УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

Студијски истраживачки рад- припрема и израда прoјекта мастер

рада

ПРАЊЕ НОВЦА

Предмет: Криминологија са правом извршења кривичних санкција

Предметни наставник: Кандидат:

Проф. др Снежана Соковић Ђорђије Лучић
Број индекса 96/2019

Крагујевац, 2021.
 САДРАЖАЈ

УВОД.........................................................................................................................................1
1.ИЗБОР ТЕМЕ И ПРЕДМЕТ МАСТЕР РАДА.....................................................................3
1.1.Избор теме мастер рада..................................................................................................3
1.2.Предмет и циљ мастер рада............................................................................................3
2.ОСНОВНЕ ХИПОТЕЗЕ МАСТЕР РАДА...........................................................................4
3.ПРЕГЛЕД СТАЊА У ПОДРУЧЈУ ИСТРАЖИВАЊА......................................................4
4.ЗНАЧАЈ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА....................................................................................5
5.МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА................................................................................................6
6. ОКВИРНИ САДРЖАЈ РАДА..............................................................................................7
7.ОКВИРНИ СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ И ДРУГИХ ИЗВОРА.............................................8
 УВОД

Прање новца, као облик илегалне финансијске активности, је веома сложен

процес који захтева велику посвећеност истражних и судских органа у спречавању ове
појаве. Активности прања новца су веома специфичне због тога што оне произилазе из
других нелегалних активности, због којих и јесте потребно нелегално стечени новац
пребацити у легалне финансијске токове.
Прање новца (енг. money laundering) подразумева све оне делатности које су
усмерене на легализацију капитала који је стечен криминалном делтаношћу, тј.
финансијске трансакције ради прикривања стварног порекла новца као и другог
капитала на тржишту.
Термин прање ноца настао је у време прохибиције (време забране точења и
продаје алкохолних пића) у Сједињеним Америчким Државама у трећој деценији 20.
Века. У то време криминалне организације користиле су различите начине да новац
који су зарадиле продајом и кријумчарењем алкохола прикрију и прикажу као законито
стечену добит.
Количина новца који се опере у свету је заиста велика. Не постоје званични
подаци јер је то изузетно тешко статистички обрадити, али се претпоставља да прелази
годишње буџете многих развијених земаља света. Термин прање новца је релативно
новијег датума, међутим сама активност прање новца постоји још из давнина, односно
још од појаве новца.
Највећи број криминалних група и организација стичу новац на разне начине
чинећи велики број кривичних дела тговање оружјем, наркотицима, људима,
противзаконито утеривање дуга, кријумчарење алкохола и дувана, пиратерија уцена и
превара. Наведенима ктивностима стиче се и остварује енормна зарада и као таква
представља незаконито стечену имовинску корист. Извршиоци кривичних дела тако
настоје да легализују приходе који су стечени криминалним активностима, односно
желе да такву добит преставе као легалну добит из легалних правних послова. Све то
раде јер борба против криминалитета је усмерена на заплену средстава стечених
криминалном делатношћу и онемогућавање укључивање таквих средстава у легалне
фианнсијске токове.
Да би се новац који је стечен на нелегалан начин несметано користио, он мора
битилегализован, тј. опран.

3
 Учесници у прању новца прибегавају разним финансијским трансакцијама с
циљем прикривања правог порекла новца, да би га учинили легалним средством
промета на тржишту новца, што им обезбеђује нормално коришћење у пословним
односима у којима пласирају свој капитал. С обзиром да криминалци не објављују
годишње финансијске извештаје, тешко је проценити која се количина пара у свету
„опере“. Међународни монетарни фонд је 1996. године проценио да такозвани „бруто
криминални производ“ у свету износи преко 500 милијарди долара годишње. По
процени Уједињених нација, Чак 80 одсто наведеног износа остварено је трговином
наркотицима што представља највећи извор прљавог новца.
Способност криминалаца да прикупе и легитимизирају добит може довести до
подривања демократских институција и злоупотребе економских система. Илегално
стечени приходи омогућавају криминалцима да развију своју политичку и економску
моћ и то на рачун поштених грађана и легитимног пословања. Земље које на адекватан
начин не решавају питање прања новца су установиле да су званичници у тим земљама
такође подложни корупцији, те да ради тога долази до потпуног прекида легитимних
међународних инвестиција. Према томе, програми за борбу против прања новца
представљају и више од једноставног средства за провођене закона, које се користи у
случају прихода стечених кривичним радњама. Они представљају суштинске
компоненте у процесу заштите демократских институција и економских слобода сваке
земље.
1.ИЗБОР ТЕМЕ И ПРЕДМЕТ МАСТЕР РАДА
1.1.Избор теме мастер рада

Пријављујем тему из предмета Криминологија са правом извршења кривичних

санкција, односно Студијско истраживачки рад- припрема и израда пројекта мастер
рада под називом „Прање новца“.

1.2.Предмет и циљ мастер рада

У оквиру овог мастер рада, се проучава тематике начина и врсте прања новца
као и правно регулисање спречавање и кажњавање прања новца како у свету тако и код
нас.
Предмет мастер рада односи се на проучавање прања новца као општеприсутне,
негативне криминолошке и друштвене појаве како у националним тако и у
међународним оквирима. Односи се на значај ове појаве у оним друштвима у којима
организовани криминалитет настоји да прањем новца легализује криминални профит и
да се на тај начин инфилтрира у легалне финансијске и друге токове, а све са циљем
успостављања контроле над виталним друштвеним процесима. Предмет обухвата
важност овог друштвеног проблема и начине откривања и доказивања. Основни циљ
овог истраживањаје да се на основу прикупљених података дође до сазнања о обиму,
структури и динамици кривичних дела прање новца у Репубици Србији.
У уводном делу рада бавићемо се обајшњењем и описивањем термина прања
новца. Указаће се на начине прања новца као и на настанак термина прања новца.
Указаће се на начине криминалних радњи којима се стиче нелегални новац. Циљ
мастер рада је да истражи и потпуније сагледа кроз научну дескрипцију све участалију
појаву прања новца као облика илегалне финансијске активности и да укаже на могуће
начине његовог спречавања
У првом теоријском делу рада, бавићемо се прањем новца као организованим
криминалитетом, овде ће се дати дефиниција и објаснити појам прања новца.
У другом делу рада бавићемо се етиолошким и феноменолошким аспектима
прања новца, које су карактеристике прања новца, које фазе постоје за прање новца као
и техникама прања новца.

5
 У трећем делу рада указаће се на прање новца као кривично дело у
међународном законодавству, којим окументима у се у оквиру Уједињених нација,
Савета Европе, Европске уније као и осталим међународним делима санкционише
прање новца.
Четврти део рада биће посвећен регулисању прање новда у Законодавству
Републике Србије, како и на који ачин се наведено дело санкционише и кажњава.
У петом делу рада указаће се на који начин и како раде на спречавању прања
новца у Републици Србији тела ндалежна за спречавање прања новца.
У другом делу- емпиријском делу рада биће приказана статистика о учињеним
делима прања новца на територији Републике Србије у периоду од 2015. до 2020.
године.
У оквиру закључка указаће се на последице које може произвести прање новца
како за економију земаља тако и за нестабилност националне економије и колики је
значај репресивних и превентивних метода у спречавању прања новца. Указаће се и на
добијене податке у истраживању које ће бити спроведено.

2.ОСНОВНЕ ХИПОТЕЗЕ МАСТЕР РАДА

Истраживањем су проверене следеће хипотезе

Хипотеза 1:„ Управа за спречавање прања новца, као централни орган у борби
против прања новца, је финансијско обавештајна служба Републике Србије, која делује
према Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма.“
Хипотеза 2:„За успшено спречавање прање новца потребна је организована
међународна сарадња“
Хипотеза 3: „Прањем новца може се угрозити економска, социјална и
политичка стабилност држава“.

3.ПРЕГЛЕД СТАЊА У ПОДРУЧЈУ ИСТРАЖИВАЊА

Приликом прикупљања литературе за тему овог рада, примећено је да постоји

релативно обимна научна грађа везана за област прања новца и његовог сузбијања.
 У иностраној литератури то су следеће књиге. Чланци и Интернет странице:
Bartlett Brent, The negative effects of money laundering on economic development, 2002,
International Economics Group, Vaknin, S. 2009, Financial Crime and Corruption, A
Narcissus Publications Imprint,3rd EDITION, Editing and Design: Lidija Rangelovska,
Skopje, Paul Allan Schott.,: Приручник за борбу против - Прањa новца и борбe против
финансирања тероризма, The World Bank, 2003. Theodore S. Greendberg, LindaM.
Samuel, Wingate Grant, Larisa Gray.,: Повраћај украдене имовине, he World Bank, 1818 H
Street NW, Washington, 2009, Giunio, M.: Мере за спречавање прања новца, Слободно
предузетништво, Загреб 1998, Marcello Condemi & Francesco De Pasquale.,:
Међународни профили активности за спречавање и борбу против прања новца,
фебруар, 2005.
Од значаја за обраду теме мастер рада у нашој литератури бавили су се домаћи
аутори што у својим уџбеницима што у стучни публикацијама. Др Бошковић Горан у
књизи Прање новца – монографија, Др Бошковић, М, у чланку Актуелни проблеми
сузбијања прања новца, Др Мило Бошковић у књизи, Криминологија, Др Јовашевић,
Драган у научном раду Прање новца у теорији и пракси кривичног права. у:
Криминалитет у транзицији - феноменологија, превенција и државна репресија,
Србљановић, Р. Стевановић, Ј. Станковић, Б. Делић, А.Д. Пантелић, Ј.Милановић, М.
Јоковић, С. Банићевић, С., Типологије прања новца у Републици Србији, Др Кулић
Мирко у чланку Прање новца, привредни криминал и корупција, Др Брцански
Бранислав, Основне карактеристике и последице прања новца на глобалном тржишту,
Др Јовашевић Драган у књизи Кривично право, Тањевић, Н., Квргић, Г. У чланку
Облици, трендови и технике прања новца.

4.ЗНАЧАЈ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Мастер рад на тему“ Прање новца“ има изражен како теоријски тако и
практичан значај, и они су тесно повезани. Научни циљ рада представља анализу рада и
организацију служби за сузбијање прања новца код нас и у Европској унији. На тај
начин може се допринети сагледавању нових- савремених и ефикаснијих видова
сарадње свих инситтуција у сузбијању прања новца. Размена података и сазнња као и
усаглашавање правних стандфарда са еворпском унијом у многме може допринети

7
сузбијању ове кринималне појаве и разотркивање нелегалних трансфера новца и
покушај таквог новца да допре до легалних токова.
Организовани криминал као појава, у свакој држави у којој постоји у
значајнијој мери, доводи до урушавања система, ремећења легалних финансијских
токова, корумптивним радњама. Немогуће је организовани криминал сузбити у
потпуности, односно искоренити, али да је превентивно деловање неопходно како не би
дошло до још веће размере криминалних активности и потребно је улагање труда како
би се криминалне активности расветлиле.
Данас је прање новца распрострањена појава. Сама чињеница да се његов обим
исказује у вредности глобалног бруто производа између 2-5% или између 615
милијарди и 1.540 милијарди евра сваке године, указује на нужност акција свих земаља
у свету да кроз јачање мера на националном нивоу спрече продор прљавог новца у
економски систем (како у финансијски, тако у нефинансијски сектор). Пут прљавог
новца није лако уочити и препознати. Прање новца свакодневно добија нове појавне
облике, уз коришћење разних метода. Оно што је битно јесте да се проблему прања
новца мора приступити као сложеном феномену, како би се његови негативни ефекти
избегли. Такође циљ овог ситраживања је да се види како и на које начине кроз
међународну сарадњу и сарадњу управе за спречавање новца полиције и правосздних
органа овај феномен може се довести на најмању могућу меру.

5.МЕТОДЕ ИСТРАЖИВАЊА

Током рада на мастер раду коришћени су разноврсни научни методи

истраживања: анализа садржаја, историјски, компаративно-правни метод.
Анализа садржаја биће коришћен у анализи научне и стручне литературе, која ће
нам послужити да би анализирали начине и методе прања новца.
Историјски метод нужан је да би се разумело порекло и настанак прања новца
како на просторима Европе тако и на просторима Републике Србије.
Компаративно-правни метод потребан је из разлога да би се видело на који
начин различите државе правно регулишу појам прања новца и на тај начин може се
сагледати и проблем у домаћем законодавству.
6. ОКВИРНИ САДРЖАЈ РАДА
УВОД
ПРВИ ДЕО ТЕОРИЈСКИ
1.ПРАЊЕ НОВЦА КАО ПОЈАВНИ ОБЛИК ФИНАНСИЈСКОГ КРИМИНАЛА
1.1.Појам и дефиниција прања новца
2.ЕТИОЛОШКИ И ФЕНОМЕНОЛОШКИ АСПЕКТИ ПРАЊА НОВЦА
2.1.Карактеристике прања новца
2.2.Фазе прања новца
2.3.Технике прања новца
3.ПРАЊЕ НОВЦА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ
3.1.Документи Уједињених нација
3.2.Документи Савета Европе
3.3.Документи Европске уније
3.4.Документи осталих међународних тела
4.ПРАЊЕ НОВЦА КАО КРИВИЧНО ДЕЛО У ЗАКОНОДАВСТВУ РЕПУБЛИКЕ
СРБИЈЕ
4.1.Кривични законик Републике Србије
4.2. Закон о спречавању прања новца
5.ТЕЛА И ИНСТИТУЦИЈЕ НАДЛЕЖНА ЗА СПРЕЧАВАЊА ПРАЊА НОВЦА У
РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
5.1.Управа за организовани криминал
5.2.Управа за спречавање прања новца
5.3.Стратешки оквир за борбу против кривичног дела прања новца
5.4.Царинске контроле, унутрашња и међународна сарадња.
ДРУГИ ДЕО ЕМПИРИЈСКИ
6.ЕМПИРИСЈКО ИСТРАЖИВАЊЕ ПРАЊА НОВЦА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У
ПЕРИОДУ ОД 2015. ДО 2020. ГОДИНЕ
ЗАКЉУЧАК
ЛИТЕРАТУРА

7.ОКВИРНИ СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ И ДРУГИХ ИЗВОРА

9
1. Bartlett Brent, The negative effects of money laundering on economic development,
2002, International Economics Group.
2. Бошковић Горан, Прање новца – монографија, Београд, 2005, БеоСинг.
3. Бошковић, М.,: Актуелни проблеми сузбијања прања новца, Безбедност, број
5/2001.
4. Бошковић, М.,: Криминологија, Факултет за правне и пословне студије, УСЕЕ,
Нови Сад, 2016.
5. Брцански Б.,: Основне карактеристике и последице прања новца на глобалном
тржишту, Економски факултет Универзитета у Новом Саду , Нови Сад, 2011.
6. Vaknin, S. 2009, Financial Crime and Corruption, A Narcissus Publications
Imprint,3rd EDITION, Editing and Design: Lidija Rangelovska, Skopje.
7. Giunio, M.: Мере за спречавање прања новца, Слободно предузетништво, Загреб
1998.
8. Paul Allan Schott.,: Приручник за борбу против - Прањa новца и борбe против
финансирања тероризма, The World Bank, 2003.
9. Јовашевић, Д.,: Прање новца у теорији и пракси кривичног права. у:
Криминалитет у транзицији - феноменологија, превенција и државна репресија,
Зборник радова, Институт за криминолошка и социолошка истраживања,
Београд 2007.
10. Јовашевић Д.,: , Кривично право, општи део, Номос, Београд, 2010.
11. Кулић, М., Прање новца, привредни криминал и корупција, Институт за
криминолошка и социолошка истраживања, Београд, 2001,
12. Marcello Condemi & Francesco De Pasquale.,: Међународни профили активности
за спречавање и борбу против прања новца, фебруар, 2005.
13. Србљановић, Р. Стевановић, Ј. Станковић, Б. Делић, А.Д. Пантелић,
Ј.Милановић, М. Јоковић, С. Банићевић, С.,: Типологије прања новца у
Републици Србији , Мисија Оебс у Србији, 2011.
14. Тањевић, Н., Квргић, Г., (2012). Облици, трендови и технике прања новца, НБП,
вол 17, бр. 3,2012,
15. Theodore S. Greendberg, LindaM. Samuel, Wingate Grant, Larisa Gray.,: Повраћај
украдене имовине, he World Bank, 1818 H Street NW, Washington, 2009.

Међународне конвенције и закони

16. Конвенција Уједињених нација против незаконитог промета опојних дрога и
психотропских супстанци – тзв. Бечка конвенција (1988.г.) – „Службени лист
СФРЈ“ – Међународни уговори бр. 14/90.
17. Конвенција Савета Европе о прању новца, тражењу, заплени и конфискацији
прихода стечених криминалом – Стразбур (1990.г.) „Службени лист СРЈ“ –
Међународни уговори бр. 7/02, „Службени лист СЦГ“ – Међународни уговори
бр. 18/05.
18. Конвенција Уједињених нација о сузбијању финансирања тероризма (1999.г.) –
„Службени лист СРЈ“- Међународни уговори бр. 7/02.
19. Кривичноправна конвенција Савета Европе о корупцији – Стразбур (1999.г.) –
„Службени лист СРЈ“ – Међународни уговори бр. 7/02, „Службени лист СЦГ“ –
Међународни уговори бр. 18/05.
20. Конвенција Уједињених нација против транснационалног организованог
криминала – Палермо конвенција (2000. г). – „Службени лист СРЈ“ –
Међународни уговори бр. 6/01 од 27. 06. 2001. г.
21. Конвенција Уједињених нација против корупције (2003. г.) – „Службени лист
СЦГ“ – Међународни уговори бр. 12/05.
22. Кривични законик Републике Србије („Службени гласник РС“, 85/2005, 88/2005-
испр. 107/2005- испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и
35/2019).
23. Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма („Службени гласник
РС“, 113/2017, 91/2019, 153/2020).

11