Borhes je voleo onu misao Edvarda Ficdžeralda, iskazanu u nekom pismu, koja

veli, parafraziram, da svaki čovek u sebi nosi pregršt pesama, dovoljno pesama za
jednu malu knjigu, samo ako nađe strpljenja i sluha da ih tokom vremena zapiše.
Te trenutke bremenite poezijom većina ljudi, rekao bih, čak i zapamti, ali ne
uspeva da ih „sabije u čvrste reči“.

U godinama posle tridesete godišnjice mature, Miodrag Krunić objavljuje svoju

knjigu pesama i ona je sve ono što prva knjiga poezije treba da bude, a opet malo
gorče i trunku mudrije. Neopterećen pomodarstvom i trenutno aktuelnim
„školama“, njegov stih diše slobodno. U njegovim pesama sudaraju se slike rata i
njegovih posledica sa lirsko-krvavim ljubavnim bitkama. Više nego dovoljno za
čitalačko prepoznavanje.

Muharem Bazdulj