромонах Елпидије: Господ чека последње (2016.)
Пред вама су делови из беседа оца Елпидија из 2016. год., грчког јеромо-
наха, који се налази у Африци у православној апостолској мисији. Отац
Елпидије је са својом сабраћом подигао пет сиротишта у Африци. Моли
се и стара за децу без родитеља, болесну и гладну децу без основних ус-
лова за живот. Све што је рекао почело је да се остварује с невероватном
тачношћу, Грчку већ уништавају поплаве, пустоше пожари, земљотреси
праве огромне расцепе у земљиној плочи итд. И сами смо били сведоци
гр̏ада величине тениске лоптице који је уништавао све под собом...

Апокалиптично време
У тешко време нам је пало да живимо, и можда и сви од вас не схватају да је
то апокалиптично време, време доласка лажног пророка а потом и антихрис-
та. Већ нема међусобног разумевања у породици, у политици, а ускоро ћемо
видети и у религиозној јерархији. Нико неће да живи по закону Господњем.
Закон Божји се у целом свету гони. У свим државама, на свим континенти-
ма, примају се закони који противрече главном принципу Божијег поретка у
свету. На западу примају законе о томе о чему су се раније стидели да гово-
ре а камоли да раде. Примају се закони који воде аномалији – једнополни
бракови, содомски бракови!!! Садашња породица – то је пар једнога пола, а
скоро иду и на легализацију везе са животињама. И ни папа римски, нити ко
од јерарха, неће рећи јавно реч против тога. Сви ће примати те новине као
нешто обично и разумно.
Вас узнемирава доношење таквих закона? А помислите само како они боле
Господа који је дошао на земљу! Е зато ће и попустити Господ да се чове-
чанство уместо у загрљају Господњем, нађе у загрљају ђавола.
У живот наш ући ће – љубав сотоне. Гледајте и не чудите се чему ће она
привести. Циљ луцифера је створити једну религију, у коју ће по жељи или
без ње, ући све догме и вероисповеданија! Коначни циљ у том плану биће
замена Православне – антихристовом религијом. Он ће призвати укидању
свих религија да би као избегао сукобе и крвопролиће. И помоћници у томе
ће му бити сви политичари на врху власти сваке државе у свету. Резултат
таквога новога поретка у име љубави биће такав да ко буде говорио против
поретка биће уништен, без суда и испитивања. Све те идеје и поредак биће
запечаћене уставом цркве. До доласка антихриста његове претече почеће да
мењају храмове, поредак молитава у њима, неће бити разлике међу синаго-
гама, џамијама и католичким храмовима. Сви и свуда, моћи ће да се моле у
било којем храму. Природа ће се потпуно изменити, као реакција на та беза-

232
коња, узбуркаће се не само небо већ и земља. Небеска јављања, савршено
удивитељна, невероватна за људе са радозналим умом, почеће на небу. Те
појаве биће тако необичне да ће и последњи човек на земљи почети да схва-
та да се нешто дешава чудно и да се живот потпуно мења. А верујући људи
ће осећати да је Бог са њима. Почеће аномалије са Земљом. Резултат тих
аномалија биће прво земљотреси, који ће се дешавати тамо где их никада
није било и не треба их бити. Катастрофалне поплаве, кише и град имаће де-
сет пута већу силу. Кише ће се претворити у пљускове који се неће заустав-
љати неколико дана, а град ће бити размера кокошијег јајета које неће про-
бијати само стакла на аутомобилима већ и метал. Провалије у земљи ће се
образовати у улицама и градовима.

Духовни рат
У току је рат, и тај рат је лукав у томе што ми живимо мирно! Али то није
тако. У томе је и највеће лукавство тог рата. Он даје теби временски осећај
безопасности. А главна борба води се у духовном свету. И све је то план
оних који владају светом. А ви не мислите што њих има много, њих је мало
– прстима једне руке можеш да их набројиш.Та групица сатаниста организу-
је бал у целом свету, управља и западом и истоком. Они заобилазе све Божје
законе, изменили су нам производе и трују нас и споља и изнутра.
Знам да многи од вас живе и у Европи и у Америци. И ја вам говорим поно-
во – обавестите све ваше познанике, стварајте молитвену везу – та веза
ће вам помоћи да издржите све даље догађаје. Зато што ће у Америци вр-
ло брзо почети искушења. То што су они толико година на силу приморава-
ли друге земље, вратиће се као бумеранг њима. Европа пошавши путем ла-
жи, створивши Европску Унију, под јасним руководством ђавола, сама себи
је пресудила.
233
 Наночипови
До данашњег времена оно што су православни сазнали о чипу не открива
целу слику тог силног оружја. Систем наночипа ће имати контролу над те-
лом човека и над његовим мозгом. То ће бити савршени контролор не само
функција органа човековог организма, већ и свих осећаја и мисли! Док не
почну са наночиповима они ће стављати простије конфигурације. Они их
већ стављају у тело човека (ми о томе знамо). Али они их врло брзо усавр-
шавају тако да је та технологија достигла високи степен. Последњи наночип
човек неће моћи да одстрани из свог тела, зато што уколико га одстрани на-
рушава се животна функција организма. На свакоме дому ми имамо антене.
Оне примају сигнал са сателита и предају нашем телевизору припремљени
програм. Шта је потребно за то да ми гледамо омиљену емисију. Сателитска
антена и дигитални терминал. Е па и у човека уградиће сателитску антени-
цу. И све те нано антене у наш организам улазе путем хране, воде и ваздуха.
За људски вид оне су невидљиве, али ће управо оне постати проводници
сигнала. То ће бити шпијуни у нашем телу за које ни на крај памети нећемо
знати! Истовремено за људски мозак и тело они су немоћни, не могу ништа,
док не буду повезани са дигиталним терминалом – наночипом уведеним у
тело човека, могуће уз помоћ ласера. У време претече антихриста (лажног
пророка), са лепим предлозима биће пробе са видљивим чиповима, који се
уносе уз помоћ игле, желећи да виде реакцију људи. Чип ће покушати уво-
дити и тајно, помоћу вакцинације и разних инјекција како нико не би дознао
о тој технологији. Како иде време њихова дејста биће слободна и отворена.
Тај идеални наночип биће и последњи. И он ће бити крај за човечанство.
Зашто? Зато јер ће технологија бити на том степену, да ће чак и мисао о по-
кушају удаљења наночипа бити позната контролорима.
И тада ће наступити време као у првом веку после васкрсења Господа. У то
ће време Господ дати силе на исповеднишво и мучеништво свима који су га
заволели више од свега у животу. Велика благодат биће на том ко не при-
ми печат, ко не пође на поклон антихристу. Такви људи се неће ничега
ни бојати – на један сат раније ће доћи Господу. Једно је само потребно –
Богу доверити у свему, предати све. На нас у једном дану падну хиљаде са-
телитских антена. Зато нас трују ГМО храном, прскају из авиона, додају све
то у пијаћу воду.
Противотров
Али ми имамо противотров. Наш противотров је тако силан да ни једно ст-
рано тело не може дуго да преживи у нашем организму. Тај противотров је
Свето Причешће. Само тако ћемо бити здравог ума и мање–више здравог те-
ла. Само сила Самога Господа – Његово Тело и Крв, способни су уништити

234
људима лукаво припремљене нано технологије. Само Он и ништа друго не
може заштитити верујућег човека. Ти који се не буду причешћивали и мо-
лили, биће као отворена врата за врага – улази кад пожелиш. Без наше
молитве демони и људи под њиховом влашћу имаће силу над нама. Молитва
може спречити дејство тих нано–шпијуна у нашем телу. Таква ће бити сила
молитве!
Отпадништво
А када се приближи време да се зацари антихрист, биће прихваћени канони
у Цркви који ће изменити тајинство свете Литургије, и она ће престати да
буде света. Многим људима као оружје остаће само молитва. Без молитве
човек ће пасти на колена пред антихриста. У великим храмовима који ће
у том моменту већ бити храмови сатане – без Тајинства Господа Нашега
Исуса Христа, помињаће лажног пророка. Управо зато ће и отићи Свети Дух
од њих. Неће бити више претварања вина и хлеба у Крв и Тело Господа. Си-
ноди више неће бити свети, јер ће архијереји бити заведени сатаном у јереси
екуменизма. И тада ће ићи гласина од једног ка другом православцу, где се
служе канонске литургије. Али то је тада. Не још. Још има да се деси до то-
га.
У то време верни свештенослужитељи Христови – иако ће их бити мало,
имаће силу невероватну! Када буду таквом свештенику за благослов при-
лазили, сатана ће бежати на километар дрхтећи од страха.
Господ Исус Христос – једини спас
Ја хоћу да ви знате – ми живимо у апокалиптичном времену. Ко то још не
разуме живи у дубоком сну. Они који не виде да је данашње време записа-
но у Откровењу значи да нису читали ни изучавали Откривење. Нису обра-
ћали пажњу на речи Јеванђеља. А тамо је све за нас написано, о свим догађа-
јима до антихриста, о времену његовог зацарења и о Другом доласку Госпо-
да нашега Исуса Христа. Само Господ наш Исус Христос, даће нам трпљење
и силу издржати то што се по људским мерилима приближава полако али
иде неумољиво. Само са Њиме, ми ћемо издржати. Без Њега, наде на то не-
ма. У то време принудиће и Светогорце да попусте мирјанима – Света Гора
биће туристички центар где ће се улаз дозволити свима, па чак и женама. И
тада када атонски монаси увиде да су погрешили, почеће да одлазе са Атоса.
Много ће отићи. А никаква човечја фантазија не може претставити шта сата-
нисти припремају Светој Гори. Нас ће цедити као лимун са таквим гневом и
жестином – зато што су они сатанисти. Другога они не знају. Окружиће нас
са свих страна – контролом над продуктима, над ваздухом и над водом. На
нас се испитују нове технолигије. Ни најмудрији човек у својим фантазијама

235
није видео те нано технологоје које они развијају и непрекидно врше испи-
тивања на живим људима. Телевизија новог поколења биће као стража
поред нас, ми ћемо гледати емисије а у исто време ће нас контролисати.
То ће бити, не сумњајте!
Интернет ће се изменити. Контрола над њим биће диктаторска. И биће у
њих измишљен уређај о којем се говори у Откривењу. Не мислите да су то
чипови о којима ми знамо сада. Не, не, не! То ће бити савршено непозната
технологија. Сада су они пријатни са народом – пробајте слободно, то је за
вашу сигурност, врло корисна ствар. А после... Ко не буде живео са Истини-
тим Богом, запечатиће га.
Молитвена веза
Драга моја децо хоћу да вас замолим, пред овим догађајима који ће се сада
дешавати врло брзо, пред великом патњом за цело човечанство, каква
није била од постанка људи, будите у молитвеној вези! Уједините се у мо-
литви – молитви за вашу улицу, за ваш град, молитви за вашу домови-
ну, молитви за ваш народ! Устајте на молитву сви! Сви православни! На
молитву за помоћ Божју, за заштиту светих, молитву за сву нашу Православ-
ну браћу. Ако станете на молитву, многа места и људи биће спашени.
Исусова молитва
Технологије су достигле такав степен, да живот човека за оне који припре-
мају пут антихристу, нема више никакву цену, ни значење. Ђаво и његови
пијуни припремили су човечанству страшну судбину. Та катастрофа коју
они желе да учине а коју Господ допушта, однеће милионе живота. А ваша
молитвена веза у љубави може спасити многе. Господ нам неће дати више
од онога колико можемо издржати, а молитву коју он хоће чути од нас ми
сви знамо: „Господе Исусе Христе Сине Божији, помилуј нас грешне“ –
почнимо да је читамо сваки дан у 6:00, 9:00, 12:00, у 15:00, у 18:00, 21:00
увече а ко може и у 12:00 ноћу. Свака три сата – по броју година живота на
земљи Господа нашега Исуса Христа – 33 пута помолимо се Господу, да би
се сећали и знали зашто је дошао Господ на земљу. Не мислим да ће ова мо-
литва бити некоме тешка. Време указано у молитви је врло важно у нашој
Цркви. У нашој вери све има значење и ништа није случајно. Срце Господа
нашега крвоточи за нас због тога какви смо постали, како смо се удаљили од
Њега. Многе од вас Господ не чује, Он неће више лажне молитве и молитве
које не воде спасењу душе за живот вечни. Господ зна сваку тајну вашу ми-
сао. Од Њега није сакривено ни најмање.
33 пута док изговарате молитву сећајте се о Жртви коју је принео за нас
Господ у таквом младом по људским мерилима узрасту. Мислите о томе да

236
све што имамо све имамо од Господа! Дошло је време за дела, време за мо-
литву! Молитву за оне који су неравнодушни, за оне који хоће спасење, за
оне коме су драги родитељи, браћа и сестре, деца и унуци, за те којима је
Бог Отац а Црква мајка. Сви који себе сматрају верујућим – сви у једној мо-
литви! Сви као запаљена свећа, запаљена за Господа свећа. Почните од да-
нас не одлажите за сутра! Знајте да ће од те молитве сатана горети! Ње-
гова дела ће горети. Гореће демони и њихове сплетке. Пред молитвом на
бројаници, сву ону децу Божју која љубе Господа молим да читају и ову мо-
литву: „Боже мој, Господе срца мога, запали срце моје Твојом Божанском
љубављу, и од Духа Светога Твога дај ми“. ( Ориг. – „Боже мой, Господи
сердца моего, заполни сердце мое Твоею Божественною Любовью, и от Ду-
ха Святаго Твоего даждь ми“) И Господ ће дати свакоме који тражи Његову
милост и покров. Молитва Господу гони сатану, пали њега и његове лукаве
мисли.
Васпитање деце
Рећи ћу вам сада како да васпитате децу. По јединственом верном примеру,
по Еванђељу. Јеванђеље је дужно да постоју у сваком дому. Иде време када
Јеванђеље какво сада читамо неће бити. Измениће га јересијархи (јеретици).
Све се то увелико спрема, спроводи се и када дође време зацарења антих-
риста, Еванђеље ће бити само код нас. Зато вам ја још једном напомињем –
не грешите, не остављајте Јеванђеље на полици, не дозволите да пада пра-
шина на Њега. Јеванђеље је наш први и главни путеводитељ у животу, то је
наш светионик који нам светли пут у Царство Небеско. Отворите очи, гле-
дајте, слушајте и разумите!
Господ задржава још мало
Не допушта Господ, на сасвим мало време, на много мало, не попушта да
почне. Господ чека преостале, чека држећи Своје руке на руке спремне да
притисну црвено дугме. Господ чека последње који ће поверовати у Њега.
Света Русија
Светски владари су се ујединили и договорили како ће деловати да би поста-
вили на колена Православне земље. Али, Господ ће им те планове поремети-
ти. Видећете скоро – Русија једна, без савезника и другова, поћи ће као ла-
вина против целе Европе а захватиће и Азију. Чини се да је невероватно.
Али тако ће бити. Ми ћемо се изненадити. Али не само ми. Пола света зам-
реће у страху од непознате војне технологије Руса. На врх Ватикана видеће-
те Руску заставу. Да, Руску заставу! У почетку Русија ће се с Немачком по-
чачкати и почеће војни сукоб. Изгледаће у почетку да су Немци у преднос-
ти. Али потом, милости за Немце неће бити. Луцифер ће пустити са повоца
237
те државе које су му се сасвим потчиниле. И оне ће доћи у помоћ Немачкој
и окренуће оружје к Русији. Главна борба биће поред Истанбула. Или 8 или
10 земаља доћи ће у Истанбул против „грабљиве“ Руске армије. Биће таква
битка и бомбардовање да ће све бити сравњено са земљом. Само ће један
храм да стоји. Храм свете Софије Божје. Све ће бити у складу са пророчанс-
твима о Цариграду. Господ то изменити неће. Као последица бомбардовања,
све државе које су устале против Русије биће ужасно разрушене. Због тога
као и због природних катастрофа, пострадаће усеви. И доћи ће глад. А пош-
то у тим земљама за Бога не знају, процветаће канибализам. Да, у наше пре-
ме цивилизовани људи – како они говоре за себе, почеће да једу човечије
месо... Такво ће бити правосуђе Божије. Док се то не догоди биће нам теш-
ко, многи неће издржати. Глад ће бити такав да ћемо хлеб називати хлебчић.
Економски ће нам уредити такве услове – ништа нећемо увозити, а у држави
производња стала и банкрот. Оне који још мало раде, постараће се да и њих
затворе. Зато су и саветовали духовни старци свима да иду у села. У селима
ћеш моћи трампити нешто а у граду врло тешко. Али на крају тога, Грчка
ће васкрснути и прославиће поново Господа. Хоћу да знате да сви издајници
народа Грчке, који су постали марионете масона, коју управљају светом тре-
нутно, сви до једнога платиће животом за издају! Ни један неће остати у мо-
менту васкрсења народног. Живот ће губити на разне начине и неочекива-
но.
Рат између Русије и Америке прећи ће у рат Русије и Кине. То ће се десити
из тог разлога јер ће се Кинези као савезници Русије осилити. Мислиће да су
супер–држава и шириће своју религију. А масони који су преживели сакри-
вени по Европи и Америци ступиће у договор са Кином и обећаће им Сибир
уколико Русију „поставе на своје место.“ Митом и улагивањем успеће у то-
ме. И онда, Кинези ће гледати на православне као на своје непријатеље, по-
чеће да провоцирају Русију и поново ће почети рат. Али то неће бити сада
већ доста касније. Сви ратови о којим овде говорим дешаваће се периодич-
но. Прекидаће се, па поново почињати. А када Русија дође до Јерусалима,
тада ће се десити тај последњи рат описан у Откривењу, на месту Армаге-
дон.
Молите се децо моја! Молите се јер су Грчкој припремили смрт, смрт наро-
ду разним методама почев од вакцина па преко метала и отрова којим нас
соле из авиона. Молите се! Молите се да не умре велики број. Ко може уз-
мите бројанице и у сваки слободни минут читајте молитву Исусову. Ваша
молитва може много да промени.

238
 Природне катастрофе
Почиње период када ће нашу земљу почети да тресу земљотреси. Већина од
тих земљотреса неће бити примећена никаквим сеизмолошким прогнозама.
Рећи ћу вам за три врло силна земљотреса која ће затрести цео свет око нас.
И мало је времена остало до тих догађаја. Три земљотреса у три велике др-
жаве. Први ће бити у Русији. Зашто Русија? Русија није та земља која је под-
ложна земљотресима. Ево зашто. Зато што је тај народ целим срцем примио
Хришћанство и трудио се да живи по заповестима Христовим, и за ту рев-
ност заволео их је Господ. Али по немоћи људској, не једном, падао је сло-
венски народ у велике грехове и зато је био кажњаван не мало. Не тако дав-
но тај богоизабрани народ посрнуо је у вери и стајању за Правду Христову!
Погордио се земаљском славом и престао да тражи Царство Небеско, поже-
лео је Рај не на Небу, већ на грешној земљи. Не народ. Народ су тако научи-
ли. Неће се до краја гневити Господ на свој трећи изабрани народ. Крв хи-
љаду мученика вапијаће к небу за помиловање. Народ ће се отрезнити и вра-
тити Богу. О том земљотресу говориће цео свет. Спремите се Руси! Мали
број у народу Русије је сачувало пламен вере у срцима. Али какав пламен!
Он се не гаси и неће се угасити. И тај мали број народа који пламти искре-
ном љубављу ка Христу и Богу, тај мали број – моли Господа за спасење. И
Господ не да многим догађајима, задржава да би Његово слово чули остали.
Много је страдања претрпео Руски народ, али вера је његова жива! И вера
тог народа је силна! И Господ ће се смиловати.
Задржавају се многи догађаји да би се и остали обратили Господу. Не мис-
лите да ми је пријатно када ово говорим, али тај земљотрес који ће потрести
Русију биће на корист народу – кроз страдања, искушења, тескобе у срцу
људи. Појавиће се нада на Бога. Када човек више не може помоћи, само та-
да, гледа се ка Богу. Тај земљотрес ће привести паници. Али само у почетку.
А онда, народ ће да разуме. Други земљотрес потрешће безбожну Кину. Зна-
те у каквог бога они верују. Земљотрес ће бити такве моћи да ће свака прип-
рема за њега бити узалудна. По сили још никада таквог није било у Кини. И
Кинези ће одмах сватити да је то гнев Божији. И трећи, најстрашнији од
свих, биће у Америци. Разрушење ће бити потпуно. Тотална катастрофа.
Европу ће такође да тресе. Ушавши у содомију Европа је имала време за по-
кајање али њих то не интересује. Само власт, профит и богатство. Раније сам
говорио о граду величине кокошијег јајета. Такав ће још бити и нормалан.
Они ће доживети и град величине поморанџе, поплаве итд... Метеоролози ће
константно грешити у својим прогнозама. Говориће једно а дешаваће се дру-
го. Сунчана активност ће се увеличати, необична јављања на сунцу. Ти фе-
номени натераће многе да се замисле над тајном постанка света. Схватиће
да је свет створен и да влада њиме Творац. И многи ће поверовати. Катак-

239
лизме и сунчана активност довешће до тога да ће сва електроника престати
да ради. Најтеже за људе биће нагле промене климе, или врелина или хлад-
ноћа – златне средине неће бити. Организам човека ће све то тешко издржа-
вати. Нарочити ће бити тешко старима. Али још тужније биће што ће од то-
га страдати усеви.
А даље схватате шта ће се десити. Од велике употребе пестицида и друге хе-
мије биће честа тровања људи у многим земљама. Човек се умешао у то што
је створио Бог који му је дао све што је потребно да би живео. Човек чак и
не мислећи о последицама употребљава хемију у свакодневном животу, не
поштујући Бога, мисли само о својој користи, живећи за један дан, уништава
природу, отровао је воду и ваздух. Ја вас не плашим, и сам се бојим за то
шта може да се деси. Али, ако ми будемо у молитви догађаји могу поћи и
мало другачије. Не плашите се говорити о Христу, томе ко је поред вас, не
плашите се говорити да смо само са Богом сила. И што се брже скупимо, би-
ћемо силнији. Ако ми останемо равнодушни на то шта могу урадити са на-
шом земљом, тада нам и остаје само то, да преживимо све што је припремио
ђаво за нашу земљу.
Нека вас благослови Бог, желим од свега срца и желим вам да постанета ма-
ла ангелска армија Христова. А са Христом поред нас и ратовати, није теш-
ко. И када је у нама пуноћа Цркве, тада и благодат велику Господ шаље. Да
буде на вама милост Божија!
Молитвено правило

„Боже мој, Господе срца мога, запали срце моје Твојом Божанском љу-
бављу, и од Духа Светога Твога дај ми.“ + 33 Исусове молитве (чита се по
часовима у 6:00, 9:00,12:00, 15:00, 18:00, 21:00 и ко може у 00:00)

У Русији је обичај међу православцима по духу да се група верујућих

договара и чита молитвено правило, при чему се свако у своме дому, или
у путу, или на послу – где ко може, моли за осталу браћу и сестре, као и
за све православне. Не сумњајте у огромну силу заједничке молитве.
Србска бројаница је идеална за ово правило на које позива отац Елпи-
дије. ДА НАС БЛАГОСЛОВИ ГОСПОД!

240
 Страхоте смрти распећем
Ђакон Лука: Крсна смрт Господа нашега Исуса Христа – колико
је заправо страшна?
[...] Саставио сам овај кратак текст о Господњим Мукама из медицинске
перспективе, заснован на делима неколико доктора који су се бавили овом
тематиком. [...]
1. Распеће је најболнији и дуготрајни начин егзекуције познат човеку. Иако
многи мисле да је то колац или точак или дисекција на живо, сви ти методи
код жртве изазивају пад у шок. Распињање изазива стрес центра за респира-
ције и рад срца у мозгу и на тај начин спречава тело да падне у шок и поста-
не обамрло, и лагано се гаси услед масивних повреда. Насупрот, мучитељи
распетоме „помажу” како би га држали у контролисаној агонији док или му-
ченик издахне или док му не преломе колена.
2. Христос је на распињање стигао изнемогао и већ са тешким траумама: ис-
пребијан, дехидриран и са значајним губитком крви. Да је реч о слабијем
или старијем човеку или нарушеног здравља, готово је сигурно да би преми-
нуо пре самог распињања. Сигурно је да оно што је Христос претрпео од
Пилата до Голготе није била уобичајен представа мучитеља приређена сва-
ком који се распиње. [...]
4. Услед неприродног положаја ногу сва маса тела се заправо преносила на
ексере у шакама, руке и рамена, док је само један део масе доњег дела тела
пренет на ексере у стопалима. Услед компресије клинова крварење се заус-
тавља тако да мученик неће искрварити на смрт. Но ефекат се постиже, те-
тиве и нерви су пресечени, стварајући језиве болне ране које нису смртонос-
не.
5. Неколико минута по усправљању Крста Његова рамена а одмах затим и
лактови и зглобово шаке ишчашени су а тетиве покидане. Услед истезања
Његове руке су биле дуже за неких 20 центиметара. Оваква тешка траума на
зглобовима обе руке је незамисливо болна. Сви ми који смо имали прилике
да ишчашимо само један зглоб знако какви су то језиви болови, али шест зг-
лобова у исто време, тешко ко може да замисли. Овакаве страшне повреде
би сигурно човека ставиле у стање шока, чак би од таквог шока могао и да
умре. До шока не долази управо због респираторних проблема но о томе
касније.
6. Оваква траума руку условила је повлачеље грудног пекторалног мишића
и повлачење читавог грудно коша у неприродан положај: на горе и на нап-
ред. Таква позиција је слична оној кад је грудни кош максимално раширен.

241
Дакле Исус је константо био у позицији пуних плућа и није могао да издише
нормално. Да би издахнуо, Господ је даље морао да се одгурне одамрелим
ногама навише и да се ослони на ексере забијене у стопала. На тај начин је
једино могао да подигне грудни кош и да га повуче у назад како би испустио
ваздух.

7. Процес удисања и издисања је био језиво болан и представљао је праву

агонију а жртва није била пасивна као што се мисли, већ супротно, да би ди-
сао Господ је морао да се константно помера горе доле, а тај страшни пут је
дугачак око 30 сантиметара. Наравно како је снага јењавала тако се и број
респирација смањивао. Несумњиво је да је реч о невероватним боловима,
агонијом и осећајем страве и константног гушења.

242
8. Услед прикивања, Медиан нерви у шакама су били пресечени и пригњече-
ни клиновима тако да би сваки и најмањи покрет био неподношљиво болан.
Но услед мањка кисеоника и језивих болова Господ је морао болно да уздах-
не и издахне седам пута у минуту. Распеће је трајало око шест сати. Дакле
приближно 2500 респирација које су неописиво болне и језиве.
9. Физиолошки речено Исусово тело пролазило је кроз серију катастофал-
них [=опасних по живот] и терминалних [=смртоносних] повреда. Услед хи-
повентилације [=недовољног дотока ваздуха] ниво кисеоника у крви је био
јако низак (хипоксија) а ниво угљен диоксида јако висок. Центар за дисање
у Његовом мозгу је стимулисао рад срца не би ли се како ситуација поправи-
ла. Овакав стрес за срце услед дугог мучења изазвао је тахикардију [=убрза-
ни рад срца]. Оно око чега се оба доктора слажу је да је Срце Исусово у так-
вом стању куцало око 200 откуцаја у минути и да је услед губитка крви и де-
хидрације његов притисак био јако низак око 80/50. Срце Господње је веро-
ватно услед стреса развило хемоперикардиум, стање у коме се крв и вода
скупљају око срца. На крају ваља рећи да је највероватније руптура [=проби-
јање, распрснуће] срца била непосредан узрок смрти.
10. Господ је на Крсту издахнуо после шест сати страховитог мучења. Прак-
са је била да се на концу мученику пребију ноге. Када би се колена ишчаши-
ла из лежишта, дошло би до гушења у само неколико минута пошто муче-
ник више не би био у могућности да се подигне и издахне ваздух из плућа.
[...]
Ђакон Лука
Монтреал
Страсна Седмица лета Господњег 2018.
(наднаслов: приређивач)

О мукама Христовим
Неки свети старац стално је размишљао о страдањима Христовим и при то-
ме је горко плакао. Једном јавио му се сам Христос и подробно му испричао
шта је све претрпео и колико је крви пролио за спасење човечанства.
„Од Великог Четвртка увече,“ рече Христос, „па до погреба, испустио сам
109 срчаних уздаха. Из тела Мојега истекло је 225.000 капи крви. Оружаних
војника било је 118, а к њима се придружило и 230 неваљалих људи, свега
дакле 348. Три су ме војника водила на распеће и чинили су ми разне пакос-
ти. Трзали су ме за браду и косу и вукли су ме.

243
77 пута спотицао сам се и падао на земљу, почевши од врата Преторијума,
па до дома Ане архијереја.
Седам пута ударали су ме по усти-
ма, а по образима 105 пута; 20 уда-
ра песницом у лице претрпео сам;
ћушки и трзања од почетка до краја
поднeо сам 707, а јаких удараца
свега 1.199.
Кад су ми положили трнов венац на
главу, ударали су ме свом снагом
штапом и палицама 40 пута. Од
свих удараца пет трнова из венца
прободоше ми лобању до мозга; од
њих три се заломише и остадоше у
глави Мојој, те са тим бих и погре-
бен; од убода трња по глави истече
3.000 капи крви, а рана од трња на
глави беше 1.000, јер венац трнов
осам пута спадаше ми са главе.
Кад сам вођен од Преторијума на
Голготу, носећи крст, пао сам на
земљу пет пута, примио сам тада 21 смртни ударац; дижући ме од земље,
повукли су ме за косу и браду 23 пута.
Лежао сам на земљи (Голготи) док ме нису дигли на крст. Пљувотина на ли-
це примио сам 73, а удараца по врату 25, а по лицу и устима још пет. Од
ових удараца истиче ми много крви из уста и носа. Тада ми и два зуба изби-
ше. Међу очи ударише ме три пута песницом. За нос ме повукоше 20 пута,
за уши 30 пута. Великих рана зададоше ми 72, а великих удараца у прса и
главу 38.
Али три ми беху највеће муке за време мога страдања и то:
- што не видех никога да се каје, те се моја крв као узалуд проливаше;
- гледање жалости моје Мајке, која код крста стајаше и горко плакаше;
- и када распињући ме на крст, уковаше ексере у моје руке и ноге (по речи
пророчкој: „Избројише све кости моје“).“
Преписао архимандрит Кирик из старе руске књиге „Великое Зерцало“.

244
 Поука о закрштавању хране
У време пре него што ће се десити нук-
леарна катастрофа у Чернобиљу, схигуман
Сава Псковско-Печерски (упокојио се
1980. године) јавио се својој духовној ћер-
ки Марији у сну и рекао јој како да сачува-
ју храну од негативног утицаја радијације
и затрованости њом.
Благословио им је да закрштавају храну, и
сваки пут да кажу следеће молитве:
„У име Оца и Сина и Светога Духа.
Амин.“ – закрстити.
„Господе Исусе Христе, Сине Божији, бла-
гослови.“ – закрстити.
„Молитвама оца [па навести име свог духовног оца], Господе Исусе Христе,
Сине Божији, благослови.“ – закрстити.
Марија је све то испричала својој сестри, која је радила у [једној] кухињи. И
када се се очево предсказање [о несрећи у Чернобиљу] остварило, у кухињу
су им донели месо за које се испоставило да је потпуно неупотребљиво за
исхрану. Тада се Маријина сестра сетила шта је јој је ова испричала, узела
месо, однела кући и учинила како је благословио отац Сава. Затим га је вра-
тила натраг у кухињу и ништа не говорећи дала на испитивање.
Проверили су месо и упитали је: „Где си нашла овако добро месо?!“
Маријина породица и данас живи близу Чернобиља, у Уврућу. Држе се оче-
вог савета, не само они, него и остали верујући, и по милости Божијој сви су
живи и здрави.

Ситуација у граду у време хаоса

Ово је прича човекa о томе како су он и његов „клан“ преживљавали у току
годину дана у граду са становништвом од 60.000 људи током распада Босне,
1992. године. И, упркос чињеници што је ово опис изванредних околности,
све поменуто може нам помоћи да предвидимо одређене чињенице и омогу-
ћити нам да се припремимо за њих.
„Ја сам из Босне, а ви знате да је тамо био пакао од 1992. до 1995. године. У
току једне године сам живео и опстао у граду од 60.000 људи, без воде, ст-

245
рује, бензина, здравства, цивилне одбране, расподеле хране и других град-
ских служби, без икаквог облика централизоване власти.
Наш град је био блокиран од стране војске у току године дана и живот у ње-
му је био прави ужас. Нисмо имали ни полицију, ни војску, било је наоружа-
них група, а они који су били наоружани, бранили су своје домове и породи-
це.
Када је све почело, неки од нас су били боље припремљени, али већина за-
лиха хране породица у суседству била је довољна само за неколико дана.
Неки од нас су имали пиштоље, а само мали број је имао АК47 и сачмару.
После 1–2 месеца, у граду су почеле да харају банде, они су уништавали све,
на пример, болнице су ускоро постале права бојишта. Полиција више није
постојала, а 80% болничког особља није ишло на посао.
Имао сам срећу да је моја породица у то време била велика – 15 људи у ве-
ликој кући, 6 пиштоља, 3 АК47. Због тога смо ми, на крају, преживели, бар
већина од нас.
Американци су нам бацали суве оброке сваких 10 дана да помогну опкоље-
ном граду, али то није било довољно. Неке, веома мали број кућа, су имале
баште. После 3 месеца су почели први гласови о смрти од глади и хладноће.
Скинули смо сва врата и прозоре са напуштених кућа, растурили наш паркет
и изгорели сав намештај да би се загрејали.
Многи су умрли од болести, посебно због воде (у мојој породици – двоје),
зато што смо ми углавном пили кишницу. Догађало се да једемо и голубове,
па чак и пацове.
Новац је врло брзо постао безвредан, и ми смо се вратили размени робе. Же-
не су се давале за конзерву месног нареска. Тешко је о томе говорити, али то
је истина – већина жена које су трговале собом биле су очајне мајке.
Ватрено оружје, муниција, свеће, упаљачи, антибиотици, гориво, храна, аку-
мулатори – за то смо се борили као звери. У таквој ситуацији све се мења –
већина људи се претвара у чудовишта. То је било одвратно.
Снага је била у броју. Ако сте живели сами у кући, било је само питање вре-
мена када ћете бити убијени и опљачкани, без обзира колико добро сте били
наоружани.
Данас смо ја и моја породица добро припремљени – имамо залихе, ја сам
добро наоружан и имам искуство. Без обзира на то шта се може десити –
земљотрес, рат, цунами, ванземаљци, терористи, дефицит, економски ко-
лапс, нереди... битно је то да ће се нешто десити.

246
Закључак из мог искуства – не можете сами да опстанете, снага је у броју,
правилном избору проверених пријатеља, у јединству породице и њеној
припреми.
1. Да ли сте се безбедно кретали по граду?
Град је био подељен на заједнице по улицама. Наша улица је имала 15–20
кућа, и ми смо организовали наоружане патроле по 5 људи сваке вечери, да
би осматрали банде и наше непријатеље.
Све размене су се догађале само на улици. На 5 км од нас је била цела ули-
ца за размену, све је организовано, али је због снајпериста било сувише
опасно ходати тамо.
Такође, на путу до тамо могли сте да наиђете на разбојнике и будете опљач-
кани. Ја сам ишао тамо само 2 пута када ми је требало нешто заиста посебно
и важно (лекови, углавном антибиотици).
Нико није користио аутомобиле – улице су биле блокиране отпадом, сме-
ћем, напуштеним возилима, а и бензин је вредео као злато.
Ако сте морали да идете негде, онда је то рађено само ноћу. Није се смело
ићи сам, нисте смели ићи у превеликој групи, само 2–3 људи. Сви су треба-
ли бити добро наоружани, кретати се веома брзо у сенци, кроз рушевине ку-
ћа, а не по улицама.
Било је много банди од по 10–15 људи, понекад је њихов број достизао 50.
Али, било је много и нормалних људи – таквих као ти и ја, очева, дедова, ко-
је су убијали и пљачкали. Није било „хероја“ и „зликоваца“. Већина људи је
била негде у средини, и били су спремни на све.
2. А дрвеће, чини ми се да око града има много шуме, зашто сте горели свој
намештај и врата?
Око мога града није било много шуме. То је био веома леп град – са рестора-
нима, биоскопима, школама, аеродромом, и културним центрима. Ми смо
имали у граду парк са воћкама, али је све то било исечено за мање од два ме-
сеца.
Када нема струје за кување хране и грејање, морате да горите све што вам
падне под руку – намештај, врата, подове ... и све ово изгори веома брзо.
Нисмо имали приступ предграђима и приградским фармама – у предграђима
је био непријатељ, ми смо били у окружењу. А у граду се никад не зна ко ти
је непријатељ.
3. Која знања су вам користила тада?

247
Морате да замислите да је то, у ствари, био повратак у камено доба! На при-
мер, ја сам имао боцу са плином. Али нисам је користио за грејање и кува-
ње, то је било прескупо! Ја сам је прилагодио намени за пуњење упаљача –
упаљачи су били од непроцењиве вредности! Неко ми је доносио празан
упаљач, ја сам га пунио и узимао за њега конзерве хране или свеће.
Ја сам болничар по струци и моје знање у тим условима било је мој капитал.
У таквим временима, знања и вештине, на пример, способност да се поправе
ствари, вреде више од злата. Ствари и залихе нестану, то је неизбежно, а по-
моћу вештина и знања – имате прилику да зарадите за храну.
Хоћу да кажем – учите се да поправљате ствари, ципеле или да лечите људе.
Мој комшија, на пример, знао је да направи керозин за лампе. Он никада ни-
је гладовао.
4. Када бисте сада имали три месеца за припрему, шта бисте урадили?
Три месеца за припрему? Хм, бежао бих преко границе! (шала).
Данас ја знам да се све може променити јако брзо. Ја имам залихе хране,
средстава за хигијену, батерија... залихе за 6 месеци. Живим у стану са доб-
рим степеном безбедности, имам кућу за бег, „резервни положај'“ у селу 5
км од мог стана, у кући такође имам залихе за 6 месеци. То је мало село,
већина житеља је тамо добро припремљена, рат их је научио. Ја имам 4 вр-
сте ватреног оружија, и по 2000 метака за свако. Имам добру кућу са баш-
том, коју знам да обрађујем. Осим тога, не желим више да се осећам као бу-
дала – када сви около говоре да ће све бити добро, ја већ знам да ће све про-
пасти.
Ја сада имам снаге да учиним све да бих преживео и заштитио своју породи-
цу. Кад се све руши, човек треба да буде спреман да ради непријатне ствари
да би заштитио своју породицу. Ја само желим да моја породица преживи.
Преживети сам скоро је немогуће (по мом мишљењу), чак и ако сте наору-
жани и спремни, на крају, ако сте сами, ви ћете умрети. Видео сам то много
пута. Добро припремљене велике групе и породице са различитим вештина-
ма и знањима су најбоља опција.
5. Шта има смисла складиштити?
Зависи. Ако желите да опстанете пљачкајући, онда све што вам је потребно
је доста оружја и муниције.
Осим муниције, хране, средстава за хигијену, акумулатора, батерија, обрати-
те пажњу на једноставне ствари за размену – ножеве, упаљаче, сапун, кре-

248
сиво. А алкохол, који може да се складишти на дуже време – виски (марка
није битна), чак и најјефтинији, је врло добар производ за размену.
Многи су умрли због нехигијенских услова. Биће вам потребне врло једнос-
тавне ствари, али у јако великим количинама, на пример, много кеса за от-
пад. И самолепљиве траке. Тањира и чаша за једнократну употребу, плас-
тичних или картонских, њих треба много. Ја то знам јер ми то нисмо имали.
Ја мислим да је складиштење средстава за хигијену важније од складиштења
хране.
Лако је упуцати голуба, наћи јестиво биље, али не можете да пронађете или
упуцате дезинфекционо средство, на пример. Морате имати доста детерџе-
ната, сапуна, средстава за дезинфекцију, рукавице, маске... све за једно-
кратну употребу.
Поред тога, потребна је обука у првој помоћи, потребно је да знате како да
очистите ране, опекотине, чак и прострелну рану, јер не постоји болница. А
чак и ако нађете лекара, он може да нема анестетик или ви немате чиме да га
платите. Научите како да користе антибиотике и направите залиху њих.
Оружје треба да буде једноставно. Ја сада носим Глок .45, јер ми се свиђа,
али тај калибар овде није уобичајен, па зато и даље имам два руска ТТ ка-
либра 7,62 мм. Овде има много таквог оружја и муниције. Ја не волим ауто-
мат Калашњиков, али сви га имају, тако да...
Потребне су вам ствари мале и неупадљиве, на пример, добро је имати гене-
ратор, али је боље имати 1000 „БИЦ“ упаљача. Генератор при раду прави
буку и привлачи пажњу, а 1000 упаљача су јефтини, заузимају мало просто-
ра, и они се увек могу заменити за било шта.
Воду смо углавном користили кишницу – прикупљали смо је у четири вели-
ка бурета, а затим кували. У близини је била река, али вода у њој је ускоро
била прљава. Цистерне за воду су такође веома важне. Морате да имате бу-
рад, кофе и контејнере за складиштење и транспорт воде.
6. Јесу ли вам злато и сребро били од помоћи?
Да. Ја лично сам заменио сво злато за муницију. Понекад смо могли да ко-
ристимо новац (марке и доларе) да купимо неке ствари, али ти случајеви су
били ретки, а цене превисоке. На пример, конзерва пасуља коштала је 30-40
долара. Домаћа валута је брзо пропала, једноставно речено, ми смо се стал-
но размењивали.
7. Је ли со била скупа?

249
Била је скупа, али јефтинија од кафе и цигарета. Имао сам доста алкохола, и
мењао сам га без проблема. Конзумирање алкохола је било повећано више
од 10 пута него обично. Сада је за размену вероватно боље да складиштимо
цигарете, упаљаче и батерије, јер заузимају мање простора.
Ја нисам био спреман у то време, нисам имао времена да се припремим. До
неколико дана пре него што је „говно упало у вентилатор,“ политичари на
телевизији су понављали да је све у реду. А кад нам је небо пало на главу,
узели смо само оно што смо могли.
8. Да ли је било тешко доћи до ватреног оружја, шта сте могли мењати за
оружје и муницију?
После рата оружје је било у свакој кући. Полиција је запленила доста оружја
на почетку рата, али већина људи је сакрила оружје. Ја имам легално оружје
(са лиценцом), по закону то се зове „привремено одузимање.“ У случају не-
мира, Влада има право да привремено одузме сво оружје... па имајте то на
уму. Знате, постоје људи који имају легално оружје, али имају и нелегално,
у случају могућег одузимања.
Ако имате добре ствари за размену, није тешко пронаћи оружје. Али, морате
да запамтите да су први дани најопаснији због хаоса и панике. Могуће је да
нећете имати времена да нађете оружије да бисте заштитили своју породи-
цу. Бити ненаоружан у време хаоса, панике и нереда – то је јако лоше.
У мом случају, појавио се човек коме је био потребан ауто-акумулатор за
његов радио, а он је имао оружје и ја сам заменио акумулатор за два пишто-
ља.
Муницију сам некад мењао за храну, а неколико недеља касније сам храну
мењао за муницију. Никада ништа нисам мењао код своје куће и никад у
великим количинама. Само веома мали број људи (комшије) је знао колико
тога сам имао у кући.
Мудрост се састоји у томе да имате максималну могућу количину ствари по
површини коју заузима и новцу који вреди. После ћете схватити шта се нај-
више тражи.
Да вам разјасним – муниција и оружје су и даље за мене на првом месту, али
ко зна, можда бих на друго место ставио гас-маске и филтере.
9. А шта је било са безбедношћу?
Заштита је била врло примитивна. Понављам – ми нисмо били спремни, и
користили смо оно што смо могли.

250
Прозори су били полупани, кровови у ужасном стању због бомбардовања.
Сви прозори су били блокирани џаковима песка, камења. Ја сам подупро
баштенска врата отпадом и користио алуминијумске лестве да бих прешао
преко ограде. Када сам се враћао кући, тражио сам да ми их дају.
У нашој улици је живео човек који је потпуно забарикадирао своју кућу. Он
је направио рупу у зиду суседне разрушене куће као свој тајни улаз.
То може изгледати чудно, али све куће које су биле најсигурније, биле су
прве опљачкане и уништене. У мом насељу су биле лепе куће са оградама,
псима, алармима и гвозденим шипкама на прозорима. Руља је напала баш на
њих. Неки су били у стању да узврате и издрже, неки не. То је све зависило
од тога колико је људи и оружја било унутра.
Наравно, безбедност је важна, али треба и себе држати уздржано. Ако живи-
те у граду и таква невоља се деси, треба да имате једноставан, скроман дом,
са много оружја и муниције. Колико муниције? Па, колико год је могуће!
Колико год је то могуће ваш дом треба да изгледа непривлачно.
Данас, ја имам челична врата из безбедносних разлога, али то је само да би
ме спасло од првог таласа хаоса. После тога идем да се придружим великој
групи пријатеља или породица на селу.
[...] Увек је најмање 5 чланова породице у кући било спремно за борбу, а
једна особа на улици је седела прикривена. Да не би погинули од снајпера,
морали сте да останете код куће цео дан. Слаби гину у првим данима, остали
се боре за живот.
Схватите, без обзира на вашу супер-одбрану, супер-оружје, ако људи ви-
де да би требало да вас опљачкају јер сте богати, опљачкаће вас. То је
само питање времена и броја људи. [...]
Рећи ћи вам, ако се то сутра понови, ја ћу бити као и сви – скроман, очајан,
можда чак ћу и викати или плакати. Без модерне одеће. Нећу да облачим су-
пер униформу и вичем: „гадови једни!“ Ја ћу бити неупадљив, добро наору-
жан и припремљен, пажљиво процењујући ситуацију са својим најбољим
пријатељем или братом.
10. Како сте стајали са тоалетом?
Ми смо користили лопате и сваки комад земље, у близини куће ... изгледа
прљаво али тако је и било. Прали смо се кишницом, понекад у реци, али то
је било исувише опасно. Тоалет папира није било, а чак и да јесте, ја бих га
заменио за нешто. Све је то било тешко.

251
Могу да вам дам неколико савета – прво, морате да имате оружије и муни-
цију, а након тога све остало, имам на уму све! Наравно, много тога зависи
од вашег простора и вашег буџета. Ако сте заборавили или пропустили неш-
то, то није страшно, увек ће се наћи неко са ким можете да размените ства-
ри. Али ако пропустите оружје и муницију, нећете имати приступа размени.
Осим тога, не видим проблем у великим породицама и броју гладних уста –
што је већа породица, више је оружја и више снаге, а онда, како је и уг-
рађено у људе природом, следи адаптација.
11. А брига за болесне и повређене?
Повреде су углавном биле прострелне ране. Без специјалиста и свега другог,
уколико је жртва успела да пронађе доктора, имао је негде око 30% шансе за
опстанак. То није било као у филмовима, људи су умирали, и многи од њих
су умрли од инфицираних рана. Ја сам имао залихе антибиотика за 3 или 4
поступка, наравно, само за моју породицу.
Често, људи су умирали од савршено глупих ствари. У одсуству лекова и не-
достатку воде, обичан пролив је био довољан да вас убије, посебно децу, у
току неколико дана. Имали смо доста кожних болести, тровања храном, и
ништа нисмо могли да урадимо по том питању. Користили смо много леко-
витих биљака и алкохола. На кратко то је помагало, али на дуже стазе, било
је ужасно.
Хигијена, то је основно, али и имати максималну количину лекова, по-
себно антибиотика.“

Отац Симеон Рукумијски: Беседа у Недељу

Крстопоклону 2020.
(Усред корона кризе)
Колико је то сад опасан грип, и шта знам то... не
бих говорио о томе. Само, сећам се приче из „По-
литикиног забавника“, а то су биле речи, односно
текст покојног Фотија Шипунова, рускога акаде-
мика, који је говорио о томе како су вируси оних
грипова азијских пролазили док је била Царска
Русија. Значи, кад почну звона да звоне на ис-
току, па до Европе и запада, ништа није могло да
прође. Никакав вирус није могао да уђе у Русију.
Он лично, уносио је вирусе на Лигургију, и
после је све било мртво. Унео би живе вирусе у

252
посудицама у цркву на Службу, и после тога је све било мртво. То је
његово било искуство са вирусима. А какво је наше, ето сад видите какво је.
Данас су људи у страху великом. Можда оно што се ваља иза свега овога,
можда је то тежа прича. Али, опет, све ће бити с Божијим допуштењем. Зна-
чи, долазак антихриста ће бити са Божијим допуштењем. Али, и друга мо-
гућност, значи, долазак православног Цара, то ће бити благослов Божији.
Значи, долазак Цара је благослов Божији, а Божије допуштење ће бити
долазак антихриста и његово зацарење над оним душама које се буду
њему поклониле, које га поштују својим животом, својим делима, односно
својим гресима, својим неделима.
А, ако смо ми у срцу монархисти, дакле, ако нагињемо богопоштовању, ако
нагињемо љубави према Богу и љубави према ближњем, ми се можемо
удостојити, дакле, доласка православнога Цара. Како [ће то да се деси] – Бог
зна. Важно је да човек у својој души има кретање ка томе, да имамо намеру
да имамо цара за господара. Да имамо православног Цара за господара.
Удостојићемо се тога, ако то будемо хтели. [...]
Пазимо, дакле, на време у коме живимо. Онима којима је тешко у градови-
ма, прошетај се мало. Узми бројаницу у руке, или мотику, па бежи негде у
природу, да видиш колико је лакше. Јер, ја вам то гарантујем. Па то је рекао
један брат наш: одем један километар тамо негде изван града, и тамо је
лакше, не осећа се тај терет. Терет је у душама. Избегни то.
Колико је пута речено овде, и не само овде, да човек може да има – и такве
су наше могућности, да има мало нешто, може да буде то пар ари, камп-при-
колица или контејнер, и ето ти то... Иди, бежи тамо. Бежи од свега тога што
сналази данашњи свет. Склони главу своју негде, ако ти је тешко. Ако не
можеш да се бориш и да се бориш у својој кући. Може човек да држи пра-
вило поста – пост, молитву, покајање, самоукоравање, рад, труд, и тако ће
нас Бог оснажити да се смиримо. Ако знамо своје немоћи, Бог ће нам дати
моћ. Ако покажемо труд. И тако ћемо имати снаге да носимо свој крст. И да
га изнесемо до краја.
Нема разлога да се данас очајава... ко зна шта све може да буде. Видите, ако
старе људе затворите, могу да скачу кроз прозоре, неки који су малодушни.
И тако... Ко зна шта може све да буде ту...
Али, кажем, слобода нам је Богом дата, и зато је то бесцено благо. Човек
треба да користи оно што је Бог благословио, то треба да се поштује, а
не оно што антихристове претече благосиљају и заповедају да се ради.
Слобода је бесцено благо. [...]

253
Ја знам, све је у припреми: и долазак антихриста, и долазак православног ца-
ра. Све је у припреми то. А од нас зависи где ће ко бити. Где ће ко владати.
То од нас зависи, од наших жеља, од наших намера.
Пост није тежак. Није тежак. Пост није тежак, ако хоћемо да се трудимо. Ми
се више плашимо, него што је то... Плашимо се за тело. А није то – то.
Дакле, да се потрудимо, да постимо, да се Богу молимо. Дакле, човек не
живи само о хлебу. Имате људе који су са мањим резервама, можда, у сво-
јим становима да преживе, и ко зна како, али човек не живи о самом хлебу,
него о свакој речи која излази из уста Божијих. А то значи да могу да се чи-
тају псалми, Псалтир да се чита, да се чита Нови Завет, и тако се душа хра-
ни, тако се душа снажи, и тако и тело онда мање потребује. Ако је душа
снажна, она и са минималним држи човека који има воду, здраву, и још неш-
то малко уз то, може данима тако да живи.
Па Свети Владика Николај је постио без ичега – то је сведочанство оца Ка-
листа – овог нашег игумана; он каже да [Владика Николај] 36 дана није
ништа ни јео, ни пио. Није то за нас, такав пост. Ми смо слаби данас. Али,
видите како је то. Имате Светих Отаца који су постили дуже од 40 дана. Без
ичега.
Ако човек пије воду, здраву воду, и ако има пшенице мало, може данима да
живи тако. Па отац Калист је живео на копривама седам година. На ко-
привама је живео седам година! А ми кукамо! Дођоше неки јуче, ја кажем:
узмите сви по кесу у руку, кесу на руку и – бери. Значи, кесу у руку, кесу на
руку, ако те жаре, и бери. И носи кући и употреби свеже, а што не можеш,
осуши, па ћеш касније. Шта је све ту на дохват руке... Исто тако, пшеницу
су јели наши, у време кад је био Јулијан Одступник, тамо кад је попрскао
идолским жртвама пијацу, наши хришћани су јели кувану пшеницу. И то је
много лепо јело. Кувана пшеница. Пробајте то. И скувајте пшеницу, и реци-
мо на запремину од око два деци ставите кашичицу меда. То је тако лепо и
пријатно за човека и држи [ситост] дуго. Све се то може. Ако је човек у не-
кој тешкој ситуацији, или наводно тешкој, све се може то.
Али, они људи који су свесни, кажем, који су имали домаћинског духа,
увек су имали залихе. Ја сам из такве куће потекао, где је било залиха и за
стоку и за људе бар за годину дана. Тако је било код нас. Никад није било
мање. Увек је толико било. Исто тако, имали су резвервне положаје увек.
Значи, кућа је у селу, а колиба је ван села, на километар, два, три... Дође
војска у село, а они покупе ствари своје, истерају стоку своју и оду тамо код
колибе, и преживи се тамо док не прође та фрка и та мука. И тако исто данас
може да буде. Ништа није тешко. Човек ако нема средстава, имаш ашов,
па ископај себи земуницу и готова прича... Све је то проста ствар и то ни-
254
је много скупо. Да имаш главу да склониш негде у тим ситуацијама. Кажем,
важно је да имате само воду, да имате светињу негде, воду за пиће и земљу,
ограду, никакав то није проблем. [...]
И увек треба имати излаз. Ако човек остане без посла, треба да зна нешто да
ради. Друго нешто да ради, а не да траћи време безвезе и да очајава. Увек
може да се ради. Иди па бери гљиве, бери печурке, коприву, па суши, ради,
петљај нешто... Само, важно је да човек не губи време. То је јако важно. [...]

255
256
Биометрија и електронски
документи

257
 Отац Адријан Синаит: Веридба са антихристом
Биће два пута: широки пут који ће следити мно-
ги, и уски пут којим ће ићи мало стадо. Илија и
Енох нису умрли, доћи ће поново, они ће људи-
ма проповедати истину Божију, призиваће људе
покајању, да не следе антихриста. Ја желим
хришћанима да никако не узимају лична доку-
мента, и ако се поставља питање како ће без тога
живети, али они ће живети. Многи народи су ра-
није страдали због вере. И главе су им биле од-
сецане – и женама и деци. А данас ако неко мисли да не може одбацити до-
кумента, то је чисто због малодушности. [...]
Треба да следимо упутства Светих отаца, да се штитимо од јереси и од лич-
них докумената која представљају веридбу са антихристом. После тога дола-
зи печат на глави и руци. Многи ће то узети, човек је слободан по својој во-
љи. Али они који читају Јеванђеље не би смели себи то да дозволе. Али чо-
век има слободу да ли ће да следи десни уски пут или леви широки.

Отац Јоил Острошко-Ћириловачки о новим личним

картама
Мени нису хтели да региструју ауто без
личне карте, и ја пођем да узмем [нову]
личну карту. И кад су ме сликали, оно
велико око су окренули су ка мени и при-
тиснули тамо дугме. Ја се испразних...
Потпуно ме испразни, нема у мени ништа
духовно... Тако разочара нешто... и онда
речем бриши ми то. И нијесам хтео да уз-
мем. Врати се после у мене живот [=бла-
годат]. Опасно [је то], страшно...
Текст II
А ево сад Трећи светски рат иде, на помолу је. И ако нам Руси не помогну,
Бог преко Руса, ми ћемо надрљати – како су нам запријетили Нијемци. Сад
је Аустругарска формирана – али нама веле нека Јевропа. Стара Аустро-
угарска је сад, зато је срушен Берлински зид.
И они кажу: „Много су нам Срби наших војника поубијали у Првом и Дру-
гом свјетском рату, зато ће овога пута платити цех.“ Али наш тамо Путин, и

258
Димитрије Медведев, одговара: „Ко моје савезнике православце дирне, срав-
нићу га са земљом помоћу пројектила; односно, хидрогенску бомбу ћу им
пустити на главу.“ Не смију... [...]
[Саговорник:] „Имамо једно питање, оче, у вези ових пасоша и нових доку-
мената...“
– Ја нећу да узимам више ништа, завршио сам с документима.
„А шта да раде људи који морају да путују, имају родбину...?“
– Мука страшна. Негативна енергија страшна.

Старац Гурије о електронском систему

Уколико у личном документу стоји кôд (електронски
лични број), то за непријатеља значи: „Овај је већ мој
човек.“ Ако си било шта узео, тиме си већ узео број
666. Он је као корен (тог светског компјутерског систе-
ма). Најважније је сада, не примати идентификациони
број (лични број везан за електронски систем – лични
кôд). Ако ово узмете, то ћете примити и печат анти-
христов, нећете ни приметити како.

Схиархимандрит Христофор Тулски

„Даваће бројеве, све ће бити електронско...
Ако ми примимо број, тада ми нечујно, непри-
метно падамо у мрежу антихриста... И ко га
прими ући ће једном ногом у ад, и ако се не
покаје знавек ће ући у бездан, у огањ вечни...
Ако ми говоримо да у свему томе нема ништа
нарочито и да ово још увек није жиг, ни број,
ни документи – ТО ЈЕ ЗНАК ДА ЈЕ НАШ УМ ПО-
МРАЧЕН и бићемо као безумни.

Њен избор је био Крст – Св. новомученица Марина

Нижњегородска
(празнује се 4/17. октобра)
Марина је у детињству била блага, тиха, сажаљива, осећајна, увек је састра-
давала у туђој несрећи. У школи је добро учила. Али када је напунила 10 го-
дина раболела се од дијабетеса у тешком облику. [...] Марина је готово пот-
пуно изгубила вид. На једно око уопште није видела, извршена је операција,

259
после чега је вид другог ока оштро пао на -8. [...] Марина је смирено подно-
сила све жалости, туге и болести. [...]

Марина се усрдно молила Богу. Вршила је јутарње и вечерње правило, чита-

ла је Псалтир и Јеванђеље, много пута уз помоћ лупе. Њено срце и душа
пронашли су у Господу смисао живота, покој и утеху. Схвативши да је све
што се догодило у њеном животу Божији промисао, она је свим срцем и
свом душом заволела Христа и у потпуности се предала Његовој светој во-
љи. [...] Четири године пре њене блажене кончине, Марини већ није требало
ништа осим Господа. Молитва јој је постала неопходна као ваздух, као хлеб.
Исповест и Свето Причешће били су неотуђив и основни део њеног живота
у Христу.
Марина је знала и јасно схватала проблем идентификационих бројева, доку-
мената, разних картица, пензионих и медицинских осигурања и других лука-
вих мрежа антихриста (целог тог идентификационог система). Знала је све
то, чврсто и непоколебљиво стојећи у истини и поучавајући друге. Марина
није имала нова документа ни лични број, ни било какву пластичну картицу
из овог система. [...]
Марина се непрекидно молила. Током дана при појачавању болести молила
се на бројаници лежећи. Сваког дана је вршила Богородичино Правило (150
пута „Богородице Дјево“). Због њеног смирења и молитвеног подвига удос-
тојила се посете и виђења Небожитеља. Јавили су јој се свети Никола Чудот-
ворац и блажена Матрона Московска. Њих је Марина посебно поштовала, и
они су јој брзо помагали и били јој покровитељи. [...] Марина се старала да
никада не изађе из куће док не отпоје тропаре свим иконама у својој келији,
а имала их је пуно. [...] Читајући из житија светих, да је дан без милосрђа -
изгубљен (бескористан) дан, она је свесрдно чинила ову добродетељ не жа-
лећи чак ни последње што има. [...]

260
Марина се трудила да сакрије свој подвиг. Њена мајка је приметила на ње-
ним коленима задебљања – жуљеве, који су се направили од великог броја
метанија. [...]
После крсног хода [дужине 80 километара] Марини је било оштро нарушено
здравље, али она није ишла у болницу, јер је за то било потребно имати
здравствену књижицу [у виду ђавоље електронске картице] која представља
још један електронски број који се додељује човеку, што је још један вид
потискивања и замене хришћанског имена бројем из антихришћанског сис-
тема. Марина је то знала и није то прихватила да не би одступила од Госпо-
да. Она је била спремна да умре само да остане верна Богу. [...]
Марину су довезли у болницу у несвесном стању. Примили су је као хитан
случај, али су упозорили њену мајку да мора да има здравствену полису,
иначе је неће лечити. [...] Њена мајка је позвала баћушку архимандрита Јеро-
нима. Његов одговор је био: „Будите благоразумни, узмите здравствену по-
лису!“ [...] Људмила је узела здравствену полису за своју болесну ћерку (без
њеног знања и пристанка). Али глас Божији – савест – није јој давала мира
ни покоја, и признала је Марини да је за њу извадила здравствену полису по
благослову баћушке. [...]
Марина је отишла код лекара и тражила да се уништи та здравствена полиса
(електронска кратица); изјавила је да се одриче тог система и рекла да иде
кући. [...] „Умрећеш!“ – рекли су јој лекари. „Радије ћу умрети с Богом, него
са бројем (из тог система)!“ – тако је одговорила подвижница. Са мајком је
из болнице отишла кући, а здравствена полиса (електронска картица) је
уништена пред њиховим очима, исечена је маказама. [...]
Дан пре блажене кончине Марини се у сновиђењу јавио сам Спаситељ, Гос-
под Исус Христос, и благословио ју је.
Три дана после празника Покрова Пресвете Богородице Марини се погорша-
ло здравствено стање. „Мама, ја сада одлазим...“ – рекла је мајци. Тело стра-
далнице Христове било је све отечено од воде. Марина је отишла код Госпо-
да... [...]
На њеном гробу се показује ко је ђавоиман (запоседнут демонима), догађају
се разна исљељења. Света Марина се многима јавља у сну и многима пома-
же, много је таквих сведочења о њеној брзој помоћи и заступништву. Наро-
чито помаже онима који желе да одбију [електронске] документе и цео тај
антихристов систем, који су у тешком положају и не знају како да одбију тај
наметнути систем. Помаже онима који су потпуно без докумената – без иче-
га, и онима који су то прихватили у незнању и желе да се ослободе тих доку-
мената тј. да их врате тамо одакле су их и узели.

261
 Јеромонах Василије (Новиков) (2000-их)
Отац Василије, пламени исповедник Православне вере (упокојио се 2010.
год.), добио је од Господа дар власти над демонима, који су му се поко-
равали и које је изгонио из запоседнутих људи (на интернету има доста
снимака уживо који документују ово).
После његовог упокојења почеле су да обилно мироточе његове фотогра-
фије.

Ако смо прихватили да нам се кодирају наше личне карте, пензионерске

картице, јединствени матични бројеви, онда је то – то: одрекли смо се Хрис-
та. Ово је прва фаза. Божија милост нас је оставила! Наш анћео чувар плаче
за нама. [...]

Свештеници који говоре о томе бивају прогоњени јер ометају ђавола да сед-
не на трон. Група Г8, Комитет 300, све су то Рокфелери који владају светом.
Они поседују сво злато, све банке, све корпорације. Сви председници су ју-
део-масони. Њихов циљ је да људи буду нумерисани.[...]
Да закључим, драга браћо и сестре, ако прихватимо те прљаве ствари ми се
одричемо свог имена које смо добили на крштењу. Господе, опрости нам.
[...]
Згрешили смо: убијали нерођену децу, вршили абортусе, користили конт-
рацептивне методе. Данас више нема жена. Шести васељенски сабор, 62.
канон, каже: „Жене које носе мушку одећу треба да буду искључене из црк-
ве.“ Али ми улазимо у цркву носећи панталоне, и штавише, обучени неприс-
тојно. Господе, опрости нам! Жене секу косу, шминкају лице... [...] Идемо
наоколо скоро голи, тиме наводимо мушкарце на грех. И ето сносимо после-

262
дице, рак штитне жлезде због деколтеа, рак дојки због абортуса. Господе,
опрости нам!
Сида, све венеричне болести су казна за прељубу и блудничење. Господе,
опрости нам! Млади сви пију, пуше, чине блуд и узимају дрогу. 10 милиона
абортираних беба, само у Русији, православној Русији, и ми то видимо. [...]
Кинези ће стићи до планине Урал. Владивосток ће нам узети Јапанци. Свети
оци су предвидели ово што нам се данас догађа. Зашто смо тако слепи? Заш-
то Бог допушта да се ово деси? Због нашег блудничења, због неумерености
у пићу, због маловерја, због тога што не постимо! Шта смо ми? Пагани! Гос-
поде, опрости нам! Али зар је могуће да се још увек неправилно крстимо?
Како се то крстимо? Исмевамо Христа! [...] Неправилан крст јесте смрт. Гос-
поде, опрости нам! И сатанисти носе крст, али окренут наопачке, они исме-
вају крст. Нек се Бог смилује и опрости нам.
Текст II
Када стављате свој електронски потпис онда склапате пакт са ђаволом.
Одричете се свог имена. Да ли сте разумели? [...] Видите ли у шта на силу
увлаче народ, а ми ћутимо и због тога страдамо. Кад би 80 милиона људи
рекло „не“... А ми се понашамо као деца и када се о томе говори нико не
слуша. [...] Светитељи су нас упозоравали: Свети Јован Кронштатски, Свети
Серафим Саровски... сви су нас упозоравали шта ће бити. И Серафим
Вирицки и Света Матрона, која је рекла: „Бирајте између крста и хлеба.“
Хлеб је пензија, образовање, звање.
Догађа се исто што и 1917. године. 40 милиона људи је рекло не револуцији,
и нису пошли куда и сви остали, а шта је урадило 150 милиона људи, који су
потпуно помахнитали. Помахнитали су до те мере да су порушили све хра-
мове, скранвили мошти, и створили од нас дебиле. Видите о чему причам,
они су дошли до таквог степена. Све иконе су спалили, и убили су цара, по-
мазаника Божијег. А то значи да њихова крв пада на нас. [...]
Сада нас зомбирају телевизорима, мобилним телефонима, карминима. Кар-
мине смете да користите, јер је направљен од фетуса. Можда мислите свеш-
теник нешто бунца, али и на телевизи су то показивали. Те сировине одлазе
у Француску. Извади се све из ваше утобе, и запакује у контејнере и као си-
ровина за козметику одвози се у Француску. А ви то после стављате на уста
и тиме изводите ритуал као сатанисти. [...]
Можда бих требао да вам и ја као други свештеници и епископи кажем:
„Можете све да узмете, није то ништа страшно.“ Видите, али не говоре то
баш сви епископи, неки кажу: „Не узимајте.“ И њих треба слушати. То је
једно стадо, мало стадо које се брине за ваше душе.
263
Пре великог потопа Ноје је градио барку и 17 година је проповедао локал-
ном становништву о томе да ће бити велики потоп. „Људи, освестите се, по-
гинућете ако се не покајете и не поправите свој живот, и ако не будете живе-
ли по заповестима Божијим!“ 17 година је он проповедао и нису га чули, као
што и сада људи не чују. А онда му се Господ јавио и реко: „Немој више го-
ворити, Ноје!“ 113 година је градио барку а они су му се смејали. И послед-
њег дана онима који су градили барку заједно са њим, он је рекао: „Уђите
заједно са мном у барку, иначе ћете се утопити.“ Али они су то одбили гово-
рећи: „Нећемо, него нам дај новац, па ради по своме, а ми ћемо по своме.“
Узели су новац, а шта бива са новцем? Нестао је.
Шта нам се нуди? Земаљски, пролазни живот, а у Библији је написано – уз-
мите Библију, ја вас не лажем, узмите Библију па проверите – земља ће изго-
рети и све што је на њој ће изгорети!!! Праведници који не учествују у овом
систему, они ће се спасти. [...]
Господ је рекао: „Када дођем да судим тешко да ћу наћи веру на Земљи.“ А
ви желите да ускладите, да задовољите ваша чула и тело, и нико не мисли на
спасење своје душе. Ваше тело је храна за црве, а душа је вечна!!! [...]
Као што се трудите од јутра до сутра да зарадите за хлеб, тако треба да се
трудите за Царство Небеско – и то пре свега осталог! А све остало ће вам се
додати. А код вас је све обрнуто. [...]
Ви хоћете да пијете, да спавате, да вам буде удобно и да уђете у Царство не-
беско. То тако не може! [...]
Постоје два епископа која сведоче истину, Иполит и Диомид, а ми их не
слушамо. Свега два епископа, а Серафим Саровски каже да ће постојати три
епископа. [...]
Љубе се са католицима и кажу сестринске цркве. Зар је Христос основао ка-
толичку цркву или будистичку или јеврејску цркву? Какву је цркву основао
Христос? Православну. Правилну веру славну! То је истинска вера. Истина
је само једна. [...]
А наши све прихватају и кажу јединство, толеранција, мир, безбедност.
Апостол Павле је рекао у једном трену све ће се срушити и почеће страшан
рат и то ће бити ускоро. Кажите ми да ли је могуће да спојимо Христа са ђа-
волом? Јел то могуће? А ми желимо да угодимо цреву, телу и свом стомаку.
То морате да схватите и рашчистите сами са собом. [...]
Они који буду пребивали у истини и не приђу глобалистима, сатанистима,
њима ће Господ исплести венце, налик онима који имају апостоли и узвише-
није од венаца светих мученика. То нам Господ припрема. [...]

264
Створите у души царство Божије и тада ће вам све бити чисто. А ви хоћете,
мада сте прљави и нечисти, да помогнете неком другом, мужу или жени. Пр-
во помозите себи. Серафим Саровски је рекао: „Спаси себе, па ћеш спасити
хиљаду око себе.“ [...] А ми хоћемо да спасемо другог, а себе не спашавамо.
Извините [то тако не може]. [...]

Откривење Господа старцу Николају (Ушакову)

(Старац Николај говори у разговору са јеромонахом Василијем Новиковим)
Господом је јављено, и то [невоље последњих времена] скоро долази. Сас-
вим је истина, скоро долази, Господ пројављује. Дан и час нико не зна, ни
ангели не знају, али је нешто могуће знати. [...] Тајне Господ чува, али их и
открива. Господ, кад је био на Земљи народ је поучавао у причама, док је
ученицима [Својим] откривао, само [њима] је откривао.
У наше време такође, слава Богу,
постоји они којима се Господ от-
крива. Слава Богу што ми нисмо
заборављени Богом... У одређе-
ном временском периоду Мати
Божија се откривала својим ду-
ховним чедима. На дан Васкр-
сења, ја сам служио, и после Ли-
тургије мајка Божија се јавила и
заблистала таквом радошћу, а ја
сам се уплашио откуда то све. И
рекла ми је: „ Не бој се, то сам ја,
моли се и радуј се.“
То сам рекао свом духовном оцу и питао га што се јавила, и он је рекао да се
не бојим, јер је то милост Божија. [...] 2000. године је било више таквих отк-
ривења. Она је рекла: „Молите се, и ја ћу вас утешити, умолићу Сина свога.“
А већ после тога, после 2000. год. наставио се јављати и Господ, на велике
празнике, раним јутром. Рано ујутру ишао сам на молитву, у четири часа ус-
тајао сам и молио се, и само тада се појављивао Господ, само на тренутке.
[...] Страх ме је обузимао, падао сам и плакао: „Господе, опрости ми!“ [...]
Питање [Господу]: „Можемо ли да примамо пензију, јер се она добија ако
имате број осигуања који је у компјутеру, и како тада да живе пензионери
који су сами без пензије?“
Одговор: „Морате написати да се одричете броја осигурања. Морате написа-
ти да се одричете броја, они који имају бланко без бројева и који морају да

265
се потпишу могу и даље да добијају пензију, а остали не могу... Како ми је
само жао оних који су сами и немају новца, жао ми је. Али дошло је време
да се изабере или хлеб или крст. Морате имати мали комад земље и да се
храните од оног што посејете... Жао ми је за те пензионере што немају чиме
да се прехране и немају чиме да плате стан.“ [...]
Питао сам Господа о прогонима: „Господе, када ће се десити прогони? До
антихриста или у време антихриста или пре његовог појављивања?“ Господ
ми је рекао: „Пре његовог појављивања.“ Пре његовог појављивања, не дру-
гачије. Због чега? Због [по њиховом погледу на свет] очишћења друштва,
они сматрају да је друштво пуно корова и да треба прихватити мисију и
очистити друштво. Треба очистити друштво, а то значи да треба склонити
оне који другачије мисле, склонити их што даље. А ми смо они што друга-
чије мисле, неподобни, људи трећег реда. Биће разврставање људи и прогон.
[...]
Питање: „Господе, Ти све знаш и видиш, зато нас упути како да живимо а да
не упаднемо у мрежу ђавола?“
Шта на то каже Господ: „Ја ћу вас поучавати, али не очекујте да ће бити бо-
ље. Прошла су времена мира и спокоја за вернике. Дошло је време иску-
шења, патње, понижења, оскудице, угњетавања и одрицања од свих благода-
ти овог света. То је мала Голгота коју морате проћи пре него што задобијете
спокој у Мом Царству.“ Од нас се тражи да се одрекнемо од свих благодати
овог света. Даље је Господ рекао: „Чувајте мир и љубав и нарочито у
тешкоћама помажите једни другима.“ Благословио нас је и рекао да ће го-
ворити о Мајци Божијој кад нас поново посети. Мајка Божија ће нас извес-
тити о доласку Господа. [...]
Господ је рекао ако народ и људи буду тога достојни, доћи ће [Свеправос-
лавни] цар, али на кратак временски период. Питао сам га: „Господе, да ли
ће он [цар] да сруши овај компјутерски систем, да ми можемо да одахнемо!“
Он је рекао: „Не, неће му дозволити.“ Треба уништити компјутерски систем
и ослободити душе људи који су заробљени у компјутеру, у тој кутији, у
идолу, а они то не допуштају.
[Питање јеромонаха Василија: „Оче, а они који се већ налазе у систему пре-
ко електронских личних карата, и који се сада кају, мислим на личне карте,
хоће ли им Господ опростити?“] Господ ће им опростити али при другом
доласку ако су морални. Питао сам: „Како ће бити, Господе?“ А он је рекао:
„Тако ће бити до мог суда.“ [...]
Једни су прихватили [електронске документе] по благослову архијереја, дру-
ги по благослову свештеника, трећи су прихватили личне карте због тешких

266
околности и тих околности због којих су они то прихватили има много...
Господ ће зато судити овако: онај који је дао благослов он ће и одговарати, а
од мирјанина ће се мање тражити. [...]
[Питање сабрата: „Када прихватите личну карту и добијете кодирани број,
како уклонити [после] тај број из компјутера?] Питао сам Господа, а Он је
рекао да до три пута треба писати да одбацујете тај документ и то ће бити
сведочанство које ће дати Анђео чувар у време митарстава, да сте се одрек-
ли. [...]
Најважније је написати да се одричете тога. То је најважније, а симболе мо-
жеш да вратиш ономе од кога си добио. Важно је да се одричеш. То потвр-
ђује Анђео чувар и демон. Много пута сам питао и Мајку Божију и једном
сам питао и Господа; треба писати да се одричете чак до три пута и то ће ти
бити потврђено и прихваћено.

Архимандрит Јован Крестјанкин у аду

...да би преварили, ако буде могуће, и изабране...

[...] 5 фебруара 2006. године, на дан Новомуче-

ника и Исповедника руских упокојио се најста-
рији сабрат Свето-Успенског Псково-Печерс-
ког манастира, архимандрит Јован Крестјанкин
– свети и ревносни служитељ Цркве Христове,
исповедник 20. века, који је педесетих година
тог века прошао тамнице и мучење, мудри нас-
тавник на путу хришћанског савршенства. То је
заиста био сверуски Старац, који је задобио
љубав много хиљада људи – оних, које је отац
Јован руководио, који су читали његова душе-
корисна дела, који су у писмима тражили његов пастирски савет за најразли-
читија питања, како духовног, тако и црквено-друштвеног живота. [...]
„У вези са новим документима, који пролазе кроз компјутер, све је већ рекао
Свјатејши патријарх и наш Синод. Сада ови документи у овом виду и овако
како се додељују не представљају опасност… Нећемо писати молбе да нам
доделе број, а ако то ураде без наше воље, нећемо се опирати. Као што
смо у своје време добили личне карте и сви били у систему државне евиден-
ције, тако и сада. Ништа се није променило. Цару царево, Богу Божије.“ [...]
(svetosavlje.org)

267
 Текст II
Отац Јован Крестјанкин је благословио да се узима ИНН (електронска иден-
тификациона документа). Он је наступио преко телевизије читајући своје
писмо, зато што постоје разна писма и сумњало се да је то написао Јован
Крестјанкин тј. да је он благословио људима да узимају ИНН. Када је он
наступио на телевизији, лично сам га видела и када је благословио да се узи-
ма ИНН, ми смо пошли старцу Кирилу (Павлову) из Тројице-Сергијеве Лав-
ре са питањем шта се дешава – на шта је он одговорио да је то права и исти-
нита замка – и да нова документа не треба узимати. [...] Он [Јован Крест-
јанкин] је тиме посејао велику саблазан. Он је благословио погибељ људи.
За њега се нажалост све то завршило тужно. Било је виђење прозорљивог
старца и о томе сам тако и сазнала. Виђење је било 40 дана од његове смрти,
старац се молио за упокојење душе архимандрита Јована Крестјанкина и ви-
део је како за њим иде гомила бесова, он одмахује рукама а они га нападају
са речима: „Ти си наш, ти си наш...“, а он одмахује рукама и говори: „Не, ни-
сам ваш...“, а они га поново нападају са речима: „Ти си наш, ти си наш...“
Следеће виђење тог старца је било када је душа Јована Крестјанкина пала у
осми прстен ада, где се налазе људи који су примили нова електронска доку-
мента, личне карте и друго. То су ти људи који су прочитали његово писмо
и поверовали му и они су примили документа по његовом благослову. Они
су га такође нападали и осуђивали са речима: „Ми се овде у аду налазимо,
ти си нас овде довео и ти си крив.“ И они су га нападали као што су га и бе-
си нападали у претходном виђењу.
Старцу је потом било откривено да се он [Крестјанкин] коначно налази на
деветом прстену ада и потврдио да је умолити Господа за душе на том поја-
су ада немогуће. Наиме, могуће је измолити душе на десетом, једанаестом и
дванаестом прстену ада, али са тог места деветог круга је немогуће. [...]
Виђење је било од стране једне монахиње. Она је каснила и није могла да
стигне на његову сахрану и секирала се због тога. Имала је овакво виђење:
бела велика соба, светла, потпуно празна, осим пар малих икона на зиду, и
на средини собе мала клупа и на њој седи отац Јован Крестјанкин, сав замо-
тан белим завојима од ногу до главе, као Лазар Четвородневни. Није видљи-
во ни лице, ни очи, он само седи – нити гледа, нити говори – седи завијен
као лутка. Поред њега седи његова келијница и придржава га обема рукама
да не би пао.
Она је рекла о свом виђењу једном баћушки високог духовног живота, и он
је рекао селдеће: „То је лоше за њега, душа његова у рајске обитељи није

268
ушла.“ То виђење његове душе сагласно је виђењима других монаха и свеш-
теника, они су се молили један за другог и добијено је такво откривење. [...]

Неименовани монах: „Јован Крстјанкин је на средини ада, Јељцин је више

њега а папа Павле II је више Јељцина – ето такав је Суд Божији за правос-
лавне [који одступе], да се налазе ниже од католика-јеретика. Сви који су
благословили личне кодове су аду. Симон Рјазански је у аду, покојни. [...]
Над свештеницима је далеко строжији Суд.“
Чињеница је да је отац Николај (Гурјанов) устао против ИНН – баћушка је
потом благословио свима да деле донето решење суда и да треба стајати
против тога до отвореног исповедништва. Он је јако патио због равнодуш-
ности духовништва по том питању, а када су му рекли о обраћању народу

269
архимадрита Јован Крестјанкина поводом ИНН, он се ухватио за главу и
изговорио: „Вања, Вања, шта си то урадио!“

Раба Божија Екатарина: Нас тамо чекају

Виђење се десило пред празник Успења Пресвете
Богородице када сам се налазила на клиросу и у то-
ку вечерњег богослужења догодило се виђење.
Сада многи људи потпадају под прелест бесовску
[=демонску], ја не знам како ћете се ви односити
према овом што ћу вам рећи, али су мени свеште-
ници рекли да је то виђење од Бога. Потребно је ре-
ћи шта је претходило виђењу. Крајем 90-их година
по многим храмовима наше Русије пренела се вест
да ће се код нас уводити бројеви (ИНН). Говорило се о томе да Васељенска
црква, васељенско Православље не благословљава да се примају ти бројеви
(преко електронских докумената), говорило се да су ти бројеви бесовски и
ако уведу такав закон код нас у Русији, у суштини ми тиме примамо царство
антихриста, тј. ступамо у ту фазу царства антихриста. И све што након тога
долази ће бити као снежна нарастујућа лавина која ће просто удавити нашу
Русију.
Наравно, са моје стране је то било врло дрско и велика смелост, но у том мо-
менту сам се обратила Пресветој Богородици и замолила: „Мати Божија, ми
смо прости људи, грешни, неправедни и нечисти, често грешимо – а ти не
грешиш и ти све знаш; Ти и Син Твој Господ Исус Христос, ви све знате,
ако може помозите, кажите нам да ли смемо да примамо те бројеве. А ако
нема у томе ничега страшног, ја ћу поћи и узети их, а ако је то страшно од-
вратите од мене све то, помозите...“ Тако сам се помолила и кроз три дана је
наступило вечерње богослужење пред Успење Пресвете Богородице.
На том вечерњем богослужењу када се читало шестопсалмије – неочекива-
но, ја нисам спавала, била сам таква као и сада када говорим – слушала сам
пажљиво шта је читано и непознатим начином ја сам се нашла на потпуно
другом месту. [...] Нека невидљива сила ме је однела са клироса и нашла сам
се у некој пукотини и невидљива сила ме је спуштала у ту дубину и спушта-
ли смо се врло дуго и то је било врло дубоко под земљом. Стене у тој прова-
лији су биле гранитне и оне су биле живе и дисале су. Камен је жив и он ди-
ше. И та сила ме је спустила на само дно – тако ми се показало – около је
био сумрак, био је песак, или је земља била сиве боје, а унутар тих стена је
била провалија која је била још дубља унутар земље и била је црна.

270
Ја сам знала да у тој пештери нема светлости, нема ваздуха и човек који пад-
не у ту пештеру он неће видети поред себе другог човека који стоји ту поред
њега и на ум су ми тада дошле речи из светог Јеванђеља „тамо ће бити плач
и шкргут зуба.“ Тамо ће бити мрак. Врло страшно!
Затим сам чула чудне звукове и из те пештере је изашло – не знам како да га
назовем – чудовиште, бес. Он је био потпуно црн, био је огромног раста да
то исказати не могу, црне длаке по телу и из њега је исходио страшан смрад.
[Урликао је] као када човек сметнутог ума или безуман испушта ужасне
крике – то је заправо било хиљаду пута страшније од тога. Од тог звука моја
душа је дрхтала, било је врло страшно и ја сам знала да у ту пештару нећу
[=никако не желим] да идем, и мене је потом сила подигла на врх и то чудо-
виште ми је показано и при том није било близу мене, јер вам не бих могла
пренети ово што сам видела. На његовим рукама и ногама су биле канџе и
осим тога што је чудовиште тако страшно – унутар те пештере ће бити још
страшније. Јасно сам знала [=невидљива сила ми је ставила до знања] да љу-
ди који допадну у ту провалију, да они никада неће моћи да изађу одатле и
биће немогуће измолити их. Ја сам знала да је та пештера готово празна и
поред тих који се у њој налазе и да ће се у скорије време врло силно и врло
брзо пунити душама човечијим. [...] Онда ме је та сила подигла да погледам
на чело тог чудовишта и видела сам на њему бела неонска слова ИНН. [...]
Након тог виђења сила ме је подигла... [...]
На крају трга налазило се савремено здање (зграда) која је била направљена
од стакла и бетона. [...] На првом спрату се информације сабирају а на дру-
гом спрату се оне обрађују и на њему је била жива активност и тамо је било
пуно осветљења. Сила ме је подигла на трећи спрат где се налази електронс-
ко складиште и за човечије душе то је врло опасно. Када су ме подигли на
трећи спрат видела сам да тамо практично нема људи и у моменту сам осе-
тила хиљаде милиона игала које се забијају у моје тело и било ми је тешко
да дишем и било ми је врло лоше. Дата ми је била јасна мисао у глави да је
то електронска магија (или враџбина). Када сам почела јако да се гушим си-
ла ме је поново спустила између првог и другог спрата. [...]
За људске душе то је врло погубно. Човек може да на тај начин погине ду-
ховно, тиме што му се у потпуности парализује духовност – то сам схватила
док сам била кратко време на том месту. Сила ме је донела до самог компју-
тера... [...] Онда сам видела то што је унесено у сам компјутер. Преда мном
су почеле да се окрећу странице са именима људи и било је врло много ки-
неза. Било је написано име и презиме човека, земља из које је и поред имена
човека стајао је број. Онда су странице почеле да се окрећу невероватном
брзином и показано ми је за неколико секунди милијарде људи који су при-
мили тај број. И на крају сам видела своје сопствено име и презиме, земљу
271
из које сам и мој број. Али оно што ме је задивило је то, да смо ми писали
одрицање од тог броја и невероватним начином тај број који је био поред
мог имена је почео да се брише из компјутера. Ја сам то видела, избрисао се
тај број поред мог имена и презимена, и то место у компјутеру је остало
празно, и потом је оно нестало а низ се сјединио. Ишчезло је то место где су
избрисани моји подаци и након тога сам се поново нашла на клиросу у црк-
ви. Мени су на челу (као да сам себе видела изнутра) била написана слова –
ИНН. Наравно да сам била у ужасу и нисам схватила шта се дешава. Онда
су та слова пала са мог чела пред моје ноге и претворила су се у црни прах;
у том тренутку су врата нашег храма била отворена – ветар је задувао и ви-
дела сам како је узео ту црну прашину испред мојих ногу и однео ван.
Наравно да до краја богослужења нисам могла доћи себи, отишла сам на ис-
повест свештенику и све му казала – што и сада говорим – и рекла сам му да
сам била под земљом и шта сам видела. [...]
Када бисте знали како је страшно то чудовиште, како је тамо страшно – ја
тамо нећу [=не желим] да будем и нећу [=не желим] да нико од вас тамо бу-
де, зато што је тамо заиста страшно и то је [једном] заувек и ја не знам како
се то [после] може исправити.
Опростите мени, моје срце је захваћено ужасом када то спомињем, тамо је
неподношљиво з ачовека и просто се не може људима верно пренети како је
тамо. Свештеник ме је саслушао и рекао ми је да је то виђење од Бога и ре-
као је да нас тамо чекају. За нас је све припремљено тамо и само нас треба
ухватити у те мреже (кроз примање лектронских докумената) и ми ћемо би-
ти у власти ђавола. Нас тамо чекају.

Монахиња Серафима о антихристовим мрежама

„Моја [духовна] мати исто тако ми је говорила о томе. „Јао како вас жалим.
Какво ће сатанско време настати. Оно ће се мењати као што се мењају месе-
ци. Но, то ће све бити у знаку светске владе за сусрет са антихристом... А ти
ћеш глад доживети.“ Ја сам се ишчуђивала: „Мати, зар ће бити глад?“ – „Да,
и биће сви у мрежи.“ – „Мати, какве су то мреже, рибарске?“ – „Не, видећеш
какве ће бити то мреже... како вас жалим. И каква ће глад бити. Али ви веру-
јући будите верни и Господ ће вас хранити.“ Сад ми је јасно какве су то мре-
же... електронске, мреже електронског контролора.“

Биометријски документи – Сведочење из Србије

Помаже Бога, драга браћо и сестре!

272
Дуго сам размишљала како да пренесем већем броју људи ово што ми је
Господ открио, а за шта ће ме сутра питати на Страшном Суду зашто нисам
пренела људима да знају.
Драга браћо и сестре у Христу, ни сама не знам зашто је баш мени грешној
Господ ово открио. Желим свима вама да испричам, да знате за спасење ва-
ших душа и душа ваше деце и ваших родитеља колико је страшно узети и
имати нова биометријска дкумента и шта значи за душу када човек узме ту
мрзост. [...] Узимањем те мрзости човеку се брише име дато на крштењу. [...]
Моја покојна мајка је, као и сви ревносни пензионери, исте године када јој је
истекла стара лична карта узела нову биометријску личну карту без чипа
(јер није било друге могућности) како би могла да настави да прима пензи-
ју. Када сам је питала, мама зашто то узимаш, то не треба да се узима, она је
говорила али од чега ћу живети, морам да примам пензију (ово што вам наг-
лашавам реч „пензија“ у даљем тексту ће вам бити јасно зашто сам је споме-
нула). И тако моја покојна мајка узме ту мрзост. Али да би зло било још ве-
ће, у међувремену је узела још један биометријски документ (у питању је
била лична карта издата на Кососву, како би могла да заврши неке правне
послове на Космету; имала је могућност овај документ да узме, јер је рођена
и живела је скоро читав свој живот на Кососву и Метохији).
И тако, дошао је и тај тренутак да се њена душа пресели са овог света. Не
знајући где душе иду и где се налазе након смрти пошто приме нова биоме-
тријска документа, тако нисам ни ја разумела моју мајку која је пар дана
пред упокојење стално говорила како је јако страшно и како не зна који
је то страшан грех починила. Слушајући је како говори на самртничкој
постељи, знала сам да са неким разговара и да јој неко нешто говори али ни-
сам ни слутила шта те њене речи значе, само су ми се урезале у памћење то-
лико јако да их се и дан данас сећам и тог њеног престрашеног лица, пуног
бола и страха, док говори те речи. Гледајући је тако нисам знала како да јој
помогнем. Све време сам мислила да је то зато што има јаке болове, умирала
је од карцинома. [...]
Моја мајка је била једна толико напаћена душа и истински добра душа то-
ком њеног живота на земљи, да ју је само због те њене силне доброте Гос-
под и помиловао и показао ми пут како да јој помогнем. Из тог разлога ми је
било још чудније када је спомињала да је починила неки страшан грех, али
да не зна који. Па ме је загонетно питала да ли ја знам, да ли је мени позна-
то. [...]
На дан сахране моја другарица, сестра у Христу, ми поставља обично пита-
ње: „Да ли је твоја мама узела нова докуемнта?“ На шта одговарам потврдно
и од ње сазнајем да се сама Пресвета Богородица јављала људима и говори-
273
ла да свака душа која прими ову мрзост чак ни на митарства не иде, већ ди-
ректно у ад. (Браћо, сестре, ово је жива истина! Моја мајка је била тамо са
осталим душама! Видела сам своју мајку тамо! Како је тамо страшно!) Од
тог тренутка сам схватила где је душа моје мајке и да морам некако да јој
помогнем. Знајући да има два документа, прво сам кренула да јој вратим пр-
ви документ, личну карту у Србији.
Драга браћо и сестре, будила сам се и легала са овом мишљу и плачући мо-
лила Господа да ми помогне како да помогнем својој мајци и душа да јој се
спаси, јер у Србији нико, али баш нико, о овоме не прича, сви живе у
убеђењу да је то нормално, да ту нема ничег лоше. [...] И тако, једно јут-
ро, док сам се будила са сузама и болом из полусна, само чујем глас са десне
стране који ми каже: „Напиши захтев.“ Тог тренутка сам узела папир и олов-
ку и у једном даху написала захтев у име моје покојне мајке за одрицање од
тог сатанског савеза и за брисање њених биометријских података (слике ли-
ца, очију, отиске прстију, личног потписа којим човек потврђује тај нечасти-
ви савез, личног кода – који се додељује човеку приликом узимања било ког
биометријског документа). [...] Међу силним клиповима пронашла сам и је-
дан са старцем Николајем и баћушком Василијем Новиковим, где старац
Николај на питање баћушке каже да му се сам Господ јавио и да је рекао да
сваки човек који је примио биометријска документа мора официјелно да их
врати јер их је официјелно и примио. Руси старца Николаја јако поштују,
свети човек последњих времена.
Од овог момента невидљива борба почиње. Када сам дошла да предам зах-
тев и да вратим личну карту моје мајке, запослене на шалтеру су кренуле да
ми се смеју и да ме гледају чудно, али су биле љубазне и рекле да одем до
њихове шефице, која ме је такође јако љубазно примила, али није хтела да
прихвати да вратим документ. Толико сам се убеђивала али попуштања са
њихове стране није било. У једном трнуту је само рекла: „А да прима пензи-
ју је могла! Тада се није бунила!“ Ово ми је био довољан знак да се борим са
невидљивим силама, а не са људима, јер у току разговора ни једног тренутка
нисам споменула пензију, што ми је дало још већу снагу да не одустајем. [...]
Како ми савест није давала мира, после пар дана сам се вратила да покушам
поново. Када сам стигла до шалтера, службеници су ме одмах упутили у
канцеларију где могу предати захтев не питајући ме више ништа (да знате
ако хоћете да поднесете захтев, канцеларија се налази [у Љермонтовој ули-
ци] на последњем, трећем спрату са називом на њој „Писарница“.) [...]
И тако након предатог захтева, те исте ноћи видим своју мајку са великим
бројем људи на једном месту како сви стоје, и одједном прилази неко вели-
ко, огромно, невероватне јачине створење и како моју мајку невероватном
јачином одгурне, таквом силином да је моја мајка одједном одскочила из
274
свог места (не могу приближније да вам објасним осим као када неко јак
одбаци целог човека из свог места на другу страну). То је био тако страшан
ударац да сам ја кренула да вичем: „Мама, ко је то?! Ко сме тако да те уда-
ри?! Где си ти ово?! Где вас ово држе?!“ Била сам у паници, нисам знала ка-
ко да јој помогнем. Моја мајка ни једну реч није изустила, само ми је показа-
ла своју ногу, која је била везана неким дебелим канапом за нешто енормно
велико и црно, и само ме је гледала са очима пуним наде, као да ми каже да
није ослобођена до краја, да морам и те стеге да је ослободм. Знак и објаш-
њење да је остао још један биометријски документ да вратим.
У том страшном виђењу тргла сам се из сна и почела да плачем силно и да
преклињем Господа да ми помогне да јој вратим и други биометријски доку-
мент. Знала сам да је моја мама још увек заробљена у самом паклу. Видела
сам је тамо! (Драга моја браћо и сестре, не можете ни да замислите колико је
људи везано за то нешто велико, црно. Да бих вам приближније објаснила,
има величину великог солитера од више спратова и црно је као најтамнији
мрак, као угарак. Сетила сам се речи оца Тадеја који је објашњавао велики
компјутер коме су дали име Звер. То заиста јесте био тај велики компјутер и
сваки човек који прими нова документа зврши везан за њега на вечност у
аду! Моја мајка је живи пример. Са колико нових докумената је везан овде
на земљи, са толико тих дебелих канапа/ланаца је везан за ту звер. Страшно
је, веруј те ми!
Од тог тренутка креће поново борба, како вратити други документ и подне-
ти захтев на територији Космета. Могу само да вам кажем да сам уз саму по-
моћ Господа и уз помоћ добрих људи који нису никако разумели шта ја то
хоћу и радим, успела да предам и други захтев у име моје мајке на Космету.
Господа сам непрекидно молила да открије мени или мојој сестри да ли се
наша мајка ослободила тих страшних окова. Верујте ми, истог дана када сам
предала други захтев моја сестра је уснила сан у коме два грмаља, којима
није видела лице већ само обрисе, доносе нашу мајку на праг зграде где жи-
вимо и као да говоре ево враћамо је, она више не припада нама (рекла ми је
сестра да реч нису изустили али да је разумела шта су хтели да кажу). Сес-
тра ми је рекла да је мама након тога само ушла у наш стан и кренула да се
чешља и спрема за Господа. Ту се она пробудила.
Недуго после тога, моју мајку сањала је моја тетка (са којом је била јако
блиска) где јој моја мама доноси дуње (дуње нису случајност, јер су обе јако
волеле да их једу и праве слатко од њих), како моја тетка описује, то нису
биле ове наше дуње које се налазе на пијаци, већ рајске дуње, биле су јарко
златно-жуте боје и тако дивног мириса да се не може ни са чим упоредити
овде. Још једна потврда да је моју мајку Господ примио у Његово Царство!
Хвала Ти и слава Ти Господе вавјек вјека!
275
 Игуман Гурије (Чезлов) (1990-их)
„Лик звери из Апокалипсе – то је комп-
јутер који ће стављати печат антихрис-
та. Коначно антихристово печаћење је
подударање бројева на твом телу, на
твом [идентификационом] документу и
у компјутеру. Оно само [печаћење, без
других грехова] већ води у ад.
Али само и склањање од печата анти-
христа Бог ће прихватити као довољан
подвиг да се дође у Рај.“ [...]
„Невољама и болестима ћете се спасава-
ти у последња времена.“ [...]
Баћушка је упозоравао да се ништа не
прима и не потписује без благослова.
Ако нема духовника, онда три пута
„Оче наш“ и утихни – прва мисао ће ти
бити од Бога.
Отац Гурије је отворио очи многима. А оно чега се обавезно треба пазити,
да се не узима, то је претеча антихристовог печата. Неколицини је благосло-
вио узимање нове личне карте, који су били у породично безизлазној ситуа-
цији и који су имали мало вере. А осталима није благословио узимање ни
кредитних карти, ни полисе медицинског осигурања, ни медицинску карту
са три холограма, ни ваучере, ни ИНН, ни нове личне карте, ни друге плас-
тичне документе.
Једном нам је он (баћушка Гурије) рекао какво му је било откривење од Мај-
ке Божије: „Да ви, моја дечице, ништа не узимате и нигде не потписујете. А
главно је – покајање. Ако вас буду питали зашто не прихваташ ово или оно,
треба да одговорите овако: „Бојим се Свемогућег Господа и Његовог Страш-
ног суда!““
„Полисе пензионог осигурања морају се однети назад у Пензиони фонд (не
спалити!). Спалити – то је лукавство. Борба мора бити борба. Како си
узео, тако и врати.“
„Молите се Богу да вам ојача веру. Читајте тропар Владимирској икони
пресвете Богородице.“

276
„Чешће се причешћујте Светим Христовим Тајнама и кајте се. Трчи, пузи у
храм док још можеш. Када дође антихрист и седне на престо, тада ће изме-
нити службу (поменуо је Символ вере и Оче наш), тада ће и благодат Божија
отићи из храма, и тамо више нећете моћи ићи.“
Говорио је да су сви производи заражени [затровани]. Пред јело се помоли,
закрсти храну и три пута покропи сто Светом водицом.
Баћушка је туговао када би видео како се свештенство и мирјани неправил-
но осењују крсним знаком. Крст је мач против демона и искривљен не доно-
си благослов. Осени се овако: чело, пупак, десно раме, лево раме, а потом
поклон. [...]
Говорио је да ће нас из свемира, са сателита, зрачити. У последње време љу-
де ће болети глава. Треба закрстити главу одозго, са затиљка на чело, и сдес-
на налево, а затим поклон. [...]
Благословио је да се више моли на коленима.
Благодарити за све: за невоље и радости.
+++
Говорио је, ако не прихватимо нова документа са сатанском симболиком и
не примимо печат антихриста, да ћемо лакше подносити глад, а да ће се они-
ма који буду примили документа и печат апетит увећати седам пута и да ће
јести лешеве (иако су се приклонили антихристу и буду добијали произво-
де). То је предсказао и Нил Мироточиви.
Говорио је да ће ускоро избити рат. Бог трпи, трпи, а потом како се буде де-
шавало, пашће градови (Москва, Питер...). У почетку ће бити грађански рат.
Све ће верујуће узети и онда ће почети крвопролиће. Бог ће Своје спасити, а
узети неверујуће. Потом ће Кина напасти и доћи до Урала. Четири милиона
руских војника ће погинути. Архангел Михаило ће застрашити Кинезе, и
они ће примити православље, а нама ће дати да изаберемо цара. 11 милиона
Кинеза ће погинути у рату. [...]
„До десет дана глади (биће вештачки изазвана) потрпите и спасићете се.
Вежбајте себе унапред постом.“
„Купујте земљу, она ће вас спасити од глади. Боље је живети на земљи тј. у
селу, на своме. Независтан си од власти – то је веома важно. У граду ће све
прихватити када им кажу: „Иначе ћемо искључити грејање, осветљење, гас,
канализацију, телефон...“
Да се не би примио печат антихриста, читати молитву о печату антихриста
свакодневно.

277
 Јављање Св. Серафима с. Б. Татјани (2011.)
Од септембра 2010. године, мени, грешној
с.Б. (слушкињи Божјој) Татјани, почели
су на очи долазити текстови, углавном на
интернету, о ИИН-у, платним картицама,
електронским картицама које спремају да
уведу, и поставила сам себи питање, заш-
то стално наилазим на ове текстове? Тра-
жила сам истину, колико год то било исп-
равно или погрешно, покушала сам про-
наћи одговор – пошто сам наилазила на
различите текстове, од чланака који кате-
горички забрањују прихватање ових кар-
тица, до оних који то допуштају, благоси-
љају. У овим другим сам пронашла ин-
формације да прихватање ИИН-а, банков-
них картица, није грех и, сходно томе, оне
се могу прихватити, благословено је. Пос-
ле читања ствари које су ме узнемиравале
и предсказивале лош крај, ови текстови су
умиривали моју вољу и успокојављивали
ме за питање које ме је стално мучило.
Читава прича почела је у јануару 2011. го-
дине, када је дошло време да наша фирма
пређе на исплату плата уз помоћ банкарс-
ке картице. Средином јануара су објавили да се мора написати захтев и дати
своји подаци.
Имајући у глави да то можда и није најбоља опција, али ипак неопходна за
живот, отишла сам у банку и испунила упитник да бих добила картицу. На-
кон тога се јавио чудан осећај у мени. Кад сам пратила дете у школу, целог
пута нисам могла да се смирим, целог пута ме је мучила помисао да сам по-
чинила издају. Била сам у тешком стању, било ми је толико тешко да сам
једва задржавала сузе. Кад сам се вратила кући почела да се молим са суза-
ма, молила сам се да се разјасни ова ситуација; схватила сам да је та тежина
која ми стоји као камен на души некако повезана са овом картицом. Молила
сам се на коленима, искала помоћ од Мајке Божје, тражила њено заступ-
ништво, јер сам била у депресивном стању. Овако сам говорила Царици Не-
беској: „Ти си наша небеска Мајка, узми ме као своју ћерку, заштити нас,
спаси...“

278
У ноћи 11. на 12. фебруар у сну – тешко га је назвати сном јер је била визија
– чула сам глас и у виђењу ми се појавила икона Св. Серафима Саровског,
који је рекао: „Татјана, ово је угодник Божји Серафим.“ Одмах сам помисли-
ла да то не може бити и одбацила сам ту помисао, верујући да то не може
бити – на шта ми је он рекао да је грех неверовати, јер је сама Небеска Цари-
ца тражила да он сиђе и да ми каже неке ствари.
Затим је уследила следећа прича: „Занимали су вас документи“ – говорио је
угодник Божји Серафим. – „Поставила си питање, покушала си нешто да
сазнаш. Могу ти рећи следеће, да број ИНН-а, који је почео давно да се уво-
ди, сам по себи не штети души, али је овај број везан за сатански систем, ко-
ји су развили непријатељи наше Отаџбине, масони, који одавно желе да
униште нашу земљу.
Тај број је увезан са страшним сатанским системом који води душе у ад.
Овај систем садржи у себи следеће: прво је уведен тај број, после тог броја
почели су се појављивати наши руски бар-кодови. Поред тога било је бар-
кодова на увозној роби. Онда су се почели појављивати бар-кодови на нашој
руској роби; затим су почеле да се појављују многе разне картице: рабатне,
путне, социјалне, медицинске, банкарске; у безумним количинама дају се и
деци, и одраслима, и старима – свима."
Отац Серафим је осмотрио ситуацију, а мени се чинило да је и сам био
ужаснут! Рекао је: „О, Боже, мала деца са картицама, и пензионери са карти-
цама! Убоги Серафим не силази често и практично није знао колико је жа-
лосна тренутна ситуација.“ Када је почео да гледа, савршено сам разумела
да мисли на транспортни систем, медицинску негу, и све наше куповине, су-
пермаркете – све је то повезано са тим картицама. Штавише, и у вртићима
се труде да све увуку, и у школама, и у заводима, и где све не, а да не поми-
њемо посао, пензионере – фактички свуда. Рекао је да ће та картица, која се
планира увести, бити универзална картица која ће у себи садржати све друге
документе.
Такође је рекао да је и руска лична карта исто демонски документ, али да
није укључен у систем све док му се не дода лични код.
Ускоро ће бити уведена универзална картица, која већ представља одрицање
од Христа, тешко одрицање од Христа. Свети Серафим почео је да говори о
целом том систему и рекао да бар-код са цифрама које ми видимо физичким
очима, у духовном свету представља канџе звери. Свака картица за купови-
ну, невидљива црна магнетна трака, представља уста звери; та универзална
картица која ће бити уведена у блиској будућности је шапа звери, која ће
практично све гурнути у пакао. То ће бити последњи степен у овом систему.
Након те картице биће печат антихриста.
279
Људи који буду прихватили ову елекронску универзалну картицу имаће пот-
чињену вољу, па чак ако су и раније одлучили да не узму печат антихриста,
неће смоћи снаге да истрају у својој намери. [...]
Онај ко прихвати универзалну електронску картицу неће се моћи пока-
јати пред Господом Богом, јер ће му се однос према греху променити.
Човек неће себе сматрати грешником и неће бити дужног покајања које Гос-
под прима и за које опрашта грехе.
Док не буде прекасно, нужно је одрећи се ИИН-а и изаћи из тог система! [...]
Преподобни Серафим је рекао да је благодат Божја, посебно у новије време,
почела да одлази од Москве. То се дешава због два најстрашнија греха – со-
домског греха и греха хуле на Духа Светога и Мајку Божју (псовање мајке и
хулење, које је стално и које тече попут реке). То је чињеница. Сада је наш
живот, наш говор, препун вулгарности и греха. Било да је то и обичан говор,
а не ругање, псовка се користи као кључна реч. А ово је тежак грех, и због
ова два греха благодат Светога Духа одлази. Ускоро ће Москва ће почети да
се проваљује. Отац Серафим рекао је да су делови Москве већ мртви град,
биће проваљене улице, проваљени тргови – и рекао да ће се за неколико го-
дина главни град налазити на потпуно другом месту.
Отац Серафим је рекао да ће се након прихватања картица изгубити морал и
да ће се ствари које је страшно само и замислити, почети да се дешавају на
нашим улицама и у нашим домовима. Рекао је: „Није нужно да знате шта ће
се догађати по тим кућама, у том граду ускоро. Содомске параде и сличне
ствари...
Људи који се не устручавају да прихвате ту картицу, такође ће радо
прихватити и печат антихриста.
Антихрист је већ на прагу Москве. Само молитве монаха и праведника не
дозвољавају да уђе у Москву. Да би се овај улазак догодио, молитва у хра-
мовима ускоро ће се изменити, а када се то догоди, више неће бити могуће
ићи у храмове. Ни у храмове, ни на причест.
Рај сада – то је пустиња у поређењу са паклом. А биће још го̋ре.
Биће страшан рат, биће глад, веома јака и трајаће неколико година; топлота
ће бити јака и вода ће отићи дубоко у земљу, али ако се будете молили, и бу-
де саборног покајања, тада ће Господ продужити време и радовати се Руси-
ји. Сада је неопходно молити се стално и свуда!“
Записао свештеник Сергије Полишук, по речи слушкиње Божје Татјане.

280
 Изјава о одрицању од електронск. докумената
Свети старци нам по милости Божијој говоре како треба да поступе они који
су узели електронска документа и остале електронске картице. Њихов савет:
Написати изјаву о одрицању од тих електронских документа, и тај електрон-
ски докуменз који поседујете вратити уз написану изјаву тамо где сте тај до-
кумент узели. Враћање документа са изјавом, покајање и исповест то код ду-
ховника који схвата све везано за тај електронски систем идентификације, и
више ништа не узимати из тог електронског система, никаква документа и
картице.
Старац Гуриј је рекао да ће се многи спасити отказивањем. Господ ће опрос-
тити. То је велика милост Божија. Искористимо ово што нам је Бог омогу-
ћио, док смо још у телу.
У зависности од тога који документ или картицу враћате, ви сами измените
поједини део текста, и потпишите се доле где је подносилац изјаве. Да ли је
то лична карта, пасош, порески идентификациони број, картица зрдавстве-
ног осигурања, возачка дозвола, или нека друга електронска картица. Неки
су већ, хвала Богу, вратили документе уз ову изјаву.
Они који су се упокојили и који нису вратили документе и друге картице –
урадите то ви уместо њих. Напишите изјаву у њихово име и вратите њихове
документе и друге картице тамо где су их они узели, и молите се за њих. Уз-
дамо се у милост Божију. Не треба чекати, јер не знамо ни дана ни часа када
ћемо се упокојити и отићи у вечност. Будимо верни Богу и Он ће нам помо-
ћи да издржимо све што нас очекује.

281
 Изјава o одрицању од биометријске електронске
личне карте
Као православни хришћанин – верник и члан Спрпске Православне Цркве, а
у овом случају и као власник електронског документа – биометријске личне
карте, обраћам се уз Божију помоћ Министарству унутрашњих послова са
благоразумном, добронамерном и по душу спасоносном одлуком да вратим
биометријску електронску личну карту коју поседујем, а коју сам из незна-
ња и неинформисаности узео. Моја савест и вера у Бога – Пресвету Тројицу
– Оца и Сина и Светога Духа ми не дозвољавају да прихватим и да се сагла-
сим са тим електронским документом, са богоборним симболима који се на-
лазе на том документу додељеног од стране светског система компјутерске
евиденције који има у себи не само идентификациони карактер, већ и рели-
гијски смисао и представља симбол власти над човеком, као један од циљева
и метода Светске владе у споровођењу глобализације и учвршћивању „Но-
вог светског поретка“ – те богоборачке идеологије.
Изјављујем следеће:
Одричем се биометријске електронске личне карте коју поседујем, и цело-
купног тог електронског компјутерског система кодификације, нумерације и
идентичикације људи. Одричем се електронског личног броја ЈМБГ
___________________ (написати број), овог доживотног електронског броја
који ће у потпуности заменити човеково крштено име и постати једини ва-
лидан идентификатор личности у свим новчаним – купопродајним трансак-
цијама, који ће такође бити и посмртан тј. важиће заувек. Одричем се свих
масонских и сатанистичких симбола и сваке антихришћанске симболике са-
држане у овом документу и сваког „знамења“ духа антихристовог које се
крије и провлачи корз овај електронски документ, кроз електронски лични
број и кроз целокупни овај конпјутерски систем идентификације.
Бојим се Свемогућег Господа Бога и Његовог Страшног Суда!

Подносилац изјаве

_______________________________ (име и презиме)

_______________________________ (потпис)

282
 Валериј Павлович Филимонов
Извод из књиге „Апокалипса данас“, чији је аутор Валериј Павлович Фи-
лимонов, писац–агиограф, академик Православног богословског одеље-
ња Петровске академије наука и уметности, стручњак у области киберне-
тике и система управљања и експерт Комисије за односе Цркве, државе и
друштва Међусаборског присуства Руске Православне Цркве

Реална кретања у свету непобитно показују да свеобухватни систем елект-

ронске идентификације грађана и електронског безготовинског плаћања, чи-
ји је циљ потпуно поробљавање људи кроз укидање готовине, те чврста и
свеобухватна контрола промета роба и кретања виртуелног новца на елект-
ронским рачунима грађана – неумитно воде ка успостављању светског по-
ретка, апсолутно аналогног оном који је описан у 13. глави Откривења Све-
тог Апостола и Евангелисте Јована Богослова.
Да би човек могао живети у таквој заједници, радити, учити, примати меди-
цинску помоћ, социјалну заштиту, користити се транспортом, – мораће сву-
да и увек да уместо имена показује лични идентификациони код, чији је ма-
теријални носилац електронска карта, а затим и таг, неодвојив од човековог
тела, и одазивати се на њега. У супротном, без новог имена у виду броја,
„нико неће моћи ни купити ни продати...“ (Откр.13,17).
На тај начин, бројчани идентификатор личности већ данас има иста својства
и врши исту функцију као и апокалиптички „жиг – име звери, или број име-
на њезина“ (Откр.13,17). Електронско име додељиваће се свима – бебама по
рођењу, министрима, пензионерима, банкарима и бескућницима, монасима
и утамниченима, то јест „свима, малима и великима, богатима и сиромашни-
ма, слободњацима и робовима“ (Откр.13,16). Ако је човек од свог почетка
сам давао имена својој деци, то ће сада чинити бездушни систем, нумеришу-
ћи (пре него што човеку дају име на Светом Крштењу!) и узимајући под сво-
ју власт бебе по њиховом рођењу.
У Откривењу је крајње једноставно и јасно речено све оно што је неопходно
за разумевање пророчанства! Управо постојање бројчаног имена омогућава
човеково опстајање у глобалном информацијском друштву. „За „електрон-
ског грађанина“, у земаљском животу, лични код постаје важнији од хриш-
ћанског имена. Како је могуће то не видети?
Истакнути руски теолог, професор Николај Никаноривич Глубоковски, о 13.
глави Откривења, стиховима 16–18, пише: „Постоји мноштво различитих
тумачења, од којих је свако подједнако и вероватно (за ауторе), и сумњиво
(за читаоце). Међутим, аутор (Свети Јован Богослов), одлучно сугерише да
283
његове речи свакоме дају потребно тумачење, у складу са његовом могућ-
ношћу поимања. Следствено, обавезно егзегетско правило приморава на
потпуно усредсређивање на сам тајанствени текст и не излажење изван њега
у мрачну област магловитих маштања.“
У наше предантихристовско доба савршено јасно се открило оно што су, у
претходних двадесет векова, безуспешно покушавали да открију многи Све-
ти Оци и истраживачи Светог Писма. Они су трагали за личним именом
онога кога Писмо назива „звер“. Међутим, не без разлога, Свети Андреј Ке-
саријски, један од најбољих тумача Откривења Светог Апостола и Еванге-
листе Јована Богослова, наглашавао је да ће садржај ове тајанствене књи-
ге постепено постајати разумљив, у мери у којој буду наступали и испу-
њавали се догађаји који су у њој проречени.
Данас, као никада раније, постаје очигледно да „име звери“ – није лично име
саме „звери“, већ да је то име које „звер“ даје човеку. То је име које „звер“ –
претеча антихриста, даје „малима и великима, богатима и сиромашнима,
слободнима и робовима“. Израз „или број имена њезина“ треба разумети као
прецизирање. Овде се указује на то да ће име које ће „звер“ давати човеку,
бити записивано у облику бројева, то јест да ће бити – бројчано.
Главна полуга, којом краљеви шпекулација и глобални зеленаши желе да се
послуже јесте – потпуно укидање готовине. Светској финансијској хоботни-
ци неопходно је да, за долазак антихриста, оствари потпуну контролу свега
и свих на планети и у потпуности преведе сва плаћања у електронску безго-
товинску форму. Тада ће сваки човек у сваком тренутку, вољом господара
система, моћи да буде тренутно лишен животно важних потрепштина. Један
притисак на дугме – и ваш рачун је блокиран!
Такав светски поредак може се дефинисати као глобални технотрони фаши-
зам с компјутерским монетарним системом, где се човек трансформише у
безличног биоробота, погодног за експлоатацију. Он је апсолутно беспомо-
ћан пред системом и лишен било каквих права и слобода, на првом месту –
права на слободу савести.
Врло је чудно да скоро нико не жели да се замисли над могућношћу потпу-
ног отуђења од човека његових сопствених новчаних средстава, преласка на
електронски безготовински новац и остваривања купопродаје искључиво
кроз бројчано име – лични код.
То ће бити друштво у коме људи неће моћи један другоме да пружају новча-
ну помоћ нити дају милостињу. У њему ће човек бити сасвим лишен слобо-
де избора и слободе деловања, дарованим му од Бога. Бездушни компјутер-
ски систем, у аутоматском режиму, непрекидно ће судити човеку по задатим

284
критеријумима (с могућношћу њиховог пооштравања за сваког конкретног
човека), замењујући на тај начин суд Божији.
Виши научни сарадник Института за научна истраживања Д.В. Ефремова,
стручњак у области информационих технологија, др Јуриј Леонидович Ер-
молајев, о овом друштву пише: „Сваки човек, будући строго идентификован
и прибројан овом тоталитарном друштву (као један од објеката система),
имаће приступ само оним материјалним и информационим ресурсима који
су му дозвољени, у складу са његовим текућим статусом. Чиме се може од-
ређивати овај статус? Не само друштвено–корисним личним квалитетима и
успесима, већ, на пример, човековим погледом на свет, његовим верским,
друштвено–политичким и другим погледима, односом према властима
и др, будући да ће се све ове информације подједнако сакупљати, система-
тизовати и постајати доступне. А ко ће преузети функцију, аналогну функ-
цији „систем администратора“? По свему судећи – злогласна светска влада,
уз помоћ потчињеног аутоматског система (бездушног, немилосрдног и бес-
крупулозног), који је већ постао глобални, а чији један од пројеката – под
називом „електронска управа“ – власти Русије активно уводе...
Аутоматизовани систем засниваће се на критеријумима које су му задали
представници „светске елите“. Он ће одлучивати да ли ће конкретном „био-
објекту“ доделити одређена својства (атрибуте), да ли ће му допустити прис-
туп материјалним и информационим ресурсима, и да ли је истекао његов
„рок службе“, као елемента тог система – односно, није ли време да се он
„повуче“ (уклони) из њега“.
Дени Дјукло – социолог, виши научни сарадник Националног комитета за
научна истраживања Француске, у свом темљном чланку под називом „Ка-
питализам страха“ пише: „Обједињавање свих аутоматизованих система за
обраду информација (здравствене књижице, контактне или „безконтактне“
кредитне картице, електронских потписа на Интернету итд.), то јест радио-
информатизовано спајање свих видова информација, створиће нову друш-
твену заједницу у којој ће држава и приватне корпорације, заједничким на-
порима, успоставити власт над човеком, задобивши безграничну власт.“
„Претеча антихристов, делујући уз помоћ демона... покушаће и да нареди
да се свима уреже погубно име отпадника и обмањивача на десну руку, како
не би имали снаге да чине добра дела, а такође и на челу, да би обмануте
научио да буду одважни у превари и тами. Они, пак, чија су лица запечаћена
божанском светлошћу, неће примити тај жиг. Он ће посвуда раширити жиг
зверињи, и на куповину и на продају, како би они који га нису примили на-
силно умрли услед недостатка онога што им је неопходно за живот“, – пише
у свом Тумачењу Откривења Свети Андреј Кесаријски...

285
 „Још данас људи стоје пред избором: или примити бројчане идентификато-
ре, без којих је немогућ човеков опстанак у друштву, или их не примити и,
следствено, бити изван антихришћанске заједнице и подврћи се гоњењима.
То су реалије савремености, које се поклапају с Откривењем Светог Апосто-
ла Јована Богослова“, рекао је митрополит Почајевски Владимир на Округ-
лом столу у Врховној Ради Украјине 4. јуна 2013. године.
Велики отац Васељенске Цркве – Свети Григорије Палама узвикује: „Ми
сматрамо да није истинито оно мишљење, које се огледа у речима и расуђи-
вањима, већ оно које је доказано делима и животом... Сваку реч, кажу, мо-
гуће је оповрћи другом речју, али која реч је устању да порекне живот?“
У наше дане они грађани који одбијају да приме и користе атрибуте „Новог
светског поретка“ антихриста, бивају лишени средстава за живот. Шта је то
ако не јасно знамење времена?! Пророчанства Светог Апостола Јована Бо-
гослова испуњавају се пред нашим очима. О томе непобитно сведочи сам
живот!
Многи истраживачи у својим радовима и даље користе изразе „печат антих-
риста“ и „печат звери“, без обзира што је то апсолутно нејасно, јер је реч о
апстрактним појмовима. Апстракција (лат. abstractio) – нејасно, неодређено
изражавање мисли. Тешко да ико може дати тачно одређење појма „печат
антихриста“, јер у Откривењу Светог Апостола и Евангелисте Јована Богос-
лова такав термин не постоји. Док је, напротив, „жиг – име звери, или број
имена њезина“ (Откр.13,17) – појам апсолутно конкретан, чије је функције и
својства јасно описао Тајновидац. Ово је атрибут, који се предлаже на при-
мање „свима, малима и великима, богатима и сиромашнима, слободњацима
и робовима“ (Откр,13,16), иначе „нико не може ни купити ни продати, осим
ко има жиг, или име звери, или број имена њеног“ (Откр. 13, 17).
Свети Апостол Јован Богослов користи управо појам „жиг“ (грч. χαrαgmα),
који се у Откривењу помиње 8 пута (Откр. 13, 16–17; 14, 9; 14, 11; 15, 2; 16,
2; 19, 20; 20, 4), при чему овај појам носи у себи изразито негативан смисао.
Примање „жига“ је непосредно повезано с поклоњењем „звери“ (Откр. 14,
9–10; 16, 2; 19, 20).
И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те
им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховим... (види:
Откр.13,15–18) [...]
„Жиг – име звери, или броје имена њезина“ – то је, пре свега, духовни и
мистички појам. То није просто средство куповине и продаје, нити само
символ признавања сатанске власти и поклоњења њој, већ и средство тота-
литарне контроле и владавине над људима, ради остваривања те власти у

286
глобалним размерама: „Од које нико и нигде није могао да се сакрије, јер је
било нужно показати своју ропску приврженост символичким жигом, или
обележавањем именом звери, или бројем тог имена!“
Међу византијским рукописима Ватиканске библиотеке пронађен је и руко-
пис који датира с почетка ХV века. То је беседа монаха Василија с његовим
Старцем. По свему је очигледно да је блажени Старац био изабрани сасуд
Божије благодати и један од највећих подвижника свога времена. Задив-
љујуће је то како Старац описује време антихристове тираније: „Сваки ће
човек бити надгледан; не само свако његово дело него и свака реч, чак и
унутрашњи покрет душе, биће под непрестаним надзором и казном, тако да
ће се човек одвикнути да мисли на бојазни, да случајно његово лице и нехо-
тице не би изразило нешто што није у складу са влашћу светског владара,
антихриста... Сваки рад и свака пед земље биће у власти антихриста; насту-
пиће ужасне природне непогоде, страшни вихори, вулканске експлозије,
земљотреси, болести и само онај који носи на себи знак Звери, то јест сатане
имаће право на живот, мада и у најгорим ропским условима крајњег сиро-
маштва и згажености човечијег достојанства. Све ће имати за циљ да име
Христово буде потпуно исечено из срца човековог... Наступиће царство ада
на земљи. Људи Божијих остаће веома мало...”
Изградња адског царства на земљи, о коме говори прозорљиви Старац, бли-
жи се свом завршетку. Она је већ ушла у одлучујућу фазу. Веома је тужно
да многи, који себе називају православнима, о томе не желе да слушају.
Они не желе да се замисле ни над чињеницом да електронска идентифика-
ција личности представља кључну компоненту овог процеса. Најчешће се
може чути стандардна фраза: примање или непримање идентификационих
бројева, електронских „пасоша“, или чак од тела неодвојивих тагова, – није
грех и нема верско значење.
У том случају умесно је поставити контра питање: „Да ли успостављање
царства антихристовог има верско значење? Да ли је то дело богоугодно?“

Светогорски оци о картицама (2015.)

У априлу месецу ове године Светогорски Оци су публиковали брошуру
„Картица Грађанина – увод у жигосање.“ Циљ ове брошуре је разоткривање
сатанског плана стварања електронског система трговине и евиденције – чи-
ја се реализација креће ка завршној фази – како би се помоћу њега увео жиг
антихриста и човечанство брзо и подмукло погубило и низвргло у вечну
пропаст.
Електронски пасоши управо и представљају завршну фазу увођења погуб-
ног жига–печата антихриста. Рас-пиривање ратова и националних ривалста-

287
ва служи само као лукави параван за реализацију сатанског плана печаћења
људи поганим жигом. Светогорски Оци позивају све православне хришћане
да се прену и пробуде.
Оци су замолили да се ова брошура, у циљу
спасења људских душа, пошаље у све
парохије и манастире, ради „снажног
упозорења“ на са-дашње и будуће догађаје.
Актуелно издање се дистрибуира ради оба-
вештавања и спасења свих!
У уводу ове важне брошуре Светогорски Оци
пишу:
„Садашњи зборник Светогорски Оци су сачи-
нили како би христоименитој пуноти пренели
отрежњујућу информацију ради подстицања
хришћана на духовну трезвеност, будност и
исповедање вере, које треба да красе сваког
Православног хришћанина увек и у свим дру-
гим околностима. Ове врлине посебно морамо
имати у последњим временима, суочени с ош-
трим изазовима, који се већ догађају, и који се
припремају невероватном брзином: долазак
антихрихиста, успостављање његове светске
диктатуре и спровођење његове заповести о печаћењу душепогубним жигом
666, који се припрема за читаво човечанство, да би се помоћу њега сви људи
вргли у вечну погибао!“
У зборнику се даље наводи добро позната беседа Старца Пајсија Светогорца
„О броју 666“, електронској личној карти и жигу антихриста“
А) У брошури се такође налазе и беседе многих савремених стараца – под-
вижника, који изричито говоре да електронски пасош представља истоветан
и подобан преступ против вере и отпадање од вере као и сам печат антих-
риста, и да је његово прихватање одрицање од Христа и отпадање од Вере.
Б) У њој се дају најважнија и јасна светоотачка тумачења Откривења Светог
Јована Богослова, која указују на следеће:
Појава жига =το χάραγμα предходиће јављању антихриста.
Жиг ће се у почетку давати у облику картице (ψῆφον=το πλακίδιον=κάρτα)
(Свети Арета Кесаријски) за свакодневне новчане операције (тако Свето-
горци тумаче речи Св. Арете о картици «ψῆφον ἐντριβή»).

288
Даље, према Преподобном Јефрему Сирину, људи ће „носити–βαστάζουσιν“
„знак=το σημάδι“ до доласка – јављања безаконика.
Примање жига у било ком виду, и у било којој његовој фази, представља од-
рицање од Христа и Вере.
В) дају се важни коментари техничке природе и информације о систему
универзалне контроле и рачуноводства, технологије модерних банкарских
картица итд.
У закључку ове брошуре Светогорски Оци пишу:
Закључак:
Духовни приступ питању: „Карта Грађанина“ за сваког православног хриш-
ћанина!
На основу свега претходно изнетог, произилази следећи закључак: узимање
„Картице Грађанина“ (електронске личне карте), са становишта свесног пра-
вославног хришћанина, забрањено је, јер представља одрицање од Вере и
отпадање од Вере! Из тог разлога нико не треба да је узме!
Многи људи, посебно мирјани, постављају питање шта ће се са њима дого-
дити, шта да чине и како да се поставе према тој ситуацији. Прецизније, они
кажу: „Ми имамо продице, децу, куће, обавезе. Ако не узмемо карте, како
ћемо издржавати наше породице, како ћемо живети наша деца и ми?“
И за мирјане и за монахе одговор дају Свети Мученици, Исповедници наше
вере, наши Свети Оци и Сам Христос у Свом Јеванђељу.
За сваког хришћанина, циљ живота је спасење душе. Из тог разлога су и
Свети Мученици, без икаквог колебања, давали своје животе, када су од њих
тражили да се одрекну Вере, како не би изгубили вечни живот. „Јер ко хоће
своју душу да сачува, изгубиће је; а ако ко изгуби душу своју мене ради, на-
ћи ће је.“ (Мт.16,25) „Него вам кажем: који год призна мене пред људима
признаће и син човјечији њега пред анђелима Божијим; А који се одрече ме-
не пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим“ (Лк. 12,8–9). За-
тим, као што видимо у синаксарима наших Светих, божанском благодаћу
они су давали своје животе због љубави према Христу и за нашу Веру и на
тај начин су задобијали вечна блага и вечно Царство Божије.
Међутим, шта се данас дешава? Савремени хришћани немају крсну и муче-
ничку свест, коју треба да има сваки хришћанин. Не постоји удобан духов-
ни живот који ће нам припремити излазак из овог привременог живота
и коначни улазак у вечни живот. Нама влада привезаност „ка земном“ и
не схватамо привременост нашег боравка овде и таштост овог живота. Ми

289
немамо свест светих, који су као људи „који се брину о телесном и живе у
свету“ – преживљавали свакодневне бриге. Међутим, када су то околности
захтевале, они су исповедали веру, чак и по цену сопственог живота. А ко-
лико има примера Светих који су слали своју децу на мучеништво и надах-
њивали их да претрпе телесна мучења до саме смрти. Ми овде говоримо о
наслеђивању вечног живота.
Што се нас тиче, колико смо спремни да подражавамо светим Мученицима
и Исповедницима? Није довољно само да их поштујемо и славимо њихов
дан, већ и да наследимо удео светих подражавајући светима...
Од нас се очекује да се не одрекнемо од наше Вере, да дамо добар одговор, а
Бог ће нас укрепити и дати нам Своју Благодат, како бисмо, ако се укаже
потреба, и мученици постали.
Осим тога, не смемо заборавити речи Христове: А ученицима својијем рече:
зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни тијелом у
што ћете се обући: Душа је претежнија од јела и тијело од одијела. Пог-
ледајте гавране како не сију, ни жању, који немају подрума ни житница, и
Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица? А ко од вас бринући се
може примакнути расту својему лакат један? А кад ни најмање што не може-
те, зашто се бринете за остало? Погледајте љиљане како расту: не труде се,
нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се
као један од њих. А кад траву по пољу, која данас јест а сјутра се у пећ баца,
Бог тако одијева, а камоли вас, маловјерни! И ви не иштите шта ћете јести
или шта ћете пити, и не брините се; Јер ово све ишту и незнабошци овога
свијета; а отац ваш зна да вама треба ово. Него иштите царства Божијега, и
ово ће вам се све додати. Не бој се мало стадо! Јер би воља вашега оца да
вам да царство (Лк. 12, 22–32).
Амин.
Крај и Богу слава!

Старац Рафаил Берестов о електронским

документима
(5.11.2017.) [...] [Старац] Рафаил Берестов је био и остао главни руски кри-
тичар додељивања личног броја од стране државних структура и ма којег
документа који садржи лични број, као што је порески број, лична карта,
матични број, универзална електронска картица, лични број здравственог
осигурања. У јеку расправе о увођењу пореског идентификационог броја у
Русији редовно се састајао са верницима, објављивао своја обраћања у рели-
гиозно-родољубивом недељнику „Руски весник“ (Русский вестник), па је

290
чак издао и звучни снимак „Близ есть, при дверех“ („Близу је, пред вра-
тима“) с образложењем свога става. Умножавање снимка је, према тврдњи
келејница оца Николаја Гурјанова, благословио сам овај чувени старац из
Псковске области.
[Отац Рафаил] Берестов је заузео ова-
кав став у сагласности са својим духов-
ником о. Кирилом (Павловом), који се
неколико пута изјаснио по овом пита-
њу: „Ја мислим овако: прва фаза су
бројеви, затим ће бити електронска
картица. Сада је мало једноставније,
касније ће се бити теже искобељати, а
онда, после тих картица биће већ озна-
ка. Када се буде морала одбити озна-
ка, тамо ће већ бити очигледна смрт,
да. Или издати Христа и поклонити
се антихристу, или у супротном слу-
чају – примити смрт за Христа. Ја
сам увек, од самог почетка био против
ПИБ-а [Пореског идентификационог
броја]... Ја и сада категорички устајем
против ПИБ-а. Не благосиљам да се
прима... Примајући ПИБ човек улази
у систем зла.“
Други разлог за његово строго стано-
виште су речи које му је упутио старац
Пајсије Светогорац, а које је отац Ра-
фаил често наводио: „Ако ко прими нову личну карту са бар-кодом или кар-
тицу са тајне три шестице, са идентификационим бројем, изгубиће Благодат
Божију, и енергија демонска ће ући у њега“. На Рафаила су утицале и дру-
ге изјаве старца Пајсија: „Старац атонски Пајсије је говорио да је неузети
личну карту исто што и одмах угасити пожар чашом воде, а да би они који
узму такву личну карту могли да угасе саблазни и не приме чип на руку
или на чело требаће позвати све ватрогасне бригаде, па опет неће моћи уга-
сити.“
Оца Рафаила се такође дојмила и одлучност Грчке православне цркве и
атонских монаха, који су организовали многобројне демонстрације и давали
званичне изјаве против увођења електронских идентификационих картица
(које је упркос томе грчка влада увела 2016. године). У овом случају се зап-
раво ради о томе да отац Рафаил (као и друге духовне величине) тумачи
291
„Апокалипсу“: „Не треба да примамо ПИБ (идентификациони број) – број-
чано (дигитално) демонско име које нам се нуди. То није техничка потреба,
него мистичко кодирање нас, оваца Христових. Наиме, само духовни слеп-
ци не виде шта долази после овога. Даће нову личну карту са идентифика-
ционим бројем, а затим картицу са три шестице – жиг, име звери или број
имена њезина. „Да нико не може никупити ни продати, осим ко има жиг“
[Отк 13:17]… Одлучили су да не уводе одмах, него постепено, прво иденти-
фикациони број, а онда бар-код са три шестице, а последњи степен ће бити
чип-микрокомпјутер на челу или десној руци, како нас упозорава Апостол
Јован о жигу антихриста у Апокалипси.
Радикалност Рафаиловог става састоји се у томе да он сматра да је већ само
примање таквих докумената од стране православних грађана – отпадништво
од вере: „А ми смо лукави, мислимо: лични документ са бар-кодом ћемо
примити, а сам печат – чип, микрокомпјутер на чело и руку – нећемо прими-
ти. Не заваравајте се! Не понашајте се препредено пред Богом! Потпи-
савши се под тим документом са три шестице, потписујете своју покорност
сатани. То је поклањање њему, одрицање одБога.“ „Ето зашто не смемо узи-
мати [лични број]: зато што је то већ печат антихриста, за сада на папиру, не
на челу, ни на руци.“
Главним иницијаторима додељивања бројева појединцима и увођења елект-
ронских докумената Берестов сматра масоне: „Масони имају непосредне
контакте са сатаном и дају стално нова и нова откривења. То су сатанисти, и
они дају упутства. И ПИБ се није тек тако појавио, он није од човека, ја мис-
лим, он је од сатане.“ „Електронске карте, биометрију и чипове, све то при-
премају масони – слуге антихриста.“
[Отац] Рафаил саветује да се не узимају никакви електронски документи:
„Духовно је погубно, опасно је и погубно примати те нове документе: лич-
не карте са три шестице, ПИБ, универзалну електронску картицу, медицинс-
ке полисе, и друге. Све то води у отпадништво. А утолико више савремене
документе с чиповима... Најбоље је игнорисати и не примати никакве елект-
ронске картице, документе с чиповима.“ „Осигуравајући број индивидуал-
ног личног рачуна (СНИЛС), ПИБ, лични кодови идруги лични бројеви су
бројчана (дигитална) демонска имена, која слуге антихриста дају уместо
имена датога на светом Крштењу.“
С појавом нових докумената и нових техника њихове израде, о. Рафаил на-
лази чињенице које чине савремене идентификационе предмете, по његовом
мишљењу, још неприхватљивијим: „У личној карти РФ има много украсних
цртежа. Међу њима је орнамент са три шестице, о којима је у Откривењу св.
Ап. Јована Богослова речено да је то бројчано име антихриста… Бар-код је

292
састављен од пруга различите дебљине – танких, средње дебљине и дебљих.
Њих раздвајају три пара продужених танких линија, које скенер препознаје
као бројку 6. Бар-код новог поколења је такозвани QR [ку-ер]-код. У QR [ку-
ер]–коду су три велика квадрата, распоређени по угловима QR-кода, по са-
држају су носиоци бројке 6. И тако су три квадрата на QR-коду такође три
шестице – бројчано име антихриста. Бар-кодови и QR-кодови стављају се на
све намирнице, робу и производе, на карте и личне документе: пасоше, про-
пуснице, па чак и диамонитирионе – дозволе за улазак на Атос.“
„Када човек даје своје биомет-
ријске податке, излаже се нај-
већој опасности за своје спасе-
ње, зато што савремена технич-
ка база омогућава да се за вре-
ме снимања биометријских по-
датака безболно нанесе невид-
љива ознака – жиг на чеону
кост или на кожу, као што се о
томе каже у Апокалипси, „жиг
на десној руци њиховој или на
челу њиховом“ (Откр.13,16). У
свом обраћању из јуна 2017.
оци Рафаил и Онуфрије корис-
те појмове који не постоје у
академској науци, и тврде да
приликом снимања биометрије
човек већ постаје слуга анти-
христа, повезује се са светским
компјутером и губи слободну
вољу: „Главна биометријска информација о човеку није очна зеница, није
биометрија лица или прстију, главна биометријска информација о човеку
јесте индивидуални алгоритам функције човековог мозга. Приликом такоз-
ваног снимања биометрије проводи се наношење ласерског жига и установ-
љавање тога, за сваког човека јединственог, алгоритма можданих функција.
После тога долази до потпуног духовног поробљавања човекове слободе,
човек упада у мреже технотроне магије, успоставља се веза човековог мозга
са светским компјутером под називом „звер“, такав човек постаје безвољни
био објекат – роб антихриста.“
Они такође сматрају да су сатански број и лични матични бројеви који се
додељују у Србији (од 1977.), Бугарској (од 1977.) и Румунији (од 1978.)

293
свим држављанима одмах после рођења, па дакле практично свим правос-
лавним Србима, Бугарима и Румунима (у истом обраћању).
Уједно о. Рафаил позива све да напусте градове и преселе се на село, или да
се чак крију по шумама: „Ето, рецимо, некоме хоће да забране посао. Напра-
ви посао на селу. Настани се на селу. Предузетници су разумни и сналажљи-
ви људи. Они свуда могу да се баве бизнисом. Они који су немоћни – бежи-
те у шуме. Сакријте се.“ За такав став је о. Рафаил био изложен оштрој кри-
тици, зато што сам има пасош Руске Федерације (али, без биометријских по-
датака) и путује између Русије, Грчке и Израела. [...]
Ален Новалија

294
 Неколико молитава
Из „Православног молитвеника“, манастир
Рукумија
Молитва при прављењу куће или какве зграде
Боже Сведржитељу, Који си створио небеса разумом и основао земљу на те-
мељу њеном. Зидару и Творче свега, погледај на слугу свога [име], који на-
мерих да у царству силе Твоје подигнем дом за живљење. Утврди га и уч-
врсти на Твом камену да ми према Твојој божанско јеванђељској речи не би
могли наудити ни ветар, ни вода, нити ма шта друго.
Саизволи да се овај дом доврши и сачувај од сваке беде оне који желе да жи-
ве у њему.
Молитва при усељавању у нови дом
Боже Спаситељу наш, који си пристао да уђеш под кров Закхејев, и да бу-
деш спасење њему и целом дому његовом. Сам и сада, Господе, сачувај не-
повређене ове који овде желе да живе и нас недостојне који Ти молбне мо-
литве приносимо, благосиљајући овај њихов стан и чувајући неоклеветан
њихов живот. Теби припада слава, свака част и поклоњење са беспочетним
Оцем Твојим и Пресветим и Добрим, Животворним Твојим Духом, сада и
увек и кроз све векове. Амин.
(Не усељуј се у нови дом ни у какву зграду нову, док се Богу не помолиш и
окадиш је, а првом приликом позовеш свештеника да ти он освешта).
Молитва пред копање бунара
Господе, Боже наш Свемогући и Сведржитељу, Који си све створио и чиниш
све онако како хоћеш, Који у непролазним местима непостижном мудрошћу
налазиш пут онима који се у Тебе уздају, Који изводиш потоке водене из су-
вога камена, и жедне слуге Твоје напајаш, Сам и сада, Владико свега, усли-
ши молитву нас недостојних слугу Твојих и даруј нам воду на овом месту,
слатку, укусну и довољну за употребу, безопасну за захватање, да се у овоме
слави Пресвето и великолепно Име Твоје Оца и Сина и Светога Духа, сада и
свагда, кроз све векове. Амин.
(Ову молитву треба читати на месту где се бунар копа и окадити то место).

295
 Молитва пред сејање усева
(Ма какав усев сејао, све семе које ћеш сејати окади, покропи Богојављенс-
ком водицом и помоли се код семена Богу да га Бог благослови, па после
сеј.)
Господе Боже наш, од пречисте и пребогате руке Твоје, семе, које стоји пред
очима Твојим, приносимо Ти, Владико, да га уручимо Теби са молитвом. Не
смедосмо, Господе, у мртва недра земљина бацити семе ово док не погледа-
мо на заповест Твоју, који заповедаш земљи да ниче биљем и да пушта род
из себе, за семе сејачу и за храну људима. Сада Те молимо, Боже наш, усли-
ши нас који Ти се молимо и отвори нам богату Твоју ризницу небеску и из-
лиј благослов Твој да би се задовољиле наше потребе по нелажном Твоме
обећању. Одагнај од нас све што земаљске усеве наше сатире и сваку казну
Твоју, коју на нас праведно наводиш због наших грехова, уклони од нас.
Пошаљи обилне Твоје Благодати на све људе Твоје, благодаћу и човекољуб-
љем јединороднога Сина Твога са Којим си благословен са Пресветим и бла-
гим и животворним Духом Твојим сада и свагда и у све векове векова.
Амин.
(Пази: Чувај се псовке при сејању и орању, но певај какву побожну песму,
иначе Бог ти неће благословити усев, већ ће пустити град, сушу, силне ки-
ше, скакавце и друге беде, те нећеш имати велике користи од усева.)
Молитва над гумном (пред вршидбу)
Господе Боже, изворе добара, који си заповедио по доброти Твојој да земља
рађа род, благослови и умножи и ово гумно (ову бербу) нас, слугу Твојих, и
испуни житнице сваким добрим плодом, пшеницом, вином, зејтином и сачу-
вај нас од сваког искушења са свима нашима и просвети на познање Тебе, да
будемо угодни Теби и удостојимо се Твојих вечних добара, јер је благосло-
вено Твоје име: Оца, и Сина и Светога Духа сада и свагда и на вечне векове.
Амин.
Молитва над плодом по берби (вршидби)
(Кад довезеш усев кући свезеш га у стаје, окади га свега и очитај ову молит-
ву над њим, па тек после узимај за храну).
Господе, Који си све речју створио, и Који си заповедио земљи да рађа раз-
личитим родовима за наслађивање и храну нашу; који си производима зем-
ље (биљним) три младића: Седраха, Мисаха, Авденага и пророка Данила
слатко хранио тако, тако да су били светлијега (руменијега) лица од осталих
Вавилоњана. Сам свеблаги Царе, благослови и ове усеве и освети све који се

296
њиме хране на славу Светога имена Твога, јер си Ти Онај, Који благосиља и
освећује све, Боже наш и Теби славу узносимо, Беспочетном Оцу са Једино-
родним Твојим Сином и са Пресветим, Благим и Животворним Твојим Ду-
хом, сада и свагда и кроза све векове. Амин.
Молитва у часу када се приступа свештенику ради исповедања
грехова
Исусе Христе, Боже мој, ево ја приступам да исповедим своје грехе. Прос-
ветли ми памет зраком Твоје милости, да познам све своје мане, да се из-
вестно покајем, те горко оплачем своју злоћу. Подај ми крепост језику да
слободно, одрешито, и потпуно искажем своје грехе. Хоћу да учиним све
што стоји у мојим силама, а да изгубим из срца све жиле греха, и сталан у
тој одлуци хоћу да се држим тачно свих наређења мога духовника, те нећу
се устручавати пред никаквом жртвом.
Пресвета и Предобра Мати Божја, обрати к мени Своје милосрдне очи и бу-
ди ми у помоћи у часу ове моје исповести.

297
 Садржај
Свети Јефрем Сирин (IV век) ............................................................................. 7
Свети Јован Дамаскин о антихристу (VIII век) ............................................... 15
Монах-пророк Авељ Тајновидац (1796. год.).................................................. 15
Свети Нил Мироточиви посмртно (1813.-1817.)............................................. 20
Свети Серафим Саровски (1825.-1830.) ........................................................... 25
Свети Игњатије Брјанчанинов (1865.) ............................................................. 30
Виђење искушенице Олге (1917.) .................................................................... 31
Преподобни Анатолије Оптински Млађи (1917.) ........................................... 31
Схимонах Аристокло Атонски (1917.-1918.) .................................................. 33
Свети Јован Кронштатски (1901.) .................................................................... 34
Свети Теофан Полтавски (1930.) ...................................................................... 38
Преп. Кукша Одески Чудотворац (поч. XX века) ........................................... 39
Свети Серафим Вирицки (1930.-1940.) ............................................................ 40
Преп. Лаврентије Черниговски (крајем 1940-их) ............................................ 41
Света Матрона Московска (1940-их/1950-их)................................................. 49
Блажена Пелагија Рјазанска (1950-их/1960-их) .............................................. 51
Архиеп. Серафим Чикашки и Детроитски (1959.) .......................................... 54
Архиепископ Аверкије (Таушев) (1960/1970-их)............................................ 55
Архимандрит Таврион (1970-их) ..................................................................... 58
Старац Николај Рагозин (1970-их) ................................................................... 61
Старац Иларион Аргату (1980-их) ................................................................... 65
Схиархимандрит Христофор из Туле (1990-их) ............................................. 66
Блажени отрок Вјачеслав .................................................................................. 69
Тропар Светом дечаку Вјачеславу, глас 4. .................................................... 113
Старица Макарија (Артемјева) (1980-их) ...................................................... 115
Старац Гаврило (Ургебадзе) Грузијски (1990-их) ........................................ 116
Архимандрит Лазар Абашидзе: Анђелу Лаодикијске Цркве (1990-их) ...... 117
Старац Гаврило Многострадални (1990-их).................................................. 125
Старац Тадеј Витовнички (1990-их) .............................................................. 138
Старац Стефан Каруљски (1990-их) .............................................................. 146
Схимонахиња Нила (Новикова) (1990-их) .................................................... 151
Протојереј Владислав Шумов (1990-их)........................................................ 152
Старац Антоније (2000-их) ............................................................................. 153
Старац Алексеј (Пензенскиј) (2000-их) ......................................................... 197
Отац Симеон Рукумијски................................................................................ 200
Старац Јосиф (2001.) ....................................................................................... 204
Баћушка Рафаил: Шта нас чека ...................................................................... 206
Старац Рафаил Берестов о предстојећем рату ............................................... 209
Старац Јона (Игнатјенко) (2010-их) ............................................................... 212

298
Монахиња Макрина: Јављање патријарха Павла .......................................... 213
Старац Пајсије Светогорац (1990-их, посмртно 2015.) ................................ 214
Православни старци о будућем рату .............................................................. 225
Блажена Паша Саровска о будућем цару ...................................................... 227
Схимонахиња Николаја: Православни цар .................................................... 227
Јеромонах Елпидије: Господ чека последње (2016.) .................................... 232
Страхоте смрти распећем ............................................................................... 241
О мукама Христовим ...................................................................................... 243
Поука о закрштавању хране ........................................................................... 245
Ситуација у граду у време хаоса .................................................................... 245
Отац Симеон Рукумијски: Беседа у Недељу Крстопоклону 2020. .............. 252

БИОМЕТРИЈА И ЕЛЕКТРОНСКИ ДОКУМЕНТИ .................... 257

Отац Адријан Синаит: Веридба са антихристом .......................................... 258
Отац Јоил Острошко-Ћириловачки о новим личним картама ..................... 258
Старац Гурије о електронском систему ......................................................... 259
Схиархимандрит Христофор Тулски ............................................................. 259
Њен избор је био Крст – Св. новомученица Марина Нижњегородска ........ 259
Јеромонах Василије (Новиков) (2000-их) ...................................................... 262
Откривење Господа старцу Николају (Ушакову) ......................................... 265
Архимандрит Јован Крестјанкин у аду .......................................................... 267
Раба Божија Екатарина: Нас тамо чекају ....................................................... 270
Монахиња Серафима о антихристовим мрежама ......................................... 272
Биометријски документи – Сведочење из Србије ......................................... 272
Игуман Гурије (Чезлов) (1990-их) ................................................................. 276
Јављање Св. Серафима с. Б. Татјани (2011.) ................................................. 278
Изјава о одрицању од електронск. докумената ............................................. 281
Изјава o одрицању од биометријске електронске личне карте .................... 282
Валериј Павлович Филимонов ....................................................................... 283
Светогорски оци о картицама (2015.) ............................................................ 287
Старац Рафаил Берестов о електронским документима ............................... 290

НЕКОЛИКО МОЛИТАВА ................................................................ 295

Из „Православног молитвеника“, манастир Рукумија ................................. 295

299
 „Неће бити чак ни моралних, а камоли духовних ограничења у чиње-
њу греха, и све ће неизмерно распаљивати страст. Бестрасност ће би-
ти одбачена и од многих који себе сматрају православнима. Девстве-
ност девојчица и дечака – како је то ужасно чути – више неће бити
благо за које је заповеђено да се чува слично крхком суду са драгоце-
ном течношћу.“
„Наша деца ће бити потпуно неприпремљена за та тешка времена...
Она ће због тога постати плен многих зала. Мајке... ви ћете вечно
плакати, ако не спасете своју децу и учинићете их синовима геене
огњене.“
„Посебно се деца и омладина, угледајући се на своје родитеље, нави-
кавају на зависност од људских мишљења, а то је страшно.“
„Деца многих православних родитеља тежиће антихристу.“
„Млађе генерације ће печатити старије. Они већ дуго живе по анти-
христовим законима у електронском свету. И печат ће примити као
нешто само по себи разумно.“
„Нечастиви се смеје мушкарцима... Сада над мушкарцима командују
жене, тако је нечастиви унизио мушкарце а узвисио жене. А Господ је
првог створио мушкарца.“
„Не разговори о спасењу, већ спасоносна дела су та која су потреб-
на... Време за оправдавање је прошло... Све треба да буде потчиње-но
само спасењу... Многи ће се са тугом и кајањем сећати данашњег
дана на Страшном Суду, јер га нису користили за стицање Духа
Светога.“
„Молите се Господу, стојте чврсто, уздајте се само у Њега. Он је из-
вор живота. Он ће бити у близини.“
„У последња времена људе ће спасавати љубав, смирење и доброта.
Доброта отвара врата Раја, смирење уводи у Рај, а љубав показује
Бога.“
„Кајати се ради греха и бојати се чинити и најмање грехе, а старати се
творити добро, па макар било и најмање. Знај да и крило муве има
тежину, а у Господа су мере тачне.“

300