Nema spora da je „Veliki rat“ Aleksandra Gatalice roman koji je među dobitnicima

NIN-ove nagrade u poslednjih deset godina ostvario najveći međunarodni uspeh.

Uz izdanja i pozitivne kritike najrelevantnijih medija na engleskom i francuskom,
u Grčkoj je, primera radi, dobio godišnju nagradu za najbolju prevedenu knjigu sa
impresivnim spiskom dobitnika. U tom smislu, njegova odluka nije događaj za
potcenjivanje i zasigurno ojačava argumente izložene pre dve godine u proglasu o
bojkotu 18 pisaca. To je zapravo potvrđeno i prvih reakcijama iz žirija koje su
listom obojene praznjikavim cinizmom. Gatalica je pisac koji drži do tradicije, pa
je u tom smislu, pre dve godine, sa zadrškom podržavao bojkot, insistirajući na
važnosti NIN-ove nagrade i potrebi da se njena vrednost sačuva. Ovakav njegov
potez govori nesumnjivo o rastu svesti da je NIN-ova nagrada postala samo prazna
ljuštura onoga što je nekad bila, što se, evo, već dve-tri godine potvrđuje i osetno
manjim prodanim tiražima nagrađenih knjiga u odnosu na vreme od pet i više
godina.