Butler 

University
Access Provided by:

TRENUTNA dijagnoza i liječenje: Obiteljska medicina, 5e

Poglavlje 59: Somatski poremećaj simptoma (prethodno somatoformni poremećaj),

faktični poremećaj i maligiranje

William G. Starješina

O PĆA RAZMATRANJA
Somatski poremećaj simptoma (SSD) uključuje neobjašnjive fizičke simptome koji donose značajno funkcionalno oštećenje. Predstavlja jedan od
češćih i najtežih problema u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. SSD je rijetko "izliječen" i treba mu pristupiti kao kroničnoj bolesti. Prepoznavanje, pristup
usmjeren na pacijenta i specifični tretmani mogu pomoći ublažiti simptome i stres. Faktični poremećaj i malingering, iako nisu pravi SSD, rješavaju se
odvojeno u ovom poglavlju zbog svoje sličnosti u obliku medicinski neobjašnjivih simptoma.

SSD je novi dijagnostički pojam koji se pojavljuje u petom izdanju Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM­5), najnovije
verzije dijagnostičkog priručnika koji je objavilo Američko psihijatrijsko udruženje. SSD zamjenjuje somatoformni poremećaj koji se koristio u
prethodnom izdanju DSM­a, a dijagnostičke oznake koje su prethodno podčinjene somatoformnim poremećajima također će biti podčinjene SSD­om
u DSM­5. Ovi poremećaji imaju specifične tečajeve, simptome, pritužbe i tretmane, kako je navedeno u tablici 59–1.

Table 59–1.

Somatic symptom disorders, factitious disorder, and malingering.a

Symptoms Symptom Symptom

Disorder Type of Symptoms Treatment Modalities
Volitional Presentation Duration

Somatic No Excessive concern Disproportionate and persistent Chronic, Frequent visits, therapeutic relationship

symptom about one or thoughts about seriousness of recurring, with provider, active listening, avoidance
disorder (SSD) more physical symptoms and/or stable of excessive or invasive treatments, focus
complaints High anxiety about health or on management versus cure; consider CAM
symptoms modalities
Excessive time and energy
devoted to symptoms

Conversion No Onset after acute Pseudoneurologic symptom or Sudden Reassurance that symptom will resolve

disorder stress symptom complex such as onset; short over days
strokelike weakness, sensory duration Avoid labeling as mental illness
loss, or pseudoseizure Cognitive behavioral therapy
Trauma­focused therapy

Pain disorder No Preoccupation Pain insufficiently explained by Sudden Focus on functionality, symptom

with pain; any organic cause; frequently onset; management, and nonopioid therapy
examination out associated with disability, worsens with Cognitive behavioral therapy
of proportion relationship disruptions, time
with disease or depression, anxiety
injury

Illness anxiety No Intense fear of Multiple symptoms over time; Long history, SSRI may be beneficial, otherwise similar

disorder, also disease; misinterpretation of normal
Downloaded 2022­12­27 4:10 A  Your IP is 159.242.234.103 worsens after SSD
Chapter 59: Somatic Symptom Disorder (Previously Somatoform Disorder), Factitious Disorder, & Malingering, William G. Starješina
known as preoccupied with sensations; may have unusual actual illness Page 1 / 10
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
hypochondriasis symptoms; not health and prevention
reassured behaviors
prethodnom izdanju DSM­a, a dijagnostičke oznake koje su prethodno podčinjene somatoformnim poremećajima također će biti podčinjene SSD­om
u DSM­5. Ovi poremećaji imaju specifične tečajeve, simptome, pritužbe i tretmane, kako je navedeno u tablici 59–1. Butler University
Access Provided by:
Table 59–1.

Somatic symptom disorders, factitious disorder, and malingering.a

Symptoms Symptom Symptom

Disorder Type of Symptoms Treatment Modalities
Volitional Presentation Duration

Somatic No Excessive concern Disproportionate and persistent Chronic, Frequent visits, therapeutic relationship

symptom about one or thoughts about seriousness of recurring, with provider, active listening, avoidance
disorder (SSD) more physical symptoms and/or stable of excessive or invasive treatments, focus
complaints High anxiety about health or on management versus cure; consider CAM
symptoms modalities
Excessive time and energy
devoted to symptoms

Conversion No Onset after acute Pseudoneurologic symptom or Sudden Reassurance that symptom will resolve

disorder stress symptom complex such as onset; short over days
strokelike weakness, sensory duration Avoid labeling as mental illness
loss, or pseudoseizure Cognitive behavioral therapy
Trauma­focused therapy

Pain disorder No Preoccupation Pain insufficiently explained by Sudden Focus on functionality, symptom

with pain; any organic cause; frequently onset; management, and nonopioid therapy
examination out associated with disability, worsens with Cognitive behavioral therapy
of proportion relationship disruptions, time
with disease or depression, anxiety
injury

Illness anxiety No Intense fear of Multiple symptoms over time; Long history, SSRI may be beneficial, otherwise similar

disorder, also disease; misinterpretation of normal worsens after SSD
known as preoccupied with sensations; may have unusual actual illness
hypochondriasis symptoms; not health and prevention
reassured behaviors

Body No Excessive concern Specific complaints of defect Usually SSRI may be beneficial, otherwise similar

dysmorphic about imagined (other than obesity); behaviors several years to SSD
disorder defect in to hide or avoid public exposure
appearance of “defect”

Factitious Yes— Unexplained Nonhealing and unremitting; Chronic; Accurate diagnosis

disorder with motivation fever, bleeding, tend to receive multiple multiple May remit with confrontation
physical primary gain: injuries procedures/operations over admissions;
symptoms sick role, time; falsify records remits with
attention confrontation

Malingering Yes— Similar to above Vague pain and/or paralysis Multiple Education regarding negative medical

motivation Protest; demand common; belligerent with episodes of findings
secondary for medical help providers if need not met same Confrontation
gain: money, problem
disability,
drugs, etc

aAll of these disorders are more common in the young, some beginning in the teens but most commonly in the 20s–30s. Similar symptoms presenting for the first
Downloaded 2022­12­27 4:10 A  Your IP is 159.242.234.103
time in the elderly should prompt more extensive investigations for organic cause. True factitious disorder is rare, whereas the prevalence of malingering is
Chapter 59: Somatic Symptom Disorder (Previously Somatoform Disorder), Factitious Disorder, & Malingering, William G. Starješina Page 2 / 10
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
unknown. Supportive counseling may be considered in cases of factitious disorder and malingering if the patient does not have a personality disorder that would
impede care.
 gain: money, problem
disability, Butler University
Access Provided by:
drugs, etc

aAll of these disorders are more common in the young, some beginning in the teens but most commonly in the 20s–30s. Similar symptoms presenting for the first

time in the elderly should prompt more extensive investigations for organic cause. True factitious disorder is rare, whereas the prevalence of malingering is
unknown. Supportive counseling may be considered in cases of factitious disorder and malingering if the patient does not have a personality disorder that would
impede care.

CAM, complementary and alternative medicine; SSRI, selective serotonin reuptake inhibitor.

Značajke koje karakteriziraju SSD uključuju sljedeće:

Fizički simptomi ili iracionalna anksioznost zbog bolesti ili izgleda, za koje biomedicinski nalazi nisu u skladu s općim zdravstvenim stanjem.

Simptomi se razvijaju ili se pogoršavaju psihološkim stresom i nisu namjerni.

Opsežno korištenje medicinske skrbi. Paradoksalno, liječenje i pokušaji uvjeravanja pacijenata mogu biti kontraproduktivni.

Osjećaj frustracije od strane pružatelja usluga. Pacijenti se često vide kao "teški pacijenti".

Somatska ekspresija psihološkog stresa može biti normalna, a stupanj disfunkcije određuje predstavljaju li simptomi poremećaj. Nadalje, simptomi
mogu biti dovoljni da sugeriraju da je stanje pacijenta bolje opisano primarnim mentalnim poremećajem (npr. Somatskim zabludama) koji može
reagirati na određene terapije.

Određivanje simptoma kao somatskog znači da se čini da se radi o fizičkom problemu ili pritužbi, ali je medicinski neobjašnjiva. Prezentacije bolesti
bez potpunog fizičkog objašnjenja imaju značajan utjecaj na praksu. Na primjer, 10% svih medicinskih usluga pruža se pacijentima bez organskih
bolesti, 26% pacijenata primarne zdravstvene zaštite ispunjava kriterije za somatsku "preokupaciju"; 19% pacijenata ima medicinski neobjašnjive
simptome; a 25­50% posjeta uključuje simptome koji nemaju ozbiljan uzrok. Kada je prisutan pravi SSD, simptomi traju mnogo duže, a troškovi
ambulantne skrbi su 9­14 puta veći nego u kontrolama. Pacijenti sa SSD­om prolaze brojne liječničke preglede, dijagnostičke postupke, operacije i
hospitalizacije. Oni riskiraju povećani pobol od tih postupaka, a do 82% u nekom trenutku prestaje raditi zbog svojih poteškoća. Uz odgovarajuće
priznanje i liječenje, troškovi skrbi mogu se smanjiti za 50%.

Američko psihijatrijsko udruženje. Dijagnostički i statistički priručnik mentalnih poremećaja . Peti ed. Washington, DC: Američko psihijatrijsko
udruženje; 2013. http://www.dsm5.org/Pages/Default.aspx. Pristupljeno 12. lipnja 2018.

Gerstenblith TA, Kontos N. Somatski poremećaji simptoma. U: Stern TA, Rosenbaum JF, Fava M, Massachusetts Opća bolnica Sveobuhvatna klinička
psihijatrija . Drugi ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:Poglavlje 24.

Kroenke K. Pacijenti koji predstavljaju somatske pritužbe: epidemiologija, psihijatrijski komorbiditet i upravljanje. Int J Methods Psychiatr Res .
2003;12:34–43. 
[PubMed: 12830308] 

Voigt K, Nagel A, Meyer B, Langs G, Braukhaus C, Löwe B. Prema pozitivnim dijagnostičkim kriterijima: sustavni pregled dijagnoza somatoformnih
poremećaja i prijedloga za buduću klasifikaciju. J Psihosom Res . 2010;68(5):403–414. 
[PubMed: 20403499] 

PATOGENEZA
U određenoj mjeri, somatski simptomi povezani s psihološkim i emocionalnim stanjima su česti i treba ih smatrati normalnim. Primjeri uključuju
ljutnju doživljenu stezanjem čeljusti, napetost kroz ukrućenje ramena, gubitak ili tugu zbog nelagode u prsima, razočaranja ili straha kroz "osjećaj
potonuća u crijevima" i sram kroz crvenilo lica i tako dalje. Djeca se često osjećaju loše kada saznaju da je prijatelj bolestan ili kada je obiteljski stres
visok. Primjer nepatološkog straha od bolesti je "studentski sindrom", što je uobičajena percepcija studenata medicine na satu patologije da bi svaki
simptom koji dožive mogao predstavljati ozbiljnu dijagnozu.

Čini se da genetski čimbenici, prikazani u studijama usvajanja, igraju ulogu u razvoju somatske osjetljivosti i opsesivnih tendencija. Traumatska
Downloaded 2022­12­27 4:10 A  Your IP is 159.242.234.103
iskustva u obliku seksualnog, fizičkog i emocionalnog zlostavljanja i svjedočenja nasilja prediktivna su za SSD. Operantna pojačanja i klasično
Chapter 59: Somatic Symptom Disorder (Previously Somatoform Disorder), Factitious Disorder, & Malingering, William G. Starješina Page 3 / 10
uvjetovane asocijacije također će igrati ulogu, kako u promjenama u percepciji fizičkih senzacija, tako iu ponašanju povezanim s boli. Konkretno, neki
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
pojedinci su osjetljivi na pretjerane osjećaje. Ovaj fenomen može se pojaviti kroz razliku u gatingu neurona, u kojoj se prag pečenja smanjuje
anksioznošću ili psihološkim stresom. Pacijenti s hipohondrijazom mogu doživjeti ciklus pojačavanja simptoma pri čemu opsesija tijelom
ljutnju doživljenu stezanjem čeljusti, napetost kroz ukrućenje ramena, gubitak ili tugu zbog nelagode u prsima, razočaranja ili straha kroz "osjećaj
Butler University
potonuća u crijevima" i sram kroz crvenilo lica i tako dalje. Djeca se često osjećaju loše kada saznaju da je prijatelj bolestan ili kada je obiteljski stres
Access Provided by:
visok. Primjer nepatološkog straha od bolesti je "studentski sindrom", što je uobičajena percepcija studenata medicine na satu patologije da bi svaki
simptom koji dožive mogao predstavljati ozbiljnu dijagnozu.

Čini se da genetski čimbenici, prikazani u studijama usvajanja, igraju ulogu u razvoju somatske osjetljivosti i opsesivnih tendencija. Traumatska
iskustva u obliku seksualnog, fizičkog i emocionalnog zlostavljanja i svjedočenja nasilja prediktivna su za SSD. Operantna pojačanja i klasično
uvjetovane asocijacije također će igrati ulogu, kako u promjenama u percepciji fizičkih senzacija, tako iu ponašanju povezanim s boli. Konkretno, neki
pojedinci su osjetljivi na pretjerane osjećaje. Ovaj fenomen može se pojaviti kroz razliku u gatingu neurona, u kojoj se prag pečenja smanjuje
anksioznošću ili psihološkim stresom. Pacijenti s hipohondrijazom mogu doživjeti ciklus pojačavanja simptoma pri čemu opsesija tijelom
usredotočuje pozornost na senzacije, što uzrokuje anksioznost, sve veće osjećaje i dodatno pogoršava opsesivnost. Drugi poremećaji, kao što je
dismorfni poremećaj tijela, mogu biti povezani s opsesivno­kompulzivnim poremećajima ili čak blagim misaonim poremećajem.

Budući da se obitelji razlikuju po tome kako reagiraju na simptome i bolesti, treba očekivati individualne razlike u zdravstvenim uvjerenjima i
ponašanju povezanima s bolešću. Obitelji također oblikuju tendenciju doživljavanja, prikazivanja i povećanja somatskih simptoma; stoga, SSD ili
malingering u djece mogu biti modelirani ili ojačani odraslima. Čimbenici socijalnog rizika uključuju samohrano roditeljstvo, samostalan život,
nezaposlenost te bračne poteškoće i poteškoće s poslom.

Rodni omjeri i prevalencija SSD­a razlikuju se među kulturama. U Sjevernoj Americi somatizacija, konverzija i poremećaji boli češći su kod žena, dok
hipohondrijaza i tjelesni dismorfni poremećaj jednako uključuju muškarce i žene. Somatski simptomi su prisutniji među kineskim američkim, azijskim
i južnoameričkim pacijentima. Te su razlike najvjerojatnije posljedica zapadnjačkih/empirijskih objašnjavajućih modela u suprotnosti s kulturno
utemeljenim shvaćanjima u kojima povezanosti fenomena i simptoma drevnih ljudi još uvijek utječu na uvjerenja i očekivanja modernog stanovništva.

Poremećaji sa somatoformnim karakteristikama specifičnim za određene kulture uključuju dhat sindrom u Indiji, koji je zabrinut zbog gubitka
sjemena, i koro u jugoistočnoj Aziji, preokupaciju da će penis nestati u trbuhu. Osjećaj crva u glavi ili zapaljenih ruku ponekad prijavljuju ljudi u Africi i
jugoistočnoj Aziji. Kulture utječu na to kako se emocije trebaju izraziti i sankcioniraju vjerske i iscjeliteljske rituale koji mogu izgledati kao poremećaji
obraćenja. Stoga simptome somatoformnog tipa treba procijeniti na prikladnost društvenom kontekstu pacijenta. Ponašanja sankcionirana kulturom
obično se ne smatraju patološkim.

Dimsdale JE, Dantzer R. Biološki supstrat za somatoformne poremećaje: važnost patofiziologije. Psihosom med . 2007;69:850–854. 
[PubMed: 18040093] 

Winfried R, Arthur JB. Psihobiološke perspektive somatoformnih poremećaja. Psihoneuroendokrinologija . 2005; 30(10):996–1002. 
[PubMed: 15958280] 

KLINIČKI NALAZI
A. Simptomi i znakovi

Dijagnoza SSD­a uključuje i isključivanje općih medicinskih stanja i uključivanje somatoformnih značajki. Sljedeće značajke trebale bi povećati sumnju
na SSD:

Neobjašnjivi simptomi koji su kronični ili se stalno mijenjaju.

Višestruki simptomi. Nesvjestica, menstrualni problemi, glavobolja, bol u prsima, vrtoglavica i lupanje srca simptomi su koji će najvjerojatnije biti
somatoformni.

Nejasne ili visoko personalizirane, idiosinkratske pritužbe.

Nemogućnost više od tri liječnika da postave dijagnozu.

Prisutnost drugog mentalnog poremećaja, osobito depresivnih, anksioznih ili poremećaja upotrebe tvari.

Nepovjerenje prema liječniku.

Liječničko iskustvo frustracije.

Paradoksalno pogoršanje simptoma s liječenjem.
Downloaded 2022­12­27 4:10 A  Your IP is 159.242.234.103
Chapter 59: Somatic Symptom Disorder (Previously Somatoform Disorder), Factitious Disorder, & Malingering, William G. Starješina Page 4 / 10
Visoka iskorištenost, uključujući ponovljene posjete, česte telefonske pozive, više lijekova i ponovljene preporuke za subspecijalnost.
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility

Nerazmjerni invaliditet i oštećenje uloga.
 Prisutnost drugog mentalnog poremećaja, osobito depresivnih, anksioznih ili poremećaja upotrebe tvari.
Butler University
Nepovjerenje prema liječniku. Access Provided by:

Liječničko iskustvo frustracije.

Paradoksalno pogoršanje simptoma s liječenjem.

Visoka iskorištenost, uključujući ponovljene posjete, česte telefonske pozive, više lijekova i ponovljene preporuke za subspecijalnost.

Nerazmjerni invaliditet i oštećenje uloga.

B. Dijagnostički kriteriji

SSD je mentalni poremećaj koji uključuje fizičke simptome ili iracionalnu anksioznost zbog bolesti ili izgleda, a za koji biomedicinski nalazi nisu u
skladu s općim medicinskim stanjem. Specifična dijagnoza zahtijeva da simptomi donesu nepotrebno liječenje ili značajno oštećenje u socijalnim,
profesionalnim ili drugim važnim područjima funkcioniranja. SSD ne može biti uzrokovan općim zdravstvenim stanjem ili izravnim učincima tvari. Ako
se poremećaj pojavi u prisutnosti općeg zdravstvenog stanja, pritužbe ili oštećenje moraju biti veći od onoga što bi se očekivalo od fizičkih nalaza i
povijesti. Iako se SSD može pojaviti istodobno s drugim mentalnim poremećajima, druge dijagnoze poput depresije ili anksioznosti mogu biti dovoljne
da zamijene dijagnozu SSD­a.

1. SSD

Prije DSM­5, formalna dijagnoza somatizacije zahtijevala je identifikaciju (broj) višestrukih simptoma s različitih mjesta ili funkcija tijela. Trenutna
dijagnoza usredotočuje se na stres ili poremećaj koji pacijenti doživljavaju zbog somatskih simptoma. Pacijenti često imaju višestruke simptome.
Simptomi su možda specifični ili opći (npr. Umor) i ponekad mogu predstavljati normalne tjelesne osjećaje koji ne znače značajnu bolest. Pacijenti s
ovim poremećajem imaju misli, osjećaje ili ponašanja povezana sa simptomima koji su pretjerani, uporni i disfunkcionalni.

2. Poremećaj pretvorbe

Ova dijagnoza sastoji se isključivo od pseudoneuroloških simptoma (tj. deficita koji utječu na središnji živčani sustav, dobrovoljnih motoričkih ili
osjetilnih funkcija). Psihološki čimbenici u obliku stresora ili emocionalnih sukoba očekuju se i prethode simptomima. Ovisno o medicinskoj naivnosti
pacijenta, simptomi su često prilično neuvjerljivi, ne u skladu s anatomskim putevima ili fiziološkim mehanizmima. Simptomi se, međutim, ne smatraju
voljnima. Simptomi mogu simbolički predstavljati emocionalne sukobe, poput nepokretnosti ruku kao izraz ljutnje i impotencije. Drugi tragovi koji
ukazuju na to da su simptomi pseudoneurološki uključuju pogoršanje u prisutnosti drugih; noninjuries unatoč dramatičnim padovima; normalni
refleksi, tonus mišića i reakcije zjenice; i upečatljive nedosljednosti na ponovljenim pregledima. Skupine simptoma također se fiziološki ne uklapaju.
Simptomi se mogu osjetiti s relativnim nedostatkom zabrinutosti (takozvana ravnodušnost la belle), ali dramatične prezentacije su češće. Kurs je važno
razmatranje. Poremećaj konverzije rijedak je prije 10. godine života ili nakon 35. godine života. Simptomi su prolazni, rijetko traju dulje od 2 tjedna i
reagiraju na sigurnost, sugestiju i psihološku podršku. Iako primarni i sekundarni dobici mogu biti posljedica poremećaja konverzije, ti dobici nisu
motivirajući faktor kao što bi bili kod faktivnog poremećaja ili mališana.

3. Poremećaj boli povezan s psihološkim čimbenicima

Ovaj poremećaj je psihijatrijski ekvivalent sindroma kronične nemaligne boli, osim što nije potrebno minimalno trajanje simptoma. Psihološki
čimbenici igraju značajnu ulogu u slici boli, uključujući njezin početak, ozbiljnost, pogoršanje i održavanje. Fizičke patologije su moguće i česte, ali
organski nalazi nisu dovoljni da objasne ozbiljnost boli. Funkcionalni deficiti su česti, uključujući invaliditet, povećanu uporabu zdravstvenog sustava,
zlouporabu lijekova te poremećaje u relaciji i strukovnom sektoru. Depresija ili anksioznost mogu biti sekundarni ili također mogu biti primarni ili
komorbidni, predisponirajući pacijenta za povećano iskustvo boli, kao i manjkavu sposobnost suočavanja.

4. Hipohondrijaza

Pojedinac je zaokupljen strahom od ozbiljne bolesti. Preokupacija može potjecati iz prekomjernog fokusiranja i pogrešnog tumačenja normalnih
fizioloških senzacija (npr. Ortostatska vrtoglavica), pogrešnih atribucija o tijelu (npr. "bolnih vena") ili opsesije o manjim fizičkim abnormalnostima.
Pacijenti se lako alarmiraju kontaktom s bolesnim osobama ili medijskim izvještavanjem o bolesti. Strahovi i dalje postoje unatoč medicinskom
uvjeravanju. Globalniji simptomi mogu sugerirati primarnu dijagnozu paničnog poremećaja, dok se specifičnije zabrinutosti povezane s tijelom mogu
bolje objasniti dijagnozom tjelesnog dismorfnog poremećaja. Ključ ove dijagnoze je primarni strah od bolesti, a ne generalizirana briga ili strah od
određenog defekta ili poremećaja.

5. Tjelesni dismorfni poremeća j
Downloaded 2022­12­27 4:10 A  Your IP is 159.242.234.103
Chapter 59: Somatic Symptom Disorder (Previously Somatoform Disorder), Factitious Disorder, & Malingering, William G. Starješina Page 5 / 10
Ovaj poremećaj uključuje prekomjernu preokupaciju manjim ili zamišljenim defektom jednog ili više dijelova tijela, isključujući dijagnozu primarnog
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
poremećaja prehrane. Iako su mnogi ljudi zabrinuti za svoj izgled, zabrinutost i ponašanja povezana s ovim poremećajem su ekstremni, uznemirujući,
dugotrajni i iscrpljujući. Samosvijest je značajna, a izbjegavanje javnog izlaganja, skrivanje nedostataka i neotkrivanje liječniku su česti. Traže se
Pacijenti se lako alarmiraju kontaktom s bolesnim osobama ili medijskim izvještavanjem o bolesti. Strahovi i dalje postoje unatoč medicinskom
Butler University
uvjeravanju. Globalniji simptomi mogu sugerirati primarnu dijagnozu paničnog poremećaja, dok se specifičnije zabrinutosti povezane s tijelom mogu
Access Provided by:
bolje objasniti dijagnozom tjelesnog dismorfnog poremećaja. Ključ ove dijagnoze je primarni strah od bolesti, a ne generalizirana briga ili strah od
određenog defekta ili poremećaja.

5. Tjelesni dismorfni poremeća j

Ovaj poremećaj uključuje prekomjernu preokupaciju manjim ili zamišljenim defektom jednog ili više dijelova tijela, isključujući dijagnozu primarnog
poremećaja prehrane. Iako su mnogi ljudi zabrinuti za svoj izgled, zabrinutost i ponašanja povezana s ovim poremećajem su ekstremni, uznemirujući,
dugotrajni i iscrpljujući. Samosvijest je značajna, a izbjegavanje javnog izlaganja, skrivanje nedostataka i neotkrivanje liječniku su česti. Traže se
medicinski, stomatološki i kirurški tretmani, ali mogu samo pogoršati preokupacije. Zabrinutost se ne može usredotočiti isključivo na lažno uvjerenje
da je netko pretil, što bi ukazivalo na poremećaj prehrane. Slično tome, uvjerenje da su spolne karakteristike netočne može biti bolje zastupljeno u
dijagnozi poremećaja rodnog identiteta. Prolazna ili općenitija zabrinutost zbog izgleda može ukazivati na glavne depresivne epizode. Pacijenti koji
inzistiraju na tome da je zamišljeni defekt stvaran i odvratan zadovoljit će kriterije za sumanuti poremećaj, somatski tip.

6. Malingering, činjenični poremećaj i činjenični poremećaj od strane opunomoćenika

To nisu SSD­ovi; simptomi su dobrovoljni i varljivi. Obmana se dobiva lažnim ili samo­inducirajućim simptomima ili krivotvorenjem povijesti ili
laboratorijskih nalaza. Uobičajeni simptomi uključuju vrućicu, samoozljeđivanje, krvarenje i napadaje. Osobe povezane sa zdravstvenim profesijama
česti su počinitelji. Malingering i faktični poremećaj razlikuju se po tome je li dobitak simptoma primarni ili sekundarni. Kod malingeringa nastaju
simptomi za dobivanje nagrada ili izbjegavanje kazni (sekundarni dobici). Faktični poremećaj uključuje proizvodnju simptoma kako bi se preuzela
bolesna uloga (primarna dobit). Za razliku od malingeringa, činjenični poremećaj smatra se mentalnim poremećajem prvenstveno zato što je potreba
za bolesnom ulogom abnormalna. Činjenični poremećaj po opunomoćeniku javlja se kada bolest uzrokuje njegovatelj, obično kako bi zadovoljio
potrebu za dramom i bio spasitelj pacijenta. Znakovi činjeničnog poremećaja uključuju izravne dokaze, kao što su nedosljedni laboratorijski ili fizički
nalazi ili opažanja (npr. Injekcija bakterija), kao i nejasne tragove, kao što su pacijenti koji su migracijski ili nemaju posjetitelja; ugodniji su s
agresivnijim tretmanima, uključujući proširenu hospitalizaciju; ili čija je prezentacija pretjerana i prilično dramatična (Munchausenov sindrom).

C. Probir i dijagnostičke mjere

Održavanje SSD­a u diferencijalu ključ je za postavljanje ispravne dijagnoze tijekom vremena. Valjani dijagnostički i probirni upitnici postoje, ali često
nemaju kliničku korisnost zbog duljine i obuke potrebne za tumačenje. Usmjereni intervju s konkretnim pitanjima na temelju pritužbi pacijenata
najučinkovitiji je za pružatelje primarne zdravstvene zaštite. Kada i dalje postoje sumnje, indicirano je upućivanje stručnjaku vještom u korištenju
dijagnostičkih upitnika. Pacijente treba pregledati na depresiju.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
Dijagnozu bi trebalo smatrati privremenom sve dok ne postoji znatna vanjska potpora. Treba uzeti u obzir opća medicinska stanja koja karakteriziraju
višestruki i zbunjujući somatski simptomi (npr. Hiperparatireoza, porfirija, multipla skleroza i sistemski eritematozni lupus). Poremećaj pretvorbe,
posebno, često se pogrešno dijagnosticira. Daum i kolege (2013) opisali su visoku specifičnost simptoma slabosti, osjetilnosti i hoda u određivanju
jesu li prezentacije konverzije pseudoneurološke. Pojava višestrukih fizičkih simptoma u ranoj odrasloj dobi sugerira poremećaj somatizacije, ali kod
starijih osoba sugerira opće zdravstveno stanje. Primarnu ili sekundarnu depresiju treba uzeti u obzir kod bilo kojeg pacijenta za kojeg se sumnja da
ima spolno prenosive bolesti. Poremećaji osobnosti također su često povezani sa SSD­om. Važno je odrediti primarni poremećaj kako bi se odabralo
učinkovito liječenje. Klinički čimbenici, kao što su kontekst, trajanje simptoma i dob pacijenta, mogu razlikovati SSD od drugih poremećaja.

Brana C, Hubschmid M, Aybek S. Vrijednost "pozitivnih" kliničkih znakova za slabost, osjetilne i hodajuće poremećaje u poremećaju konverzije:
sustavni i narativni pregled. J Neurol Neurosurg Psychiatr . 2014;85(2):180–190. 
[PubMed: 23467417] 

KOMPLIKACIJE
Nepriznavanje i pravilno liječenje SSD­a može dovesti do prekomjernih dijagnostičkih postupaka i tretmana, koji održavaju preokupacije pacijenata i
dovode pacijenta u opasnost od iatrogene štete. Primjena neidentificiranih, nekonvencionalnih ili alternativnih tretmana pacijenata sa SSD­om može
negativno komunicirati s propisanim lijekovima. Ovisnosti o sedativnim, analgetskim ili opojnim sredstvima česte su iatrogene komplikacije.

LIJEČENJE
Downloaded 2022­12­27 4:10 A  Your IP is 159.242.234.103
Chapter 59: Somatic Symptom Disorder (Previously Somatoform Disorder), Factitious Disorder, & Malingering, William G. Starješina Page 6 / 10
Pacijente primarne zdravstvene zaštite koji imaju nediferencirane simptome najbolje je riješiti sveobuhvatnim pristupom koji uključuje kontinuitet
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
skrbi i pažnju prema odnosu liječnika i pacijenta. "Patologija" čini da se pacijenti osjećaju nelegitimno, samo po sebi glavni izvor nevolje, i proizvodi
stereotipe o pacijentima kao "kukavice, cmizdravci ili teški". Karakteristike pacijenata koje se smatraju teškim uključuju opsežne ili pretjerane
 Butler University
Nepriznavanje i pravilno liječenje SSD­a može dovesti do prekomjernih dijagnostičkih postupaka i tretmana, koji održavaju preokupacije pacijenata i
Access Provided by:
dovode pacijenta u opasnost od iatrogene štete. Primjena neidentificiranih, nekonvencionalnih ili alternativnih tretmana pacijenata sa SSD­om može
negativno komunicirati s propisanim lijekovima. Ovisnosti o sedativnim, analgetskim ili opojnim sredstvima česte su iatrogene komplikacije.

LIJEČENJE
Pacijente primarne zdravstvene zaštite koji imaju nediferencirane simptome najbolje je riješiti sveobuhvatnim pristupom koji uključuje kontinuitet
skrbi i pažnju prema odnosu liječnika i pacijenta. "Patologija" čini da se pacijenti osjećaju nelegitimno, samo po sebi glavni izvor nevolje, i proizvodi
stereotipe o pacijentima kao "kukavice, cmizdravci ili teški". Karakteristike pacijenata koje se smatraju teškim uključuju opsežne ili pretjerane
pritužbe, nesuradnju preporukama za liječenje i ponašanja koja izazivaju sumnju u traženje lijekova. Kada su pacijenti tako označeni, relevantnost
iskustva pacijenta i potencijal partnerstva između pacijenta i liječnika su i zastarjeli. Metoda usmjerena na pacijenta, toliko važna za obiteljsku praksu,
postaje nemoguća. Čak i bez atribucija mentalnog poremećaja, SSD predstavlja jedan od najtežih izazova u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Nesigurnosti povezane s dijagnozom, osjećaj da fokus nije medicinski i stoga je interakcija neprikladna, pojačavanje simptoma pacijenta i osjećaj da se
usluge prekomjerno koriste neprimjereno doprinose percepciji da je pacijent težak.

A. Opće preporuke

Simptomi SSD­a postoje na kontinuumu. Sveobuhvatna, kontinuirana skrb usmjerena na pacijenta na odgovarajući način rješava većinu prezentacija
pacijenata primarne zdravstvene zaštite. Opće preporuke kako slijedi nazivaju se strukturiranom skrbi. Cochrane sustavni pregled sugerira da mogu
biti jednako učinkoviti kao i psihološke intervencije u odraslih.

1. Prvi posjeti

Terapijski savez treba izgraditi temeljitom poviješću i fizičkim pregledom i pregledom kartona pacijenta. Liječnik bi trebao pokazati znatiželju i interes
za pacijentove pritužbe i potvrditi pacijentovu patnju. Psihogene atribucije treba izbjegavati. Izgledati zbunjeno u početku je dobra strategija. Isporuka
dijagnoze ključni je korak liječenja sa SSD­om. Različiti poremećaji zahtijevaju različite vrste informacija.

2. Uprava

Poremećaj treba tretirati kao kroničnu bolest, s naglaskom na funkcioniranje, a ne na liječenje. Treba očekivati postupne promjene, s razdobljima
poboljšanja i recidiva. Liječnici bi trebali pokušati izbjeći prekomjernu i/ili invazivnu dijagnostiku i liječenje kako bi se smanjila iatrogena šteta. Kada se
poduzimaju postupci ili tretmani, oni bi trebali biti odabrani samo na temelju objektivnih dokaza, a ne subjektivnih pritužbi. Kada se pojave novi
simptomi, treba obaviti barem ograničeni fizički pregled kako bi se izbjegla pogrešna dijagnoza i uvjerilo pacijenta da se njegove brige shvaćaju
ozbiljno. Potreba za nepotrebnim testovima i postupcima može se izbjeći tako da se pacijent osjeća "poznatim" od strane liječnika.

3. Upravljanje kada su uključeni kontrolirani lijekovi

Berland i kolege (2012) opisali su sveobuhvatan pristup liječenju somatoformnog poremećaja boli gdje sklonosti pacijenata opioidima kompliciraju
liječenje. Preporučuju strukturirani pristup koji uključuje sveobuhvatnu biopsihosocijalnu procjenu i plan liječenja koji potiče pacijente da postave i
postignu funkcionalne ciljeve.

4. Skrb usmjerena na pacijenta

Osjećaji nelegitimnosti pacijenata i uobičajeni stavovi liječnika prema pacijentima doprinose diferencijalima moći i borbama. Liječnici bi trebali
razgovarati s pacijentima kao jednakima, dobro slušati, postavljati i odgovarati na mnoga pitanja, razumljivo objašnjavati stvari i omogućiti
pacijentima da donose odluke o svojoj skrbi. Treba razviti suradnički odnos u kojem liječnik radi zajedno s pacijentom kako bi razumio i upravljao
problemima s pacijentima. Treba pratiti "zajednički jezik" koji dijele liječnik i pacijent i raspravljati o razlikama.

5. Posjeti uredu

Trebalo bi zakazati redovite, kratke preglede, čime bi se izbjegli "po potrebi" lijekovi i uredski posjeti koji pružaju liječničku pomoć ovisno o
simptomima. Praktične strategije vezane uz vrijeme uključuju pregovaranje i postavljanje dnevnog reda u ranoj fazi posjeta, obraćanje pozornosti na
emocionalni program, prakticiranje aktivnog slušanja odgovarajućim reakcijama i daljnjim pitanjima, traženje pacijentovih atribucija za probleme i
empatetično komuniciranje.

6. Psihosocijalna pitanja
Downloaded 2022­12­27 4:10 A  Your IP is 159.242.234.103
Pacijentu treba pružiti sigurnost, ali ne prije temeljitog istraživanja simptoma. Psihosocijalna pitanja trebala bi biti ispresijecana biomedicinskim kako
Chapter 59: Somatic Symptom Disorder (Previously Somatoform Disorder), Factitious Disorder, & Malingering, William G. Starješina Page 7 / 10
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
bi se istražila sva pitanja: fiziološka, anatomska, socijalna, obiteljska i psihološka. Liječnik bi se trebao raspitati o traumi i zlostavljanju. Kako se
povjerenje povećava, pacijenta treba poticati da istraži psihološka pitanja koja mogu biti povezana sa simptomima. Na taj se način simptomi mogu
povezati sa životom i osjećajima pacijenta. Liječnici bi trebali izbjegavati korištenje izraza stres previše liberalno, jer se može pogrešno protumačiti kao
simptomima. Praktične strategije vezane uz vrijeme uključuju pregovaranje i postavljanje dnevnog reda u ranoj fazi posjeta, obraćanje pozornosti na
Butler University
emocionalni program, prakticiranje aktivnog slušanja odgovarajućim reakcijama i daljnjim pitanjima, traženje pacijentovih atribucija za probleme i
Access Provided by:
empatetično komuniciranje.

6. Psihosocijalna pitanja

Pacijentu treba pružiti sigurnost, ali ne prije temeljitog istraživanja simptoma. Psihosocijalna pitanja trebala bi biti ispresijecana biomedicinskim kako
bi se istražila sva pitanja: fiziološka, anatomska, socijalna, obiteljska i psihološka. Liječnik bi se trebao raspitati o traumi i zlostavljanju. Kako se
povjerenje povećava, pacijenta treba poticati da istraži psihološka pitanja koja mogu biti povezana sa simptomima. Na taj se način simptomi mogu
povezati sa životom i osjećajima pacijenta. Liječnici bi trebali izbjegavati korištenje izraza stres previše liberalno, jer se može pogrešno protumačiti kao
uzrok simptoma pacijenta ili izgovor za nepotpunu procjenu. Na kraju i suptilno, pacijenti će vjerojatno otkriti svoje osobne probleme i zabrinutosti.

7. Uključenost obitelji

Uz dopuštenje pacijenta, članove obitelji treba pozvati da sudjeluju u posjetima pacijentima. Povremena obiteljska konferencija može biti vrijedna.
Mišljenje svake osobe o bolesti i liječenju može se tražiti, a članove obitelji može se pitati kako bi se obiteljski život razlikovao da je pacijent bez
simptoma. Liječnici bi trebali tražiti i stalno se vraćati snagama i područjima kompetencija pacijenta i obitelji.

Berland E, Rodgers P. Racionalna uporaba opioida za liječenje kronične neterminalne boli. Am Fam liječnik . 2012;86(3):252–258. 
[PubMed: 22962988] 

Heijmani M, Olde Hartman TC, van Weel­Baumgarten E, et al. Mišljenja stručnjaka o upravljanju medicinski neobjašnjivim simptomima u primarnoj
zdravstvenoj zaštiti. Kvalitativna analiza narativnih recenzija i znanstvenih uvodnika. Fam prakt . 2011;28(4):444–455. 
[PubMed: 21368064] 

Van Dessel N, den Boeft M, van der Wouden JC et al. Nefarmakološke intervencije za somatoformne poremećaje i medicinski neobjašnjive fizičke
simptome (MUPS) u odraslih. Cochrane baza podataka Syst Rev . 2014;11:CD011142. 
[PubMed: 25362239] 

B. Farmakoterapija

Budući da ti pacijenti mogu biti izuzetno osjetljivi na nuspojave, psihofarmakologična sredstva općenito se ne bi trebala koristiti osim ako pacijent nije
pokazao farmakološki responzivni mentalni poremećaj kao što su velika depresija, generalizirani anksiozni poremećaj, panični poremećaj ili
opsesivno­kompulzivni poremećaj. (Za daljnju raspravu o tim poremećajima vidjeti poglavlja 56, 57, 58.) Selektivni inhibitori ponovne pohrane
serotonina (SSRI), drugi netriciklički antidepresivi i benzodiazepini su lijekovi koji se najčešće koriste za suživot psihijatrijskih stanja. Liječenje treba
započeti u subterapeutskim dozama i vrlo postupno povećavati, kako je opisano u poglavljima 56, 57, 58. Iznimke od ovog općeg pravila su
hipohondrijaza i tjelesni dismorfni poremećaji. Oni su sličniji opsesivno­kompulzivnom poremećaju, a pacijenti s tim poremećajima mogu imati koristi
od sporog povećanja do većih doza SSRI ako se toleriraju nuspojave. Oni s ekstremnim, ali prolaznim dismorfnim problemima mogu imati koristi od
privremenog liječenja atipičnim antipsihoticima.

Gasparini S, Beghi E, Ferlazzo E, et al. Liječenje psihogenih nonepileptičkih napadaja (PNES): multidisciplinarni pristup. Eur J Neurol . 2019;26(2):e205–
e215. 
[PubMed: 30300463] 

Somashekar B, Jainer A, Wuntakal B. Psihofarmakoterapija poremećaja somatskih simptoma. Int Rev Psychiatr . 2013;25(1):107–115. 
[PubMed: 23383672] 

C. Savjetovanje ili upućivanje

Uključivanje kliničara za mentalno zdravlje može biti korisno u dijagnosticiranju komorbidnih mentalnih stanja, pružanju prijedloga za psihotropne
lijekove i uključivanju nekih pacijenata u psihoterapiju. Međutim, malo je vjerojatno da će pacijenti vidjeti vrijednost konzultacija ili mogu doživjeti
upućivanje kao optužbu da njihovi simptomi nisu autentični. Pritisak na pacijenta da prihvati konzultacije vjerojatno neće biti učinkovit i može učiniti
susret savjetnika neproduktivnim. Prvo se mora uspostaviti povjerenje, a psihološka pitanja moraju postati legitimna tema za raspravu. Ideja
preporuke može se uvesti kasnije. Kada je to moguće, može biti učinkovitije vidjeti pacijenta zajedno s kliničarem za mentalno zdravlje kako bi se i
Downloaded 2022­12­27 4:10 A  Your IP is 159.242.234.103
dalje naglašavao sveobuhvatan pristup, pacijent se ne osjeća napuštenim, a zabrinutost da se zabrinutost pacijenta ne shvaća ozbiljno ublažava se.
Chapter 59: Somatic Symptom Disorder (Previously Somatoform Disorder), Factitious Disorder, & Malingering, William G. Starješina Page 8 / 10
Ekstremni stres ili preokupacije koje se pogoršavaju na sumanutu razinu mogu zahtijevati bolničku hospitalizaciju.
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility

Jackson JL, Passamonti M, Kroenke K. Ishod i utjecaj mentalnih poremećaja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti nakon 5 godina. Psihosom med .
 Butler University
Uključivanje kliničara za mentalno zdravlje može biti korisno u dijagnosticiranju komorbidnih mentalnih stanja, pružanju prijedloga za psihotropne
lijekove i uključivanju nekih pacijenata u psihoterapiju. Međutim, malo je vjerojatno da će pacijenti vidjeti vrijednost konzultacija ili mogu doživjeti
Access Provided by:

upućivanje kao optužbu da njihovi simptomi nisu autentični. Pritisak na pacijenta da prihvati konzultacije vjerojatno neće biti učinkovit i može učiniti
susret savjetnika neproduktivnim. Prvo se mora uspostaviti povjerenje, a psihološka pitanja moraju postati legitimna tema za raspravu. Ideja
preporuke može se uvesti kasnije. Kada je to moguće, može biti učinkovitije vidjeti pacijenta zajedno s kliničarem za mentalno zdravlje kako bi se i
dalje naglašavao sveobuhvatan pristup, pacijent se ne osjeća napuštenim, a zabrinutost da se zabrinutost pacijenta ne shvaća ozbiljno ublažava se.
Ekstremni stres ili preokupacije koje se pogoršavaju na sumanutu razinu mogu zahtijevati bolničku hospitalizaciju.

Jackson JL, Passamonti M, Kroenke K. Ishod i utjecaj mentalnih poremećaja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti nakon 5 godina. Psihosom med .
2007;69(3):270–276. 
[PubMed: 17401055] 

Schweickhardt A, Larisch A, Fritzsche K. Diferencijacija somatizirajućih pacijenata u primarnoj zdravstvenoj zaštiti: zašto su učinci liječenja uvijek
umjereni. J Nerv Ment Dis . 2005;193:813–819. 
[PubMed: 16319704] 

D. Psihoterapeutske intervencije

Standardizirane grupne ili individualne kognitivne bihevioralne terapije mogu biti učinkovit tretman za kronične somatoformne poremećaje,
smanjujući somatske simptome, stres, oštećenje i korištenje i troškove medicinske skrbi. Kognitivne intervencije obučavaju pacijenta da identificira i
restrukturira disfunkcionalna uvjerenja i pretpostavke o zdravlju. Bihevioralno, pacijent se potiče na eksperimentiranje s aktivnostima koje su u
suprotnosti s uobičajenim navikama kao što su izbjegavanje, "kupovina liječnika" ili višak traženja sigurnosti. Osim toga, pacijenti mogu naučiti
tehnike opuštanja i meditacije za upravljanje simptomima anksioznosti. Pacijenti s visokim emocionalnim stresom brže reagiraju na psihoterapiju, a
pacijenti koji mogu barem djelomično pripisati simptome psihološkim čimbenicima pokazuju bolje terapijske ishode od pacijenata koji čvrsto vjeruju
da njihovi fizički simptomi imaju fizički uzrok.

Za djecu psihološke intervencije smanjuju broj simptoma i težinu, invaliditet i izostanak iz škole.

Bonvanie Ja, Kallesøe K, Janssens K, Schröder A, Rosmalen J, Rask C. Psihološke intervencije za djecu s funkcionalnim somatskim simptomima:
sustavni pregled i meta­analiza. J Pediatr . 2017;187:272–281. 
[PubMed: 28416243] 

Gropalis M, Bleichhardt G, Hiller W, Witthöft M. Specifičnost i modifikabilnost kognitivnih predrasuda u hipohondri. J Konzultirajte se s Colinom
Psycholom . 2013;81(3):558–565. 
[PubMed: 22563641] 

Rosebush PI, Mazurek MF. Liječenje poremećaja pretvorbe u 21. stoljeću: jesmo li se pomaknuli izvan kauča? Curr Treat Options Neurol .
2011;13(3):255–266. 
[PubMed: 21468672] 

Sharma MP, Manjula M. Bihevioralno i psihološko upravljanje somatskim poremećajima simptoma: pregled. Int Rev Psychiatr . 2013;25(1):116–124. 
[PubMed: 23383673] 

E. Komplementarne i alternativne terapije

Za očekivati je da pacijenti sa somatoformnim simptomima često isprobavaju alternativne tretmane kao što su biljni lijekovi, intervencije uma i tijela i
drugi nezapadni medicinski pristupi. Kod tih pacijenata čini se da konvencionalni tretmani nisu uspjeli, nepovjerenje prema liječnicima može biti
veliko, a stres je velik. Savezni propisi nalažu da tvrdnje o oznaci i upute o biljnim proizvodima i dodacima rješavaju samo simptome; stoga ne postoje
specifična biljna sredstva za SSD, sama po sebi. S obzirom na mnoštvo simptoma koji mogu postojati u bolesnika sa SSD­om, nije iznenađujuće da
postoje brojni alternativni lijekovi koje pacijenti mogu isprobati.

Pacijenti s poremećajem boli ili primarnom ili komorbidnom anksioznošću mogu imati koristi od intervencija tijela i tijela kao što su masaža, terapije
kretanjem, manipulacije, opuštanje, vođene slike i hipnoza. Placebo učinak različitih lijekova može biti koristan, osobito ako su sredstva uglavnom
inertni, jer se mogu izbjeći dosadne nuspojave koje se vide u konvencionalnim lijekovima. Alternativne terapije često uključuju "nespecifične
Downloaded 2022­12­27 4:10 A  Your IP is 159.242.234.103
Chapter 59: Somatic Symptom Disorder (Previously Somatoform Disorder), Factitious Disorder, & Malingering, William G. Starješina Page 9 / 10
terapijske učinke" koji nadilaze placebo učinak i mogu biti korisni. Nespecifični učinci uključuju toplinu i vještine slušanja praktičara, osnaživanje koje
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
proizlazi iz legitimiranja problema pacijenta i egalitarni pristup skrbi. Liječnici možda žele preporučiti alternativne tretmane i surađivati s alternativnim
praktičarima, ali također bi trebali biti spremni zaštititi pacijenta upozoravajući na tretmane koji su potencijalno štetni, pretjerano skupi ili koji
veliko, a stres je velik. Savezni propisi nalažu da tvrdnje o oznaci i upute o biljnim proizvodima i dodacima rješavaju samo simptome; stoga ne postoje
Butler University
specifična biljna sredstva za SSD, sama po sebi. S obzirom na mnoštvo simptoma koji mogu postojati u bolesnika sa SSD­om, nije iznenađujuće da
Access Provided by:
postoje brojni alternativni lijekovi koje pacijenti mogu isprobati.

Pacijenti s poremećajem boli ili primarnom ili komorbidnom anksioznošću mogu imati koristi od intervencija tijela i tijela kao što su masaža, terapije
kretanjem, manipulacije, opuštanje, vođene slike i hipnoza. Placebo učinak različitih lijekova može biti koristan, osobito ako su sredstva uglavnom
inertni, jer se mogu izbjeći dosadne nuspojave koje se vide u konvencionalnim lijekovima. Alternativne terapije često uključuju "nespecifične
terapijske učinke" koji nadilaze placebo učinak i mogu biti korisni. Nespecifični učinci uključuju toplinu i vještine slušanja praktičara, osnaživanje koje
proizlazi iz legitimiranja problema pacijenta i egalitarni pristup skrbi. Liječnici možda žele preporučiti alternativne tretmane i surađivati s alternativnim
praktičarima, ali također bi trebali biti spremni zaštititi pacijenta upozoravajući na tretmane koji su potencijalno štetni, pretjerano skupi ili koji
zaobilaze konvencionalne tretmane koji su potrebni za dokazana medicinska stanja.

Bazga WG, kralj M, Dassow P, Macy B. Upravljanje bolovima u donjem dijelu leđa: možda radite previše. J Fam trening . 2009;58:180–186. 
[PubMed: 19358795] 

F. Edukacija pacijenata

Američka akademija obiteljskih liječnika razvila je stranicu za obrazovanje pacijenata za somatoformne poremećaje. Web­adresa stranice je
http://familydoctor.org/familydoctor/en/diseases­conditions/somatoform­disorders.html.

Downloaded 2022­12­27 4:10 A  Your IP is 159.242.234.103
Page 10 / 10
Chapter 59: Somatic Symptom Disorder (Previously Somatoform Disorder), Factitious Disorder, & Malingering, William G. Starješina
©2022 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility