“Believe Big and Multiply” Genesis 18:16–33

Prva knjiga Mojsijeva ili knjiga Postanja 18:16–33 Ovo je priča: 3 misteriozna čoveka su došla da razgovaraju
sa Avramom. Imaju dva razloga za svoj dolazak:
 Prvi je da objave Sari, Avramovoj ženi, da je trudna.
 Drugi je da odkriju Avramu svoju nameru da unište dva opaka i zla grada, Sodomu i Gomoru. Dva opaka
grada koja su bila vrlo poznata to svojoj moralnoj izopacenosti i okrutnosti preka svakome ko je slab i
ranjiv.

Tako da se ova 3 misteriozna čoveka susretnu sa Avramom i Sarom i objave im radosnu vest, Sara je trudna.
Zadatak broj jedan je ispunjen, onda se okrenu ka zadatku broj dva koji nije radosne prirode, unistenje Sodome i
Gomore sa svim njihovim stanovnistvom.

1. Mojsijeva 18:16-33 Potom ustaše ljudi odande, i pođoše put Sodoma; i Avram pođe s njima da ih isprati. A
Gospod reče: kako da skrivam od Avrama šta ću učiniti. Kad će od Avrama postati velik i silan narod, i u njemu će
biti blagosloveni svi narodi na zemlji? Jer znam da će zapovedati sinovima svojima i domu svojemu nakon sebe da
se drže putova Gospodnjih i da čine što je pravo i dobro, da bi Gospod navršio u Avramu što mu je obećao. I reče
Gospod: vika je u Sodomu i Gomoru velika, i grijeh je njihov grdan. Zato ću sići da vidim da li sve čine kao što vika
dođe preda me; ako li nije tako, da znam. I ljudi se okrenuše i pođoše put Sodoma; .... Kao što znate Avramov
rođak Lot živi u Sodomu.... ali Avram još stajaše pred Gospodom, i pristupivši Avram reče: .... (ova reč pristupiti je
upravo to što znači, vrlo tehnička reč kao na sudu, kada je čovek pozvan da pristupi napred pred sudijom i uključuje
neku veliku ozbiljnost. Drugim rečima Avram je spreman da nešto vrlo ozbiljno pregovara sa Bogom) ... hoćeš li
pogubiti i pravednoga s nepravednim? Može biti da ima pedeset pravednika u gradu; hoćeš li i njih pogubiti, zar
nećeš oprostiti tom mestu zbog onih pedeset pravednika što su u njemu? Nemoj to činiti, nemoj pogubiti pravednika
s nepravednikom, nemoj da bude pravedniku kao i nepravedniku; nemoj; zar sudija cele zemlje neće suditi pravo? I
reče Gospod: ako nađem u Sodomu pedeset pravednika u gradu, oprostiću celom mestu njih radi. A Avram
odgovori i reče: gle, sada bih progovorio Gospodu, ako i jesam prah i pepeo. Može biti da je pravednika pedeset
manje pet, hoćeš li zbog ovih pet zatrti sav grad? .... Avram se pogađa sa Gospodom, kao kada se pogađate za
cenu paradaiza na pijaci. Bog ne odbija celu ovu malu dramu već ide sa njom.... Odgovori: neću, ako nađem
četrdeset i pet. I stade dalje govoriti, i reče: može biti da će se naći četrdeset. Reče: neću radi onih
četrdeset. Potom reče: nemoj se gnjeviti, Gospode, što ću reći; može biti da će se naći trideset. I reče: neću, ako
nađem trideset. Opet reče: gle, sada bih progovorio Gospodu; može biti da će se naći dvadeset. Reče: neću ih
pogubiti zbog onih dvadeset. Najposlije reče: nemoj se gnjeviti, Gospode, što ću još jednom progovoriti; može biti
da će se naći deset. Reče: neću ih pogubiti radi onih deset. I Gospod otide svršivši razgovor s Avramom; a Avram
se vrati na svoje mjesto. Dva interesantna pitanja podiže ovaj tekst:

1. Zašto se Avram uopšte moli za Sodomu i Gomoru

Nekada sam mislio da je to jednostavno zbog njegovog nećaka Lota: da spreči Boga da uništio grad, tako da
Lot i njegova porodica ne bi poginuli. Ali Abraham je to mogao direktno da zatraži. Mogao je re ći: "Hej, Bože, znam
da moraš uništiti Sodomu i Gomoru, ne volim ih ni ja, ali možeš li mi dati malo vremena da prvo upozorim Lota da
se skloni? Onda možete da uništiš ove odvratne Hananićane nebeskom vatrom i da ih se rešiš jednom za svagda."
To bi bilo mnogo lakše; i iskreno, imalo bi smisla, jer su ljudi iz Sodome bili stvarno zli, i loši prema Avramu. Takav
scenario bi imao smisla, Avram bi bio uzbuđen zbog božanskog gneva koji im je dolazio, znajuci da je uspeo Lota
da upozori na vreme.

1
 Ali umesto toga, Abraham je stao pred Bogom i tražio milost za ceo grad. Čak je preuzeo rizik i bio spreman
da se zrtvuje. Obratite pažnju na to kako u svom govoru pristupa Bogu. Zna da prelazi granice sa Bogom, da ide
suviše daleko, stavljajući sebe na udar zbog njih, ljude koji su bili okrutni prema njemu. Ovo bi bilo nešto poput
porodica žrtava terorista koja se molile Bogu da ne baci kaznu na ubice Islamske drzave. Zašto je Abram to uradio?

Ja mislim zato sto je jasno razumeo dve stvari koje su postale temelj njegovog zivotnog ubedjena, njegove
licnosti i zivotnog puta:

 Da ga je Bog izabrao da bude kanal Bozjeg blagoslova i bozje milosti prema narodima.
 Da kada Bog kaze “kako da skrivam od Avrama planove koje imam kada ce u njemu biti blagosloveni svi
narodi”,
o razlog zasto mu Bog otkriva svoje planove za misiju na zemlji,
o razlog za uvid koliko su zli ljudi oko njega i sta ih ceka,
jeste taj što Bog želi da Avram stane u procep za narode, da ih zastupa pred njim, da bude Bozji instrument za
spasenje ili osudu.

Za Avrama je logika jasna:

- 1. Bog kaze da ce kroz mene biti blagosloveni svi narodi na zemlji
- 2. Bog mi otkriva sta planira za zli narod u Sodomu i Gomori, da kazna za njihova zlodela stize
- 3. Razlog za to otkrivenje je, ne likovanje, ne “ako im je”, ne “ups bolje da se sklonim”, nego da trazim
milost i bilo kakvu truncicu nade, da stanem u procep zbog njih, rizikujem Bozji bes nad sobom ne bi li se
nasla bilo kakva mogucnost da Bog produzi vreme milosti i spasenja za njih.
- Sta ce covek koji je Bozji instrument milost da uradi po tom pitanju?

Za njega je to bilo, a i za nas je tako. Čovek koji je kanal Bozjeg blagolova je čovek koji traži milost za
narode oko sebe, koji se zrtvuje za njih, koji ih zastupa pred Bogom, koji se izlaže riziku zbog drugih.

To je razlog zašto će danas Bog da nam govori, da nam otkrije svoje planove. Njegovi planovi uvek ukljucuju
blagoslove za ljude i narode i zeljan je da ih deli sa svojim narodom jer kanal Bozje milosti i blagoslova smo mi
sami, njegov narod. 18. “Izabrao sam Avrama ... tako da u njemu mogu biti blagosloveni svi narodi na zemlji”

U tom trenutku, Abraham se uzdigao iznad svog osećanja nepravde i boli i ustao da ispuni svoju božansku
sudbinu. "Ali oni su bili zli prema Avramu, i nisu zaslužili taj blagoslov ili Abrahamovu milost". Da, ali Abraham je
shvatio da je i sam bio nepravedan i nije zaslužio njegovu naklonost, ali Bog ga je blagoslovio u svakom slučaju.
Tako da sada ima smisla da traži istu milost prema Sodomi i Gomoru. Ima smisla samo ako vidiš sebe kao
primalaca te velike milosti.

Kada vidite sebe kao primalac neshvatljive milosti, pokazivanje milosti, oproštaja i blagosti prema ljudima
oko vas postaje instinktivna akcija.

            Razlog zbog kojeg Hrišćani razvijaju ovu ludu sposobnost da oproste nije to što su oni sjajni ljudi, već zato
što ih je preplavili milost i oproštenje koje im je Bog pokazao. Abraham se moli za ovaj naroda, jer sebe vidi kao
primalaca neverovatne milosti.

2. Zašto je stao kod 10?

2
 Što se tiče pregovora, Abraham je bio u dobitnom nizu. Spustio je Bogu sa 50 pravednih na 10. Zašto je
onda stao? Svaki pregovarač zna kada oseti otvaranje druge strane, kada osetite slabost pritiskate jos vise,
pritisnete što je moguće više da biste dobili najnižu cenu.

Ako vaš prijatelj prodaje svoj dvogodišnji Mercedes, za koji znate da vredi 50.000 evra, i odete kod njega i
kažete: "Hej, da li bi ga dao za 10.000 evra?" A on kaže: "Rado ću ga dati ti za 10K! ", onda bi trebalo da nastavite:"
Pa, pošto si tako otvoren, moze za 5000? "Ako kaže," 5000 zvuči odlično. "" Da li bi ga dao za 1000? " Da,
naravno. "Onda kažete:" Zašto mi ne bi platio da te resim ovag automobil?" To je prirodno za pregovarača i za
cenkanje. Pa zašto onda Abraham to nije učinio? Zašto se ne cenjka sve do JEDNE pravedne osobe?

Očigledno je prepoznao da u gradu nema ni jednog dovoljno dobrog da bi grad bio poštedjen zbog njegove
dobrote. Zato je stao sa cenkanjem, a Sodom je bio uništen. Stao je kod 10 jer je znao da ma koliko ide na dole,
ako spusti svoju ponudu Bog i do jednog coveka, u Sodomi se ne bi nasao ni jedan pravedan. Kao uslugu
Abrahamu i cistu milost, Bog upozorava Abrahamovog nećaka, Lota, da bi on, njegova zena i njegove dvije ćerke
mogli izaći, a Bog onda izlije vatru i sumpor na Sodom.
Ova priča postavlja pitanje na koji će odgovor dati Novi Zavet jednog dana.

Zar ne postoji niko ko je dovoljno pravedan, neko ko može da stane uspravan u ime celog sveta i na osnovu
svoje pravednosti spasi nas Bozjeg besa?

Jednom godisnje mnogi muslimani idu na Hađ, putovanje u Meku. Milion muslimama je u jednom trenutku
na trgu hrama u Meki i svi idu u krug oko crknog kamena koji se zove Kaba. I dok hodaju u krug i polako se
priblizavaju kamenu u nadi da ga dodirnu. I imaju jednu nadu iza tog dela. To su sve pravedni i posveceni
muslimani i dok hodaju oko tog kamena i pitaju Boga za prastanje, milion najboljih muslimana na svetu sa nadam
da medju njima ima bar jedan koji je dovoljno pravedan da Bog cuje njegovu molitvu za oprastanja i da ce na
osnovu tog jednog pravednoga oprosti sve grehe svih muslimana svuda.

Istina je da postoji osoba koju traze, samo sto ga nece naci kako kruzi oko crnog kamena u pustinji vec na
krstu pre 2000 godina. Ne samo kako trazi od Boga oprostaj za sve narode vec kako kupuje to prastanje svojom
krvlju. Isus je taj jedan.

750 godina pre Isusovog rođenja, Isaija je predvideo do sitnih detalja, horor krsta na kome ce mesija patiti i
zavrsio je recima, Isajia 53.11: “Bog će vidite patnju njegove duše i biće zadovoljan.”

Ispravnost, pravednost i neukaljanost Isusa je toliko velika, njegova žrtva toliko zadovoljavajuća Bogu da sada
njegovo ime otvara vrata i mogućnosti da i najgora ljudska Sodoma može da traži oproštaj i Bog je naklonjen,
voljan i u miru sa sobom da im usliši molbe. Jer je toliko zadovoljan sa Jednim Pravednikom koji nije samo stao na
mesto zlih, vec i patio i umro na njihovom mjestu.

Šta ovo znači za nas: Vi i ja smo postavljeni u identičnu situaciju kao Avram

1. Svako od nas je postavljen u zajednicu ljudi da se moli za njih, da ih zastupa pred Bogom i da se zrtvuje za
njih.
3
 Bog vas je stavio u tu porodicu, to je bio njegov suveren izbor; u taj komsiluk, u toj skoli, u toj učionici, na tom
poslu, u tim geografskim granicama, da biste mogli tražiti blagoslov i milost za ljude oko vas. “Ali oni su bezobrazni,
srce im nije na mestu, zli i korumpirani, ne slušaju”, ništa bolji nije bio ni Sodom, ali je Abraham znao da je to razlog
zbog kog ga je Bog postavio tamo, da može da ih zastupa i tražiti milost pred Bogom.
Znamo da je narodima srce otvrdnulo, ali takođe znamo da je upravo to i razlog zbog kojeg nas je Bog
postavio tu gde jesmo da se moliti i žrtvujemo za njih.

To je jedina namera sto vas je postavio tu gde jeste u generaciji ukojoj ste. U Delima Apostolskim 17:26 Pavle
objasnjava da je Bog ljudima “postavio unapred odredjena vremena i međe njihovog življenja, da traže Boga.”
Drugim rečima Bog je suvereno uredio živote ljudi ne bili ga tražili.

 Moje nove komsije misle da zive na Medijani jer su im tu roditelji sagradili kucu a neznaju da im je tu Bog
postavio medje i odredio vreme i sezone zivota nebili jednog dana se tu doselili hriscani koji mogu da im budu
svetlo u tami i putokaz ka Bogu. Bog je Sonji i meni ukrstio puteve sa ljudima u novom komsiluku da bi im
doneli poruku Hrista i bili dobri ambasadori. Moje nove komsije to neznaju ali to je to sto Pavle kaze u Delima
17 glava. Da li vidite svoje komsije na taj nacin? Da li se molite za njih?
 Da li vidite svoju decu na taj nacin? Da ih je Bog postavio u vase zivote ne da postanu srednja klasa
mediokriteta, nego da im vi budete inspiracija, zivotni model, slika Boga i njegove milosti i koliko je vazno,
ispravno i jedino dobro da traze Gospoda u zivotu? Da li se molite to za njih, da li se molite to za sebe?

Bog vas je stavio u tu porodicu, u tu zajednicu, na to mesto u autobusa, da molimo i damo i žrtvujemo u
njihovo ime! Crkve na Balkanu, zbog toga nas je Bog postavio u zajednice u zajednice ljudi u kojima se nalazimo.
To je naša božanska sudbina. Stavio nas je ovde da blagoslovimo naše prebivalište sve do zadnjeg centimetra
naših granica. Naš poslanje i polozaj ovde je dokaz da Bog želi da prosiri svoju milost prema ljudima našeg mesta.

Jednostavna istina za razlog iza ovoga je to da ljudima dugujemo naš trud, nasu veru, zastupnicke molitve i
žrtvovanje u njihovo ime. Ne zasluzuju kao sto ni Sodoma ne zasluzuje Avramovu milost, ali istina je da mi nismo
njima licno obavezni ...

Dugujemo to Isusu. Pavle za sebe u Rimljanima 1:14 kaze da je duzan i Grcima i varvarima, mudrima i
nerazumnima i onima u Rimu da im objavi jevandjelje. Pavle sebe vidi kao dužnika. Zasto bi im dugovao, nikada ih
nije video? Zato sto na dva nacina mozete da postanete duznik. Prvi je da vam neko pozajmi novac i vi mu
dugujete.

Ali ima i drugi nacin: Vi ste u potpunoj besparici i u apsolutnoj nemoci da bilo sta uradite i neko potpuno
nesebicno i darezljivo izlije svoj novac na vas, ucini vam vise neko bilo ko vas i bilo ko ikada i onda vam kaze:
“Slusaj, nemoras da mi vratis, nedugujes mi nista, moj jedini uslov je da se nadjes upomoc onima koji su bili isto
tako nemocni kao ti.”
U tom trenutku ne dugujete svom dobrocinitelju vec drugima, i to ne zbog njih, vec zbog vaseg
dobrocinitelja. O takvom dugu Pavle prica.
Pavle zna da nema nikakvog razloga zasto je Bog izabrao njega da bude blagosloven velikom istinom i
pozivom Jevandjelja.
 Pavle nije nista vredniji nego drugi gresnici.  Nije lepsi nego drugi, bolji nego drugi, Njegovi
 Nema vise potencijala nego drugi, gresi ne smrde nista manje nego gresi drugih
ljudi.

4
 Pavle zna da nema valjani razlog zasto ga je Bog izabrao, vec je cista naklonost. A to znaci da sada duguje
nesto ljudima koji nikada nisu culi za tog velikodsnog Kralja, njegovu pobedu, njegovo carstvo i bezuslovu milost
spasenja i ropstva greha i smrti. Ljudima koji su isti kao on.

Mi smo pod istom obavezom. Spaseni cistom miloscu, pod obavezom da spasenje donesemo ljudima oko
nas.
 Bog nas nije spasio jer ima nesto kod tebe – ti si pahuljica tako posebna i nezamenljiva.
 Ona ima potencijal,
 njegovi gresi nisu tako losi,
 ona je samo malo zbunjena,
 on treba samo malo poliranja.

Ne, to nije razlog zasto nam je Bog pokazao milost, jer nije istina. Izabrao vas je zato, i samo zato sto, zato
sto! I zbog zato što zato što, vi i ja kazemo sebi da sebe smatramo pod obavezom za svaku osoba u nasem zivotu i
sa kojom na Bog ukrsti puteve koja nije cula Radosnu dobru vest.

Vi i ja smo Sodoma u ovoj prici a Avram je slika Isus u zastupnickoj molitvi, koja je vise zastupnicko cenkanje
za nas. On pita Boga ne samo da postedi nas zle zbog prisustva jednog istinskog pravednog vec zato sto On,
pravedni, je dobrovoljno dao svoj zivot, zauzeo se za nas zle i umro za nas, zle. I zato sto je Bog uslisio njegovu
molitvu za nas, mi dugujemo svaki svoj trud i znoj i atom snage i dinar u dzepu svakome drugom oko nas.

“Svaka spasena osoba sa ove strane neba

duguje jevandjelje svakoj nespasenoj osobi sa ove strane pakla”

Život izgleda drugačije kada ste dužnik i kada osećate dužničku obavezu. Ako dugujete nekome 1000 evra, i
od negde dobijete 500, ne možete da potrosite taj novac na novu garderobu ili odmor. Obaveza koju imate je u
prednosti nad vasom slobodom. I zato sto smo u obavezi, nasi zivotu, nase sluzbe, nas crkveni zivot i prioriteti
izgledaju drukcije. Pitanje nije vise “Koliko treba da dam?” to nije pitanje koje postavlja neko ko duguje, koji sebe
smatra pod obavezom. Taj neko treba da pita: “sta jos mogu da uradim, da li postujem svoju obavezu, da li
zakidam ili dajem maksimum?” Jer sam pod obavezom.

2. Mozemo da zastupnicki molimo i da sebe damo verno u misiji zbog zadovoljavajuce zrtve Isusa Hrista

Za razliku od Avrama:
- Mi znamo da postoji ONAJ ciji se zivot racuna kao pravedni i zbog koga je Bog voljan da svoje milosrdje i
naklonost pokaze celom gradu.
- Mi znamo da ima samo jedno pravedno ime u cije ime mozemo da stanemo pred Boga, vredni medijator
koga Bog nemoze da odbije,
- jedini cije je ime dovoljno Bogu da iskaze milost onima koji dolaze u njegovo ime, mole u njegovo ime,
preklinju za druge u njegovo ime.

Kada dodjemo u Hristovo ime Bog je u obavezi da pokaze milost . Zato i otac kaze sinu u Psalmu 2:8: “trazi
mi i dacu ti narode u nasletstvo, krajeve zameljske u tvoje vlasnistvo.” To je obecanje koje je dato Isusu i obecanje
koje je nama ostalo u amanet.

5
 Nije obacanje za propadljivo bogatsvo, zemaljske ugodnosti, vec je obecanje da mozemo da trazimo nacije
sveta i da narodi i ljudi mogu da budu nase nasletstvo jer ih je Isus odkupio svojom krvlju i on je vredan da primi
njihovo slavljenje, njihovo obozavanje.

Da i razumete potencijal koji je Bog stavio u nase ruke?

- Mi imamo visit kartu,
- naklonost ONOGA koji je toliko plemenit, odise vrlinama,
- cija se rec ne sumlja,
- cije ime otvara sva vrata, zbog zivota koji je ziveo.
- Onaj koji je kao savrsena kreditna istorija koju ni jedna bankovska institucija ne moze da odbije,
- da na osnovu njega Bog je spreman da prosiri svoju milost na nas komsiluk na nase gradove!

I još nešto. Bog dao obecanje da ce Avramovih sinova biti kao zvezda na nebu i zato mozemo sa pouzdanjem
da trazimo jer je Isus umro da bi se to obecanje ispunilo u potpunosti. Svaki put kada ste razocarani, odgovor je
Knjiga Postanja 15 glava i zvezde na nebu.

Neke od tih zvezda su narodi, ljudi i nacije u kojima nas je Bog postavio i koje nam je Bog postavio na srce: i
Srbi, i Hrvati, i Bosanci i Hrcegovci, i Cesi, Makedonci, Bugari, Holandjani, Nemci i Francuzi i Englezi.
I obecanje tih naroda postoje jos pre postajanja Avrama, Bog je postavio to obecanje, i obecanje je jos uvek
tu, jer su zvezde jos uvek tu i cek da se ispuni.

Avramovo nebo i zvezde nam daje veliki optimizam za buducnost ispred nas. Jer Bog ima obecanje koje
treba da ispuni.
Molim vas da ne budete oni hriscani koji su uvek obeshrabreni kada razmisljaju o buducnosti: “izgubili smo
bitku u kulturi naseg drustva, svet je sve zatvoreniji za misiju, Evropa srlja u ponor promisuiteta i dekadencije.... “

DA ALI Isus ima obecanje da ispuni. Nije umro je da da bi se grupa uplasenih Hriscana zbila u zagrljaj
jedni I sa
naša najvecasauvreda
drugima nadomBogu
da ne
ce leži
Isusu da
tome da pokupi
nas bezobrazno prekoracujemo
i povede sto pre, iligranice
da se kulture
igramo i crkve
suvisei trazimo
pevamood
Bog, cenjkamo se
sentimentalne kao Avram,
ljubavne pesme,već
vecleži
dauhrabro
tome idemo
da u Isusovo imeime
u njegovo tražimo suviše
sve dok malo. Suviše
i poslednji malo
covek na za takomestu
zadnjem veliko
ime.
u svetu nema jasnu, uzbudljivu i ispravnu sliku da Kralj univerzuma dolazi, da je pobedio nebesku bitku ovde na
zemlji pre 2000 godina, da nas je osvojio i oslobodio do neprijatelja i da nam Bog daje milost poziva da budemo
Isusovo imestrani
na pobednickoj je veliko i otvara
u svu vrataZato
vecnost. milosti
je iumro,
Bozje ta
uvobizaljudi
nase molitve domu,
u vasem i takodje, Bog ima
u vasem obecanje udavasim
komsiluku, ispuni,
obecanje
skolamakoje je vezano
i poslovima za misiju
presli medjudoljudima
od ateista gde smo
misionara. i zanam
I rekao rastjenjegove crkvepakla
da ni vrata na ovom geografskom
nemogu polozajuu u
da nas zaustave
ovom
tome.trenutku u istoriji, tako da su nasi najbolji dani ispred nas!

Crkva je uvek u opasnosti da upadne u zamku sentimentalnosti, tradicije, istorije, da postane relikvija iz
proslosti, starih prica uz logorsku vatru ili iz prasnjavih knjiga. Opasnost da Bozji mocni plan i pokret postane stvar
6
proslosti. To nije mesto i sudbina za crkvu na Balkanu Bog kaze, radio sam mocne stvari u proslosti ali NISAM
VISE TAMO! Ne trazite me tamo, trazite me ovde i sada! Drugim recima: ”Moja dela spasavanja, nebeske
intervencije, izlivanja sile nisu jednostavno stvar proslosti, trazite ih i tezite im sada. Ja sam Bog koji zeli da radi u
vasoj generaciji, u vasoj geografiji, sada i sutra i prekosutra. Ja sam Bog sadasnjosti i buducnosti.”
Dani velikog duhovnog probudjenja i izlivanja sile mora da bude ispred nas i jeste ispred nas.

Tako da kazem vam: Bog nas je stvio ovde u ovom trenutku u istoriji za ovu svrhu. Da dosegnemo, da
podignemo vojsku i vojskovodje, da dosegnemo evandjelem po celom svetu! Da, zar mislite da je nemoguce da
Bozji narod u ovom loncu nemira, pandorinij kutiji, ovom buretu baruta koji je zove Balkan da dosegne ceo svet. Zar
misite da je nemoguce da Bog izgradi ovde velicsnstvene, novozavetne, misijske, sa srcem za siromasne, bogate
ljudima, radnicima, misionarima, resorsima da posaljemo, i osnivamo i menjamo ceo svet.
Balkan moze da igra znacajnu ulogu u ispunjenja Bozjem plana da ce svi narodi jednog dana sa se klanjaju
Isusu. Nas uspeh je siguran kao sto su zvezde sigurne svake noci. Moramo da trazimo i sanjamo velike snove, jer
Isusova zrtva za nas svet zahteva to od nas.

Probudjenje se desava kada se Bozji narod posveti i odvoji za molitvu za duse. Njena velicina nije uslovljna ni
darom propovednika, niti resorsima i mogucnosti crkve, kvalitetu slavljenja, uspesnosti reklamiranja ili izdatih knjiga,
velicinom i opremljenosti zgrade. Vec samo time kako se ljudi mole za duse.

U Delima Apostolskim Isus se uzdigne na nebo a ucenici odu i zatvore se na sprat u kuci i 10 dana se
posvete samo molitvi. Petar ustane u Delima 2 i propoveda 10 minuta i 3000 ljudi budu spaseni. A mi se molimo 10
minuta, a ja kada popovedam ljudima izgleda kao da je 10 dana i 3 osobe se spase. Negde smo stavili nule na
pogresno mesto. Bog daje probudjenje zavisno meri kojom se molimo.

James Fraiser misionar u Kini je rekao: nekada sam mislio da molitva treba da ima prvo mesto a propovedanje
Bozje Reci drugo. Sada osecam da je vise istinito da molitva treba da zauzima i prvo i drugo i trece mesto a da je
propovedanje na cetvrto.

Postaji ta neverotavna zelja i misterija Boga da sebe ogranici u svoj misiji voljoscu njegovog naroda da stane
ispred njega, reskora, cenjka se sa njim, bori se za narod, moli za njega, prekline da ne bude unisten, reskira sebe
za spanjenje ljudi kojima ne duguje nista.

Tražio sam među njima čoveka koji bi ... stao preda me da zastupa tu zemlju, da je ne
zatrem; ali ne nađoh nikoga.  Zato ću izliti na njih gnjev svoj .... govori Gospod Gospod.
Jezekija 22:30-31

Jezekija je napisao ove reci u vreme kada je narod otisao daleko od Boga dugo dugo vreme. I Bog je
misteriozno trazio nekoga, ogranicio sebe, uslovio sebe i svoja dela tom osobom, muskarcem ili zenom vere ko ce
stati izmedju njega i narododa i popuniti procep njihove nevere i neposlusnosti. E da je tamo bio bar jedan, kaze
Bog – ko bi delovao pravedno i molio se za narod – unisteje ne bi stiglo. Ali nije bilo ni jednog u celom izraelu.
Gospode spasi nas toga, pogini generaciju pravednika, koji stoje ne na svojoj pravednosti vec Hristovoj,
generaciju koja ce uzeti odgovornost i popuniti prazninu, reksirati pred Bogom izaci iz svoje udobnosti, cenkati se
sa Bogom i sa kojima ce Bog biti zadovoljan, njihove zastupnicke molitve ugodne i pokaze milost narodima oko
nas.