ANATOMIJA

Prof. dr sc Sanja Milenković, Nauč. Sar.

 60
15
ANATOMIJA
19.11. – Uvodni čas, opšta anatomija i vežbe
03.12. – Opšta anatomija i o seminarskom radu
17.12. – Izabrana poglavlja (TEST)
24.12. – Izabrana poglavlja i potpis

20 5
SEMINARI VEŽBE TEST 20
Do 24.12. 2022
 Šta znači anatomija?

• Bukvalno, znači seći na parčiće

• Nastalo od grčkog: ana (ana) – jednak i
temein (temein ) - seći
Ne ovako, naravno!
Ni ovako!!!!
KAKAV ELEMENTARNO,
ANATOM!!! MOJ VOTSONE,
ONO JE DŽEK
TRBOSEK!
Rembrandt: “Čas anatomije profesora Nikolasa Tulpa
Gabriel von Max: “Anatom”
ANATOMIJA - UVOD
 “Anatémnein",

• Grčka reč "anatémnein“ - “seći odvojeno” ili “disekovati”.

• Nije dovoljno anatomiju smatrati umetnošću disekcije.

• Anatomija je nauka, koja proučava građu i oblikovanje tela čoveka.

 U ŠIREM SMISLU:

• Anatomija je deo biologije koja obuhvata nauku o

svim živim bićima

• Ona istražuje oblike tela živih bića (morfologija) ali

njihov medjusobni odnos kao i odnos prema okolini
u kojoj žive.

• antropotomija
• zootomija
• fitotomija
 U UŽEM SMISLU:

ANATOMIJA JE NAUKA O GRAĐI

ČOVEČIJEG TELA
 ANATOMIA (= MORFOLOGIJA)

• Morfologija je mnogo šire područje nego

anatomija
• Ona razjašnjava nastanak telesnih oblika kao
i zakone po kojima se prenose na potomstvo
nasleđem.
 Anatomija

• MAKROSKOPSKA (anatomija)
• MIKROSKOPSKA (histologija)
 ISTORIJAT ANATOMIJE

• Razvoj anatomije počeo je još u najdavnijoj istoriji kada

su ispitivanja vršena na žrtvovanim životinjama
• Danas, smo svedoci upotrebe savremenih tehnologija
pomoću kojih stičemo uvid u najsuptilnije aspekte svih
struktura u telu.
 Istorija anatomije
• Medicina praistorije
• Medicina primitivnih naroda
• Stari vek
• Srednji vek
• od XVI do polovine XIX veka
• Novi vek
 Medicina praistorije

• Prema J. Morganu, praistorija se deli na dva velika

istorijska razdoblja:
- Divljaštvo
- Varvarstvo
 Medicina praistorije

- Divljaštvo - prva velika epoha u kojoj se formira čovek koga

karakteriše neartikulisani govor i ograničeni nivo shvatanja pojava i
prirode koja ga okružuje
 Medicina praistorije

- Varvarstvo - je epoha koju karakteriše razvoj ljudske ličnosti i

njegove svesti.
• U njemu čovek sve više izrađuje oruđa i bavi se pojedinim
delatnostima.
• Formiraju se zajednice ljudi, prema suprotnom polu i deci, a počinje
i podela ljudi unutar samih naseobina.
• U ovakvo organizovanom načinu života, u Varvarstvu
postoji pre svega briga o zdravlju - organizuju se na nivou
samopomoći.
• Tu se javljaju se prvi oblici medicine, koji ce se pod
uticajem spoljnih faktora, bazirati na razvoju stečenog
iskustva.
• Ovo će iskustvo vremenom preći u suvereni oblik lečenja.
• Analizom raznih arheoloških ostataka (upotrebnih predmeta, ljudskih
i životinjskih kostiju, crteža) i usmenih predanja, može se zaključiti
da su i u praistorijski narodi imali, u osnovi istu medicinu kao što su
je imali i primitivni narodi u kasnijim epohama, i danas čak imaju
neki primitivni narodi koji žive u Africi, Južnoj Americi itd.

• I pored oskudne istorijske građa, očigledna je činjenica;

„...da je praistorijski čovek, uprkos svoje umne zaostalosti i svog
životinjskog bitisanja kao "Homo brutus" a kasnije i kao "Homo
sapiens" ipak bio najasavršeniji stvor i da je vladao izvesnim
stvaralačkim sposobnostima.“
• Brutalan način života u kamenom dobu pokazao se brojnim
povredama na iskopanim kosturima.
• Većina rana nalazi se na glavi, što je zavisilo o prirodi bitaka toga
vremena, i strelica koje su se zabijale u različite delove tela.
• Frakture kostiju se takođe često susreću, a ishod njihovog izlečenja
nameće pretrpostavku da su one mogle zarsti samo primenom
odgovarajuće imobilizacije, najverovatnije primenom zavoja od
gline.
• Znači još u praistoriji ljudi su znali da izvode hirurške zahvate
(imobilizacije i amputacije udova, rasecanje apscesa, trepanacije
lobanje itd).
• U ovim zahvatima koristili su i neku vrstu dezinfekcije, ispiranje
instrumenata i rane kokosovim mlekom, ali i veoma surovu metodu
spaljivanja krvarećih rana.
Lobanja praistorijskog čoveka iz Neolita, sa
znacima trepanacije
• U arheološkim ostacima ranog Homo sapiensa retko se mogu naći
osobe starije od pedeset godina, tako da na ostacima postoji vrlo
malo dokaza o degenerativnim ili drugim bolestima koje se javljaju u
starosti, ali zato ostaci obiluju, nalazima koji sa znacima bolesti ili
povrede, zbog života na otvorenom u surovim uslovima.
 Primitivni narodi

• U skladu sa karakteristikama primitivnog načina mišljenja, načina

života i društvenom organizacijom najnižeg nivoa, razvijala se i
magično-religiozna medicina.
• Vračevi, magovi, čarobnjaci, šamani, itd, nisu lečili primenom
prirodnih agenasa već, tobože čarobnom moći i od boga datim
znanjem
• Razmišljenja primitivnih naroda odlikuje "animizam" ili "fetišizam";
svi ljudi i objekti po njima su imali dušu, i ona je iz čoveka odlazila
za vreme spavanja ili nakon smrti, ali je i dalje prisutna u životu, i
prelazi na zdrave i u njima uzrokuje bolesti.

• Zato da bi se ona izbacila iz tela, praistorijski čovek je smatrao da

treba posegnuti za raznim vrstama „trikova“.
• Dakle, bolest ulazi u čovekovo telo i njegovu dušu i da bi se
telo i duša, očistili-izlečili potrebno je iz tela izbaciti zlog duha.

• Primitivni narodi su takođe smatrali da su glavni uzroci bolesti

čaranja (bajanja) drugih osoba, hirovi demona ili kazne razjarenih
bogova.
• Iscelitelji, toga doba su bili uglavnom sveštenici, jer se
lečenje smatralo svetim obredom.
• Među isceliteljima je bilo i onih koji su se „lečenjem“
bavili radi sticanja povlašćenog društvenog položaja.
Transformacija šamana u orla Olmeka iz
10. do 6. vek p. n. e.
•Među njima se diferenciraju i iscelitelji prema
„subspecijalnostima“, jedni za lečenje različitih bolesti, kao
što su se (npr. kod Asteka), javljali vračevi, i šamani ili
čarobnjaci (u Aziji i Africi.) (ticitl) koji su više bili upućeni u
čarobne postupke (teomiquetzan) npr. lečenje rana i
povreda u borbi, ili (tlamatlquiticitl), babice zaduženi za
praćenje trudnoće.
• Istovremeno sa sveštenicima bilo je i umnih pojedinaca, koji su,
prosmatrajući okolnu prirodu, slučajno izvodili zaključke o lekovitim
svojstvima određenih agenasa i ta svoja otkrića primenjivali u
lečenju bolesti.
• Kasnije su od tih osoba nastali ljubitelji filozofije, naučnici, i
sveštenici koji su se bavili „umetnošću lečenja“.
 Stari vek
• Stari vek je epoha razvoja ljudskog društva, koji je
najduže trajao.
• Proteže se od pojave prvih civilizacija i prve pismenosti
(4000. - 3000. p. n. e. pa do propasti Zapadnog rimskog
carstva 476. godine).
• Termin stari vek obeležava istorijografiju istorijskog doba
nastanka prvih civilizacija na Srednjem istoku u oblasti
Sredozemnog mora i u južnim i istočnim oblastima Azije.
Stare medicinske kulture van Evrope

• Kako su se na zemaljskoj kugli prve kulture, države i gradovi

stvarale i razvijale van Evrope, tako su i koreni najstarijih
medicinskih sistema najvećim delom nastajli na osnovama
umetnosti i filozofije vanevropskih područja sveta; Meksiko, Peru,
Mesopotamija, Egipat, Izrael Indija i Kina.
 Medicina u Mesopotamiji

• U području između reka Tigar i Eufrat, naseljenom

Sumercima, Akađanima, kasnije Vaviloncima i Asircima,
poznato pod nazivom Mesopotamija

• Oko 4 000 pre Hrista osnovani su na ovim prostorima

prvi sumerski gradove, a u više od 3 000 ova četiri
kulture su koje su cvetale, karakterisala je najranija
upotreba pisanog jezika (klinasti) koji je preživeo i do
danas na mnogim glinenim pločama i gravirama.

Mapa Mesopotamije "kolevke civilizacije"

• Upravo zahvaljujući prenosu, naučnih, socijalnih i administrativnih
informacija, današnji istoričari medicine nalaze najstarije medicinske
pisane tragove, koji dosežu do V milenijuma pre nove ere
• Od svih tih glinenih ploča oko 800 ploča, je posebno posvećeno
medicini.
• Tako je na pločici pronađenoj u Nipur (Nippur) (koja se danas
smatra najstarijim pisanim medicinskim dokumentom) u zabeleženo
nekoliko recepata za lečenje.
• U Mesopotamiji je medicina
imala i svog boga zaštitinika.

• Njegov simbol je bila zmija

koja obavija žezlo i potiče iz
III milenijuma pre n.e.

• Kult zmije postojo je i kod

svih drevnih naroda, preuzeli
su ga Grci, a on se održao
sve do danas
• U vreme Starog vavilonskog carstva koje svoj puni razvoj dostiže u
vreme Hamurabija (1792.p.n.e–1750.pne ), donet je i prvi pisani
zakon robovlasničkog društva – „Hamurabijev zakon“, u kome se
su između ostalog bili regulisani i honarari hirurga za lečenje, ali i
teške kazne za neuspeh
• ...„Tko povredi nekog u tuči mora platiti lekara...Lekar koji izleči
prelomljeni ud treba dobiti pet srebrnjaka...Ako lekar nekog operiše
nožem neka dobije deset srebrnjaka, a ako je pacijent rob neka
njegov gospodar plati lekaru pet srebrnjaka...Ako pacijent umre
krivicom lekara ili izgubi oko treba lečniku odrezati obe ruke... Ako je
bolesnik bio rob lečnik ga mora nadoknaditi drugim robom.“
 Staroegipatska medicina

• Tokom tri hiljade godina duge istorije drevnog Egipta razvijala se na

ovom prostoru i u ovoj kulturi, raznovrstna i uspešna medicinska
tradicije.

• Herodot je za vreme boravka u Egiptu dobio od sveštenika, u

Memfisu, Tebi, Heliopolisu i Saisu značajne podatke o stanju
egipatske medicine i ta saznanja pretočio u svoje zapise u kojima je
zabeležio da,... "u Egiptu ima lekara za razne vrste bolesti".
• U Homerovoj Odiseji nailazimo na deo teksta u kome on
kaže da je Egipat zemlja; "čije plodno tlo proizvodi
mnogo lekova" i da je u njemu "svaki čovek doktor”.
 • Za uvid u stepen razvoja i
izučavanje nekih aspekata
drevne egipatske medicine
danas su na raspolaganju
medicinski papirusi iz
razdoblja od oko 1900. p. n. e.
do 1200. p. n. e., kao
najznačajniji dokaz
razvijenosti medicine u starom
Egiptu
• Nauci su poznata tri drevna
spisa - Papirus Kahun,
Papirus Smit i Papirus Ebers,
i jedan prepis drevnih spisa
Batijev papirus.

Papirus Ebers
• Pored brojnih dokaza o razvijenosti medicinske delatnosti u starom
Egiptu malo je ostalo po imenu zabeleženih lekara.

• Prvi lekar u starom Egiptu i pisanoj istoriji sveta čije je ime ostalo
zabeleženo, bio je čovek po imenu Imhotep

• Osim što je bio proslavljeni egipatski graditelj piramida, bio je i lekar, a

vladao je i najvećom državom toga doba na svetu.
• Imhotep, je (prema drevnim spisima) osnovao i veliko svetilište – "hram
zdravlja" (kombinaciju hrama i lečilišta

• Prema brojnim predanjima u "hram zdravlja", hiljadama godina su

dolazili bolesnici iz svih krajeva tadašnjeg sveta, (neplodni, sakati, slepi
gubavi, padavičari) i svi koji su smatrali ili čvrsto verovali da se jedino
na ovom mestu, i na medicinskim tradicijama mudrog Imhotepa, mogu
osloboditi svojih bolesti.
Skulptura Imhotepa u Luvru
• Osim što je bio proslavljeni egipatski graditelj piramida, bio je i lekar,
a vladao je i najvećom državom toga doba na svetu.
• Imhotep, je (prema drevnim spisima) osnovao i veliko svetilište –
"hram zdravlja" (kombinaciju hrama i lečilišta)
• Prema brojnim predanjima u "hram zdravlja", hiljadama godina su
dolazili bolesnici iz svih krajeva tadašnjeg sveta, (neplodni, sakati,
slepi gubavi, padavičari) i svi koji su smatrali ili čvrsto verovali da se
jedino na ovom mestu, i na medicinskim tradicijama mudrog
Imhotepa, mogu osloboditi svojih bolesti.
 Arapska medicina

• Ova medicina je primarno demonistička, glavni je naslednik grčke

medicine koju su arapi preveli u periodu od 7. do 9. veka upotpunili
je vlastitim iskustvom i kasnije je opet je predali zapadu, čija je
medicina u međuvremenu nazadovala.

• U najranijoj fazi arapska medicina prolazi kroz demonističku fazu

koja traje do pojave Muhameda kada ulazi u religioznu, a zatim u
naučnu fazu i širi se u svim zemljama koje Arapi osvajaju.
• U 8. vek arapi počinju stvarnje sopstvenih dela da bi u
10. veku u vreme najvećeg sjaja arapske medicine,
istakli persijanci:

• Razes (Abu Bekri Muhamed ibn Zakarija al-Rasi, 850 –

933),

• Avicena (Abu Ali ibn Sina, 980–1037)

• Abul Kasim, koji je živeo u 10. veku i radio u Andaluziji

• Razes (Abu Bekri Muhamed ibn
Zakarija al-Rasi, 850 – 933),
najveći kliničar srednjeg veka, koji
je živeo u Bagdadu gde je radio
kao upravnik bolnice.

• Izdao je medicinsku enciklopediju

od 226 delova grčkih i arapskih
autora «Sadržaji» i «Kitab al
Mansuri» (Ćitab) delo od 10 knjiga
o kozmetici, toksikologiji, hirurgiji.

• Razesovo najpoznatije delo je o

boginjama i ospicama jer ih je on
prvi uspeo da razlikuje.

• Razes se protivi svakom

praznovjerju i šarlatanstvu.
• Ali ibn Sina, 980–1037, koji je
sakupio sva grčko-rimska i arapska
medicinska znanja stvorena do tada
i osmislio kodeks Kanon (Canon),
čija je primena bila neprikosnovena
u narednih pet vekova) i u kome
navodi oko 760 lekova.
• Svoju sposobnost za lečenja
Avicena je pokazao još kao
šesnaestogodšnjak kada je na
predlog svojih starijih kolega lečio
sultana.
• „Živeo je dosta neuredno, a umro je
od leka koga je sam sebi pogrešno
sačinio protiv grčeva u stomaku...“
• Abul Kasim, koji je živeo u 10.
veku i radio u Andaluziji, bio je
najpoznatiji arapski hirurg, koji je
svoja iskustva opisao u priručniku
za celokupnu medicinu Al-Tasrif.
 Starožidovska medicina

• Prema podacima iz Biblije, Jevreji su prvo živeli u okolini grada Ura

u Mesopotamiji odakle ih je doveo u Hanan patrijarh Avram (oko
2000. p.n.e.), a njegov unuk Josif ih je odveo u Egipat, gde su ih
faraoni naselili u zemlji Gosen.
• Koreni jevrejske religije ili judaizma potiču još iz nomadskog
perioda, kada su Jevreji obožavali razne prirodne pojave.
• Tako da je jedan od glavnih jevrejskih bogova bio je Jahve ili
Jehova, bog vetra, oluje i vatre.
 Starožidovska
medicina

• Dolaskom Mojsija jevrejska vera postaje izrazito monoteistička,

zasnovana na Deset Božjih zapovesti, prinošenje životinjskih žrtava,
teokratiji i strogom formalizmu;
• „Nema lekara, bog leči sve, a sveštenici su božji posrednici, nema
nikakvih terapeutskih tendencija, sve je propisano u svetim
knjigama“
 Staroindijska medicina
• Klasična indiska medicina zabeležena u sanskritskim
delima naziva se ajurvedskom.
• Ajurveda je sanskritska složenica sastavljena od dva
pojma
• Ajus - život i Veda – znanje
• Ajurvede ima za cilj ostvarenje savršenog zdravlja,
stanja potpunog duhovnog, mentalnog, telesnog i
socijalnog blagostanja
Shematizovan prikaz pneumatskog principa Ajurveda medicine(zasniva
se na 5 elemenata, koji probavnim procesima organizma prelaze u 7
osnovnih suspstnci (dhatusa) i tri energetska principa (dosa)
 Tradicionalna medicina Indije

• Charak (ponekad ga nazivaju

Caraka je rođen 300 god. pne i
dao je najveći doprinos razvoju
nauke i umetnosti poznate pod
nazivom Azurveda - medicinskom
sistemu i načinu života u Indiji
• On se smatra ocem anatomije Charak-ov spomenik u
Pantanjali Yogpeeth Campus,
Haridwar, India
 Starokineska medicina

• Starokineska medicina nastaje u Kini oko 3000 p. n. e. sa malo

većim uticajem indijske medicine nakon prodora i uvođenja
budizma. Kineski istoričari tvrde da je osnivač medicine legendarni
car Huang-Ti (oko 2500. p. n. e.) koji je napisao (ili naručio pisanje
knjige) Nei-King (Zakonik medicine), najstarije kinesko pisano
medicinsko delo.
• Kineski lekari organizam dele na;
✓ pet glavnih organa (srce, pluća, bubrege,
jetru i slezinu)
✓ pet sporednih organa,
✓ simpatije i antipatije među organima,
✓ kruženje dva polarna principa i životnog
daha (K‘i) u posebnom sistemu sprovodnih
kanala.
• Špekulativnos kineske anatomija ogleda se
baš u tim kanalima, za koje su oni tvrdili da
ne postoje u organizmu a istovremeno su
pisali i raspravljali o organima u telu koji
uopšte ne postoje.
 Medicina u Antičkoj Grčkoj

• Grčka je kolevka evropske kulture, a u središtu svih njenih nauka je

čovek.
• Počeci grčke medicine datiraju iz perioda 3000. p. n. e. i nastaju
pod velikim uticajem medicine Egipta i Mesopotamije.
• Na Kritu i u Mikeni iskopani su ostaci civilizacije koja je poznavala
kozmetičke postupke i služila se higijenskim uređajima (vodovod,
kupatilo, klozet sa vodom).
• Ova medicina prolazi kroz sve faze kao i ostale medicine
drugih naroda, ali na kraju prelazi u naučnu.
• Razvoj koncepata „physis“ (priroda) i „logos“ (razum,
nauka), predstavlja polaznu osovu za shvatanje bolesti
kao poremećaja prirodnih mehanizama i njenog
posmatranja, istraživanja, dijagnostikovanja i lečenja, za
razliku od determinističkog teološko-mističkog oblik koji
je preovladavao do tada.
• Ona je začenik naučne metode, kroz obdukciju
(„vizuelizaciju“) i hermeneutiku (tumačenje).
• Glavni bog medicine (zaštitnik lekara i
bolesnika) je Asklepije (koji se kasnije
latinizirao: Eskulap), sin Apolona i učenik
mudrog kentaura Hirona koji ga je i
uputio u veštine medicine.
• Izgleda da je Asklepije doista živeo u 12.
veku p.n.e. i da je bio toliko vešt da je
nakon smrti proglašen za boga medicine.
• Uvek se prikazuje sa štapom oko kojeg
je obavijena zmija.
• Grčki grad Aleksandriju na ušću Nila, je planirao i osnovao
Aleksandar Veliki 331. p. n. e., i u njoj biblioteku, sa oko 700.000
pisanih rolni (riznicu celokupnog dotadašnjeg ljudskog znanja,
najbogatijeg na svetu.).
• Aleksandrija sa svojim školama bila je neka vrsta univerziteta u
kome su okupljali i radili najistaknutiji pisci, lekari, naučnici, i filozofi
onog doba.
• Egipat je bio izuzetno cenjen od strane drevnih Grka, koji su u
njemu videli tajanstvenu zemlju, veoma plodnu skrivenim
mudrostima.
• U jednom momentu sjedinile su na ovom prostoru sve
različite medicinske doktrine koja su potekle sa istoka i u
Aleksandriji (koja je sve više ličila na jedan kosmopolitski
grad), spojile u jednu sveopštu kritičnu masu znanja.

• Medicinska nauka Grčke je zapala u političku dekadencu

i nazadovanje — i na ovom prostoru obnavlja naučni rad,
posebno u oblasti anatomije: rade se brojne sekcije na
leševima, pa čak i vivisekcije na osuđenicima na smrt.
• Najsjajniji anatomi i lekari
Aleksandrijske škole su Herofil
i Erazistrat.
• Herofil je osnivač prave
anatomije i proučava sve
organe u telu, mozak smatra
središtem živaca i nosiocem
duše; zalaže se za primenu
lekove.
• Erazistrat je veliki anatom,
opisao je vidni i slušni živac,
zajedničke žučnie kanale,
portalnu cirkulaciju (venski
sistem kroz jetru sa krvim
sudovima digestivnog trakta).
• On „izbacuje“ Hipokratovo učenje,
zalaganja za primenu slabih
lekova.
• Aleksandrijska škola dovodi do
razvoja hirurgije i farmakologije.
• Pripremaju se kao lekovi otrovi se
istražuju i protivotrovi.
• Sa propadanjem Rimskog carstva nastaje erozija morala i
znanja grčkih lekara.
• Plinije Stariji o tome piše:
...„Lekari jure na očigled sveta pomano za novinama, da bi se istakli
i pročuli, i sa životima svojih bolesnika prave poslove; oni se uz to
još i jadno svađaju među sobom pored bolesničke postelje i svaki
savetuje nešto drugo, samo da bi se pokazao samostalnim, otuda
natpis na grobu jednog umrlog da je ,umro zbog mnoštva lekara koji
su ga lečili“...
• Galen kao najobrazovaniji čovek svog vremena. je
najžešće kritikovao lekare i njihovo neznanje,
pokvarenost, gramzivost i ulizištvo, izjednačavajući ih sa
drumskim razbojnicima.
• Da bi doprineo razvoju medicinske struke Galen se bavio
istraživanjima na životinjama (najčešće svinjama i
kozama, a koristio je i ostale životinj, od pevca do
majmuna i slonova) i nakon njih došao je do brojnih
otkrića
 Srednji vek

• Srednji vek je deo istorije od V do XV veka nove ere, (od

476 do 1492).
• Neki istoričari njegovo trajanje povezuju sa trajanjem
Vizantijskog carstva od njenog nastanka zbacivanjem
Romula Avgustula (odnosno nestanka Zapadnog
rimskog carstva) do njenog nestanka padom Carigrada
1453.
 Srednji vek

• Srednji vek je za brojne naučne discipline pa i medicinu

najmračnije vreme njenog postojanja.
• Nije ništa tako loše opstajalo u ovom razdoblju kao nauka.
• Brojni pokušaji i otkrića su odbacivani.
• Protiv prirode se nije moglo, a ni smelo boriti, jer se bavljenje
naukom smatralo „jeresom“ i bilo je jedno od najopasnijih
zanimanja, a nova otkrića naučnici su plaćali svojom glavom.
• Augustinus, (354–430) zabranjuje
obdukcija, i preporučuje „...Galenovu
svinjsku anatomiju“ (kako je kasnije ona
pogrdno zvana)...
• Benediktinski red osniva mnoge škole pri katedralama, a
škola u katedrali u Charlemagneu, 805. daje prve
medicinare sa diplomom lekara
• Benediktanac Kasidor je u 6. veku samostanu Vivarium
u zalivu Skuilace osnovao prevodilačku i prepisivačku
školu, koja je posebnu pažnju posvećivala prevođenju i
prepisivanju medicinskih dela.
• Na osnovu „Bendiktanskih pravila“ (Regola benedettina) u
samostanima se uređuju „hospitali“ i opremaju apoteke a u
dvorištima bašte lekovitog bilja...„

• Pravila koja su propisali Benediktanci iz Nursija određivala su

da u svakom samostanu mora biti određen poseban prostor i
monah koji bi se brinuo o bolesnicima, a u manastirskom
dvorištu poseban dao, povrtnjak za gajenje lekovitog bilja
potrebnog za negu i lečenje bolesnih“...
• Jedini tračak svetlosti u ovom razdoblju je razvoj
„monaške (samostanske) medicine“, u kojoj se posebno
ističu St. Benedict (480−?) u Monte Kasinu (Monte
Cassinou) i Cassiodorus (490−585) koji podsticali
monahe na izučavanje medicine.
• Osnivaju se prve bolnice u Evropi, po jedna u 100 godina:
• Hôtel Dieu u Lionu (542), Hôtel Dieu u Parizu (641), ova bolnica je
imala stalno zaposlene sestre (negovateljice), velike prostorije i
dugo je bila bolnica za uzor;
• San Spirito u Rimu (718);St. Albans Hospital pored Londona
(794);San Pietro u Rimu (8. vek),Manastirska bolnica u St. Gallu,
koja je 820. kao prva bolnica u zapadnoj Evropi imala vrt lekovitih
trava, šestokrevetne sobe i posebne prostorije za lekare;Sv. Vaclav
u Pragu (928).
• Osnivanjem gradskih bolnica, samostanske bolnice
polako gube značaj.
• Osnovane su poznate bolnice:

1. St. Bartholomew's Hospital u Londonu (1123),

2. St. Thomas’ Hospital u Londonu (1215),
3. Ospedale di Santo Spirito in Sassia u Rimu (1228) i
4. Santa Maria Nuova u Firenci (1288) 27, 28.[
• U 12. veku u Engleskoj je već bilo osamnaest bolnica, a
• u 16. veku u Firenci 30 bolnica sa 1.000 kreveta,
• u Avinjonu 16 bolnica,
• u Parizu 40 bolnica i još toliko leprozorijuma
 Istorija medicine
(od XVI do polovine XIX veka)
• Ovo razdoblje karakteriše snažan razvoj:
• anatomije,
• hirurgije,
• diferencijacija pojedinih specijalnosti,
• i masovno štampanje medicinskih uđžbenika,
✓ u kojima se iznose genijalna razmišljanja velikana
toga vremena koja ne samo da deluju razvojno već i
demistifikuju brojne zablude u dotadašnjoj medicini.
• Među prvima je u ovom razdoblju Leonardo da Vinči
(1452-1519) izvršio sekciju oko 30 ljudskih leševa i
• za 20 godina proučavanja načinio vredno delo sa
odličnim crtežima i komentarima o ljudskom telu,
njegovoj anatomskoj građi i funkcijama
• koje nisu bazirale ni na jednom delu do tada
objavljenom, već isključivo na njegovim genijalnim
razmišljanjima
 Medicina renesanse

• Lekari renesanse se ponovno vraćaju izvornom

učenju Hipokrata i u njima otkrivaju sve njegove
vrednosti dok se Galenovo učenje sve više kritikuju
ljudi slobodnijeg razmišljanja.
• Otkrivena je Amerika iz koje se u Evropu donese
nove bolesti i novi lekovi.
• Izmišljeno je vatreno oružje pa su rane nanete ovim
oružjem postale veoma teške.
 Medicina renesanse

• To je primoralo hirurge da u svom radu usavrše i

primene nove metode lečenja.
• Sve ove promene u ljudskom društvu su nametale
potrebu za novim otkrićima i novim, originalnim
delima zasnovanim na istraživanjima lekara, „...koja
su trebala da otkriju pravu istinu i reše niz problema
za koje ni Galen nije imao odgovora“.
• Prvi u nizu reformatora anatomije 16. veka bio je
Andreas Vezalijus (1514-1564), koji je još kao mali
secirao ptice i mačke.
• Studije medicine završio je u Parizu, i u 23 godini
postao profesor i doktor hirurgije.
• Od tadašnjih vlasti dobio je dozvolu da secira leševe
ljudi i tako je otkrio i objavio da je Galen u svojim
delima opisivao anatomiju majmuna.
• U svojim delima Vezalijus je dokazao da Galen nije
bio nepogrešiv i kritički ukazao na sve njegove
propuste.
• Ovo delo je dugo godina bilo osnova anatomije i
pored snažnih reakcija Galenovih pristalica koji su
ga nazivali i „ludakom
• Reforma praktične medicine
nastala su prvo od strane
Paracelzusa (1493-1541)
lekara iz Švajcarske, koji je
školovanje završio u Ferari,
a potom mnogo putovao i
kroz njih sticao praktična
znanja.
• Kao gradski lekar živeo je i
radio u Salzburgu gde je
držao i predavanja iz
medicine.
• U znak protesta na do tada prihavaćena Avicenina
učenja, demonstrativno je spalio sva Avicenine
knjige na gradskom trgu, zbog čega je morao pobeći
iz Salzburga.
• Paracelzus je uveo u praksu lekovite supstance;
sumpor, antimon, olovo, gvožđe, živu itd, i smatrao
da teorija mora da proizilazi iz prakse.
• Paracelzus je u svojim knjigama naveo pet uzročnika
bolesti: zvezde, otrove, urođene nedostatke,
psihičke faktore i božanske pojave
 Medicina baroka

• U ovom razdoblju koji obuhvata 17. vek i i prve 3-4

decenije 18. veka, definitivno je likvidiran
srednjovekovni način razmišljanja pobedom
induktivnih metoda u prirodnim naukama i u
medicini.
• Najveću zaslugu u ovom razdoblju za dalji napredak
medicine ima razvoj fizike i hemije i pojava velike
plejade naučnika: Galileja, Toričelija, Higens
Guerika, Njutna, Bojla, Mariota, Vilijam Harvija itd
 Istorija moderne medicine (od
polovine XIX veka do danas)

• Period u razvoju medicine počev od prve polovine

XIX veka pa do danas naziva se moderna medicina.
• To je period najvećeg napretka prirodnih nauka,
posebno fizike, hemije i biologije, što je dalo osnove
i za napredak medicine koja je dostigla veći
napredak nego u celokupnoj prethodnoj istoriji
Louis Pasteur (1822-1895)

• 1857. dokazao je da je uzrok kiseljenja vina jedan

mikroorganizam.
• Kuvanjem je izvršio uništavanje mikroorganizma
(kuvanje na 55°C = pasterizacija) i sprečio kiseljenje vina
čime je spasao industriju vina u Francuskoj.
• Glavna mu je zasluga otkriće vakcine protiv besnila, a
prvi vakcinisani bio je dečak iz Elzasa Jospi Meister, jula
1885. godine.
Louis Pasteur (1822-1895)

• Paster se bavio i istraživanjem antraksa i 1877. godine

publikovao je rezultate istraživanja.
• On je dokazao da je uzročnik antraksa živo biće.
• Dalje mu je značajno otkriće streptokoka i stafilokoka
(1880), uzročnika gnojenja, infekcija rana, puerperalne
sepse i šarlaha
Robert Koch (1843-1910)

• Sreski lekar u Nemačkoj, koji je od supruge ze jedan

rođendan dobio mikroskop na poklon i to mu je
omogućilo da počne proučavati čudesni živi svet nevidljiv
golim okom.
• Koh je usavršio metodu kultivisanja bakterija na
veštačkoj podlozi.
• Najveća mu je zasluga što je otkrio bacil tuberkuloze
1882. godine.
Robert Koch (1843-1910)

• Pored toga,1876. godine je otkrio spore antraksa, a

1883. godine vibrio kolere.
• Otkrićima mikrobioloških metoda i fenomena infekcije,
olakšao je otkrivanje drugih bakterija, uzročnika raznih
oboljenja, što je ubrzo usledilo.
• Dobitnik je Nobelove nagrade za medicinu 1905.godine.
Alexander Fleming
(1881-1955)

• Engleski bakteriolog, gajio je u laboratoriji bolnice ”Sveta

Marija" u Londonu kolonije nekih bakterija.
• Jednog dana 1928. godine na svoje iznenađenje, na
jednoj ploči usred kulture bakterija pojavila se zelena
mrlja gljivica buđi, a oko nje se stvorio prsten bez
bakterija.
• On je pravilno protumačio ovaj fenomen i svoje otkriće
objavio 1929. godine, ali je ono palo u zaborav.
Alexander Fleming
(1881-1955)

• Tek deceniju kasnije (1940) izvukli su to otkriće iz

zaborava profesori sa Oksforda, Howard Waller Florey i
Ernest Chain, koji su izolovali čist penicilin iz buđi
Penicillium notatum.
• Zato su, zajedno sa Flemingom dobili Nobelovu nagradu
za medicinu 1945.godine.