CRNJANSKI I ANDRIĆ – PRIJATELJSTVO ILI NEŠTO DRUGO

„Od svih nas, Crnjanski je jedini rođeni pisac,“ rekao je Ivo Andrić za Miloša
Crnjanskog. Ivo Andrić i Miloš Crnjanski, između dva rata bili su veliki prijatelji.
Andrić je voleo stihove Crnjanskog, dok je on bio oduševljen zbirkom "Ex Ponto".

Prvi put Crnjanski je pisao Andriću 1919. godine. To su bili njihovi počeci -
priznati, ali su tek počeki da objavljuju svoje kjige. U tim prvim knjigama, Crnjanski
govori o ljubavnim poslovima, lepim ženama Beograda, kafanskim svađama, ali i
izdavanju prvih dela.

Andrić odlazi u Rim, i Crnjanski mu često piše, uzražavajući želju da mu se

knjiga objavi u Rimu, da dobije neki novac i da ode u Japan. Da je Andrić ispunio
česte molbe Crnjanskog, možda bi životni put odveo na drugu stranu pisca
"Seoba", "Lirike Itake", "Dnevnika o Čarnojeviću"...

Andrić, kao pravi diplomata ( jer u Rimu to i bio), znajući kvalitete svog
prijatelja Miloša i ceneći i poštujući njegovo pisanje, se ne obazire na njegovu želju
da novac zarađuje za pultom u prodavnici (kako je želeo Crnjanski) , a pisanje ostavi
za "neko slobodno vreme".
Dok je Andrić u Rimu živi mirnim diplomatskim životom, Crnjanski , koji je bio
nemirnog duha i koga mesto nije držalo, želeći da vidi svet odmah i sad, igra fudbal
( bio je dobar fudbaler u to vreme), obilazi kafane (koje su u to vreme bile stecište
kulturnog života), druži se sa poznatim piscima i umetnicima tog vremena, počinje da
živi sa Vidom Ružić, najlepšom devojkom u Beogradu. Zbog neslaganja njenih
roditelja sa njihovom veridbom ( jer su je obećali nekom konjičkom oficiru) Vida
odlazi u Pariz.
Crnjanski odlazi na vojnu vežbu u Mostar. Odatle piše svom prijatelju Andriću
da je Mostar „odvratan i smrdi po turski“.

Upravo suprotno od onog o čemu je pisao Andrić. Andrić je voleo Bosnu,

osećao je duh tog vremena i to je ono što ga je proslavilo. „Na Drini ćuprija“ je
delo koje ga proslavlja i kasnije dobija Nobelovu nagradu za književnost.

Crnjanski je bio, kako bi se to danas reklo – nacionalsita, voleo je srpstvo i

svoj narod.... Šta je Crnjanski mislio kad kaže da ga sa Vidom spominje kao
"našeg Turčina...Izjavljivao je da voli Andrića iz njegovih knjiga , a ne iz stvarnog
života.

Što i nije bilo daleko od istine. Andrić je dobio od države sve,

Crnjanski – vrlo malo...Crnjanski nije krio svoje sklonosti prema ženama, fudbalu,
lakoj zabavi....Andrić, rođeni diplomata, svoje sklonosti ka ženama je krio....ali
ipak, na videlo je izašla njegova ljubavna afera sa ženom svog prijatelja Gvidom
Tartaljom ( obojica su pripadali istoj loži slobodnih zidara zbog čega je Ivo Andrić
izbačen iz slobodnih zidara .

1930. godine Crnjanski piše Andriću poslednje pismo: „Kako je to strašno, već
Vas se i ne sećam sasvim. A voleo sam Vas.”
 Da li je njihov odnos baš bio prijateljski? Ili je to bilo po onoj izreci „drži
neprijatelja blizu sebe“ i znaćeš sve o njegovim namerama, ili je stih iz jedne
pesme istinit, a koji kaže „od ljubavi do mržnje ima tako malo..“