Кућна

гнојиштарка

Кућна гнојиштарка (лат. Coprinellus

domesticus) је врста гљиве из
породице Psathyrellaceae.[1]
 Кућна гнојиштарка

Научна класификација

Царство: Fungi

Дивизија: Basidiomycota

Класа: Agaricomycetes

Ред: Agaricales

Породица: Psathyrellaceae

Род: Coprinellus

Врста: C. domesticus

Биномно име

Coprinellus domesticus
 (Bolton) Vilgalys, Hopple & Jacq. Johnson

Синоними

Agaricus domesticus Bolton (1788)

Coprinus domesticus (Bolton) Gray
(1821)

Етимологија
Име рода Coprinellus указује на
сродност са гљивама из рода Coprinus,
што у буквалном преводу значи
"живот на балеги". Иако многе врсте
из рода Coprinus и Coprinellus заиста
расту на балеги, то није случај са C.
domesticus. Суфикс -ellus указује на то
да врсте из рода Coprinellus имају
нешто мања плодоносна тела у
односу на своје Coprinus сроднике.
Име врсте domesticus долази из
латинског "domus", што значи кућа,
будући да се ова врста гљиве може
израсти из влажних подова или
кровних греда. Одатле потиче
народни назив кућна гнојиштарка.[2]

Oпис

Изглед спора под микроскопом

Шешир је широк 1 - 3 cm, бледоокер

боје, док му је средињи део нешто
тамнији. Овално звоноликог је
облика, затим конвексно
звоноликог, старењем се отвара и
руб му се изврће. Није истакнуто
избраздан. Прекривен је ситним
зрнастим чехицама које се лако
скидају, поготово након пљускова
или росе.
Хименофор је листаст. Листићи су
врло густи, до стручка слободни,
прво беле боје, док сазревањем
плодоносног тела постају гримизни
и на крају гримизноцрни и кашасти
услед деликвесцирања, које често
није потпуно. Деликвесцирање је
процес аутодигестије хименофора,
приликом чега се он претвара у
кашасту масу која капље и тако
разноси споре.
Стручак је ваљкаст, према шеширу
се сужава, шупаљ, основа му је
задебљана и виде се љуспасти
остаци овоја (лат. velum universale),
који прекрива гљиву док је још
незрела.
Месо је врло танко, без
карсктеристичног мириса или укуса.
Споре су ваљкасто елиптичне,
димензија 6-9 x 3.5-5 µ. Глатке, са
видљивом герминативном пором.
Отрусина (отисак спора) је црна или
смеђесива.[3]
Jeстивост
Кућна гнојиштарка није отровна
гљива, али нема ни неки кулинарски
значај, те је људи не конзумирају.[4]

Eкологија
Кућна гнојиштарка је сапротрофна
врста која расте групно, бусенасто, а
понекад појединачно из срушених
стабала, старих пањева листопадног,
ређе четинарског дрвећа. Јавља се у
лето и јесен у парковима и вртовима.
[5]
Могућност замене са
другим гљивама
Кућну гнојиштарку је могуће
помешати са жућкастом
гнојиштарком (лат. Coprinellus
xanthothrix ), од које се знатно
разликује по изгледу спора које имају
облик бадема када се посматрају са
стране. Поред жућкасте, слична јој је и
зракаста гнојиштарка (лат. Coprinellus
radians), која има нешто веће споре и
карактеристичан закривљен
стручак.[6]

Референце
1. „Index Fungorum” (http://www.indexfungo
 rum.org/names/NamesRecord.asp?Recor
dID=474361) . Приступљено 28. 5. 2022.

2. „First Nature” (https://www.first-nature.co

m/fungi/coprinellus-domesticus.php) .
Приступљено 28. 5. 2022.

3. Božac, Romano. Enciklopedija gljiva.

Školska knjiga.

4. „First Nature” (https://www.first-nature.co

m/fungi/coprinellus-domesticus.php) .
Приступљено 28. 5. 2022.

5. „Mushroom Expert” (https://www.mushro

omexpert.com/coprinellus_micaceus.htm
l) . Приступљено 28. 5. 2022.

6. Božac, Romano. Enciklopedija gljiva.

Školska knjiga.

Преузето из
„https://sr.wikipedia.org/w/index.php?
title=Кућна_гнојиштарка&oldid=24570949”

Датум и време последње измене странице:

28. мај 2022. у 15:56. •
Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA
3.0 осим ако је другачије наведено.