Отворите главни мени

Систем
• Језик
• Надгледај
• Уреди

За друге употребе, погледајте Систем (вишезначна одредница).

Систем (од латинског systēma, узетог од грчког σύστημα [sýstēma]) представља скуп елемената,
реалних или апстрактних, представљених као целина, где сваки елементи међусобно
интереагују, повезани са бар једним другим елементом, и сви заједно служе заједничкој сврси.[1]
Било који објекат који није у вези са било којим другим објектом система не представља део тог
система, већ окружење система. Подсистем представља скуп елемената који су систем за себе,
али и део већег система.

Садржај
•

ЕтимологијаУреди
Термин систем потиче од латинске речи systēma, која је проистекла из грчке речи σύστημα
systēma: „цео концепт сачињен од више делова или чланова, систем“, дословно „композиција“.
[2]
ИсторијаУреди
Према Маршалу Маклуану,
„Систем“ значи „нешто да се погледа“. Мора се имати веома висок визуелни
градијент да би се имала систематизација. Међутим у филозофији, пре Декарта, није
постојао „систем“. Платон није имао „систем“. Аристотел није имао „систем”.[3][4]

У 19. веку француски физичар Никола Леонард Сади Карно, који је проучавао термодинамику,
био је пионир у развоју концепта система у природним наукама. Године 1824, проучавао је
систем који је назвао радном супстанцом (обично тело водене паре) у парним машинама, у
погледу способности система да обавља рад када се топлота примени на њега. Радна супстанца
је могла бити стављена у контакт или са котлом, са хладним резервоаром (млазом хладне воде)
или са клипом (на коме би радно тело могло да обавља рад притиском на њега). Године 1850,
немачки физичар Рудолф Клаузијус је генерализовао ову слику тако да укључи концепт околине
и почео да користи термин радно тело када се односи на систем.
Биолог Лудвиг фон Берталанфи постао је један од пионира опште теорије система. Године 1945,
увео је моделе, принципе и законе који се примењују на генерализоване системе или њихове
подкласе, без обзира на њихову посебну врсту, природу њихових саставних елемената и однос
или 'силе' између њих.[5]
Норберт Винер и Рос Ешби, који су били пионири употребе математике за проучавање система,
извршили су значајан развој у концепту система..[6][7]
Осамдесетих година двадестог века Џон Хенри Холанд, Мари Гел-Ман и други сковали су
термин комплексни адаптивни систем на интердисциплинарном Санта Фе институту.

Види јошУреди
• Теорија система
• Сложени системи
• Рачунарски системи
• Кибернетика
• Теорија хаоса
• Општа семантика
• Геополитички системи
• Мета-систем
• Морфолошка анализа
• Социо-технички системи
• Социокибернетика
• Сунчев систем
• Интелигенција система
 • екологија система
• Систем система
• Линијски систем у музици

РеференцеУреди
1.
• „Definition of system”. Merriam-Webster. Springfield, MA, USA. Приступљено 2019-01-16.
• "σύστημα", Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek–English Lexicon, on Perseus Digits
Library.
• Marshall McLuhan in: McLuhan: Hot & Cool. Ed. by Gerald Emanuel Stearn. A Signet Book
published by The New American Library, New York, 1967, p. 288.
• McLuhan, Marshall (2014). „4: The Hot and Cool Interview”. Ур.: Moos, Michel. Media
Research: Technology, Art and Communication: Critical Voices in Art, Theory and Culture.
Critical Voices in Art, Theory and Culture. Routledge. стр. 74. ISBN 9781134393145.
Приступљено 2015-05-06. »'System' means 'something to look at'. You must have a very high
visual gradient to have systematization. In philosophy, before Descartes, there was no 'system.'
Plato had no 'system.' Aristotle had no 'system.'«
• 1945, Zu einer allgemeinen Systemlehre, Blätter für deutsche Philosophie, 3/4. (Extract in:
Biologia Generalis, 19 (1949), 139–164.
• 1948, Cybernetics: Or the Control and Communication in the Animal and the Machine. Paris,
France: Librairie Hermann & Cie, and Cambridge, MA: MIT Press.Cambridge, MA: MIT
Press.
•

7. 1956. An Introduction to Cybernetics, Chapman & Hall.

ЛитератураУреди
• Alexander Backlund (2000). "The definition of system". In: Kybernetes Vol. 29 nr. 4, pp. 444–
451.
• Kenneth D. Bailey (1994). Sociology and the New Systems Theory: Toward a Theoretical
Synthesis. New York: State of New York Press.
• Bela H. Banathy (1997). "A Taste of Systemics", ISSS The Primer Project.
• Walter F. Buckley (1967). Sociology and Modern Systems Theory, New Jersey: Englewood
Cliffs.
• Peter Checkland (1997). Systems Thinking, Systems Practice. Chichester: John Wiley & Sons,
Ltd.
• Michel Crozier, Erhard Friedberg (1981). Actors and Systems, Chicago University Press.
• Robert L. Flood (1999). Rethinking the Fifth Discipline: Learning within the unknowable
Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2019). London: Routledge.
• George J. Klir (1969). Approach to General Systems Theory, 1969.
• Brian Wilson (1980). Systems: Concepts, methodologies and Applications, John Wiley
• Brian Wilson (2001). Soft Systems Methodology—Conceptual model building and its
contribution, J.H.Wiley.
• Beynon-Davies P. (2009). Business Information + Systems. Palgrave, Basingstoke. ISBN 978-0-
230-20368-6
• Ashby, W. Ross. 1956. An Introduction to Cybernetics. Chapman & Hall.
• —— 1960. Design for a Brain: The Origin of Adaptive Behavior (2nd ed.). Chapman & Hall.
• Bateson, Gregory. 1972. Steps to an Ecology of Mind: Collected essays in Anthropology,
Psychiatry, Evolution, and Epistemology. University of Chicago Press.
• von Bertalanffy, Ludwig. 1968. General System Theory: Foundations, Development,
Applications New York: George Braziller
• Burks, Arthur. 1970. Essays on Cellular Automata. University of Illinois Press.
• Cherry, Colin. 1957. On Human Communication: A Review, a Survey, and a Criticism.
Cambridge: The MIT Press.
• Churchman, C. West. 1971. The Design of Inquiring Systems: Basic Concepts of Systems and
Organizations. New York: Basic Books.
• Checkland, Peter. 1999. Systems Thinking, Systems Practice: Includes a 30-Year Retrospective.
Wiley.
• Gleick, James. 1997. Chaos: Making a New Science, Random House.
• Haken, Hermann. 1983. Synergetics: An Introduction - 3rd Edition, Springer.
• Holland, John H. 1992. Adaptation in Natural and Artificial Systems: An Introductory Analysis
with Applications to Biology, Control, and Artificial Intelligence. Cambridge: The MIT Press.
• Luhmann, Niklas. 2013. Introduction to Systems Theory, Polity.
• Macy, Joanna. 1991. Mutual Causality in Buddhism and General Systems Theory: The Dharma
of Natural Systems. SUNY Press.
• Maturana, Humberto, and Francisco Varela. 1980. Autopoiesis and Cognition: The Realization
of the Living. Springer Science & Business Media.
• Miller, James Grier. 1978. Living Systems. Mcgraw-Hill.
• von Neumann, John. 1951 "The General and Logical Theory of Automata." Pp. 1–41 in
Cerebral Mechanisms in Behavior.
• —— 1956. "Probabilistic Logics and the Synthesis of Reliable Organisms from Unreliable
Components." Automata Studies 34:43–98.
• von Neumann, John, and Arthur Burks, eds. 1966. Theory of Self-Reproducing Automata.
Illinois University Press.
• Parsons, Talcott. 1951. The Social System. The Free Press.
• Prigogine, Ilya. 1980. From Being to Becoming: Time and Complexity in the Physical Sciences.
W H Freeman & Co.
• Simon, Herbert A. 1962. "The Architecture of Complexity." Proceedings of the American
Philosophical Society 106.
• —— 1996. The Sciences of the Artificial (3rd ed.), vol. 136. The MIT Press.
• Shannon, Claude, and Warren Weaver. 1949. The Mathematical Theory of Communication.
ISBN 0-252-72546-8.
• Adapted from Shannon, Claude. 1948. "A Mathematical Theory of Communication."
Bell System Technical Journal 27(3):379–423. doi:10.1002/j.1538-7305.1948.tb01338.x.
• Thom, René. 1972. Structural Stability and Morphogenesis: An Outline of a General Theory of
Models. Reading, Massachusetts.
• Weaver, Warren. 1948. "Science and Complexity." The American Scientist, 536–44.
• Wiener, Norbert. 1965. Cybernetics: Or the Control and Communication in the Animal and the
Machine (2nd ed.). Cambridge: The MIT Press.
• Wolfram, Stephen. 2002. A New Kind of Science. Wolfram Media.
• Zadeh, Lofti. 1962. "From Circuit Theory to System Theory." Proceedings of the IRE
50(5):856–65.
• Sharkovskii, A.N. (1964). „Co-existence of cycles of a continuous mapping of the line into
itself”. Ukrainian Math. J. 16: 61—71.
• Li, T.Y.; Yorke, J.A. (1975). „Period Three Implies Chaos” (PDF). American Mathematical
Monthly. 82 (10): 985—92. Bibcode:1975AmMM...82..985L. CiteSeerX 10.1.1.329.5038   .
JSTOR 2318254. doi:10.2307/2318254. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2009-12-
29. Приступљено 2009-08-12.
• Alemansour, Hamed; Miandoab, Ehsan Maani; Pishkenari, Hossein Nejat (март 2017).
„Effect of size on the chaotic behavior of nano resonators”. Communications in Nonlinear
Science and Numerical Simulation. 44: 495—505. Bibcode:2017CNSNS..44..495A.
doi:10.1016/j.cnsns.2016.09.010.
• Crutchfield; Tucker; Morrison; J.D. Farmer; Packard; N.H.; Shaw; R.S (децембар 1986).
„Chaos”. Scientific American. 255 (6): 38—49 (bibliography p.136).
Bibcode:1986SciAm.255d..38T. doi:10.1038/scientificamerican1286-46. Online version (Note:
the volume and page citation cited for the online text differ from that cited here. The citation
here is from a photocopy, which is consistent with other citations found online that don't
provide article views. The online content is identical to the hardcopy text. Citation variations are
related to country of publication).
• Kolyada, S.F. (2004). „Li-Yorke sensitivity and other concepts of chaos”. Ukrainian Math. J. 56
(8): 1242—57. S2CID 207251437. doi:10.1007/s11253-005-0055-4.
• Day, R.H.; Pavlov, O.V. (2004). „Computing Economic Chaos”. Computational Economics. 23
(4): 289—301. S2CID 119972392. SSRN 806124  .
doi:10.1023/B:CSEM.0000026787.81469.1f.
• Strelioff, C.; Hübler, A. (2006). „Medium-Term Prediction of Chaos” (PDF). Phys. Rev. Lett. 96
(4): 044101. Bibcode:2006PhRvL..96d4101S. PMID 16486826.
doi:10.1103/PhysRevLett.96.044101. 044101. Архивирано из оригинала (PDF) на датум
2013-04-26.
• Hübler, A.; Foster, G.; Phelps, K. (2007). „Managing Chaos: Thinking out of the Box” (PDF).
Complexity. 12 (3): 10—13. Bibcode:2007Cmplx..12c..10H. doi:10.1002/cplx.20159.
Архивирано из оригинала (PDF) на датум 2012-10-30. Приступљено 2011-07-17.
• Motter, Adilson E.; Campbell, David K. (2013). „Chaos at 50”. Physics Today. 66 (5): 27.
Bibcode:2013PhT....66e..27M. S2CID 54005470. arXiv:1306.5777  . doi:10.1063/PT.3.1977.
• Alligood, K.T.; Sauer, T.; Yorke, J.A. (1997). Chaos: an introduction to dynamical systems.
Springer-Verlag. ISBN  978-0-387-94677-1.
• Baker, G. L. (1996). Chaos, Scattering and Statistical Mechanics. Cambridge University Press.
ISBN  978-0-521-39511-3.
• Badii, R.; Politi A. (1997). Complexity: hierarchical structures and scaling in physics.
Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66385-4.
• Bunde; Havlin, Shlomo, ур. (1996). Fractals and Disordered Systems. Springer. ISBN 978-
3642848704. and Bunde; Havlin, Shlomo, ур. (1994). Fractals in Science. Springer. ISBN 978-
3-540-56220-7.
• Collet, Pierre; Eckmann, Jean-Pierre (1980). Iterated Maps on the Interval as Dynamical
Systems. Birkhauser. ISBN 978-0-8176-4926-5.
• Devaney, Robert L. (2003). An Introduction to Chaotic Dynamical Systems (2nd изд.). Westview
Press. ISBN  978-0-8133-4085-2.
• Robinson, Clark (1995). Dynamical systems: Stability, symbolic dynamics, and chaos. CRC
Press. ISBN  0-8493-8493-1.
• Feldman, D. P. (2012). Chaos and Fractals: An Elementary Introduction. Oxford University
Press. ISBN  978-0-19-956644-0. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2019.
Приступљено 24. 07. 2021.
• Gollub, J. P.; Baker, G. L. (1996). Chaotic dynamics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-
521-47685-0.
• Guckenheimer, John; Holmes, Philip (1983). Nonlinear Oscillations, Dynamical Systems, and
Bifurcations of Vector Fields. Springer-Verlag. ISBN 978-0-387-90819-9.
• Gulick, Denny (1992). Encounters with Chaos. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-025203-5.
• Gutzwiller, Martin (1990). Chaos in Classical and Quantum Mechanics. Springer-Verlag.
ISBN  978-0-387-97173-5.
• Hoover, William Graham (2001) [1999]. Time Reversibility, Computer Simulation, and Chaos.
World Scientific. ISBN 978-981-02-4073-8.
• Kautz, Richard (2011). Chaos: The Science of Predictable Random Motion. Oxford University
Press. ISBN  978-0-19-959458-0.
 • Kiel, L. Douglas; Elliott, Euel W. (1997). Chaos Theory in the Social Sciences. Perseus
Publishing. ISBN 978-0-472-08472-2.
• Moon, Francis (1990). Chaotic and Fractal Dynamics. Springer-Verlag. ISBN  978-0-471-
54571-2.
• Ott, Edward (2002). Chaos in Dynamical Systems. Cambridge University Press. ISBN 978-0-
521-01084-9.
• Strogatz, Steven (2000). Nonlinear Dynamics and Chaos. Perseus Publishing. ISBN 978-0-
7382-0453-6.
• Sprott, Julien Clinton (2003). Chaos and Time-Series Analysis. Oxford University Press.
ISBN  978-0-19-850840-3.
• Tél, Tamás; Gruiz, Márton (2006). Chaotic dynamics: An introduction based on classical
mechanics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83912-9.
• Teschl, Gerald (2012). Ordinary Differential Equations and Dynamical Systems. Providence:
American Mathematical Society. ISBN 978-0-8218-8328-0.
• Thompson JM, Stewart HB (2001). Nonlinear Dynamics And Chaos. John Wiley and Sons Ltd.
ISBN  978-0-471-87645-8.
• Tufillaro; Reilly (1992). An experimental approach to nonlinear dynamics and chaos  .
American Journal of Physics. 61. Addison-Wesley. стр. 958. Bibcode:1993AmJPh..61..958T.
ISBN  978-0-201-55441-0. doi:10.1119/1.17380.
• Wiggins, Stephen (2003). Introduction to Applied Dynamical Systems and Chaos. Springer.
ISBN  978-0-387-00177-7.
• Zaslavsky, George M. (2005). Hamiltonian Chaos and Fractional Dynamics. Oxford University
Press. ISBN  978-0-19-852604-9.

Спољашње везеУреди
 
Систем на Викимедијиној остави.
• Definitions of Systems and Models by Michael Pidwirny, 1999–2007.
• Publications with the title "System" (1600–2008) by Roland Müller.
• Definitionen von "System" (1572–2002) by Roland Müller, (most in German).

Ову страницу је последњи пут уредио корисник InternetArchiveBot пре 1 месеца.

• Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA 3.0 осим ако је другачије наведено.

• Политика приватности
• Услови коришћења
• Рачунарски приказ