1

KAZUO IŠIGURO

KLARA I SUNCE

Kazuo Ishiguro
KLARA AND THE SUN
2021

2
U znak sećanja na moju majku

Šizuko Išiguro

(1926-2019)

3
PRVI DEO

4
 Kad smo bile nove, Roza i ja stajale smo se u sredini prodavnice, na strani stola sa
ĉasopisima, i imale pogled kroz veći deo izloga. Tako smo mogle da gledamo napolje - uţurbane
sluţbenike u prolazu, taksije, kurire, turiste, Prosjaka i njegovog psa, donji deo Zgrade RPO. Kada
smo se navikle, Šefica nam je dopuštala da se pribliţimo eksponatima u izlogu odakle se videlo
koliko je visoka Zgrada RPO. A zateknemo li se tamo u pravo vreme, ugledale bi kako sunce na
svom putovanju prelazi izmeĊu vrhova zgrada s naše strane na onu na kojoj je Zgrada RPO. Kada bi
mi se posrećilo da ga tako ugledam, isturila bih lice napred da se njime što više prehranim, i ako bi
se Roza zatekla pored mene, rekla bih joj da i sama to uradi. Posle minut-dva, morale bismo da se
vratimo na svoja mesta, a dok smo bile nove, brinule smo se da ćemo, pošto se iz sredine
prodavnice Sunce ĉesto ne vidi, sve više i više slabiti. Deĉak VP1 Reks koji je tada bio sa nama,
rekao nam je da treba da brinemo, da Sunce moţe da dopre do nas gde god da smo. Pokazao nam je
na parket i rekao: - Ono tamo vam je Sunĉev trak. Ako ste zabrinute, samo ga dodirnite i povratiće
vam se snaga.
U prodavnici nije bilo kupaca kada nam je to rekao, a Šefica je nešto slagala na Crvene Police,
te nisam htela da je ometam pitajući je za dozvolu. Zato se osvrnuh ka Rozi koja me je belo
pogledala, pa sam napravila dva koraka napred, ĉuĉnula i ispruţila obe ruke ka Sunĉevom traku na
podu. Nestao je ĉim sam ga dodirnula prstima, mada sam pokušavala sve što mogu - tapkala mesto
na kom se nalazio, ĉak i dlanovima trljala parket - ali nije se vratio. Kada sam ustala, Deĉak VP
Reks reĉe: - Klara, bila si pohlepna. Vi VP-ice uvek ste tako pohlepne.
Mada sam tada bila nova, odmah mi je palo na pamet da krivica moţda nije do mene; da je
Sunĉev trak sluĉajno nestao baš dok sam ga dodirivala. Ali Deĉak VP Reks i dalje je bio ozbiljan.
- Uzela si svu prehranu samo za sebe, Klara. Pogledaj, skroz se smrklo.
I zaista, u prodavnici je postalo veoma mraĉno. Ĉak i napolju na trotoaru, znak za Zabranu
Parkiranja na banderi delovao je bledo i nejasno.
- Ţao mi je - odvratih Reksu, a potom, okrenuvši se ka Rozi: - Ţao mi je. Nisam imala
nameru da prigrabim sve za sebe.
- Zbog tebe ću - reĉe Deĉak VP Reks - do veĉeras malaksati.
- Šališ se - rekoh mu. - Znam da se šališ.
- Ne šalim se. Ovog trenutka mogao bih da se razbolim. A tek oni VP-i u zadnjem delu
prodavnice? Sa njima već nešto nije u redu. Sada će im biti još gore. Bila si pohlepna, Klara.
- Ne verujem ti - rekoh, ali pomalo nesigurno. Pogledah Rozu, ali me je i dalje belo gledala.
- Već mi je loše - reĉe Deĉak VP Reks i klonu.
- Ali upravo si sam rekao. Sunce uvek naĊe naĉin da dopre do nas. Šališ se, znam da se šališ.
Na kraju sam uspela da ubedim sebe da me je Deĉak VP Reks zadirkivao. Ali sam shvatila da
sam tog dana nehotiĉno navela VP Reksa da spomene nešto neprijatno o ĉemu većina VP-a u
prodavnici nije volela da priĉa. Nedugo zatim Deĉaku VP Reksu desilo se nešto što me je navelo da
pomislim da je, ĉak iako se toga dana šalio, delimiĉno bio i ozbiljan.
Bilo je blistavo jutro, a Reks više nije bio s nama jer ga je Šefica premestila u prednju nišu.
Stalno je govorila kako je svako mesto paţljivo osmišljeno i da smo svi ravnopravni, gde god stajali.
Uprkos tome, znali smo da će pri ulasku u radnju pogled kupca najpre pasti na prednju nišu, i
normalno da je Reks bio zadovoljan što je konaĉno mogao da se naĊe tamo. Posmatrale smo ga iz
sredine radnje kako obliven Sunĉevim trakovima nadmeno stoji, i Roza mi se u jednom trenutku
naţe rekavši: - O, zaista divno izgleda! Sigurno će se brzo udomiti!
Trećeg dana Reksovog boravka u prednjoj niši, ušla je devojĉica u pratnji majke. Tada nisam
tako dobro umela da odredim godine, ali sećam se da sam procenila kako je devojĉici trinaest i po, i
sada mi se ĉini da sam bila u pravu. Majka je bila ĉinovnica, i sudeći po cipelama i kostimu
zakljuĉile smo da je na visokom poloţaju. Devojĉica je otišla pravo do Reksa i stala ispred njega,
dok je majka prišla nama, pogledala nas, a potom otkoraĉala pozadi gde su dva VP-a sedela za
Staklenim Stolom i opušteno klatila nogama kako im je Šefica naloţila. U jednom trenutku majka je
pozvala devojĉicu, ali ova se nije obazirala i nastavila je da pilji u Reksa. Tada dete ispruţenom
rukom preĊe niz Reksovu. Reks naravno ne reĉe ništa, samo joj se osmehnu i ostade nepomiĉan,
upravo kako nam je reĉeno da radimo kada je kupac izuzetno zainteresovan.
- Gledaj! - prošaputa Roza. - Izabraće ga! SviĊa joj se. Baš je srećnik! - Naglo munuh Rozu
ne bih lije ućutkala, jer su mogli da nas ĉuju.
Sada devojĉica dozva majku, i obe ubrzo stadoše ispred Deĉaka VP Reksa i poĉeše da ga
odmeravaju od glave do pete, dok je devojĉica povremeno pruţala ruku i pipkala ga. Tiho su
razgovarale, i u jednom trenutku ĉula sam devojĉicu kako kaţe: - Ali, Mama, savršen je. Divan. -
Onda, trenutak kasnije, dete kaza: - O, Mama, hajde.

1
Artificial Friend (engl.) - veštaĉki prijatelj. (Sve napomene u tekstu su prevodioĉeve.)
5
 Dotle je već Šefica neĉujno stala iza njih. Majka se naposletku okrenu ka Šefici i upita: - Koji
je ovo model?
- B2 - odvrati Šefica. - Treća serija. Pravom detetu Reks će biti savršen pratilac. Mislim da
će kod mlade osobe naroĉito podstaći savesnost i marljivost.
- Pa, ovoj mladoj dami to bi svakako dobrodošlo.
- O, Majko, savršen je.
Majka onda reĉe: - B2, treća serija. Oni sa problemima solarne apsorpcije, zar ne?
Rekla je to baš tako, pred Reksom, sa osmehom koji joj je još uvek lebdeo na licu. I Reks
nastavi da se smeška, ali dete je delovalo zbunjeno i gledalo ĉas Reksa, ĉas majku.
- Istina - odvrati Šefica - treća serija je na poĉetku imala nekoliko manjih nedostataka. Ali je
ta priĉa bila dobrano preuveliĉana. U uobiĉajeno osvetljenom okruţenju nema nikakvih problema.
- Ĉula sam da loša solarna apsorpcija moţe da uzrokuje niz problema - reĉe majka. - Ĉak i u
ponašanju.
- Što se toga tiĉe, gospoĊo, modeli serije tri neizmerno su usrećili mnogo dece. Ukoliko ne
ţivite na Aljasci ili u rudniku, ne treba da brinete.
Majka nastavi da gleda u Reksa. Potom konaĉno odmahnu glavom. - Izvini, Kerolajn.
Shvatam zašto ti se dopada. Ali nije za nas. Naći ćemo nekog ko ti savršeno odgovara.
Ne pokazujući znake tuge, Reks nastavi da se osmehuje dok kupci nisu otišli, ĉak i nakon
toga. Ali tada se setih njegove šale, i bila sam ubeĊena da mu se ta pitanja o Suncu i tome koliko
njegove hrane moţemo da dobijemo, već duţe vrzmaju po glavi.
Naravno, danas sam svesna da Reks nije bio jedini. Ipak, zvaniĉno to uopšte nije
predstavljalo problem - svi smo zadovoljili kriterijume koji garantuju da na nas ne mogu da utiĉu
faktori poput poloţaja u prostoriji. Svejedno, jedan VP mogao je da oseti kako ga posle
nekoliko ĉasova van Sunĉevog domašaja obuzima letargija, pa bi se zabrinuo kako sa njim nešto
nije u redu - da ima neku samo njemu svojstvenu falinku i da se, ako se to sazna, nikada neće
udomiti.
Bio je to jedan od razloga zbog kojeg smo toliko bili opsednuti time da se naĊemo u izlogu.
Obećano nam je da će svako od nas doći na red, i svi smo jedva ĉekali da se to desi. Donekle je to
imalo veze sa onim što je Šefica nazivala „posebnom ĉašću” predstavljanja prodavnice u javnosti.
Naravno, štagod ona rekla, svi smo znali da su veće šanse da nas neko odabere dok smo u izlogu.
Ali glavna stvar koju smo svi prećutno podrazumevali, bilo je Sunce i prehrana njime. Išĉekujući da
doĊe red na nas, jednom je Roza šapatom pokrenula to pitanje.
- Klara, kada jednom dospemo u izlog, misliš li da ćemo dobiti dovoljno prehrane da nam
više nikada neće zafaliti?
Mada sam se i ja to isto pitala, tada sam bila još uvek nova, pa nisam znala kako da joj
odgovorim.
Onda je konaĉno došao naš red, i pazeći da ne prevrnemo neki eksponat što se desilo paru
prethodne sedmice, jednog jutra Roza i ja stupismo u izlog. Naravno, prodavnica još nije bila
otvorena, i mislila sam da će rešetke biti skroz spuštene. Ali kada smo se smestile na Prugastu Sofu,
ugledala sam uzan procep pri dnu rešetke - biće da ju je Šefica malo podigla kada je proveravala da
li je sve spremno za nas - i Sunĉeva svetlost obrazovala je blistav ĉetvorougao koji se dizao do
podijuma i završavao tik ispred nas. Trebalo je samo malo da protegnemo noge da bi ih smestile
upravo gde treba. Tada sam shvatila da ćemo, kakav god bio odgovor na Rozino pitanje, dobiti
dovoljno prehrane neophodne za izvesno vreme. A kada je Šefica dotakla prekidaĉ i rešetka se do
kraja podigla, obasjalo nas je zaslepljujuće svetlo.
Konaĉno bih mogla da priznam da je bilo još neĉeg zbog ĉega sam ţelela da se naĊem u
izlogu, i to nije imao nikakve veze sa Sunĉevom prehranom ili time da budem odabrana. Za razliku
od većine VP-a, ali i Roze, oduvek sam ĉeznula da vidim što više spoljnog sveta - i to do detalja.
Kada se rešetka podigla, spoznaja da se sada izmeĊu mene i trotoara nalazi samo staklo, da mogu
slobodno da posmatram, izbliza i u celosti, toliko stvari koje sam ranije sagledavala tek kao uglove
ili ivice, toliko me je uzbudila da sam na trenutak gotovo zaboravila na Sunce i njegovu blagodet.
Prvi put sam videla da je Zgrada RPO zapravo sagraĊena od cigala i da nije bela kao što sam
oduvek mislila, nego bledoţuta. Uvidela sam da je ĉak i viša nego što sam zamišljala - dvadeset dva
sprata - i da su svi simsovi na prozorima bili razliĉiti. Primetila sam kako je baš preko fasade
Zgrade RPO Sunce opisivalo dijagonalnu liniju, tako da se sa jedne strane ocrtavao trougao koji je
bio skoro sav beo, dok je onaj na drugoj delovao veoma tamno, iako sam znala da je cela zgrada od
bledoţute cigle. I ne samo da sam mogla da vidim svaki prozor do krova već povremeno i ljude kako
unutra stoje, sede, šetaju. Onda sam mogla da vidim prolaznike na ulici, razliĉite vrste njihovih
cipela, plastiĉnih ĉaša, ruksaka, kuĉića, i ukoliko poţelim, da pogledom ispratim bilo koga od
njih sve do pešaĉkog prelaza i iza drugog znaka za Zabranu Parkiranja gde su dva majstora stajala

6
kraj slivnika na koji su pokazivali prstom. Gledala sam direktno u unutrašnjost taksija dok su
usporavali propuštajući ljude preko prelaza - vozaĉevu ruku kako tapka po volanu, putnikovu kapu.
Dan je odmicao, Sunce nas je grejalo, i videla sam da je Roza veoma srećna. Ali primetila sam
i da nije pogledala gotovo ni u šta, da su joj oĉi neprekidno prikovane na prvi znak za Zabranu
Parkiranja neposredno ispred nas. Okrenula bi glavu tek kada bih joj na nešto ukazala, ali potom bi
izgubila interesovanje i vratila se posmatranju trotoara ispred prodavnice i znaka.
Roza bi na neĉemu zadrţala malo duţi pogled tek kada neki prolaznik zastane pred izlogom.
U takvim prilikama, obe smo radile ono što nas je Šefica nauĉila: nabacile bismo „neutralne”
osmehe i fokusirale pogled prekoputa, u taĉku na polovini Zgrade RPO. Bilo bi veoma
primamljivo paţljivije pogledati prolaznika koji priĊe, ali Šefica nam je objasnila da je u takvom
trenutku veoma neumesno ostvariti kontakt oĉima. Imale smo obavezu da se odazovemo tek ako
nam prolaznik izriĉito da znak ili se obrati kroz staklo, ali nikako pre toga.
Ispostavilo se da neki prolaznici koji zastanu nisu nimalo zainteresovani za nas. Naprosto su
hteli da skinu svoju patiku i s njom nešto urade, ili da pritiskaju po svojim pravougaonicima. Mada,
neki su prilazili staklu i piljili. Bilo je i mnogo dece, otprilike uzrasta za koji smo najprilagoĊenije, i
delovala su srećno što nas vide. Dete bi uzbuĊeno prišlo, samo ili sa nekim odraslim, a onda upiralo
prst, smejalo se, pravilo ĉudne grimase, lupkalo staklo, mahalo.
Povremeno - a brzo sam se izveštila da posmatram osobe pred izlogom a da izgleda kao da
zurim u Zgradu RPO - dete bi se zagledalo u nas i rastuţilo, a katkad i razbesnelo kao da smo
uradile nešto loše. Takvo dete lako bi se već sledećeg trenutka promenilo i poĉelo da se smeje ili
maše kao i ostali, ali sam posle drugog dana u izlogu brzo nauĉila da uoĉavam razliku.
Trećeg ili ĉetvrtog puta kada se takvo dete pojavilo pokušala sam o tome da porazgovaram sa
Rozom, ali se samo osmehnula i kazala: - Klara, previše se brineš. Sigurna sam da je to dete
neizmemo srećno. Kako da ne bude kad je dan ovakav? Ĉitav grad je danas tako veseo.
Ipak, po završetku trećeg dana spomenula sam to Šefici. Hvalila nas je - kako smo u izlogu
„divne i dostojanstvene”. Do tada su se svetla u prodavnici pogasila i bili smo u straţnjem delu,
oslonjeni na zid, a neki od nas prelistavali su zanimljive ĉasopise pre nego što ćemo otići
na spavanje. Roza je bila pored mene, i po poloţaju ramena zakljuĉila sam da je već u polusnu.
Tako sam, kada me je Šefica upitala da li mi je današnji dan na poslu bio lep, iskoristila priliku da
joj ispriĉam o tuţnoj deci koja su prilazila izlogu.
- Klara, zaista si izuzetna - reĉe Šefica tihim glasom kako ne bi uznemirila Rozu i ostale. -
Dobro zapaţaš i upijaš - zavrtela je glavom kao u ĉudu. Potom reĉe: - Vaţno je da shvatiš da smo
vrlo specijalizovana prodavnica. Ima toliko dece koja bi volela da mogu da izaberu tebe, Rozu, bilo
koga od vas. Ali ne mogu. Vi ste im nedostiţni. Zato dolaze pred izlog, da maštaju kako vas
poseduju. Ali onda se rastuţe.
- Šefice, takvo dete. Da li bi takvo dete moglo da ima VP-a kod kuće?
- Verovatno ne. Svakako ne nekoga kao ti. Tako da, ako te dete ponekad ĉudno gleda, sa
gorĉinom ili tugom, ili dobaci kroz staklo nešto neprijatno, ne obraćaj paţnju na to. Ali zapamti,
takvo dete najverovatnije je razoĉarano.
- Takvo dete, bez VP-a, svakako je usamljeno.
- Da, i to - odvrati Šefica tiho. - Usamljeno. Tako je.
Oborila je oĉi i ćutala, te sam ĉekala. Onda se iznenada osmehnula, i ispruţivši ruku
elegantno mi oduzela zanimljiv ĉasopis koji sam prelistavala.
- Laku noć, Klara. Budi i sutra divna kao što si bila danas. I ne zaboravi. Roza i ti ste nam
najreprezentativnije u celoj ulici.

*
Prošlo je gotovo pola našeg ĉetvrtog jutra u izlogu kada sam ugledala taksi kako usporava,
šofera koji se naginje napolje ne bi li ga ostala vozila propustila da preko saobraćajnih traka preĊe
do iviĉnjaka ispred naše radnje.
Kada je izašla na trotoar, Dţozi uperi pogled u mene. Bila je bledunjava i mršava, i dok nam je
prilazila, primetila sam da se po hodu razlikuje od ostalih prolaznika. Nije bila spora, ali kao da se
posle svakog koraka preispitivala da li je još uvek stabilna i neće li pasti. Procenila sam da joj je
ĉetrnaest i po godina.
U trenutku kada se dovoljno pribliţila ostavljajući ostale prolaznike iza sebe, zastala je i
osmehnula mi se.
- Zdravo - reĉe kroz staklo. - Ej, ĉuješ li me?
Roza nastavi da zuri u Zgradu RPO kao što je i trebalo da radi. Ali pošto se meni obratilo,
smela sam da pogledam pravo u dete, uzvratim osmehom i klimnem glavom u znak ohrabrenja.

7
 - Stvarno? - reĉe Dţozi, iako naravno još nisam znala da se tako zove. - Jedva ĉujem i
samu sebe. Zaista moţeš da me ĉuješ?
Ponovo klimnuh, i ona zavrte glavom kao da je veoma impresionirana.
- Vau. - Osvrnula se, ĉak je i to uĉinila oprezno, prema taksiju iz kojeg je upravo izašla.
Vrata su ostala kako ih je ostavila, širom otvorena, a na zadnjem sedištu još uvek su sedele dve
prilike koje su razgovarale i pokazivale na nešto sa druge strane pešaĉkog prelaza. Izgledalo je da je
Dţozi zadovoljna što njeni odrasli ne izlaze, te priĊe još korak bliţe dok joj lice gotovo nije dotaklo
izlog.
- Videla sam te juĉe - reĉe.
Pokušala sam da se setim juĉerašnjeg dana, ali od Dţozi ni traga, pa je pogledah iznenaĊeno.
- Oh, ne treba da ti bude neprijatno ili tako nešto, nema šanse da si me videla. Prolazila sam
u taksiju, ĉak ne ni ovoliko sporo. Ali ugledala sam te u izlogu i zato sam naterala Mamu da danas
stanemo baš ovde - ponovo se osvrnula sa onom istom opreznošću. - Vau. I dalje razgovara sa
gĊom Dţefriz. Skup naĉin da se vodi razgovor, zar ne? Onaj taksimetar ne prestaje da se okreće.
Kada se nasmejala, videla sam kako joj se lice ispunilo neţnošću. Neobiĉno, ali bilo je to u
istom trenutku kada sam se prvi put upitala nije li Dţozi jedno od one usamljene dece o kojima smo
Šefica i ja razgovarale.
Bacila je pogled na Rozu koja je i dalje pokorno zurila u Zgradu RPO, a potom rekla: - Tvoja
prijateljica je baš ljupka - izgovarajući to, pogled joj se već vratio na mene. Nastavila je ćutke da me
posmatra još nekoliko sekundi, pa sam pomislila da bi njeni odrasli mogli da izaĊu pre nego što
stigne da kaţe još nešto. Ali onda reĉe: - Znaš šta? Tvoja prijateljica biće nekome savršena. Ali dok
smo juĉe prolazili, kada sam tebe ugledala, pomislila sam - to je to, to je VP koga traţim! - ponovo
se nasmejala. - Izvini. Moţda ovo zvuĉi neuĉtivo - ponovo se okrenula prema taksiju, ali se osobe na
zadnjem sedištu nisu ni mrdnule. - Jesi li Francuskinja? - upita. - Deluješ nekako francuski.
Osmehnula sam se i odmahnula glavom.
- Na naše poslednje druţenje - reĉe Dţozi - došle su te dve Francuskinje. Obe su imale
jednostavnu i kratku frizuru kao i ti. Delovale su ljupko - ćutke me je posmatrala još na tren, i
mislim da sam primetila da je malo tuţna, ali tada sam još bila nova i nisam bila sigurna. Potom se
razvedrila i rekla: - Ej, društvo, zar vam nije vrućina dok tako sedite? Ţelite li piće ili nešto drugo?
Odmahnula sam glavom i raširenih dlanova podigla ruke pokazujući tako na dobrobit Sunca.
- A, da. Nisam razmišljala. Voliš kad si na suncu, zar ne?
Ponovo se okrenula, ovoga puta da baci pogled na vrhove zgrada. U tom trenutku Sunce se
našlo na krajiĉku neba izmeĊu njih, i Dţozi se smesta namršti i okrenu natrag ka meni.
- Ne znam kako ti to uspeva. Mislim, da stalno tako gledaš a da te ne zaslepi. Ja ne mogu da
izdrţim ni sekundu.
Natkrilila je oĉi šakom a onda se ponovo okrenula, ovoga puta gledajući ne u Sunce već negde
blizu vrha Zgrade RPO. Posle pet sekundi, ponovo se okrenula ka meni.
- S mesta gde stojite moţete samo da pretpostavite da Sunce zalazi iza one velike zgrade, јеl’
tako? Te verovatno nikad ne uspevate da vidite gde stvarno zalazi? Uvek se ispreĉi ta velika zgrada.
- Brzo je bacila pogled da vidi jesu li odrasli još uvek u taksiju, a potom nastavila: - Tamo gde
ţivimo, ništa nam ne zaklanja pogled. Iz moje sobe na spratu mogu da vidim taĉno gde Sunce
zalazi. Taĉno mesto gde noću odlazi.
Verovatno sam delovala iznenaĊeno. I krajiĉkom oka videla sam da Roza, zaboravivši se,
zapanjeno pilji u Dţozi.
- Ipak, ne moţemo da vidimo gde ujutru izlazi - reĉe Dţozi. - Brda i drveće nam zaklanjaju
pogled. Valjda sliĉno kao i ovde. Uvek nešto smeta. Ali uveĉe je drugaĉije. Na onoj strani na koju
gleda moja soba, baš je prostrano i pusto. Videla bi kada bi došla da ţiviš sa nama.
Odrasle osobe su izašle iz taksija na trotoar. Dţozi ih nije videla, ali pošto je poĉela da govori
brţe, verovatno je nešto ĉula.
- Kunem se. Vidi se taĉno gde zalazi.
Bile su to ţene u kostimima ĉinovnica na visokom poloţaju. Kako nije skidala pogled sa Dţozi
ĉak ni dok se ljubila u obraz sa prijateljicom, pretpostavila sam da je ona viša Majka koju je Dţozi
spomenula. Prijateljica potom nestade izmešavši se sa prolaznicima, a Majka se okrenu prema
nama. I samo na tren, prodorno je pogledala umesto na Dţozina leĊa pravo u mene, te smesta
skrenuh pogled naviše ka Zgradi RPO. Ali Dţozi je ponovo govorila kroz staklo, tišim, ali i dalje
ĉujnim glasom.
- Sad moram da idem. Ali uskoro ću ponovo doći. Još ćemo razgovarati.
Potom, gotovo šapatom koji sam jedva uspevala da ĉujem, reĉe: - Nećeš otići, zar ne?
Odmahnula sam glavom i osmehnula se.
- Dobro. Okej. Onda zbogom. Ali samo privremeno.

8
 Majka je do tada stajala tik iza Dţozi. Bila je mršava, crnokosa, doduše ne toliko mršava kao
Dţozi ili neki kuriri. Kako je sada bila bliţe i mogla sam bolje da vidim njeno lice, povisila sam
procenu njenih godina na ĉetrdeset pet. Kao što rekoh, tada nisam bila toliko viĉna tome, ali ovo
se pokazalo manje-više taĉnim. Izdaleka sam prvo pomislila da je mlaĊa ţena, ali kada se pribliţila,
opazila sam duboke bore oko usana, a i svojevrsnu jetku iscrpljenost u pogledu. Primetila sam i da
je ruka koju je Majka otpozadi ispruţila ka Dţozi koraknuvši unazad, pre nego što ju je poloţila na
kćerkino rame, izvesno vreme ostala u vazduhu.
Majka obgrlivši Dţozi, a ona svojim opreznim hodom, prikljuĉile su se reci prolaznika
uputivši se u pravcu drugog znaka Zabranjenog Parkiranja. Pre nego što su nestale sa vidika, Dţozi
se jednom osvrnu, mada je time poremetila ritam hoda, poslednji put mi mahnu.

*
Kasnije tog popodneva, Roza mi reĉe: - Klara, nije li ĉudno? Stalno sam mislila da ćemo, kada
dospemo u izlog, napolju viĊati veliki broj VP-a. Sve one koji su se već udomili. Ali nema ih baš
mnogo. Pitam se gde li su.
Ovo je bilo baš karakteristiĉno za Rozu. Nije odviše opaţala, a ĉak i kada joj na nešto skrenem
paţnju, i dalje ne bi shvatala šta je u vezi s tim posebno ili zanimljivo. Ali ipak bi ponekad imala
opasku poput ove. Ĉim je to izrekla, shvatih da sam i sama oĉekivala da iz izloga vidim mnogo više
VP-a kako veselo šetaju sa decom ili se okolo vrzmaju nekim poslom, i da sam, iako to sebi nisam
priznavala, i ja bila iznenaĊena i pomalo razoĉarana.
- U pravu si - rekoh pogledavši zdesna nalevo. MeĊu svim ovim prolaznicima trenutno
nema ni jednog jedinog VP-a.
- Nije li ono tamo upravo jedan? Onaj što prolazi pored Zgrade Poţarnih Stepenica?
Obe paţljivo pogledasmo, a onda istovremeno odmahnusmo glavama.
Iako je ona pokrenula to pitanje o VP-ima napolju, oĉekivala sam da ubrzo odustane od toga.
Kada sam konaĉno uoĉila tinejdţera i njegovog VP-a kako prolaze kraj tezge sa voćnim sokovima na
strani ulice gde je Zgrada RPO, skoro da nije ni pogledala u njihovom pravcu.
Ipak, nastavila sam da razmišljam o Rozinim reĉima, i kadgod bi neki VP prošao, trudila sam
se da pomno posmatram. I uskoro sam opazila ĉudnu stvar: na strani Zgrade RPO uvek je bilo više
VP-a nego na našoj. Ukoliko bi se desilo da prošavši pored drugog znaka Zabranjenog Parkiranja
neki VP sa detetom dolazi našom stranom ulice, ĉesto bi samo prešli pešaĉki prelaz i tako zaobišli
našu prodavnicu. Kada bi i prošli pored nas, VP-i bi se gotovo uvek ponašali ĉudno, ubrzavali hod i
okretali glavu u stranu. Stoga sam se zapitala da li se moţda - zbog nas i ĉitave prodavnice - osećaju
poniţavajuće. Pitala sam se da li bi Roza i ja, jednom kada naĊemo dom, budući da nismo oduvek
ţivele sa decom već u prodavnici, osećale neprijatnost. Ipak, koliko god se trudila, nisam mogla
da zamislim da bi Roza ili ja ikada osećale tako nešto vezano za prodavnicu, Šeficu i druge VP-e.
Kako sam nastavila da gledam napolje, iznenada mi pade na pamet još jedna mogućnost: da
VP-i ne osećaju stid, već strah. Bojali su se jer smo mi novi modeli, i da će deca sa kojima ţive
uskoro odluĉiti da je vreme da ih odbace i zamene VP-ima poput nas. Zato su se tako ĉudno vukli
odbijajući da pogledaju u našem pravcu. I zato smo iz izloga uspevale da vidimo tek nekolicinu VP-
a. Koliko nam je bilo poznato, u sledećoj ulici - onoj iza Zgrade RPO - vrvelo je od njih. Koliko nam
je bilo poznato, VP-i napolju svojski su se trudili da krenu bilo kojom putanjom osim one koja bi ih
navela da proĊu pored naše prodavnice, jer nikako nisu ţeleli da nas njihova deca vide i priĊu
izlogu.
Nisam razgovarala sa Rozom ni na jednu od ovih tema. Umesto toga, kadgod napolju uoĉimo
nekog VP-a, namemo sam se naglas pitala da li su zadovoljni svojom decom i domovima, i Rozu je
to uvek razgaljivalo i oduševljavalo. Prihvatala je to kao svojevrsnu igru, pokazivala i govorila: -
Pogledaj tamo! Vidiš li, Klara? Taj deĉak baš voli svog VP-a! 0, pogledaj samo kako se zajedno
smeju!
I zaista, bilo je mnogo parova koji su delovali srećno. Ali Roza je i previĊala toliko toga. Ĉesto
bi oduševljeno uskliknula zbog para u prolazu, a ja bih pogledala i shvatila da je, ĉak iako se
osmehuje svom VP-u, devojĉica zapravo ljuta na njega i da moţda baš u tom trenutku o njemu misli
sve najgore. Neprestano sam opaţala takve stvari, ali nisam ništa govorila i puštala sam Rozu da
ţivi u svom ubeĊenju.
Jednog jutra, petog dana u izlogu, na strani Zgrade RPO ugledala sam dva taksija koja su se
kretala tako sporo i blizu jedan drugom da bi neko sa strane pomislio kako je u pitanju jedno vozilo
- dupli taksi. Tada je onaj na ĉelu malo ubrzao, i nastao je razmak kroz koji sam na suprotnom
trotoaru ugledala devojĉicu od ĉetrnaest godina u majici s likom iz crtaća kako ide u pravcu
pešaĉkog prelaza. Nije bila u pratnji odraslih niti VP-a, ali delovala je samouvereno i pomalo

9
nestrpljivo, i pošto je hodala istom brzinom kojom su se kretali taksiji, uspevala sam da je izvesno
vreme posmatram kroz taj razmak. Zatim se razmak izmeĊu taksija još više povećao, i videla
sam da je ipak sa VP-em - deĉkom VP-em - koji je hodao tri koraka iza nje. I shvatila sam, ĉak i u
tom kratkom trenu, da to što zaostaje za njom nije sluĉajno; da je devojĉica odluĉila da će uvek
hodati na taj naĉin - ona napred, a on par koraka iza. Deĉak VP je to prihvatao, ĉak i po cenu da
prolaznici to primete i zakljuĉe da ga baš i ne gotivi. Delovao mi je umorno i zapitala se kako je to
kada naĊeš dom, a ipak znaš da te dete ne ţeli. Dok nisam ugledala taj par, nije mi palo na pamet
da bi VP mogao biti sa detetom koje ga prezire i ţeli da ga nema, a da ipak nastavljaju da ţive
zajedno. Taksi na ĉelu potom uspori zbog pešaĉkog prelaza, a onaj iza se privuĉe, i više ih
nisam videla. Nastavila sam da posmatram hoće li preći pešaĉki, ali nisu bili meĊu ljudima na
prelazu i zbog ostalih taksija više nisam uspevala da vidim drugu stranu ulice.

*
Tih dana baš mi je prijalo što je baš Roza sa mnom u izlogu, ali je to vreme koje smo provele
tamo zaista pokazalo sve naše razliĉitosti. Uopšte nije bila stvar u tome što sam ja znatiţeljnija u
vezi sa spoljnim svetom nego Roza: ona je, na svoj naĉin, bila oduševljena i pronicljiva, i kao i ja
nestrpljiva da se pripremi da bude što je moguće bolji i korisniji VP. Ali što sam više
posmatrala, više sam ţelela da saznam, i za razliku od Roze postala sam zbunjena, a potom sve više
opĉinjena sve zagonetnijim osećanjima koja bi prolaznici pred nama iskazivali. Uvidela sam da, ne
shvatim li bar nešto od te zagonetnosti, kada za to doĊe vreme, uopšte neću biti u stanju da svom
detetu pomognem na najbolji mogući naĉin. Stoga sam - na trotoarima, u taksijima u prolazu, u
gomilama koje ĉekaju da preĊu ulicu - poĉela da tragam za odreĊenim naĉinima ponašanja koje bih
mogla da primenim.
Isprva sam ţelela da se i Roza povede za mojim primerom, ali ubrzo sam shvatila da je to
uzaludno. Jednom, trećeg dana u izlogu, kada je Sunce već zašlo iza Zgrade RPO, dva taksija
zaustavila su se na našoj strani ulice, vozaĉi su izašli i poĉeli da se tuku. Nije to bio prvi put da
svedoĉimo tuĉi: kada smo bili tek poĉetnici, okupili smo se na prozoru da što bolje vidimo kako tri
policajca tuku Prosjaka i njegovog psa ispred napuštenog ulaza. Ali je to batinanje bilo ipak
benigno, i Šefica nam je kasnije objasnila da su se policajci brinuli za Prosjaka jer se napio i samo
su pokušavali da mu pomognu. Ali dvojica taksista nisu bila poput policajaca. Tukli su se kao da
je najvaţnije što više povrediti onog drugog. Lica su im se uţasno izobliĉila, tako da neko sa strane
moţda ĉak ne bi ni shvatio da se uopšte radi o ljudima, i sve vreme meĊusobno su se udarali i
uzvikivali svirepe reĉi. Prolaznici su isprva bili toliko preneraţeni da su ustuknuli, ali onda su neki
ĉinovnici i jedan kurir spreĉili dalju tuĉu. Iako je jednome lice bilo okrvavljeno, obojica su se vratili
u taksije i sve je opet bilo po starom. Ĉak sam trenutak kasnije primetila kako dva taksija - ona ĉiji
su se vozaĉi do malopre tukli - jedan iza drugog u istoj saobraćajnoj traci strpljivo ĉekaju da se
upali zeleno svetio.
MeĊutim, kada sam sa Rozom pokušala da porazgovaram o tome što smo videle, delovala je
zbunjeno i rekla: - Tuĉa? Nisam je videla, Klara.
- Roza, nemoguće da nisi to primetila. Dogodilo se malopre pred našim nosom. Ona dva
vozaĉa.
- Aha, misliš na taksiste! Nisam razumela da na njih misliš, Klara. A, videla sam ih, naravno
da jesam. Samo ne mislim da su se tukli.
- Roza, naravno da su se tukli.
- Ma jok. Pretvarali su se. Samo su glumili.
- Roza, tukli su se.
- Klara, ne budi šašava! Baš ti ĉudne stvari padaju na pamet. Samo su glumili. I uţivali su u
tome, baš kao i prolaznici.
Na kraju naprosto rekoh: - Moţda si u pravu, Roza - i verujem da više nije ni pomislila na taj
incident.
Ipak, nisam mogla da zaboravim taksiste tako lako. Pratila bih pogledom odreĊenu osobu na
trotoaru, pitajući se da li bi i ona mogla tako da pobesni. Ili bih pokušavala da zamislim kako bi
prolaznik ili prolaznica izgledali lica izobliĉenih od besa. Najviše od svega - a to Roza nikada ne bi
shvatila - pokušavala sam u sebi da doţivim gnev koji su vozaĉi osetili. Pokušavala sam da
zamislim Rozu i sebe tako besne jednu na drugu da bi otpoĉele takvu tuĉu, sa namerom da zapravo
jedna drugu povredimo. Delovalo mi je besmisleno, ali taksiste sam videla, te sam u sebi
pokušavala da doprem do uzroka takvog osećanja. Ipak je bilo uzaludno, i uvek bih se na kraju
samo ismevala sopstvenim mislima.
Ipak, iz izloga smo videle i druge stvari - drugaĉije vrste osećanja koje najpre nisam razumela

10
- ĉije bih verzije naposletku pronašla u sebi, ĉak i ako su moţda bile poput senki koje sijalice na
plafonu bacaju na pod pošto se rešetka spusti. Kao primer moţe biti ono što se desilo sa GospoĊom
Kafenom Šoljicom.
Bilo je to dva dana nakon što sam upoznala Dţozi. Jutro je bilo izuzetno kišovito i prolaznici
su hodali namrgoĊeni, pod kišobranima i sa šeširima koji su se cedili. Iako su joj brojni prozori bili
osvetljeni kao da je već veĉe, Zgrada RPO nije se mnogo izmenila na pljusku. Levom stranom
proĉelja Zgrade Poţarnih Stepenica kraj nje, slivao se veliki mlaz vode kao da je iz ugla krova
procurio kakav sok. Ali onda se iznenada probilo Sunce, obasjalo mokre ulice i krovove taksija, i
ugledavši to prolaznici su u ogromnom broju pohrlili na ulice, i u guţvi koja je usledila uoĉila sam
sićušnog ĉoveka u kišnom mantilu. Stajao je na strani ulice gde je Zgrada RPO, i procenila sam da
mu je sedamdeset jedna godina. Mahao je i dozivao, prišavši tako blizu iviĉnjaku da sam se uplašila
kako će iskoraĉiti pravo pred taksije u pokretu. Baš u tom trenutku Šefica je bila pored nas u izlogu
- nameštala je reklamu ispred sofe - i takoĊe je primetila ĉoveka koji maše. Nosio je braon kišni
mantil ĉiji je kaiš visio na jednu stranu gotovo seţući mu do ĉlanka, ali izgleda da to nije primećivao
i nastavio je da maše i doziva prema našoj strani ulice. Upravo ispred naše prodavnice stvorila se
velika guţva, ne zato što su prolaznici hteli da nas pogledaju, već što je na trenutak trotoar postao
tako prenatrpan da niko nije mogao da mrdne. Onda se nešto promenilo, guţva se osula, i ugledah
kako ispred nas leĊima okrenuta stoji omalena ţena i preko ĉetiri saobraćajne trake pune taksija u
pokretu gleda u ĉoveka koji maše. Nisam mogla da joj vidim lice, ali po obliku i drţanju procenila
sam da joj je šezdeset sedam godina. U sebi je nazvah GospoĊa Kafena Šoljica, jer je otpozadi i u
debelom vunenom ogrtaĉu izgledala oniţe, široko i zaobljeno kao keramiĉke šoljice za kafu
naopaĉke poredane na Crvenim Policama. Iako je ĉovek nastavio da maše i doziva a ona ga jasno
videla, nije mu ni mahnula, niti se odazvala. Ostala je sasvim nepomiĉna ĉak i kada su do nje
dojurili dvojica kurira, razdvojili se da bi je obišli, i potom ponovo spojili dok su patikama šljapkali
po trotoaru.
Onda se najzad pokrenula. Pošla je prema raskrsnici - kako joj je ĉovek i davao znake da
uradi - najpre sporim, a potom ubrzanim koracima. Morala je ponovo da stane i kao i svi ostali
saĉeka semafor, a ĉovek je prestao da maše, ali gledao ju je tako uznemireno da sam ponovo
pomislila da će iskoraĉiti na ulicu pred taksije. Ipak se smirio i krenuo ka svom kraju prelaza da je
saĉeka. A kada su taksiji stali i GospoĊa Kafena Šoljica poĉela da prelazi ulicu kao i ostali, ugledala
sam kako ĉovek podiţe pesnicu ka oku, poput dece u prodavnici kada se naljute. Potom GospoĊa
Kafena Šoljica stiţe do strane ulice na kojoj je Zgrada RPO, i tako se ĉvrsto zagrli sa onim ĉovekom
da su liĉili na jednu ogromnu osobu, a Sunce ih je, opazivši to, obilno napajalo. Još uvek nisam
uspevala da vidim lice GospoĊe Kafene Šoljice, ali ĉoveku su oĉi bile ĉvrsto zatvorene i nisam bila
sigurna da li je veoma srećan ili veoma uzrujan.
- Ti ljudi deluju tako srećno što su se sreli - reĉe Šefica. Shvatila sam da ih je posmatrala
pomno baš kao i ja.
- Da, izgledaju tako srećno - odvratih. - Ali ĉudno je što izgleda da deluju i uzrujano.
- O, Klara - reĉe Šefica tiho. - Ništa ti ne promiĉe, zar ne?
Potom je dugo ćutala drţeći u ruci reklamu i zureći preko, ĉak i kada je par nestao iz
vidokruga. Naposletku reĉe: - Moţda se dugo nisu videli. Dugo, veoma dugo. Moţda su, kada su se
poslednji put ovako zagrlili, bili još mladi.
- Šefice, mislite da su se rastali?
Ćutala je još koji trenutak. - Da - reĉe najzad. - Biće da je to. Rastali su se. I moţda su se baš
sada, pukim sluĉajem, ponovo našli.
Šeficin glas nije bio onaj uobiĉajen, i iako je gledala napolje, mislila sam da ne posmatra ništa
odreĊeno. Ĉak sam poĉela da se pitam šta će prolaznici da pomisle kada vide da je tako dugo sa
nama u izlogu.
Onda se okrenula od prozora i prošla pored nas, i u prolazu me dodirnula po ramenu.
- Ponekad - reĉe - u posebnim trenucima kao što je ovaj, ljudi istovremeno osećaju i bol i
radost. Drago mi je što sve tako paţljivo posmatraš, Klara.
Šefica potom ode, i Roza reĉe: - Baš ĉudno. Šta li je mislila?
- Nije vaţno, Roza - odvratih joj. - Samo je priĉala o tome šta se dešava napolju.
Roza onda poĉe da raspravlja o neĉem drugom, ali ja sam nastavila da razmišljam o GospoĊi
Kafenoj Šoljici i njenom Ĉoveku u Kišnom Mantilu, i o onome što je Šefica rekla. I pokušavala sam
da zamislim kako bismo se Roza i ja, u dalekoj budućnosti, dugo pošto bismo obe pronašle dom,
osećale ako se sluĉajno sretnemo na ulici.
Da li bih tada, kako to Šefica reĉe, istovremeno osećala i bol i radost?

11
 Jednog jutra poĉetkom druge nedelje u izlogu, priĉala sam Rozi o neĉemu što se dešavalo kraj
Zgrade RPO, a onda ućutah shvativši da na trotoaru ispred nas stoji Dţozi. Majka je bila pored nje.
Ovoga puta nije bilo taksija iza njih, iako je moguće da su izašle iz njega i da se odvezao a to uopšte
nisam primetila, jer se izmeĊu izloga i mesta na kom su stajale nalazila gomila turista. Ipak, sada su
se prolaznici opet nesmetano kretali, i Dţozi mi se radosno osmehivala. Kao da joj je lice - ponovo
pomislih - obliveno blagošću dok se osmehuje. MeĊutim, još uvek nije mogla da priĊe izlogu pošto
se, ruke poloţene na njenom ramenu, Majka nagnula nad njom i nešto joj govorila. Majka je nosila
mantil - tanak, crn, kakav nose ĉinovnici visokog ranga - koji je, kako je vetar duvao, lepršao i
uvijao joj se oko tela, tako da me je na trenutak podsetila na crne ptice koje stoje na preĉagama
visokih saobraćajnih znakova ĉak i po snaţnom vetru. Dok su razgovarale, i Dţozi i Majka nastaviše
da gledaju pravo u mene i primetila sam da je Dţozi nestrpljiva da mi priĊe, ali Majka je nastavljala
da priĉa i još je nije puštala. Znala sam da ne bi trebalo da skidam pogled sa Zgrade RPO, baš
onako kako to Roza ĉini, ali nisam odolela a da ih povremeno krišom ne pogledam jer sam bila
veoma zabrinuta da će nestati u guţvi.
Majka se konaĉno uspravi, i mada je nastavila da bulji u mene kriveći glavu svaki put kada joj
neki prolaznik zakloni vidik, povukla je ruku i Dţozi mi priĊe opreznim hodom. Ohrabrivalo me je
što Majka dopušta Dţozi da doĊe sama, ali zbog Majĉinog pogleda koji ni na tren nije smekšao i
delovao je skeptiĉno, kao i zbog samog naĉina na koji je tamo stajala, ruku prekrštenih na grudima
i prstiju koji su stezali platno mantila, ipak sam pomislila da postoji mnogo znakova koje još nisam
nauĉila da rastumaĉim. Potom se sa druge strane stakla preda mnom stvorila Dţozi.
- Ej! Kako je?
Osmehnula sam se, klimnula glavom i pokazala uzdignuti palac - gestikulacija koju sam ĉesto
viĊala u zanimljivim ĉasopisima.
- Izvini, nisam mogla da se vratim ranije - reĉe. -Valjda ima... koliko je prošlo?
Podigla sam tri prsta, a onda dodala još polovinu prsta druge ruke.
- Predugo - reĉe. - Ţao mi je. Nedostajala sam ti?
Potvrdno klimnuh glavom napravivši tuţno lice, mada sam se trudila da pokaţem kako ne
mislim ozbiljno i da nisam ljuta.
- I ti si meni nedostajala. Stvarno sam mislila da ću doći ranije. Verovatno si pomislila da
sam te precrtala. Stvarno izvini. - Potom joj, kada je to rekla, osmeh zgasnu. - Pretpostavljam da je
mnogo dece dolazilo da te vidi.
Odmahnula sam glavom, ali Dţozi nije delovala ubeĊeno. Osvrnula se ka Majci, ne da bi
povratila samopouzdanje, već pre da proveri nije li ova prišla bliţe. Potom, stišavši glas, Dţozi reĉe:
- Znam da Mama izgleda ĉudno kad ovako gleda. To je zato što sam joj rekla da si ti ona koju ţelim.
Rekla sam joj da to moraš da budeš ti, pa te sada prouĉava. Izvini. - Pomislih da sam joj na licu
ugledala, kao i prošli put, traĉak tuge. - Doći ćeš, zar ne? Ako Mama kaţe da je to u redu i tako to?
Klimnula sam u znak ohrabrenja. Ali neizvesnost joj je i dalje senĉila lice.
- Jer ne ţelim da doĊeš protiv svoje volje. To ne bi bilo pošteno. Zaista ţelim da doĊeš, ali
ako kaţeš: Dţozi, ne ţelim, onda ću reći Mami: okej, ne moţemo da je imamo, nema šanse. Ali ti
ţeliš da doĊeš, zar ne?
Ponovo klimnuh, i ovoga puta Dţozi je delovala spokojno.
- Dobro je. - Na lice joj se vratio osmeh. - Svideće ti se, potrudiću se da bude tako. -
Okrenula se, sada trijumfalno, i povikala: - Mama? Ĉuj, ona kaţe da hoće da doĊe!
Majka jedva klimnu glavom, ali je to bila jedina reakcija. I dalje je buljila u mene i prstima
štipkala platno mantila. Kada se Dţozi okrenula prema meni, lice joj se iznova natmurilo.
- Slušaj - reĉe, ali nekoliko narednih sekundi je ćutala. Potom reĉe: - Baš je super što ţeliš
da doĊeš. Ali ţelim da odmah rašĉistimo, pa ću ti reći ovo. Ne brini, Mama ne moţe da ĉuje. Vidi,
mislim da će ti se naša kuća dopasti. Mislim da će ti se svideti moja soba, a tu ćeš boraviti, a ne u
nekom kredencu ili sliĉno. I zajedno ćemo raditi sve te super stvari dok budem odrastala. Jedino,
ponekad, pa... - Ponovo se na brzinu osvrnula, onda još više stišala glas i rekla: - Moţda je to zato
što se ponekad ne osećam baš dobro. Ne znam. Ali moţe biti da se nešto dešava. Nisam sigurna šta.
Ne znam ĉak ni da li je u pitanju nešto gadno. Ali se neke stvari ponekad prosto pokrenu,
pa, ĉudno. Nemoj pogrešno da me shvatiš, to uglavnom neće uticati na tebe. Ali ţelela sam da
budem iskrena prema tebi. Jer znaš kako je jadno kad ti ljudi napriĉaju kako će sve biti savršeno a
nisu iskreni. Zato ti ovo govorim sada. Molim te, reci mi da ipak ţeliš da doĊeš. Zavolećeš moju
sobu, znam da hoćeš. I kao što sam ti prošli put rekla, videćeš gde Sunce zalazi. Ipak ţeliš da doĊeš,
zar ne?
Klimnula sam joj kroz staklo najozbiljnije što sam umela. TakoĊe sam htela da joj kaţem da
ćemo se, ako u njenoj kući postoji nešto muĉno, nešto zastrašujuće, zajedno suoĉiti s tim. Ali nisam
znala kako da prenesem, bez reĉi i kroz staklo, tako sloţenu poruku, te sam stisnula dlanove i

12
podigla ih uvis i lagano njihala, kao što sam videla da taksista, makar morao da skine obe ruke
sa volana, ĉini iz vozila u pokretu kada mu neko mahne sa trotoara. Kako god da je Dţozi to
shvatila, izgleda da ju je obradovalo.
- Hvala ti - reĉe. - Nemoj pogrešno da me shvatiš. Moţda nije ništa strašno posredi. Moţda
samo umišljam...
Upravo tada Majka je dozva i krenu prema nama, ali na putu su joj se ispreĉili turisti tako da
je Dţozi mogla tek na brzinu da kaţe: - Uskoro ću ponovo doći. Obećavam. Već sutra, ako budem
mogla. DoviĊenja, ne zadugo.

Dţozi se nije vratila ni sutradan, ni prekosutra. Onda je, sredinom druge sedmice, isteklo
naše vreme boravka u izlogu.
Tokom tog vremena Šefica je bila srdaĉna i hrabrila nas. Svakog jutra, dok smo se pripremale
na Prugastoj Sofi i ĉekale da se digne rešetka, rekla bi nešto poput: - Juĉe ste obe bile divne. Da
vidimo moţete li danas da budete tako dobre. - I na kraju svakog dana, nasmešila bi se i rekla: -
Vrlo dobro. Tako sam ponosna. - Stoga mi nikada nije palo na pamet da u neĉemu grešimo, i kada
se poslednjeg dana rešetka spustila, oĉekivala sam od Šefice da nas opet pohvali. Zato sam se
iznenadila kada je zakljuĉavši rešetku, naprosto otišla ne saĉekavši nas. Roza me je zbunjeno
pogledala i na trenutak smo ostale na Prugastoj Sofi. Ali pošto je rešetka bila spuštena, ostale smo
gotovo u mrklom mraku, te smo posle izvesnog vremena ustale i sišle sa podijuma.
Onda smo pogledale ka prodavnici, i pogled mi je sezao sve do Staklenog Stola u dnu, ali
prostor je bio izdeljen na deset pregrada tako da više nisam imala kompletnu sliku. Oĉekivano,
prednja niša nalazila se u najdaljoj pregradi sa moje desne strane; pa ipak, sto sa ĉasopisima koji
joj je najbliţi bio je razdeljen razliĉitim pregradama tako da je jedan njegov deo mogao da se vidi
ĉak i u onoj koja mi je bila najdalje sleva. Svetla su već bila pogašena, i u pozadini nekoliko
pregrada spazila sam ostale VP-e poreĊane uz zidove u središtu prodavnice kako se spremaju za
spavanje. Ipak, paţnju su mi privukle tri centralne pregrade u kojima se tog trenutka nazirala
Šeficina prilika kako se okreće ka nama. U jednoj pregradi bila je vidljiva samo od struka do
završetka vrata, dok su se u susednoj pregradi mogle videti jedino njene oĉi. Oko bliţe nama bilo je
znatno krupnije od drugog, ali u oba su se odraţavale i blagost i tuga. A opet, u trećoj
pregradi mogao se videti deo njene vilice i gotovo ĉitave usne, i u njima sam opazila bes i
frustraciju. Onda se okrenula i pošla prema nama, a prodavnica se opet ukazala kao jedinstvena
slika.t
- Hvala vam obema - reĉe, i ispruţivši ruku redom nas neţno dodirnu. - Mnogo vam hvala.
Bez obzira na to, osetila sam da se nešto promenilo - da smo je na neki naĉin razoĉarale.

Posle toga otpoĉele smo naš drugi boravak u središtu prodavnice. Roza i ja još uvek smo ĉesto
bile zajedno, ali Šefica bi nam sada menjala pozicije, i dešavalo mi se da provedem ĉitav dan stojeći
pored Deĉaka VP-a Reksa ili Devojĉice VP-ice Kiku. Ipak, tokom većeg dela dana još uvek sam
uspevala da vidim deo prozora i tako nastavim da uĉim o spoljnom svetu. Primera radi, kada se
pojavila Kutings Mašina, bila sam pored stola sa ĉasopisima, tik ispred srednje niše, i imala gotovo
savršen pogled kao da sam još uvek u izlogu.
Bilo je toliko oĉigledno da će Kutings Mašina predstavljati nešto nesvakidašnje. Prvo su došli
majstori da joj pripreme teren, obeleţili su poseban deo ulice drvenim barijerama. Taksistima se to
nikako nije dopalo, i pravili su veliku buku sirenama. Onda su majstori poĉeli da burgijaju i lome
podlogu, ĉak i delove trotoara, što je uplašilo dva VP-a u izlogu. Jednom, kada je buka postala
zaista nesnosna, Roza je stavila šake na uši i drţala ih tako iako je u prodavnici bilo kupaca. Iako
buka nije imala nikakve veze sa nama, Šefica se izvinjavala svakom kupcu koji uĊe. Jednom je
kupac poveo priĉu o ZagaĊenju, i pokazujući na majstore napolju rekao koliko je ZagaĊenje za sve
nas opasno. Tako sam, kada se Kutings Mašina prvi put pojavila, pomislila da je moţda u pitanju
mašina protiv ZagaĊenja, ali Deĉak VP Reks reĉe da nije, nego da je reĉ o neĉemu posebno
zamišljenom da ga stvara još više. Rekla sam da mu ne verujem, i odvratio je: - U redu, Klara,
saĉekaj pa ćeš se uveriti.
Naravno, ispostavilo se da je bio u pravu. Kutings Mašina - tako sam je u sebi nazvala jer joj
je to sa strane pisalo velikim slovima - otpoĉe sa visokofrekventnim škripanjem, ni blizu tako
odvratnim kakvo je bilo burgijanje, i ne gorim od zvuka Šeficinog usisivaĉa. Ali iz krova su joj
štrcala tri kratka dimnjaka, i iz njih poĉe da se vije dim. Isprva je dopirao u malim belim

13
oblaĉićima, potom je postajao tamniji sve dok se više nije dizao u vidu odvojenih oblaĉića, već kao
jedan gust, homogen oblak.
Kada sam sledeći put pogledala napolje, ulica je bila podeljena na nekoliko vertikalnih panela
- sa svog mesta jasno sam videla tri a da nisam morala da se naginjem napred. Koliĉina tamnog
dima kao da je varirala od panela do panela, te je delovalo kao da je moglo da se bira izmeĊu
razliĉitih nijansi sive. Ali ĉak i tamo gde je dim bio najgušći, uspevala sam da razaznam mnoštvo
detalja. Primera radi, na jednom panelu nalazio se deo drvene barijere koju su postavili majstori, a
sada je na nju naizgled bio priĉvršćen prednji deo jednog taksija. Na susednom panelu, dijagonalno
presecajući gornji ugao, prepoznala sam metalnu šipku jednog visokog saobraćajnog znaka. I
stvarno, paţljivije pogledavši, razaznala sam tamni obris ptice koja na njemu sedi. U jednom
trenutku ugledala sam kurira kako ide od jednog do drugog panela, i dok je prolazio, njegovo telo
menjalo se i u pogledu veliĉine, i putanje. Tada je ZagaĊenje postalo tako gadno da ĉak ni pored
stola sa ĉasopisima više nisam uspevala da vidim krajiĉak neba, a na samom izlogu, koji su
peraĉi tako ponosno oprali zbog Šefice, poĉele su da se pojavljuju prljave taĉkice.
Bilo mi je zaista ţao dvojice deĉaka VP-a koji su tako dugo ĉekali na svoj red u izlogu.
Nastavili su pravilno da sede, ali u jednoj fazi videla sam kako jedan od njih rukom pokriva lice kao
da bi ZagaĊenje moglo prodreti kroz staklo. Šefica tada zakoraĉi na podijum ne bi li mu šapnula
nešto da ga ohrabri, i kada je najzad sišla dole i poĉela da preureĊuje narukvice u Staklenim
Izloţbenim Kolicima, videla sam da se uznemirila. Pomislila sam ĉak da će izaći napolje da
porazgovara sa majstorima, ali onda nas je primetila, osmehnula se i rekla: - Molim vas da me svi
saslušate. Ovo jeste nezgodno, ali nije ništa zabrinjavajuće. Istrpećemo nekoliko dana, završiće se.
Ali je Kutings Mašina neprestano radila, sutradan i prekosutra, i dan se gotovo nije
razlikovao od noći. U jednom trenutku potraţila sam Sunĉeve trakove na podu, u nišama i na
zidovima, ali više ih nije bilo. Znala sam da Sunce daje sve od sebe, i pred kraj drugog odvratnog
popodneva, bez obzira na to što je dim bio gori nego ikad, iako tek mutno, trakovi su se ponovo
pojavili. Zabrinula sam se i upitala Šeficu da li ćemo i dalje dobijati svu potrebnu hranu, a ona se
nasmejala i rekla: - Ta grozna stvar dopremana je ovamo već nekoliko puta, i niko se u prodavnici
nije zbog nje razboleo. Zato ne razmišljaj o tome, Klara.
Pa ipak, posle ĉetiri dana neprekidnog ZagaĊenja, osetila sam kako slabim. Trudila sam se da
to ne pokazujem, naroĉito dok u prodavnici ima kupaca. Ali moţda zbog Kutings Mašine, usledili su
dugi periodi tokom kojih kupaca uopšte nije bilo, i ponekad sam sebi dozvoljavala tako da klonem
da je Deĉak VP Reks morao da me drmusa za ruku ne bi li me naterao da se uspravim.
Onda se jednog jutra rešetka podigla, i više nije bilo ni Kutings Mašine ni ĉitavog dela na
kojem je bila smeštena. Prestalo je i ZagaĊenje, krajiĉak neba se vratio u blistavom plavetnilu, a
Sunce je izlivalo hranu u prodavnicu. Taksiji su se opet nesmetano kretali, a vozaĉi su bili srećni.
Ĉak su i kuriri prolazili sa osmehom na licu. Sve vreme dok je Kutings Mašina bila tu, razmišljala
sam da je Dţozi moţda pokušavala da se vrati do prodavnice ali da ju je ZagaĊenje spreĉavalo. Ali
sada je to prošlo, pa je raspoloţenje i u prodavnici i napolju toliko poraslo da sam imala osećaj da
će se Dţozi danas pojaviti. Ipak, do sredine popodneva shvatila sam da grešim. Prestala sam
pogledom da tragam za Dţozi na ulici, i umesto toga usredsredila na uĉenje o spoljnom svetu.

Dva dana nakon što je odneta Kutings Mašina u prodavnicu je ušla devojĉica kratke
ĉekinjaste kose. Procenila sam da joj je dvanaest i po godina. Tog jutra bila je obuĉena kao trkaĉica,
u svetlozelenu majicu na tregere koja joj je premršave ruke isticala sve do ramena. Ušla je sa ocem
obuĉenim u svakodnevno poslovno odelo koje je ukazivalo na priliĉno visok status, i dok su
razgledali, isprva nisu puno govorili. Bez obzira na to što se samo na brzinu osvrnula u mom pravcu
pre nego što se vratila u prednji deo prodavnice, odmah sam primetila da se interesuje za mene.
Ipak, vratila se kroz minut pretvarajući se da je zaokupljena narukvicama u Staklenim Izloţbenim
Kolicima neposredno ispred mesta na kom sam stajala. Potom, osvrnuvši se da se uveri da ni
otac ni Šefica ne gledaju, znatiţeljno se oslonila na kolica ĉiji toĉkići krenuše nekoliko centimetara
napred. Pošto je to uradila, pogledala me je sa blagim smeškom kao da je pomeranje kolica neka
naša posebna tajna. Gurnula ih je natrag u prvobitan poloţaj, opet mi se osmehnula i povikala: -
Tatice! - Kako se otac nije odazvao jer je posmatrao dva VP-a koja su sedela za Staklenim Stolom
u pozadini, devojĉica me poslednji put pogleda, te mu se hitro pridruţi. Poĉeli su da razgovaraju
tihim šapatom neprekidno se osvrćući u mom pravcu, tako da nije bilo sumnje da raspravljaju o
meni. Opazivši to, Šefica ustade, koraknu, i prekrštenih ruku stade kraj mene.
Najzad, nakon još puno došaptavanja, devojĉica se vrati, krupnim koracima zaobiĊe Šeficu i
zagleda se u moje lice. Opipala mi je oba lakta, potom svojom desnom uze moju levu ruku, i nastavi

14
da me drţi tako pogleda uprtog u moje lice. Izraz njenog bio je priliĉno strog, ali stisak ruke bio je
neţan, i shvatila sam da je planirala da ovo bude još jedna naša mala tajna. Ipak, nisam joj
se nasmešila. Lice mi je ostalo bezizraţajno, i preko devojĉicine ĉekinjaste kose bacila sam pogled
ka Crvenim Policama na zidu prekoputa, a posebno ka nizu keramiĉkih kafenih šoljica poreĊanih
naopaĉke duţ trećeg reda. Devojĉica mi još dvaput stisnu ruku, drugi put manje neţno, ali je nisam
ni pogledala, niti sam joj se osmehnula.
Otac je u meĊuvremenu prišao bliţe, meka koraka kao da ne ţeli da remeti nešto što bi
trebalo da bude poseban trenutak. I Šefica se primakla i stajala tik iza oca. Opazih sve to, ali drţala
sam pogled prikovan na Crvene Police i keramiĉke kafene šoljice, i opušteno ruku u njenoj da bi mi
se, pusti li je, oklembesila o bok.
Nisam imala ni najmanju dilemu da Šefica pilji u mene. Potom je ĉuh kako kaţe: - Klara je
izvanredna. Jedna od najboljih koje imamo. Ali moţda bi mladu damu zanimalo da pogleda nove
ВЗ modele koji su upravo stigli.
- ВЗ? - Otac je zvuĉao ushićeno. - Već ih imate?
- Uţivamo ekskluzivan status kod dobavljaĉa. Upravo su stigli, nisu još ni baţdareni. Ali
rado bih vam ih pokazala.
Devojĉica ĉekinjaste kose ponovo mi stegnu ruku. - Ali, Tatice, ja ţelim ovu. Baš je kao što
treba.
- Ali imaju nove ВЗ modele, dušo. Zar ne ţeliš makar da ih pogledaš? Njih nema niko iz tvog
okruţenja.
Usledilo je dugo išĉekivanje, a onda mi devojĉica pusti ruku. Pustila sam svoju da klone i
nastavila da gledam u Crvene Police.
- Uostalom, šta je to tako posebno u vezi s tim novim ВЗ? - reĉe devojĉica pošavši prema
ocu.
Dok me je devojĉica drţala za ruku nisam razmišljala o Rozi, ali sada sam je opazila kako stoji
s moje leve strane i gleda me u ĉudu. Htela sam da je navedem da skrene pogled, ali odluĉih da
nastavim da zurim u Crvene Police dok ne budem sigurna da su devojĉica, njen otac i Šefica otišli u
straţnji deo radnje. Ĉula sam oca kako se smeje neĉemu što je Šefica rekla, a kada sam konaĉno
pogledala u njihovom pravcu, Šefica je otvarala Vrata za Osoblje u samom dnu radnje.
- Izvinite - rekla je. - Ovde je malo neuredno.
- Privilegovani smo što ste nas pustili ovamo. Jel’ tako, dušo? - kazao je otac.
Ušli su, vrata se zatvoriše za njima, i mada sam u jednom trenutku zaĉula smeh devojĉice sa
ĉekinjastom kosom, više nisam mogla da ĉujem šta govore.
Guţva nije jenjavala do podneva, ĉak i duţe. Još dok je Šefica sa ocem popunjavala
otpremnice za novi ВЗ, pristiglo je još kupaca. Tako mi Šefica nije prišla sve do popodneva kada je
najzad nastupilo zatišje.
- Klara, jutros si me iznenadila - reĉe. - Baš ti, od koje sam to najmanje oĉekivala.
- Ţao mi je, Šefice.
- Šta te je spopalo? Baš nije liĉilo na tebe.
- Mnogo mi je ţao, Šefice. Nisam imala nameru da izazovem neprijatnost. Samo sam
pomislila da moţda ne bih bila baš najbolji izbor za to dete.
Šefica me je i dalje netremice gledala. - Moţda si imala pravo - reĉe na kraju. - Verujem da će
ta devojĉica biti srećna sa ВЗ deĉakom. Uprkos tome, veoma si me iznenadila, Klara.
- Mnogo mi je ţao, Šefice.
- Ovoga puta sam te podrţala. Ali to neću ponovo uĉiniti. Na kupcu je da izabere VP-a,
nikada obrnuto.
- Razumem, Šefice. - Potom tiho rekoh: - Šefice, hvala vam za ovo danas.
- U redu je, Klara. Ali zapamti. Neću to ponovo uĉiniti.
Poĉela je da se udaljava, ali se okrenula i vratila.
- Nije valjda, stvarno, Klara? Da veruješ da si se dogovorila.
Pomislila sam da će me Šefica izgrditi, onako kako je jednom izgrdila dva deĉaka VP-a jer su
se iz izloga smejali Prosjaku. Ali Šefica mi je stavila ruku na rame, i glasom tišim nego ranije, rekla:
- Klara, da ti nešto kaţem. Deca sve vreme obećavaju. DoĊu do izloga i svašta obećaju. Obećaju da
će ponovo doći, mole da ne dopustiš da te neko drugi odvede. To se stalno dešava. Ali ĉešće se
dešava da dete više nikada ne doĊe. Ili još gore, doĊe ponovo i ne obazire se na jadnog VP-a koji ga
je ĉekao, već umesto njega izabere drugog. Deca su naprosto takva. Klara, toliko si posmatrala i
uĉila. Dakle, ovo ti je još jedna lekcija. Shvataš?
- Da, Šefice.
- Dobro. Nećemo onda više o tome. - Dotakla me je po ruci, a onda se okrenula.

15
 *

Novi ВЗ - trojica deĉaka VP-a - ubrzo su izbaţdareni i zauzeli su svoja mesta. Dvojica su
odmah otišla u izlog sa novom velikom reklamom, a treći je zauzeo prednju nišu. Naravno, ĉetvrtog
ВЗ već je kupila devojĉica ĉekinjaste kose, i isporuĉili su ga a da ga niko od nas nije ni video.
Roza i ja smo ostale u sredini prodavnice, iako su nas premestili pored Crvenih Polica kada je
novi ВЗ stigao. Pošto je naš red u izlogu prošao, Roza je konstantno ponavljala nešto što nam je
Šefica kazala: da je svako mesto u prodavnici dobro, i da su mogućnosti da nas izaberu iste, bile mi
u sredini prodavnice, ili u izlogu, ili prednjoj niši. Pa, u Rozinom sluĉaju, to se ispostavilo kao
taĉno.
Po tome kako je dan poĉeo, ništa nije nagoveštavalo da će se desiti tako velika stvar. Sve je
bilo nekako uobiĉajeno - taksiji, prolaznici, naĉin na koji se podigla rešetka ili to kako nas je Šefica
pozdravila. Pa ipak, do uveĉe su kupili Rozu i išĉezla je iza Vrata za Osoblje da se pripremi za
isporuku. Valjda sam oduvek mislila da će pre nego što neko od nas napusti radnju, biti
vremena napretek da o svemu porazgovaramo. MeĊutim, dogodilo se veoma brzo. Nisam
išĉeprkala gotovo ništa o deĉaku i njegovoj majci koji su došli i izabrali je. A ĉim su otišli i Šefica
potvrdila da su je kupili, Roza se toliko uzbudila da je bilo nemoguće povesti ozbiljan razgovor.
Htela sam da pretresemo toliko stvari koje bi morala da zapamti ţeli li da bude dobar VP; da je
podsetim na sve ĉemu nas je Šefica uĉila, i objasnim joj sve što sam nauĉila o spoljnom svetu. Ali
ona je prosto skakala s teme na temu. Hoće li deĉakova soba imati visok plafon? Koje će boje biti
porodiĉni auto? Da li će uspeti da vidi okean? Da li će u korpu morati da pakuje stvari za izlet?
Pokušala sam da je podsetim na Sunĉevu hranu, koliko je vaţna, i naglas se pitala hoće li Suncu biti
lako da zaviri u njenu sobu, ali Roza je bila nezainteresovana. Onda je pre no što smo trepnuli došlo
vreme da Roza ode u straţnju prostoriju, i pre nego što je nestala iza vrata videla sam kako se
poslednji put osvrnula i osmehnula mi se.

Nakon Rozinog odlaska ostala sam nekoliko dana u sredini prodavnice. Dvojica ВЗ iz izloga
kupljena su u dva dana, a otprilike je u to vreme i Deĉak VP Reks našao dom. Uskoro je stiglo još
ВЗ - opet deĉaka VP-a - i Šefica ih je postavila skoro direktno naspram mene, tamo kraj stola sa
ĉasopisima, pored dva deĉaka VP-a iz starijih serija. IzmeĊu mene i ove grupe nalazila su se
Staklena Izloţbena Kolica, tako da nisam mnogo priĉala s njima. Ali sam imala dovoljno vremena
da ih posmatram, i primetila sam kako su stariji deĉaci VP-i predusretljivi jer novim ВЗ daju razne
korisne savete. Stoga sam pretpostavljala da se dobro slaţu. Ipak, tada sam poĉela da opaţam
nešto ĉudno. Recimo, tokom prepodneva trojica ВЗ bi se malo-pomalo odmicala od dvojice starijih
VP-a. Ponekad bi pravili sitne korake u stranu. Ili bi se ВЗ zainteresovao neĉim što se vidi iz izloga,
prišao da pogleda, a onda se vratio na mesto za nijansu drugaĉije od onog koje mu je Šefica
odredila. Posle ĉetiri dana, više nije bilo sumnje: tri nova ВЗ namerno su se udaljavala od starijih
VP-a, tako da bi ВЗ delovali kao zasebna grupa kada kupci uĊu. Isprva nisam ţelela u to da
poverujem - da se VP-i, posebno oni koje je odabrala Šefica, ponašaju tako. Bilo mi je ţao starijih
deĉaka VP-a, ali onda shvatih da nisu ništa primetili. Niti su primećivali, što ubrzo ja jesam, kako
ВЗ razmenjuju skrivene poglede i znakove kad god bi se neki stariji deĉak VP potrudio da im nešto
objasni. Priĉalo se da novi ВЗ poseduju sva moguća poboljšanja. Ali kako da budu dobri VP-i svojoj
deci kada im na pamet padaju ovakve stvari? Da je Roza sa mnom, porazgovarala bih s njom o
ovome što sam videla, ali, naravno, tada već nije bila tu.

Jednog popodneva kada je Sunce zavirivalo sve do najudaljenijih uglova prodavnice, Šefica
mi je prišla i rekla: - Klara, odluĉila sam da nekoliko dana budeš ponovo u izlogu. Ovog puta bićeš
sama, ali znam da ti to neće smetati. Uvek si toliko zainteresovana za spoljni svet.
Bila sam toliko iznenaĊena da sam je pogledala bez reĉi.
- Mila Klara - reĉe Šefica. - A bila sam mnogo više zabrinuta za Rozu. Ti nisi zabrinuta, zar
ne? Ne smeš da brineš. Postaraću se da naĊeš dom.
- Nisam zabrinuta, Šefice - odvratih. Umalo da spomenem Dţozi, ali prisetivši se našeg
razgovora pošto je devojĉica ĉekinjaste koše došla u prodavnicu, na vreme sam se zaustavila.
- Onda, od sutra - reĉe Šefica. - Samo šest dana. I staviću te na sniţenje. Upamti, Klara,
ponovo ćeš predstavljati prodavnicu. Zato daj sve od sebe.
Moj drugi boravak u izlogu bio je drugaĉiji u odnosu na prvi, ali ne samo zato što Roza nije

16
bila sa mnom. Na ulici je bilo ţivo kao i pre, ali shvatila sam kako moram da uloţim veći napor da
bi me zainteresovalo ono što vidim. Taksi bi ponekad usporio, prolaznik se sagnuo da priĉa sa
šoferom, a ja sam pokušavala da naslutim jesu li prijatelji ili neprijatelji. Ponekad bih posmatrala
male prilike kako promiĉu iza prozora Zgrade RPO i pokušavala da shvatim šta njihovi pokreti
znaĉe, i zamislim šta je svaka osoba radila neposredno pre nego što se pojavila u pravougaoniku,
kao i šta će moţda raditi kasnije.
Najvaţnije što sam uoĉila tokom drugog boravka u izlogu bilo je ono što se dogodilo Prosjaku
i njegovom psu. Bilo je to ĉetvrtog dana - popodneva koje je bilo tako tmurno da su na nekim
taksijima bila upaljena oborena svetla - kada sam primetila da Prosjak nije na uobiĉajenom mestu,
odakle iz napuštenog ulaza pozdravlja prolaznike izmeĊu zgrada RPO i Poţarnih Stepenica.
Isprva nisam mnogo razmišljala o tome jer je Prosjak ĉesto umeo da odluta, ponekad i na duţe
vreme. Ali onda sam jednom pogledala preko i uvidela da je ipak tu, kao i njegov pas, i da ih nisam
videla jer su leţali na zemlji. Zgurali su se tik do vrata kako bi se prolaznicima sklonili s puta, tako
da ste ih gledajući sa naše strane mogli pobrkati sa dţakovima koje komunalni radnici ponekada
ostavljaju za sobom. Ali sada sam nastavila da ih posmatram kroz razmake meĊu prolaznicima, i
videla da se Prosjak i pas u njegovom naruĉju uopšte ne miĉu. Ponekad bi ih neki prolaznik opazio i
zastao, ali potom produţio dalje.
Sunce je najzad gotovo zašlo iza Zgrade RPO, a Prosjak i njegov pas još uvek su bili na istom
mestu, ĉitav dan, i bilo je oĉevidno da su umrli, iako prolaznici to nisu znali. Tada sam, uprkos
tome što je bilo dobro što su umrli zajedno jer su jedan drugom bili sve, osetila tugu. Nadala sam se
da će ih neko primetiti i odneti na neko bolje, spokojnije mesto, i razmišljala sam da o tome
razgovaram sa Šeficom. MeĊutim, kada je predveĉe došlo vreme da izaĊem iz izloga, delovala je
tako umorno i zamišljeno da sam rešila da ništa ne spominjem.
Narednog jutra rešetka se podigla i dan je bio predivan. Sunce je hranom obasipalo ulicu i
zgrade, i kada sam pogledala prema mestu gde su Prosjak i njegov pas umrli, shvatila sam da
uopšte nisu mrtvi - da ih je posebna vrsta Sunĉeve hrane spasla. Prosjak još nije stao na noge,
ali osmehivao se i sedeo uspravno leĊa naslonjenih na napušteni ulaz, jedne noge ispruţene a druge
savijene kako bi oslonio ruku na koleno. A slobodnom rukom milovao je psa po vratu, koji se
takoĊe vratio u ţivot i sleva nadesno gledao ljude koji prolaze. Obojica su halapljivo upijala
posebnu Sunĉevu hranu i ojaĉavala iz minuta u minut, i shvatila sam da će ubrzo, moţda već istog
popodneva, Prosjak ponovo stati na noge i kao i obiĉno iz napuštenog ulaza dobacivati vesele
opaske.
Onda se ubrzo mojih šest dana okonĉaše, i Šefica mi reĉe da sam doprinela poboljšanju
ugleda prodavnice. Natproseĉan broj kupaca, rekla je, ulazio je dok sam bila u izlogu i obradovala
sam se kada sam to ĉula. Zahvalila sam joj što mi je pruţila drugu priliku, a ona se osmehnula i
rekla kako je uverena da neću morati još dugo da ĉekam.

Deset dana kasnije, premestili su me u straţnju nišu. Znajući koliko mi je stalo da imam
pogled na spoljni svet, Šefica me je uveravala da je to samo na nekoliko dana, pa ću moći da se
vratim u sredinu prodavnice. U svakom sluĉaju, rekla je, straţnja niša je vrlo dobro mesto, i zaista,
ustanovila sam da mi nimalo ne smeta. Oduvek su mi se dopadala dva VP-a koja su sada sedela na
Staklenom Stolu prislonjenom na straţnji zid, i bili smo dovoljno bliski da bismo, pod uslovom da
nema kupaca, dovikujući se vodili podrobnije razgovore. MeĊutim, straţnja niša bila je u lukovima,
i ne samo da nije imala pogled napolje već je bila jedva vidljiva ĉak i iz prednjeg dela
radnje. Ukoliko bih poţelela da vidim kupce kada uĊu, morala sam skroz da se nagnem napred da
bih provirila ispod luka, a ĉak i tada - makar napravila par koraka - pogled bi i dalje zaklanjale
srebrne vaze na stolu sa ĉasopisima, kao i ВЗ koji su stajali u sredini radnje. Sa druge strane,
moţda zato što smo bili ne tako blizu ulice - ili zbog kosog plafona koji je padao do dna radnje -
mnogo sam jasnije ĉula zvuke. Zato sam znala, samo po koraku i mnogo pre nego što je
progovorila, da je Dţozi ušla u prodavnicu.
- Zašto su morali toliko da naparfemišu? Umalo da se ugušim.
- Sapun, Dţozi - zaĉu se Majĉin glas. - Ne parfem. Ruĉno pravljeni sapun, i to vrlo fin.
- Pa, nije to bila ta prodavnica. Nego ova. Rekoh ti, Mama. - Ĉula sam njene oprezne korake.
Potom reĉe: - Ovo je definitivno prava radnja. Ali ona više nije tu.
Napravila sam tri mala koraka napred dok izmeĊu srebrnih vaza i ВЗ nisam ugledala Majku
kako zuri u nešto van mog vidokruga. Videla sam joj lice samo iz profila, ali pomislila sam da deluje
još umornije nego onda kada sam je ugledala na trotoaru i kada je izgledala kao one ptice koje po
vetru stoje na visokim preĉagama. Pretpostavila sam da gleda u Dţozi - a da Dţozi gleda u novu ВЗ

17
devojĉicu u prednjoj niši.
Dugo se ništa nije dešavalo. Onda Majka reĉe: - Dţozi, šta misliš?
Dţozi nije odgovorila i zaĉula sam bat Šeficinih koraka. Sada sam uspevala da osetim onu
specifiĉnu tišinu u prodavnici kada svaki VP osluškuje pitajući se da li će doći do prodaje.
- Naravno, Sung Ji je ВЗ - reĉe Šefica. - Gotovo najsavršeniji koje sam do sada videla.
Sada sam ugledala Šeficino rame, ali još uvek nisam mogla da vidim Dţozi. Tada je ĉuh kako
kaţe: - Stvarno si fantastiĉna, Sung Ji. Zato te molim da ovo ne shvatiš pogrešno. Radi se samo
tome... - Ućutala je, i ponovo zaĉuh njene oprezne korake, a onda je prvi put ugledah. Zverala je
svuda po prodavnici.
- Ĉula sam da su ovi novi ВЗ vrlo dobri u saznavanju i pamćenju. Ali da ponekad umeju da
budu manje saosećajni - reĉe Majka.
Šefici se ote zvuk koji je istovremeno predstavljao i smeh i uzdah. - Moţda su se, na samom
poĉetku, jedan do dva ВЗ pokazala kao tvrdoglava. Ali u potpunosti vas uveravam da sa Sung Ji
neće biti takvih problema.
- Nemate ništa protiv - reĉe Majka Šefici - da se direktno obratim Sung Ji? Htela bih da joj
postavim neka pitanja.
- Ali, Mama - prekinu je Dţozi i ponovo mi izaĊe iz vidnog polja - zašto bi to radila? Znam
da je Sung Ji sjajna. Ali nije ona koju ţelim.
- Ne moţemo da tragamo unedogled, Dţozi.
- Ali bila je to ova radnja, kaţem ti, Mama. Ona je bila ovde. Pretpostavljam da smo
zakasnile, to je sve.
Spletom nesrećnih okolnosti Dţozi je došla baš kada sam bila u dnu radnje. Uprkos tome, bila
sam sigurna da će na kraju doći u moj deo radnje i videti me, i bio je to jedan od razloga što sam
ćutke ostala na svom mestu. Ali moţda je postojao i dodatni razlog. Naime, gotovo istog trenutka
kada sam osetila radost shvativši ko je ušao u prodavnicu, u mene se uvukao strah - strah zbog
onog što mi je Šefica jednom rekla, kako deca ĉesto obećaju i ne vrate se, ili ako se vrate, ne
obraćaju paţnju na VP-a kome su dali obećanje i izaberu drugog. Moţda sam zato nastavila ćutke
da išĉekujem.
Onda se ponovo zaĉu Šeficin glas, i u njemu je bilo neĉeg što do tada nisam ĉula.
- Izvinite, gospoĊo. Traţite li vi to odreĊenog VP-a? Nekog koga ste ovde ranije videli?
- Da, gospoĊice. Imali ste je donedavno u izlogu. Bila je zaista slatka, i zaista pametna.
Izgledala je skoro kao Francuskinja. Kratke kose, priliĉno tamne, a bila je i obuĉena u skroz tamnu
odeću, i imala najneţnije oĉi i bila tako pametna.
- Ĉini mi se da znam na koga mislite - odvrati Šefica. - Ako biste pošli za mnom, gospoĊo,
pronaći ćemo je.
Tek tada sam se pomerila tamo gde bi mogli da me uoĉe. Celo prepodne bila sam van
domašaja Sunĉevih tragova, ali sada zakoraĉih u dva blistava pravougaonika koja su se presecala
baš u trenutku kada su Šefica i Dţozi prišle luku. Kada me je ugledala, Dţozino lice ispunilo
se radošću, a ona ubrza korak.
- Još si tu!
Još je više smršala. Prilazila je nesigurnim korakom i pomislila sam da će me zagrliti, ali u
poslednjem trenutku je zastala i pogledala me u lice.
- Ĉoveĉe! Stvarno sam pomislila da si otišla!
- Zašto bih? - rekoh tiho. - Zavetovale smo se.
- Aha - reĉe Dţozi. - Aha, valjda jesmo. Mislim da sam ja zeznula stvar. Mislim, s tolikim
odugovlaĉenjem.
Pošto sam joj se osmehnula, okrenula se i viknula: - Mama! Evo je! Ona koju traţim!
Mama lagano priĊe luku, te stade. I na trenutak sve tri zagledaše se u mene: prvo Dţozi,
blistajući od sreće; tik iza nje Šefica koja se takoĊe smešila, ali opreznog pogleda koji sam shvatila
kao vaţan znak koji mi daje; i onda Majka, namrštivši se poput ljudi na trotoaru kada se dvoume da
li je taksi već zauzet ili nije. I kada sam videla nju i naĉin na koji me gleda, strah - onaj koji je skoro
nestao kada je Dţozi uzviknula „Još si tu!” - ponovo me je obuzeo.
- Nisam htela da se ovoliko oduţi - priĉala je Dţozi. - Ali malĉice sam se razbolela. - Onda
ponovo viknu: - Mama! Moţemo li odmah da je kupimo? Dok ne doĊe nego drugi i ne uzme je?
Zavladala je tišina, zatim Majka tiho reĉe: - Koliko shvatam, ovo nije ВЗ.
- Klara je B2 - odvrati Šefica. - Iz ĉetvrte serije za koju neki tvrde da je neprevaziĊena.
- Ali nije ВЗ.
- Inovacije kod ВЗ zaista su ĉudesne. Ali neke mušterije misle da je za odreĊenu vrstu dece
vrhunski B2 moţda još uvek najbolji izbor.
- Shvatam.

18
 - Mama. Ja ţelim Klaru. Ne ţelim nijednu drugu.
- Samo malo, Dţozi. - Potom upita Šeficu: - Svaki Veštaĉki Prijatelj je jedinstven, zar ne?
- Tako je, gospoĊo. A posebno na ovom nivou.
- Pa po ĉemu je ova jedinstvena? Ova... Klara?
- Klara ima toliko jedinstvenih odlika da bismo mogle ovde da ostanemo celo pre podne. Ali
ukoliko bih morala da istaknem samo jednu, bila bi to svakako njena izuzetna moć zapaţanja i
saznavanja. Njena sposobnost da upija i uklapa sve što vidi oko sebe veoma je zapanjujuća. Shodno
tome, trenutno je odlikuje najsofisticiranija moć razumevanja u odnosu na sve VP-e u prodavnici,
ukljuĉujući i ВЗ.
- Ma nemojte.
Majka se ponovo namršti na mene. Potom napravi tri koraka ka meni.
- Nemate ništa protiv da joj postavim par pitanja?
- Samo izvolite.
- Mama, molim te...
- Izvini, Dţozi. Ostani tamo na trenutak dok porazgovaram sa Klarom.
Ostale smo same, pa iako sam pokušavala da zadrţim osmeh na licu, to nije bilo lako i moglo
je ĉak da mi se desi da pokaţem strah.
- Klara - reĉe Majka. - Hoću da ne gledaš ka Dţozi. Sad reci, bez gledanja. Koje boje su joj
oĉi?
- Sive, gospoĊo.
- Taĉno. Dţozi, da nisi zucnula. Dobro, Klara. Glas moje kćerke. Malopre sije ĉula kako
govori. Kako bi opisala visinu tona?
- Govorni glas joj je raspona od ravnog A preko srednjeg C do C oktave.
- Јеl’ tako? - Ponovo je zavladala tišina, a onda Majka reĉe: - Poslednje pitanje. Klara. Šta si
primetila u vezi s hodom moje kćerke?
- Moguće je da postoji slabost u levoj strani kuka. A i desno rame ima potencijal da
prouzrokuje bol, tako da Dţozi hoda tako da bi ga poštedela naglog pokreta ili nepotrebnog udara.
Majka porazmisli o ovome. Potom reĉe: - Dobro, Klara. Pošto izgleda da znaš dosta o tome,
da li bi za mene imitirala Dţozin hod? Da li bi mi to uĉinila? Sada? Hod moje kćerke?
Iza Majĉinog ramena ugledah Šeficine usne kako se razdvajaju kao da će progovoriti. Ali ne
reĉe ništa. Umesto toga, pogleda me u oĉi i krajnje šturo klimnu glavom.
I tako poĉeh da hodam. Shvatila sam da - kao i Majka, a naravno i Dţozi - cela prodavnica
sada gleda i sluša. Zakoraĉila sam ispod luka, na Sunĉeve tragove rasute na podu. Onda sam
krenula u pravcu ВЗ koji su stajali u sredini prodavnice kod Staklenih Izloţbenih Kolica. Davala
sam sve od sebe da imitiram Dţozin hod baš onako kako sam ga videla kad je izašla iz taksija, kada
smo Roza i ja bile u izlogu, onda deset dana kasnije kada je prišla izlogu pošto je Majka sklonila
ruku s njenog ramena, te konaĉno kada sam je videla pre nekoliko trenutaka kako hrli ka meni
oĉiju punih nesputane radosti.
Stigavši do Staklenih Izloţbenih Kolica poĉeh da idem oko njih, pazeći da dosledno
oponašam Dţozin hod ĉak i dok sam pokušavala da zaobiĊem ВЗ deĉaka koji je stajao pored njih.
Ali kada sam se spremala da otpoĉnem krug natrag, podigla sam pogled i uoĉila Majku, i
nešto me je u momentu navelo da stanem. I dalje me je paţljivo posmatrala, ali delovalo je kao da
joj je pogled usredsreĊen pravo kroz mene, kao da sam staklo izloga a ona se trudi da vidi nešto
daleko iza njega. Ostala sam pored Staklenih Izloţbenih Kolica balansirajući na peti noge odignute
od poda, i u prodavnici je vladao ĉudan mir. Šefica zatim reĉe: - Kao što vidite, Klara poseduje
izvanrednu sposobnost opaţanja. Nikada nisam upoznala nekog kao što je ona.
- Mama - sada je Dţozin glas bio tih. - Mama. Molim te.
- U redu. Uzećemo je.
Dţozi pohrli ka meni. Obavila je ruke oko mene i drţala me. Kada sam pogledala preko njene
glave, videla sam kako se Šefica zadovoljno osmehuje a Majka, iznurenog i ozbiljnog lica, spušta
pogled da potraţi nešto u torbi.

19
DRUGI DEO

20
 Posebno teško bilo je snaći se u kuhinji, jer je konstantno bilo premeštanja svih stvari koje su
se tu nalazile. Sada sam cenila kako je u prodavnici - svakako i zbog nas - Šefica vodila raĉuna o
svim predmetima, ĉak i onim manjim kao što su narukvice ili kutija sa srebrnim minĊušama, drţeći
ih uvek na svojim mestima. MeĊutim, u celoj Dţozinoj kući, a posebno u kuhinji, Kućna Pomoćnica
Melanija neprestano bi ih premeštala, zbog ĉega sam morala iznova da pamtim. Na primer, jednog
jutra Kućna Pomoćnica Melanija je ĉetiri puta za isto toliko minuta premeštala blender za hranu.
Ali ĉim sam ustanovila znaĉaj Ostrva, sve je bilo lakše.
Ostrvo se nalazilo na sredini kuhinje i moţda da bi se potcrtalo da je fiksirano, bilo je u
bledobraon ploĉicama istovetne boje kao cigle na kući. U sredini je bila smeštena uglancana
sudopera, a uz najduţi kraj nalazile su se tri visoke stolice. Tih prvih dana, dok je Dţozi još
bila sasvim zdrava, ĉesto bi sela za Ostrvo da uradi domaći zadatak, ili da se opusti crtajući. Na
poĉetku mi je bilo naporno da sedim na visokim stolicama jer su mi noge visile u vazduhu, a ako
bih pokušala da ih klatim, smetala mi je preĉaga. Ali onda sam imitirala Dţozi - ĉvrsto
se podboĉivši laktovima o Ostrvo, i od tada sam se osećala sigurnije, mada je uvek postojala
mogućnost da se Kućna Pomoćnica Melanija najednom stvori iza mene, dohvati slavine i pusti jak
mlaz vode. Prvi put kada se to desilo, toliko sam se uplašila da sam skoro izgubila ravnoteţu, ali
Dţozi koja je bila pored mene nije ni mrdnula, te sam brzo shvatila da mi se ništa neće dogoditi
zbog nekoliko kapljica vlage.
Kuhinja je bila sjajno mesto za gledanje Sunca. Imala je velike prozore okrenute ka
nepreglednom nebu, a napolju gotovo nikada nije bilo saobraćaja i prolaznika. Stojeći kraj velikih
prozora mogao se videti put koji se preko brda uspinjao pored udaljenog drveća. Kuhinju je ĉesto
ispunjavala najfinija Sunĉeva prehrana, a osim velikih prozora, prostorija je na visokom plafonu
imala i svetlarnik koji se otvarao i zatvarao daljinskim. Isprva sam bila zabrinuta jer je Kućna
Pomoćnica Melanija ĉesto navlaĉila zavesu preko svetlarnika baš kada je Sunce slalo prehranu. Ali
onda sam uvidela da je Dţozi zbog toga prevruće, pa sam nauĉila da koristim daljinski
ukoliko Sunĉev trak koji pada na nju postane previše jak.
Neko vreme me je ĉudilo ne samo što nema ni saobraćaja ni prolaznika već i odsustvo drugih
VP-a. Naravno, nisam oĉekivala da budu u kući, i iz više razloga bila sam zadovoljna što sam jedina
i mogu da se usredsredim iskljuĉivo na Dţozi. Ali sam shvatila da sam navikla da dajem primedbe i
procene shodno onima koje daju drugi VP-i u mom okruţenju, te sam i u tom pogledu morala da se
prilagodim. Tih prvih dana, u trenucima dokolice, ĉesto bih posmatrala auto-put koji vodi preko
brda - ili polja sa dvorišnog prozora spavaće sobe - i pogledom traţila priliku nekog VP-a u daljini,
dok nisam shvatila kako je to, tako daleko od grada i ostalih kuća, gotovo nemoguće.
Na samom poĉetku mog boravka u kući, budalasto sam pomišljala da bi Kućna Pomoćnica
Melanija mogla biti donekle sliĉna Šefici, i zbog toga je došlo do izvesnih nesporazuma. Na primer,
mislila sam da je njena duţnost da me uputi u razliĉite aspekte mog novog ţivota, i potpuno je bila
razumljiva zbunjenost Kućne Pomoćnice Melanije i što ju je nerviralo jer sam je ĉesto u stopu
pratila. Kada se najzad ljutito okrenula ka meni i viknula: - Prestani da me pratiš VP-u, gubi se! -
Iznenadila sam se, ali sam uskoro shvatila da njena uloga u kući nije nimalo sliĉna Šeficinoj, i da
sam pogrešila.
Bez obzira na to što sam moţda ja izazivala te razmirice, i dalje je bilo teško poverovati da
Kućnoj Pomoćnici Melaniji od poĉetka nisam smetala. Iako sam se svakako prema njoj ophodila
pristojno, a posebno sam prvih dana pokušavala da obavljam sitne stvari kako bih joj ugodila,
nikada nije uzvratila na moje osmehe, niti mi se obratila izuzev da izda nareĊenje ili me prekori.
Kad danas razmišljam o tome, oĉigledno je njena netrpeljivost poticala iz prevelike zabrinutosti za
Dţozi. Ipak, u to vreme nije mi bilo lako da dokuĉim razloge njene hladnoće. Ĉesto je delovalo kao
da ţeli da skrati vreme koje provodim sa Dţozi - što, naravno, nije bilo u skladu sa mojim zadatkom
- i u poĉetku me je spreĉavala da idem u kuhinju zbog Majĉine brze kafe i Dţozinog doruĉka. Tek
posle Dţozinog ţestokog navaljivanja - Majka je naposletku presudila u moju korist - dopušteno mi
je da svakog jutra budem u kuhinji kada je neophodno. Kućna Pomoćnica Melanija ĉak je i tada
insistirala da stojim pored friţidera dok Dţozi i Majka sede za Ostrvom, i dobila sam dozvolu da im
se pridruţim tek posle Dţozinog konstantnog negodovanja.
Kao što rekoh, Majĉina jutarnja brza kafa bila je izuzetno vaţna, i jedno od mojih zaduţenja
bilo je da probudim Dţozi na vreme kako bi stigla na nju. Uprkos mojim upornim pokušajima,
Dţozi ĉesto ne bi ustala do poslednjeg trenutka, a onda bi iz svog kupatila koje je bilo u okviru sobe
poĉela da viĉe: - Klara, poţuri! Zakasnićemo! - mada sam ja već bila napolju na podestu i
nestrpljivo ĉekala.
Zatekle bismo Majku kako sedi za Ostrvom, bulji u svoj pravougaonik dok ispija kafu, i Kućnu
Pomoćnicu Melaniju koja obigrava oko nje spremna da joj dopuni šoljicu. Dţozi i Majka ĉesto nisu
imale dovoljno vremena da razgovaraju, ali ubrzo sam shvatila koliko je, i pored toga, Dţozi vaţno

21
što moţe da sedi sa Majkom tokom brze kafe. Jednom, kada joj je bilo loše maltene tokom cele
noći, smatrajući da je najbolje da se još malo odmori dozvolila sam Dţozi da ponovo zaspi iako je
bilo vreme da ustane. Kada se probudila, ljutito je vikala na mene i bez obzira na malaksalost,
pojurila da na vreme stigne dole. Ali dok je izlazila iz kupatila, zaĉusmo Majĉin auto dole na šljunku
i pohrlismo do prednjeg prozora, da bi ga naposletku videle kako odmiĉe prema brdu. Dţozi nije
ponovo vikala na mene, ali kada smo sišle u kuhinju, nije se osmehivala za doruĉkom. Tada sam
shvatila da će, ne uspe li da se pridruţi Majci tokom brze kafe, tog dana biti usamljena, bez obzira
na sva druga dešavanja.
Bilo je i jutara kada Majka nije morala da ţuri; kada bi, uprkos što je u poslovnom kostimu a
tašna naslonjena na friţider, sporo ispijala kafu i ĉak silazila sa visoke stolice i šetkala se sa
šoljicom i tanjirićem u rukama. Ponekad bi stala ispred velikih prozora, i oblivena trakovima
jutarnjeg Sunca, rekla nešto poput: - Znaš, Dţozi, stiĉem utisak da odustaješ od olovaka u boji.
SviĊaju mi se ti crno-beli crteţi. Ali zaista mi nedostaju oni u boji.
- Mama, zakljuĉila sam da su crteţi u boji veliki blam.
- Blam? Ma daj!
- Mama. Moje crtanje u boji je kao tvoje sviranje onog ĉela. U stvari, još gore.
Kada je Dţozi to rekla, Majĉino lice se ozarilo. Majka se retko smejala, ali joj je tada osmeh
bio iznenaĊujuće sliĉan Dţozinom: kao da joj je ĉitavo lice bilo preplavljeno neţnošću, a one iste
bore koje su obiĉno stvarale tako napet izraz sada su odraţavale raspoloţenje i blagost.
- Moram da priznam. Moje sviranje ĉela, ĉak i kada je besprekomo, zvuĉi kao Drakulina
baba. Ali tvoje korišćenje boje više je kao jezerce u letnje veĉe. Tako nešto. Zaista izvodiš prelepe
stvari sa bojom, Dţozi. Stvari koje još nikome nisu ni u mislima.
- Mama. Ljudima uvek crteţi sopstvene dece deluju tako. To ti ima veze sa evolucijom.
- Znaš šta? Mislim da to ima veze sa tim kada si na ono druţenje donela onaj fenomenalan
prospekt koji si napravila. Na pretprošlo. A ona devojĉica Riĉardsovih rekla je nešto pomalo
ironiĉno. Znam da sam ti već kazala, ali ponoviću. Ta mlada dama je ljubomorna na tvoj talenat.
Zato je to rekla.
- Okej. Mama, ako to stvarno misliš, moţda se ĉak vratim boji. A moţda zauzvrat, da se ti
ponovo latiš ĉela.
- A, ne. Prestala sam s tim. Osim ako nekome oĉajniĉki ne treba muzika za amaterski film o
zombijima.
Ali bilo je i drugaĉijih jutara, kada bi Majka ostajala namrgoĊena i napeta ĉak i ako nije
morala da ţuri sa ispijanjem brze kafe. Ako bi Dţozi priĉala o uĉiteljima iz pravougaonika dajući
sve od sebe da ih opiše što duhovitije, Majka bi slušala ozbiljnog lica a onda prekinula reĉima: -
Moţemo da se menjamo. Ako ti se tip ne sviĊa, uvek moţemo da se menjamo.
- Mama nemoj, molim te. Samo priĉam, okej? U stvari, ovaj tip je mnogo bolji od onog
prethodnog. A i zabavan je.
- Dobro je - Majka bi klimnula glavom i dalje ozbiljnog lica. - To što uvek ţeliš da pruţiš
ljudima pravu priliku. To je dobra osobina.
Tih dana, dok se zdravstveno osećala još priliĉno dobro, Dţozi je volela da veĉera tek pošto se
Majka vrati s posla. Tako smo se ĉesto pele u Dţozinu sobu da saĉekamo Majku - i gledamo kako
Sunce odlazi na poĉinak.
Baš kao što je Dţozi obećala, sa dvorišnog prozora preko polja pucao je vidik sve do
horizonta, pa smo mogle da gledamo kako na kraju dana Sunce tone u tlo. Iako je Dţozi uvek
govorila „polje” u jednini, zapravo je bila reĉ o tri polja, i svako ko bi paţljivo pogledao video bi
koĉeve koji ih razgraniĉavaju. Sva tri bila su obrasla bujnom travom koja se, kada dune vetar,
mreškala kao da kroz nju ţure nevidljivi prolaznici.
Nebo sa dvorišnog prozora bilo je daleko veće od krajiĉka neba koji se video iz prodavnice - i
sklono iznenaĊujućim varijacijama. Ponekada je bilo boje limuna u ĉiniji za voće, a onda se
preobrazilo u škriljĉanosivu dasku za seĉenje. Kada Dţozi nije bilo dobro, dobilo bi boju
njenog izbljuvka ili bledog fecesa, ili ĉak pravilo šare boje krvi. Ponekada bi se izdelilo u niz
kvadrata od kojih je svaki bio drugaĉije nijanse ljubiĉaste u odnosu na susedni.
Uz dvorišni prozor nalazio se mekani oker kauĉ koga sam u sebi nazvala „Dugmetar”. Iako je
bio okrenut ka unutrašnjosti sobe, Dţozi i ja smo volele da, podboĉivši ruke na tapacirani naslon,
kleĉimo na njemu i zurimo u nebo i polja. Dţozi je uviĊala koliko uţivam u poslednjem delu
Sunĉevog putovanja, i trudile smo se da ga posmatramo sa Dugmetara kad god je moguće.
Dešavalo se da se Majka vrati ranije nego što je uobiĉajeno, pa bi Dţozi i ona razgovarale na
visokim stolicama za Ostrvom, a ja bih otišla da stojim pored friţidera kako bih ih ostavila nasamo.
Jednom prilikom Majka je bila priliĉno uzbuĊena, govorila je brzo, prepriĉavala šaljive
dogodovštine sa ljudima u kancelariji ĉesto zastajkujući da prsne u smeh, ponekada u tako dugim

22
naletima da je gotovo ostajala bez daha. Usred razgovora, kada se ĉinilo da će Majka još jednom
prsnuti u smeh, Dţozi ju je prekinula da bi rekla: - Mama, to je prosto sjajno. Ali ne ljutiš se da se
Klara i ja na minut popnemo u moju sobu? Klara baš voli da gleda zalazak sunca, i propustićemo ga
ako sada ne odemo.
Pošto je to rekla, osvrnula sam se i ugledala kako je kuhinju ispunilo Sunĉevo veĉernje svetlo.
Majka je piljila u Dţozi, i pomislila sam da će se naljutiti. Ali onda joj se licem razli neţni osmeh i
reĉe: - Naravno da se ne ljutim, dušo. Samo napred. Idite da gledate vaš zalazak. Posle ćemo da
veĉeramo.
Izuzimajući polja i nebo, kroz dvorišni prozor videle smo još nešto što mi je pobudilo
radoznalost: tamni sanduĉasti obris na kraju najudaljenijeg polja. Bio je nepomiĉan dok je oko
njega lelujala trava, a kada se Sunce spustilo tako nisko da ju je gotovo dodirivalo, tamni
obris kupao se u njegovom sjaju. Te veĉeri kada je Dţozi zbog mene rizikovala da se Majka naljuti,
ukazala sam joj na taj obris. Tada se podigla naviše na Dugmetaru i primakla ruke oĉima da ih
zakloni.
- A, mora da misliš na g. Makbejnov ambar.
- Ambar?
- Moţda nije baš ambar pošto je otvoren sa dve strane. Pre će biti da je nadstrešnica. G.
Makbejn tu drţi stvari. Jednom sam išla tamo sa Rikom.
- Pitam se zašto bi Sunce išlo na poĉinak na takvo mesto.
- Aha - odvrati Dţozi. - Ĉovek bi pomislio da je Suncu potrebna minimum palata. Moţda je
g. Makbejn drastiĉno promenio neke stvari otkako sam poslednji put bila tamo.
- Pitam se kada je to Dţozi išla tamo.
- A, priliĉno davno. Rik i ja smo još bili sasvim mali. Pre nego što sam se razbolela.
- Јеl’ u blizini bilo neĉeg neobiĉnog? Kapije? Ili moţda stepenica koje se spuštaju u zemlju?
- Jok. Niĉeg sliĉnog. Samo ambar. A i zbog njega smo se obradovali jer smo bili mali i
stvarno se umorili usled tolikog pešaĉenja. Da znaš, zalazak sunca nije bio ni blizu. Ako postoji ulaz
u palatu, mora da je skriven. Moţda se vrata otvaraju baš pre nego što Sunce stigne tamo? Gledala
sam jednom neki takav film u kojem svi ti negativci imaju sedište u vulkanu, i ono što misliš da je
jezero lave otvori se odozgo baš pre nego što slete helikopterima. Moţda Sunĉeva palata
funkcioniše na isti naĉin. Uglavnom, Rik i ja je nismo traţili. Otišli smo tamo iz zabave, a onda nam
je postalo vruće i traţili smo hladovinu. Zato smo privremeno seli u ambar g. Makbejna a onda se
vratili. - Neţno mi je dotakla ruku. - Volela bih da smo više videli, ali nismo.
Sunce postade tek kratka svetlucava linija u travi.
- Eno ga - reĉe Dţozi. - Nadam se da će lepo spavati.
- Pitam se ko je taj deĉko. Taj Rik.
- Rik? Samo moj najbolji drug.
- A, tako.
- Ej, Klara, jesam li upravo rekla nešto loše?
- Nisi. Nego... sada je moja obaveza da budem Dţozin najbolji drug.
- Ti si moj VP. To nije isto. A Rik, pa, provešćemo ţivot zajedno.
Sunce je sada bilo tek ruţiĉasta mrlja u travi.
- Nema toga što Rik ne bi uĉinio za mene - reĉe. - Ali previše brine. Stalno brine da će nam
se nešto ispreĉiti.
- Šta to?
- A, ma znaš. Treba razmrsiti celu tu stvar o ljubavi i vezi. A valjda i onu drugu stvar.
- Drugu stvar?
- Ali brine bez potrebe. Jer to sa mnom i Rikom odavno je zacrtano. Neće se promeniti.
- Gde je taj Rik sada? Ţivi li blizu?
- U susedstvu. Upoznaću te. Jedva ĉekam da se vas dvoje upoznate!

Rika sam upoznala sledeće nedelje, onoga dana kada sam prvi put spolja videla Dţozinu
kuću.
Dţozi i ja vodile smo brojne prijateljske razgovore o tome kako su delovi kuće meĊusobno
povezani. Primera radi, nije se slagala s tim što je ormarić za usisivaĉ taĉno ispod velikog kupatila.
Onda je jednog jutra, posle još jedne sliĉne prijateljske rasprave, Dţozi rekla: - Klara, izluĊuješ me s
tim. Ĉim završim sa Profesorom Helmom, vodim te napolje. Idemo sve to da proverimo odande.
Oduševila sam se zbog toga. Ali Dţozi je najpre imala ĉasove, i posmatrala sam je kako
rasprostire papire po Ostrvu i ukljuĉuje pravougaonik.

23
 Da joj ne bih smetala, sela sam tako da nas je razdvajala jedna prazna visoka stolica. Ubrzo
sam shvatila da predavanje ne protiĉe glatko: uĉiteljev glas koji je izbijao iz Dţozinih slušalica kao
da ju je ĉesto prekorevao, te nije prestajala besciljno da ţvrlja po papirima, ponekada ih gurajući
priliĉno blizu sudoperi. U jednom trenutku sam primetila da se priliĉno uznemirila zbog neĉeg
napolju iza velikih prozora, i da je prestala da sluša profesora. Malo kasnije, ljutito je rekla u ekran:
- Okej, uradila sam. Stvarno. Zašto mi ne verujete? Da, upravo onako kako ste rekli!
Predavanje se oduţilo više nego obiĉno, ali najzad je privedeno kraju Dţozinim tihim reĉima:
- Okej, Profesore Helm. Hvala. Da. Svakako hoću. DoviĊenja. Hvala za današnje predavanje.
Sa uzdahom je iskljuĉila pravougaonik i skinula slušalice. Potom se, ugledavši me, odmah
razvedrila.
- Klara, nisam zaboravila. Idemo napolje, vaţi? Samo malo da doĊem k sebi. Taj Profesor
Helm, vau, srećna sam što više neću morati da ga gledam! Vidi se da ţivi negde gde je toplo. Videla
sam kako se znoji. - Ustala je sa visoke stolice i protegla ruke. - Mama kaţe da uvek kada ţelimo da
izaĊemo moramo da obavestimo Melaniju. Da li bi otišla da joj kaţeš dok ja obuĉem kaput?
Videla sam da je i Dţozi uzbuĊena, mada je u njenom sluĉaju to valjda imalo veze sa onim što
je tokom ĉasa ugledala kroz velike prozore. U svakom sluĉaju, otišla sam u Otvoren Prostor da
potraţim Kućnu Pomoćnicu Melaniju.
Otvoren Prostor bio je najveća prostorija u kući. Imala je dve sofe i nekoliko mekanih
ĉetvorougla na kojima su stanari mogli da sede; uz to i jastuĉiće, lampe, biljke i pisaći sto u ćošku.
Kada sam tog dana otvorila klizna vrata, nameštaj je bio kao niz isprepletenih rešetki a Kućna
Pomoćnica Melanija gotovo neprimetna usred njihove sloţene strukture. Ipak sam uspela da je
uoĉim kako uspravno sedi na ivici mekanog ĉetvorougla i uţurbano prĉka po svom pravougaoniku.
Uputila mi je neprijateljski pogled, ali kada joj rekoh da Dţozi hoće napolje, bacila je pravougaonik
u stranu i projurila pored mene.
Zatekla sam Dţozi u hodniku kako oblaĉi svoju omiljenu postavljenu braon jaknu koju je
ponekad nosila i kod kuće kada se nije osećala dobro.
- Ej, Klara. Ne mogu da verujem da za sve vreme otkako si ovde još nijednom nisi bila
napolju.
- Da, nikada nisam bila napolju.
Dţozi me pogleda na tren, a onda reĉe: - Hoćeš da kaţeš da nikada nisi bila napolju? Ne samo
ovde nego bilo gde drugde?
- Tako je. Bila sam u radnji. Onda sam došla ovamo.
- Vau. Pa onda će ovo za tebe biti baš velika stvar! Nemamo ĉega da se plašimo, jelda?
Divljih ţivotinja, ni bilo ĉega drugog. Hajde onda, idemo.
Kada je Kućna Pomoćnica Melanija otvorila ulazna vrata, osetila sam kako sveţ vazduh - i
Sunĉeva prehrana - dopiru u hodnik. Lica punog neţnosti Dţozi mi se osmehnu, ali tada se izmeĊu
nas ispreĉi Kućna Pomoćnica Melanija, i pre nego što sam shvatila šta se dešava, zgrabila je Dţozi
pod ruku. To iznenadi i Dţozi, ali nije se bunila, i shvatila sam da je Kućna Pomoćnica
Melanija zakljuĉila da još uvek nisam dovoljno obuĉena da se brinem o Dţozi dok je napolju. Stoga
njih dve izaĊoše, a ja krenuh za njima.
Zakoraĉile smo na deo prekriven šljunkom koji je, pretpostavljala sam, namerno bio hrapav
zbog auta. Vetar je bio blag i prijatan, i ĉudila sam se kako to da se visoko drveće na brdu ipak
povija i njiše na njemu. Ali ubrzo sam morala da se koncentrišem na svoja stopala, pošto je deo
prekriven šljunkom bio pun kolotraga.
Vidik preda mnom već mi je bio poznat sa prednjeg prozora spavaće sobe. Nastavila sam da
Dţozi i Kućnu Pomoćnicu Melaniju sledim do puta koji je bio gladak i tvrd kao pod, i izvesno vreme
hodale smo njime, ĉak i kada se sa obe strane pojavila podšišana trava. Poţelela sam da se osvrnem
prema kući - da je dobro osmotrim i potvrdim svoje procene - ali Dţozi i Kućna
Pomoćnica Melanija, još uvek ruku pod ruku, nastaviše da hodaju te se nisam usudila da zastanem.
Posle izvesnog vremena više nisam morala tako oprezno da pazim na stopala, te podigoh
pogled ka travnatom breţuljku koji se uzdizao sa naše leve strane - i priliku deĉaka koji se muvao
na vrhu. Procenila sam da mu je petnaest godina, mada nisam bila sigurna pošto je bio samo
silueta na mutnom nebu. Dţozi se zaputi prema breţuljku, a Kućna Pomoćnica Melanija kaza nešto
što bih ĉula da smo u kući, ali napolju je bilo drugaĉije. U svakom sluĉaju, primetila sam da su se
raspravljale. Ĉula sam Dţozi kako kaţe: - Ali ţelim da ga Klara upozna.
Usledilo je još reĉi koje nisam ĉula, a onda Kućna Pomoćnica Melanija reĉe: - U redu, ali
samo nakratko - i pusti Dţozinu ruku.
- Klara, doĊi - reĉe Dţozi okrenuvši se ka meni. - Popnimo se da se naĊemo sa Rikom.
Dok smo se uspinjale obronkom zelenog breţuljka, Dţozi je plitko disala i ĉvrsto se privila uz
mene. To je znaĉilo da mogu samo nakratko da se osvrnem, ali uoĉila sam da iza nas nije samo

24
Dţozina kuća već i još jedna dalje u poljima - susedna kuća koja se nije videla ni sa jednog Dţozinog
prozora. Ţudela sam da prouĉim obe kuće, ali morala sam da se koncentrišem na to da se Dţozi
ne dogodi ništa loše. Na vrhu breţuljka zastala je da povrati dah, ali deĉak nas nije ni pozdravio,
niti je pogledao u našem pravcu. U rukama je drţao okrugli ureĊaj i gledao u nebo izmeĊu dveju
kuća gde je letelo jato ptica, i brzo sam shvatila da su to mehaniĉke ptice. Pogled mu je bio prikovan
za njih, i kada je dodirnuo upravljaĉ, ptice su promenile poredak.
- Vau, divne su - reĉe Dţozi, mada je još uvek hvatala dah. - Jesu li nove?
Rikov pogled i dalje je bio prikovan za ptice, ali odvrati: - One dve na zaĉelju jesu. Zbilja se
vidi da se ne uklapaju.
Ptice su ponirale sve dok ne poĉeše da kruţe taĉno iznad nas.
- Aha, ali ni prave ptice ne izgledaju sve isto - reĉe Dţozi.
- Valjda. Ali sad bar uspevam da ĉitavom grupom upravljam istim komandama. Okej, Dţozi,
gledaj ovo.
Mehaniĉke ptice poĉeše da se spuštaju, i jedna za drugom sleću na travu ispred nas. Ali dve
su ostale u vazduhu i Rik, namrštivši se, opet stisnu daljinski.
- Boţe. Još uvek ne valja.
- Ali, Riki, sjajno izgledaju.
Dţozi je stajala iznenaĊujuće blizu Riku, ne baš dodirujući ga, ali ruku podignutih tik iza
njegovih leĊa i levog ramena.
- Ovim dvema treba kompletno ponovno baţdarenje.
- Ne brini, sredićeš ti to. Hej, Riki, nećeš zaboraviti za Utorak, zar ne?
- Neću. Samo vidi, Dţozi, nisam rekao da dolazim.
- Ma daj! Pristao si!
- Malo sutra sam pristao. Uostalom, mislim da tvoji gosti neće biti baš oduševljeni.
- Ja sam domaćin, pa mogu da pozovem koga hoću. A i Mama će se baš oduševiti. Daj, Rik,
dovoljno smo raspravljali o ovome. Ako smo ozbiljni u vezi s planom, ovakve stvari moramo da
radimo zajedno. Moraš da se potrudiš da se prema tome odnosiš na isti naĉin kao i ja. A i
zašto sama da se bakćem s tim društvom?
- Nećeš biti sama. Sad imaš svog VP-a.
Dve preostale ptice sleteše. Taknuo je daljinski i sve na travi prebaciše se u stanje mirovanja.
- O, boţe, nisam vas još ni upoznala! Rik, ovo je Klara.
Rik je i dalje bio koncentrisan na daljinski i nije pogledao u mom pravcu. - Rekla si da nikada
nećeš nabaviti VP-a - kaza.
- To je bilo davno.
- Rekla si da ga nikada nećeš nabaviti.
- Pa, predomislila sam se, okej? Uzgred, Klara nije bilo kakav VP. Ej, Klara, kaţi nešto Riku.
- Rekla si da ga nikada nećeš nabaviti.
- Daj, Rik! Ne uradimo baš sve ono što smo govorili kad smo bili mali. Zašto da nemam VP-
a?
Do tada je već stavila obe ruke na Rikovo levo rame, prenevši mu sopstvenu teţinu kao da
pokušava da ga poguri tako da oboje budu iste visine. Ali Riku izgleda nije smetala njena blizina -
kao da ju je zapravo smatrao uobiĉajenom - i pomislila sam da je moţda, na neki njemu svojstven
naĉin, taj deĉak znaĉio Dţozi isto kao i Majka; i da se njegovi i moji ciljevi u izvesnom pogledu
podudaraju, kao i da bi trebalo paţljivo da ga posmatram ne bih li shvatila na koji se naĉin uklapa u
Dţozin ţivot.
- Veoma mi je drago što smo se upoznali, Rik - rekoh. - Pitam se ţivi li neko u onoj susednoj
kući. Ĉudno je, ali nisam ranije primetila takvu kuću.
- Aha - odvrati on, još uvek me ne pogledavši u lice. - Ţivim tamo. Sa mamom.
Tada se svi okrenusmo obrisima kuća, i prvi put sam zaista uspela da pogledam spoljašnjost
Dţozine. Bila je neznatno manja, sa nešto oštrijim krovnim ivicama, ali inaĉe umnogome onakva
kakvom sam je procenila iznutra. Zidovi su bili od paţljivo preklopljenih dasaka koje su sve do
jedne bile ofarbane u tamnobelo. Sama kuća imala je tri odvojena odeljka povezana u jedinstven
sloţeni oblik. Rikova kuća bila je manja, i to ne samo zato što je udaljenija. I ona je bila od dasaka,
ali imala je prostiju strukturu - jedan odeljak, viši nego širi, koji stoji u travi.
- Ĉini mi se da su Rik i Dţozi svakako odrasli jedno uz drugo - rekoh Riku. - Baš kao vaše
kuće.
Slegnuo je ramenima. - Aha. Jedno uz drugo.
- Ĉini mi se da Rik ima engleski akcenat.
- Moţda malĉice.
- Srećna sam što Dţozi ima tako dobrog drugara. Nadam se da ja nikada neću zasmetati

25
tako lepom prijateljstvu.
- Nadajmo se. Ali ima mnogo stvari koje mogu da naruše prijateljstvo.
- Okej, dosta je bilo! - zaĉu se iz podnoţja breţuljka pokliĉ Kućne Pomoćnice Melanije.
- Dolazimo! - dreknu Dţozi. Potom reĉe Riku: - Ĉuj, Riki, neću uţivati u tom druţenju više
nego ti. Potreban si mi tamo. Moraš da doĊeš.
Rik je ponovo bio koncentrisan na daljinski i ptice poleteše. Obema rukama i dalje na
njegovim ramenima, Dţozi ih je posmatrala, i njih dvoje formirali su jedinstven oblik na nebu.
- Okej, poţurite! - povika Kućna Pomoćnica Melanija. - Vetar je prejak! Hoćete da umrete
tamo gore, a?
- Okej, dolazimo! - Potom Dţozi tiho reĉe Riku: - U utorak, na ruĉak, okej?
- Okej.
- Tako, Riki. Sad si obećao. A Klara je svedok.
Sklonivši ruke sa njegovog ramena, odmakla se. Potom nas, zgrabivši me za ruku, povede niz
breţuljak.
Spustili smo se drugom padinom od one kojom smo se popeli, za koju sam videla da će nas
dovesti pravo pred Dţozinu kuću. Bila je strmija, te Kućna Pomoćnica Melanija poĉe odozdo da se
buni, a onda odusta i pojuri oko breţuljka da nas doĉeka. Kada smo se spustile kroz podšišanu
travu, osvrnula sam se i ugledala Rikovu priliku koja je ponovo postala silueta na nebu. Nije gledao
ka nama, već uvis u ptice koje su kruţile u sivilu.
Pošto smo se vratile kući a Dţozi skinula postavljeni kaputić, Kućna Pomoćnica Melanija
spremila joj je napitak na bazi jogurta, i nas dve smo sedele zajedno za Ostrvom dok ga je pijuckala
na slamku.
- Ne mogu da verujem da si sada prvi put bila napolju - reĉe. - Pa, kakvi su ti utisci?
- Mnogo mi se dopalo. Vetar, akustika, sve je tako zanimljivo. - Potom dodah: - A naravno,
divno je što sam upoznala Rika.
Dţozi je štipkala slamku blizu mesta gde se pomaljala iz napitka.
- Ĉini mi se da nije ostavio baš sjajan utisak. Ponekad ume da bude neprijatan. Ali on je
divna osoba. Kada se razbolim i pokušavam da mislim na lepe stvari, razmišljam o svemu što ćemo
raditi zajedno. Definitivno će doći na to druţenje.

Kao što to ĉesto ĉine tokom obeda, te veĉeri su pogasile sva svetla osim onog koje je padalo
direktno na Ostrvo. Kao što je to Dţozi i ţelela, bila sam prisutna, ali ţeleći da ih ostavim nasamo
stajala sam u senci, lica okrenutog friţideru. Nekoliko minuta slušala sam Dţozine i Majĉine vesele
opaske tokom jela. Zatim, još uvek veselo raspoloţena, Dţozi upita: - Mama, pošto su mi ocene
tako dobre, moram li zbilja da budem domaćin interaktivnog druţenja?
- Svakako, dušo. Nije dovoljno samo biti pametan. Moraš da budeš u dobrim odnosima sa
drugima.
- Imam dobre odnose sa drugima, Mama. Ali ne sa ovom ekipom.
- Tu ekipu sluĉajno ĉine tvoji vršnjaci. A kad odeš na koledţ, sretaćeš svakakve. Kad
sam ja otišla na koledţ, iza mene su bile godine druţenja sa drugom decom. Ali tebi i tvojoj
generaciji biće priliĉno teško ukoliko sada ne poradite na tome. Deca kojoj ne ide na koledţu uvek
su ona koja se nisu baš mnogo druţila.
- Ima još dosta do koledţa, Mama.
- Ne toliko koliko ti misliš. - Majka potom reĉe blaţim tonom: - Hajde, dušo. Moţeš da
upoznaš Klaru sa svojim drugarima. Biće oduševljeni.
- Oni nisu moji drugari, Mama. I ako moram da budem domaćin druţenja, ţelim da i Rik
bude tu.
Iza mene na trenutak zavlada tišina. Majka potom reĉe: - Okej. To je svakako izvodljivo.
- Ali misliš da nije dobra ideja, zar ne?
- Ne. Naprotiv. Rik je veoma dobra osoba. A i komšija nam je.
- Znaĉi dolazi, u redu?
- Samo ako to ţeli. On mora da odluĉi.
- Znaĉi misliš da će ostala deca prema njemu biti gruba?
Nastupila je kratka pauza, a onda je Majka rekla: - Ne vidim zašto bi. Ukoliko se neko bude
neprimereno ponašao, to će samo biti pokazatelj njegovog nedostatka.
- Znaĉi nema razloga da Rik ne doĊe.
- Dţozi, jedini razlog moţe biti ako on to ne ţeli.
Kasnije u sobi, kada smo nas dve ostale same a Dţozi leţala u krevetu spremna za spavanje,

26
tiho je rekla: - Zaista se nadam da će Rik doći na tu odvratnu zabavu.
Iako je bilo priliĉno kasno, bilo mi je drago što je spomenula interaktivno druţenje jer o tome
nisam ništa znala.
- Da, i ja se nadam - odvratih. - Hoće li ostala mladeţ dovesti svoje VP-e?
- Ma jok. Nije uobiĉajeno. Ali VP koji ţivi kod domaćina obiĉno prisustvuje. Posebno ako je
nov kao ti. Svi će ţeleti da te osmotre.
- Znaĉi Dţozi ţeli da prisustvujem.
- Naravno da ţelim da prisustvuješ. Mada se moţda nećeš tako bajno provesti. Ta druţenja
su ţivi uţas, pa to ti je.

Na dan interaktivnog druţenja Dţozi je izjutra bila uznemirena. Posle doruĉka vratila se u
sobu da isproba razliĉitu odeću, a ĉak i kada smo ĉule goste kako dolaze a Kućna Pomoćnica
Melanija nas treći put pozvala, još uvek je ĉešljala kosu. Najzad, dok je iz prizemlja
dopiralo mnoštvo glasova, rekoh joj: - Moţda je vreme da se pridruţimo Dţozinim gostima.
Tek tada je spustila ĉetku na toaletni stoĉić i ustala.
- Imaš pravo. Vreme je da se suoĉimo sa neprijatnošću.
Silazeći niz stepenice, videla sam da je hodnik pun nepoznatih osoba u veselom razgovoru.
Bili su to odrasli pratioci - sve odreda ţene. Iz Otvorenog Prostora dopirali su mlaĊi glasovi, ali
pošto su klizna vrata bila pritvorena, još nismo videle Dţozine goste.
Dţozi, koja je silazila ispred mene, zaustavila se kada nam je preostalo još ĉetiri stepenika.
Moţda bi se ĉak i vratila da jedna od ţena nije povikala: - Zdravo, Dţozi! Kako si?
Dţozi podiţe ruku, a onda Majka, probijajući se izmeĊu ţena u hodniku, rukom pokaza na
Otvoreni Prostor.
- UĊi unutra - povika. - Prijatelji te oĉekuju.
Pomislila sam da će Majka reći još nešto ohrabrujuće, ali razgovarajući i osmehujući se,
odrasli se okupiše oko nje, te je bila prinuĊena da prekine. Izgledalo je da je Dţozi u tom trenutku
zaista prikupila dodatnu hrabrost, i niz preostale stepenice sišla u masu. Sledila sam je oĉekujući da
krene prema Otvorenom Prostoru, ali umesto toga probijajući se izmeĊu odraslih uputila se ka
otvorenim ulaznim vratima kroz koja je dopirao sveţ vazduh. Dţozi nastavi da se kreće kao da ima
jasan cilj, i sluĉajni posmatraĉ pomislio bi da igra vaţnu ulogu u posluţivanju gostiju. Kako god
bilo, niko je nije spreĉavao, i dok sam je sledila, zaĉuh oko sebe mnoštvo glasova. Nekoje priĉao: -
Profesor Kvon moţda izvanredno predaje matematiĉku fiziku našoj deci. Ali to mu ne daje za pravo
da prema nama bude nepristojan. - A drugi glas reĉe: - Evropa. Najbolje kućne pomoćnice još uvek
dolaze iz Evrope. - Više glasova u prolazu pozdravi Dţozi, a onda se obresmo na ulaznim vratima,
udišući sveţ vazduh.
Stojeći na pragu, Dţozi pogleda napolje i povika: - Hajde! Šta ti je? - Potom se uhvati za
dovratak i izviri ukoso. - Poţuri! Svi su već došli!
Na ulazu se pojavi Rik, i uzevši ga za ruku Dţozi ga uvede u hodnik.
Bio je odeven kao i na travnatom breţuljku, u obiĉne farmerke i dţemper, ali su ga odrasli
istog trena opazili. Nisu baš zaćutali, ali snizili su ton. Onda se Majka probi kroz guţvu.
- Zdravo, Rik! Dobro došao! Hajde, uĊi - stavila mu je ruku na leĊa i sprovela ga do odraslih
gostiju. - Društvo, ovo je Rik. Naš dobar prijatelj i komšija. Neki od vas već ga poznaju.
- Kako si, Rik? - reĉe ţena u blizini. - Sjajno što si uspeo da doĊeš.
Odrasli potom poĉeše uglas da pozdravljaju Rika, ljubazno dovikuju, ali u njihovim glasovima
primetila sam ĉudan oprez. Nadglasavši ih, Majka upita: - Pa, Rik. Јеl’ ti majka dobro? Odavno nije
svraćala.
- Hvala, gĊo Artur, dobro je.
Kako je Rik progovorio, u prostoriji zavlada tišina. Visoka ţena iza mene upita: - Јеl’ taĉno da
ţiviš u blizini, Rik?
Ne bi li odredio ko govori, Rik pogledom preĊe preko lica prisutnih.
- Da, gospoĊo. U stvari, ako izaĊete napolje, videćete samo našu kuću. - Potom se blago
osmehnu i doda: - Mislim, ne raĉunajući ovu.
Na ovu dopunu svi se glasno nasmejaše, a Dţozi koja je stajala iza njega nervozno se
osmehnu kao da ju je sama izrekla. Sledeći glas reĉe: - Ovde vazduh ĉist. Rekao bih da je dobro
mesto za odrastanje.
- Savršeno, hvala - odvrati Rik. - Osim ako vam ne zatreba brza dostava pice.
Svi se još glasnije nasmejaše, a ovoga puta i Dţozi koja je blistala od sreće.
- Izvoli, Dţozi - reĉe Majka. - Uvedi Rika. Treba da se posvetiš i ostalim gostima. Hajde,

27
uĊite.
Odrasli odstupiše i Dţozi, još uvek drţeći ga za ruku, povede Rika prema Otvorenom
Prostoru. Nijedno od njih me nije pogledalo, pa nisam bila sigurna da li da krenem za njima. A
onda nestadoše, odrasli opet ispuniše hodnik, a ja ostadoh da stojim blizu ulaznih vrata. Iz blizine
dopre još jedan nepoznat glas: - Fin momak. Reĉe li da ţivi do vas? Nisam dobro ĉula.
- Da, Rik je komšija - odvrati Majka. - On i Dţozi se druţe već ĉitavu veĉnost.
- To je divno.
Potom krupna ţena koja je podsećala na blender za hranu reĉe: - Izgleda i da je vrlo bistar.
Kakva šteta što takav deĉak nije dobio priliku.
- Ne bih ni primetila - zaĉu se još jedan glas. - Ostavlja jako dobar utisak. Jel’ on to ima
britanski akcenat?
- Veoma je vaţno - reĉe ţena blender - da buduće generacije nauĉe da se s lakoćom ophode
sa razliĉitim tipovima osoba. Piter to stalno ponavlja. - Potom, pošto se zaĉu ţamor odobravanja
ostalih glasova, upita Majku: - Jesu li njegovi naprosto... rešili da dignu ruke? Obeshrabrili se?
Majĉin ljubazni smešak išĉeznu, i svako ko je slušao prestao je s razgovorom. Sama ţena
blender sledi se od uţasa. Potom ispruţi ruku prema Majci.
- O, Krisi, tako mi je ţao. Ponekad sam baš glupa. Samo sam mislila...
- Najviše se toga plašimo - reĉe snaţniji glas u blizini. - Svi.
- U redu je - odvrati Majka. - Pustimo to.
- Krisi - reĉe ţena blender - samo sam mislila da tako fin momak...
- Neki od nas su imali sreće, neki nisu - rekavši to, crnoputa ţena priĊe i neţno dodirnu
Majku po ramenu.
- Ali Dţozi je sada dobro, zar ne? - upita sledeći glas.
- Deluje mnogo bolje.
- Ima dobre i loše dane - odvrati Majka.
- Deluje mnogo bolje.
Ţena blender reĉe: - Ma biće ona dobro, uverena sam. Sve si junaĉki pregurala. Jednog dana
Dţozi će ti biti istinski zahvalna.
- Hajde, Pem. - Crnoputa ţena dohvati ţenu blender da bi je pomerila odatle. Ali Majka,
pogledavši ţenu blender, tiho reĉe:
- Misliš da bi Sal poţelela da mi zahvali?
Ţena blender na to briznu u plaĉ. - Ĉuj, izvini, izvini. Tako sam glupa. Samo što otvorim usta
i... - Jecala je, a onda glasno nastavila: - Eto sad svi znate, znate da sam bez dileme najveća budala
na svetu! To je samo zbog tog finog deĉka, tako je nepravedno... Krisi, neizmerno mi je ţao.
- Daj zaboravi, stvarno te molim. - Majka naĉini napor, priĊe i neţno zagrli ţenu blender.
Ova joj istog trena uzvrati zagrljajem i, sa bradom na Majĉinom ramenu, nastavi da plaĉe.
Zavladala je neprijatna tišina, a onda crnoputa ţena razdraganim glasom reĉe: - Pa, izgleda
da se unutra dobro snalaze. Još se ne ĉuje opšta svaĊa.
Svi se glasno nasmejaše, a potom Majka izmenjenim tonom reĉe:
- Hej, zašto smo još uvek ovde? Hajdemo u kuhinju, svi, moliću lepo. Melanija sprema još
onih divnih poslastica iz njenog zaviĉaja.
Nazovi šapatom, zaĉu se glas: - Mislim da smo još uvek ovde... da bi mogle da prisluškujemo!
Ovo izazva još jednu salvu smeha, i Majka se ponovo nasmeši.
- Ako smo im potrebne - reĉe - ĉućemo. Hajde, proĊite.
Kako su odrasli poĉeli da se premeštaju u kuhinju, jasnije sam ĉula glasove iz Otvorenog
Prostora, ali nisam uspevala da razaberem ni reĉ. Prolazeći pored mene neka ţena reĉe: - Naša
Dţeni se priliĉno uznemirila posle onog poslednjeg druţenja. Celog vikenda smo se ubili
objašnjavajući joj da je sve pogrešno shvatila.
- Klara, još si tu.
Majka je stajala preda mnom.
- Da.
- Zašto nisi unutra? Sa Dţozi?
- Pa... nije me uvela.
- Idi. Potrebna si joj. A i ostala deca hoće da te upoznaju.
- Da, svakako. Onda izvinite.
Sunce je, opazivši toliko dece na jednom mestu, izlivalo prehranu kroz široke prozore
Otvorenog Prostora. Bilo mi je potrebno dosta vremena da odgonetnem splet njegovih sofa, mekih
ĉetvorouglova, niskih stoĉića, saksija za biljke, foto-albuma, a sada se još toliko preobrazio kao da
je u pitanju nova prostorija. Dece je bilo na sve strane, a njihove torbe, kaputi, pravougaonici bili su
svuda po podu i drugim površinama. Štaviše, sve do straţnjeg zida prostor je bio podeljen na

28
dvadeset ĉetiri pregrade rasporeĊene u dva reda. Zbog ovakve razdeljenosti bilo mi je teško da
steknem celovitu sliku onoga što vidim, ali postepeno sam shvatala šta je šta. Dţozi se nalazila blizu
središta prostorije i razgovarala sa tri gošće. Glave su im se skoro dodirivale, i zbog naĉina na koji
su stajale, gornji delovi lica, ukljuĉujući i oĉi, bili su smešteni u pregradu na višem redu, dok su im
usta i brade bili sabijeni u niţu. Većina dece je stajala, neka su se kretala izmeĊu pregrada. Pred
kraj straţnjeg zida tri deĉaka sedela su na modularnoj sofi, i mada su sedeli razdvojeno, glave su im
bile zajedno smeštene unutar jedne pregrade, dok se ispruţena noga deĉaka najbliţeg prozoru
protezala ne samo preko sledeće pregrade već pravo i u onu iza nje. Tri pregrade u kojima su bili
deĉaci na sofi bile su neprijatne boje - bledoţute - i proĊe me jeza. Onda mi druge osobe zakloniše
pogled, i umesto posmatranja poĉeh da osluškujem glasove oko sebe.
Iako, kada sam ušla, neko reĉe: - O, evo novog VP-a, slatka je! - gotovo svi glasovi koje sam
trenutno ĉula mahom su raspravljali o Riku. Biće da je Dţozi tek odskora stajala pored njega, ali
zbog razgovora sa gošćama morala je da mu okrene leĊa, pa je ostao sam i ni sa kim
nije razgovarao.
- On je Dţozin prijatelj. Ţivi u blizini - govorila je devojĉica iza mene.
- Trebalo bi da budemo ljubazni prema njemu - reĉe druga devojĉica. - Mora da mu je
ĉudno što je ovde sa nama.
- Što li ga je Dţozi pozvala? Mora da se baš ĉudno oseća.
- Šta mislite da ga neĉim ponudimo? Da oseti da je dobrodošao.
Devojĉica - mršava i izuzetno dugaĉkih ruku - uze metalnu ĉiniju punu ĉokoladica i zaputi se
prema Riku. I ja sam se primakla i ĉula je kako mu kaţe:
- Izvini. Hoćeš bombonu?
Rik je gledao Dţozi kako razgovara sa tri devojĉice, i sada se okrenu ka dugorukoj devojĉici.
- Izvoli - reĉe ona podigavši ĉiniju naviše. - Dobre su.
- Hvala mnogo. - Pogledao je ĉiniju i odabrao ĉokoladicu u šljaštećoj zelenoj foliji.
Iako su se glasovi razlegali svuda po sobi, najednom shvatih da svi - ukljuĉujući Dţozi i njene
gošće - sada gledaju u Rika.
- Svima nam je veoma drago što si došao - reĉe dugoruka devojĉica. - Ti si Dţozin komšija,
jel’ tako?
- Tako je. Ţivim u susedstvu.
- U susedstvu? Ta ti je dobra! Miljama unaokolo nema nijedne kuće osim tvoje i ove!
Tri devojĉice sa kojima je Dţozi razgovarala sada se pridruţiše dugorukoj, sve vreme smešeći
se Riku. Dţozi, nervozna pogleda, ostade na istom mestu.
- Valjda - Rik se ovlaš nasmeja. - Ali to me i dalje ĉini komšijom.
- Ma svakako! Sigurno ti se dopada što ţiviš ovde. Mora da je mirno.
- Mirno je prava reĉ. Sve je sasvim savršeno dok ne poţeliš da odeš u bioskop.
Znala sam da je Rik oĉekivao da će se svi koji slušaju nasmejati baš kao i odrasli povodom
dosetke o dostavi piće. Ali ĉetiri devojĉice samo nastaviše ljubazno da ga posmatraju.
- Znaĉi ne gledaš filmove na DS-u? - upita najzad jedna.
- Ponekad. Ali više volim da odem u pravi bioskop. Veliko platno, sladoled. Majka i ja
uţivamo u tome. Problem je što je baš daleko.
- Mi imamo bioskop na kraju našeg kvarta - odvrati dugoruka devojĉica. - Ali retko idemo.
- Opa! Voli filmove!
- Misi, šta ti je? Izvini, ne zameri mojoj sestri. Dakle voliš filmove. Pomaţu ti da se opustiš,
zar ne?
- Kladim se da voliš akcione filmove - reĉe devojĉica po imenu Misi.
Rik je pogleda. Onda se nasmeši i reĉe: - Mogu da budu zabavni. Ali Mama i ja volimo stare
filmove. Tada je sve bilo toliko drugaĉije. Kada gledaš te filmove, moţeš da vidiš kakvi su nekada
bili restorani. Kakvu su odeću ljudi nosili.
- Ali mora do voliš akciju, zar ne? - reĉe dugoruka devojĉica. Automobilsku jurnjavu i
sliĉno.
- Hej - reĉe još jedna devojĉica iza mene. - Kaţe da sa mamom ide u bioskop. Baš
simpatiĉno.
- Zar mama ne ţeli da ideš u bioskop sa drugarima?
- Nije baš tako. To je... to je prosto nešto što mama i ja volimo.
- Jesi li gledao Zlatni standard?
- Nema šanse da bi se njegovoj mami to dopalo!
Dţozi stade ispred Rika.
- Hajde, Rik. - U glasu joj se osećao bes. - Kaţi im šta voliš da gledaš. Samo to te pitaju. Šta
voliš da gledaš?

29
 Sada se oko Rika okupilo još nekoliko gostiju, delimiĉno mi zaklonivši pogled na njega. Ali
videla sam da se u tom trenutku u njemu nešto prelomilo.
- Znate šta? - Nije se obraćao Dţozi, nego svima ostalima. - Volim filmove u kojima se
dešavaju grozote. Insekte kako mile iz ljudskih usta, takve stvari.
- Stvarno?
- Smem li samo da pitam - reĉe Rik - ĉemu tolika radoznalost u vezi s tim kakve filmove
volim?
- To se zove razgovor - reĉe dugoruka devojĉica.
- Zašto ne jede ĉokoladicu? - reĉe Misi. - Samo je drţi u ruci.
Rik se okrenu prema njoj, zatim izvadi ĉokoladicu koja je još bila u omotu. - Evo. Moţda bi ti
htela da je pojedeš.
Misi se nasmeja ali ustuknu.
- Vidi - reĉe dugoruka devojĉica. - Ovo je kao prijateljski susret, okej?
Rik na brzinu pogleda Dţozi koja je, dok joj se pogled ispunjavao besom, zurila u njega.
Sledećeg trena ponovo se okrenu ka gošćama.
- Prijateljski. Naravno. Pitam se da li biste se obradovali ako ĉujete da volim filmove o
bubama.
- Filmove o bubama? - reĉe neko. – Јеl’ to neki ţanr?
- Ne podsmevajte mu se - reĉe dugoruka. - Budite fini. Dobro se snalazi.
Zaĉuo se glas: - Aha, dobro se snalazi - i nekolicina se zakikota. - Kako se Rik brzo okrenu ka
njima, Dţozi priĊe i uze mu ĉokoladicu.
- Hej, ljudi - viknu Dţozi. - Ţelim da upoznate Klaru. Ovo je Klara!
Pokazivala mi je da priĊem bliţe, i pošto sam to uĉinila, svi pogledi bili su upereni u mene. I
Rik me pogleda, ali samo na trenutak, a onda odšeta do praznog prostora kraj pisaćeg stola u uglu.
Izgleda da na njega više niko nije obraćao paţnju, pošto su sada gledali u mene. Ĉak ni dugorukoj
devojĉici Rik više nije bio interesantan jer je buljila u mene.
- E, to je elegantan VP - reĉe. Blagonaklono se naţe ka Dţozi, te sam pomislila da će reći još
nešto o meni, ali samo izusti: - Vidiš li onog tamo Denija? Kada se pojavio, prvo je ispriĉao kako ga
je policija pritvorila. Ni da se pozdravi, ništa. Kada smo mu rekli da najpre mora korektno da se
pozdravi, prešao je preko toga. Nije prestajao da se razmeće o sebi i policiji.
- Vau - Dţozi pogleda deĉake na modularnoj sofi. - Dakle smatra da je fora biti kriminalac?
Dugoruka devojĉica se nasmeja, a Dţozi se utopi u obliĉje koje je tvorilo pet devojĉica. - Onda
ga je njegov brat odao. Previše piva, ništa drugo.
- Ćuti. Zna da priĉamo o njemu - reĉe neko.
- Tim bolje. Panduri su ga našli obeznanjenog na klupi i odveli kući. A on nam priĉa da je
uhapšen i sliĉno.
- Ni da se pozdravi, ništa.
- Ej, Misi, nisam ĉula da si malopre pozdravila Dţozi. Znaĉi da si isti ološ kao Deni.
- Pozdravila sam. Rekla sam Dţozi zdravo.
- Dţozi? Jesi li ĉula moju sestru kako te je pozdravila kada si ušla?
Misi se uznemirila. - Stvarno sam rekla zdravo. Nego me Dţozi nije ĉula.
- Ej, Dţozi! - Deĉak po imenu Deni - onaj na sofi koji je opruţio nogu preko jastuĉića -
dozivao je iz dna prostorije. - Ej, Dţozi, je li ti to novi VP? Kaţi joj da doĊe ovamo.
- Hajde, Klara - reĉe Dţozi. - Idi da se pozdraviš sa onim deĉacima.
Donekle iznenaĊena tonom Dţozinog glasa, isprva se nisam pomakla. Zaliĉio mi je na onaj
kojim se ponekad obraća Kućnoj Pomoćnici Melaniji, ali ni nalik nijednom kojim mi se do sada
obraćala.
- Šta joj je? - Deni se diţe sa sofe. - Zar ne prima komande?
Dţozi me je strogo gledala, te se zaputih ka deĉacima na sofi. Ali Deni, koji je bio najviši u
prostoriji, hitro se provuĉe izmeĊu ostalih gostiju i pre nego što sam stigla na pola puta do sofe,
zgrabi me za oba lakta tako da više nisam mogla da mrdnem. Odmerio me je od glave do pete, pa je
rekao:
- Dakle. Privikavaš se?
- Da. Hvala.
Jedan od ostalih deĉaka sa sofe u pozadini povika: - Hej! Ona govori! Radujte se!
- Zaveţi, Skrab - podviknu mu Deni. Potom me upita: - Pa kako reĉe da te zovu?
- Zove se Klara - dobaci Dţozi iza mojih leĊa. - Pusti je, Deni. Ne voli kad je tako drţiš.
- Hej, Deni! - povika ponovo Skrab. - Zafrljaĉi je ovamo.
- Ako hoćeš da je vidiš - odvrati Deni - diţi se sa te sofe i doĊi ovamo.
- Ma samo je zafrljaĉi. Da joj proverimo koordinaciju.

30
 - Nije ona tvoj VP, Skrab. - Deni me je i dalje ĉvrsto drţao za laktove. - Za tako nešto treba
da pitaš Dţozi.
- Hej, Dţozi - dozva Skrab. - Je li to okej? Kad mog ВЗ zavitlaš u vazduh, svaki put se
doĉeka na noge. Daj, Deni. Zafrljaĉi je ovamo na sofu. Neće se oštetiti.
- Kakav neotesanko - reĉe tiho dugoruka, i nekoliko se devojaka, ukljuĉujući i Dţozi,
zakikota.
- Moj ВЗ - nastavi Skrab - ona ti napravi salto i bez greške se doĉeka na noge. Uspravnih
leĊa, savršeno. Hajde onda da vidimo šta ovaj ume.
- Ti nisi ВЗ, jel’ tako? - upita Deni.
Nisam odgovorila, ali Dţozi iza mene reĉe: - Nije, ali je najbolja.
- Jel’? Pa ume li da uradi ovo što Skrab kaţe?
- Već imam ВЗ - reĉe neka devojĉica. - Videćete ga na sledećem druţenju.
Onda drugi glas upita: - Dţozi, zašto nisi nabavila ВЗ?
- Zato... što mi se dopao ovaj. - Dţozi je ovo rekla kolebljivo, ali onda se ponovo ĉula
odluĉnost u glasu. - Klara moţe sve što i bilo koji ВЗ.
Iza mene se nešto pomaklo, i dugoruka devojĉica stvori se pored Denija. Delovalo je da njena
blizina u njemu izaziva i uzbuĊenje i strah, te mi je pustio laktove. Ali sada dugoruka šĉepa moj levi
zglob, mada ni pribliţno onako grubo kako me je Deni drţao.
- Zdravo, Klara - reĉe, i opet me paţljivo osmotri. -Da vidimo. Klara, da li bi molim te, za
mene otpevala molsku lestvicu?
Nisam bila sigurna kako bi Dţozi ţelela da odgovorim pa sam ĉekala da se ona oglasi. Ali
ostala je nema.
- O! Ne pevaš?
- Daj - povika deĉak po imenu Skrab. - Zafrljaĉi je. Ako nema dobru koordinaciju, ja ću je
prihvatiti.
- Ne priĉa mnogo. - Dugoruka devojĉica se pribliţi i zabulji mi se u oĉi. - Moţda joj fali
sunĉeve energije.
- Sa njom je sve u redu. - Dţozi ovo reĉe tako tiho, da sam je moţda jedino ja ĉula.
- Klara - reĉe dugoruka - pozdravi me.
Oĉekujući da se Dţozi oglasi, opet sam ćutala.
- Šta? Ništa?
- Ej, Dţozi - zaĉu se glas iza mene. - Mogla si da nabaviš ВЗ, zar ne? Pa što nisi?
Dţozi se nasmeja i odvrati: - Već poĉinjem da mislim da je trebalo.
Ovo izazva i druge da se nasmeju, a onda nepoznat glas reĉe: - ВЗ su neverovatni.
- Hajde, Klara - reĉe dugoruka devojĉica. - Bar mali pozdrav.
Dotle sam već na lice nabacila ljubazan izraz i zurila mimo nje, upravo kako nas je Šefica
obuĉila za takve situacije u prodavnici.
- VP koji odbija da se pozdravi. Dţozi, da li bi ti rekla Klari da nam nešto kaţe?
- Zafrljaĉi je ovamo. To će je razmrdati.
- Klara ima sjajno pamćenje - oglasi se iza mene Dţozi. - Baš kao i bilo koji VP.
- Ma stvarno? - reĉe dugoruka.
- I nije reĉ samo o pamćenju. Opaţa stvari koje niko drugi ne vidi i memoriše ih.
- Okej. - Dugoruka devojĉica nastavi da me drţi za zglob. - Okej, Klara. Evo šta ćemo. Ne
okreći se. Kaţi mi kako je moja sestra obuĉena?
Nastavila sam da zurim u cigle na zidu iza dugoruke.
- Kao da se zaledila. Ali slatka je, ne poriĉem.
- Pitaj je ponovo - reĉe Dţozi. - Nastavi, Marša. Pitaj ponovo.
- Okej. Sad, Klara, znam da moţeš. Reci mi kako je Misi obuĉena.
- Izvinjavam se - odvratih i dalje ne gledajući u nju.
- Izvinjavaš se? - Tada dugoruka devojĉica reĉe svima: - Šta to znaĉi? - i izazva smeh. Potom
me prostreli pogledom i upita: - Šta hoćeš da kaţeš, Klara? Šta hoćeš da kaţeš time da se
izvinjavaš?
- Izvinjavam se što ne mogu da pomognem.
- Neće da pomogne. - Pogled dugoruke smekša, i konaĉno mi je pustila zglob. - Okej, Klara.
Moţeš da se okreneš i pogledaš. Pogledaj kako je Misi obuĉena.
Iako je moglo delovati nepristojno, nisam se okrenula. Jer da jesam, videla bih ne samo Misi -
naravno da sam znala šta nosi sve do ljubiĉaste znojnice i sićušnog priveska sa medvedićem - već i
Dţozi, a u tom sluĉaju bi nam se pogledi sreli.
- Predajem se - reĉe dugoruka.
- Okej - reĉe Deni. - Onda ćemo da uradimo Skrabov test. Ĉisto da ga razveselimo. Fil, doĊi

31
ovamo da mi pomogneš da je zavitlam. Skrab, ostani tu i spremi se da hvataš. Je li ti to okej, Dţozi?
Iza mene, Dţozi nastavi da ćuti, ali zaĉu se glas devojĉice: - Bacati VP-e po sobi. To je
pokvareno.
- Šta je tu pokvareno? Projektovani su da se snaĊu u takvim situacijama.
- Nije u tome stvar - reĉe devojĉica. - Naprosto je gnusno.
- Bolećiva si - odvrati Deni. - Fil, uhvati je za ruke. Ja ću za noge.
- Šta ti je to u dţepu? - Progovorio je i Rik, i u prostoriji zavlada muk.
- Šta kaţeš, druţe?
Rik se provuĉe izmeĊu gostiju, zaustavivši se s moje desne strane. Bez bojazni ukaza na gornji
desni dţep Denijeve košulje. Predmet sam opazila i ranije - mekanu igraĉku psa dovoljno malu da
stane u dţep. ViĊala sam decu od sedam ili osam godina kako nose takve igraĉke u dţepovima kada
su dolazila u prodavnicu. Kako su se svi pomakli da vide na šta Rik ukazuje, Deni podiţe obe
ruke ne bi li prekrio dţep.
- Kućni ljubimac igraĉka, izgleda - reĉe Rik.
- Nije kućni ljubimac igraĉka - odvrati Deni.
- Rekao bih da jeste. Pomaţe ti da se opustiš na ovakvim okupljanjima.
- Kakve su ovo gluposti? Ko te je šta pitao?
- Ako stvarno nije ništa posebno, moţda ti ne bi smetalo da mi pokaţeš - Rik ispruţi ruku. -
Ne beri brigu. Dobro ću ga paziti.
- Bilo posebno ili ne, ne tiĉe te se.
- Molim te, pozajmi mi ga. Samo na minut.
- Ništa mi ne znaĉi, ali tebi ga neću dati.
- Tako? Ni da malo zvirnem?
- Nikad ti neću ništa pozajmiti. Zašto bih? Ne bi ni trebalo da budeš ovde.
Rikova ruka još uvek je bila ispruţena, a u prostoriji je i dalje vladao muk.
- Nije valjda da si i ti pomalo bolećiv, Deni? - reĉe Rik. - Bar kada se radi o simpatiĉnim
dţepnim stvarĉicama.
- Sad je dosta! Pusti Denija na miru!
Bio je to glas odrasle osobe, i deca oko mene ustuknula su kada je krupnim koracima u
prostoriju ušla ţena. - I Deni je u pravu - reĉe. - Uopšte ne bi ni trebalo da budeš ovde.
Zatim za njom ulete Majka, a videla sam kako ostali odrasli sa vrata zure u Otvoren Prostor.
- Hajde, Sara - govorila je Majka. - Ne mešamo se, sećaš se?
Majka obgrli tu Saru koja nastavi pogledom da seva na Rika.
- Hajde, Sara. Igraj po pravilima. Deca sama meĊusobno rešavaju stvari.
Sara je i dalje delovala besno, ali dozvoli da je iz prostorije izvedu do predsoblja gde se ĉuo
ţamor odraslih. Jedan glas reĉe: - Jedino tako će da nauĉe - i onda glasovi odraslih zamreše, a u
Otvorenom Prostoru nastupi tišina.
Moţda je Denija više bilo sramota zbog mešanja njegove odrasle osobe, nego zbog igraĉkice.
Nastavio je obema rukama da skriva gornji dţep kada se vratio na sofu i blago pogureno seo leĊima
okrenut prostoriji.
- Okej - reĉe dugoruka devojĉica razdragano. - Šta kaţete da malo izaĊemo napolje?
Prolepšalo se. Gledajte!
Glasovi se horski zaoriše u znak odobravanja, i meĊu njima razabrah Dţozin kako kaţe: -
Sjajna ideja! Idemo!
PredvoĊena Dţozi i dugorukom, deca izaĊoše. Sa njima su otišli i Deni i Skrab, tako da smo u
Otvorenom Prostoru ostali samo Rik i ja.
Rik pogleda unaokolo razbacane jakne, jastuĉiće za sedenje, tanjire, konzerve sode, kese od
pomfrita, ĉasopise, ali ne i mene. Pitala sam se da li će neko od odraslih sada ući da poĉisti ono što
su deca ostavila, ali nije niko, i nerazgovetni glasovi nastavili su da dopiru iz kuhinje.
- Mislim da si onog deĉka izazvao zbog mene - rekoh najzad. - Hvala ti.
Rik slegnu ramenima. - Postao je ozbiljno iritantan. Zapravo, svi su takvi. - Zatim, još uvek ne
pogledavši u mom pravcu, doda: - Ĉini mi se da ni tebi nije bilo baš prijatno.
- Postalo mi je nelagodno i zahvalna sam Riku što mi je pritekao u pomoć. Ali bilo je i
veoma zanimljivo.
- Zanimljivo?
- Vaţno mi je da posmatram Dţozi u razliĉitim situacijama. I na primer, bilo je veoma
zanimljivo prouĉavati deĉja ponašanja shodno tome u kojoj grupi se nalaze. - Pošto na ovo nije
ništa rekao već je nastavio da gleda u drugom pravcu, rekoh: - Moţda Rik ţeli da izaĊe i pridruţi im
se. Da se pomiri s njima.
Odmahnuo je glavom. Potom proĊe kroz Sunĉev trak - opazih da Otvoren Prostor više nije

32
bio izdeljen - i sede na modularnu sofu ispruţivši noge na parket.
- Izgleda da ipak imaju pravo - reĉe. - Ne pripadam ovde. Ovo je druţenje za usavršenu
decu.
- Rik je došao jer je Dţozi to jako ţelela.
- Navaljivala je da doĊem. Ali valjda je sada previše zauzeta da bi se vratila ovamo i videla
koliko uţivam u ovom delu zabave. - Zavalio se u sofu dok mu Sunĉev trak nije oblio lice primoravši
ga da zaţmuri. - Problem je - nastavi - što ne moţe ostati ista. Pomislio sam da ako danas doĊem -
baš glupo - pomislio sam da se moţda neće... promeniti. Da će ostati ona ista Dţozi.
Kada je to rekao, ponovo sam zamislila Dţozine ruke u razliĉitim fazama interaktivnog
druţenja - ruke koje iskazuju dobrodošlicu, ruke koje nude, napete ruke - i njeno lice, i glas kada ju
je neko upitao zašto nije odabrala ВЗ a ona se nasmejala i rekla: „Već poĉinjem da mislim da je
trebalo.” I setih se Šeficinih reĉi, upozorenja o deci koja pred izlogom obećavaju pa se nikada ne
vrate, ili još gore, vrate se i izaberu sasvim drugog VP-a. Pomislila sam na deĉaka VP-a koga sam
kroz razmak izmeĊu sporih taksija videla kako snuţdeno hoda stranom ulice gde je Zgrada RPO, tri
koraka iza svog tinejdţera, i zapitala se hoćemo li Dţozi i ja nekada ići tako.
- Moţda sada shvataš - reĉe Rik otvorivši oĉi uprkos Sunĉevom traku. - Shvataš da je
neophodno da saĉuvam Dţozi, da se mane ovog društva.
- Shvatam da se Rik plaši da bi Dţozi mogla da postane kao ostali. Ali bez obzira na to što se
malopre ĉudno ponašala, verujem da je Dţozi u dubini duše dobra. A i ta druga deca. Gruba su, ali
moţda nisu tako bezobzirna. Plaše se usamljenosti i zato se tako ponašaju. Moţda je to sluĉaj i sa
Dţozi.
- Ako Dţozi nastavi da se i dalje druţi sa njima, ubrzo uopšte neće više biti Dţozi. Negde to i
sama zna, i zato se drţi našeg plana. Godinama ga nije ni spomenula, a sada neprestano priĉa o
njemu.
- Juĉe sam ĉula da Dţozi spominje taj plan. Јеl’ to plan da Rik i Dţozi dele zajedniĉku
budućnost?
Pogledao je kroz prozor Otvorenog Prostora iza mene, i pomislila sam da je opet osetio
netrpeljivost prema meni. Ali onda reĉe: - To je naprosto nešto što smo zapoĉeli kad smo bili mali.
Pre nego što smo shvatali kako će to izgledati. Kako će nam se sve te stvari ispreĉiti na putu. Pa
ipak, Dţozi i dalje veruje u to.
- A i Rik i dalje veruje u plan?
Sada pogleda pravo u mene. - Kao što rekoh. Bez plana, završiće kao oni. Bolje da krenem. -
Iznenada je ustao. - Pre nego što se vrate ta deca. Ili ona luda majka.
- Nadam se da ćemo uskoro o ovome opet razgovarati. Jer verujem da Rik i ja umnogome
teţimo sliĉnim ciljevima.
- Vidi, juĉe. Kada sam rekao da ne ţelim da Dţozi ima VP-a. Nije bilo ništa liĉno. Već
samo... pa, liĉilo je na još nešto što će nam se ispreĉiti na putu.
- Nadam se da neće. U stvari, sad kad su mi neke stvari jasnije, volela bih da dam sve od
sebe da pripomognem Rikovom i Dţozinom planu. Moţda se tako otklone prepreke o kojima
govoriš.
- Bolje da krenem. Da vidim da li je mama dobro.
- Svakako.
Prošao je pored mene i izašao iz Otvorenog Prostora. Naĉinila sam par koraka napred kako
bih mogla da vidim kako kroz glavni ulaz izlazi na Sunĉevo bleštavilo.

Kao što tog dana rekoh Riku, interaktivno druţenje bilo je dragoceni izvor novih zapaţanja.
Najpre, saznala sam za - kako to Rik reĉe - Dţozinu sposobnost da se „promeni”, i paţljivo sam
išĉekivala znake ako se to ponovo dogodi. Pitala sam se i koliko je zaista poţelela da je odabrala ВЗ.
Tom opaskom je po svoj prilici imala nameru da ispadne duhovita, te spreĉi eventualnu svaĊu
tokom druţenja. Pa ipak, bilo je taĉno da ВЗ poseduju sposobnosti koje nadilaze moje, i morala
sam da se pomirim s tim da Dţozi moţda ponekad razmišlja o tome.
Nakon onog druţenja danima sam bila zabrinuta šta će Dţozi misliti o mom neuspehu da
odgovorim na pitanja dugoruke devojĉice. U toj situaciji ponela sam se onako kako sam smatrala
da je najbolje budući da ona uopšte nije reagovala. Ali sada mi je padalo na pamet da bi
Dţozi, nakon perioda promišljanja, mogla da se naljuti na mene.
Kao što rekoh, za mene su to bile korisne lekcije. Ne samo da sam nauĉila da su „promene”
deo Dţozi i da bi trebalo da budem spremna da im se prilagodim, već sam poĉela i da shvatam da to
nije crta koja odlikuje samo Dţozi; da ljudi ĉesto osećaju potrebu da ispolje jednu svoju stranu

33
prilagodivši je posmatraĉima - kao što bi to ĉinili u izlogu radnje - i da takve sporadiĉne sluĉajeve
ne treba toliko uzimati za ozbiljno.
Stoga sam bila zadovoljna što se u našem druţenju ništa nije promenilo. MeĊutim, nedugo
potom, iskrslo je nešto drugo što je na izvesno vreme poremetilo naš prijateljski odnos. Bio je to
izlet na Morganove Slapove, i poĉelo je da me muĉi jer dugo nisam uspevala da uvidim razlog
zahlaĊenja u našem odnosu, ili da li sam to moţda mogla da spreĉim.

Jednog ranog jutra, tri nedelje posle interaktivnog druţenja, bacila sam pogled na Dţozi i iz
poloţaja njenog tela i disanja ustanovila da ne spava kao obiĉno. Posegla sam za dugmetom za
uzbunu i Majka je smesta došla. Telefonirala je dr Rajanu, a onda sam nešto kasnije ĉula kako ga
Kućna Pomoćnica Melanija ponovo zove i moli da poţuri. Kada je najzad došao, detaljno je
pregledao Dţozi, a onda rekao da nema razloga za zabrinutost. Majci je laknulo, a kada je doktor
otišao, okuraţila se. Sela je na ivicu Dţozinog kreveta i rekla joj: - Moraš da prestaneš s tim
energetskim napitkom. Stalno govorim da ti ne prija.
Ne diţući glavu sa jastuka, Dţozi odvrati: - Znala sam da mi nije ništa. Samo sam se baš
umorila. Nije trebalo da se brineš zbog mene. A još ćeš i da zakasniš na posao.
- Briga za tebe, to je moj posao, Dţozi. - Potom je dodala: - A i Klarin. Dobro je uradila što je
digla uzbunu.
- Treba samo još malo da odspavam. Obećavam da ću onda biti dobro, Mama.
- Slušaj, dušo - Majka se naţe nad Dţozi tako da joj je govorila pravo u uvo. - Slušaj. Moraš
da ozdraviš zbog mene. Ĉuješ li me?
- Ĉujem, Mama.
- Dobro. Nisam bila sigurna da slušaš.
- Slušam, Mama. Samo drţim oĉi zatvorene.
- Okej. Evo kako ćemo. Ozdravi do vikenda i idemo na Morganove Slapove. Još uvek voliš to
mesto, zar ne?
- Da, Mama. Još uvek ga volim.
- Dobro. Onda smo se dogovorile. Nedelja, Morganovi Slapovi. Ako ozdraviš.
Usledila je duga tišina, a onda zaĉuh Dţozi kako, kao kroz jastuk, kaţe: - Mama. Ako
ozdravim, moţemo li da povedemo Klaru? Da joj pokaţemo Morganove Slapove? Samo jednom je
dosad bila napolju. A i to je bilo tek ovde.
- Naravno da Klara moţe da poĊe. Ali moraćeš da ozdraviš, inaĉe od svega toga nema ništa.
Razumeš, Dţozi?
- Razumem, Mama. Sad moram još malo da odspavam.

Probudila se tek pre ruĉka, i kao što mi je naloţeno htedoh to da kaţem Kućnoj Pomoćnici
Melaniji, ali Dţozi umorno reĉe: - Klara? Bila si ovde sve vreme dok sam spavala?
- Naravno.
- Jesi li ĉula da je Mama rekla da ćemo ići na Morganove Slapove?
- Jesam. I jedva ĉekam. Ali tvoja majka je rekla da ćemo ići samo ako se budeš dovoljno
dobro osećala.
- Biću dobro. Da hoću, mogla bih da idem ovog popodneva. Samo sam umorna, to je sve.
- Šta su to Morganovi Slapovi, Dţozi?
- Divota, eto šta su. Oduševićeš se. Kasnije ću da ti pokaţem slike.
Dţozi je tokom većeg dela dana bila umorna. Ali kasnog popodneva, kada sam podigla roletne
da pustim da na nju padne Sunĉev trak, primetno je ojaĉala. Onda je Kućna Pomoćnica Melanija
došla da je vidi i rekla joj da moţe da se obuĉe ako obeća da će mirovati do kraja dana. Eto kako je
došlo do toga da sve do predveĉe ostanemo u spavaćoj sobi i da Dţozi izvadi kartonsku kutiju
ispod kreveta.
- Sad ću da ti pokaţem - reĉe i isprazni kutiju. Na tepih, što na lice što na naliĉje, ispade
mnoštvo fotografija razliĉitih dimenzija. Shvatila sam da su to Dţozine omiljene slike iz prošlosti, i
da ih drţi blizu kako bi se oraspoloţila gledajući ih kad god poţeli. Mnoge su popadale jedna na
drugu, ali videla sam da su to uglavnom njene slike kada je bila mlaĊa. Na nekima je bila s Majkom,
na nekima sa Kućnom Pomoćnicom Melanijom, a na ostalim s ljudima koje nisam poznavala. Dţozi
nastavi da ih rasprostire po tepihu, onda podiţe jednu i osmehnu se.
- Morganovi Slapovi - reĉe. - Tamo idemo u nedelju. Kako ti se ĉine?

34
 Dala mi je fotografiju - sad sam već kleĉala pored nje - i ugledala sam mlaĊu Dţozi kako sedi
za stolom od neobraĊenih drvenih dasaka. Ĉak su i stolice bile dašĉane, a pored nje je sedela
Majka, ne toliko mršava kao sada i kraće podšišane kose. Zainteresovalo me je što sam za stolom
ugledala treću osobu, devojĉicu za koju sam procenila da joj je jedanaest godina, u kratkoj
pamuĉnoj jakni. Pošto je nepoznata devojĉica sedela okrenuta leĊima, nisam joj videla lice. Iznad
njih su se videli trakovi Sunca koji su padali preko stola. Iza Dţozi i Majke nalazila se mutna crno-
bela šara. Paţljivo sam je prouĉila, pa rekla: - Ovo je vodopad.
- Aha. Jesi li ikada videla vodopad, Klara?
- Da. Videla sam jedan u ĉasopisu u radnji. A vidi! Jedete, tik ispred vodopada!
- Kraj Morganovih Slapova to se moţe. Ruĉaš dok te prskaju kapljice. Jedeš, a onda shvatiš
da ti je majica na leĊima mokra.
- To ti ne valja, Dţozi.
- Okej je kada je toplo. Ali imaš pravo. Kada je dan sveţ, moraš da sedneš podalje. Mada
ima mnogo sedišta jer ljudi baš i ne znaju za Morganove Slapove. - Pruţila je ruku, i vratila sam joj
fotografiju. Pogledala ju je ponovo i rekla: - Moţda samo Mama i ja mislimo da su posebni. I zato
tamo nikad nema guţve. Ali tamo se uvek divno provedemo.
- Iskreno se nadam da ćeš ovog vikenda imati dovoljno snage.
- Nedeljom je oduvek bilo najbolje otići na Morganove Slapove. Tada vlada dobro
raspoloţenje. Kao da vodopad zna da je Dan za Odmor.
- Dţozi. S kim ste na ovoj fotografiji? Ko je ta devojĉica s vama dvema?
- Uf... - Lice joj se uozbilji, pa reĉe: - To je Sal. Moja sestra.
Pustila je da fotografija padne na ostale, a onda je obema rukama prelazila preko njih i
pomerala ih po tepihu. Ugledala sam slike dece - u poljima, na igralištima, ispred zgrada.
- Da, moja sestra - ponovi posle dosta vremena.
- A gdeje sada Sal?
- Sal je umrla.
- Baš tuţno.
Dţozi slegnu ramenima. - Nisam je baš zapamtila. Bila sam mala kad se desilo. Ne mogu da
kaţem da mi nedostaje ili tako nešto.
- Baš tuţno. Znaš li šta se desilo?
- Razbolela se. Ne od iste bolesti kao ja. Neĉeg mnogo goreg, i zato je umrla.
Pomislila sam da Dţozi traga za još nekom fotografijom na kojoj joj je sestra, ali najednom ih
je sve skupila i vratila u kartonsku kutiju.
- Sigurno će ti se svideti tamo, Klara. Ti, koja si samo jednom bila napolju, najednom ćeš
biti tamo!

Dţozi je svakim danom jaĉala, tako da, kako se pribliţio vikend, nije bilo razloga za
pretpostavku da nećemo moći da odemo na vodopad. U petak uveĉe, Majka se kasno vratila kući -
dugo pošto je Dţozi završila veĉeru - i pozvala me u kuhinju. Dţozi je već bila otišla u svoju sobu, i
kuhinja je bila skoro sasvim u mraku, a jedino je dopiralo ono svetlo iz hodnika. Ali Majka je
delovala zadovoljno što stoji ispred velikih prozora i zuri u noć dok pijucka vino. Stala sam pored
friţidera, tamo gde mogu da ĉujem njegovo zujanje.
- Klara - reĉe posle izvesnog vremena - Dţozi kaţe da ţeliš da ideš sa nama u nedelju. Na
Morganove Slapove.
- Ako vam ne bih smetala, baš bih volela da poĊem. Mislim da i Dţozi to ţeli.
- Svakako da ţeli. Dţozi te je mnogo zavolela. Ako bih smela da dodam, i ja takoĊe.
- Hvala vam.
- Da ti pravo kaţem, u prvo vreme nisam znala šta da mislim. Zbog toga što si tu, muvaš se
po kući ĉitav dan. Ali Dţozi je toliko smirenija, toliko vedrija otkad si ovde.
- Veoma mi je drago.
- Odliĉno si se pokazala, Klara. Hoću to da znaš.
- Neizmemo vam hvala.
- Biće ti lepo na Morganovim Slapovima. Mnogo dece vodi svoje VP-e tamo. Uprkos tome,
ovo ne treba ni da ti govorim. Moraćeš da paziš, kako na sebe tako i na Dţozi. Teren ume da bude
nepredvidiv. A Dţozi se na takvim mestima ponekad zanese.
- Shvatam. Biću oprezna.
- Klara, jesi li srećna ovde?
- Da, naravno.

35
 - Ĉudno je tako nešto pitati VP-a. U stvari, i ne znam ima li pitanje uopšte smisla. Nedostaje
li ti ona prodavnica?
Otpila je još vina i uputila se prema meni, tako da sam pod svetlošću iz hodnika videla jednu
stranu njenog lica, dok je druga, ukljuĉujući veći deo nosa, ostala u senci. Jedno oko koje sam
uspevala da vidim delovalo je umorno.
- Ponekad razmišljam o prodavnici - rekoh. - O pogledu iz izloga. Ostalim VP-ima. Ali retko.
Vrlo sam zadovoljna što sam ovde.
Majka me na tren pogleda. Potom reĉe: - Mora da je sjajno. Kada ti ništa ne nedostaje. Kada
ne ţudiš da se neĉemu vratiš. Kada se ne osvrćeš neprestano na prošlost. Mora da je sve toliko... -
Zastala je, pa kazala: - Okej, Klara. Dakle, s nama si u nedelju. Ali zapamti šta sam rekla. Ne ţelimo
da nam se tamo desi nikakva nezgoda.

Kao da je bilo nekih nagoveštaja, jer ono što se dogodilo tog nedeljnog jutra, iako sam zbog
toga kasnije bila tuţna i iznova me podsećalo koliko moram još da uĉim, nije bilo iznenaĊujuće.
U petak je Dţozi bila uverena da će biti dovoljno dobro za izlet, i nebrojeno puta je
isprobavala razliĉitu odeću i ogledala se u dugaĉkom ogledalu plakara. Povremeno bi me pitala šta
mislim, a ja bih se smešila se i ohrabrivala je koliko mogu. Ali biće da sam još i tada bila svesna
nagoveštaja, jer kad god bih je pohvalila, vodila sam raĉuna da uvek nešto zadrţim za sebe.
Već sam znala da nedeljni doruĉci mogu da postanu napeti. Drugih jutara, ĉak i kada bi se
Majka zadrţala nakon svoje brze kafe, ĉinilo se da bi svaki dijalog mogao biti poslednji sve do
veĉeri, te iako bi zbog toga ponekad i Dţozi i Majka jedna drugoj upućivale oštre reĉi, doruĉak je
proticao mirno. Ipak, nedeljom kada je Majka ostajala kod kuće, ĉinilo se da bi svako njeno pitanje
moglo dovesti do neprijatnog razgovora. Kada sam još uvek bila novajlija u kući, verovala sam da
ima posebno opasnih tema za Dţozi, i da doruĉak moţe mirno proći ukoliko ih se Majka ne
dotakne. Ali kasnije sam shvatila da ĉak i ako se izbegavaju opasne teme - poput Dţozinih
nastavnih obaveza ili rezultata njene društvene interakcije - situacija moţe da bude zategnuta jer
zapravo ima veze sa neĉim što leţi u pozadini tih tema; da su te opasne teme u stvari sredstva koja
je Majka osmislila kako bi kod Dţozi izazvala izvesna osećanja.
Stoga sam se zabrinula kada je, tog nedeljnog jutra pred odlazak na Morganove Slapove,
Majka upitala Dţozi zašto voli da igra odreĊenu igru na pravougaoniku u kojoj likovi neprekidno
ginu u saobraćajnim nesrećama. Dţozi joj je isprva vedro odgovorila: - Igra je naprosto tako
napravljena, Mama. Dobijaš sve više i više svojih ljudi u superbusu, ali ako ne provališ trase, moţeš
sve svoje najbolje ljude da izgubiš u sudaru.
- Zašto bi igrala takvu igru, Dţozi? Igru u kojoj se dešava nešto tako grozno?
Izvesno vreme Dţozi je nastavila strpljivo da odgovara Majci, ali ubrzo joj je dosadilo. Na
kraju je ponavljala da je to samo igra u kojoj uţiva, dok je Majka postavljala sve više i više pitanja o
igri i, ĉinilo se, naljutila se.
Potom Majĉin bes kao da najedanput išĉeznu. Nije se baš razveselila, ali neţno je gledala
Dţozi a mio osmeh preobrazio joj je ĉitavo lice.
- Izvini, dušo. Nije trebalo ovo da spominjem danas. Tako sam nepravedna.
I sišla je sa stolice, otišla do one na kojoj je sedela Dţozi, zagrlila je tako da se ĉinilo da će
veĉno trajati, dok nije morala da se zanjiše ne bi li to zabašurila. Primetila sam da je Dţozi bilo
sasvim svejedno koliko zagrljaj traje, i kada su se razdvojile - nisam se okrenula od friţidera
dok nisam bila sigurna u to - već su meĊusobne nesuglasice bile izglaĊene.
Tako se doruĉak za koji sam se plašila da bi mogao biti poslednja prepreka za odlazak na
Morganove Slapove dobro završio, i osetila sam priliĉno uzbuĊenje. Ali u poslednjem trenutku sam,
pošto su Majka i Kućna Pomoćnica Melanija već otišle do auta, videla da Dţozi, dok je navlaĉila
rukave postavljenog kaputića, zastaje i deluje umorno. Završila je sa oblaĉenjem kaputića i opazivši
me na drugom kraju hodnika, vedro se nasmeši. Potom spolja zaĉusmo zvuk auta i toĉkova kako
prelaze po šljunku. Kućna Pomoćnica Melanija vrati se u kuću sa kljuĉevima u ruci i pokaza nam da
izaĊemo. Ali sada sam sasvim sigurno uspela da primetim još jedan sićušni znak, nešto u Dţozinom
uţurbanom hodu dok je ispred mene izlazila na šljunak.
Majka je sedela za volanom i posmatrala nas kroz šoferšajbnu, pa me je obuzeo strah. Ali
Dţozi kao da je ţivnula - ĉak je uspevala veselo da poskakuje dok je prelazila preko šljunka - i sama
je otvorila suvozaĉka vrata.
Nikada pre nisam bite u kolima, ali Roza i ja smo gledale bezbroj ljudi kako ulaze i izlaze iz
vozila, njihove poze i poteze, kako sede kada vozilo krene, tako da nije bilo nikakvih iznenaĊenja
dok sam se smeštala na zadnje sedište. Postava je bila mekša nego što sam oĉekivala, a prednje

36
sedište na kojem je bila Dţozi veoma blizu, tako da skoro nisam ni mogla da gledam ispred sebe, ali
to mi nije smetalo. Nisam imala vremena detaljnije da osmotrim unutrašnjost auta pošto sam
primetila da je raspoloţenje ponovo opalo. Skrenuvši pogled s Majke koja se nalazila kraj nje, Dţozi
je ćutala i piljila u kuću i Kućnu Pomoćnicu Melaniju koja je prelazila preko šljunka noseći
bezobliĉnu torbu u kojoj su se, izmeĊu ostalog, nalazili i Dţozini lekovi za sluĉaj nuţde. Majka je
drţala obe ruke na volanu kao da jedva ĉeka da krene i glava joj je bite usmerena u istom pravcu
kao i Dţozina, ali uoĉila sam da ne gleda ni kuću ni Kućnu Pomoćnicu Melaniju kako prilazi, već
pravo u Dţozi. Majka je iskolaĉila oĉi, i kako joj je lice bilo izuzetno mršavo i košĉato, delovale su
još krupnije nego inaĉe. Kućna Pomoćnica Melanija stavi bezobliĉnu torbu u prtljaţnik i zalupi
poklopac. Potom otvori zadnja vrata sa svoje strane i skliznu na sedište pored mog. - VP-u - reĉe
mi. - Stavi pojas. Inaĉe ćeš se oštetiti.
Videla sam mnogo puta ljude kako u kolima rukuju pojasem i pokušavate sam da shvatim po
kom principu radi, kada Majka reĉe: - Misliš da si me prevarila, a, devojko?
Usledila je tišina, i Dţozi potom upita: - O ĉemu priĉaš, Mama?
- Ne moţeš to da sakriješ. Opet si bolesna.
- Nisam bolesna, Mama. Dobro sam.
- Zašto mi to radiš, Dţozi? Neprestano. Zašto mora da bude ovako?
- Nemam pojma o ĉemu govoriš, Mama.
- Misliš da se ne radujem ovakvom izletu? Jedinom slobodnom danu sa svojom kćerkom.
Kćerkom koju toliko volim, a ona mi priĉa kako joj je dobro a u stvari je bolesna?
- Nije istina, Mama. Stvarno sam dobro.
Ipak sam ĉula kako se Dţozin glas promenio. Bilo je to kao da je odustala od sveg truda koji je
dosad ulagala i najednom postala iznurena.
- Zašto se pretvaraš, Dţozi? Zar misliš da me to ne pogaĊa?
- Mama, kunem se da sam dobro. Molim te da nas odvezeš. Klara nikada nije bila na
vodopadu i toliko se tome raduje.
- Klara se tome raduje?
- Mama, molim te.
- Melanija - reĉe Majka - Dţozi je potrebna pomoć. IzaĊi iz kola. Molim te, idi na njenu
stranu i pomozi joj. Pokuša li sama da izaĊe, mogla bi da padne.
Ponovo je zavladala tišina.
- Melanija, šta se tu pozadi dešava? Da nisi i ti bolesna?
- Moţda gĊica Dţozi uspe.
- Šta priĉaš?
- Pomoći ću joj. A i VP. GĊica Dţozi dobro. Moţda.
- Da razjasnimo. Ti tako procenjuješ? Da je moja kćerka dovoljno dobro da provede dan
napolju? Na slapovima? Zabrinjavaš me, Melanija.
Kućna Pomoćnica Melanija je ćutala, ali ipak nije mrdnula.
- Melanija? Treba li da shvatim da odbijaš da izaĊeš da pomogneš Dţozi da se iskrca?
Kućna Pomoćnica Melanija pomno je gledala izmeĊu prednjih sedišta i puta ispred. Delovala
je zbunjeno, kao da se gore na brdu nalazi nešto još uvek za nju nepoznato. Onda naglo otvori vrata
i izaĊe.
- Mama - reĉe Dţozi. - Molim te, moţemo li da idemo? Ne radi ovo, molim te.
- Misliš da se meni sviĊa? Išta od ovoga? Okej, bolesna si. Nije tvoja krivica. Ali da nikom ne
kaţeš. Da ovako prećutiš, pa svi sednemo u kola, a ĉitav dan je pred nama. To nije lepo, Dţozi.
- Nije lepo to što mi govoriš da sam bolesna, kada sam bez sumnje dovoljno zdrava...
Kućna Pomoćnica Melanija spolja otvori Dţozina vrata. Dţozi zaćuta, a onda lica punog tuge
proviri iza ivice sedišta i zagleda se u mene.
- Izvini, Klara. Ići ćemo drugi put. Obećavam. Stvarno mi je mnogo ţao.
- Nema veze - odvratih. - Dţozi je prioritet.
I ja krenuh da izaĊem, ali Majka tada reĉe: - Samo trenutak, Klara. Kako Dţozi reĉe, radovala
si se ovome. Pa, što ne ostaneš tu gde jesi?
- Izvinjavam se. Ne shvatam.
- Pa, prosto je. Dţozi je isuviše bolesna da bi išla. Mogla je to ranije da nam kaţe, ali je to bio
njen izbor. Okej, ostaje ovde. I Melanija. Ali nema razloga da ti i ja ipak ne odemo, Klara.
Zbog visine naslona na sedištima nisam mogla da vidim Majĉino lice. Ali Dţozino je iza ivice
sedišta i dalje virilo u mene. Oĉi joj izgubiše sjaj, kao da više ne mare šta vide.
- Okej, Melanija - reĉe Majka prodornijim glasom. -Pomozi Dţozi da izaĊe. Budi paţljiva s
njom. Utuvi da je bolesna.
- Klara? - reĉe Dţozi. - Zar ćeš stvarno otići s njom na slapove?

37
 - Majka je vrlo ljubazna - rekoh. - Ali moţda bi bilo najbolje da ovoga puta...
- Stani, Klara - preseĉe me Majka. Potom kaza: - Dţozi, u ĉemu je problem? Prvo se brineš
zbog Klare, zbog toga što nikada nije videla vodopad. A sad pokušavaš da je nateraš da ostane kod
kuće?
Dţozi me je i dalje gledala, a Kućna Pomoćnica Melanija je stajala napolju ispruţene ruke da
prihvati Dţozi. Dţozi naposletku reĉe: - Okej. Moţda bi trebalo da idete, Klara. Ti i Mama. Nema
svrhe upropastiti ĉitav dan samo zbog... izvini. Izvini što sam stalno bolesna. Nemam pojma zašto...
- Pomislila sam da će zaplakati, ali se suzdrţala i tiho nastavila: - Mama, izvini. Stvarno. Mora da
te baš deprimiram. Klara, idi ti. Svideće ti se vodopad. - Lice joj onda nestade iza ivice sedišta.
Na trenutak nisam bila sigurna šta da uradim. I Majka i Dţozi su smatrale da treba da
ostanem u kolima i idem na izlet. A uviĊala sam kolika je mogućnost da ću, uĉinim li tako, steći
nove, moţda kljuĉne uvide u Dţozino stanje i naĉin na koji bih mogla najdelotvomije da joj
pomognem. Pa ipak, nije mogla da sakrije tugu dok se vraćala šljunkom. Kako sada nije imala šta
da skriva, hod joj je bio malaksao i nije se bunila što je Kućna Pomoćnica Melanija pridrţava.
Posmatrale smo Kućnu Pomoćnicu Melaniju kako otkljuĉava ulazna vrata i njih dve kako
ulaze u unutra. Majka tada upali auto i krenusmo.

Kako sam tada prvi put bila u kolima, nisam uspevala dobro da procenim brzinu kojom se
krećemo. Izgledalo mi je kako Majka vozi neuobiĉajeno brzo i na trenutak me je obuzeo strah, ali
setih se da svakog dana vozi ovim istim brdom, te sam iskljuĉila eventualnu nesreću. Koncentrisala
sam se na drveće kraj kojeg smo jurile i velike prorede koji bi se nenadano pojavili ĉas sa jedne, ĉas
sa druge strane, kroz koje sam videla vrhove drveća. Potom je uzbrdica prestala i auto je prolazio
ogromnim poljem, potpuno pustim izuzev ambara u velikoj daljini sliĉnog onom koji se vidi sa
Dţozinog prozora.
Tada Majka prvi put progovori. Pošto je vozila, nije se okrenula pozadi ka meni, i dvoumila
bih se da li se meni obraća da nisam bila jedina u vozilu.
- Stalno to rade. Poigravaju ti se sa osećanjima. - Onda trenutak kasnije reĉe: - Moţda
deluje da se ljutim. Ali kako drukĉije da shvate? Moraju da shvate da i mi imamo osećanja. - A onda
nešto kasnije: - Da li stvarno misli da volim što nisam s njom, svaki jebeni dan?
Pojavili su se i drugi automobili, i za razliku od onih ispred radnje, kretali su se u oba smera.
Auto bi se pojavio u velikoj daljini i brzo nam se pribliţavao, ali vozaĉi nikada nisu grešili i uvek su
uspevali da nas izbegnu. Uskoro su se prizori oko mene menjali takvom brzinom da sam jedva
uspevala da ih poslaţem. U jednoj fazi pregradu bi ispunili drugi automobili, dok su pregrade
neposredno do nje bile ispunjene delovima puta i poljima koja ga okruţuju. Davala sam sve od sebe
da zadrţim celovit pogled na put dok se premeštao iz jedne pregrade u drugu, ali usled neprestane
promene panorame zakljuĉila sam da je to nemoguće, i puštala da se put prekine i iznova poĉne
svaki put kada preĊe granicu pregrade. Uprkos svim tim problemima, neizmerno sam uţivala u
svemu dokle je moj pogled sezao i nebeskom prostranstvu. Sunce su ĉesto zaklanjali oblaci, ali
ponekad sam videla kako njegovi trakovi padaju taĉno preko udoline ili ĉistine.
Kada je Majka sledeći put progovorila, bilo je oĉevidnije da se meni obraća.
- Mora da je ponekad lepo ne osećati ništa. Zavidim ti.
Razmislila sam o tome, pa rekla: - Mislim da posedujem dosta osećanja. Što više opaţam, ona
su sve brojnija.
Trgla sam se usled njenog neoĉekivanog smeha. - U tom sluĉaju - rekla je - moţda ne bi
trebalo tako revnosno da opaţaš. - Potom doda: - Izvini. Nisam imala nameru da budem gruba.
Sigurna sam da poseduješ razna osećanja.
- Malopre kada Dţozi nije mogla da poĊe sa nama, osetila sam tugu.
- Osetila si tugu. Okej. - Ućutala je, verovatno da bi se koncentrisala na voţnju i automobile
koji dolaze iz suprotnog smera. Potom reĉe: - Svojevremeno sam, ne tako davno, mislila kako sve
manje i manje osećam. Svakog dana sve manje. Nisam znala da li me to raduje ili ne. Ali sada, u
poslednje vreme, izgleda da postajem preosetljiva na sve. Klara, baci pogled nalevo. Da li ti je okej
tu pozadi? Pogledaj nalevo i reci mi šta vidiš.
Prolazili smo zemljištem koje se nije ni uspinjalo ni spuštalo, a nebo je i dalje bilo
nepregledno. Videla sam kako se u daljini pruţaju pusta polja, bez ambara ili poljoprivrednih
vozila. Ali u blizini horizonta nalazilo se nešto što je liĉilo na gradić od metalnih kutija.
- Vidiš li ga? - upita Majka ne skidajući pogled s puta.
- Daleko je - odvratih. - Ali vidim nekakvo selo. Moţda onakvo u kojima se prave automobili
i sliĉne stvari.

38
 - Nije ti loša pretpostavka. U stvari, to je hemijsko postrojenje, i to najmodernije. Rashladni
ureĊaji Kimbal. Mada već decenijama ne proizvode friţidere. Zbog toga smo se i doselili ovamo.
Dţozin otac je tu radio.
Iako je selo metalnih kutija ostalo u daljini, sada sam razaznavala cevi koje jednu zgradu
povezuju sa drugom, kao i one druge, usmerene prema nebu. Nešto me je tu podsetilo na onu
groznu Kutings Mašinu, i uhvatila me je panika zbog ZagaĊenja. Ali baš tada Majka reĉe: -
Fino mesto. Ĉista energija ulazi, ĉista energija izlazi. Dţozin otac nekada je tamo bio zvezda u
usponu.
Onda je selo metalnih kutija nestalo sa vidika, i ja se ponovo uspraviti u sedištu.
- Sad se lepo slaţemo - reĉe Majka. - Gotovo da se moţe reći da smo prijateljice. Naravno, to
je dobro zbog Dţozi.
- Pitam se, radi li Otac još uvek u friţiderskom selu?
- Šta? A, ne. Njega su... zamenili. Kao i sve ostale. Bio je neverovatan talenat. Naravno, i
dalje je. Sad se već bolje slaţemo. To je vaţno zbog Dţozi.
Posle toga izvesno vreme putovale smo bez razgovora, a put se strmo uspinjao. Majka potom
uspori i skrenu na uski puteljak. Kada sam sledeći put pogledala izmeĊu prednjih sedišta, ovaj
puteljak delovao je tek nešto širi od samih kola. Ispred nas, urezane, ukazale su se
blatnjave paralelne pruge kolotraga, a sa obe strane nad nama se, poput zgrada u gradskoj ulici,
nadvijalo drveće. Majka je nastavila tim uskim putem, i mada je vozila sporije, pitala sam se šta bi
se desilo naiĊe li drugo vozilo iz suprotnog smera. Potom smo još jednom skrenule, i zaustavile se.
- To je to, Klara. Odavde ćemo peške. Hoćeš li moći?
Kada smo izašle, osetila sam prohladan vetar i zaĉula ptiĉji ţagor. Dok smo se pele
kamenitom stazom punom blatnih gromuljica, oko nas je bilo još divljeg drveća. Nije mi bilo
svejedno, ali drţala sam korak sa Majkom i posle izvesnog vremena prošle smo izmeĊu dva drvena
koca i izbile na još jednu stazu. I ova se uspinjala, te je Majka ĉesto morala da zastaje kako bi me
saĉekala da je stignem. Tada mi pade na pamet da je naposletku moţda ispravno smatrala da je
ovaj izlet naporan za Dţozi.
Upravo u tom trenutku sluĉajno sam pogledala nalevo, preko ograde koja se pruţala kraj nas,
i u polju ugledala bika kako nas pomno posmatra. ViĊala sam bikove na slikama u ĉasopisima, ali
naravno nikada u stvarnosti, i uprkos tome što je stajao priliĉno daleko od nas i što sam znala da ne
moţe da preĊe ogradu, toliko sam se uspaniĉila da sam uzviknula i stala. Nikada ranije
nisam videla nešto tako, što istovremeno emituje toliko besa i ţelje za uništenjem. Njegovo lice,
rogovi i leden pogled ulivali su mi strah, ali osetila sam još nešto, nešto ĉudnije i dublje. U tom
trenutku uĉinilo mi se da je to što takvo stvorenje uopšte moţe stajati na Sunĉevom traku rezultat
neke velike greške, i da taj bik pripada nekim dalekim zemaljskim dubinama ispunjenim blatom i
tamom, i da njegovo prisustvo na travi samo moţe izazvati uţasne posledice.
- Okej je - reĉe Majka. - Daleko je. Hajmo. Treba mi kafa.
Trudila sam se da ne gledam u bika i pošla za Majkom. Onda smo uskoro prestale da se
penjemo, i oko nas se pojaviše grubi drveni stolovi koje sam videla na Dţozinoj fotografiji. Bilo ih je
ĉetrnaest, smeštenih na livadi, i svaki je sa obe strane imao drvene klupe. Za stolovima su sedeli
odrasli, deca, VP-i, kuĉići, koji su trĉali, šetali i stajali oko njih. Tik iza stolova nalazio se vodopad.
Bio je veći i divljiji od svih koje sam videla u ĉasopisu, i sam je ispunjavao osam pregrada.
Pogledom potraţih Sunce, ali ga na tmurnom nebu nije bilo.
- Sešćemo ovde - reĉe Majka. - Hajde, sedi. Saĉekaj me. Treba mi kafa.
Posmatrala sam je kako odlazi do dvadesetak koraka udaljene kućice od istog neobraĊenog
drveta. Spreda je imala otvoren šalter tako da je mogla posluţiti kao prodavnica, i gosti su stajali u
redu ispred nje.
Obradovala sam se zbog prilike da sednem i orijentišem se, i dok sam za stolom ĉekala Majku
da se vrati, otkrila sam da je napravljen nekakav poredak. Vodopad više nije zauzimao toliko
pregrada, i gledala sam decu i njihove VP-e kako lako prolaze iz jedne u drugu gotovo bez ikakvih
smetnji.
Iako niko od njih nije gledao u mom pravcu ni sa zrncem zainteresovanosti, a svi su delovali
fokusirani na svoje dete, osetih zadovoljstvo što sam ponovo u blizini drugih VP-a i na trenutak
sam ih ushićeno posmatrala. Zatim se Majka vratila i sela ispred mene, te se sasvim okrenuh ka
njoj, dok je vodopad iza nje divlje kovitlao. Kafa joj je bila u kartonskoj ĉaši, i prinela ju je ustima.
Setih se šta je Dţozi rekla u vezi sa sedenjem u blizini vodopada, kako ti se leĊa skvase a da i ne
primetiš, i pitala sam se da li to da spomenem Majci. Ipak, iz njenog ponašanja sam shvatila da još
uvek ne ţeli da progovorim.
Zurila mi je pravo u lice, onako kako je to ĉinila sa trotoara dok smo Roza i ja bile u izlogu.
Pila je kafu netremice me gledajući, dok nisam uvidela da Majĉino lice ispunjava šest pregrada, pri

39
ĉemu su se njene poluzatvorene oĉi, svaki put pod razliĉitim uglom, ponavljale u tri. Najzad reĉe:
- Pa, kako ti se sviĊa ovde?
- Divno je.
- Eto, sad si videla pravi vodopad.
- Hvala vam što ste me doveli ovamo.
- Ĉudno. Upravo sam razmišljala kako ne deluješ baš srećno. Ne vidim tvoj uobiĉajeni
osmeh.
- Izvinjavam se. Nisam imala nameru da izgledam nezahvalno. Veoma sam srećna što vidim
vodopad. Ali sam moţda i tuţna što Dţozi nije s nama.
- I ja sam. Teško mi je zbog toga. - Onda reĉe: - Ali nije mi baš toliko teško pošto si ti tu.
- Hvala.
- Moţda je Melanija bila u pravu. Moţda bi Dţozi bila dobro.
Ne rekoh ništa. Majka je pijuckala kafu i nastavila da me gleda.
- Šta ti je Dţozi ispriĉala o ovom mestu?
- Rekla je da je lepo i da je zaista uţivala u vašim izletima ovde.
- Јеl’ tako rekla? A da li ti je rekla da smo ovde uvek dolazile sa Sal? Da li se Sal dopadalo
ovde?
- Dţozi nije spominjala svoju sestru. - Potom dodah: - Videla sam Dţozinu sestru na
fotografiji.
Majka je zurila u mene tako strogo da sam pomislila da sam pogrešila. Ali onda je rekla: -
Mislim da znam na koju misliš. Onu na kojoj nas tri sedimo ovde. Sećam se da ju je Melanija
snimila. Bile smo taĉno na onoj klupi tamo. Ja, Sal, Dţozi. Nešto nije u redu, Klara?
- Bila sam jako tuţna kada sam saznala da je Sal umrla.
- Tuţan je adekvatna reĉ.
- Ţao mi je. Moţda nije trebalo da...
- Nema veze. Odavno nas je napustila. Šteta što nisi upoznala Sal. Bila je drugaĉija od Dţozi.
Dţozi prosto govori šta misli. Nije je briga ako je to što je rekla pogrešno. To ponekad iritira, ali
volim tu njenu osobinu. Sal nije bila takva. Sal bi dobro promislila pre nego što bi nešto rekla,
razumeš? Bila je osetljivija. Moţda se nije tako dobro nosila sa bolešću kao Dţozi.
- Pitam se... od ĉega je Sal umrla?
Majĉin pogled se izmeni i oko usana joj se javi nešto okrutno.
- Kakvo je to pitanje?
- Izvinite. Samo sam bila znatiţeljna...
- Ne smeš da budeš znatiţeljna.
- Duboko se izvinjavam.
- Kakve ti veze imaš s tim? Desilo se, to je sve.
Onda, posle trenutka koji je potrajao kao veĉnost, Majĉin izraz lica smekša.
- Smatram da je ispravno što danas nismo povele Dţozi - reĉe. - Nije joj bilo dobro. Ali sad
kad već ovako sedimo, zaista mi nedostaje. - Osvrnula se i okrenula pogled ka vodopadu. Potom se
opet okrenula i pogled joj preko mene preĊe do prolaznika, kuĉića i VP-a. - Okej, Klara. Pošto Dţozi
nije tu, ţelim da ti budeš Dţozi. Samo nakratko. Dok smo ovde.
- Izvinjavam se. Ne razumem.
- Jednom si mi izašla u susret. Onog dana kada smo te uzele u radnji. Nisi zaboravila, zar
ne?
- Naravno da se sećam.
- Mislim, nisi zaboravila kako to radiš. Da hodaš kao Dţozi?
- Moći ću da hodam kao ona. Zapravo, sad kad je bolje poznajem i videla sam je više puta,
biću u stanju da izvedeni još prefinjeniju imitaciju. MeĊutim...
- Šta meĊutim?
- Izvinjavam se. Nisam htela da kaţem meĊutim.
Majka me pogleda, pa reĉe: - Dobro. Ali ionako nisam htela da ti traţim da hodaš tako.
Sedimo ovde, nas dve. Lepo mesto, lep je dan. A ja sam ţeljno ĉekala da budem ovde sa Dţozi.
Dakle, pitam te Klara. Pametna si. Da ovog trenutka umesto tebe ovde sedi ona, kako bi
sedela? Sumnjam da bi sedela onako kako ti sediš.
- Ne. Dţozi bi sedela više... ovako.
Majka se naţe bliţe preko stola i poĉe da ĉkilji sve dok joj lice nije zauzelo osam pregrada,
ostavljajući vodopadu samo one periferne, i na tren mi se uĉini da se izraz njenog lica menja iz
pregrade u pregradu. Primera radi, u jednoj su joj se oĉi okrutno smejale, a već u sledećoj
bile ispunjene tugom. Zvuci vodopada, dece i kuĉića potpuno zamreše, ostavivši prostora Majĉinim
reĉima.

40
 - Tako. Vrlo dobro. Ali sada ţelim da se pomeraš. Uradi nešto. Ne prestaj da budeš Dţozi.
Da vidim malo kako se pomeraš.
Osmehnuh se na Dţozin naĉin i zauzeh pogrbljen, leţeran stav.
- Tako. Sad reci nešto. Da te ĉujem kako govoriš.
- Izvinite. Nisam sigurna...
- Ne. To je Klara. Ja ţelim Dţozi.
- Ćao, Mama. Ovde Dţozi.
- Tako. Još. Hajde.
- Ćao, Mama. Nemoj ništa da brineš, u redu? Evo me, i dobro sam.
Majka se još više naţe preko stola, a u pregradama sam opaţala radost, strah, tugu, smeh.
Kako je sve ostalo utihnulo, ĉula sam je kako tiho ponavlja: - Tako, tako, tako.
- Rekla sam ti da ću biti dobro - kazah. - Melanija je bila u pravu. Nije mi ništa. Malo sam
umorna, ništa drugo.
- Izvini, Dţozi - reĉe Majka. - Izvini što te danas nisam dovela ovamo.
- Nema veze. Znam da si se zabrinula za mene. Dobro sam.
- Volela bih da si ovde. Ali nisi. Volela bih da mogu da zaustavim tvoju bolest.
- Ne brini, Mama. Biću dobro.
- Kako to moţeš da tvrdiš? Šta ti znaš o tome? Ti si samo dete. Dete koje voli ţivot i veruje
da sve moţe da se sredi. Šta ti znaš o tome?
- U redu je, Mama, ne brini. Uskoro ću da ozdravim. A znam i kako će se to desiti.
- Molim? Šta priĉaš? Misliš da znaš više nego lekari? Više nego ja? I tvoja sestra je davala
obećanja. Ali nije mogla da ih odrţi. Ne radi istu stvar.
- Ali, Mama. Šal je bolovala od neĉeg drugog. Ja ću da ozdravim.
- Okej, Dţozi. Onda mi reci kako ćeš da ozdraviš.
- Stiţe posebna pomoć. Nešto o ĉemu se još ne zna. Onda ću opet biti dobro.
- Šta je to? Ko to kaţe?
Sada se, iz pregrade u pregradu, videlo kako su Majĉine jagodice veoma izraţene.
- Stvarno, Mama. Biću dobro.
- Dostaje bilo. Dosta!
Majka ustade i ode. Ponovo sam videla vodopad, i njegov zvuk - kao i zvuk ljudi iza mene -
vratio se glasniji nego ikad.
Majka se zaustavi pored drvene ograde odakle je poĉinjao vodopad. Videla sam kako pred
njom lebdi izmaglica i pomislila da će se svakog trenutka skvasiti, ali je nastavila je mi stoji
okrenuta leĊima. Zatim se konaĉno okrenula i mahnula.
- Klara, doĊi ovamo. DoĊi da vidiš.
Ustala sam sa klupe i otišla do nje. Oslovila me je sa „Klara“, te sam znala da više ne bi
trebalo da pokušavam da imitiram Dţozi. Pokazivala mi je rukom da priĊem još bliţe.
- Evo, pogledaj. Nikada pre nisi videla vodopad. Pa pogledaj. Kako ti se ĉini?
- Divan je. Impresivniji je nego u ĉasopisu.
- Jelda da je nešto posebno? Drago mi je što si ga videla. Nego, da se vratimo. Zabrinuta
sam za Dţozi.
Ĉitavim putem do kola Majka nije rekla ni reĉ. Koraĉala je brzo, stalno bar ĉetiri koraka
ispred, i morala sam da pazim da se ne spotaknem na strmoj nizbrdici. Dok smo prolazile kraj
mesta gde sam ugledala bika, pogledala sam preko polja u daljinu ali od groznog stvorenja ni traga,
i pitala sam se nisu li ga vratili dole u zemlju.

*
Kada smo stigle do auta, krenula sam na svoje mesto ali Majka reĉe:
- Sedi napred. Bolje ćeš videti.
I tako sedoh pored nje, i razlika je bila kao ona izmeĊu središta prodavnice i izloga. Spuštale
smo se poljima, izmeĊu oblaka je provirivalo Sunce, i gledala sam visoko drveće na horizontu
zbijeno u grupe od po sedam ili osam stabala, bez obzira na to što je svuda oko njega bila pustoš.
Auto je išao dugom tankom linijom kroz zemljište, i videla sam da je ono što je isprva izgledalo
kao deo udaljenog obrisa livade zapravo bila ovca. Prošle smo jednu livadu na kojoj je bilo više od
ĉetrdeset tih stvorenja, i mada smo se kretale veoma brzo, uspela sam da uoĉim da su sve odreda
pitome - sušta suprotnost onom uţasnom biku odranije. Posebno sam uprla pogled u ĉetiri ovce
koje su delovale najpitomije. PoreĊale su se po travi skladno, jedna za drugom, kao da su na
proputovanju. Ali razabrala sam, bez obzira na to što smo prolazile brzo, da zapravo stoje sasvim
nepomiĉno, ostavimo li po strani sitne pokrete ustima dok ţvaću travu.
- Zahvalna sam ti, Klara. Prijalo mi je tvoje društvo.
41
 - Veoma mi je drago.
- Moţda ćemo to da ponovimo. Ukoliko Dţozi bude isuviše bolesna da nam se pridruţi.
Pošto se nisam oglasila, reĉe: - Nemaš ništa protiv, zar ne, Klara? Da ovako nešto ponovimo?
- Ne, naravno. Ako Dţozi ne moţe da ide.
- Znaš šta? Mislim da je najbolje da Dţozi ne kaţemo ništa o ovome. Ništa o tome šta si
tamo radila. Da si je imitirala. Mogla bi pogrešno da shvati. - Onda sledećeg trenutka upita: -
Dakle, dogovorile smo se? Dţozi o ovome ni reĉi.
- Kako ţelite.
Sada sam u daljini opet ugledala selo metalnih kutija, ovoga puta s naše desne strane.
Pomislila sam da će moţda reći nešto više o njemu ili Ocu, ali nastavila je ćutke da vozi a selo
metalnih kutija nestade. Tek tada sasvim tiho kaza:
- Deca ponekad umeju da nanesu bol. Veruju da, ako si odrasla osoba, ništa ne moţe da te
povredi. Mada, nekako je sazrela otkad si tu. Postala je uviĊavnija.
- Drago mi je.
- Primetno je. Definitivno je ovih dana obzirnija nego inaĉe.
Ugledala sam drvo ĉije je deblo u stvari bilo isprepletano trima tankim deblima tako da
izgledaju kao jedno. Paţljivo sam ga posmatrala dok smo prolazile, okrenuvši se u sedištu kako bih
ga što duţe gledala.
- Ono što si prethodno govorila - reĉe Majka. - O tome kako će da ozdravi. O nekoj posebnoj
vrsti pomoći koja će stići. Govorila si to tek onako, zar ne?
- Izvinite. Znam da ste se vi, lekar i Kućna Pomoćnica Melanija do najsitnijih detalja
pozabavili svime što se tiĉe Dţozinog stanja. Vrlo je zabrinjavajuće. Bez obzira na to, nadam se da
će joj uskoro biti bolje.
- Samo se nadaš? Ili oĉekuješ nešto opipljivije? Nešto što mi ostali ne uviĊamo?
- Valjda je to... tek puka nada. Ali realna. Verujem da će Dţozi uskoro biti bolje.
Posle toga Majka je nekoliko trenutaka ćutala, zureći u šoferšajbnu tako odsutno da sam se
pitala vidi li uopšte put ispred nas. Zatim tiho reĉe:
- Ti si jedan inteligentan VP. Moţda vidiš stvari koje mi ostali ne moţemo da vidimo. Moţda
si u pravu što se nadaš. Moţda si u pravu.

*
Kada smo se vratile kući, Dţozi nije bila ni u kuhinji, ni u Otvorenom Prostoru. Majka i
Kućna Pomoćnica Melanija stajale su na ulazu u kuhinju i tiho razgovarale, i shvatila sam da Kućna
Pomoćnica Melanija izveštava da je danas Dţozi bila dobro. Majka je stalno klimala glavom, a onda
prošla hodnikom do podnoţja stepeništa i pozvala Dţozi. Kada joj se Dţozi odazvala prostim
„океј”, Majka je izvesno vreme nepomiĉno stajala u dnu stepeništa. Onda je slegnula ramenima i
zaputila se u Otvoren Prostor. Pošto sam ostala sama u hodniku, popela sam se do Dţozi.
Sedela je na tepihu leĊima naslonjena na krevet i kolena skupljenih da na njih osloni blok za
crtanje. Koncentrisala se na to što je crtala olovkom, pa nije ni podigla pogled kada sam je
pozdravila. Oko nje je bilo nekoliko listova istrgnutih iz bloka, kako onih od kojih je odustala već
posle nekoliko brzih poteza, tako i onih gusto ispunjenih.
- Veoma mi je drago što je Dţozi dobro - rekoh.
- Aha, dobro sam. - Nije podigla pogled sa crteţa. - Pa, kako je bilo na izletu?
- Ĉarobno. Kakva šteta što Dţozi nije mogla da ide.
- Aha. Baš šteta. Jesi li šmeknula vodopad?
- Da. Bilo je divno.
- Da li je Mama uţivala?
- Rekla bih da jeste. Naravno da joj je Dţozi mnogo nedostajala.
Na brzinu zvirnuvši preko bloka za crtanje, konaĉno je pogledala u mom pravcu, i oĉi su joj
zraĉile neĉim što dotad nisam primetila. I ponovo se prisetih glasa koji je na interaktivnom
druţenju upitao Dţozi zašto nije odabrala ВЗ, i nje kako sa smehom odgovara: „Već poĉinjem da
mislim da je trebalo.” Potom skloni pogled s mene i ponovo poĉe da crta. Dugo sam ostala da
stojim na istom mestu kao kada sam ušla u sobu. Naposletku rekoh:
- Veoma mi je ţao ako je Dţozi zbog neĉeg ljuta na mene.
- Nisam ljuta. Otkud ti to?
- Znaĉi još uvek smo dobri drugari?
- Ti si moj VP. Znaĉi da moramo da budemo dobri drugari, zar ne?
Ali u glasu joj ne beše radosti. Bilo je jasno da ţeli da bude sama kako bi nastavila sa
crtanjem, te izaĊoh iz sobe da stanem na podest.

42
TREĆI DEO

43
 Nadala sam se da će seni izleta na Morganove Slapove do jutra išĉileti, ali prevarila sam se, i
Dţozino ravnodušno ponašanje potrajalo je još dugo nakon toga.
Još ĉudnija bila je promena koju su Morganovi Slapovi izazivali u Majĉinom ponašanju. Bila
sam ubeĊena da je izlet protekao dobro, i da će odnosi meĊu nama biti srdaĉniji. Ali Majka je, baš
kao i Dţozi, postala rezervisanija, i više me nije pozdravljala onako kao pre kada bi me srela u
hodniku ili na podestu.
Stoga je prirodno što sam narednih dana ĉesto razmišljala zašto interaktivno druţenje nije
ništa promenilo, a da su Morganovi Slapovi, uprkos što sam se povinovala Dţozinim i Majĉinim
ţeljama, prouzrokovali takve posledice. Opet, sinulo mi je da su moţda moja ograniĉenja
u poreĊenju sa ВЗ tog dana nekako izašla na videlo i izazvala kajanje kod Dţozi i Majke zbog izbora
koji su napravile. U tom sluĉaju, bila sam svesna da je najbolje da radim više no ikad kako bih
Dţozi bila dobar VP, dok se stvari ne slegnu. Istovremeno, uvidela sam dokle ljudska bića idu, u
teţnji da izbegnu usamljenost, i vuku poteze koji su veoma kompleksni i teško dokuĉivi, i shvatila
sam da posledice Morganovih Slapova ipak nemaju nikakve veze sa mnom.
Ipak, kako se ispostavilo, nisam imala mnogo vremena da razmišljam o posledicama
Morganovih Slapova, jer se Dţozino zdravlje pogoršalo nekoliko dana posle izleta.

Dţozi nije imala snage da bi ujutru silazila na Majĉinu brzu kafu. Tako bi se umesto toga,
Majka popela do sobe i stajala nad Dţozinim usnulim telom, strogo uspravnog drţanja ĉak i dok je
srkala kafu i gledala u njen krevet.
Kada bi Majka otišla na posao, brigu je preuzimala Kućna Pomoćnica Melanija koja bi
primakla fotelju krevetu i sela sa svojim pravougaonikom u krilu, vrludajući pogledom izmeĊu
ekrana i usnule Dţozi. I jednog takvog prepodneva, dok sam stajala tik do vrata sobe spremna da
priskoĉim u pomoć, Kućna Pomoćnica Melanija okrenula mi se i rekla:
- VP-u. Neprestano me pratiš. Plašiš me. Idi napolje.
Rekla je „napolje”. Okrenuh se ka vratima pa tiho upitah: - Izvinite, kućna pomoćnice. Mislite
iz kuće?
- Iz sobe, iz kuće, koga je briga? Ako ti pošaljem znak, brzo se vrati.
Nikada pre nisam sama izašla napolje. Ali bilo je jasno da, što se Kućne Pomoćnice Melanije
tiĉe, nema razloga da to ne uĉinim. Oprezno sam sišla niz stepenice, i uprkos tome što sam bila
zabrinuta zbog Dţozi, osetila sam strahovito uzbuĊenje.
Kada sam izašla na šljunak, Sunce je bilo visoko ali je delovalo slabašno. Nisam bila sigurna
da li da zatvorim ulazna vrata, ali pošto nije bilo prolaznika i nisam ţelela da uznemirim Dţozi
zvonjavom pri povratku, na kraju sam ih samo pritvorila. Onda sam produţila napolje.
Sa leve strane video se travnati breţuljak na kom sam upoznala Rika dok je puštao ptice. Iza
njega se pruţao put kojim je Majka odlazila svakog jutra - i kojim sam i sama putovala do
Morganovih Slapova. Ipak sam zanemarila te prizore i pogledala u drugom pravcu, prešavši preko
šljunka do mesta odakle mi se pruţao jasan vidik na polja iza kuće.
Nebo je bilo bledo i ogromno. Pošto su se polja u daljini postepeno uspinjala, ambar g.
Makbejna još uvek se video za razliku od pogleda sa dvorišnog prozora. Vlati trave lakše su se
raspoznavale nego iz spavaće sobe, ali glavna promena bila je u tome što sam sada videla Rikovu
kuću kako se pomalja iz trave. Shvatila sam da bi se Rikova kuća videla i iz spavaće sobe samo da je
dvorišni prozor postavljen malo više ulevo.
Ipak, nisam se obazirala na Rikovu kuću jer sam se ponovo zabrinula za Dţozi, a zapitala sam
se zašto Sunce još nije poslalo posebnu pomoć kao što je to uĉinilo za Prosjaka i njegovog psa.
Najpre sam oĉekivala da Sunce pomogne Dţozi onih dana pred odlazak na Morganove Slapove
kada je poĉela da poboljeva. Tada sam se pomirila s tim da je moţda bilo u pravu što je u tom
trenutku odluĉilo da priĉeka, ali sada kada je Dţozina bolest uznapredovala, a njena budućnost sve
neizvesnija, zbunjivalo me je što i dalje odugovlaĉi.
Već sam mnogo razmišljanja o tome, ali sada kada sam bila sama napolju, tako blizu poljima i
sa Suncem visoko iznad mene, uspela sam da poveţem nekoliko pretpostavki. Mogla sam da
shvatim da je, uprkos svoj svojoj dobroti, Sunce veoma zauzeto; da osim Dţozi postoji mnogo ljudi
koji iziskuju njegovu paţnju; da se moţe oĉekivati da ĉak i Suncu promaknu pojedinaĉni sluĉajevi
poput Dţozinog, pogotovo ako majka, kućna pomoćnica i VP dobro brinu o njoj. Onda mi je na um
pala ideja kako je, ne bi li zadobila posebnu Sunĉevu pomoć, moţda neophodno skrenuti mu paţnju
na Dţozinu situaciju na neki specifiĉan i upadljiv naĉin.
Hodala sam po mekanoj zemlji dok se nisam obrela kraj ograde prvog polja i drvene kapije
koja je podsećala na ram za sliku. Kapija se otvarala jednostavno, podizanjem kanapa na njenom

44
stubu, i shvatih da onda mogu nesmetano da krenem dalje poljem. Delovalo je da je trava u polju
priliĉno visoka - pa ipak su Dţozi i Rik, dok su još bili deca, uspeli da se kroz nju probiju sve do
ambara g. Makbejna. Ugledala sam poĉetak staze kroz travu koju su utabale stope namernika, i
zapitala se da li bih mogla i sama da se otisnem na isto putovanje. Razmišljala sam i o trenutku
kada je Sunce podarilo posebnu prehranu Prosjaku i njegovom psu, i razmatrala bitne razlike
izmeĊu njegovog i Dţozinog sluĉaja. Pre svega, Prosjaka su poznavali mnogi prolaznici, i kada se
razboleo, to mu se desilo u prometnoj ulici i videli su ga taksisti i kuriri. Bilo ko od tih ljudi mogao
je Suncu skrenuti paţnju na stanje Prosjaka i njegovog psa. Što je još vaţnije, setila sam se šta se
dogaĊalo malo pre nego što je Sunce Prosjaku pruţilo posebnu prehranu. Kutings Mašina pravila
je nesnosno ZagaĊenje, primoravajući ĉak i Sunce da se privremeno povuĉe, i tek nakon odnošenja
grozne mašine, Sunce je, spokojno i ispunjeno srećom, pruţilo posebnu pomoć.
Ostala sam neko vreme ispred kapije poput rama za sliku posmatrajući kako se trava povija
ĉas na jednu, ĉas na drugu stranu, pitajući se kakve li su druge staze moţda skrivene u njoj, i kako
bih mogla da pomognem Dţozi da ozdravi. Ali još se nisam navikla da budem sama napolju, i
osećala sam kako poĉinjem da gubim orijentaciju. Zato se okrenuh od polja i poĊoh nazad kući.

Tokom ovog perioda ĉesto nam je dolazio dr Rajan, a Dţozi je veći deo dana spavala. Sunce je
svakog dana izlivalo uobiĉajenu prehranu, njegov trak ĉesto je padao na njeno uspavano telo, ali i
dalje nije bilo nikakvih nagoveštaja njegove posebne pomoći. Pa opet, Sunce je moţda bilo u pravu
što je ĉekalo, jer Dţozi je postepeno jaĉala sve dok naposletku nije bila u stanju da sedi u krevetu.
Dr Rajan ju je upozorio da ne nastavlja sa pravougaonim ĉasovima, tako da je danima potom,
podupirući se o jastuke, drvenim bojicama crtala bezbroj crteţa. Svaki put kada dovrši crteţ ili reši
da od njega odustane, pocepala bi ga i bacila u vazduh puštajući da odlebdi na tepih, te sam morala
te listiće uredno da slaţem na gomile.
Kako je dr Rajan reĊe dolazio, tako ju je Rik ĉešće posećivao. Kućna Pomoćnica Melanija
oduvek je osećala netrpeljivost prema Riku, ali sada je ĉak i ona uviĊala koliko njegove posete
pozitivno utiĉu na Dţozino raspoloţenje. Stoga ih je odobravala, insistirajući da ne traju duţe od
trideset minuta. Prvog popodneva kada su Rika pustili u sobu, krenula sam napolje u ţelji da ih
ostavim nasamo, ali me na podestu zaustavi Kućna Pomoćnica Melanija i prošaputa: - Ne, Vp-u!
Vrati se unutra. Postaraj se da ne bude vaćarenja.
Tako je postalo uobiĉajeno da ostajem tokom Rikovih poseta, uprkos tome što me je nekada
gledao kao da govori da odem i gotovo nikada mi se nije obraćao, ĉak ni da kaţe zdravo ili
doviĊenja. Da je i Dţozi davala takve znake, bez obzira na uputstvo Kućne Pomoćnice Melanije, ne
bih ostajala. Ali izgleda da Dţozi bila srećna što sam tu - ĉak sam verovala da joj je to pruţalo i
utehu - mada me nikako nije ukljuĉivala u njihove razgovore.
Trudila sam se da ih ostavim nasamo i ostajala bih na Dugmetaru fokusirajući pogled na
polja. Nisam mogla da ne ĉujem šta se iza mene govori, i mada mi je ponekad padalo na pamet da
ne treba da slušam, setila sam se kako mi je duţnost da saznam o Dţozi što je više moguće, i da bi
ovako slušajući mogla steći nova zapaţanja koja mi inaĉe nisu dostupna.
Tadašnje Rikove posete imale su tri faze. U prvoj, nervozno se osvrtao kada bi stigao, i svih
trideset minuta ponašao se kao da bi svakim nepaţljivim pokretom koji napravi mogao oštetiti
nameštaj. U toj fazi stekao je naviku da sedi na podu tik ispred modernog ormana za odeću i
nasloni leĊa na njegova vrata. Sa Dugmetara sam videla njihove odraze na prozoru, i Rik u tom
poloţaju i Dţozi koja je uspravno sedela u krevetu izgledali su kao da sede gotovo jedno do drugog,
izuzev što je Dţozi bila na većoj visini.
Tokom te prve faze, atmosfera je bila prijatna i trideset minuta ĉesto je proticalo bez
sadrţajnijeg razgovora. Deca bi ĉesto priĉala o zajedniĉkim uspomenama iz doba kada su bila
mlaĊa i pravila šale na taj raĉun. Bila je potrebna samo reĉ ili aluzija da izazove neko sećanje u koje
bi onda utonuli. U takvim trenucima priĉali su jezikom koji je bio skoro šifrovan što me je navodilo
na pitanje da li sam ja razlog tome, ali ubrzo sam shvatila da je uzrok naprosto njihova bliskost a ne
namera da nešto sakriju od mene.
Dţozi isprva nije crtala tokom Rikovih poseta. Ali kada su se otkravili, ĉesto je crtala svih
trideset minuta, cepala listove i puštala ih da odlebde do mesta na kome je sedeo. I tako se -
ispoĉetka sasvim nevino - zaĉela igra balonĉića.
Igra balonĉića obeleţila je poĉetak sledeće faze Rikovih poseta. Moguće je da su je smislili još
u detinjstvu. Tako da sada svakako nije bilo potrebe za podsećanjem. Dţozi je naprosto poĉinjala da
baca Riku crteţe a da nisu ni prekidali razgovore u kojima su skakali sa teme na temu, dok u
jednom trenutku on ne bi prouĉio crteţ i rekao:

45
 - Okej. Jel’ ovo sada igra balonĉića?
- Ako ţeliš. Samo ako ţeliš, Riki.
- Nemam olovku. Dobaci mi neku tamnu.
- Sve tamne mi trebaju. Uostalom, ko je ovde umetnik?
- Kako da pravim oblaĉiće kad nećeš da mi pozajmiš olovku?
Ĉak i okrenutoj leĊima, nije mi bilo teško da naslutim glavne crte ove igre. A kada bi Rik
posle pola sata otišao, svaki put sam gledala u listove dok sam ih skupljala sa poda. I tako sam
poĉela da uviĊam sve veći znaĉaj koji je igra imala za oboje.
Na Dţozinim crteţima obiĉno je bilo dvoje ili ponekad troje ljudi, glava namerno nacrtanih
tako da izgledaju prevelike za njihova tela. Na poĉetku, lica su im uvek bila srdaĉna i nacrtana
iskljuĉivo crnom olovkom, dok su ramena i tela, kao i okolina, bili u boji. Na svakom crteţu Dţozi je
iznad jedne ili druge glave - nekada iznad obe - ostavljala prazan balonĉić u koji je Rik trebalo da
upiše reĉi. Brzo sam shvatila da ĉak i ako lica ne liĉe na Rikovo i Dţozino, u domenu ove igre svaka
nacrtana devojĉica moţe predstavljati Dţozi, a svaki deĉak Rika. Sledstveno tome, druge osobe
mogle su predstavljati ostale u Dţozinom ţivotu - recimo Majku ili decu sa interaktivnog druţenja,
kao i druge koje još nisam srela. Iako sam za mnoga lica teško uspevala da shvatim koga
predstavljaju, izgleda da Rik nije imao takav problem. Nikada nije traţio objašnjenje za crteţe koji
su lepršali prema njemu, i bez imalo oklevanja upisivao je reĉi u balonĉiće.
Ubrzo sam shvatila da reĉi koje je Rik upisivao u balonĉiće predstavljaju misli, ponekad
obraćanje nacrtanih ljudi, te da je kao takav njegov zadatak nosio i odreĊeni rizik. Od poĉetka sam
brinula da će nešto što Dţozi nacrta ili Rik napiše izazvati napetost. Ali tokom ove faze
igra balonĉića kao da je bila tek zabava i budila je uspomene, i videla sam njihove odraze na
prozoru kako se smeju i upiru kaţiprstom jedno u drugo. Da su se iskljuĉivo koncentrisali na igru
onako kako su je isprva igrali - da su im se razgovori zadrţali samo na nacrtanom - moţda
do napetosti ne bi ni došlo. Ali kako je Dţozi nastavljala da crta a Rik da ispunjava balonĉiće, poĉeli
su da razgovaraju o temama koje nemaju veze sa crteţima.
Jednog sunĉanog popodneva kada je Sunĉev trak dodirivao Rikovo stopalo dok je sedeo
naslonjen na moderan orman, Dţozi reĉe:
- Znaš, Riki, pitam se jel’ si ti to ljubomoran. Ne prestaješ da zapitkuješ o ovom portretu.
- Ne kapiram. Hoćeš da kaţeš da stvarno praviš moj portret?
- Ne, Riki. Mislim na to što stalno zapitkuješ o mom portretu. Onom koji radi onaj tip u
gradu.
- A, o tom. Pa, valjda sam ga zaista jednom spomenuo. A to nije baš kao da neprestano
zapitkujem.
- Neprestano. Samo danas već dvaput.
Ruka kojom je pisao se zaustavi, ali nije podigao pogled. - Valjda sam radoznao. Ali što bi
neko bio ljubomoran zbog toga što tamo neko radi tvoj portret?
- Deluje bezvezno. Ali definitivno tako zvuĉiš.
Baveći se svako svojim zadatkom, sledećih nekoliko minuta su ćutali. Rik onda reĉe:
- Ne bih rekao da sam ljubomoran. Zabrinut sam. Sve što kaţeš o njemu zvuĉi, pa, jezivo.
- Samo radi moj portret, to je sve. Uvek je obziran, uvek brine da se ne premorim.
- Ništa u vezi s njim mi ne deluje okej. Kaţeš da ja to stalno poteţem. Pa, to je zato što svaki
put kada to uradim, ti kaţeš još nešto što me navede da pomislim: boţe, ovo postaje jezivo.
- Šta tu ima jezivo?
- Pre svega, bila si u njegovom ateljeu koliko, ĉetiri puta? A nikad ti ništa ne pokazuje. Ni
grube skice, ništa. Izgleda da je jedino što radi fotografisanje izbliza. Te ovaj deo tebe, te onaj deo
tebe. Da li umetnici stvarno tako rade?
- Radije fotografiše jer se na taj naĉin neću iscrpeti kao da onako staromodno satima
nepomiĉno sedim. Ovako provedem tamo uvrh glave dvadeset minuta. Fotografiše ono što mu
treba u etapama. I Mama je uvek prisutna. Ĉekaj, da li bi Mama angaţovala nekog perverznjaka da
uradi moj portret?
Rik ne odgovori. Onda Dţozi nastavi:
- Mislim da to jeste neka vrsta ljubomore, Riki. Samo znaš šta? Baš me briga. To pokazuje
da imaš pravilan stav. Da se postavljaš zaštitniĉki. Da razmišljaš o našem planu. Zato nemoj da
brineš.
- Ne brinem. To je tako besmislena optuţba.
- To nije optuţba. Ne kaţem da je to nešto seksualno ili sliĉno. Samo kaţem da je taj portret
tek deo širokog sveta, a ti se brineš da bi mogao da ti se ispreĉi na putu. Kada tvrdim da si moţda
ljubomoran, onda govorim samo u tom smislu.
- Pošteno.

46
 O svom „planu”, iako su ga ĉesto spominjali, retko su podrobnije razgovarali. MeĊutim,
upravo tokom ove - još uvek bezazlene - faze poseta, njihove razne napomene o njemu poĉela sam
da povezujem u koherentno zapaţanje. Zakljuĉila sam da plan nije nešto ozbiljno zacrtano, već pre
neodreĊena sanjarija vezana za njihovu budućnost. Uvidela sam i znaĉaj ovog plana za moje
namere; da kako budućnost bude odmicala, ĉak i ako Majka, Kućna Pomoćnica Melanija i ja sve
vreme ostanemo u njenoj blizini, bez plana Dţozi i dalje ne bi uspela da odagna usamljenost.

Onda je došao trenutak u kojem je igra balonĉića umesto smeha poĉela da izaziva strah i
neizvesnost. Kad danas razmislim, to obeleţava treću i poslednju fazu tadašnjih Rikovih poseta.
Teško je sada ustanoviti ko je prvi poĉeo da menja raspoloţenje. U prethodnim fazama,
Dţozini crteţi ĉesto su tendenciozno kreirani kako bi se prisetili zabavnih ili srećnih dogodovština
iz prošlosti. Tako da je Rik mogao da ispunjava balonĉiće brzo i bez oklevanja. Ali sada su se stvari
kod Rika promenile kada listovi odlebde ka njemu. Duţe bi zurio u njih, uzdisao ili se mrštio. Onda
bi, dok je unosio reĉi, ĉinio to vrlo sporo i paţljivije, ĉesto ne odgovarajući ni na jednu Dţozinu
opasku dok ne završi. A Dţozine reakcije, kada joj Rik vrati listove, postale su nepredvidive.
Prouĉavala bi list bezizraţajnim pogledom pre nego što ga bez komentara odloţi nasred kreveta.
Ili bi ponekad ispunjen list naglo bacila natrag na pod, ali sada ne tako blizu Rika.
Raspoloţenje bi se katkad vraćalo na staro, pa su se smejali ili prijateljski raspravljali. Ali su
ipak sve više, što Dţozin crteţ, što Rikove reĉi, uzrokovali neprijatan razgovor. Svejedno, prijatna
atmosfera obiĉno bi se povratila do trenutka kada Kućna Pomoćnica Melanija oglasi da je trideset
minuta isteklo.

Jednom je Rik ispruţio ruku i pokupio list, paţljivo ga pogledao, te odloţio olovku. Izvesno
vreme nastavio je da gleda crteţ, sve dok Dţozi, koja je iz kreveta to opazila, nije prestala da crta.
- Šta je, Rik?
- Hm. Baš sam se pitao šta bi ovi trebalo da predstavljaju.
- Kako izgledaju?
- Ovi ljudi koji je okruţuju. Јеl’ su vanzemaljci? Skoro deluje kao da umesto glave imaju, pa,
dţinovsku oĉnu jabuĉicu. Izvini ako sam skroz pogrešno ukapirao.
- Uopšte nisi pogrešno ukapirao. - U glasu joj se osećala uzdrţanost, kao i traĉak straha. -
Bar ne sasvim. Nisu vanzemaljci. Samo su... to što jesu.
- Dobro. Oni su pleme oĉnih jabuĉica. Ali je pomalo zabrinjavajuć naĉin na koji svi bulje u
nju.
- Šta je u tome zabrinjavajuće?
Iza mene je zavladala tišina i u odrazu na prozoru videla sam kako Rik i dalje zuri u list.
- Dakle, šta je u tome zabrinjavajuće? - ponovo upita Dţozi.
- Nisam siguran. A i ovaj balonĉić koji si joj napravila baš je ogroman. Ne znam šta da
napišem.
- Piši šta god misliš da ona misli. Isto kao i kod ostalih.
Ponovo je zavladala tišina. Sunce na staklu onemogućavalo je da se vidi odraz, i došla sam u
iskušenje da se okrenem bez obzira na to što bi im to narušilo intimu. Ali pre nego što stigoh, Rik
reĉe:
- Oĉi su im zaista priliĉno jezive. A, evo šta je još jezivije. Izgleda kao da ona ţeli da nastave
da bulje u nju.
- Rik, to je boleština. Zašto bi ţelela tako nešto?
- Nemam pojma. Kaţi ti meni.
- Kako da ti kaţem? - Dţozin glas postaoje ozlojeĊen. - Ĉiji je posao da puni balonĉiće?
- Napola se osmehuje. Kao da joj je drago zbog toga.
- Ne, Riki, nije tako. To je baš bolesno.
- Izvini. Verovatno pogrešno tumaĉim.
- To je u redu. Nego poţuri i završi njen balonĉić. Evo i sledećeg, skoro je gotov. Rik? Jesi
tu?
- Moţda bih mogao da preĊem na taj.
- Ma daj!
Sunce se povuklo, i u staklu sam videla Rika kako neţno baca list na pod ne bi li ga pridodao
neurednoj gomili koja se nakupila pored Dţozinog kreveta.

47
 - Razoĉarana sam, Rik.
- Onda nemoj da praviš takve crteţe.
Opet zavlada tišina. Videla sam Dţozi na krevetu kako se pretvara da je zaokupljena sledećim
crteţom. Više nisam uspevala baš dobro da vidim Rikov odraz, ali znala sam da je sasvim
nepomiĉan kraj modernog ormana i da zuri kroz dvorišni prozor.

Pošto Rik ode, Dţozi bi obiĉno bila umorna i bacila bi olovke, blok i iskidane stranice na pod,
okrenula se na stomak i zadremala. Tada bih sišla sa Dugmetara da pokupim brojne predmete
rasute po podu, i tako sam mogla da saznam o ĉemu su razgovarali.
Dţozi, ĉak i obraza priljubljenog na jastuk, ne bi stvarno usnula i neretko je zatvorenih oĉiju
nastavljala da priĉa. To znaĉi da je bila potpuno svesna da gledam crteţe dok ih sakupljam, i da
oĉevidno nije marila za to. Zapravo, verovatno je i ţelela da ih pogledam - od prvog do poslednjeg.
Jednom dok sam tako pospremala pokupila sam list, i mada sam ga tek ovlaš pogledala,
odmah sam ustanovila da bi dva glavna lika na crteţu trebalo da predstavljaju Misi i dugoruku
devojĉicu sa interaktivnog druţenja. Naravno, bilo je raznih nepreciznosti, ali Dţozina namera bila
je oĉevidna. Neljubaznih izraza lica, sestre su se nalazile u prednjem planu crteţa okruţene drugim,
manje dovršenim likovima. Iako se nije video nameštaj, znala sam da je posredi Otvoreni Prostor.
Da nije bilo velikog balona iznad njega, ne bi bilo teško primetiti sićušno, bezliĉno stvorenje koje se
tiskalo izmeĊu sestara. Nasuprot Nacrtanoj Misi i Nacrtanoj Dugorukoj, ovom stvorenju manjkale
su uobiĉajene ljudske karakteristike poput lica, ramena, ruku, i više je podsećalo na jednu od
onih vodenih mrlja koje su se stvarale na površini Ostrva blizu sudopere. U stvari, da iznad nije bilo
balonĉića, posmatraĉ ne bi ni pretpostavio da je taj oblik trebalo da predstavlja osobu. Uprkos što
im je bila blizu, sestre su skroz ignorisale Osobu Vodenu Mrlju. Rik je u balonĉić upisao:
„Pametna deca misle da nemam oblik. Ali imam. Samo ga skrivam. Jer ko bi poţeleo da ga
ona vide?”
Iako sam crteţ pogledala samo na sekund, Dţozi je znala da sam ga osmotrila i sa kreveta se
oglasila snenim glasom:
- Zar ne misliš da je uvrnuto to što je napisao?
Pošto sam se šturo osmehnula i nastavila sa spremanjem, ona produţi:
- Veruješ li da on smatra da sam mislila da bi to trebalo da bude on? Mali deĉkić izmeĊu dve
zloće? Veruješ li da je zato tako ispunio balonĉić?
- Moguće.
- Ali ne misliš da je tako. A, Klara? - Onda reĉe: - Klara, slušaš li? Daj. Moţemo li da ĉujemo
komentar na to?
- Moguće da je predvideo da mala osoba bude Dţozi.
Više ništa nije rekla dok sam razne listove redala na gomile i stavljala ih na prethodne iza
toaletnog stoĉića. Pomislila sam da je zaspala, ali najednom reĉe:
- Zbog ĉega to kaţeš?
- To je samo pretpostavka. Mislim da je Rik smatrao da je mala osoba Dţozi. I verujem da se
trudio da bude neţan.
- Neţan? Zašto je to neţno?
- Verujem da je Rik zabrinut za Dţozi. Zbog toga što ponekad deluje da se ona u razliĉitim
situacijama menja. Ali na ovom crteţu, Rik je neţan. Jer nagoveštava da Dţozi mudro sebe štiti i da
se zapravo ne menja.
- Pa šta ako nekad poţelim da se ponašam drugaĉije? Ko još ţeli da sve vreme bude isti?
Rikov problem je što uvek poĉne da optuţuje kada na bilo koji naĉin nisam po njegovom ukusu. To
je zbog toga što ţeli da ostanem onakva kakva sam bila dok smo bili deca.
- Ne mislim da Rik baš to ţeli.
- Ĉemu onda sve ovo? Bezobliĉnost, skrivanje? Ne vidim šta je tu neţno. To je Rikov
problem. Neće da odraste. Makar njegova majka to ne ţeli, a on se miri s tim. Ideja je da zanavek
ţivi sa mamom. Kako će to uticati na naš plan? Svaki put kada pokaţem neki znak da pokušavam
da odrastem, on se namrgodi.
Ne rekoh ništa na ovo, i Dţozi nastavi da leţi zatvorenih oĉiju. Onda je zaista zaspala, ali
neposredno pre toga tiho je rekla:
- Moţda. Moţda je stvarno mislio da je to neţno.
Pitala sam se da li će tokom sledeće Rikove posete Dţozi spomenuti upravo taj crteţ - i reĉi u
balonĉiću. Ali nije, i shvatih da su ustanovili nekakvo pravilo da ne razgovaraju otvoreno ni o
jednom crteţu ili reĉi u balonĉićima pošto ih završe. Moţda su upravo zbog toga opušteno crtali i

48
pisali. Svejedno, kao što rekoh, od poĉetka sam smatrala da je igra oblaĉića riziĉna, i upravo je
zbog nje Rik iznenada prestao s tridesetominutnim posetama.

Bilo je kišno popodne, ali Sunĉevi trakovi još uvek su pomalo dopirali u sobu. Otprilike tada,
posete koje su se nizale bile su stvarno opuštene, i bili su priliĉno lepo raspoloţeni. Onda se oko
dvanaestog minuta posete - opet su igrali igru balonĉića - Dţozi oglasila iz kreveta:
- Šta se tamo dole dešava? Zar još nisi završio?
- Još uvek razmišljam.
- Riki, ideja je da ne razmišljaš. Nego da pišeš prvo što ti doĊe.
- Pošteno. Ali ovaj zahteva više mozganja.
- Što? Po ĉemu se razlikuje? Poţuri s njim. Skoro da sam završila sledeći.
U odrazu na staklu videla sam Rika na njegovom uobiĉajenom mestu na podu, kolena
skupljenih tako da je na njih mogao da poloţi crteţ, i ruku spuštenih na bokove. Zbunjeno je zurio u
crteţ ispred sebe. Posle izvesnog vremena, ne prekidajući da crta Dţozi reĉe:
- Znaš, već duţe hoću nešto da te pitam. Zašto tvoja mama više ne vozi? Još uvek imate onaj
auto, zar ne?
- Godinama ga niko nije upalio. Ali da, eno ga još uvek u garaţi. Moţda ću ga dati na servis
kada dobijem dozvolu.
- Da nije zbog toga što se boji nesreća?
- Dţozi, o tome smo već razgovarali.
- Aha, ali sam zaboravila. Da li je zbog toga jer se previše plaši?
- Tako nešto.
- Kod moje mame je potpuno suprotno. Vozi prebrzo. - Kako Rik nije odgovorio, upitala je: -
Riki, još ga nisi popunio?
- Evo. Još samo malo.
- Ne voziti je jedno. Ali zar tvojoj mami ne smeta što nema prijatelje?
- Ima prijatelje. Ona gĊa Rivers stalno svraća. A druţi se i s tvojom mamom, zar ne?
- Ne mislim baš na to. Svako moţe da ima jednog ili dva pojedinačna prijatelja. Ali tvoja
mama nema društvo. Ni moja mama nema previše prijatelja. Ali ima društvo.
- Društvo? Zvuĉi priliĉno staromodno. Šta to znaĉi?
- To znaĉi da te kad uĊeš u prodavnicu ili u taksi, ljudi uzimaju za ozbiljno. Lepo se ophode
prema tebi. Imati društvo. Vaţno je, zar ne?
- Vidi, Dţozi, znaš da se moja majka ne oseća uvek baš dobro. Nije baš donela odluku u vezi
s tim.
- Ali donosi odluke, zar ne? Prvo, donela je odluku o tebi. Ma koliko davno to bilo.
- Ne znam zašto to spominješ.
- Znaš šta mislim, Riki? Prekini me ako grešim. Mislim da tvoja mama nikada nije htela da
kreneš dalje jer ţeli da te zadrţi za sebe. A sada je prekasno.
- Ne shvatam zašto tako govoriš. A i kakve veze ima? Uostalom, kome treba takvo društvo?
Ono nikako ne srne da se ispreĉi.
- Sve se ispreĉi, Riki. Najpre našem planu.
- Vidi, dajem sve od sebe...
- Ali ne daješ sve od sebe, Riki. Ne prestaješ da priĉaš o našem planu, ali šta stvarno radiš?
Svakim danom smo sve stariji, stvari se menjaju. Ja ĉinim sve što mogu, ali ne i ti, Rik.
- Šta to ne radim a trebalo bi? Ne odlazim više na tvoja interaktivna druţenja?
- Bar bi mogao više da se trudiš. Da radiš kako smo rekli. Da bolje uĉiš. Probaš da upišeš
Atlas Brukings.
- Koja je svrha priĉati o Atlas Brukingsu? Nemam ni najmanje šanse.
- Naravno da imaš šanse, Riki. Bistar si. Ĉak i moja mama tvrdi da imaš šanse.
- Teoretske. Atlas Brukings to moţe da udara na velika zvona, ali manje je od dva procenta.
Toliko. Primaju manje od dva procenta neusavršenih.
- Ali inteligentniji si od svih takvih koji pokušavaju da se upišu. Zašto onda ne pokušaš?
Reći ću ti. Zato što tvoja mama hoće da ostaneš s njom, zauvek. Ne ţeli da odeš tamo i postaneš
stvarno odrasla osoba. Ej, još nisi završio? Sledeći je spreman.
Rik je ćutke zurio u crteţ. A Dţozi, bez obzira na to što se oglasila, nastavi da doteruje crteţ.
- Uostalom - nastavila je - kako će da se ostvari? Mislim, naš plan. Kako će da se ostvari ako
ja imam društvo a ti nemaš? Moja mama vozi prebrzo. Ali bar ima hrabrosti. Sa Sal je pošlo po zlu,
ali ĉak i posle toga skupila je hrabrost da nastavi sa mnom iznova. Za to je potrebna hrabrost, zar

49
ne?
Rik se najednom naţe napred i poĉe da piše po crteţu. Ĉesto je koristio ĉasopis kao
podmetaĉ, ali videla sam da mu je ovoga puta crteţ oslonjen direktno na butinu i da poĉinje da se
guţva. Svejedno je nastavio brzo da piše, a potom ustao i bacio olovku na pod. Umesto da crteţ
doda Dţozi, zafrljaĉio ga je na krevet tako da je sleteo na jorgan ispred nje. Potom se povukao sve
do samih vrata, posmatrajući je iskolaĉenih oĉiju punih i ljutnje i straha.
Dţozi se iznenaĊeno okrenu ka njemu. Potom spusti olovku i dohvati list. Dugo ga je
bezizraţajno gledala, dok je Rik, stojeći kraj vrata, nastavio da je posmatra.
- Ne mogu da verujem da si ovo napisao - reĉe najzad. - Zašto si to uradio?
Okrenula sam se na Dugmetaru procenivši da ću moţda morati da se umešam. Pošto ga je to
što sam se okrenula naizgled prepalo, moguće da je Rik bio zaboravio da sam tu. I dalje pun besa i
straha, pogled mu je na trenutak pao na mene, a potom je bez reĉi izjurio iz sobe. Slušale smo bat
njegovih koraka dok je silazio stepenicama.
Kada smo ĉule zvuk ulaznih vrata, Dţozi zevnu, zbaci sve sa kreveta i leţe na stomak, kao da
se poseta završila kao i svaka druga.
- Ponekad ume da bude tako naporan - reĉe u jastuk.
Sišla sam sa Dugmetara i poĉela da sreĊujem sobu.
Dţozine oĉi bile su zatvorene i više ništa nije rekla, ali znala sam da nije zaspala. Pošto sam
nastavila sa sreĊivanjem, prirodno da bacih pogled na list koji je izazvao razmirice.
Oĉekivano, crteţ je prikazivao verzije Dţozi i Rika. Bilo je mnogo nepreciznosti, ali i dovoljno
sliĉnosti da se ne sumnja u identitet. Nacrtana Dţozi i Nacrtani Rik lebdeli su na nebu, a dole u
daljini tek minijatumo drveće, putevi i kuće. Iza njih dvoje, na jednom delu neba sedam ptica letelo
je u formaciji. Nacrtana Dţozi u rukama je drţala jednu mnogo veću pticu i pruţala je Riku u
vidu posebnog dara. Nacrtana Dţozi imala je širok osmeh, a Nacrtani Rik izgledao je ushićen i
zaĉuĊen.
Nacrtani Rik nije imao balonĉić. Samo jedan je bio namenjen mislima Nacrtane Dţozi, i Rik
je tu napisao:
- Volela bih da mogu da izaĊem napolje i da hodam, trĉim, vozim skejtbord i plivam u
jezerima. Ali ne mogu jer moja majka ima Hrabrosti. Tako da umesto toga ostajem u krevetu i
razboljevam se. Drago mi je zbog toga. Zaista mi je drago.
Dodala sam ovaj crteţ gomili koju sam skupila u rukama, postaravši se da ga ne ostavim pri
vrhu. Dţozi je ostala tiha i nepomiĉna, zatvorenih oĉiju, ali znala sam da ne spava. Pre Morganovih
Slapova verovatno bih joj se u ovom trenutku obratila, i Dţozi bi reagovala iskreno. Ali sada
je meĊu nama vladalo drugaĉije raspoloţenje, te sam rešila da oćutim. Otišla sam do toaletnog
stoĉića, sagnula se, i ovu najnoviju gomilu smestila kraj ostalih ispod njega.

Rik nije dolazio ni sutradan, ni prekosutra. Ali kada je Kućna Pomoćnica Melanija upitala: -
Kud se dede momak? Razbole se? - Dţozi je bez reĉi samo slegnula ramenima.
Pošto je Rik danima nije posećivao, Dţozi je postajala sve ćutljivija i ponašanjem stavljala do
znanja da je se klonim. Nastavila je da crta u krevetu, ali bez Rika i igre balonĉića entuzijazam bi joj
naglo splasnuo, i ĉesto bi nedovršene crteţe bacila na pod, opruţila se na krevetu i zurila u plafon.
Dok je jednog popodneva tako zurila, rekoh joj: - Dţozi, ako ţeliš, moţemo da igramo igru
balonĉića. Ako Dţozi nacrta crteţ, daću sve od sebe da smislim odgovarajuće reĉi.
Nastavila je da zuri u prazno. Onda se okrenula i rekla: - Ĉuj. To nikako neće moći. Ne smeta
mi što prisluškuješ. Ali nikako ne moţeš da zameniš Rika. Ni govora.
- Shvatam. Izvini. Nije trebalo da predloţim...
- Da. Nije trebalo.
Kako i dalje nije bilo Rikovih poseta, Dţozi je postala letargiĉna a brinula sam i da joj se
zdravlje ponovo urušava. Palo mi je na pamet kako je ovo idealan trenutak da Sunce pošalje svoju
posebnu pomoć, i kad god bi se njegov trak u sobi naprasno promenio ili nakon oblaĉnog vremena
zablistao na nebu, posmatrala bih ga sa posebnim ushićenjem. Iako nikada nije zatajilo sa
uobiĉajenom prehranom, pomoć ipak nije stizala.

Jednog jutra, pošto sam odnela dole njen posluţavnik od doruĉka, vratila sam se u sobu i
zatekla je kako poduprta o jastuke, sa neĉim što je liĉilo na nekadašnji entuzijazam, marljivo crta.
Imala je i ozbiljan izraz lica koji ranije nisam viĊala dok crta, i kada sam pokušala da zapodenem

50
razgovor, nije mi odgovorila. Jednom, dok sam sreĊivala sobu i prišla bliţe krevetu, namestila se
tako da nisam mogla da zvirnem ni u delić papira.
Posle izvesnog vremena iscepala je stranicu, ĉvrsto je zguţvala u loptu i bacila u prazan
prostor izmeĊu jorgana i zida. Potom je, iznervirana i iskolaĉenih oĉiju, zapoĉela novi crteţ.
Smestila sam se na Dugmetar, ovoga puta okrenuta ka njoj ne bih li joj dala do znanja da
sam spremna za razgovor kadgod ona poţeli.
Posle skoro ĉitavog sata, odloţila je olovku i izvesno vreme zurila u crteţ.
- Klara? Vidiš li onu krajnju levu fioku tamo dole? Da li bi mi dodala koverat? Onaj veći,
postavljen.
Dok sam se saginjala nad fiokom, videla sam kako Dţozi ponovo uzima olovku i po potezima
zakljuĉila da više ne crta, već piše. Potom je, stavivši izmeĊu prazan list da se ne bi zamrljao,
presavila crteţ napola, uzela od mene postavljeni koverat i paţljivo uvukla crteţ u njega. Sljuštivši
tanku papirnu traku, zalepila ga je i pritisnula ivice da se uveri da li je dobro zatvoren.
- Milo mi je što je i to gotovo - reĉe okrećući koverat u rukama kao da je to smiruje. Ali kada
sam poĉela da se udaljavam od kreveta, iznenada mi ga pruţi. - Da li bi stavila ovo u istu fioku iz
koje si izvukla koverat? Donju levu?
- Svakako - Uzela sam ga, ali nisam odmah otišla do fioke. Umesto toga, sa kovertom u ruci
stala sam nasred sobe i pogledala je. - Pitam se nije li ovaj crteţ poseban Dţozin poklon Riku.
- Zašto to kaţeš?
- Samo nagaĊam.
- Pa, dobro nagaĊaš. Hoću to da dam Riku. Kada sledeći put doĊe.
Gledala me je u tišini, i nisam bila sigurna da li je naprosto nestrpljiva da stavim koverat u
fioku kako je ţelela, ili oĉekuje da dodam još nešto u vezi s Rikom i njegovim posetama. Naposletku
reĉe:
- Moţda će uskoro opet doći.
- Moţda. Mada nema naznaka.
- Mislim da će se Rik obradovati kada vidi crteţ. Uvideće da se Dţozi posebno potrudila.
- Nisam se posebno potrudila - ljutito sevnu pogledom. - Bilo mi je dosadno pa sam nacrtala
novi crteţ. Ništa drugo. Ali imaš pravo. Namenjeno je Riku. Problem je što mora da doĊe ovamo da
bi ga dobio. Ali više ne dolazi.
Nastavila je da zuri u mene. Ostala sam da stojim nasred sobe.
- Dţozi - rekoh posle izvesnog vremena. - Ako hoćeš, mogu da mu ga odnesem.
U oĉima istovremeno joj se ukazaše iznenaĊenje i uzbuĊenje. - Misliš, ti ćeš mu ga odneti?
Kod njega kući?
- Da. Na kraju krajeva, to je susedna kuća.
- Valjda neće ispasti previše ĉudno ako mu ga ti odneseš. VP-i ionako stalno obavljaju neke
posliće, zar ne?
- Rado ću otići. Verujem da ću moći da naĊem pravi put do njegove kuće.
- A da li bi to uradila danas? Pre ruĉka?
- Kadgod Dţozi poţeli. Ako hoćeš, odneću mu odmah. Iz ovih stopa.
- Misliš da je to dobra ideja?
Malo sam podigla postavljeni koverat. - Veoma bih volela da Riku odnesem Dţozin crteţ. A i
moći ću da istraţim okolinu. A, ako Rik dobije ovaj posebni crteţ, moţda će oprostiti Dţozi i ponovo
biti njen najbolji drug.
- Kako to misliš „oprostiti”? Ja treba da oprostim njemu. Klara, to je stvarno bezvezno.
Mislim da ne ţelim da mu sada ovo odneseš.
- Izvinjavam se. Moja greška. Još ne razumem pravila praštanja. Bez obzira na to, mislim da
bi bilo najbolje da mu odnesem crteţ. Mislim da bi mu se dopao.
Bes joj je išĉezao sa lica. - Okej. Izvoli. Odnesi ga. - Onda je, pošto sam se okrenula, tiho
dodala: - Ĉini mi se da on treba meni da oprosti.
- Odneću mu ga, pa ćemo videti šta će da uĉini.
- Okej. - Onda se nasmešila. - Ako bude neprijatan prema tebi, prosto iscepaj crteţ, u redu?
- Smešila se gotovo onako kao pre Morganovih Slapova. Onda sam se i ja nasmešila, i rekla: -
Nadam se da to neće biti neophodno.
Šeretski se zavalila na jastuk. - Okej, kreni. Moram da se odmorim.
Ali dok sam izlazila iz sobe privijajući uz sebe postavljeni koverat, iznenada reĉe: - Ej, Klara?
- Molim?
- Mora da je dosadno, zar ne? Ţiveti ovde sa bolesnim detetom.
Još uvek se smešila, ali iza tog osmeha primetila sam strah.
- Sa Dţozi nikada nije dosadno.

51
 - Sve ono vreme ĉekala si me u prodavnici. Kladim se da sad poţeliš da si otišla sa drugim
detetom.
- Nikada nisam poţelela tako nešto. Moja je ţelja bila da budem Dţozin VP. I ţelja se
ispunila.
- Aha, ali... - Ispustila je zvuk nalik slabašnom smehu prepunom tuge. - Ali to je bilo pre
nego što si došla ovamo. Obećala sam ti da će biti sjajno.
- Veoma sam srećna ovde. Nemam drugih ţelja nego da budem Dţozin VP.
- Ako mi bude bolje, stalno ćemo zajedno ići napolje. Mogle bismo da odemo do grada, da
vidimo mog tatu. On bi moţda mogao da nas vodi u druge gradove.
- To su opcije za budućnost. Ali Dţozi mora da zna. Ne bih mogla imati bolji dom od ovoga.
Ni bolje dete od Dţozi. Tako mi je drago što sam ĉekala. Što mi je Šefica dozvolila da ĉekam.
Dţozi razmisli o ovome. Kada se ponovo osmehnula, bio je to osmeh pun neţnosti iz kojeg je
nestao skriveni strah. - Znaĉi, prijatelji smo, јеl’ tako? Najbolji prijatelji.
- Da, svakako.
- Okej. Dobro. Znaĉi upamti. Nemoj da trpiš nikakva Rikova sranja.
Onda sam se i ja osmehnula i podigla postavljeni koverat da pokaţem kako ću se dobro
starati o njemu.

Kućna Pomoćnica Melanija nije imala primedbe na to da po zadatku sama odem do Rikove
kuće. Pa ipak, dok sam prolazila šljunkom prema kapiji poput rama za sliku, stajala je na ulaznim
vratima i posmatrala me, i ušla je unutra tek kad sam zakoraĉila prvim poljem.
Išla sam skrivenom stazom i tlo je uskoro postalo nepredvidivo jer je bilo ĉas tvrdo, ĉas meko.
Trava mi je sezala do ramena, i obuzeo me je strah da ću izgubiti orijentaciju. Ipak, ovaj deo polja
bio je izdeljen u pravilne pregrade tako da sam, prelazeći iz jedne u drugu, bila u stanju jasno da
vidim one poreĊane ispred mene. Manje mi je išlo na ruku to što se trava ĉesto preko mene povijala
sa jedne na drugu stranu, ali ĉak i to sam brzo nauĉila da kontrolišem sklanjajući je rukom. Da su
mi obe ruke bile slobodne, još brţe bih napredovala, ali naravno, u jednoj sam ruci drţala Dţozin
koverat i nisam smela da rizikujem da se ošteti. Onda trava oko mene više nije bila visoka i stajala
sam ispred Rikove kuće.
Još dok sam gledala izdaleka, procenila sam da Rikova kuća ne ukazuje na tako visok status
kao Dţozina. Sada sam videla da su mnoge bele daske posivele - na nekim mestima ĉak potamnele -
a tri prozora bili su tamni ĉetvorouglovi bez zavesa ili roletni. Popela sam se dašĉanim stepeništem
ĉija se svaka daska krivila pod mojim korakom, pa dospela na odmorište od istih takvih
dasaka izmeĊu kojih su se nalazile pukotine kroz koje se videlo blatnjavo tlo ispod. Pored ulaznih
vrata, oboren na jednu stranu nalazio se friţider ĉija je poleĊina u potpunosti bila izloţena
pogledima namernika, i videla sam da su se paukovi nastanili u zamršenoj potpornoj rešetki.
Zastala sam da osmotrim njihove prefinjene mreţe kada se - iako nisam pritisla nikakvo dugme -
ulazna vrata otvoriše i na odmorište izaĊe Rik.
- Izvinjavam se - rekoh na brzinu. - Ne bih da smetam. Došla sam vaţnim poslom.
Iako nije delovao ljutito, ćutao je i netremice me gledao.
- VP-i ĉesto obavljaju vaţne poslove - rekoh. - Dţozi me šalje. - Podigla sam koverat.
Na Rikovom licu najednom se ukaza uzbuĊenje, ali ubrzo nestade. - Onda je dobro što si
došla - reĉe.
Moţda je naprosto oĉekivao da mu pruţim koverat i odem. Ali sam tu mogućnost predvidela,
te nisam mrdnula. Nastavili smo tako da stojimo na daskama licem u lice, dok je kroz pukotine
vukla promaja.
- U tom sluĉaju - reĉe najzad - valjda bi trebalo da uĊeš. Upozoravam te. Unutra nije bajno.
U hodniku je bio taman drveni pod, i prošli smo pored otvorenog sanduka u kome su se
nalazili predmeti poput polomljenih lampi i rasparenih cipela. Rik me je doveo do velike prostorije
sa širokim prozorom kroz koji se pruţao pogled na polja. Nameštaj nije bio moderan i meĊusobno
povezan kao onaj u Otvorenom Prostoru: bili su tu masivan tamni orman, tepisi sa izbledelim
šarama, stolice i fotelje razliĉitih veliĉina i oblika. Od mnoštva omanjih slika na zidovima, nešto su
bile fotografije, nešto crteţi, a paukovi su se i tu nastanili u ćoškovima ramova. Bilo je i knjiga,
okruglih satova s kazaljkama, stoĉića. Uvidela sam da neće biti jednostavno kretati se, pa
sam odabrala mesto na kom je pod bio relativno prazan, otišla tamo i stala leĊima okrenuta
širokom prozoru.
- Okej, eto tu ţivimo - reĉe Rik. - Moja majka i ja.
- Baš si ljubazan što si dozvolio da uĊem.

52
 - Gledao sam sa sprata kako dolaziš. Uskoro moram da se vratim gore - oĉima pokaza ka
plafonu. Potom tuţno reĉe: - Sigurno si osetila miris.
- Nemam ĉulo mirisa.
- A, izvini. Nisam ukapirao. Mislio sam da je ĉulo mirisa vaţna sposobnost. Mislim, zbog
bezbednosti. Paljevina i sliĉnog.
- Moţda zbog toga ВЗ imaju ograniĉeno ĉulo mirisa. Ali ja nemam.
- Pa, trenutno je za tebe to srećna okolnost. Jer ovo mesto i dalje smrdi. Bez obzira na to što
sam jutros oĉistio hodnik. Bezbroj puta sam ga prešao. - U oĉima mu se pojaviše suze, ali nastavio
je da me gleda.
- Rikova majka nije dobro?
- Moglo bi se reći. Mada nije bolesna onako kao Dţozi. Ne zameri, ali radije ne bih o Mami.
Kako je Dţozi ovih dana?
- Bojim se da joj nije bolje.
- A gore?
- Moţda nije ni gore. Ali mislim da njeno stanje moţe postati veoma ozbiljno.
- Tako sam i mislio. - Uzdahnuo je i seo na sofu okrenuvši se ka meni. - Znaĉi poslala te je
ovamo po zadatku.
- Da. Ţelela je da ti dam ovo. Mnogo je truda uloţila u ovo.
Pruţila sam koverat tako da moţe da ga prihvati ne ustajući iz sofe. Ali bez obzira na to što je
tek seo, ustao je, uzeo koverat i paţljivo ga otvorio.
Izvesno vreme zurio je u crteţ lica kojim se umalo ne razli osmeh. - Rik i Dţozi zauvek - reĉe
naposletku.
- Tako piše? U balonĉiću?
- A, mislio sam da si videla.
- Dţozi ga je stavila u koverat a da mi ga nije pokazala.
Nastavio je da gleda još koji trenutak, a onda okrenuo crteţ da ga i ja vidim.
Nije bio nalik nijednom koje sam viĊala tokom igre balonĉića. Na većem delu lista bili su
šiljati predmeti, mnogi sa vrhovima koji su preteće štrĉali, preplićući se u nedokuĉivu mreţu. Iako
je Dţozi koristila olovke u razliĉitim bojama, krajnji utisak bio je mraĉan i odbojan. Ipak, u donjem
levom uglu ostavila je ĉist smirujući prostor u kome su se videle dve sićušne prilike koje su se,
leĊima okrenute posmatraĉu, udaljavale hodajući ruku pod ruku. Uz to su odviše liĉile na prutove
da bi se rastumaĉile drugaĉije no kao deĉak i devojĉica, ali delovale su srećno i bezbriţno. Tik iznad
njih nalazio se balonĉić, ali kako je bio bez uobiĉajenog repića ili taĉkica, unutra napisane reĉi više
su delovale kao slogan na posteru ili reklama na vratima taksija, nego kao misli ma koje osobe.
- Pa, kako ti se ĉini? - upita.
- Veoma je lepo. Mislim da je crteţ neţan.
- Da. Valjda jeste. A i poruka je neţna.
Sa sprata najednom dopreše glasna muzika i elektronski glasovi, pa se na Rikovom licu pojavi
razdraţenost. Stuštio se iz sobe sa Dţozinim crteţom u rukama.
- Mama! - prodra se u hodniku. - Mama! Zaboga, utišaj to, molim te!
Glas odozgo nešto reĉe, a onda Rik malo tiše viknu: - Dolazim za minut. Daj, molim te. Utišaj
to.
Elektronski zvuci se utišaše, i kada se Rik vratio u veliku sobu, ponovo je gledao u Dţozin
crteţ.
- Da, crteţ je neţan. Zahvali Dţozi u moje ime.
- Mislim da se Dţozi nada da će Rik doći da joj liĉno zahvali.
Osmeh mu se ugasio. - Ali nije to tako jednostavno, zar ne? - reĉe. - Stalno si tamo, sve ĉuješ.
Tako da ti je poznato baš kao i meni. Kako mi stalno dosaĊuje. Nema razloga da neko sve to trpi.
Pretera, pa onda pomisli da sve moţe da izgladi lepim crteţom. Pošalje ovamo VP-a da ga donese.
Pa, mora da shvati. Stvari se ne mogu uvek tako lako izgladiti.
- Ako Rik opet doĊe u posetu, mislim da će Dţozi ţeleti da se izvini.
- Ma nemoj? Vidi, znam Dţozi i ĉini mi se da je priliĉno uverena da ja treba da se izvinim.
- Dţozi i ja smo već razgovarale o tome. Mislim da ona ţeli da se izvini Riku.
- Valjda se ni ja nisam lepo poneo. Ali ne srne stalno baš tako da govori o mojoj mami. Nije
u redu. Moja majka daje sve od sebe i bolje joj je.
Iako je ovaj Rik koji je otvorio vrata i gledao me na odmorištu bio priliĉno sliĉan onom koji
me je ignorisao tokom svojih poseta, bilo je zanimljivo posmatrati kako sada postaje mnogo sliĉniji
osobi s kojom sam razgovarala na interaktivnom druţenju kada su ostala deca izašla napolje. U
stvari, delovalo je gotovo kao da me ovaj Rik sreće prvi put još od tog popodneva i nastavlja
razgovor koji smo tada zapoĉeli.

53
 - Slaţem se da su Dţozine reĉi ponekad bile neprijatne - rekoh. - Ali moţda je to zato što
Dţozi oseća da Rikova majka ima preveliki uticaj na Rika. Prevelik da bi se Rikov i Dţozin plan za
budućnost ostvario.
- Ali zašto Dţozi neprestano krivi Mamu? To nije u redu.
- Dţozi se brine zbog plana. Mislim da veruje kako Rikova majka ne ţeli da pusti Rika da
ode jer se plaši usamljenosti sa kojom bi se tada suoĉila.
- Vidi, biće da si vrlo inteligentan VP. Ali ima mnogo toga što ne znaš. Ako stalno slušaš
samo Dţozinu stranu priĉe, nikada nećeš steći potpunu sliku. I ne radi se samo o Mami. Dţozi sad
stalno pokušava da me uhvati u zamku.
- Da te uhvati u zamku?
- Mora da si ĉula. Sada to stalno radi. Ili me optuţuje da previše razmišljam o tim stvarima.
Ili je uvreĊena jer na taj naĉin ne mislim dovoljno na nju. Stalno me hvata u zamku, štagod da
kaţem. Tvrdi da stalno ţudim za onim devojkama koje gledam na DS-u, a onda kada sledeći put to
spomene a ja ne reagujem, govori da sa mnom nešto nije u redu, da nisam prirodan. Stalno priĉa
da smo se kao deca isuviše dobro poznavali, tako da nam moţda cela ta stvar sa seksom ne bi ni
pošla za rukom. Šta god pokušam da kaţem ili uĉinim - ne valja, i nagrabusim. A tek šta govori o
Mami. Otišlo je predaleko. Bilo plana ili ne, to naprosto nije pošteno.
Ponovo je seo, a Sunĉev trak padao je na njega. Paţljivo je stavio Dţozin crteţ na sofu kraj
sebe, i mada ga je okrenuo na naliĉje, nastavio je da zuri u njega.
- Uostalom - reĉe tiho - Dţozi je sada bolesna. Ništa od toga, naš plan, ništa neće vredeti ako
brzo ne ozdravi. A kako se stvari odvijaju... Trenutno ne znam šta da mislim. - Pogledao me je. -
Vidi, Klara. Navodno si super-inteligentna. Pa kakva je tvoja, mislim, procena? Koliko je Dţozi
bolesna?
- Kao što rekoh, smatram da je Dţozina bolest ozbiljna. Moguće je da toliko zanemoća i
umre, baš kao njena sestra. Ali verujem da postoji naĉin da se oporavi koji odrasli još nisu uzeli u
obzir. TakoĊe smatram da je situacija sada urgentna i da ne moţemo više da ĉekamo.
Makar zvuĉalo grubo i narušavalo privatnost, moţda je vreme da se reaguje. Naravno, danas sam
ovamo došla po vaţnom zadatku. Ali istovremeno sam se nadala i da će mi Rik dati neki koristan
savet.
- Ti si superinteligentna a ja glupander koji nije ĉak ni usavršen. Ali u redu. Ako ţeliš,
potrudiću se i dati ti savet. Raspali.
- Ţelim da preĊem poljima do ambara g. Makbejna. Mislim da je Rik bar jednom bio tamo.
Dţozi mi je priĉala o tome.
- Misliš na onaj ambar? Išli smo tamo jednom dok smo još bili baš klinci. Pre nego što se
razbolela. Odlazio sam kasnije još nekoliko puta, ali sam. Nije ništa posebno. Tek da sedneš u
hladovinu ako sluĉajno tamo šetaš. Kako će to pomoći Dţozi?
- Trenutno ne bih mogla da ti kaţem, u sluĉaju da mora da ostane tajna. Moţda ću ĉak
preterati ako samo i odem do g. Makbejnovog ambara. Ali osećam kako sada moram da pokušam.
- Ţeliš da razgovaraš sa g. Makbejnom? O Dţozinom zdravlju? Bila bi prava srećnica ako
tamo naletiš na njega. Ţivi pet milja odande na velikoj farmi. U poslednje vreme skoro da i ne
svraća tamo.
- Ne ţelim da razgovaram sa g. Makbejnom. Ali molim te, ne smem da ti se poverim jer u
suprotnom dovodimo u opasnost posebnu pomoć koju bi Dţozi još uvek mogla da dobije. Od Rika
ţelim samo neki koristan savet. - Okrenula sam se tako da smo oboje gledali kroz široki prozor. -
Reci mi, molim te. Da li postoji neka skrivena staza kroz travu koja će me dovesti do ambara, nalik
onoj koja me je dovela do Rikove kuće?
Ustao je i prišao prozoru. - Postoji jedna staza. Nekim danima lakše je nego drugim. Kao što
reĉe, skrivena je. Niko je ne ĉisti, niti bilo šta sliĉno. Ponekad kreneš tim putem i vidiš da je sve
zaraslo. Ali ako je jedan put prepreĉen ili moĉvaran, obiĉno ćeš naći drugi. Uvek moţe nekako da se
proĊe, ĉak i zimi. - Iznenada me je odmerio do glave do pete, kao da me prvi put doţivljava
ozbiljno. - Ne znam mnogo o VP-ima. Zato nemam pojma koliko će ti biti naporno. Ako hoćeš,
mogao bih da poĊem s tobom. Ako će to zaista pomoći Dţozi, bez obzira na to što trenutno i ne
priĉamo, biće mi zadovoljstvo da pomognem.
- To je vrlo ljubazno od Rika. Ali mislim da je bolje da idem sama. Kao što rekoh, postoji
mogućnost...
- O, boţe... - Rik se naglo trţe i krenu ka vratima.
Već sam bila svesna da neko hoda po kući, ali sada su se koraci ĉuli u hodniku. Onda gĊa
Helen - mada joj tada još nisam znala ime - uĊe u sobu. Kruţila je pogledom na sve strane, ali
izgleda da me nije primetila. Preko ramena joj je bio prebaĉen lagani kaput - kakav ĉinovnici
ĉesto nose - koji još nije navukla preko ruku, i stiskala ga je da ne sklizne dok je krupnim koracima

54
išla prema drvenom sanduku ispod prozorske daske.
- Gde li bi mogla biti? Baš sam blesava. - Podigla je poklopac sanduka i poĉela da pretura.
- Mama, šta traţiš?
Rik je zvuĉao razdraţeno, kao da je majka prekršila nekakvo pravilo. Prišao je i stao pored
mene, i oboje smo je posmatrali kako se naginje nad sandukom.
- Znam, znam - reĉe ţena. - Imamo posetioca. Zadrţaću se samo koji trenutak.
Kada se uspravila da nas pogleda, drţala je par cipela, jednu u ruci, dok se druga, pertlom
vezana za nju klatila u vazduhu.
- Izvinjavam se - reĉe, pogledavši pravo u mene. - Imam uţasne manire. Dobro došla.
- Zahvaljujem.
- Ĉovek nikad ne zna kako da pozdravi gosta poput vas. Na kraju krajeva, da li si uopšte
gost? Ili da se prema tebi ophodim kao prema usisivaĉu? Valjda upravo to i ĉinim. Izvinjavam se.
- Mama - tiho reĉe Rik.
- Ne drami, mili. Pusti me da se sa našim posetiocem upoznam na svoj naĉin.
Cipela koja se klatila o pertli usled sopstvene teţine pade u sanduk. Još uvek drţeći u ruci
drugu cipelu, gĊa Helen se upilji u nju. Primetila sam da je Riku mnogo neprijatno i htela sam da
odem i ostavim ih nasamo, ali gĊa Helen tada nastavi da mi govori.
- Znam ko si. Dţozina mala drugarica. Baš si pravo ĉudo! Sve sam ĉula od Krisi. Znaš,
priliĉno ĉesto svraća ovamo. Јеl’ tako, Rik? Što ne sedneš?
- Veoma ste ljubazni. Ali trebalo bi da krenem.
- Ne zbog mene, nadam se. Sišla sam u nadi da ćemo lepo proćaskati.
- Mama, Klara ima obaveze. A ti si verovatno i dalje umorna.
- Hvala, mili, dobro sam. - Onda mi se obrati reĉima: - Oĉevidno da sinoć nisam bila u
najboljem izdanju. Nego, Klara. Verovatno ti budim znatiţelju. Krisi tvrdi da si znatiţeljna u
svakom pogledu. Ako je to istina, mora da si primetila da sam Engleskinja. Jesi li obuĉena da
prepoznaješ naglaske? Ili si moţda u stanju da me sagledaš dubinski, do poslednjeg gena.
- Mama, molim te.
- Englezi su ĉesto dolazili u prodavnicu - rekoh sa osmehom. - Tako da su svi VP-i upoznali
vaš naĉin govora. Smatrali smo ga vrlo ljupkim, i Šefica, gospoĊa koja se starala o nama, stalno nas
je ohrabrivala da iz njega uĉimo.
- Pomisao da svi vi roboti imate ĉasove dikcije! Ma ĉudesno!
- Mama...
- Kad smo već kod ĉasova. Klara. Zoveš se Klara, jel’ tako? Kad smo već kod ĉasova, u ovom
domaćinstvu krĉka se jedna zamisao.
- Mama. Definitivno ne. Klara nije zainteresovana za...
- Pusti me da govorim, mili. Evo je liĉno, pa da iskoristimo priliku. Mili, moram da kaţem
kako si u poslednje vreme sklon da drţiš slovo. To je krajnje iritantno. Klara, jesi li voljna da ĉuješ
našu ideju?
- Svakako.
Rik poĉe da se udaljava kao da mu se smuĉilo pa ţeli da izaĊe iz sobe. Ipak, zaustavio se na
vratima, tako da sam s mesta na kom stojim uspevala da mu vidim tek deo leĊa i nadlaktice.
- Ne ţelim u ovom da uĉestvujem - povika, kao da je namenjeno nekom u hodniku.
GĊa Helen mi se osmehnu, a zatim sede na sofu na kojoj je prethodno sedeo Rik. Jednom
rukom namestila je kaputić, dok joj drugom i dalje drţala cipelu.
- Znaš, Rik je nekad išao u školu. Mislim onu pravu, starinsku. Bila je priliĉno
neorganizovana, ali stekao je tamo neke dobre prijatelje. Zar ne, dragi?
- Iskljuĉio sam se.
- Zašto se onda još uvek tako vrzmaš? Stvarno si ĉudan, mili. Ili idi, ili ostani.
Okrenut leĊima, izuzev što se ramenom oslonio na dovratak, Rik se nije pomerio.
- Dakle, suština je da se Rik ispisao iz škole da bi se kao sva bistrija deca školovao kod kuće.
Ali onda su se, pa, kao što ti je moţda već poznato, stvari zakomplikovale.
GĊa Helen naglo ućuta i zagleda se u nešto pored mene. Pomislila sam da je videla nešto kroz
široki prozor pozadi i htedoh da se okrenem, kada reĉe:
- Nema niĉeg napolju, Klara. Samo sam konfuzna. Podsetila se jednog dogaĊaja. Ponekad
mi doĊe tako. Rik će ti ispriĉati. Potreban mi je neko da me malo pogura kada zapadnem u takvo
stanje.
- Mama, pobogu...
- Gde ono stadosmo? A da, plan je bio da, kao i svu ostalu bistru decu, Rika poduĉavaju
profesori putem ekrana. Ali naravno, verovatno ti je poznato, sve se to zakomplikovalo. I šta je, tu
je. Mili, da li bi nastavio priĉu odavde? Ne? Dakle, u najkraćem. Bez obzira na to što se Rik nikada

55
nije podvrgao usavršavanju, još uvek mu preostaje jedna pristojna mogućnost. Atlas Brukings
prima neznatan broj studenata koji nisu usavršeni. To je jedini pristojan koledţ koji još uvek to
praktikuje. Verni su principima, i bogu hvala što je tako. Sad, svake godine na raspolaganju je tek
nekoliko takvih mesta, i prirodno da je konkurencija nemilosrdna. Ali Rik je pametan, i ako se
prijavi i moţda dobije bar malo struĉnih saveta one vrste koju ja ne mogu da mu pruţim, imao bi
šanse. O da, mili, imaš! Ne odmahuj glavom! Ali suština je u tome da ne uspevamo da mu naĊemo
profesore na daljinu. Ili pripadaju TVE koja svojim ĉlanovima zabranjuje da uzimaju studente koji
nisu usavršeni, ili su banditi koji traţe besmislene honorare koje naravno nismo u stanju da
ponudimo. Ali onda smo ĉuli da si se doselila u susedstvo, i dobila sam ĉarobnu ideju.
- Mama! Ozbiljan sam. O tome više ni reĉi! - Rik se vrati u sobu i pohita prema majci kao da
ţeli da je pokupi i odnese.
- U redu, mili, nećemo dalje ako si tako zadrt.
Rik je sada već prišao sofi i sevao pogledom na gĊu Helen. Ona se namesti kako bi mogla da
nastavi da me gleda mimo njega.
- Klara, malopre, kada je delovalo kao da sam u snu. Znaš, to uopšte nije bio san. Gledala
sam tamo - pokaza cipelu iza mene - i prisećala se. Okreni se i pogledaj gde god hoćeš, ali uveravam
te da trenutno tamo nema niĉeg. Ali jednom davno, gledala sam tamo i zaista nešto videla.
- Mama - reĉe ponovo Rik, ali kako je gĊa Helen promenila temu, ne toliko uzrujanim
glasom. Napola se okrenuo prema meni i odstupio, tako da više nije zaklanjao pogled majci.
- Dan je bio lep - priĉala je gĊa Helen. - Oko ĉetiri po podne. Zvala sam Rika da doĊe, pa je i
on video, zar ne, dragi? Mada je tvrdio da je zakasnio.
- Moglo je da bude bilo šta - odvrati Rik. - Bilo šta.
- To što sam videla bila je Krisi, odnosno Dţozina majka. Videla sam je kako izlazi iz trave,
baš tamo, drţeći nekoga za ruku. Priliĉno loše objašnjavam. A hoću da kaţem da je ta druga osoba
ţelela da pobegne, a Krisi ju je gonila. I stigla ju je, ali nije mogla sasvim da je zaustavi. Pa su obe,
takoreći, popadale. Baš tamo, iz trave na naše imanje.
- Moţda tog dana Mama nije bila u najboljem stanju da bi precizno opaţala.
- Savršeno dobro sam videla. Rik ne voli ovu priĉu, pa pokušava s raznim insinuacijama.
- Hoćete da kaţete - upitah - da ste videli Dţozinu majku kako izlazi iz trave sa detetom?
Nekim drugim, nije bila Dţozi?
- Krisi je pokušavala da zadrţi tu osobu i onda je zaista uspela da uspostavi nekakvu
kontrolu. Upravo tamo. Krisi je uhvatila devojĉicu obema rukama. Rik je stigao baš kada se to
dogaĊalo. Onda su obe ponovo išĉezle u travi.
- Mogao je da bude bilo ko. - Rik, sada malo opušteniji, sede pored majke i takoĊe se
zagleda kroz prozor iza mene. - Okej, jedna je bila Dţozina mama. S tim ću se sloţiti. Ali druga...
- Druga je izgledala kao Sal - reĉe gĊa Helen. - Dţozina sestra. Zato sam pozvala Rika. Bilo
je to dobre dve godine pošto je Sal navodno umrla.
Rik se nasmeja, i poloţivši ruke na majĉina ramena neţno je stisnu nakrivivši joj kaputić. -
Mama ima neke uvrnute teorije. Poput one da Sal još uvek ţivi u toj kući skrivajući se u nekom
ormanu.
- Rik, nisam to rekla. Nikada tako nešto nisam ozbiljno natuknula. Sal je umrla, bila je to
velika tragedija, i nećemo se sprdati sa uspomenom na nju. Ali tvrdim da je osoba koju sam videla
kako pokušava da umakne Krisi, ličila na Sal. Samo sam to rekla.
- Ali to je veoma ĉudna priĉa - rekoh.
- Klara, upravo sam pomislio - reĉe Rik - da se Dţozi moţda pita šta je s tobom.
- A, pa naša mala prijateljica još ne moţe da ide - reĉe gĊa Helen. - Upravo sam se setila o
ĉemu smo razgovarale. Razgovarale smo o Rikovom obrazovanju.
- Ne, Mama, dostaje bilo!
- Ali, mili, Klara je tu i ozbiljno ţelim da porazgovaram s njom o tome. Nego šta je ono
tamo? - GĊa Helen je primetila Dţozin crteţ koji je Rik, naopako na kovertu, ostavio na sofi.
- Dostaje bilo! - Pre nego što je gĊa Helen stigla da ga dohvati, Rik zgrabi crteţ i brzo se
diţe.
Okrenut leĊima da od gĊe Helen zakloni to što radi, sa izvesnom zabrinutošću vrati Dţozin
crteţ u koverat. Potom, ovoga puta ne zastavši na pragu, izaĊe iz sobe. Ĉule smo njegove odluĉne
korake u hodniku, otvaranje ulaznih vrata, a onda i tresak s kojim su se zalupila.
- Malo luftiranja neće mu škoditi - odvrati gĊa Helen. - Obuzima ga ĉamotinja. A još je i
prestao da posećuje Dţozi.
Ponovo je gledala u široki prozor iza mene, i kada sam se ovog puta okrenula, ugledala sam
Rika kako stoji napolju podupirući se o ogradu na mestu odakle su se stepenice spuštale sa
odmorišta. Obliven Sunĉevim trakom, zurio je u polja. Vetar mu je mrsio kosu, ali je samo

56
nepomiĉno stajao.
GĊa Helen ustade sa sofe i priĊe par koraka bliţe sve dok nismo uporedo stajale ispred
prozora. Bila je oko pet centimetara viša od Majke. Ipak, nije stajala onako uspravno kao Majka,
već blago povijena napred kao da i nju, poput visoke trave napolju, šiba vetar. U tom
trenutku uopšte se nije nalazila u razliĉitim pregradama, i na svetlosti koja je dopirala kroz prozor
videla sam joj sićušne bele dlaĉice na bradi.
- Nisam se pristojno predstavila - reĉe. - Molim te, zovi me Helen. Uţasno sam se ponela.
- Nipošto. Veoma ste ljubazni. Ali bojim se da je moj dolazak izazvao nesuglasice.
- Ma, uvek ima nesuglasica. Uzgred, pre nego što pitaš. Odgovor je da. Zaista mi nedostaje
Engleska. Ţive ograde posebno. U Engleskoj, bar u onom delu odakle potiĉem, svuda unaokolo su
parkovi, i uvek odeljeni ţivim ogradama. Posvud su ţive ograde. Tako je ureĊeno. A pogledaj
napolje. Nigde kraja. Moţda negde sred svega toga postoje ograde, ali ko će ga znati?
Zaćutala je, te rekoh: - Verujem da zaista ima ograda. Ovo su zapravo tri razliĉita polja
razdvojena ogradama.
- Ogradu razbucaš za tili ĉas - reĉe. - Pa negde drugde postaviš novu. Za dan-dva promeniš
ĉitavu konfiguraciju tla. OgraĊena zemlja je tako privremena. Moţeš da promeniš stvari
jednostavno baš kao i mizanscen. Znaš, nekad sam glumila. Ponekad u pristojnim pozorištima. Ali i
u rupetinama. Šta su ograde? Scenografija. To ti je dobra stvar sa Engleskom. Kada su pravilno
postavljene, ţive ograde unose istorijski smisao. Kada sam glumila, nikad nisam zaboravljala tekst.
Kolegama se to stalno dešavalo. Sve u svemu, nisu bile baš nešto. Ali ja nikad nisam zaboravljala.
Ni redak. Ĉesto sam sa godinama pomišljala da pitam Krisi o onome što sam videla. S vremena na
vreme me obiĊe i lepo se ispriĉamo. Ĉesto mi doĊe da je pitam, ali onda se zaustavim. Pomislim,
ne, bolje ne pitati. Uostalom, šta se to mene tiĉe?
- Mislim da je Rikova majka malopre ţelela da porazgovaramo o Rikovom obrazovanju.
- Molim te, zovi me Helen. Da, beše o tome. Kao što vidiš, Rik se opire i da pokrene tu temu.
Mislim, da nam pomogneš. Valjda bi stvarno najpre trebalo da pitam Krisi u vezi s tim. Ili ĉak
Dţozi. Nemam pojma. Baš je nepristojna ta etiketa. Kao da si pozajmio usisivaĉ... Ali nije to isto,
znam. Oprosti. Kakvi uţasni maniri. Riku jedino treba malo usmeravanja. Kupila sam mu najbolje
udţbenike. Iz doba kada deca nisu bila usavršena, i taman su za njega. Ali ipak pri ruci treba da
bude nekakav uĉitelj. Prirodno je nadaren, posebno za fiziku, inţenjerstvo, takve stvari, ali onda
naleti na nešto što ne razume a nema nikoga da mu objasni, i onda se obeshrabri. Govorila sam mu
da pita Dţozi, ali naravno, onda se baš naljuti.
- Dakle gĊa Helen ţeli da pomognem Riku oko udţbenika?
- To je samo ideja. Udţbenici će za tebe biti deĉja igra. To je tek da poloţi ispite. Znaš, zaista
mora da se upiše na Atlas Brukings. Ovo mu je jedina šansa. Nisam imala u vidu ništa dugoroĉnije.
Valjda bi zaista trebalo najpre da pitam Krisi.
- Bilo bi dobro da se Rik upiše na Atlas Brukings. U kom sluĉaju bih, da, vrlo rado pomogla
Riku pod uslovom da to nimalo ne ide nauštrb mog staranja o Dţozi. Ukoliko Rik moţda nastavi sa
posetama, mogao bi ponekad da ponese knjige.
Videlo se da moj odgovor nije zadovoljio gĊu Helen. Nastavila je da posmatra Rika kako stoji
na odmorištu - uopšte se nije micao - pa je kazala: - Iskreno reĉeno, mislim da to nije suštinski
problem. - Da, nekakvo poduĉavanje bi pomoglo. Ali prava prepreka je što trenutno, kako stvari
stoje, Rik ne želi da proba. Samo kad bi dao sve od sebe, znala bih da šansa postoji. Posebno pošto,
znaš, imam tajno oruţje da mu pomognem. Samo da ga malo pogura ka tom Atlas Brukingsu. Ali
neće da pokuša, bar ne kako valja. Neće da pokuša zbog mene.
- Zbog vas?
- Umislio je da ne srne da ode i ostavi me ovde. Naravno, savršeno dobro mogu da se
snaĊem. Ali voli da glumata kako sam sasvim bespomoćna, i da ću u njegovom odsustvu nešto
zabrljati.
- Da lije koledţ Atlas Brukings daleko?
- Na dan voţnje. Ali to nije vaţno. Smatra da najviše sat vremena moţe da me ostavi samu.
Kako će onda da odraste i izaĊe u svet ako ne moţe da me ostavi samu duţe od sata?
Rik je napolju zakoraĉio na daske kako bi se spustio do trave. Ĉinio je to tako sporo kao da
sanjari, a kako je jednu ruku ĉvrsto prislanjao na grudi, shvatila sam da još drţi Dţozin crteţ. Kada
su mu glava i ramena nestali sa vidika, gĊa Helen nastavi:
- Ono što sam zaista htela da te zamolim, Klara. Što je prava, ozbiljnija molba. Da li bi
zamolila Dţozi da pokuša da ubedi Rika? Ona je jedina osoba koja moţe promeniti njegov stav.
Znaš, mnogo je tvrdoglav a uz to - podozrevam - priliĉno uplašen. A ko i da ga krivi? Svestan je
da je svet surov. Ali jedino je Dţozi u stanju da ga navede da na to gleda drugaĉije. Hoćeš li da
razgovaraš s njom? Znam da imaš veliki uticaj na nju. Da li bi mi to uĉinila? Spomeni joj ne

57
jednom, već iznova i iznova, pa će izvršiti pritisak na njega.
- Svakako da bi mi bilo drago to da uĉinim. Ali mislim da je Dţozi o tome već razgovarala s
Rikom upravo na isti naĉin. Trenutni jaz meĊu njima moţda je upravo posledica toga što ga je
Dţozi previše pritiskala.
- Zanimljivo je to znati. Ako je to što kaţeš taĉno, onda je ovo što te molim najvaţnije od
svega. Dţozi moţda oseća kako mora da popusti ne bi li se pomirili. Moţda shvati da je pogrešila što
je uopšte zauzela takav stav. Dakle, moraš da razgovaraš s njom. Kaţi joj da ne srne da odustaje,
bez obzira na to kakve joj scene pravio. Nešto te muĉi, draga?
- Izvinite. Samo sam malo iznenaĊena.
- Ma hajde? Zašto si iznenaĊena, draga?
- Pa, ja... Iskreno, iznenaĊena sam jer zahtev gĊe Helen u vezi Rika deluje veoma iskreno.
IznenaĊena sam što neko toliko ţudi za putem koji će ga odvesti u usamljenost.
- I to te iznenaĊuje?
- Da. Donedavno nisam pomišljala da ljudi mogu izabrati usamljenost. Da nekad postoje
sile snaţnije od ţelje da se ona izbegne.
GĊa Helen se nasmeši. - Zaista si draga. Ne priĉaš mnogo, ali shvatam šta misliš. Materinska
ljubav prema sinu. Kakva uzvišena stvar da se nadvlada strahota usamljenosti. A moţda i ne grešiš.
Samo da ti kaţem, ima tušta i tma vrlo dobrih razloga zašto se ĉovek, u ţivotu poput mojeg,
opredeljuje za usamljenost. Ĉesto sam u prošlosti upravo to birala. Primera radi, kada sam
odluĉila da napustim Rikovog oca. Naţalost, pokojnog oca, jer ga Rik uopšte nije zapamtio.
Svejedno, neko vreme bio mi je suprug, i pritom ne sasvim beskoristan. Zahvaljujući njemu i
guramo ovako, iako ne ţivimo u nekoj raskoši. Evo, Rik se vraća. A, ne. Hoće da ostane napolju i
nastavi da se duri.
Uistinu, Rik se popeo dašĉanim stepenicama i bacio pogled ka kući, ali onda je seo na najviši
stepenik ponovo nam okrenuvši leĊa.
- Moram da se vratim Dţozi - rekoh. - GĊa Helen je vrlo ljubazna što mi se poverila. Uradiću
kao što traţite i razgovaraću sa Dţozi.
- I stalno razgovaraj sa njom. Ovo je Rikova jedina šansa. A kao što rekoh, imam tajno
oruţje. Vezu. Moţda Rik i ja, kada Krisi sledeći put povede Dţozi u grad, moţda da pozira za
portret, uspemo da je izmolimo da nas poveze. Rik bi tada mogao da upozna moje tajno oruţje za
koje se nadam da će ga impresionirati. Krisi i ja smo već razgovarale o tome. Ali ništa od toga dok
Rik ne promeni stav.
- Shvatam. Onda, zbogom. Moram da idem.
Izašavši na odmorište osetila sam kako kroz pukotine meĊu daskama još snaţnije vuĉe. Polja
više nisu bila razdeljena po pregradama, tako da sam imala jedinstvenu jasnu sliku sve do
horizonta. Uprkos izmenjenim uglovima, ambar g. Makbejna nalazio se tamo gde sam i oĉekivala,
mada malo drugaĉijeg oblika u odnosu na onaj koji se video sa Dţozinog dvorišnog prozora.
Prošla sam pored pauĉinastog friţidera do najvišeg stepenika na kom je Rik sedeo. Pomislila
sam da je još ljut i da će me ignorisati, ali uputio mi je neţan pogled.
- Izvini ukoliko je moja poseta izazvala nesuglasice -rekoh.
- Nije do tebe. Ĉesto ispadne tako.
Oboje smo gledali u polja pred nama, i za koji trenutak shvatih da mu je pogled, kao i moj,
uprt u ambar g. Makbejna.
- Nešto si priĉala - reĉe. - Pre nego što je Mama sišla. Priĉala si kako iz nekog razloga ţeliš
da odeš do tog ambara.
- Jeste. I to mora da bude uveĉe. Neophodno je precizno sinhronizovati takav put.
- I sigurna si da ne ţeliš da poĊem s tobom?
- To je veoma ljubazno od Rika. Ali ako postoje skrivene staze koje vode do g. Makbejnovog
ambara, najbolje da idem sama. Vaţno je da ništa ne prepustim sluĉaju.
- Okej. Ako ti tako kaţeš. - Ĉkiljio je u mene, delimiĉno zato što mu je na lice pao Sunĉev
trak, ali i zato što me je, shvatih, iznova pomno prouĉavao verovatno procenjujući da li sam
sposobna da se otisnem na takav put. - Vidi - reĉe najzad. - Zaista ne shvatam o ĉemu se radi. Ali
ako će to pomoći Dţozi da ozdravi, onda srećno.
- Hvala. Sad moram da se vratim kući.
- Znaš, razmišljao sam - reĉe. - Moţda bi mogla da kaţeš Dţozi da mi se stvarno dopao njen
crteţ. Da sam joj zahvalan. I da bih, ako se slaţe, ţeleo uskoro da svratim i kaţem joj to liĉno.
- Dţozi će biti vrlo srećna kad to ĉuje.
- Moţda već sutra.
- Da, svakako. Pa, zbogom. Ovo je za mene bio veoma zanimljiv izlet. Hvala ti za koristan
savet.

58
 - Vidimo se, Klara. Budi oprezna.

Kao što rekoh Riku, najvaţniji je trenutak u kom ću se zaputiti do g. Makbejnovog ambara, i
kada sam drugi put tog dana prešla šljunkom do kapije poput rama za sliku, uhvatio me je strah da
sam se preraĉunala. Sunce je već bilo nisko preda mnom - i nisam mogla bila sigurna da će
snalaţenje u drugom i trećem polju biti tako lako kao u prvom.
Putovanje je otpoĉelo ohrabrujuće, skrivena staza do Rikove kuće bila je skoro ista kao i
jutros. Ovoga puta obema rukama mogla sam da razgrćem travu, i dok sam to radila, razleteli su se
veĉernji insekti. Ugledala sam više njih kako preda mnom kruţe u vazduhu, razdraţeno menjajući
poloţaje, ali ipak ne ţeleći da napuste rojeve.
Strahujući da neću stići do g. Makbejnovog ambara na vreme, samo ovlaš sam bacila pogled
na Rikovu kuću dok sam kraj nje prolazila, a onda sam odmicala dalje skrivenom stazom i obrela se
na najudaljenijem mestu dotad. Prošla sam kroz još jednu kapiju poput rama za sliku, a onda je
trava postala tako visoka da se ambar više nije video. Polje se izdelilo u pregrade, neke manje neke
veće, i ubrzala sam svesna opreĉnih ambijenata u njima. U jednom momentu trava bi bila meka i
savitljiva, a tlo lako za hod; onda bih prešla granicu i sve bi se smraĉilo, trava opirala razgrtanju, a
oko mene razlegali ĉudni zvuci koji su mi ulivali strah da sam se ozbiljno preraĉunala, da nema
opravdanog razloga da remetim njegovu samoću onako kako sam se nadala, da će moja nastojanja
uzrokovati ozbiljne negativne posledice po Dţozi. Prolazeći kroz jednu posebno neprijatnu
pregradu, zaĉuh bolne jecaje neke napaćene ţivotinje, i pomislih na Rozu kako negde napolju sedi
na hrapavom tlu, dok su oko nje raštrkani komadići metala a ona obema rukama pokušava da
dohvati ukrućenu ispruţenu nogu. Predstava je potrajala samo tren, ali ţivotinja je nastavila da
ispušta zvuke i osetila sam kako mi se tlo pod nogama urušava. Prisetila sam se groznog bika na
putu do Morganovih Slapova i da je po svemu sudeći iskrsao iz zemljinih dubina, i na trenutak ĉak
pomislih da Sunce uopšte nije blagonaklono, i da je to pravi razlog zbog ĉega se Dţozino stanje
pogoršalo. Ĉak i sred te zbrke, bila sam uverena da ću, samo li se dokopam predusretljivije
pregrade, biti na sigurnom. Bila sam svesna i da me neko doziva, i primetih neki predmet - nalik
onim saobraćajnim ĉunjevima koje su postavljali majstori - smešten u travi malo ispred mene. Glas
je dopirao iz pozadine ĉunja, i kada sam pokušala da krenem prema njemu, shvatih da je
zapravo reĉ o dva ĉunja, umetnuta jedan preko drugog tako da je onaj odozgo mogao da se ljulja,
verovatno da bi privukao paţnju namernika.
- Klara! Hajde! Ovamo!
Prišavši bliţe shvatih da to nisu ĉunjevi već Rik, koji je jednom rukom potiskivao travu, a
drugu pruţao ka meni. To što sam ga prepoznala dodatno me je podstaklo da krenem prema
njemu, ali stopala su mi i dalje tonula i znala sam da ću, pokušam li da napravim samo jedan korak,
izgubiti ravnoteţu i zaglibiti se u zemlji. Znala sam i da uprkos tome što je delovao kao da mi je
nadohvat ruke, usled oštre granice koja je razdvajala naše pregrade, Rik zapravo nije bio nimalo
blizu. Svejedno, nastavio je da mi pruţa ruku, i kada mu je ruka prešla u moju pregradu, delovala je
izduţeno i iskrivljeno.
- Hajde, Klara!
MeĊutim, sada sam se već pomirila s tim da ću ubrzo propasti u zemlju, da je Sunce besno i
moţda neblagonaklono prema meni, i da ću razoĉarati Dţozi. Poĉeh da gubim orijentaciju, dok se
Rikova ruka izduţivala i krivila sve dok nije dodirnula moju. To je zaustavilo propadanje i noge su
mi se malo stabilizovale.
- Okej, Klara. Ovamo.
- Preveo me je - gotovo preneo - preko, te se obreh u prijatnoj pregradi obasuta izdašnim
Sunĉevim trakom i to me je smirilo.
- Hvala ti. Hvala što si mi pomogao.
- Video sam te s prozora. Jesi li dobro?
- Jesam, sve je opet u redu. Polje je stvorilo više problema no što sam oĉekivala.
- Izgleda da ovi mali jarkovi umeju da budu zeznuti. Moram reći da si odozgo izgledala kao
muva koja bezglavo obleće oko prozorskog okna. Ali izvini, zvuĉi neprikladno.
Nasmešila sam se i rekla: - Osećam se tako budalasto. - Potom, setivši se, pogledah uvis da
proverim poloţaj Sunca. - Ovo putovanje je veoma vaţno - rekoh mu ponovo ga pogledavši. - Ali
pogrešno sam procenila, i sada neću tamo stići na vreme.
Trava je i dalje bila previsoka da bih videla g. Makbejnov ambar u daljini, ali zaklonivši
rukom oĉi Rik je gledao direktno u njegovom pravcu, te mi pade na pamet da je dovoljno visok, i da
ga vidi.

59
 - Trebalo je ranije da krenem - rekoh - bez obzira na neprijatnosti koje sam imala kada sam
se vratila kući. Ali ĉekala sam da Dţozi zaspi i Kućna Pomoćnica Melanija poveruje kako opet po
duţnosti idem kod Rika. Mislila sam da će biti dovoljno vremena, ali polja su ipak kompleksnija
nego što sam pretpostavljala.
Rik je i dalje gledao u pravcu g. Makbejnovog ambara. - Stalno ponavljaš da nećeš stići tamo
na vreme - reĉe. -Ali kada taĉno ţeliš da budeš tamo?
- Baš kada Sunce stigne do g. Makbejnovog ambara. Ali pre nego što ode na poĉinak.
- Vidi, ništa ne kapiram. I shvatam da ne moţeš u to da me uputiš. Ali ako hoćeš, odvešću te
tamo.
- To je vrlo ljubazno. Ali ĉak i da me Rik odvede, mislim da je već prekasno.
- Ne bih te vodio. Nego nosio. Na krkaĉe. Ima još dosta do tamo, ali ako poţurimo, mislim
da ćemo uspeti.
- Uĉinio bi to?
- Stalno ponavljaš da je vaţno. Za Dţozi. Znaĉi, da, voleo bih da pomognem. Ne razumem,
ali navikao sam na to. Ajde, moramo da poţurimo.
Okrenuo se i pognuo u ĉuĉeći stav. Shvatila sam da treba da mu se popnem na leĊa, i ĉim sam
to uradila - obuhvativši ga rukama i nogama - krenuo je.

Sad kad sam bila više, bolje sam videla veĉernje nebo i krov g. Makbejnovog ambara ispred
nas. Rik se hrabro kretao, krĉio put kroz travu, i kako su mu ruke bile zauzete pošto me je
pridrţavao, najviše udaraca primao je glavom i ramenima. Bilo mi je ţao zbog toga, kao i
zbog ĉinjenice da ne mogu da mu pomognem da raskrĉi travu.
Onda sam pogledala pored Rikove glave i videla da je nebo izdeljeno na segmente nepravilnih
oblika. Neki su sijali narandţasto ili ruţiĉasto, dok su ostali prikazivali odlomke noćnog neba, sa
delovima meseca vidljivim u uglu ili na ivici. Kako je Rik napredovao, ĉak i kada smo prošli kroz
sledeću kapiju poput rama za sliku, segmenti su se stalno preklapali i meĊusobno razmeštali.
Nakon toga trava više nije bila neţna i lelujava, već u vidu pljosnatih obliĉja verovatno saĉinjenih
od teških tabli poput onih koje se koriste za uliĉne reklame, i plašila sam se da se Rik ne povredi
dok upada u njih. Potom nebo i polje više nisu bili odeljeni u segmente već su tvorili jednu
uopštenu sliku, i ukaza nam se obris g. Makbejnovog ambara.
Muĉna pomisao koja je u meni narastala više se nije mogla prenebreći. Još pre nego što mi je
Rik pritekao u pomoć, poĉela sam da se pitam da li je mesto Sunĉevog poĉinka zaista u samom
ambaru. Naravno, prva sam tako nešto nagovestila kada smo Dţozi i ja zajedno gledale kroz
dvorišni prozor, te je svaka greška u tom pogledu iskljuĉivo moja. Nesumnjivo, nije bilo ni govora
da me je Dţozi u bilo kojoj fazi dovela u zabludu. Svejedno, obeshrabrilo me je što Sunce moţda
neće zaći na mestu do kojeg sam se toliko trudila da doprem već negde još dalje.
Ono što sam trenutno primećivala primoralo me je da prihvatim kako mi je strah opravdan.
Ambar g. Makbejna nije bio nalik nijednoj graĊevini koju sam videla. Podsećao je na skelet
nedovršene kuće. Kao što je uobiĉajeno, imao je sivi krov sa trouglastom fasadom spreda koju
su podupirali zidovi tamnije nijanse. Ali izuzev delova koji su opasavali krov, graĊevina nije imala
ni prednje ni straţnje zidove. Znala sam da vetar nesmetano duva direktno kroz nju. A videla sam i
da je Sunce već utonulo iza ambara, i kroz straţnji deo slalo svoje zrake na nas dok smo prilazili.
U meĊuvremenu smo stigli na ĉistinu sliĉnu onoj na kojoj je sagraĊena Rikova kuća. I ovde je
bilo trave, ali moţda upravo g. Makbejnovom rukom potkresane tik do zgloba stopala.
Potkresivanje je uraĊeno vešto, tako da se videla šara koja je vijugala do ulaza, a kako je Sunce
sada sijalo pravo kroz ambar, njegova senka po travi pruţala se ka nama.
Iako naizgled nepristojno, stegnuvši ruke i noge oĉajniĉki sam signalizirala Riku. - Stani,
molim te! - šapnula sam mu na uvo. - Stani! Molim te, spusti me!
Paţljivo me je spustio i oboje se zagledasmo u prizor pred sobom. Iako sam već morala da se
pomirim kako ambar nije istinsko mesto Sunĉevog poĉinka, ostao je traĉak nade: da svejedno gde
Sunce na kraju potone, g. Makbejnov ambar jeste poslednje mesto na koje svake veĉeri obavezno
svrati, baš kao što je Dţozi pre nego što legne svaki put odlazila u svoje kupatilce.
- Veoma sam zahvalna - rekoh tihim glasom uprkos spoljnoj akustici. - Ali najbolje je da me
Rik pusti da odavde idem sama.
- Kako god kaţeš. Ako hoćeš, ĉekaću te ovde. Koliko ti vremena treba?
- Najbolje je da se Rik vrati kući. Inaĉe će gĊa Helen da brine.
- Mama će biti u redu. Mislim da je bolje da saĉekam. Seti se šta se dešavalo dok se nisam
pojavio? A i verovatno ćeš se vraćati po mraku.

60
 - Moraću da se snaĊem. Rik je već bio preljubazan. A i najbolje da sama uĊem. Kako stvari
stoje, to što ovde ovako stojimo već bi moglo znaĉiti odavanje tajne.
Rik ponovo baci pogled na g. Makbejnov ambar, pa slegnu ramenima. - Okej. Prepuštam ti.
Štagod da je to što moraš da uĉiniš.
- Hvala ti.
- Srećno, Klara. Od srca.
Okrenuo se, vratio u visoku travu i ubrzo nestao sa vidika.
Ostavši sama, koncentrisala sam se iskljuĉivo na zadatak koji me ĉeka. Palo mi je na pamet da
ukoliko je neki posmatraĉ stajao pravo ispred ambara samo pet minuta ranije, video bi kroz njega
ne samo veĉernje nebo i nastavak polja u pozadini već i mnogo više njegove senovite unutrašnjosti.
Ali sada, kada su Sunĉevi zraci uprti pravo ka meni, uspevala sam da razaznam samo nekakve
nejasne kutijaste oblike naslagane jedan na drugi. Kuraţna kao nikad dosad, ponovo sam
razmišljala da je, ĉak i uraĉunavši Sunĉevu ogromnu velikodušnost, ono što nameravam da uradim
priliĉno riziĉno i zahteva punu koncentraciju. Iza sebe zaĉuh povetarac u travi i kliktaje udaljenih
ptica, i sredivši misli, preĊoh potkresanom travom do g. Makbejnovog ambara.

Unutrašnjost je bila ispunjena narandţastom svetlošću. Trunke sena lebdele su u vazduhu

poput noćnih buba, a trakovi svetlosti su padali preko ĉitavog drvenog poda ambara. Osvrnuvši se,
ugledala sam sopstvenu senku nalik visokom krhkom drvetu koje će se svakog trena skršiti na
vetru.
Ono što me je okruţivalo bilo je ĉudnih odlika. Pri ulasku u ambar, suoĉila sam se sa oštro
suprotstavljenim odseĉcima svetlosti i senke da mi je bilo potrebno nekoliko trenutaka da na to
priviknem oĉi. Ipak, brzo sam ustanovila da su bale sena ĉije sam oblike spolja opazila, sada s moje
leve strane naslagane jedna na drugu tako da formiraju svojevrsnu platformu - visina jedne bila mi
je do ramena - kojom se namernici mogu penjati ili ĉak na nju prileći da se odmore. Ali bale sena
bile su naslagane tako da je izmeĊu njih i zida pozadi postojao razmak - verovatno kako bi g.
Makbejn mogao da priĊe i sa te strane. Upiljivši se iznad platforme, ugledala sam, priĉvršćene
za taj zid i pruţajući se ĉitavom njegovom duţinom, Crvene Police iz naše prodavnice, ukljuĉujući i
keramiĉke šoljice za kafu poreĊane naopaĉke.
Sa druge strane - moje desne - gde su senke bile najgušće, ugledala sam deo zida gotovo
istovetan prednjoj niši. U stvari, bila sam sigurna da ću, odem li tamo, sred senki otkriti jednog VP-
a kako ponosno stoji na mestu koje - ma kako tvrdili suprotno - kupci najverovatnije prvo
pogledaju.
TakoĊe zdesna, mada ne tako daleko kao niša, nalazio se jedini predmet u ambaru koji bi
mogao da se raĉuna u nameštaj: mala metalna sklapajuća stolica, trenutno rasklopljena,
prepolovljena dijagonalom koja joj je razdvajala jarko osvetljeni deo od onog u senci. I ona je
podsećala na stolice koje je Šefica drţala u straţnjoj prostoriji i povremeno ih rasklapala u radnji,
izuzev što je ovoj farba poĉela da se ljušti otkrivajući tako donji sloj metala.
Posle izvesnog premišljanja zakljuĉila sam da ne bi bilo nepristojno da sednem na tu stolicu
dok išĉekujem Sunce. Pošto sam sela, nisam sumnjala da ću ugledati sliku ambijenta izmenjenu
shodno promeni ugla, ali iznenadilo me je što se namesto toga sve izdelilo - i to ne tek u uobiĉajene
pregrade, već u segmente nepravilnih oblika. Unutar nekih videla sam odreĊene delove
g. Makbejnovih poljoprivrednih alatki - ruĉku lopate, donju polovinu metalnih merdevina. U
drugom segmentu bili su otvori dve plastiĉne kofe poreĊane jedna do druge, ali moţda zahvaljujući
šturom osvetljenju ukazivali su se naprosto kao dve elipse koje se presecaju.
Znala sam da mi je Sunce sada veoma blizu, i mada sam povremeno pomišljala da ustanem
kao kad doĉekujem kupca, pratila sam nagoveštaj da ne treba da se odajem - kako bih izazvala što
manje neprilika - i ostanem da sedim. Zato sam Koliko sam mogla uskladila sopstveno telo sa
oblikom stolice na rasklapanje i ĉekala. Sunĉevi zraci bivali su sve jasniji i narandţastiji, i ĉak
sam pomislila da bi mogli izazvati da se trunje sena iz bala razleti po vazduhu jer je ionako već
popriliĉno lebdelo preda mnom.
Ako sam kojim sluĉajem u pravu, jer Sunce trenutno prolazi kroz g. Makbejnov ambar na
putu do svog stvarnog poĉivališta, ne smem preterano da se usteţem. Morala bih drsko da ugrabim
priliku, ili će svi moji napori - i Rikova pomoć - propasti. Stoga se pribrah i progovorih. Reĉi odista
nisam izgovarala glasno, jer sam znala da Sunce ne iziskuje reĉi kao takve. Ali htela sam da
budem što jasnija, tako da sam reĉi ili nešto pribliţno njima, brzo i tiho smišljala u sebi.
- Molim te oporavi Dţozi. Baš kao što si Prosjaka.
Malĉice sam podigla glavu, i naporedo sa delovima poljoprivrednih alatki i bala sena ugledala

61
deo saobraćajnog znaka i krila jednog od onih Rikovih pticolikih dronova, i prisetila se Šeficinih
reĉi: „То neće biti moguće” i VP-a Deĉaka Reksa kako kaţe: „Klara, baš si sebiĉna.” Zato rekoh: - Ali
Dţozi je još dete i nije uradila ništa loše.
Setila sam se i Majĉinih oĉiju koje su me pomno prouĉavale preko izletniĉke klupe na
Morganovim Slapovima, bika kako besno zuri kao da nemam pravo da prolazim ispred njegovog
polja, i shvatih da sam ovakvim nametanjem moţda razljutila Sunce baš kada mu je
potreban odmor. U sebi sam već smislila izvinjenje, ali senke su se sada još više izduţile tako da
sam, ako bih morala da ispruţim prste ispred sebe, znala da bi njihove senke dosegle unazad sve do
ulaza u ambar. A bilo je i jasno da Sunce ne ţeli ništa da obeća kad je Dţozi u pitanju, jer uprkos
svoj njegovoj dobroti, još uvek nije imalo priliku da je sagleda odvojeno od drugih ljudi meĊu
kojima su ga neki veoma razbesneli svojim ZagaĊenjem i nebrigom, i najednom se osetih budalasto
što sam ovamo došla sa takvom molbom. Ambar se intenzivnije ispuni narandţastom svetlošću, i
ponovo ugledah Rozu, na stvrdnutoj zemlji i bolna izraza lica, kako pruţa ruku da dohvati
svoju ispruţenu nogu. Skroz sam pognula glavu i sklupĉala se koliko mi je oblik stolice na
preklapanje to dozvoljavao, ali onda se ponovo setih kako će jedina prilika da uputim molbu
ispariti, i tako, prikupivši snagu, u deliću sekunde jedva procedih:
- Shvatam koliko je drsko i nepristojno što sam došla ovamo. Sunce ima sva prava da se
ljuti, i u potpunosti razumem tvoje odbijanje ĉak i da razmotriš moju molbu. Ipak, zbog tvoje
neizmerne dobrote pomislila sam da bih mogla da te zamolim da samo na trenutak odloţiš
svoje putovanje. Da saslušaš samo još jedan predlog. Pod pretpostavkom da mogu da uradim nešto
posebno da ti udovoljim. Nešto što će te posebno obradovati. Ako uspem u tome, da li bi onda
zauzvrat razmotrio da prema Dţozi iskaţeš posebnu blagonaklonost? Baš kao onda prema Prosjaku
i njegovom psu?
Dok su mi se ove reĉi vrzmale po glavi, oko mene je došlo do ogromne promene. Crveni sjaj u
ambaru i dalje je bio neproziran, ali sada znatno neţniji - do te mere da su razliĉiti segmenti u koje
je moja okolina još uvek bila izdeljena delovali kao da lebde sred poslednjih Sunĉevih zraka. Uoĉila
sam kako se donja polovina Staklenih Izloţbenih Kolica - prepoznala sam ih po toĉkićima -
lagano uzdiţe dok ih nije zaklonio naredni segment, i iako sam podigla glavu i pogledala unaokolo,
od groznog bika nije bilo ni traga. Tada shvatih kako sam stekla kljuĉnu prednost, ali da više ne
smem da protraćim ni tren, te navalih, ne trudeći se više da smišljam reĉi svesna da za to
nemam vremena.
- Znam koliko Sunce ne voli ZagaĊenje. Koliko te ono rastuţuje i ljuti. Pa, videla sam i
identifikovala mašinu koja ga stvara. Pretpostavimo da mogu nekako da pronaĊem tu mašinu i
uništim je. Da okonĉam ZagaĊenje. Da li bi onda, zauzvrat, razmotrio da Dţozi pruţiš
posebnu pomoć?
U ambaru se smrkavalo, ali bila je to prijateljska tama i segmenti uskoro nestadoše, tako da
unutrašnjost više nije bila izdeljena. Znala sam da je Sunce odmicalo, i ustavši iz stolice na
preklapanje prvi put odoh do straţnjeg ulaza g. Makbejnovog ambara. Tada ugledah kako se polje
proteţe sve do drvoreda - poput neţnog branika - i iza njega Sunce, izmoreno i više ne tako ţarko,
kako tone u zemlju. Nebo je navlaĉilo noćnu odeţdu sa zvezdama, i razaznala sam da mi se Sunce
neţno osmehuje dok odlazi na poĉinak.
Iz zahvalnosti i poštovanja stajala sam na straţnjem ulazu dok i njegov poslednji odsjaj nije
utonuo u zemlju. Potom proĊoh kroz mraĉnu unutrašnjost g. Makbejnovog ambara, i krenuh istim
putem kojim sam došla.

Kada sam ponovo zagazila u travu, neţno se mreškala oko mene. Ići poljima po mraku bio je
zastrašujući poduhvat, ali ono što se maloĉas dogodilo toliko me je ohrabrilo da skoro nisam ni
osećala strah. Svejedno, neravnina tla podsećala me je na opasnosti koje me ĉekaju, te sam se
obradovala kada sam najednom zaĉula Rikov glas negde u blizini.
- Klara, jesi li ti?
- Gde si?
- Ovamo. S tvoje desne strane. Nisam poslušao tvoj savet da smesta odem kući.
Pošla sam prema glasu, trava se slegla, i obreh se na ĉistini. Kao da ju je napravio usisivaĉ -
mala kruţna površina u kojoj je trava opet sezala do cipela, a na noćnom nebu videla se zakrivljena
meseĉeva kriška. Rik je sedeo, oĉevidno na tlu, ali kada sam prišla bliţe, uvidela sam da sedi na
velikom kamenu najvećim delom ukopanom u zemlju. Delovao je smireno i osmehnuo mi se.
- Hvala što si ĉekao - rekoh.
- Iskljuĉivo zbog sebe. Zamisli da si se tamo zaglavila celu noć i oštetila se. Uvalio bih se u

62
debelo sranje što sam te odveo tamo.
- Mislim da je Rik ĉekao iz dobrote. Mnogo sam zahvalna.
- Jesi našla ono šta si traţila?
- O, da. Ili bar verujem da jesam. I verujem da sada postoji nada. Nada za Dţozi. Da će
ozdraviti. Ali najpre moram nešto da odradim.
- Da odradiš? Moţda mogu da pomognem.
- Izvinjavam se, ne mogu o tome da priĉam sa Rikom. Verujem da smo se veĉeras razumeli.
Dogovorili, ako ti je draţe. Ali budem li otvoreno govorila, mogu da izmalerišem.
- Okej. Ne ţelim da bilo šta izlaţem riziku. Ipak, ako misliš da mogu nešto da uradim...
- Reći ću iskreno. Rik mora svojski da se potrudi da upiše Atlas Brukings. Onda Dţozi i Rik
mogu da ostanu zajedno i ţelje izraţene na neţnom crteţu moći će da se ostvare.
- Boţe, Klara, vidi se da te je Mama obraĊivala. Kod nje to zvuĉi tako jednostavno. Ali
nemaš pojma šta se sve od nekoga kao što sam ja iziskuje da bi se ugurao na takvo mesto. A ĉak i da
uspem, šta će biti sa Mamom? Zar da je tek tako ostavim samu?
- GĊa Helen je moţda ĉvršća nego što Rik misli. A bez obzira na to što nije usavršen, Rik je
posebno nadaren. Ako se baš svojski potrudi, verujem da će ga primiti na koledţ Atlas Brakings.
Uzgred, gĊa Helen reĉe da ima tajno oruţje koje će mu pomoći.
- Njeno tajno oruţje? Poznaje nekog ljigavca koji je tamo neki rukovodilac. Neka njena stara
ljubav. Neću da imam ništa s tim. Ĉuj, Klara, trebalo bi da se vratimo.
- U pravu si. Dugo smo odsutni. GĊa Helen će se zabrinuti. A, ako uspem da se vratim pre
nego što doĊe Dţozina majka, izbeći ću nezgodna pitanja.

Sutradan, kada se usred prepodneva oglasilo zvonce, Dţozi je delovala kao da zna ko je, i
ustavši iz kreveta istrĉala je na podest. Pošla sam za njom, i kada je Rik pored Kućne Pomoćnice
Melanije zakoraĉio u hodnik, Dţozi mi se okrenu sa uzbuĊenim osmehom. Ali kada je krenula ka
vrhu stepeništa, imala je krajnje bezizraţajno lice.
- Ej, Melanija - viknu joj. - Znaš li ko je taj ĉudan tip?
- Zdravo, Dţozi. - Dok nas je posmatrao, na licu mu je lebdeo obazriv osmejak. - Naĉuo sam
glasine da ima šanse da opet budemo drugari.
Dţozi se smesti na najviši stepenik, i mada sam bila iza nje, znala sam da se najsrdaĉnije
osmehnula.
- Ma, јеl’? Ĉudno. Pitam se ko li ih širi.
Rikov osmeh je sada zraĉio samopouzdanjem. - Ma valjda su to samo traĉarenja. Nego,
stvarno mi se dopao onaj crteţ. Sinoć sam ga stavio u ram.
- Ajde? U jedan od onih koje ruĉno praviš?
- Da budem iskren, posluţio mi jedan Mamin stari ram. Ima ih svuda po kući. Izvadio sam
sliku zebre i umesto nje stavio tvoj crteţ.
- Sjajna menjaţa.
Kućna Pomoćnica Melanija otišla je u kuhinju, a Rik i Dţozi nastavili su da se osmehuju sa
razliĉitih krajeva stepeništa. Biće da mu je Dţozi onda dala znak, pošto se oboje naglo pokrenuše,
ona ustavši, a on dohvativši gelender.
Pošto su zajedno otišli u sobu, setila sam se ranije instrukcije Kućne Pomoćnice Melanije i
ušla za njima. Nakon toga bilo je sve po starom, ja na Dugmetaru okrenuta dvorišnom prozoru, iza
mene Rik i Dţozi smejući se pošalicama. U jednom trenutku ĉuh Dţozi kako kaţe:
- Hej, Rik. Pitam se drţiš li ga pravilno. - U odrazu videh kako sa stola podiţe noţ ostao od
doruĉka. - Ili je više ovako?
- Kako bih ja to znao?
- Mislila sam da bi znao, s obzirom na to da si Englez. Moja profesorka hemije tvrdi da treba
da se drţi ovako. Ali šta pa ona zna?
- A šta pa ja znam? I zašto stalno govoriš da sam Englez? Znaš da tamo u stvari nikada
nisam ţiveo.
- Ti si to radio, Rik. Pre dve, tri godine? Stalno si potencirao da si Englez.
- Stvarno? Mora da je to bila faza.
- Ma da, samo je trajala mesecima. Govorio si moliću ovo, izvinite me zbog ovog. Zato sam
pomislila da moţda znaš s noţevima.
- Ali zašto bi neki Englez znao išta više nego bilo ko drugi?
Nekoliko minuta kasnije ĉula sam Rika kako tumara po sobi i kaţe:
- Znaš li zbog ĉega toliko volim ovu sobu? Jer miriše na tebe, Dţozi.

63
 - Molim? Ne mogu da verujem da si to rekao!
- Rekao sam to u krajnje pristojnom znaĉenju.
- Rik, baš se to ne govori devojci!
- Ne bih to rekao nijednoj devojci. Kaţem samo tebi.
- Izvini? Znaĉi sad više nisam ni devojka?
- Pa, ne bilo koja devojka. Pokušavam da kaţem da neko vreme nisam dolazio, pa su mi
neke stvari u vezi sa sobom zaboravio. Kako izgleda, kako miriše.
- Isuse, to je tako uvredljivo, Rik.
Ipak, u glasu joj je odzvanjao smeh te posle kratkog ćutanja Rik reĉe:
- Bar se više ne ljutimo jedno na drugo. Drago mi je zbog toga.
Usledilo je još ćutanja, pa Dţozi reĉe: -I meni. I meni je drago. - Potom dodade: - Izvini što
stalno priĉam to o tvojoj mami i sliĉno. Ona je dobra osoba i ništa od toga nisam ozbiljno mislila. I
ţao mi je što sam stalno bolesna. Što si zabrinut zbog toga.
U staklu sam videla kako je Rik prišao korak bliţe Dţozi i zagrlio je jednom rukom. Onda ju je
tren potom, zagrlio i drugom. Dţozi je to dopustila, mada nije zauzvrat podigla ruke onako kako to
ĉini kada se oprašta sa Majkom.
- Јеl’ to da bi me bolje omirisao? - reĉe posle izvesnog vremena.
Rik ne odgovori na to, već reĉe: - Klara? Jesi li tu?
Kada sam se okrenula, blago su se razmaknuli i posmatrali me.
- Molim?
- Znaš, moţda bi trebalo. Da nas ostaviš same kao što stalno priĉaš.
- A, da.
Gledali su kako silazim sa Dugmetara i prolazim pored njih. Na vratima se okrenuh i rekoh: -
Stalno ţelim da vas ostavim same. Ali ima onih koji su zabrinuti da ne doĊe do vaćarenja. - Oboje
su izgledali zbunjeno, te nastavih: - Naloţeno mi je da se postaram da do toga ne doĊe. Zato sam
uvek ostajala u sobi, ĉak i dok igrate igru balonĉića.
- Klara - reĉe Dţozi - Rik i ja se nećemo baviti seksom, okej? Ima nekoliko stvari koje treba
jedno drugom da kaţemo, to je sve.
- Da, svakako. Onda vas ostavljam.
S tim reĉima izašla sam na podest zatvorivši vrata za sobom.

Narednih dana ĉesto sam razmišljala o Kutings Mašini i kako da je pronaĊem i uništim.
Eksperimentisala sam sa razliĉitim izgovorima koje bih iskoristila da sa Majkom krenem u grad i
budem neko vreme sama tamo, ali ništa nije delovalo nimalo ubedljivo. Primetivši da mi
paţnja ĉesto popušta, Dţozi bi rekla nešto poput: - Klara, opet si odsutna. Moţda ti fali sunĉeve
energije. - Ĉak sam razmišljala da se poverim Majci, ali sam odustala ne samo zbog toga da bih
mogla da naljutim Sunce, već i zato što sam osećala da ona ne bi ni shvatila ni poverovala u kakav
sam se dogovor upustila. Ali onda se, iako ni prstom nisam mrdnula, mogućnost ukazala sama od
sebe.
Jedne veĉeri, sat pošto je Sunce otišlo na poĉinak, stajala sam u kuhinji pored friţidera i
slušala njegove umirujuće zvuke. Plafonjere su bile ugašene, i tamu je remetilo samo svetlo koje je
dopiralo iz hodnika. Nedugo рrе toga Majka se kasno vratila s posla, pa sam sišla u kuhinju kako bi
ostala sama sa Dţozi u spavaćoj sobi. Posle izvesnog vremena, ĉula sam kako silazi stepenicama i
dolazi u kuhinju. Na vratima se pojavi njena silueta koja je dodatno zamraĉila kuhinju , i reĉe: -
Klara, da ti unapred kaţem. Uostalom, tiĉe se tebe.
- Da?
- Sledećeg ĉetvrtka uzimam slobodan dan. Vodim Dţozi u grad i prenoćićemo tamo. Upravo
smo razgovarale o tome. Dţozi ima termin.
- Termin?
- Kao što znaš, Dţozin portret je u fazi izrade. Zbog toga smo dolazile u grad kada smo
svraćale i u tvoju prodavnicu. Dugo nismo išle zbog njenog zdravstvenog stanja, ali sada je ojaĉala i
ţelim da još jednom ode da pozira. G. Kapaldi je bio veoma predusretljiv.
- Shvatam. Hoće li onda Dţozi dugo morati nepomiĉno da sedi?
- Sve prepuštam G. Kapaldiju. Ume da radi po fotografijama koje snimi. Ipak, neophodno je
da se s vremena na vreme ona pojavi. Priĉam ti ovo jer hoću da praviš društvo Dţozi. Mislim da bi
volela da kreneš s njom.
- O, da. Sa zadovoljstvom.
Majka zakoraĉi u kuhinju i pod svetlom iz hodnika videla sam joj samo jednu stranu lica.

64
 - Klara, hoću da budeš s njom kod g. Kapaldija. U stvari, g. Kapaldi ţeli da te upozna.
Izuzetno je zainteresovan za VP-e. Moglo bi se reći da mu je to strast. Jel’ ti to odgovara?
- Naravno. Radujem se što ću upoznati g. Kapaldija.
- Moţda će ti postaviti nekolicinu pitanja. Vezanih za njegovo istraţivanje. Jer kao što
rekoh, fasciniran je VP-ima. Nemaš ništa protiv?
- Naravno da nemam. A mislim i da će odlazak u grad, sad kada je malo ojaĉala, prijati
Dţozi.
- Dobro. A, imaćemo i saputnike. Mislim, u kolima. Komšijama treba prevoz.
- Riku i gĊi Helen?
- Moraju da obave nešto u gradu a ona je prestala da vozi. Ne brini, ima dovoljno mesta za
sve. Nećeš morati da se voziš u gepeku.
Više o ovom putu ĉula sam u nedelju kada nas je rano po podne posetio ne samo Rik već i
njegova majka. Ponovo sam izašla na podest kako bih Rika i Dţozi ostavila same u sobi. Stojeći
pored gelendera i piljeći dole u hodnik, ĉula sam kako se u kuhinji Majka i gĊa Helen smeju. Nisam
dobro ĉula šta priĉaju, osim kada bi jedna od njih glasno rekla nešto. Jednom je gĊa Helen
glasno uzviknula: - Oh, Krisi, pa to je zaista neĉuveno - i prsnula u smeh. Malo kasnije, ĉula sam i
Majku kako isto kroz smeh glasno kaţe: - Taĉno, taĉno, apsolutno taĉno!
Pošto nisam mogla da ĉujem mnogo reĉi niti da vidim Majĉine izraze lica, nisam bila u stanju
da napravim pouzdanu procenu, ali stekla sam utisak da je Majka najopuštenija otkad sam došla.
Trudila sam se paţljivije da oslušnem kada se vrata sobe otvoriše i izaĊe Rik.
- Dţozi je u kupatilu - reĉe prišavši mi. - Pomislio sam da je uĉtivo da tada izaĊem.
- Da, to je baš uviĊavno.
Pratio je moj pogled i klimnuo glavom na glasove odraslih.
- Uvek su se dobro slagale - reĉe. - Šteta što gĊa Artur više ne svraća. Mami baš prija da ima
nekoga s kim moţe tako da razgovara. Uvek se razveseli u društvu gĊe Artur. Ja dajem sve od sebe.
Ali nikada ne uspevam da joj izmamim takav smeh. Valjda joj je, zato što sam joj sin, teško da se
opusti.
- Rik je sigurno divno društvo gĊi Helen. Ali kao što vidiš, i da nisi sa njom, bila bi u stanju
da naĊe društvo s kojim moţe da se šali i razgovara.
- Nemam pojma. Moguće. - Onda reĉe: - Vidi, mnogo sam razmišljao o svemu. O onome što
si one veĉeri rekla. I sada se slaţem. Obećao sam Mami da ću pokušati. Svojski ću se potruditi da
upišem Atlas Brukings.
- Pa to je divno!
Verovatno pokušavajući da naĊe reĉi, sada se još više naginjao nad gelenderom i pribojavala
sam se da će se zbog svoje visine prevaliti preko njega. Onda se ipak uspravio i obema rukama
oslonio na preĉagu.
- Ĉak sam pristao da upoznam tog... čoveka - reĉe stišavši glas. - Njenu staru ljubav.
- Osobu zvanu tajno oruţje?
- Aha, Mamino tajno oruţje. Misli da on moţe da mi pomogne. Ĉak sam i na to pristao.
- Ali moglo bi dobro da se završi. Ostvarile bi se ţelje sa Dţozinog neţnog crteţa.
- Moţda dole baš sad priĉaju o tome. Kako sam posle toliko vremena prihvatio Mamine
sugestije. Moţda im je zato toliko zabavno.
- Ne mislim da ti se podsmevaju. Mislim da je gĊa Helen srećna zbog Rikovog obećanja. I
puna nade.
Na trenutak je zaćutao i osluškivao glasove odozdo. Zatim reĉe: - Mislim da se dogovaraju
oko odlaska u grad sa Dţozi i gĊom Artur.
- Da, znam. A i mene su zamolili da poĊem.
- Pa, to je dobro. Onda i ti i Dţozi moţete da mi pruţite moralnu podršku. Pošto nisam
oduševljen što ću morati da zamolim tog lika da mi pomogne.
Iz sobe se najednom zaĉu Dţozin uzvik: - Sjajno! Dakle svi su me napustili! - Okrenuvši se ka
vratima Rik onda reĉe: - Ej, Klara, ako hoćeš, vrati se i ti u sobu. U reduje. Ne otkidamo se od
seksa.

Dva dana kasnije, ĉula sam još više o odlasku u grad i to na priliĉno ĉudan naĉin.
Bio je kišovit radni dan i niko nije dolazio. Posle ruĉka Dţozi je otišla u Otvoren Prostor na
pravougaone ĉasove, a ja sam se popela u sobu. Sedela sam na podu okruţena ĉasopisima kada se
na vratima pojavila Kućna Pomoćnica Melanija. Pogledala me je, ni ljubazno, ni namršteno,
i pomislila sam da je došla da me grdi zbog onog kada sam Rika i Dţozi ostavljala bez nadzora

65
uprkos njenim upozorenjima o vaćarenju. Ali kada je ušla unutra, nekakvim oporim šapatom reĉe:
- VP-u. Jelda da ţeliš da pomogneš gĊici Dţozi?
- Naravno da ţelim.
- Onda slušaj. Gospoja u ĉetvrtak vodi gĊicu Dţozi u grad. Kaţem da bih pošla s njima,
Gospoja kaţe ne. Ja kaţem da, Gospoja opet ne. Kaţe ne jer Ċavolski dobro vidi da sam nešto
nanjušila. Kaţe mesto mene će da vodi VP-a. Dakle slušaj. Ne skidaj oka sa gĊice Dţozi. Jasno?
- Da, kućna pomoćnice. - I sama sam govorila tiho, kako nas Dţozi ne bi ĉula. - Ali vas
molim da mi detaljnije objasnite. Šta vas to brine?
- Slušaj, VP-u. Gospoja vodi gĊicu Dţozi kod g. Kapaldija. Portretiste. Taj g. Kapaldi jedan
ljigavi skot. Gospoja kaţe da dobro opaţaš. Onda dobro pazi na g. Skota. Ţeliš da pomogneš gĊici
Dţozi. Na istoj smo strani. - Osvrnula se ka vratima, mada se nije ĉulo da Dţozi odozdo dolazi sa
ĉasova.
- Ali, kućna pomoćnice, zar g. Kapaldi ne ţeli samo da napravi Dţozin portret?
- Da napravi portret, do mojega. VP-u, dobro motri na g. Skota ili će se gĊici Dţozi desiti
nešto gadno.
- Ali svakako... - još više utišah glas. - Svakako da Majka ne bi nikad...
- Gospoja voli gĊicu Dţozi. Ali gĊica Sal umre, a Gospoja gadno pošizi. Kapiraš, VP-u?
- Da. Onda ću, kao što kaţete, vrlo pomno posmatrati, posebno g. Kapaldija. Ali...
- Ĉemu to ali, VP-u?
- Ako je g. Kapaldi takav kao što kaţete. Hoće li biti dovoljno samo da pazim?
Po naĉinu na koji se zabuljila u mene, neko bi pomislio da mi Kućna Pomoćnica Melanija
preti, ali shvatih da se uplašila.
- Kako do mojega da znam jel’ dovoljno? Hoću da idem sa gĊicom Dţozi, Gospoja kaţe
nema šanse. Nego vodi VP-a. Ne kapiram. Znaĉi, prilepi se za gĊicu Dţozi, posebno kad je tu g.
Skot. Daj sve od sebe, VP-u. Na istoj smo strani.
- Kućna pomoćnice - rekoh. - Imam plan, poseban plan kako da pomognem Dţozi. Ne
smem otvoreno da priĉam o njemu. Ali ako odem u grad sa Dţozi i njenom majkom, moţda će mi
se ukazati prilika da ga sprovedem.
- Plan? Slušaj, VP-u. Zajebeš li stvar, ima te rasturim ko zveĉku.
- Ali ako moj plan upali, Dţozi će ojaĉati i ozdraviti. Moći će da ide na koledţ i postane
odrasla osoba. Naţalost, ne smem više da vam kaţem. Ali ako se dokopam grada, imam šanse.
- Okej. VP-u, najvaţnije je da u ĉetvrtak dobro paziš gĊicu Dţozi. Jasno?
- Da, kućna pomoćnice.
- I, VP-u. Tvoj veliki plan. Ako od njega gĊici Dţozi bude gore, ima te rasturim ko zveĉku i
turim u Ċubre.
- Kućna pomoćnice - rekoh osmehnuvši joj se s poverenjem prvi put otkad sam došla u kuću
- hvala na ovom razgovoru i upozorenju. I hvala što imate poverenja u mene. Uĉiniću sve što mogu
da zaštitim Dţozi.
- Okej, VP-u. Na istoj smo strani.

Pre odlaska u grad dogodila se samo još jedna stvar vredna pomena, i iz nje sam izvukla
vaţnu pouku. Kasno noću probudila me je Dţozina galama. U sobi je bilo mraĉno, ali kako Dţozi
nije volela potpuni mrak, kapak na prednjem prozoru bio je podignut jednu trećinu, i sjaj meseca i
zvezda prošaravao je zidove i pod. Pogledavši prema krevetu videla sam da je Dţozi od jorgana
napravila breţuljak, i da je iz njega dopiralo pevušenje - kao da je pokušavala da se seti melodije ne
ţeleći da uznemirava ostale u kući.
Primakla sam se bliţe breţuljku, a kada sam potom stala iznad njega, neţno ga dotaknuh.
Istog trenutka je odskoĉio, rasuo se unaokolo po tami, a sobom se prolomi Dţozino jecanje.
- Dţozi, staje bilo? - Glas mi je bio tih, ali napet. - Povratio ti se bol?
- Ne! Nije bol! Samo hoću Mamu! Dovedi Mamu! Hoću da bude ovde!
Glas ne samo da joj je bio kreštav već kao da se udvostruĉio, pa su se ĉule dve njegove verzije
koje su se nadjaĉavale. Nikada pre nisam ĉula da ispušta takav zvuk i na trenutak se uplaših.
Zauzela je kleĉeći stav i videla sam da se jorgan ipak nije raspao, već sklupĉao u veliku loptu iza nje.
- Dovedi Mamu!
- Ali tvoja majka odmara - rekoh šapatom. - Ja sam tvoj VP. Upravo sam zbog ovakvih stvari
tu. Uvek sam tu.
- Nisi mi ti potrebna. Dovedi Mamu!
- Ali, Dţozi...

66
 Iza mene se nešto kretalo i odbacilo me u stranu tako da sam gotovo izgubila ravnoteţu.
Pribravši se, na bliţoj ivici kreveta ugledah nešto veliko što se premetalo, a dodatno su ga
usloţnjavale šare koje su mrak i meseĉina pravili po njemu. Shvatila sam da to predstavlja Majku
i Dţozi u zagrljaju - Majka je nosila nešto što je liĉilo na trenerku blede boje, Dţozi uobiĉajenu
tamnoplavu piţamu. Kao i udovi, preplele su im se i kose, i oblik koji su tvorile poĉe blago da se
ljulja, donekle sliĉno onome kada bi se duţe opraštale.
- Mama, ne ţelim da umrem. Ne ţelim.
- U reduje. Sve je u redu - Majĉin glas bio je blag, iste jaĉine kao i moj.
- Ne ţelim, Mama.
- Znam. Znam. Sve je u redu.
Tiho sam se udaljila prema vratima, te izašla na mraĉan podest. Stala sam kraj ograde i
posmatrala ĉudne noćne šare na plafonu i u hodniku, i po glavi prevrtala kakav je dublji smisao
malopreĊašnjeg dogaĊaja.
Posle izvesnog vremena Majka tiho izaĊe iz sobe, i ne pogledavši u mom pravcu skrenu u
tamu malenog hodnika koji je vodio do njene sobe. Iza Dţozinih vrata sada je vladala tišina, i kada
sam se vratila u sobu, jorgan i krevet bili su uredni, a Dţozi je spavala mirno dišući.

67
ČETVRTI DEO

68
 Prijateljev Stan nalazio se u jednoj od istovetnih kuća u nizu. Kroz prozor njegove Dnevne
Sobe videle su se sliĉne kuće sa druge strane ulice. Bilo ih je šest, i boje fasada blago su se
razlikovale kako stanari ne bi krenuli pogrešnim stepenicama i greškom ušli u susedovu kuću.
Ovo zapaţanje glasno sam izrekla Dţozi toga dana, ĉetrdesetak minuta pre nego što ćemo
krenuti kod portretiste, g. Kapaldija. Leţala je na koţnom trosedu iza mene i ĉitala dţepnu knjigu
koju je uzela sa crnih polica. Sunĉev trak padao joj je na podignuta kolena, i toliko se udubila u
ĉitanje da je umesto odgovora uzvratila tek nerazgovetnim zvukom. To me je obradovalo jer je do
tada bila veoma napeta zbog ĉekanja. Znajući da ću je upozoriti u trenutku kada se Oĉev taksi
zaustavi na ulici, primetno se opustila kada sam otišla do trodelnog prozora.

I Majka je bila napeta, mada nisam bila sigurna da li zbog predstojećeg sastanka sa g.
Kapaldijem ili Oĉevog dolaska. Nešto ranije izašla je iz Dnevne Sobe i ĉula sam je kako u susednoj
razgovara telefonom. Da sam priljubila glavu uza zid, mogla bih da ĉujem šta govori, i uzevši u
obzir da je postojala mogućnost da razgovara sa g. Kapaldijem, ĉak sam razmišljala da to i uradim.
Ali pomislila sam da bi to dodatno unervozilo Dţozi, pa mi je palo na pamet i da će pre biti da
razgovara sa Ocem i daje mu uputstva kako da doĊe ovamo.

Kada sam shvatila da se Dţozi oslanja na to da ja ĉekam Oĉev taksi, prestala sam da
razmišljam o Prijateljevom Stanu i koncentrisala se na pogled sa trodelnog prozora. Nisam marila
zbog toga, posebno jer će biti još prilika za Kutings Mašinu i da bi ugledavši je, bez obzira na to što
svakako ne bih mogla da se upustim u poteru za njom, to bio znaĉajan korak napred.

Pomirila sam se sa ĉinjenicom da je izuzetno mala verovatnoća da Kutings Mašina proĊe

pored Prijateljevog Stana. Ranije, tokom voţnje do grada, iznenada sam se ponadala pošto smo još
na periferiji prošli kraj brojnih majstora, a ĉak i kada ih nije bilo, barijere koje su postavili zatvarale
su ovu ili onu ulicu. Tada sam poĉela da razmišljam kako će se Kutings Mašina pojaviti svakog
trenutka. Ali iako nisam skidala pogled s prozora, i mada smo dvaput prošli pored drugih mašina,
to se nije dogodilo. Onda je saobraćaj usporio i majstori su se tek sporadiĉno pojavljivali. Na
prednjim sedištima Majka i gĊa Helen razgovarale su uobiĉajeno opušteno, dok smo pozadi Rik,
Dţozi i ja tiho komentarisali ono što vidimo. Ponekad bismo se, kada proĊemo kraj neĉega, samo
ćutke gurkali i smejali. Prošli smo pored parka u ruţiĉastom cvatu, zgrade sa natpisom
„Zaustavljanje Dozvoljeno Samo Kamionima“, a napred su se Majka i gĊa Helen takoĊe smejale,
mada priliĉno oprezno. - Samo budi oštra prema njemu, Krisi - reĉe gĊa Helen. Onda su usledili
kineski natpisi, pa bicikli privezani lancem za bandere, onda je poĉela kiša - mada je Sunce i dalje
davalo sve od sebe - i pojavili su se parovi pod kišobranima i turisti sa novinama preko glave, a
videla sam i jednog VP-a kako sa svojim tinejdţerom juri u zaklon. - Rik, ovo je besmisleno -
prokomentarisa nešto Dţozi i zakikota se. Kiša je stala kada smo dospeli u ulicu sa tako visokim
zgradama da su trotoari sa obe strane bili u senci, a na stepeništima su sedeli muškarci u
potkošuljama koji su ĉavrljali i gledali nas kako prolazimo. - Zbilja, Krisi, ostavi nas bilo gde -
govorila je gĊa Helen. - Već si zbog nas previše kruţila. - Videla sam jednu do druge dve
sumorne zgrade razliĉite visine, pa je moţda zbog tog nesklada na delu zida one više neko naslikao
mural. Bila sam srećna svaki put kada bih ugledala znakove za Zabranu Parkiranja, mada su ovi bili
malo drugaĉiji od onih ispred naše prodavnice. Dţozi se nagla napred i napravila šaljivu opasku na
koju se obe ţene nasmejaše. - Onda se vidimo sutra u suši kafeu - reĉe Majka gĊi Helen. - Odmah
pored pozorišta je. Ne moţete da ga promašite. - A gĊa Helen odvrati: - Hvala, Krisi, znam da će mi
to mnogo pomoći. A i Riku. - Provezli smo se pored trga sa fontanom, zatim pored parka prepunog
lišća u kome sam primetila još dva VP-a, a onda prometnom ulicom sa visokim zgradama.
- Kasni - oglasi se Dţozi sa troseda i ĉuh tup udar s kojim je dţepna knjiga pala na tepih. - Ali
valjda to i nije neuobiĉajeno.
Shvatila sam da pokušava da se našali povodom toga, te se nasmejah i rekoh: - Ali sigurna
sam da je veoma nestrpljiv da ponovo vidi Dţozi. Seti se kako je saobraćaj mileo dok smo dolazili.
Verovatno je to problem.
- Tata nikad ne dolazi na vreme. A Mama je još i obećala da će da mu plati taksi. Okej. Neko
vreme neću da razmišljam o njemu. Definitivno nije vredno nerviranja.
Kada je posegla za knjigom koja je pala, ponovo se okrenuh trodelnom prozoru. Pogled na
ulicu iz Prijateljevog Stana bio je dosta drugaĉiji od onog iz prodavnice. Taksiji su bili retki, ali
ostala vozila - svih veliĉina, oblika i boja - prolazila su brzo, zaustavljajući se krajnje levo na vidiku
gde je iznad ulice visio visoki saobraćajni znak. Ovde je bilo manje kurira i turista, ali više šetaĉa sa
slušalicama - kao i biciklista koji su sporadiĉno jednom rukom nosili stvari, a drugom upravljali. U
69
jednom trenutku, nedugo posle Dţozine primedbe o Oĉevom kašnjenju, prošao je biciklista sa
velikom tablom u obliku spljoštene ptice pod rukom, i uplaših se da će je vetar zaneti i izbaciti ga iz
ravnoteţe. Ali bio je spretan i provlaĉio se izmeĊu automobila dok nije izbio na ĉelo, tik ispod
saobraćajnog znaka.
U susednoj sobi Majĉin glas sada je bio nervozan i znala sam da ga Dţozi ĉuje, ali kada sam se
osvrnula, delovalo je kao da je i dalje zaokupljena ĉitanjem. Prošla je ţena sa kuĉetom, pa zatim
karavan na ĉijoj je strani pisalo „Điova Kafeterija Deli”. Onda je direktno ispred nas usporio taksi.
Dnevna Soba bila je uzdignuta u odnosu na trotoar tako da nisam mogla da vidim
unutrašnjost taksija, ali Majka je zaćutala i bila sam sigurna da je Otac stigao.
- Dţozi, stigao je.
Isprva je nastavila da ĉita. Onda je duboko udahnula, uspravila se, i pustila da knjiga ponovo
padne na tepih. - Kladim se da misliš da je osobenjak - reĉe. - Neki ljudi misle da jeste. Ali zapravo
je superpametan. Moraš mu dati priliku.
Ugledala sam kako se iz taksija pomalja visoka ali pogurena osoba u sivom mantilu, sa kesom
u ruci. Bacio je neodluĉan pogled prema kući, i pretpostavila sam da nije siguran da li je u pitanju
prava, jer i one prekoputa bile su skoro istovetne ovima na našoj strani ulice. I dalje je paţljivo
drţao kesu, onako kako ljudi nose psića koji je previše umoran da bi šetao. Nije pogrešio stepenice
i moţda me je ĉak i video, mada sam se povukla nazad u sobu kada sam upozorila Dţozi da stiţe.
Mislila sam da će se Majka sada vratiti u Dnevnu Sobu i ĉula sam joj korake, ali ostala je u hodniku.
Naizgled duţe vreme Dţozi i ja - i Majka u hodniku - išĉekivale smo u tišini. Potom se oglasi zvonce,
i ponovo zaĉusmo Majĉine korake, a onda i glasove.
Razgovarali su tiho. Vrata izmeĊu hodnika i Dnevne Sobe bila su malo odškrinuta, i Dţozi i ja
- stojeći nasred sobe - briţljivo smo išĉekivale. Potom uĊe Otac, bez mantila ali i dalje sa kesom
koju je drţao obema rukama. Nosio je ĉinovniĉki sako koji je ukazivao na priliĉno visoki rang, ali
ispod njega iznošeni braon dţemper koji mu je sezao do brade.
- Ej, Dţozi! Moja omiljena divlja ţivotinjice!
Oĉevidno je hteo da zagrli Dţozi i gledao je gde da spusti kesu, ali Dţozi iskoraĉi i obgrli ga
sve zajedno sa kesom. Prihvativši je u zagrljaj, pogled mu je lutao po sobi i zaustavio se na meni.
Potom je skrenuo pogled i zaţmurio, a obraz mu je poĉivao na njenom temenu. Izvesno vreme
stajali su tako, krajnje nepomiĉno, ĉak i bez blagog ljuljanja kao što Majka i Dţozi to ponekad ĉine
tokom jutarnjih opraštanja.
TakoĊe nepomiĉna tik iza njih i ispred crne police za knjige, Majka ih je gledala ozbiljna lica.
Zagrljaj je potrajao, i kada sam se sledeći put osvrnula prema Majci, ĉitav taj deo sobe se izdelio,
njene namrštene oĉi ispunjavale su pregradu za pregradom, i iz nekih su gledale Dţozi i Oca, a iz
drugih mene.
Zagrljaj je konaĉno popustio, i Otac se osmehnu i podiţe kesu naviše kao da joj nedostaje
kiseonik.
- Izvoli, ţivotinjice - reĉe. - Doneo sam ti svoje najnovije delce.
Pridrţavajući donji deo kese dodao ju je Dţozi dok je i ona nije prihvatila, i jedno kraj drugog
sedoše na trosed da zavire unutra. Umesto da izvedi predmet iz kese, Dţozi pocepa papir sa strane i
ukaza se malo okruglo neugledno ogledalo postavljeno na sićušno postolje. Drţala ga je na kolenu i
upitala: - Pa, šta je ovo, Tata? Sluţi za šminkanje?
- Moţe i za to. Ali nisi ga dobro osmotrila. Pogledaj ponovo.
- Vau! Ovo je senzacionalno! O ĉemu je reĉ?
- Nije li ĉudno što ih svi prihvatamo? Sva ta ogledala koja prikazuju naopaki odraz? Ovo
prikazuje kakav si stvarno. Nije teţe od proseĉne pudrijere.
- Briljantno! Јеl’ ovo tvoj izum?
- Voleo bih da jeste, ali je idejni tvorac moj prijatelj Bendţamin, jedan od momaka u
komuni. Pojavio se sa idejom, ali nije baš znao kako da je sprovede u delo. Tako da sam taj deo
uradio ja. Tek što je izašlo ispod ĉekića, nema nedelju dana. Kako ti se dopada, Dţozi?
- Vau, pravo remek-delo. Sada ću se stalno ogledati pred svima. Hvala! Pravi si genije. Da li
ova stvarĉica radi na baterije?
Otac i Dţozi nastavili su da priĉaju o ogledalu, prekidajući razgovor duhovitim pozdravima
kao da su se tog trena tek upoznali. Ramena su im se dodirivala, i tokom razgovora ĉesto su se
pribijali jedno uz drugo. Ostala sam da stojim nasred prostorije, Otac bi se povremeno osvrnuo na
mene, i mislila sam da će nas Dţozi svakog trenutka upoznati. Ali je bila uzbuĊena zbog Oĉevog
dolaska i nije prestajala uţurbano da mu priĉa, a Otac je uskoro prestao da se osvrće u mom
pravcu.
- Tata, kladim se da moj novi nastavnik fizike ne zna ni upola koliko ti znaš. A i ĉudan je. Da
nije mega akreditovan, sloţila bih se s Mamom da ga treba uhapsiti. Ma ne, ne boj se, ne ponaša se

70
nedoliĉno. Ali oĉito da u svojoj radionici krĉka nešto zbog ĉega ćemo svi odleteti u vazduh. Hej,
kako koleno?
- A, mnogo bolje, hvala. U stvari sasvim je dobro.
- Sećaš se onog kolaĉa koji si jeo kada smo prošli put izašli? Onog što je liĉio na predsednika
Kine?
Iako je govorila brzo i nepovezano, videla sam da Dţozi u sebi vaga reĉi pre no što će ih
izgovoriti. Onda se Majka - koja je bila izašla u hodnik - vratila u kaputu, a u ruci je drţala i Dţozinu
deblju jaknu. Upavši usred njihovog razgovora, reĉe:
- Pol, hajde. Nisi se pozdravio s Klarom. Ovo je Klara.
Otac i Dţozi zaćutaše i pogledaše me. Otac potom reĉe: - Klara. Zdravo. - Ali je nestao osmeh
koji nije skidao još otkad je ušao u stan.
- Društvo, mrzim što vas poţurujem - reĉe Majka. - Ali zakasnio si, Pol. Moramo na
sastanak.
Ocu se povrati osmeh, ali mu je sada u oĉima sevao bes. - Nisam video kćerku skoro tri
meseca, a ne mogu da porazgovaram s njom ni pet minuta?
- Pol, ti si insistirao da danas poĊeš s nama.
- Smatram da imam pravo na to, Krisi.
- To niko ne poriĉe. Ali ne ţelim da kasnimo zbog tebe.
- Ako je taj tip toliko zauzet...
- Ne ţelim da kasnimo zbog tebe, Pol. I ponašaj se pristojno tamo.
Otac pogleda Dţozi i slegnu ramenima. - Vidiš, već smo u nevolji - reĉe i nasmeja se. - Hajde
onda, ţivotinjice, vreme je da krenemo.
- Pol - reĉe Majka - nisi se obratio Klari.
- Upravo rekoh zdravo.
- Ma daj. Kaţi joj još nešto.
- Deo je porodice. To hoćeš da mi kaţeš?
Majka se zagleda u njega a onda kao da se zbog neĉeg predomisli i zavitla Dţozinu jaknu u
vazduh.
- Hajde, dušo. Moramo da krenemo.

Dok smo napolju ĉekali da Majka doveze auto, Otac je - ponovo u mantilu - stajao obgrlivši
Dţozi. Stajali su na iviĉnjaku, dok sam ja bila skroz pozadi, gotovo kraj ograde kuće, tako da su
izmeĊu nas prolazili pešaci. Zbog velike udaljenosti i neobiĉne akustike napolju, nisam mogla da
ĉujem šta govore. U jednom trenutku Otac se okrenu prema meni, ali nastavi da razgovara sa Dţozi
iako me je ispitivaĉki posmatrao. Potom izmeĊu nas proĊe tamnoputa gospoĊa sa velikim
minĊušama, i kada je nestala, Otac mi je ponovo bio okrenut leĊima.
Kada je Majĉin auto stigao, Dţozi i ja sele smo pozadi i kada smo krenuli, pokušala sam da joj
uhvatim pogled kako bih je ohrabrila u sluĉaju da je zabrinuta zbog poziranja za portret. Ali gledala
je kroz svoj prozor i nije se okretala ka meni.
Majĉin auto kretao se sporo, prelazio iz jedne trake u drugu, ali zastoj nije mogao da izbegne.
Prolazili smo pored zatvorenih ulaza i napuštenih zgrada. Ponovo je poĉela da pada kiša, pojavili su
se parovi pod kišobranima i šetaĉi pasa uţurbano se krećući. S moje strane u jednom trenutku
pojavio se - tako blizu da sam mogla da ga dodirnem kad bih spustila prozor - vlaţni zid sa jetkim
grafitom.
- Nije tako loše - priĉala je Majka Ocu. - Nema nas dovoljno. Budţet po kampanji opao je za
skoro ĉetrdeset odsto. Konstantno smo u sukobu sa ljudima za odnose s javnošću. Ali inaĉe, da.
Nije loše.
- Stiven je i dalje visoko pozicioniran?
- Svakako. Sve je kao i pre.
- Znaš, Krisi. Stvarno se pitam da lije vredno toga. Što istrajavaš u tome.
- Nisam sigurna da razumem. U ĉemu to istrajavam?
- Kod Gudvina. U pravnoj sluţbi. Svom tom... poslovnom ţivotu. Sve je podreĊeno nekom
ugovoru koji si jednom potpisala.
- Molim te, nećemo ponovo o tome. Ţao mi je zbog onoga što ti se desilo, Pol. Ţao mi je i još
uvek sam besna. Ali i dalje istrajavam, kao što ti reĉe, jer u suprotnom, Dţozin svet, moj svet bi se
srušili.
- Zašto si tako ubeĊena u to, Krisi? Vidi, veliki je to korak, znam. Samo mislim da bi trebalo
da razmisliš o tome. Pokušaš da posmatraš stvari iz nekog novog ugla.

71
 - Novog ugla? Ma daj, Pol. Ne poĉinji o tome kako si srećan zbog toga kako je ispalo. Toliki
talenat. Takvo iskustvo.
- Iskreno? Mislim da su razrešenja nešto najbolje što mi se desilo. Dobro da sam se izvukao
iz toga.
- Kako moţeš to da kaţeš? Bio si nedostiţan. Izvanrednog znanja, struĉnih sposobnosti.
Kako moţe da bude u redu to što nikome nisi koristan?
- Krisi, moram ti reći, ogorĉenija si od mene. Razrešenja su me navela da svet posmatram
na potpuno nov naĉin, i zaista verujem da su mi pomogla da razdvojim vaţno od nevaţnog. A tamo
gde sad ţivim ima mnogo pristojnih ljudi koji misle baš isto što i ja. Svi oni prošli su isti put, neki sa
karijerama daleko sjajnijim od moje. I svi se slaţemo, i iskreno verujem da ne grešimo. Bolje
nam je nego što nam je bilo pre.
- Zaista? Svi tako misle? Ĉak i onaj tvoj prijatelj, onaj što je bio sudija u Milvokiju?
- Ne tvrdim da je uvek lako. Svi imamo loše dane. Ali u poreĊenju s tim kako je bilo pre,
osećamo kao da... prvi put zaista ţivimo.
- Lepo je to ĉuti od bivšeg muţa.
- Izvini. Nego, pusti to. Imam neka pitanja. U vezi s tim portretom.
- Ne sada, Pol. I ne ovde.
- Hm. U redu.
- Ej, Tata - povika Dţozi. - Samo napred, pitaj šta god hoćeš. Ne slušam.
- Đavola ne slušaš - odvrati Otac i nasmeja se.
- Nema više nikakve rasprave oko portreta, Pol - reĉe Majka. - Duguješ mi to.
- Dugujem ti? Ne znam zašto bih ti išta dugovao, Krisi.
- Ne sada, Pol.
Tek tada shvatih da je znak za Zabranu Parkiranja kraj kojeg smo prolazili baš dobro poznat, i
u istom trenutku sa Dţozine strane iskrsnu Zgrada RPO, a svuda oko nas nalazili su se poznati
taksiji. Ali kada sam se oduševljeno okrenula prema radnji, shvatila sam da nešto nije u redu.
Naravno da je nikada nisam videla sa ulice, ali kako god, u izlogu nije bilo ni VP-a ni Prugaste
Sofe. Umesto njih bile su izloţene obojene boce i znak sa natpisom „Plafonska Rasveta”. Okrenula
sam se kako bih nastavila da gledam baš kada Dţozi reĉe:
- Ej, Klara, znaš gde smo?
- Da, naravno. - Ali već smo prošli pešaĉki prelaz a da nisam ĉak ni pogledala stoje li ptice
na preĉagi saobraćajnog znaka. Zapravo, bila sam toliko zaprepašćena drugaĉijim izgledom radnje
da nisam osmotrila okolinu ni pribliţno koliko sam ţelela. Potom se obresmo u sasvim drugom
delu ulice, i ponovo se okrenuh da kroz zadnje staklo pogledam kako Zgrada RPO nestaje u daljini.
- Znaš šta mislim? - U Dţozinom glasu osećala se zabrinutost. - Mislim da se tvoja stara
prodavnica moţda preselila.
- Da. Moguće.
Ali više nisam imala vremena da razmišljam o prodavnici pošto je ono što sam zatim ugledala
- izmeĊu prednjih sedišta - bila Kutings Mašina. Prepoznala sam je i pre nego što smo se dovoljno
pribliţili da bih videla natpis na njoj. Bila je tu, i kao i obiĉno, pravila ZagaĊenje pomoću tri
dimnjaka. Bila sam svesna da bi trebalo da osećam bes, ali posle iznenaĊenja sa prodavnicom,
prema toj groznoj mašini osetila sam nešto sliĉno neţnosti. Onda smo je prošli, Majka i Otac
nastavili su napeto da razgovaraju, a Dţozi reĉe: - Kako se te radnje stalno menjaju. Zato sam i bila
uplašena onog dana kada sam došla da te potraţim. Da će radnja nestati, a zajedno s njom i ti i tvoji
prijatelji.
Osmehnuh joj se, ali ne izustih ni reĉ. Glasovi odraslih spreda postajali su sve jaĉi.

- Ĉuj, Pol, o ovome smo već sto puta razgovarali. Dţozi, Klara i ja ulazimo i postupamo
taĉno po dogovoru. Pristao si na to, sećaš se?
- Pristao sam, ali valjda još uvek mogu da komentarišem, zar ne?
- Ovde ne moţeš! Ne sada i ne u ovim prokletim kolima!
Sve to vreme Dţozi mi je nešto priĉala, ali pomalo konfuzno. Sada, kako odrasli ućutaše, reĉe:
- Klara, ako hoćeš moţemo sutra da odemo da je potraţimo, samo ako budemo imali vremena.
Zamalo mi se uĉini da misli na Kutings Mašinu, a onda shvatih da su se njene reĉi odnosile na
eventualnu novu lokaciju gde bi Šefica i ostali VP-i mogli biti. Pomislila sam da je prenaglila sa
pretpostavkom da su se definitivno odselili samo jer izlog izgleda drugaĉije i htedoh to da joj
kaţem, ali baš se tada naţe ka odraslima.
- Mama? Samo u sluĉaju da sutra budemo imali vremena. Klara bi ţelela da sazna šta se
dogodilo sa njenom nekadašnjom prodavnicom. Da li bismo mogli?
- Kako god ţeliš, dušo. Takav je dogovor. Danas idemo kod g. Kapaldija i radiš šta ti se kaţe.
72
Sutra radimo ono što ti ţeliš.
Otac odmahnu glavom i okrenu se ka prozoru, ali kako je sedela taĉno iza njega, Dţozi mu
nije videla izraz lica.
- Bez brige, Klara - Ispruţila se da mi dodirne ruku. - Naći ćemo je sutra.

Majka je sa ulice skrenula na mali parking ograĊen ţiĉanom mreţom. Na ogradi je bio
priĉvršćen znak za anti-parkiranje ali stala je upravo ispred njega, pored jedinog auta koji se tu
nalazio. Kada smo izašli, tlo je bilo tvrdo i ispucalo na više mesta. Dţozi poĉe oprezno da
koraĉa prema zgradi od cigala koja je gledala na parking, i moţda zbog neravnog tla Otac koji je
išao iza nje uze je za ruku. Majka je samo stajala pored auta i posmatrala ih. Onda mi, na moje
iznenaĊenje, priĊe i uze me za ruku, i krenusmo zajedno poput Oca i Dţozi.
Gotovo da nije bilo zgrada u blizini, a ovu sam nazvala pre zgradom nego kućom pošto zid od
cigala nije bio okreĉen, a imala je i crne poţarne stepenice koje su se pele u cikcak. Bila je
petospratnica sa ravnim krovom, i imala sam utisak da susednih zgrada nema jer se desila neka
nesreća, pa su majstori morali da ih rašĉiste. Dok sam koraĉala preko pukotina, Majka mi se naţe
bliţe.
- Klara - tiho reĉe. - Upamti. G. Kapaldi će hteti da ti postavi neka pitanja. U stvari, moţda i
nešto veći broj. Ti samo odgovaraj. Okej, dušo?
Prvi put me je nazvala „dušo”. Odgovorih: - Da, svakako - a onda se pred nama naĊe zgrada
od cigala i videh kako je na svakom prozoru sa unutrašnje strane milimetarski papir.
Vrata u prizemlju bila su izmeĊu dve kante za Ċubre, i kada su Otac i Dţozi stigli do njih,
okrenuše se da nas saĉekaju, kao da je Majka morala da nas uvede. Videvši to, pustila me je i sama
otišla do vrata. Na trenutak je nepomiĉno stajala, a onda pritisnula dugme na vratima.
- Henri - reĉe u interfon. - Stigli smo.

Unutrašnjost doma g. Kapaldija nije bila ni nalik spoljašnjosti. U Dnevnoj Sobi pod je bio
gotovo iste nijanse sive kao i visoki zidovi. Sa plafona su prţili reflektori zbog kojih je bilo
nemoguće pogledati uvis a da te ne zaslepe. Za tako veliki prostor bilo je izuzetno malo
nameštaja: jedan veliki crni trosed, i ispred njega, niski stoĉić na koji je g. Kapaldi postavio dve
kamere sa objektivima. Stoĉić je, kao i Staklena Izloţbena Kolica u našoj prodavnici, imao toĉkiće
kako bi klizio po podu.
- Henri, Dţozi ne bi smela da se umara - reĉe Majka. - Moţda bismo mogli da poĉnemo?
- Svakako. - G. Kapaldi mahnu prema suprotnom uglu gde su na zidu jedan do drugog
stajala dva grafikona. Na oba sam videla mnoštvo pravih linija koje su se presecale pod razliĉitim
uglovima. Ispred njih se nalazila laka metalna stolica, kao i lampa na tronošcu. Lampa je trenutno
bila ugašena, i suprotni ugao delovao je mraĉno i samotno. Dţozi i Majka zabrinuto su zurile u
njega, pa g. Kapaldi, verovatno to opazivši, dodirnu nešto na stoĉiću i lampa na tronošcu oţive,
jarko osvetlivši ĉitav ugao ali i stvarajući nove senke.
- Ovo će biti krajnje opušteno - reĉe g. Kapaldi. Bio je proćelav, a brada mu je skoro sasvim
skrivala usta. Procenila sam da mu je pedeset dve. Lice mu je neprestano bilo na ivici osmeha. -
Ništa naporno. Pa, ako je Dţozi spremna, mogli bismo da poĉnemo. Dţozi, da li bi došla ovamo?
- Ĉekaj, Henri - reĉe Majka dok joj je glas odzvanjao prostorom. - Oĉekivala sam da ću
najpre da vidim portret. Dokle si stigao.
- Naravno - odvrati g. Kapaldi. - Mada moraš da shvatiš da još nije završen. A laik ne moţe
uvek jednostavno da shvati da su finese najvaţnije.
- Svejedno bih volela da pogledam.
- Odvešću te gore. U stvari, Krisi, znaš da ti ne treba moja dozvola. Ti si ovde gazda.
- Pomalo je jezivo - reĉe Dţozi - ali volela bih i ja da ţdraknem.
- Ne, dušo. Obećala sam g. Kapaldiju da još ništa nećeš videti.
- Slaţem se - reĉe g. Kapaldi. - Ako nemaš ništa protiv, Dţozi. Shodno mom iskustvu, ako
subjekat prerano vidi portret, stvari mogu da se zakomplikuju. Treba da ostaneš potpuno prirodna.
- Na šta taĉno misliš? - upita Otac zvonkim glasom. Ostao je u mantilu, mada mu je g.
Kapaldi dvaput ponudio da ga okaĉi na kuke pored ulaza. Udaljio se do grafikona i namrgoĊeno ih
prouĉavao.
- Pol, kada subjekat, u ovom sluĉaju Dţozi, dobije malo na samopouzdanju, moţe da se desi
da poĉne neprirodno da pozira. Na to sam mislio, ništa drugo.

73
 Otac nastavi da zuri u grafikone. Potom odmahnu glavom na isti naĉin kao i u kolima.
- Henri? - reĉe Majka. - Mogu li sada u tvoj atelje? Da vidim kako napreduješ?
- Svakako. Za mnom.
G. Kapaldi odvede Majku do metalnih stepenica koje vode na balkon. Kroz otvore izmeĊu
stepenika posmatrala sam njihova stopala dok su se peli. Stigavši na balkon, g. Kapaldi pritisnu
tastaturu pored ljubiĉastih vrata, zaĉu se kratko zujanje, i potom uĊoše.
Ljubiĉasta Vrata zatvoriše se za njima i vratih se do crnog troseda na kom je sedela Dţozi.
Htedoh da se našalim kako bih je opustila, ali pre toga se iz osvetljenog ugla oglasi Otac.
- Ţivotinjice, pretpostavljam da te ĉeka fotografisanje do unedogled ispred ovih grafikona. -
Uneo se u njih. - Vidi ovo. Duţ svake linije oznaĉene su dimenzije.
- Znaš, Tata - reĉe Dţozi. - Mama nam je rekla da si insistirao da doĊeš danas ovde. Ali
moţda to nije bila baš sjajna ideja. Mogli smo da se naĊemo negde drugde. I bavimo neĉim drugim.
- Ne brini, kasnije ćemo se baviti neĉim drugim. Neĉim pametnijim od ovog. - Potom se
okrenuo i neţno joj se osmehnuo. - Ovaj portret. Recimo da je završen. Smeta mi to što neću moći
da ga ponesem. Jer će ga odneti tvoja mama.
- Uvek ćeš moći da svratiš da ga vidiš - odvrati Dţozi. - To bi moglo da ti bude opravdanje.
Da ĉešće dolaziš.
- Ĉuj, Dţozi, izvini. Zbog toga kako je sve ispalo. Voleo bih da provodim više vremena s
tobom. Mnogo više.
- Ma, u redu je, Tata. Sve je to sad kako treba. Ej, Klara. Kako ti se ĉini ovaj moj ćale? Nije
toliko ćaknut, a?
- Veliko mi je zadovoljstvo što sam upoznala g. Pola.
Kao da nisam ni progovorila, Otac nastavi da gleda u grafikone upirući prstom u pojedinosti.
Kada mi je najzad okrenuo lice, bore smejalice oko oĉiju nestadoše.
- I meni je zadovoljstvo, Klara - odvrati. Potom pogleda Dţozi. - Znaš šta, ţivotinjice. Hajde
da što brţe završimo sa ovim. Onda nas dvoje moţemo negde da odemo, nešto da pojedemo. Ima
jedno mesto za koje mislim da će ti se dopasti.
- Aha, moţe. Ako se Mama i Klara sloţe.
Okrenula se da pogleda iza sebe, i upravo u tom trenutku gore na balkonu otvoriše se
Ljubiĉasta Vrata i izaĊe g. Kapaldi. Sa vrata je doviknuo u atelje: - Slobodno ostani koliko god
hoćeš. Morao bih da krenem, Dţozi me ĉeka.
Zaĉuh Majku kako nešto govori, a onda i ona izaĊe na balkon. Nije bilo uobiĉajenog
uspravnog drţanja i g. Kapaldi ispruţi ruku kao da je spreman da je prihvati ako se prevrne.
- Krisi, јеl’ ti dobro?
Majka se progura pored g. Kapaldija i krenu niz stepenice nalegnuvši na gelender. Na pola
puta stade da zabaci kosu, a potom siĊe.
- Pa, kako ti se ĉini? - upita Dţozi zabrinuta pogleda.
- U redu je - odvrati Majka. - Biće u redu. Pol, ako ţeliš da ga vidiš, izvoli.
- Moţda malo kasnije - reĉe Otac. - Kapaldi, bio bih zahvalan ako danas brzo završite sa
nama. Hoću da izvedeni Dţozi na kafu i kolaĉ.
- To je okej, Pol. Sve je pod kontrolom. Sigurna si da ti je dobro, Krisi?
- Dobro sam - odvrati Majka ali poţuri da se dokopa crnog troseda.
- Dţozi - reĉe g. Kapaldi. - Samo pre nego što poĉnemo, zaista bih voleo da mi Klara uĉini
malu uslugu. Imam za nju jedan zadatak. Mislio sam da bi moţda mogla da ga završi dok te
fotografišem. Jel’ to u redu?
- Što se mene tiĉe, jeste - odvrati Dţozi. - Ali trebalo bi da pitate Klaru.
Ali se g. Kapaldi sada obrati Ocu. - Pol, moţda ćeš se, kao kolega nauĉnik, sloţiti sa mnom.
Smatram da VP-i mogu da nam pruţe mnogo više nego što trenutno poimamo. Ne treba da se
plašimo njihovih intelektualnih kapaciteta. Treba da uĉimo od njih. VP-i mogu mnogo toga da nas
nauĉe.
- Uopšte nisam bio naučnik, nego inţenjer. Mislim da ti je to poznato. U svakom sluĉaju,
nikada se nisam bavio VP-ima.
G. Kapaldi slegnu ramenima i podiţe ispitivaĉki ruku ka bradi. Potom se okrenu ka meni i
reĉe: - Klara, osmislio sam istraţivanje za tebe. Svojevrstan upitnik. Ĉeka te na ekranu. Bio bih ti
veoma zahvalan ako bi bila voljna da ga popuniš.
Pre nego što stigoh bilo šta da izustim, Majka reĉe: - Klara, to je dobra ideja. Da imaš šta da
radiš dok Dţozi završi s poziranjem.
- Jasno. Biće mi drago da pomognem.
- Hvala! Kunem se da uopšte nije teško. U stvari, voleo bih da se ne trudiš mnogo, Klara.
Ispašće najbolje ako budeš odgovarala spontano.

74
 - Razumem.
- Ne radi se ĉak ni o pitanjima kao takvim. Nego, da se popnemo gore pa ću da ti pokaţem?
Narode, Dţozi, brzo ćemo. Samo da smestim Klaru i odmah se vraćam. Dţozi, danas izgledaš baš
dobro. Klara, ovuda.
Pomislila sam da će moţda i mene odvesti do Ljubiĉastih Vrata, ali otišli smo u suprotni kraj
prostorije gde su druge metalne stepenice vodile do posebnog dela balkona. G. Kapaldi popeo se
prvi a za njim, oprezno odmeravajući svaki korak, i ja. Kada sam se osvrnula dole, videla sam kako
nas Dţozi, Majka i Otac posmatraju i dalje sedeći na crnom trosedu. Mahnula sam Dţozi, ali dole se
niko nije pomerio. Dţozi potom viknu: - Klara, budi dobra!
- Klara, ovuda moliću. - Balkon je bio uzan, od istog crnog metala kao i stepenice. G.
Kapaldi je drţao otvorena staklena vrata koja su vodila u sobu manju ĉak i od Dţozinog kupatilceta,
kojom je dominirala tapacirana radna stolica ispred ekrana. - Sedi ovde, molim te. Sve samo tebe
ĉeka.
Smestila sam se, a tik do ramena bio mi je beli zid. Ispod ekrana bila je uska polica sa tri
kontrolna ureĊaja.
Soba nije bila dovoljno velika da u nju uĊe i g. Kapaldi, te su staklena vrata ostala otvorena
dok mi je davao instrukcije i povremeno pruţao ruku da barata ureĊajima. Iako sam shvatila da se
Majka i Otac dole ponovo ţustro raspravljaju, slušala sam ga paţljivo. Zaglušene reĉima
g. Kapaldija, ĉula sam Majĉine: - Ne moraš da ostaneš, Pol.
- Nije takav dogovor - govorio je Otac. - Samo istiĉem nedoslednost.
- Ne trudim se da budem dosledna. Prosto pokušavam da iznaĊem naĉin kako ćemo dalje.
Zašto mora da bude teţe nego što već jeste, Pol?
G. Kapaldi koji je stajao pored mene se nasmeja, prekide sa instrukcijama i reĉe: - Joj.
Izgleda da ću morati da siĊem dole da arbitriram! Ovde ti je sve jasno, Klara?
- Hvala. Sasvim jasno.
- Zahvaljujem. Ako ti bilo šta bude nejasno, molim te zovni.
Vrata su me zakaĉila po ramenu kada ih je zatvorio, ali se kroz staklo dovoljno dobro videlo
kako g. Kapaldi silazi sa balkona. Onda sam pogledom besciljno lutala praznim prostorom do
suprotnog balkona i Ljubiĉastih Vrata iza kojih se Majka malopre pojavila.
Poĉela sam sa upitnikom g. Kapaldija. Pitanje bi se ponekad pojavilo na ekranu u pisanoj
formi. U ostalim sluĉajevima smenjivali bi se dijagrami ili zamraĉio ekran, a iz zvuĉnika bi pokuljali
višeslojni zvuci. Lica - Dţozino, Majĉino, neznanĉevo - pojavila bi se pa nestala. Isprva su kratki
odgovori u vidu okvirno dvanaestak cifara i znakova bili adekvatni, ali kako su pitanja postajala
sve sloţenija shvatih da dajem duţe odgovore, od kojih su neki premašivali stotinak cifara i
znakova. Glasovi odozdo ni na tren se nisu stišavali, ali kako su staklena vrata bila zatvorena, više
nisam uspevala jasno da ĉujem šta govore.
Kada sam završila s polovinom zadatka, kroz staklo uoĉih neki pokret, i ugledah kako g.
Kapaldi izvodi Oca na suprotni balkon. Nastavila sam sa zadatkom, ali shvativši osnovni smisao
više nije bilo potrebe da budem toliko paţljiva i gledala sam Oca kako nervozno razvlaĉi mantil dok
prilazi Ljubiĉastim Vratima. Bio mi je okrenut leĊima, a i gledala sam kroz mleĉno staklo te
nisam mogla biti sigurna, ali izgledao je kao da će mu naprasno pozliti.
Sa druge strane, g. Kapaldi delovao je bezbriţno, smejuljio se i razdragano priĉao. Zatim je
posegnuo za tastaturom kraj Ljubiĉastih Vrata. Iz svoje kabine nisam mogla da ĉujem zujanje dok
se otvaraju, ali kada sam sledeći put pogledala u njihovom pravcu, Otac je već ušao unutra a g.
Kapaldi se naginjao kroz vrata i nešto govorio. Onda videh kako se g. Kapaldi naglo povlaĉi unazad
a Otac izlazi, i mada zbog mleĉnog stakla nisam to mogla pouzdano da tvrdim, više nije delovao
bolesno već ispunjen novom energijom. Izgledalo je da ne mari što umalo nije oborio g. Kapaldija u
stranu, i krenuo je niz metalne stepenice bezglavom brzinom. Posmatrajući ga, g. Kapaldi
zavrte glavom poput roditelja kada dete napravi ispad u prodavnici, a onda zatvori Ljubiĉasta
Vrata.
Sada su se slike na ekranu smenjivale nikad brţe, ali zadatak mi je bio jasan te sam posle
nekoliko minuta, i dalje usredsreĊena, malo odškrinuta staklena vrata iza sebe. Tada sam jasnije
ĉula glasove odozdo.
- Naglašavaš, Pol - govorio je g. Kapaldi - da nas svako naše delo obeleţava. Na to ukazuješ,
zar ne? Obeleţava nas, i to ponekad nepravedno.
- Veoma perfidno reĉeno, Kapaldi.
- Ma daj, Pol - reĉe Majka.
- Kapaldi, izvini ako ovo zazvuĉi neuĉtivo. Ali iskreno? Smatram da namerno pogrešno
tumaĉiš ono što kaţem.
- Ne, Pol, zaista nisi u pravu. Svako delo ima etiĉku vrednost. Tako je, bilo da smo za njega

75
plaćeni, ili ne.
- Veoma uviĊavno s tvoje strane, Kapaldi.
- Ma daj, Pol - ponovi Majka. - Henri samo radi ono što smo od njega traţili. Ni više, ni
manje.
- Nije ni ĉudo, Kapaldi - izvini, Henri - da tip poput tebe ne uspeva da shvati šta govorim.
Odgurnula sam unazad stolicu na toĉkićima, ustala i kroz staklena vrata izašla na balkon.
Prethodno sam ustanovila da je balkon pravougaona mreţa koja dodiruje sva ĉetiri zida. Izabravši
njegovu straţnju polovinu, drţala sam se belog zida pazeći da metalna mreţa ne zazveĉi pod mojim
koracima, ali i da ne proĊem ispod zrakova reflektora kako dole ne bih izazvala komešanje senki.
Neopaţeno sam stigla do Ljubiĉastih Vrata i ukucala šifru koju sam već dvaput zapazila. Usledilo je
uobiĉajeno kratko zujanje koje oni dole nisu ni primetili. Potom se naĊoh u g. Kapaldijevom ateljeu
i zatvorih vrata za sobom.
Prostorija je bila u obliku slova L a deo preda mnom pretvarao je ugao u proširenje koje
nadilazilo prirodan obim zgrade. Vodeći ka uglu na oba zida nalazio se po jedan pult pretrpan
kalupima, materijalima, noţićima i alatkama. Ipak, nisam imala vremena da se usredsredim na
njih, i nastavivši prema uglu setih se treba da budem paţljiva pri hodu, pošto je pod i dalje bio od
one iste metalne mreţe.
Skrenula sam za ugao u obliku slova L i tamo ugledah Dţozi kako visi u vazduhu. Nije bila
previsoko - stopala su joj bila u visini mojih ramena - ali kako je bila nagnuta napred, ispruţenih
ruku i raširenih prstiju, delovalo je kao da se zamrzla tokom pada. Mali snopovi svetla osvetljavali
su je iz razliĉitih uglova ostavljajući je bez ikakvog zaklona. Lice joj je bilo veoma nalik stvarnoj
Dţozi, ali pošto u oĉima nije bilo neţnog osmeha, usne zakrivljene naviše davale su joj izraz koji do
tada nisam videla. Lice je izgledalo razoĉarano i uplašeno. Odeća nije bila prava, već naĉinjena od
tankog ukrasnog papira kako bi iznad struka liĉila na majicu, a ispod na komotan šorts. Papir je bio
bledoţut i providan, pa su pod jakim svetlom ruke i noge ove Dţozi delovale još krhkije. Kosa joj je
bila svezana u punĊu baš kao i pravoj Dţozi kada se zbog bolesti ne oseća dobro, i bio je to
neuverljiv detalj; kosa je bila od materije koju nikada nisam videla ni na jednom VP-u, i znala sam
da ova Dţozi njome neće biti zadovoljna.
Završivši sa opservacijom, nameravala sam da se vratim u kabinu pre nego što primate da me
nema. Oprezno sam prošla kraj dva radna pulta i malo odškrinula Ljubiĉasta Vrata. Oglasila su se
uobiĉajenim zujanjem, ali sudeći po glasovima odozdo niko to nije ĉuo. Uvidela sam i da je dole
situacija sve napetija.
- Pol - reĉe Majka gotovo viĉući - od samog poĉetka miniraš ovu stvar.
- Hajde, Dţozi - reĉe Otac. - Idemo. Smesta.
- Ali, Tata...
- Dţozi, odlazimo iz ovih stopa. Veruj mi, znam šta radim.
- Sumnjam da znaš - reĉe Majka, a g. Kapaldi se nadoveza: - Daj, Pol, smiri se. Ako je došlo
do nesporazuma, preuzimam odgovornost i izvinjavam se.
- Koliko ti još informacija uopšte treba? - upita Otac, i sada je i on vikao, mada je moţda
zvuĉalo tako jer se kretao. - IznenaĊuje me što ne traţiš i uzorak krvi.
- Pol, urazumi se - reĉe Majka. Otac i Dţozi istovremeno zaustiše nešto, ali tada ih g.
Kapaldi nadglasa: - U reduje, Krisi, neka idu. Neka idu, to ništa ne menja.
- Mama? Zašto odmah ne odem s Tatom? Tako ćete bar svi prestati da se derete. Ostanem
li, samo će biti još gore.
- Dušo, ne ljutim se na tebe. Nego na tvog oca. Ponaša se kao dete.
- Hajde, ţivotinjice. Idemo.
- Vidimo se kasnije, Mama, okej? Vidimo se, g. Kapaldi...
- Pusti ih da idu, Krisi. Samo ih pusti da idu.
Kada su se za njima zatvorila ulazna vrata, odjeknulo je ĉitavom zgradom. Tada se setih da je
auto Majĉin, i zapitah se ima li Otac novca za taksi da sa Dţozi ode gde je nameravao. Bilo mi je
pomalo ĉudno što Dţozi nije pomislila da me povede sa sobom, a i Majka je još uvek bila ovde, i
setila sam se našeg odlaska na Morganove Slapove.
Izašla sam na balkon, ne trudeći se da se sakrijem ili prigušim korake. Nagnuvši se preko
ĉeliĉne ograde videh da se Majka smestila tamo gde je prethodno sedela Dţozi - na metalnu stolicu
ispred grafikona. G. Kapaldi je došao do mesta taĉno ispod mene, i videla sam mu ćelavo teme ali
ne i izraz lica. Onda je, kao da mu je sporost odraz ljubaznosti, polako nastavio da koraĉa prema
Majci i stao pored lampe na tronošcu.
- Vidim da strepiš - reĉe drugaĉijim, neţnim glasom. - Da ti kaţem. Mnogo puta do sada
viĊao sam sliĉne stvari. A oni koji ne odustaju, ne gube veru, na kraju pobeĊuju.
- Naravno da strepim.

76
 - Ne smeš dozvoliti Polu da te pokoleba. Upamti. Ti si rašĉistila sa ovim, a Pol nije. Pol je
zbunjen.
- Nije zbog Pola. Nek’ ide doĊavola. Nego zbog onog... onog portreta tamo gore.
Kako je to rekla, pogledala je u mom pravcu i videla me. Zurila je zaslepljenja svetlošću
plafonjera, a onda se i g. Kapaldi okrenuo i pogledao me. Podigavši dlan na ĉelo, Majka nastavi da
pilji u mene.
- Okej, Klara - konaĉno reĉe. - SiĊi.
Dok sam silazila metalnim stepeništem, zapalo mi je za oko da Majka nije besna, već
zabrinuta. Prešla sam prostorijom, ali zaustavih na nekoliko koraka od nje. Prvi je progovorio g.
Kapaldi.
- Kako ti se ĉini, Klara? Ide li mi dobro?
- Popriliĉno podseća na Dţozi.
- Onda to valjda znaĉi da. Uzgred, Klara, kako si se snašla sa upitnikom?
- Popunila sam ga, g. Kapaldi.
- Onda zahvaljujem na saradnji. I saĉuvala si sve podatke?
- Da, g. Kapaldi. Moji odgovori su saĉuvani.
Zavladala je tišina tokom koje je Majka nastavila da me gleda iz stolice, a g. Kapaldi kraj
lampe na tronošcu. Shvatila sam kako oĉekuju da kaţem još nešto, te produţili: - Šteta što su Dţozi
i Otac otišli. Moţda je samo privremeno spreĉen rad g. Kapaldija na portretu.
- Nema veze - odvrati on. - Nije nikakav problem.
- Hoću da ĉujem - reĉe Majka. - Hoću da ĉujem šta ti misliš, Klara. O tome što si videla.
- Izvinjavam se što sam prouĉavala portret bez dopuštenja. Ali s obzirom na okolnosti,
smatrala sam da je tako najbolje.
- Okej - reĉe Majka, i opet je bila pre uplašena, nego ljuta. - Nego kaţi nam šta misliš. Ili
pre, šta misliš da si gore videla.
- Već izvesno vreme sumnjala sam da portret g. Kapaldija nije slika ili skulptura, nego VP.
Ušla sam kako bih potvrdila svoje pretpostavke. G. Kapaldi je verno doĉarao Dţozin izgled. Mada bi
kukovi moţda trebalo da budu malo uţi.
- Hvala - reĉe g. Kapaldi. - Imaću to na umu. Delo još uvek nije dovršeno.
Majka najednom spusti glavu meĊu šake pustivši da joj kosa padne preko njih. G. Kapaldi joj
se okrenu zabrinuta lica, ali se ne pomeri s mesta na kom je stajao. Majka ipak nije plakala, već
kroz ruke reĉe prigušenim glasom: - Moţda je Pol u pravu. Moţda je sve ovo greška.
- Krisi. Ne smeš da gubiš veru.
Uspravila je glavu i sada joj se u oĉima video bes. - Nije to stvar vere, Henri. Zašto si tako
jebeno ubeĊen da ću moći da prihvatim onog VP-a gore, ma kako ga dobro napravio? Nije uspelo sa
Sal, zašto bi uspelo sa Dţozi?
- Ono što smo radili sa Sal nije za poreĊenje. To smo već raspravili, Krisi. Ono što smo
napravili sa Sal bila je lutka. Lutka za oplakivanje, ništa drugo. Od tada smo mnogo, mnogo
napredovali. Moraš da shvatiš sledeće. Nova Dţozi neće biti neka imitacija. Biće uistinu
Džozi. Produžetak Dţozi.
- Ţeliš da poverujem u to? Veruješ li ti u to?
- Verujem. Verujem svim svojim bićem. Drago mi je što je Klara ušla i pogledala. Potrebna
nam je sada u timu, dugo nam je to bilo potrebno. Jer će Klara biti kljuĉni faktor. Da ovog puta
bude mnogo, mnogo drugaĉije. Krisi, moraš da veruješ u to. Ne smeš sad da kloneš duhom.
- Ali hoću li poverovati u to? Kada doĊe dan. Hoću li zaista?
- Izvinite - rekoh. - Htela bih da kaţem kako postoji mogućnost da vam nova Dţozi nikada
neće biti potrebna. Da ova moţe da ozdravi. Verujem da za to postoji velika mogućnost. Naravno,
kada se ukaţe prilika da to izvedem. Ali pošto ste toliko potreseni, hoću to da kaţem sada. Ako
ikada doĊe taj dan i Dţozi bude morala da umre, uĉiniću sve što je u mojoj moći. G. Kapaldi ima
pravo. Neće biti kao prošli put sa Sal jer sada moţete da raĉunate na moju pomoć. Sada shvatam
zašto ste od mene neprestano traţili da posmatram i prouĉavam Dţozi. Nadam se da tragiĉni dan
nikada neće doći, ali ako doĊe, iskoristiću sve što sam nauĉila da onu novu Dţozi gore osposobim
najbolje što mogu da bude kao prethodna.
- Klara - reĉe Majka odluĉnije i najednom se izdeli u mnoštvo pregrada, mnogo više nego u
Prijateljevom Stanu kada se pojavio Otac. U nekoliko pregrada oĉi su joj bile stroge, dok su u
ostalima bile krupne i razrogaĉene. U jednoj je bilo mesta tek za jednu upiljenu oĉnu jabuĉicu. Na
ivicama nekih pregrada videla sam deliće g. Kapaldija, te sam opazila kako je neodreĊeno
mahnuo rukom.
- Klara - govorila je Majka - savršeno si izvela zakljuĉke. I zahvalna sam ti za ovo što si
upravo rekla. Ali ima nešto što moraš da znaš.

77
 - Nemoj Krisi, još uvek ne.
- Što da ne? Zašto doĊavola ne? I sam si rekao kako je neophodno da Klara bude uz nas. Da
će ona biti presudna.
Na trenutak je nastalo ćutanje, a onda g. Kapaldi reĉe: - Dobro. Ako baš ţeliš. Reci joj.
- Klara - reĉe Majka. - Glavni razlog zašto smo danas ovde. Nije baš zbog Dţozinog
poziranja. Došli smo ovamo zbog tebe.
- Shvatam - odvratih. - Shvatila sam iz upitnika. To je provera koliko sam dobro upoznala
Dţozi. Koliko dobro shvatam kako donosi odluke i zašto i šta oseća. Smatram da će rezultati
pokazati da sam sasvim sposobna da obuĉim onu Dţozi gore. Ali opet tvrdim, ne treba gubiti nadu.
- I dalje ne razumeš baš sasvim - reĉe g. Kapaldi. Iako je stajao tu preda mnom, glas kao da
mu je dopirao negde sa ivica moje vizije jer jedino što sam i dalje uspevala da vidim bile su Majĉine
oĉi. - Krisi, pusti me da joj objasnim. Biće lakše ako ĉuje od mene. Klara, ti ne treba da obuĉiš novu
Dţozi. Traţimo da postaneš ona. Ona Dţozi koju si gore videla je, kao što primećuješ, prazna. Ako
doĊe dan - nadam se da neće, ali ako ipak doĊe - ţelimo da uĊeš u onu Dţozi gore sa svime što si
nauĉila.
- Ţelite da uĊem u nju?
- Krisi te je briţljivo odabrala upravo s tom namerom. Smatrala je da si najbolje
osposobljena da pronikneš u Dţozi. Ne tek površno, već duboko, u potpunosti. Da pronikneš toliko
da ne bude nikakve razlike izmeĊu prve i druge Dţozi.
- Henri ti sad ovo priĉa - reĉe Majka, i njena izdeljenost naglo prestade - kao da je sve već
isplanirano. Ali uopšte nije bilo tako. Nisam ĉak ni znala da li će bilo šta upaliti. Moţda sam jednom
poverovala da moţe. Ali sad kada sam videla onaj portret gore, više ni sama ne znam.
- Dakle shvataš šta se od tebe zahteva, Klara - reĉe g. Kapaldi. - Ne samo da imitiraš
Dţozino ponašanje. Da za Krisi i sve koji vole Dţozi nastaviš da budeš ona.
- Ali da li je to izvodljivo? - reĉe Majka. - Da li zaista moţe da nastavi da bude Dţozi za
mene?
- Da, moţe - odvrati g. Kapaldi. - A pošto je Klara popunila upitnik, daću ti nauĉni dokaz za
to. Dokaz da je već uveliko na putu da stekne sveobuhvatan uvid u Dţozine nagone i ţelje. Nevolja
je, Krisi, što si ista kao i ja. Oboje smo sentimentalni. To je jaĉe od nas. Naša generacija još uvek se
vodi onim starinskim osećanjima. Deo nas odbija da ih se oslobodi. Deo koji ţeli i dalje da veruje da
u svakom od nas postoji nešto nedokuĉivo. Nešto što je jedinstveno i ne moţe da se prenese. Ali
danas svi znamo da tako nešto ne postoji. Ti to znaš. Ljudi naših godina teško se oslobaĊaju
toga. Moramo se osloboditi toga, Krisi. Nema niĉeg u tome. Nema niĉeg u Dţozi što Klare ovoga
sveta ne mogu nastaviti. Druga Dţozi neće biti kopija. Biće u dlaku ista i imaćeš sva prava da je
voliš baš kao Dţozi sada. Nije ti potrebna vera. Već samo racionalnost. I sâm sam morao to da
uĉinim, nije bilo lako ali sada se dobro nosim s tim. A i ti ćeš.
Majka ustade i poĉe da šetka po sobi. - Henri, moţda si u pravu, ali isuviše sam premorena da
bih dalje razmišljala. A moram i da porazgovaram sa Klarom, nasamo. Ţao mi je što su se stvari
iskomplikovale. - Otišla je do kuke kraj ulaza na kojoj joj je bila okaĉena tašna.
- Zaista mi je drago što smo rekli Klari - reĉe g. Kapaldi. - U stvari, laknulo mi je. - Kao da
ne ţeli da ostane sam, krenuo je za Majkom. - Klara, verovatno ćeš morati još malo da se potrudiš
nakon ovih rezultata. Ali drago mi je što moţemo otvorenije da govorimo.
- Hajde, Klara. Idemo.
- Znaĉi, Krisi. I dalje se u svemu slaţemo?
- Slaţemo se. Ali bih sada morala malo da danem dušom.
Dodirnula je rame g. Kapaldija, koji je pohitao da nam otvori glavni ulaz na koji smo izašle.
Ispratio nas je do lifta i srdaĉno mahao dok se vrata kabine nisu zatvorila.
Dok smo se spuštale, Majka iz tašne izvadi pravougaonik i upilji se u njega. Vratila ga je
natrag kada su se vrata lifta otvorila, i izašle smo na ispucali beton na kojem je kroz ţiĉane ograde
Sunce ostavljalo veĉernje šare. Mislila sam da postoji mogućnost da će nas Dţozi i Otac saĉekati tu,
ali osim senke drveta koja je padala na Majĉin auto i zvukova obliţnjeg grada, nije bilo nikoga.
- Klara, dušo. Sedi napred.
MeĊutim, kada smo se smestile jedna kraj druge i kroz šoferšajbnu posmatrale znak za
antiparkiranje, Majka nije upalila auto. Pogledah zgradu g. Kapaldija ĉije su zidove i poţarne
stepenice oblivali Sunĉevi trakovi, i zaĉudi me što je zgrada spolja toliko prljava. Majka je
opet buljila u svoj pravougaonik.
- Otišli su u neku hamburgernicu. Dţozi piše da je dobro. A da je i on dobro.
- Nadam se da uţivaju.
- Imam štošta da ti kaţem. Ali maknimo se odavde.
Kada smo izašle iz dvorišta, morale smo da stanemo jer nam je gospoĊa s košarom na biciklu

78
presekla put. Par minuta kasnije, bez obzira na to što na vidiku nije bilo drugih vozila, ponovo smo
se zaustavile ispod visokog semafora. Ubrzo nakon promene signala, prošle smo pored velike
tamne zgrade, uvuĉene u odnosu na trotoar i bez ijednog prozora ali sa velikim središnjim
dimnjakom, potom proĊosmo podvoţnjakom punim senki, barica i skejtera. Izbile smo na dnevno
svetlo pored zgrade sa natpisom „Potrebni radnici”, i uskoro se obresmo pored trotoara sa
zakrţljalim drvećem punim prolaznika. Majka konaĉno uspori, a potom zaustavi pored natpisa
„Meljemo domaću govedinu”. Ostali automobili bili su prinuĊeni da nas zaobilaze trubeći, ali nije
bilo znaka za antiparkiranje. Kroz šoferšajbnu ugledasmo još jedan podvoţnjak, i na njegovom
prilazu već je bila kolona automobila koji su nas zaobilazili.
- Ovo je to mesto. Unutra su. - Potom reĉe: - Pol je u pravu. Ponekad njih dvoje treba da se
osame. Potrebno im je. Ne bi trebalo da smo stalno uz njih. Razumeš, Klara?
- Naravno.
- Nedostaje joj otac. To je prirodno. Zato ćemo posedeti ovde neko vreme.
Svetlo na semaforu se promenilo i posmatrale smo kako automobili ulaze u tamu
podvoţnjaka.
- Verovatno si šokirana zbog svega - reĉe. - Sigurno bi nešto da pitaš.
- Mislim da razumem.
- Ma nemoj? Razumeš? Razumeš šta od tebe traţim? Šta ja traţim, a ne g. Kapaldi ili Pol.
Na kraju se sve svali na mene. Traţim od tebe da ovo uspe. Jer ako doĊe do toga, ako se ponovo
desi, neću preţiveti. Prošla sam kroz to sa Sal, ali sledeći put ne bih podnela. Zato te molim, Klara.
Daj sve od sebe zbog mene. U radnji su mi rekli da si izuzetna. Dovoljno sam te posmatrala da
znam da je to moţda taĉno. Ako se potpuno posvetiš, ko zna? Moţda uspe. I moći ću da te volim.
Nastavile smo da zurimo kroz šoferšajbnu a da se nismo ni pogledale. Ĉovek koji je izašao iz
zgrade u kojoj se nalazi „Meljemo domaću govedinu”, ĉistio je trotoar pored moje strane auta.
- Ne krivim Pola. Ima pravo na sopstvena osećanja. Posle Sal, rekao je da ne bi trebalo da
rizikujemo. Pa šta ako se Dţozi ne podvrgne usavršavanju? Mnoga deca nisu. Ali nikada joj to ne
bih uskratila. Ţelela sam joj najbolje. Ţelela sam joj dobar ţivot. Shvataš li, Klara? Naslućivala sam,
i Dţozi je sada bolesna. Zbog odluke koju sam ja donela. Shvataš li kako mi je?
- Da. Ţao mi je.
- Ne treba da me saţaljevaš. Treba samo da uĉiniš ono što je u tvojoj moći. A pomisli šta će
to znaĉiti za tebe. Bićeš voljena kao niko na ovom svetu. Moţda ću se jednoga dana vezati za nekog
drugog ĉoveka. Ko zna? Ali obećavam da ga nikada neću voleti kao tebe. Bićeš Dţozi i uvek ću te
voleti više od svega. Zato mi uĉini to. Zahtevam da mi to uĉiniš. Nastavi da budeš Dţozi zbog mene.
Hajde. Reci nešto.
- Razmišljala sam. Ako ću ja da nastavim da budem Dţozi, ako ću nastaniti novu Dţozi, šta
će se onda desiti sa... svim ovim? - Podigla sam ruke u vazduh i Majka me prvi put pogleda.
Pogledala mi je lice, pa noge. Onda skrenu pogled i reĉe: - Šta ima veze? To je samo materijal. Vidi,
postoji još nešto što moţeš uzeti u obzir. Moţda ti ne znaĉi baš puno da te ja volim. Ali ima još
nešto. Taj momak. Rik. Vidim da ti nešto znaĉi. Ćuti, pusti me da govorim. Tvrdim da Rik oboţava
Dţozi, i tako je bilo oduvek. Nastaviš li Dţozi, imaćeš ne samo mene već i njega. Kakve ima veze što
nije usavršen? Naći ćemo naĉin da ţivimo zajedno. Daleko od... svega. Stanovaćemo tamo, samo
mi, daleko od svega ovog. Ti, ja, Rik, njegova majka ako bude ţelela. Moglo bi da funkcioniše. Ali
moraš to da izvedeš. Moraš u potpunosti da pronikneš u Dţozi. Ĉuješ li me, dušo?
- Do danas - odvratih - upravo do ovog trenutka. Verovala sam da mi je duţnost da spasem
Dţozi, da joj pomognem da ozdravi. Ali moţda je ovako bolje.
Majka se polako okrenu u sedištu, ispruţi ruke i poĉe da me grli. Razdvajala nas je oprema
automobila koja ju je ometala da me lepo zagrli. Ali oĉi su joj bile zatvorene na isti naĉin kao kada
su se Dţozi i ona neţno njihale prilikom dugog zagrljaja, i prijala mi je njena neţnost.

Vozaĉi koji su ţeleli da uĊu u podvoţnjak bili su razdraţeni što moraju da obilaze Majĉin
auto. Bez obzira na to što su videli da sam samo saputnik i nisam za to kriva, mnogi su me
neprijateljski gledali.
MeĊutim, nisam bila zabrinuta zbog tih automobila i neprijateljski nastrojenih vozaĉa, već
zbog onog što se upravo dešava u „Meljemo domaću govedinu”. Da mi Majĉine reĉi i zagrljaj
nakratko nisu skrajnuli misli, moţda bih uspela da je odgovorim da uĊe tamo. Ali tek što je zagrljaj
prestao - i uprkos njenim opaskama da je Dţozi i Ocu potrebno da budu sami - naglo je izašla iz
kola zalupivši vrata za sobom.
Minuti su prolazili, a ja sam se prisećala napetih trenutaka u zgradi g. Kapaldija i pitala se da

79
li je, uprkos neprimerenosti, moţda neophodno da i sama uĊem unutra kako bih predupredila
sliĉne scene koje uzrujavaju Dţozi. Ali se tada ispred mog stakla pojavi Otac. Upravio je automatski
kljuĉ prema kolima, i kako se ništa nije dogodilo, paţljivije ga je pogledao i ponovo pritisnuo.
Ovoga puta zaĉu se škljocanje - Majka me je po svoj prilici zakljuĉala - i brzo uĊe u kola obišavši ih.
Smestio se na vozaĉevo sedište ali gotovo da nije ni pogledao u mom pravcu, već je zurio u
podvoţnjak. Potom stavi ruku na volan i poĉe prstima da dobuje po njemu.
- Ĉudo da još uvek vozi ova kola - reĉe. - Pomogao sam joj u odabiru. Neko vreme bila je
oduševljena nemaĉkim kolima, ali rekao sam joj da su ova pouzdanija. Pa, nisam pogrešio. U
najmanju ruku, duţe su potrajala od mene.
- Pošto je g. Pol iskusan inţenjer - rekoh - biće da je vrlo dobar savetodavac pri kupovini
kola.
- Ne baš. Automobili nikada nisu bili u sferi mog interesovanja. - Nastavio je da pipka volan,
sada sa nekakvom tugom.
- Stiţu li Dţozi i Majka? - upitah.
- Molim? A, ne. Ne. Mislim da još dugo neće izaći. - Onda reĉe: - U stvari, Krisi mi je
predloţila da se malo provozam. Ne ţeli da budem u blizini dok još malo porazgovara sa Dţozi. -
Delovao je manje ljutito nego u zgradi g. Kapaldija; zapravo, bio je gotovo zamišljen. - Ruku
na srce, nisam bio nezadovoljan kada je Krisi ušla. Moţda je pomislila da nisam bio srećan zbog tog
njenog gesta. Ali istine radi, Dţozi i ja nismo vodili baš opušten razgovor. U stvari, saterala me je
ćošak. Ĉuj - najzad me je pogledao - izvini što sam se loše ophodio prema tebi. Imam osećaj da sam
moţda bio nepristojan.
- Bez brige. Sada vrlo dobro shvatam zašto g. Pol nije bio voljan da me srdaĉno pozdravi.
- Nikada se nisam najbolje snalazio sa, pa, tvojom vrstom. Izvini. Da, nije mi smetalo što
nas je Krisi prekinula. Jer Dţozi je upravo postavljala izvesna neugodna pitanja, a ja nisam imao
pojma, uopšte nisam imao pojma kako da joj odgovorim. Nije glupa ta Dţozi. - Ponovo je pogledao
u pravcu podvoţnjaka i nastavio da lupka prstima po volanu. - Hteo sam da se posle
te posete opustimo. Da popijemo kafu, prezalogajimo nešto. Ali onda me je upitala. Pošto, kao što
tvrdim, taj Kapaldi pokušava da nam pomogne, zašto ga onda toliko mrzim?
- I šta je g. Pol odgovorio?
- Laganje mi nikada nije bilo jaĉa strana. Pa sam valjda, znaš, vrdao. A znao sam da sam
providan. Tada je ušla Krisi.
- Da li Dţozi naslućuje nešto u vezi s tim... planom? Onim u sluĉaju da umre?
- Pojma nemam. Moţda naslućuje, ali ne razmišlja o tome. Samo, nije budala. Sva ta
nezgodna pitanja. Zašto sam se toliko protivio da neko napravi njen portret? Pa, nek’ Krisi pokuša
da joj odgovori. - Naglo je dao kontakt. - Naloţeno nam je da se izgubimo na izvesno vreme. Do, da
budem precizan - pogleda na sat - pet i ĉetrdeset pet. Tada treba da se naĊemo u tom suši lokalu.
Izgleda, svi skupa. Dţozi, Krisi, a i komšije. Zato ako ne ţeliš da sat vremena sediš u parkiranim
kolima, predlaţem da se provozamo.
Upalio je motor, ali kolona se toliko razvukla da smo još stajali u mestu. Vezala sam pojas i
ĉekala. Onda su se svetla na semaforu promenila i auto se trznu napred.

Svuda unaokolo odvijala se igra svetlosti i senki, potom iz podvoţnjaka izbismo na aveniju sa
visokim tamnim zgradama. Provezli smo se pored ogromnog stvorenja sa brojnim udovima i
oĉima, a onda, još dok sam ga posmatrala, poĉe da puca po sredini. Kada se razdelilo, shvatih da je
sve vreme u pitanju bilo dvoje razliĉitih ljudi - dostavljaĉ i ţena koja šeta psa - koji su se kretali
u suprotnom smeru i na trenutak se sluĉajno mimoišli. Onda se pojavila radnja sa natpisom „Za
ovde ili poneti”, i na ploĉniku ispred nje bejzbol kapa koju je neko izgubio.
- Postoji li neko posebno mesto gde bi ţelela da odeš? - upita Otac. - Dţozi je spomenula
nešto o tvojoj nekadašnjoj radnji. Rekla je da smo danas prošli pored nje.
Ĉim sam ĉula da to kaţe, uoĉila sam kakvu priliku to predstavlja i moţda odviše glasno
uzviknula - O, da! - Potom, obuzdavši se, rekoh tiše: - Ako nemate ništa protiv, baš bih volela.
- Reĉe da više nije tamo. Da su je preselili.
- Nisam sigurna. Svejedno, veoma bi me obradovalo ako bi nas g. Pol odveo tamo.
- Dobro. Vremena imamo napretek.
Na sledećoj raskrsnici skrenuo je desno, pritom rekavši: - Pitam se kako se Krisi snalazi. O
ĉemu trenutno razgovaraju. Moţda je uspela da promeni temu.
Saobraćaj je postao gušći i sporo smo se vukli za ostalim vozilima. Sunce je povremeno bilo
vidljivo ali već se spustilo priliĉno nisko, tako da su ga visoke zgrade neretko zaklanjale. Trotoari su

80
bili puni ĉinovnika kojima se završilo radno vreme, i prošli smo pored ĉoveka na merdevinama koji
je nešto radio na uglancanom crvenom natpisu „Piletina sa Raţnja”. Promicali su pešaĉki prelazi i
znaci za Zabranu Parkiranja, i osećala sam da se pribliţavamo prodavnici.
- Mogu li nešto da te pitam? - reĉe Otac.
- Kako da ne.
- Mislim da Dţozi još uvek ništa ne naslućuje. Ali za tebe nisam siguran. Koliko si ranije
naslutila. Koliko si danas otkrila. Valjda ne bi imala ništa protiv da mi kaţeš šta znaš.
- Pre današnje posete g. Kapaldiju - rekoh - neke stvari sam naslućivala, ali u mnoge druge
nisam bila upućena. Sada, posle ove posete, shvatam g. Polovu zabrinutost. Kao i njegovu poĉetnu
rezervisanost prema meni.
- Još jednom se izvinjavam zbog toga. Dakle. Sve su ti objasnili. Na koji naĉin si ukljuĉena u
to.
- Da. Mislim da su mi sve rekli.
- I šta ti misliš? Misliš li da moţeš to da izvedeš? Da odigraš tu ulogu?
- Neće biti jednostavno. Ali verujem da će, nastavim li pomno da posmatram Dţozi, biti u
domenu mojih mogućnosti.
- Da te pitam onda još nešto. Dozvoli mi da te pitam sledeće. Veruješ li u ljudsko srce?
Naravno, ne mislim na organ kao takav. Govorim u pesniĉkom smislu. Ljudsko srce. Misliš li da
tako nešto postoji? Nešto što svakog od nas ĉini posebnim i jedinstvenim? I da li samo
pretpostavljamo da postoji. Zar ne misliš da bi onda, kako bi istinski spoznala Dţozi, morala da
spoznaš ne samo njeno ponašanje već i šta joj je u dubini duše? Ne bi li morala da spoznaš njenu
bit?
- Da, svakako.
- A to bi moglo biti teško, zar ne? Nešto što nadilazi ĉak i tvoje izvanredne sposobnosti. Jer
ma koliko vešta, puka imitacija bila bi uzaludna. Morala bi da spoznaš njenu bit, i to potpuno, inaĉe
nikada nećeš u suštinskom smislu postati Dţozi.
Autobus gradskog prevoza zaustavio se ispred ostavljenih kutija za voće. Dok ga je Otac
zaobilazio, auto iza nas besno je trubio. Bilo je još sliĉnog trubljenja, ali u daljini i nije se odnosilo
na nas.
- Bit o kojoj govorite - rekoh - zaista je deo Dţozi u koji će biti najteţe prodreti. Moţe biti
poput kuće sa mnogo soba. Svejedno, predani VP, s vremenom će uspeti da proĊe kroz svaku od tih
soba, i briţljivo ih sve prouĉi dok ne postanu kao njegov sopstveni dom.
Otac zatrubi kolima koja su pokušavala da se ukljuĉe iz sporedne ulice.
- Ali pretpostavimo da si ušla u jednu od tih soba -reĉe - i otkrila da u njoj postoji još jedna.
A u toj drugoj sledeća. Sobe u sobama, i tako unedogled. Ne bi li pokušaj da dopreš do Dţozine biti
mogao tako da izgleda? Bez obzira na to koliko dugo tumarala tim sobama, zar neće uvek ostati
neka u koju nisi ušla?
Na trenutak sam porazmislila o tome, pa rekla: - Naravno, ljudska suština svakako je sloţena.
Ali mora imati granice. Ĉak i kada g. Pol govori u pesniĉkom smislu, postoji kraj onome što se da
spoznati. Dţozina suština moţe podsećati na ĉudnu kuću sa sobama unutar soba. Ali ako je ovo
najbolji naĉin da spasemo Dţozi, uĉiniću sve što mogu. I verujem da postoji velika mogućnost da ću
uspeti.
- Hm.
Sledećih nekoliko trenutaka vozili smo se ćutke. Onda, kada smo prošli zgradu sa natpisom
„GvoţĊara” i neposredno iza nje pojavi se niz zidova sa sljuštenim plakatima, reĉe: - Prema
Dţozinim reĉima, tvoja stara radnja je u ovom kraju.
Moţda je tako, ali okolina mi još uvek nije bila poznata. Rekoh mu: - G. Pol je govorio veoma
iskreno. Moţda bi mi sad dozvolio da i ja budem iskrena prema njemu.
- Slobodno.
- Moja nekadašnja radnja nije pravi razlog zbog kog sam vas zamolila da me dovezete u ovaj
kraj.
- Kako?
- Kada smo ranije danas prolazili ovuda, nedaleko od radnje prošli smo pored mašine.
Radila je i stvarala uţasno ZagaĊenje.
- Okej. Nastavi.
- Nije lako objasniti. Ali vrlo je vaţno da g. Pol poveruje u ovo što ću sada reći. Ta mašina
mora biti uništena. To je pravi razlog zašto sam traţila da me dovezete ovde. Mora da je negde u
blizini. Lako se raspoznaje jer na sebi ima ime Kutings. Ima tri dimnjaka i svi emituju
uţasno ZagaĊenje.
- A ti sad ţeliš da je naĊemo?

81
 - Da. I da je uništim.
- Jer uzrokuje ZagaĊenje.
- To je grozna mašina. - Već sam se naginjala napred i gledala nalevo i nadesno.
- A kako taĉno nameravaš da je uništiš?
- Nisam sigurna. Zato sam htela da budem iskrena prema g. Polu. Potrebna mi je njegova
pomoć. G. Pol je iskusan inţenjer, a uz to i odrasla osoba.
- Pitaš me kako da upropastiš mašinu?
- Samo najpre moramo da je naĊemo. Na primer, moţemo li da skrenemo u ovu ulicu?
- Ne mogu tu da skrenem. Jednosmerna je. Ni ja ne volim zagaĊenje. Ali nije li ovo malo
preterano?
- Nisam u mogućnosti da dajem dodatna objašnjenja. Ali g. Pol mora da mi veruje. Vrlo je
vaţno za Dţozi. Za njeno zdravlje.
- Kako će ovo da pomogne Dţozi?
- Ţao mi je, nisam u mogućnosti da objašnjavam. G. Pol mora da mi veruje. Samo kad bi
našli Kutings Mašinu i uništili je, verujem da bi se Dţozi potpuno oporavila. Onda neće biti vaţni ni
g. Kapaldi, ni njegov portret, ni koliko sam u stanju da valjano proniknem u Dţozi.
Otac porazmisli. - U redu - reĉe konaĉno. - Hajde bar da pokušamo. Gde reĉe da si poslednji
put videla tu stvar?
Produţili smo i uoĉila sam Zgradu RPO - i Zgradu Poţarnih Stepenica do nje - kojima smo se
brzo pribliţavali. Sunce iza njih je tonulo kao i obiĉno, a onda proĊosmo i pored same radnje.
Ponovo sam videla izloţene obojene boce i natpis Plafonska Rasveta, ali bila sam toliko zabrinuta
da će mi Kutings Mašina promaći da nisam ni obratila paţnju na njih. Kada smo prošli pešaĉki
prelaz, Otac reĉe: - Pitam se nije li ova ulica samo za taksije. Vidi ih. Svuda su.
- Moţda je ovo skretanje. Molim vas, ako je moguće.
Kutings Mašina nije bila tamo gde sam je prethodno videla, i kako opet nisam prepoznavala
ulice zverala sam u svim pravcima. Sunce je povremeno jarko sijalo kroz razmake izmeĊu zgrada, i
pitala sam se ţeli li da me ohrabri ili naprosto posmatra i nadgleda kako napredujem. Kada smo još
jednom skrenuli a od Kutings Mašine opet ni traga, izgleda da svoju uspaniĉenost nisam uspela
da sakrijem, pošto Otac reĉe tako neţnim glasom kakvim mi se nikada nije obratio: - Zaista veruješ,
zar ne? Da će to pomoći Dţozi?
- Da. Da, verujem.
Kao da se u njemu nešto promenilo. Uspravio se u sedištu - i onda, kao i ja, napeto gledao
levo i desno.
- Nadajmo se - odvrati. - Ta prokleta stvar me konstantno proganja. - Gotovo ogorĉeno
odmahnuo je glavom, ali je delovao snaţnije. - Okej. Vozilo, kaţeš. Onakvo kakvo koriste
graĊevinci.
- Ima toĉkove, ali ĉini mi se da nije vozilo u pravom smislu reĉi. Gde god ode, moraju da ga
vuku. Na njemu piše Kutings i bledoţuto je.
Pogledao je na sat. - GraĊevinci su verovatno završili za danas. Pusti nešto da probam.
Otac poĉe da vozi odvaţnije. Iza sebe smo ostavili druga vozila, prolaznike, izloge prodavnica,
i zašli u uliĉice u seni zgrada bez prozora i velikih zidova sa jarkim grafitima. Otac bi povremeno
zaustavio, okrenuo i potom polako vozio uskim prostorom izmeĊu ţiĉanih ograda iza kojih su se
nalazili parkirani kamioni i zapušteni automobili.
- Vidiš li šta?
Kad god bih odmahnula glavom, ponovo bi poterao napred, tako da sam se plašila da ćemo
pri oštrim zaokretima udariti o hidrant ili ćošak zgrade. Zavirili smo u još parkinga, i u jednom
trenutku, bez obzira na znak „Strogo Zabranjen Pristup” koji je visio na jednom krilu razvaljene
kapije, prošli smo kroz nju i provezli se parkingom prepunim vozila, naslaganih gajbi i
graĊevinskom dizalicom na drugom kraju. Ipak, od Kutings Mašini još uvek ni traga i Otac nas
onda odveze u senovit kraj ispucalih ploĉnika sa tek ponekim usamljenim prolaznikom. Kraj
neugledne zgrade sa natpisom „Spratovi u Najam”, skrenuo je na još jedan uzan puteljak i iza
zgrade se nalazio još jedan parking ograĊenom ţicom.
- Tamo! G. Pol, eno je!
Otac nalegnu na koĉnicu. Parking je bio sa moje strane te priljubih lice uz prozor, dok je iza
mene Otac podešavao sedište kako bi bolje video.
- Ona tamo? Sa dimnjacima?
- Jeste. Našli smo je.
Dok je Otac lagano okretao kola, nisam skidala pogled sa Kutings Mašine. Onda se ponovo
zaustavismo.
- Glavni ulaz je vezan lancem - reĉe. - Ali onaj boĉni ulaz tamo...

82
 - Da, mali ulaz je otvoren. Moţe da se uĊe peške.
Otkopĉala sam pojas i krenula da izaĊem, ali tada osetih da me je Otac uhvatio za ruku.
- Ne bih ulazio tamo dok ne odluĉiš šta taĉno nameravaš da uradiš. Sve deluje raspadnuto,
ali nikad se ne zna. Moţda ima alarma, nadzornih kamera. Moţda nećeš imati vremena za stajanje i
premišljanje.
- Da, u pravu ste.
- Jesi li potpuno sigurna da je to ta mašina?
- Potpuno. Odavde je jasno vidim, i nema nikakve sumnje.
- I tvrdiš da će, ako je onesposobiš, to pomoći Dţozi?
- Da.
- Šta onda predlaţeš, kako to da izvedemo?
Zurila sam u Kutings Mašinu smeštenu skoro nasred parkinga, izdvojena od ostalih vozila.
Sunce je padalo izmeĊu obrisa dveju zgrada koje su se na poludistanci uzdizale nad parkingom.
Nijedna od njih ni na tren nije zaklanjala njegove zrake i konture parkiranih vozila su
se presijavale.
- Osećam se priliĉno blesavo - rekoh naposletku.
- Da, nije nimalo lako - odvrati Otac. - Osim toga, to što predlaţeš vodilo bi se kao kriviĉno
delo.
- Da. Ipak, kada bi ljudi iza onih visokih prozora tamo sluĉajno nešto i videli, ubeĊena sam
da bi se obradovali što je Kutings Mašina uništena. Shvatili bi šta je zapravo ta grozna mašina.
- Moţe biti da je tako. Ali kako nameravaš to da izvedeš?
Otac se zavalio u sedište i jednom rukom opušteno oslonio o volan, te sam stekla utisak da je
već došao do mogućeg rešenja ali se iz nekog razloga usteţe da ga otkrije.
- G. Pol je iskusan inţenjer - rekoh unoseći mu se pravo u lice. - Nadala sam se da će uspeti
nešto da smisli.
Otac meĊutim nastavi da kroz šoferšajbnu zuri u parking. - Nisam uspeo to da objasnim
Dţozi malopre u kafani - reĉe. – Nisam uspeo da joj objasnim zašto toliko mrzim Kapaldija. Zašto
ne mogu da se nateram da budem uĉtiv prema njemu. Ali voleo bih da pokušam da objasnim
tebi, Klara. Ako nemaš ništa protiv.
Nije bio baš najbolji momenat da skreće s teme, ali ne ţeleći da se predomisli ćutala sam i
ĉekala.
- Ĉini mi se da mrzim Kapaldija jer u dubini duše naslućujem da je moţda u pravu. Da je
ono što tvrdi - istina. Da je nauka nepobitno dokazala kako moju kći ne odlikuje ništa tako
jedinstveno što savremena pomagala ne mogu iskopati, iskopirati, preneti. Da su ljudi sve vreme,
vekovima, ţiveli jedni sa drugima, voleli se i mrzeli, na osnovu pogrešne pretpostavke. Svojevrsnog
sujeverja koga se drţimo dok se ne opametimo. Kapaldi to tako vidi, i jedan deo mene pribojava se
da je u pravu. Sa druge strane, Krisi nije kao ja. Moţda još ni sama nije svesna, ali nikada nikome
neće dozvoliti da je obmanjuje. Ako taj trenutak ikada doĊe, ma koliko ti dobro igrala svoju ulogu,
bez obzira na to koliko ona ţelela to da uspe, Krisi naprosto neće biti u stanju da se pomiri s tim,
Klara. Previše je... staromodna. Ĉak i ako se svesno suprotstavlja nauci i matematici, i dalje neće
biti u stanju to da uĉini. Naprosto ne dobacuje tako daleko. Ali ja sam drugaĉiji. Posedujem...
nekakvu unutrašnju hladnoću koju ona nema. Moţda zato što sam, kao što ti reĉe, iskusan inţenjer.
Zato mi je toliko teško da budem uĉtiv prema ljudima kao što je Kapaldi. Kada rade to što rade,
govore to što govore, kao da mi oduzimaju ono što smatram najdragocenijim u ţivotu. Razumeš
smisao?
- Da. Razumem osećanja g. Pola. - Nakratko smo ćutali, pa sam produţila: - Onda iz svega
što g. Pol govori deluje da je najvaţnije da se ono što g. Kapaldi kaţe nikada ne sprovede u delo.
Ako uspemo da izleĉimo Dţozi, onda portret, moje spoznavanje nje, ništa od toga neće biti vaţno.
Zato vas ponovo molim. Molim da me posavetujete kako da uništim Kutings Mašinu. Imam osećaj
da g. Pol ima ideju kako bismo mogli to da uĉinimo.
- Da, nešto mi je palo na pamet. Ali nadao sam se da će moţda iskrsnuti bolja ideja.
Naţalost, izgleda da neće.
- Molim vas, recite mi. Svakog trena nešto moţe da se promeni i ova prilika će propasti.
- Okej. Dakle, evo ovako. Ta mašina u sebi sadrţi veliki Silvesterov agregat. Proseĉan.
Štedljive potrošnje goriva i dovoljne snage, ali bez stvarne zaštite. To znaĉi da mašina moţe podneti
svaku koliĉinu prašine, dima, kiše. Ali ako nešto sa, recimo, visokoakrilamidnim sadrţajem dopre u
ureĊaj, primera radi, P-E-G Devet rastvor, neće moći da ga obradi. Bilo bi to kao da ubaciš gas u
dizel-mašinu, samo još gore. Ako ubaciš P-E-G Devet, brzo će se polimerizovati. Oštećenje će po
svoj prilici biti terminalno.
- P-E-G Devet rastvor?

83
 - Da.
- Zna li g. Pol kako bismo za ovako kratko vreme mogli da nabavimo P-E-G Devet rastvor?
- Sluĉajno, ali znam. - Gledao me je još koji trenutak, pa reĉe: - Trebalo bi da imaš odreĊenu
koliĉinu P-E-G Devet. Tu, u tvojoj glavi.
- Shvatam.
- Mislim da uglavnom postoji mala šupljina. Upravo tamo, na potiljku gde se spajaju glava i
vrat. Ne poznajem dovoljno ovu oblast. Kapaldi bi znao mnogo više o tome. Ali pretpostavljam da
bi pristala na gubitak male koliĉine P-E-G-a Devet a da se to u znaĉajnijoj meri ne odrazi na tvoje
sposobnosti.
- Ako... ako uspemo da iz mene iscedimo rastvor, da li će to biti dovoljno za uništenje
Kutings Mašine?
- To stvarno nije moja oblast. Ali nagaĊam da sadrţiš otprilike petsto mililitara. Ĉak bi i
polovina trebalo da bude dovoljna da onesposobi jednu takvu proseĉnu mašinu. Kada to kaţem,
moram da naglasim. Ne insistiram da to uradimo. Bilo šta što moţe loše da utiĉe na tvoje
sposobnosti ugrozilo bi i Kapaldijev plan. A Krisi to ne bi ţelela.
Mnogo sam se uplašila, ali rekoh: - Ali g. Pol smatra da moţemo da uništimo Kutings Mašinu
ako bismo uspeli da iscedimo rastvor.
- Da. Tako je.
- Postoji li mogućnost da g. Pol predlaţe ovaj naĉin ne samo da bi uništio Kutings Mašinu
već i da ošteti Klaru a time i g. Kapaldijev plan?
- Upravo je i meni to proletelo kroz glavu. Samo, Klara, kada bih zaista ţeleo da te oštetim,
mislim da ima mnogo jednostavnijih naĉina. Ali istina je da si mi ponovo probudila nadu. Nadu da
je to što tvrdiš taĉno.
- Kako ćemo iscediti rastvor?
- Samo malim rezom. Ispod uva. Bilo kojeg. Treba nam instrument, nešto sa oštrim vrhom
ili ivicom. Treba samo da probušimo spoljni sloj. Ispod njega bi trebalo da je mali ventil koji umem
da otpustim, a onda prstima ponovo zategnem. - Dok je to govorio, preturao je po pregradi za
rukavice u Majĉinim kolima i izvadio plastiĉnu flašicu za vodu. - Okej, u ovo ćemo prikupiti rastvor.
A, evo, mada nije savršen, i malog šrafcigera. Ako još malo naoštrim kraj... - Podigavši alatku
prema svetlu, zaćuta. - Posle toga, treba samo da priĊemo tamo i paţljivo sipamo rastvor u jednu
štrcaljku. Trebalo bi da iskoristimo glavnu. Po svoj prilici je direktno povezana sa Silvesterovim
agregatom.
- Hoću li izgubiti svoje moći?
- Kao što rekoh, ne bi trebalo u velikoj meri da utiĉe na tvoje opšte performanse. Ali ova
oblast mi je nepoznanica. Moţe biti izvesnih posledica na tvoje kognitivne sposobnosti. Ali kako ti
je solarni izvor energije osnovni, eventualne posledice bile bi zanemarljive.
Spustio je staklo i prosuo vodu iz plastiĉne flaše.
- Klara, ti odluĉi. Ako ţeliš, moţemo prosto da odemo odavde. Imamo još, da vidim,
dvadesetak minuta do sastanka sa ostatkom društva.
Pokušavajući da obuzdam strah, ponovo sam se kroz ţiĉanu ogradu osvrnula ka parkingu.
Pogled na njega iz automobila nije mi se razdelio, a Sunce je i dalje posmatralo izmeĊu obrisa dveju
zgrada.
- Znaš, Klara. Još ne znam o ĉemu se radi. Ali ţelim ono što je najbolje za Dţozi. Baš kao i ti.
Tako da sam spreman da ugrabim bilo koju priliku koja nam se ukaţe.
Okrenuh se sa osmehom i klimnuh glavom. - Da - odvratih. - Onda pokušajmo.

Sedeći pored prozora suši kafea, gledajući kako se ispred pozorišta izduţuju senke, bila sam
uzbuĊena zbog mogućnosti da bi Sunce verovatno moglo odmah da izlije svoju posebnu prehranu
na Dţozi koja je sedela naspram mene, i to baš kroz ovaj prozor. Ipak, shvatila sam da je Sunce
zasigurno umorno - da je praktiĉno završilo za danas - i kako je i neprimereno i nerazumno
oĉekivati tako skoru reakciju. Još sam gajila traĉak nade i pomno posmatrala Dţozi, ali ubrzo sam
se pomirila s tim da ću morati da ĉekam najmanje do sutra ujutro.
Kroz prozor suši kafea nisam mogla baš jasno da vidim, i shvatila sam da je to zbog toga što je
bio prašnjav i umazan, i da to nema naroĉito veze sa onim što se dogodilo na parkingu. I zaista,
uprkos tome što se neprestano vijorio na povetarcu, i dalje sam mogla da proĉitam natpis
na velikom platnenom transparentu iznad ulaza u pozorište „Blaţeno Briljantno!”. A i bez problema
sam razaznavala ljude koji su pristizali da se pridruţe onima koji su se već vrzmali ispred pozorišta.
Svaki put kada još ljudi pristigne, razlegli bi se pozdravi i veseli povici. Nisam mogla razgovetno da

84
ih ĉujem, ali od njih me je razdvajalo debelo staklo tako da je i to bilo u skladu sa trenutnim
okolnostima.
Krenuli smo odmah nakon onog poduhvata na parkingu, ali kada smo Otac i ja najzad
pronašli pravi suši kafe, Dţozi, Rik, Majka i gĊa Helen već su nekoliko minuta sedeli za stolom kraj
prozora. Kao da kod g. Kapaldija nije bilo nikakvih razmirica, Otac ih sve srdaĉno pozdravi
ali nedugo potom, Majka sa pravougaonikom prislonjenim uz uvo ustade i izaĊe da se pridruţi
ljudima napolju.
Otac je za stolom okretao stranice Rikove sveske i glasno odavao priznanje. Ipak, zabrinula
sam se zbog nekarakteristiĉne Dţozine ćutljivosti, a ubrzo je i Otac to primetio.
- Јеl’ si dobro, ţivotinjice?
- Jesam, Tata.
- Već dugo smo na nogama. Hoćeš li da se vratimo u stan?
- Nisam umorna. Nisam bolesna. Dobro sam, Tata. Samo me pusti da sedim ovde.
- Rik, koji je sedeo pored Dţozi, takoĊe ju je zabrinuto posmatrao. - Ej, Dţozi, da li bi ovo
dovršila umesto mene? - Izrekao je to tiho, gotovo na uvo, ćušnuvši joj ostatke kolaĉa od šargarepe.
- Moţda te okrepi.
- Ne treba mi okrepljenje, Riki. Dobro sam. Samo ţelim da sedim ovde, ništa drugo.
Otac briţno pogleda Dţozi, pa se vrati Rikovoj svesci.
- Ovi su stvarno zanimljivi, Rik.
- Riki, dušo - reĉe gĊa Helen - upravo mi pade na pamet. Baš dobro što smo poneli tvoje
dijagrame. Ali moţda je najbolje da ih ne nudiš Vensu dok on to izriĉito ne zatraţi.
- Mama, završili smo s tim.
- Prosto, delovalo bi neumesno. Suviše nestrpljivo. Na kraju krajeva, to je valjda samo
druţenje. Spontano okupljanje.
- Mama, kako moţe biti spontano kada je tako briţljivo isplanirano a mi došli samo zbog
toga?
- Dušo, samo bi trebalo da se potrudiš i ponašaš kao da je spontano. Kod Vensa to najbolje
pali. Samo ako izriĉito zatraţi da vidi neke tvoje radove...
- Mama, razumeo sam. Sve je pod kontrolom.
Rik je delovao napeto i ţelela sam da uĉinim nešto što bi ga ohrabrilo, ali kako sam sedela
prekoputa nisam mogla da se nagnem i dotaknem ga po ruci ili ramenu. Otac je ponovo gledao u
Dţozi, ali meni nije delovala tako loše, već više kao da je prosto odlutala u mislima.
- Dronovi uopšte nisu moja oblast - reĉe Otac posle izvesnog vremena. - Ali je ovo zaista
impresivno i uzbudljivo, Rik. - Potom se obrati gĊi Helen: - Usavršena ili ne, istinska darovitost ne
moţe ostati neprimećena. Osim ako ovaj svet već nije potpuno poludeo.
- Uvek ste me hrabrili, g. Arture - reĉe Rik. - Ĉak i onda, kad sam tek poĉinjao sa svim ovim.
Toliko toga što ste mi još tada pokazali - osnova je ovoga što gledate.
- Baš si ljubazan, Rik, ali ubeĊen sam da su pohvale krajnje neopravdane. Tehnologija
dronova nikada nije bila moja oblast, pa sumnjam da sam ti ikada bio od velike pomoći. Ipak,
zahvalan sam što to kaţeš.
Sada sam kroz prozor uspevala da vidim poslednje Sunĉeve trakove za danas kako padaju na
ţene u crnim odelima sa leptir-mašnama, pozorišno osoblje u prslucima koje deli brošure, parove u
šljaštećoj odeći i muziĉare sa malim gitarama koji se muvaju kroz masu, dok su njihove muzike
deonice dopirale kroz staklo.
- Ej, ţivotinjice. Da nije sluĉajno majka rekla nešto što te je naljutilo? Ta ćutljivost, ne liĉi na
tebe da sediš tako.
- Tata, dobro sam. Prosto nisam u formi, okej? Ne mogu da blistam i zabavljam se ĉitav dan.
Ponekad mi doĊe samo da sedim i odmaram se.
- Pol, da znaš da nam nedostaješ - reĉe gĊa Helen. - Ima li već ĉetiri godine? A, vidi, stiţe još
ljudi. Pitam se kada li će da ih puste unutra. Dobro je što ovuda nije dozvoljen saobraćaj. Gde li je
Krisi? Jel’ još napolju?
- Vidim je, Mama. Još uvek priĉa telefonom.
- Toliko mi je drago što je danas s nama. Toliko ohrabrujuće. Ona mi je tako dobra
prijateljica. A cenim i to što ste svi ovde, i pruţate Riku i meni podršku. - Pogledala je sve za stolom,
kao da poseban naglasak stavlja na to što je pogledom obuhvatila i mene. - Neću se pretvarati da
nisam nervozna. - Skoro će kucnuti ĉas. I da budem iskrena, ne samo za Rika. Pol, jesam li ti ikad
rekla? Ĉovek sa kojim ćemo se sastati, nekada smo bili zaljubljeni. Ne samo vikend ili par meseci
nego godinama...
- Mama, molim te...
- Pol, kada bi ti se ukazala prilika da porazgovaraš s njim, mislim da bi otkrio kako imate

85
neke zajedniĉke osobine. Na primer, i on naginje fašizmu. Oduvek je, mada sam se trudila da ne
primećujem...
- Mama, zaboga...
- Stani malo, Helen - odvrati Otac. - Pripisuješ li mi...
- To je samo zbog onoga šta si malopre priĉao, Pol. O svojoj komuni.
- Ne, Helen, ne dozvoljavam. I to još pred decom. Ono što sam malopre govorio nema
nikakve veze sa fašizmom. Nemamo ništa agresivno u programu izuzev onog da moţemo da se
branimo ako se ukaţe potreba. Tamo gde ţiviš, Helen, moţda još nema razloga za brigu i iskreno se
nadam da će još dugo tako i ostati. Tamo gde ja ţivim stvari stoje drugaĉije.
- Tata, zašto se onda ne odseliš odande? Zašto i dalje ţiviš u mestu gde ima bandi i oruţja?
Izgleda da je Oca obradovalo što se Dţozi konaĉno ukljuĉila u razgovor. - Jer je to moja
komuna, Dţozi. Nije ni pribliţno tako rĊava kao što se ĉini kada se ovako priĉa. SviĊa mi se tamo.
Ţivim sa nekim veoma dobrim ljudima, i većina njih imala je isti ţivotni put kao i ja. Shvatili smo
da postoji mnogo razliĉitih naĉina da se ţivi pristojan i ispunjen ţivot.
- Tata, da li ti to ţeliš da kaţeš da ti je drago što si izgubio posao?
- Na neki naĉin da, Dţozi. A i nisam zaista izgubio posao. Sve je to deo promena. Svako
mora da pronaĊe nove naĉine da ţivi svoj ţivot.
- Pol, iskreno se izvinjavam - reĉe gĊa Helen - što sam tebe i tvoje nove prijatelje oznaĉila
kao fašiste. Nije trebalo to da uĉinim. Reĉ je samo o tome da si stvarno rekao da ste svi belci i svi iz
krugova bivših struĉnih elita. To si rekao. I da ste bili prinuĊeni da se priliĉno dobro naoruţate
protiv ostalih klasa. Što stvarno zvuĉi pomalo fašistiĉki...
- Helen, ne dozvoljavam. Dţozi zna da nije tako, ali ne ţelim ni da sluša kako to govoriš. A
ne ţelim ni da Rik sluša. To naprosto nije istina. Ne poriĉem da tamo gde ţivimo ima razliĉitih
grupacija. Nisam ja stvorio pravila, to je prosto prirodna podela. I ako druga grupacija ne pokazuje
poštovanje prema nama i onom što jesmo, mora biti svesna da će se suoĉiti sa otporom.
- Mama je rastrojena - reĉe Rik. - Zabrinuta je, ništa drugo. Morate joj oprostiti.
- Bez brige, Rik. Poznajem tvoju majku tolike godine, i veoma mi je draga.
- Zove se Vens - reĉe gĊa Helen. - Ĉovek koga oĉekujemo. Rik i ja smo izuzetno zahvalni što
ste tu da nam pruţite moralnu podršku, ali od sada se oslanjamo samo na sebe. Da ti kaţem, Pol,
nekada je Vens bio priliĉno zaljubljen u mene. Rik, dušo, ne slaţi te face. Rik ga nikada nije
upoznao, bilo je to pre nego što se rodio. A, mislim da je bila ta jedna prilika, ali teško da se to
raĉuna. Pol, kada ga vidiš, usuĊujem se da kaţem da ćeš se ĉuditi šta sam doĊavola videla u njemu.
Ali veruj mi, nekada je bio zgodniji ĉak i od tebe. Zaĉudo, što je bio uspešniji u ţivotu, sve manje je
bio zgodan. Sada je bogat i uticajan i izgleda uţasno. Ipak, potrudiću se da ispod svih tih
naslaga sala u njemu vidim onog negdašnjeg privlaĉnog mladića. Baš se pitam hoće li on uĉiniti isto
kad sam ja u pitanju.
- Ţivotinjice, šta se dešava napolju? Vidiš li majku?
- Još je na telefonu.
- Valjda je besna na mene. Verovatno se neće ni vraćati unutra dok sam ja ovde.
Moguće da je Otac oĉekivao da će mu neko protivreĉiti, ali to se nije dogodilo. GĊa Helen ĉak
iskolaĉi oĉi i ispusti kratak podsmešljiv zvuk. Onda reĉe:
- Rik, dušo, vreme je. Mislim da bi trebalo da krenemo.
Ĉuvši kako to kaţe, obuze me strah; više nisam bila sigurna nisu li posledice onoga što se
dogodilo na parkingu sve vidljivije kako minuti protiĉu, i neće li moje novo stanje postati oĉevidno
svima ako završim na nepoznatom terenu napolju.
- Baš se pitam - govorila je gĊa Helen - da li je Vens imao na umu da će moţda biti
predstava i napraviti se guţva kad je predloţio da se naĊemo kod pozorišta. Trebalo bi da izaĊemo.
Mogao bi da porani i da ga guţva zbuni.
Rik uhvati Dţozi za rame i tiho upita: - Dţozi, sigurno si dobro?
- Kunem se da jesam. Zato idi i daj sve od sebe, Riki. To ţelim najviše od svega.
- Tako je - reĉe Otac. - I samo zapamti. Talentovan si. Pa, moţda bi trebalo svi da krenemo.
Dok je ustajao, pogled mu je pao ne mene i prouĉavao me je paţljivije nego inaĉe. Odmah
sam se zabrinula da će ostali to primetiti, mada mi je rez bio dobro skriven kosom. Potom se Oĉev
pogled ponovo vrati na Dţozi.
- Ţivotinjice, moramo da te vratimo. Hajde da naĊemo tvoju majku.

Kada smo izašli iz suši kafea, Sunce je rasipalo poslednje trakove za danas, i nisam oĉekivala
da bi za tako kratko vreme moglo poslati svoju posebnu pomoć. Sada sam nesmetano ĉula glasove i

86
muziku ljudi oko pozorišta, i opazila da im je glavni izvor svetlosti postala uliĉna lampa ispred
njega. I zaista, na trenutak pomislih kako pozorišna publika pokušava da kruţi oko nje u unapred
dogovorenoj formaciji, ali onda se raspršila i videh kako se obliĉje svetine nasumiĉno premešta.
Otac i gĊa Helen bili su par koraka ispred mene i hrlili ka masi, dok su Rik i Dţozi bili tik iza
mene, toliko blizu da bi me udarili u sluĉaju da moram iznenada da stanem. Zaĉuh Dţozi kako
kaţe: - Ne, Rik, kasnije. Ispriĉaću ti posle. Za sada, recimo da Mama definitivno ima jedan
od svojih uvrnutih dana.
- Ali šta je rekla? Šta se dogaĊa?
- Ĉuj, Riki, to sad nije vaţno. Vaţan je taj tip s kojim ćeš se naći i šta ćeš mu reći.
- Ali vidim da si uznemirena...
- Riki, nisam uznemirena. Ali biću, i to skroz, ako se ne usredsrediš i daš sve od sebe pred
tim tipom. Ovo je vaţno. I za tebe, i za nas.
Pomislila sam da ću bolje razaznati pozorišnu publiku kada je više ne budem gledala kroz
staklo. Ali sada su se pojave u njenom središtu pojednostavile, kao da su sklopovi kupa i cilindara
saĉinjenih od glatkog kartona. Primera radi, njihova odeća nije imala uobiĉajene falte i nabore, a
pod svetlošću uliĉne lampe ĉak su im i lica delovala kao da su stvorena umešnim rasporeĊivanjem
ravnih površina u sloţen raspored koji stvara utisak forme.

Nastavili smo da hodamo dok nas u potpunosti nije zaglušila buka. U jednom trenutku sam
zastala i ispruţila ruku unazad da dohvatim Dţozinu, ali više nije bila iza mene. I mada sam je ĉula
kako kaţe Riku: - Eno Mame, ali kada sam se okrenula od Rika i nje nije bilo ni traga, već ugledah
neĉije glatko ĉelo kako se pribliţava mom licu. Neko mi odgurnu leĊa, mada nenamerno, potom
zaĉuh Oĉev glas i ponovo se okrenuvši, ugledah ga kako sa gĊom Helen stoji kraj neznanĉevog
lakta. Ĉula sam Oca kako kaţe:
- Nisam hteo ovo da kaţem tamo pred decom. Ali, Helen, vidi. Sasvim je u redu da me
nazivaš fašistom. Zovi me kako hoćeš. Ali tamo gde sada ţiviš moţda neće zauvek ostati tako mirno.
Ĉula si šta se prošle nedelje desilo baš u ovom gradu? Ne tvrdim da si trenutno u opasnosti, ali
moraš da razmišljaš unapred. Kada o tome priĉam sa Krisi, samo sleţe ramenima. Ali moraš da
razmisliš o tome. Da razmišljaš unapred kako o Riku, tako i o sebi.
- Oh, ali razmišljam unapred, Pol. Šta misliš zašto smo danas ovde? Šta misliš zašto gledam
na sve strane u potrazi za davno zaboravljenim ljubavnikom? Razmišljam unapred i planiram, i ako
to ĉinim kako treba, Rik će uskoro biti negde drugde. Ali nadam se ne u nekakvoj komuni koja se
naoruţana zabarikadirala. Ţelim da Rik uspe, i zato mi je potrebna Vensova pomoć. Ma, kuda li je
mogao da ode? Moţda do pogrešnog pozorišta.
- Rik je dobar mladić. Nadam se da će uspeti da naĊe put kroz ovaj haos koji ostavljamo
njegovoj generaciji. Ali ako ne krene baš po dobru, Helen, bilo njemu, bilo tebi, ţelim da me
kontaktiraš. Oboma ću naći mesto u našoj komuni.
- Baš ti hvala, Pol. I izvini što sam malopre bila gruba. Moţda će te iznenaditi, ali zapravo se
ne uzrujavam zbog toga što smo postali. Ako je neko dete sposobnije od drugog, onda je jedino
praviĉno da bistrije dobije priliku. Ali i odgovornost. Slaţem se s tim. Ali se neću pomiriti s tim da
Rik ne moţe da ima pristojan ţivot. Odbijam da prihvatim da je ovaj svet postao tako bezdušan. Rik
nije usavršen, ali ipak moţe daleko da dogura, da uspe.
- Ţelim mu sve najbolje. Samo kaţem da postoji bezbroj naĉina da se vodi uspešan ţivot.
Oko mene se tiskalo mnoštvo lica, ali sada se ispred njih pojavi jedno novo i nastavi da se
pribliţava sve dok me gotovo nije dodirnulo. Tek tada prepoznah Rika i ote mi se uzdah
iznenaĊenja.
- Klara, znaš li šta je sa Dţozi? - upita. - Da se malopre nije nešto dogodilo?
- Ne znam o ĉemu su Dţozi i Majka razgovarale - odvratih. - Ali imam vrlo dobre vesti.
Zadatak koji mi je poveren, one veĉeri kada si mi pomogao da stignem do g. Makbejnovog ambara.
Izvršen je. Toliko sam ţelela da ga izvršim, ali dugo nisam znala kako. Rik, stvarno je gotovo.
- Divno. Ali nisam siguran da znam o ĉemu priĉaš.
- Još ne smem da ti kaţem. I bila sam prinuĊena da se neĉega odreknem. Ali to sada uopšte
nije vaţno, jer ponovo moţemo da se nadamo.
Još više kupa i cilindara - ili neĉega što je izgledalo kao njihovi fragmenti - tiskalo se u sav
preostali prostor oko mene. Tada shvatih da je jedan od tih fragmenata - oblik koji je došao kako bi
zamenio Rika - zapravo Dţozi. Ĉim sam je prepoznala, više mi nije bilo teško da je drţim u fokusu.
- Ej, Klara, ovo je Sindi. Malopre je konobarisala za našim stolom. Zna za tvoju nekadašnju
prodavnicu.
Osetih dodir na ruci i zaĉuh nekoga kako govori: - Hej, volela sam tvoju prodavnicu! - Kada
sam se okrenula prema mestu odakle je dopirao glas, ugledala sam dva visoka dimnjaka umetnuta
87
jedan u drugi, pri ĉemu se onaj gornji blago naginjao prema meni. Kada sam se osmehnula i rekla: -
Drago mi je - dimnjaci nastaviše:
- Sad sam priĉala tvojoj vlasnici. Prošla sam pored nje prošlog vikenda i sada je tamo
prodavnica nameštaja. Ej, da znaš, ubeĊena sam da sam te jedanput videla u izlogu.
- Klara ţeli da zna gde su se odselili. Imaš li pojma, Sindi?
- Uf. Nisam sigurna da su se odselili...
Neko me je povlaĉio za ruku, ali sada se preda mnom nalazilo toliko fragmenata da su
izgledali poput betonskog zida. TakoĊe sam poĉela da sumnjam da mnogi ovi oblici zapravo nisu ni
trodimenzionalni, već korišćenjem veštih tehnika senĉenja nacrtani na ravnim površinama da bi
stvorili iluziju zaobljenosti i širine. Onda shvatih da je prilika pored mene koja me odvlaĉi, Majka.
Priĉala mi je, skoro na uvo:
- Klara, znam da smo malopre svašta napriĉale. Mislim, u kolima. Ali moraš da shvatiš da
sam mislila na tri, ĉetiri stvari istovremeno. Samo kaţem da ne shvataš previše ozbiljno bilo šta što
smo rekle. Razumeš, zar ne?
- Mislite, kada smo bile same u kolima? Parkirane blizu mosta?
- Da, tada. Ne kaţem da ćemo bilo šta da poriĉemo. Nego ĉisto da znaš, okej? Uf, sve ovo
postaje tako zbunjujuće. A na Pola ne mogu da raĉunam. Pogledaj ga. Šta li joj sad priĉa?
Nedaleko od nas, Otac se naginjao nad Dţozi tako da joj se unosio u lice, i nešto joj odluĉno
govorio.
- U poslednje vreme baš mnogo lupeta - reĉe Majka i poĊe ka njima. Ali tek što je krenula, iz
guţve izroni jedna ruka i zgrabi je za ĉlanak.
- Krisi - zaĉu se glas gĊe Helen - ostavi ih same još koji minut. Ovih dana nemaju baš
mnogo prilika da budu zajedno.
- Mislim da je Pol prosipao svoje mudrosti sasvim dovoljno za jedan dan - odvrati Majka. -
A slušaj ih sad. SvaĊaju se.
- Krisi, ne svaĊaju se. Uveravam te. Pusti ih da razgovaraju.
- Helen, zaista mi ne treba tvoje tumaĉenje. Još uvek mogu da provalim svoju kćerku i
muţa.
- Bivšeg muţa, Krisi. A bivši su, baš kao što upravo naglašavam, nedokuĉivi. Vens se kleo da
neće dozvoliti da ĉekamo, a vidi sada. Nismo bili u braku kao ti i Pol, tako da gorak ukus ima
drugaĉiju aromu. Ali nemoj to da potcenjuješ, Krisi. Nisam ga videla ĉetrnaest godina, a onda samo
u prolazu pukim sluĉajem. Da li je moguće da smo u ovoj guţvi prošli jedno pored drugog i da se
nismo prepoznali?
- Kaješ li se, Helen? - upita Majka iznenada. - Znaš na šta mislim. Kaješ li se? Što nisi
nastavila sa Rikom?
GĊa Helen na trenutak produţi da gleda prema mestu gde su Otac i Dţozi razgovarali. Zatim
reĉe - Da. Ruku na srce, odgovor je da, Krisi. Ĉak i pošto sam videla šta je to tebi donelo. Osećam...
osećam kao da nisam uĉinila za njega sve što sam mogla. Osećam da nisam podrobno razmislila,
onako kao ti i Pol. Misli su mi bile negde drugde i naprosto sam dozvolila da trenutak proĊe. Moţda
se zbog toga najviše kajem. Što ga nikada nisam dovoljno volela da bih na ovaj ili onaj naĉin donela
pravu odluku.
- Sve je u redu - Majka neţno uhvati gĊu Helen za nadlakticu. - Sve je u redu. Znam da nije
lako.
- Ali sada dajem sve od sebe. Ovoga puta dajem sve od sebe. Samo je potrebno da se pojavi
Nekadašnji Ljubavnik. E! Eno ga tamo. Vense! Vense! Izvini...
- Da li biste potpisali našu peticiju? - Ĉovek koji se pojavio pred Majkom bio je lica obojenog
u belo i crne kose. Kao da će se bela boja sa njegovog lica sljuštiti na nju, Majka hitro pruţi korak i
upita: - U vezi sa ĉim?
- Bunimo se protiv predloga da se Oksfordska Zgrada isprazni. Tamo trenutno ţivi ĉetiri
stotine dvadeset troje ljudi na privremenom radu, od toga osamdeset šestoro dece. Ni Leksdel ni
grad nisu ponudili nikakav prihvatljiv plan za njihovo preseljenje.
Nisam ĉula šta je crno-beli ĉovek dalje priĉao Majci pošto je Otac uleteo ispred mene i rekao
joj:
- Pobogu, Krisi, šta si to napriĉala našoj kćeri? - Obuzdavao je glas, ali zvuĉao je
iznervirano. - Stvarno se ĉudno ponaša. Da joj nisi sluĉajno rekla?
- Ne, Pol, nisam - Majĉin glas bio je nekarakteristiĉno kolebljiv. Barem ne o... svemu tome.
- Pa, šta si joj onda taĉno...
- Samo smo razgovarale o portretu, ništa drugo. Ne moţemo baš sve da sakrijemo.
Naslućuje mnoge stvari, ali ako s njom ne razgovaramo ni o jednoj, izgubićemo poverenje.
- Ispriĉala si joj o portretu?

88
 - Samo sam joj rekla da se ne radi o slici. Da je u pitanju svojevrsna skulptura. Ona se,
naravno, seća Saline lutke...
- Gospode boţe, mislio sam da smo se dogovorili...
- Pol, Dţozi nije derle. Ima moć rasuĊivanja. I ima pravo da oĉekuje da budemo iskreni
prema njoj...
- Rik! - razaznah iza sebe glas gĊe Helen. - Rik! DoĊi! Vens je tu, našla sam ga. DoĊi da se
pozdraviš. O, Krisi, hoću da upoznaš Vensa. Dobrog starog prijatelja. Evo ga.
G. Vens je nosio odelo koje je odraţavalo visok status, belu košulju zakopĉanu do grla i plavu
kravatu. Bio je ćelav kao i g. Kapaldi i niţi od gĊe Helen. Osvrtao se pomalo zbunjeno na sve strane.
- Dobar dan, drago mi je - reĉe Majci. Potom se obrati gĊi Helen: - Šta se to ovde dogaĊa?
Svi idu na ovu predstavu?
- Rik i ja smo te ĉekali, Vense. Baš kao što si nam rekao. Divno je videti te opet! Nimalo se
nisi promenio.
- I ti izgledaš odliĉno, Helen. Nego, šta se dešava ovde? Gde ti je sin?
- Riki! Ovamo!
Videla sam Rika kako stoji malo podalje i diţe ruku u znak pozdrava. Zatim kroz fragmente
poĉe da prolazi do nas. Nisam bila sigurna da li je g. Vens, koji je gledao u ispravnom smeru,
prepoznao Rika. U svakom sluĉaju, u tom trenutku jedan pozorišni sluţbenik u prsluku priĊe
i stade izmeĊu g. Vensa i Rika koji je dolazio.
- Da li već imate kartu za predstavu? - upita. - Ili ste moţda zainteresovani za bolje mesto?
G. Vens ga je ćutke posmatrao. Tada Rik proĊe kraj sluţbenika i g. Vens reĉe: - Hej! Jel’ ovo
tvoj mali? Sjajno izgleda.
- Hvala, Vense - odvrati tiho gĊa Helen.
- Dobar dan, gospodine - reĉe Rik sa osmehom poput onog koji je imao kada se pozdravljao
sa odraslima na Dţozinom interaktivnom druţenju.
- Zdravo, Rik. Dakle, ja sam Vens. Stari, stari prijatelj tvoje majke. Mnogo sam slušao o tebi.
- Ljubazno od vas što ste došli, gospodine.
- A, tu si! - Dţozi iznenada ispuni prostor ispred mene. Pored nje je bila
osamnaestogodišnjakinja za koju sam shvatila da je konobarica Sindi, mnogo kompleksnija nego
kada sam je prošli put videla.
- Aha, ne mislim da se tvoja prodavnica u stvari preselila - reĉe Sindi. - Ali u Delansiju su
otvorili novu i moţda su tamo premestili neke od VP-a iz tvoje nekadašnje prodavnice.
- Izvinite - Dama u otmenoj plavoj haljini, za koju sam procenila da je
ĉetrdesetšestogodišnjakinja, stade ispred mene ali se okrenu ka Dţozi i Sindi. - Upravo smo se
pitali nameravate li ovu mašinu da uvedete u pozorište.
- Ej, kakve to ima veze i ako nameravamo? - reĉe Sindi.
- Vlada prava pomama za mestima - odvrati ţena. -Ne bi trebalo da ih zauzimaju mašine.
Ako ovu uvedete u pozorište, bićemo prinuĊeni da podnesemo prigovor.
- Ne shvatam šta se to vas tiĉe...
- U redu je - reĉe Dţozi. - Klara neće na predstavu a neću ni ja...
- Nema to veze - odvrati Sindi. - Besna sam zbog ovog. - Onda reĉe ţeni: - Ne poznajem te!
Ko si pa ti? Da tek tako doĊeš i tako nam se obraćaš...
- Znaĉi ovo je tvoja mašina? - upita ţena Dţozi.
- Ako me to pitate, Klara je moj VP.
- Prvo nam preotmu radna mesta. A onda i sedišta u pozorištu?
- Klara? - Otac mi se unese u lice. - Da li se još uvek osećaš dobro?
- Da, dobro sam.
- Sigurno?
- Moţda sam prethodno bila malo dezorijentisana. Ali sada sam dobro.
- Dobro. Vidi, samo što nisam otišao. Pa se pitam da li bi mi sada rekla. Šta smo taĉno
uradili tamo? I ĉemu moţemo da se nadamo da će iz toga proisteći?
- G. Pol je imao poverenja u mene i to je divno. Naţalost, kao što već rekoh, ne smem da
kaţem više da ne bih ugrozila upravo to što smo postigli. Ali verujem da sada postoji realna nada.
Molim da budete strpljivi i oĉekujete dobre vesti.
- Kako hoćeš. Svratiću ujutro do stana da se pozdravim sa Dţozi. Moţda se tada vidimo.
Negde iza mene zaĉu se Majĉin glas: - Priĉaćemo o tome kada se vratimo u stan. Ne moţemo
ovde.
- Ali samo sam to htela da kaţem - zaĉu se Dţozi. -Definitivno neću da je zapeĉatiš kao što si
Salinu. Hoću da iskljuĉivo Klara koristi moju sobu i da moţe da dolazi i odlazi po sopstvenom
nahoĊenju.

89
 - Ali zašto uopšte razgovaramo o tome? Dušo, ozdravićeš. Ne moramo da razmišljamo ni o
čemu od toga...
- A, tu si, Klara - Pored mene se pojavi gĊa Helen. - Vidi, Klara, upravo sam razgovarala sa
Krisi. Privremeno ćeš biti sa nama.
- Sa vama?
- Krisi ţeli da se sa Dţozi vrati u stan i da na miru porazgovaraju. Tako da za sada ostaješ sa
nama. Krisi će doći kroz pola sata da te pokupi. - Potom, nagnuvši se napred, tiho mi reĉe na uvo: -
Vidiš li? Rik i Vens su se stvarno spajtali! Svejedno, draga, Rik će zaista ceniti što si uz njega dok
kroz sve ovo prolazi. Još uvek bi moglo biti kojekakvih iskušenja.
- Da, svakako. Ali Majka...
- Ne brini, doći će da te pokupi baš kad treba. Samo joj je potrebno par minuta nasamo sa
Dţozi.
- Zaista ţelim - reĉe sa osmehom g. Vens prišavši nam - da se izvuĉemo iz ovog krkljanca.
Ona tamo kafanica. Deluje ĉisto. Tek da odemo negde gde moţemo da posedimo i porazgovaramo.
Opkoliše me neke ruke i shvatih da me Dţozi drţi u zagrljaju, sliĉno kao što me je drţala onog
dana u prodavnici posle vaţne odluke. Ali ovoga puta govorila mi je na uvo, tako da sam samo ja
mogla ĉuti: - Ne brini. Nikada neću dozvoliti da ti se desi nešto loše. Razgovaraću sa Mamom. Dotle
idi sa Rikom. Veruj mi.
Potom me pusti, a gĊa Helen poĉe neţno da me odvlaĉi.
- Klara, dušo, doĊi.
PredvoĊeni g. Vensom koji nas je vodio ka kafanici i gĊom Helen koja je ţurila da uhvati
korak s njim, izašli smo iz mase okupljene oko pozorišta. Rik i ja smo pratili odrasle na par koraka
udaljenosti, i usled praznog prostora i prohladnog vazduha osetila sam kako mi se vraća smisao za
orijentaciju. Osvrnuvši se, iznenadilo me je koliko je, izuzev grupe ljudi zbijene oko uliĉne lampe,
ulica zapravo mraĉna i tiha. U stvari, što smo dalje odmicali, ta grupa - kojoj sam donedavno i sama
pripadala - liĉila je na roj insekata koje sam viĊala kako nad poljima u predveĉerje kruţe u
vazduhu, i svako pojedinaĉno stvorenje meĊu njima u ţelji da pronaĊe bolji brzo menja poloţaj, ali
nikada ne zalazi van granica forme koju su sami sazdali. Ugledala sam Dţozi kako mi zbunjeno
maše s kraja gomile, i Majku kako stoji pored nje drţeći je za ramena i gleda nas tupim pogledom.

Smrkavalo se, i buka pozorišne publike se stišala, ali bila sam svesna da moje opaţajne
sposobnosti nisu previše umanjene jer sam i dalje pred sobom jasno videla osvetljenu kafanicu
prema kojoj smo išli. Primetila sam da ima oblik parĉeta pite pri ĉemu joj je oštri kraj bio uperen ka
nama; i kako se ulica raĉva sa obe njene strane a prozori kafanice pruţaju duţ oba trotoara, tako
da bez obzira na to kojim putem poĊe, prolaznik moţe videti svetao enterijer - bleštave koţne
naslone, uglancane stone površine, i osvetljenu providnu vitrinu iza koje gazda u beloj kecelji i kapi
ĉeka mušterije.
Kako nije bilo saobraćaja a u okolnim zgradama je vladao mrkli mrak, kafanica je
predstavljala jedini izvor svetla u ovom kraju, i iskošene konture ocrtavale su joj se na poploĉanom
trotoaru. Pitala sam se koju će od dve ulice koje se raĉvaju izabrati g. Vens, ali kada smo prišli
bliţe, primetila sam vrata taĉno na isturenom uglu. A nisam ih ranije opazila valjda zato što su
veoma podsećala na prozore kafanice - bila su od stakla na kojem je bio natpis u boji. G. Vens ih
otvori, te stade u stranu kako bi pustio gĊu Helen da uĊe prva.
Kada sam koji trenutak kasnije ušla za Rikom, ustanovila sam da je rasveta toliko jaka i ţuta
da nisam mogla odmah da se priviknem na nju. Tek sam postepeno uspevala da razaznam kriške
voćnog kolaĉa izloţene u vitrini istog oblika kao i sama kafanica, i Gazdu Kafanice - krupnog crnca -
kako pogleda uperenog naspram mene krajnje nepomiĉno stoji iza nje. Tada shvatih da gleda
g. Vensa i gĊu Helen kako biraju separe i smeštaju se u njega jedno spram drugoga.
Posmatrala sam Rikovu priliku kako prelazi uglancanim podom i seda pored svoje majke. Za
to vreme, Dţozine oproštajne reĉi vratiše mi se u sećanje, i zapitah se o kakvoj je to vaţnoj stvari
Majka htela da razgovara s njom u Prijateljevom Stanu, i zašto neizostavno nisam mogla
prisustvujem.
GĊa Helen i g. Vens nastavili su nemo da se gledaju sve vreme dok sam im prilazila. Ĉinilo mi
se da ne poznajem g. Vensa dovoljno dobro da bih sela pored njega. Uz to, sedeo je nasred sedišta
namenjenog dvema osobama i videla sam da mi ne bi pošlo za rukom da se smestim a da mu ne
narušim komfor. Zato sam umesto toga sela sama u separe sa druge strane prolaza.
G. Vens je najzad prestao da zuri u gĊu Helen i okrenuvši se, Gazdi Kafanice doviknuo
porudţbinu. Tek tada mi je sinulo da su svi stolovi uredno postavljeni u sluĉaju da se još neko

90
pojavi, iako smo bili jedine mušterije. Onda pomislih da je Gazda Kafanice usamljen, ili bar da
se tako osećao dok stoji u kafanici osvetljen sa obe strane i izloţen pogledu svakog ko noću tuda
proĊe.
- Gospodine? - reĉe Rik. - Veoma sam vam zahvalan što ste izdvojili vreme za mene. I što ste
uopšte razmotrili to da mi pomognete.
- Znaš, Rik - reĉe g. Vejn odsutno - relativno dugo nisam video tvoju majku.
- Shvatam, gospodine. A ni mene nikada niste videli, osim jednom nakratko kada sam imao
oko dve godine. Tako da smatram još velikodušnijim to što ste pristali da se sretnemo. Doduše,
Mama stalno priĉa o tome kako ste velikodušna osoba.
- Lakne mi kada ĉujem da tvoja majka govori dobro o meni. Da ti nije moţda spomenula i
poneku negativnu stvar?
- Ma kakvi. Majka o vama govori iskljuĉivo pozitivno.
- Ma nemoj? A sve ove godine mislio sam... Pa, nije vaţno. Helen, već sam impresioniran
tvojim malim.
GĊa Helen pomno je posmatrala g. Vensa. - Vense, ne treba ni da spominjem koliko sam ti i
ja zahvalna. Mogla bih o tome nadugaĉko, ali ovo je Rikova prilika i ne ţelim da govorim u njegovo
ime.
- Lepo reĉeno, Helen. Pa, Rik. Kaţi mi o ĉemu se radi?
- Pa, ne znam odakle da poĉnem, ali evo. Izuzetno sam zainteresovan za tehnologiju
dronova. Moglo bi se reći da je u pitanju strast. Razvijam sopstveni sistem, i već imam sopstvenu
grupu ptica dronova...
- Trenutak. Rik, kada kaţeš „sopstveni sistem”, tvrdiš li da si prevazišao sve što je do sada
iko postigao?
Rikovim licem prelete strah, i pogledao je ka meni. Osmehnula sam mu se, pokušavajući da
doĉaram kako to ne ĉinim samo u svoje, već i u Dţozino ime. Razumeo ili ne, ĉinilo se da ga je to
ohrabrilo.
- Nipošto, gospodine - reĉe šturo se nasmešivši. - Ne tvrdim da sam genije. Ali mogu da
kaţem da moj sistem jeste plod moje zamisli, i da nisam imao nikakvu struĉnu pomoć. Koristio sam
razliĉite izvore informacija koje sam našao na internetu. A i majka me je svojski podrţavala,
naruĉivala mi skupe knjige. Zapravo, poneo sam neke nacrte u sluĉaju da ţelite da steknete okvirnu
predstavu. Evo ih. Ali ne verujem da radim nešto tako inovativno, i svestan sam da neću ni moći
bez struĉnog usmeravanja.
- Slušam te. Dakle sada ti je cilj da se upišeš na dobar koledţ. Kako bi potvrdio svoj talenat.
- Pa, tako nešto. Uzevši u obzir da je bogat i liberalan, i majka i ja pomišljali smo na Atlas
Brukings...
- Dovoljno bogat i liberalan da bi bio pristupaĉan svim vrhunskim studentima, ĉak i nekima
koji ne uţivaju povlasticu genetskog inţenjeringa.
- Upravo tako, gospodine.
- A bez sumnje shvataš, ili ti je majka već rekla, da trenutno predsedavam Osnivaĉkim
odborom. Odnosno, telom koje je nadleţno za stipendije.
- Da, gospodine. Rekla mi je.
- Rik. Nadam se da tvoja majka ne podrazumeva bilo kakvu pristrasnost pri izbornoj
proceduri na Atlas Brukingsu.
- Ni majka ni ja ne raĉunamo na vašu pristrasnost, gospodine. Molim vas za pomoć samo
ako smatrate da zasluţujem mesto na Atlas Brukingsu.
- Lepo reĉeno. Okej, da pogledamo šta tu imaš.
Rik je već bio stavio svesku na sto, i g. Vens je sada otvori. Upiljio se u dijagram na stranici na
kojoj je sveska bila otvorena, a potom, okrenuvši stranu i naletevši na još jedan, delovalo je kao da
se udubio. Povremeno se vraćajući na prethodnu stranu, nastavio je polako da lista svesku. U
jednom trenutku, ne podigavši pogled promrmlja:
- Sve ovo ima veze s tim što ubuduće planiraš da napraviš?
- Uglavnom, da. Mada sam neke planove već realizovao. Poput onoga na sledećoj strani.
GĊa Helen ćutke je posmatrala sa blagim osmehom na licu, i pogledom koji se sa g. Vensa
premeštao na Rikovu svesku. U tom trenutku iznova osetih, nakratko ali ţivo, Oĉevu ruku kako mi
drţi glavu pod odgovarajućim uglom i zaĉuh zvuk curkanja teĉnosti dok se uliva u plastiĉnu flašu
koju je drugom rukom drţao tik uz moje lice.
- Rik - reĉe g. Vens. - Priliĉno sam neupućen u ovu materiju. Svejedno, stiĉem utisak da
tvoji dronovi poseduju izuzetne sposobnosti nadziranja.
- Jeste, ptice su sakupljaĉi podataka. Ali to ne znaĉi da nuţno moraju da se upotrebljavaju u
svrhu ugroţavanja privatnosti. Mogu se primeniti na mnogo naĉina. Za obezbeĊenje, ĉak i ĉuvanje

91
dece. Sa druge strane, moţda postoje ljudi koje treba pratiti.
- Misliš, kao što su kriminalci.
- Ili paravojske. Ili izopaĉene sekte.
- Slušam te. Da, sve ovo je vrlo zanimljivo. Ne uoĉavaš li tu izvesne etiĉke probleme?
- Gospodine, ubeĊen sam da tu postoje raznovrsni etiĉki problemi. Ali naposletku, nije na
ljudima kao što sam ja, već na zakonodavcima da odluĉe kako će regulisati takve stvari. Za sada,
samo ţelim da nauĉim koliko god mogu kako bih unapredio znanje.
- Lepo reĉeno. - G. Vens klimnu glavom i nastavi da pregleda Rikovu svesku.
Usamljeni Gazda Kafanice priĊe s posluţavnikom i poĉe da stavlja piće pred gĊu Helen, g.
Vensa i Rika. Svi mu tiho zahvališe, te se udalji.
- Rik, shvataš da ne pokušavam da te maltretiram - reĉe g. Vens. - Samo te, recimo, malo
testiram da vidim od ĉega si sazdan. - Potom reĉe gĊi Helen: - I za sada, ostavlja priliĉno upeĉatljiv
utisak.
- Vense, dragi. Hoćeš li nešto da gricneš uz kafu? Moţda neku krofnu? Uvek si bio slab na
krofne.
- Hvala, Helen, ali idem na veĉeru s nekim ljudima. - Pogledao je na sat, a potom ponovo u
Rika. - Razmisli o ovome, Rik. Atlas Brukings smatra da ima puno talentovane dece, baš kao ti, koja
iz ekonomskih ili drugih razloga nikada nisu uţivala pogodnosti AGE-a. Koledţ takoĊe smatra kako
društvo trenutno ĉini ozbiljnu grešku što takvim talentima ne omogućava da se u potpunosti
ostvare. Naţalost, većina ostalih institucija ne razmišlja ovako. Što znaĉi da dobijamo znatno veći
broj prijava ljudi kao što si ti nego što imamo kapaciteta. Moţemo da eliminišemo izgubljene
sluĉajeve, ali posle toga, iskreno, sve je lutrija. Rik. Malopre si rekao da ne traţiš proteţiranje. Onda
dozvoli da te ovo upitam. Ako je zaista tako, zašto onda sedim ovde pred tobom ?
G. Vens je ovim reĉima promenio raspoloţenje tako naglo, da mi se zamalo nije oteo uzdah
iznenaĊenja. I Rik je delovao zapanjeno. Samo gĊa Helen nije delovala iznenaĊeno, već kao da se
najzad dogodilo ono ĉega se sve vreme pribojavala. Osmehnula se i rekla:
- Vense, odgovoriću ti umesto njega. Jeste, molimo te za uslugu. Znamo da zavisi od tvoje
odluke. Zato te molimo da nam pomogneš. Preformulisaću ovo. Ja te molim. Molim te da mom
deĉaku pomogneš da dobije mogućnost da uspe u ovom svetu.
- Mama...
- Ne, Riki dušo, tako je. Na meni je, ne na tebi, da zamolim Vensa. I molimo ga za
pristrasnost. Naravno da je tako.
Pogrešila sam kada sam pomislila da smo Gazdi Kafanice jedine mušterije. Uvidela sam da u
trećem separeu od mog sama sedi gospoĊa od ĉetrdeset dve godine. Nisam je primetila ranije zato
što se priljubila uz prozor gotovo dodirujući ĉelom staklo i zurila u mrak. Pitala sam se da li je
moţda ni Gazda Kafanice nije primetio, i da li se, uverena da je on namerno ignoriše, osećala još
usamljenije.
- Znaš, Helen - reĉe g. Vens - taktika ti je veoma ĉudna. Protekcija, kao i bilo koji drugi vid
korupcije, najbolje funkcioniše kada je prikrivena. Ali ostavimo to po strani. - G. Vens se naţe
napred. - Dok sam mislio da je u pitanju Rikova molba, to je bilo jedno. On je izuzetno i divno dete.
Sve se dobro odvijalo. Ali vidi šta si upravo uradila. Upravo si mi rekla da uslugu ĉinim tebi - tebi,
Helen. Posle svih ovih godina. Svih ovih godina tokom kojih nisi odgovarala na moje poruke. Svih
tih minuta, ĉasova, dana, meseci i godina tokom kojih sam mislio na tebe.
- Moraš li baš ovde tako da govoriš? Pred Rikom? - GĊa Helen se i dalje ljubazno
osmehivala, ali glas joj je podrhtavao.
- Rik je inteligentan mladić. On je taj koji na kraju dobija ili gubi. Ĉemu onda skrivati stvari
od njega? Neka sagleda ĉitavu sliku. Neka vidi o ĉemu se ovde radi.
Rik mi ponovo uputi pogled, i ponovo pokušah da mu pošaljem ohrabrenje u vidu osmeha
koji je poticao i od mene i od Dţozi.
- Ali o ĉemu se ovde radi, Vense? - upita gĊa Helen. - Da li je zaista toliko komplikovano?
Prosto te molim da pomogneš mom sinu. Ako nisi voljan to da uĉiniš, onda ćemo se uljudno rastati
i to je to.
- Ko kaţe da ne ţelim da pomognem Riku? Vidim da je talentovan mladić. Ovi nacrti zaista
obećavaju. Zaista verujem da bi na Atlas Brukingsu daleko dogurao. Problem je što si ti ta koja me
moliš, Helen.
- Onda nije ni trebalo da progovorim. Dok nisam to uĉinila, išlo je dobro. Videla sam kako
ste prihvatili jedan drugog, i Rik ti se obraćao sa iskrenim poštovanjem. Ali onda sam se umešala, i
sad imamo problem.
- I te kako imamo problem, Helen. Problem koji košta dvadeset sedam godina ţivota.
Dvadeset sedam godina odbijaš bilo kakvu komunikaciju sa mnom. Rik, nisam za to vreme

92
proganjao tvoju majku. Ne ţelim da pomisliš tako nešto. Na poĉetku sam moţda, pa, recimo, bio
emotivno rastrojen. Ali nikada je nisam proganjao, nisam joj pretio, nisam je osuĊivao. Samo sam
preklinjao. Јеl’ pošteno, Helen? Јеl’ to pošten opis?
- Sasvim. Bio si uporan, ali nikada nije bilo neprijatnih scena. Ali, Vense, mora li to da se
govori pred Rikom?
- U redu. Uvaţavam primedbu. Moţda bi trebalo da prestanem s priĉom. Moţda bi umesto
toga trebalo ti nešto da ispriĉaš, Helen.
- Gospodine? Nemam pojma šta se dešavalo u prošlosti. Ali ako smatrate da je naša molba u
neku ruku neprimerena...
- Samo trenutak, Rik - reĉe g. Vens. - Ţelim da ti pomognem. Ali smatram da je vreme da
tvojoj majci pruţimo priliku da objasni svoje postupke.
Nekoliko trenutaka niko nije progovarao. Pogledah u pravcu Gazde Kafanice pitajući se da li
sluša, ali zurio je kroz prozor u tamu ne odavajući znake da je ĉuo bilo šta što bi ga zainteresovalo.
- Priznajem - reĉe gĊa Helen - da sam se loše ponela prema tebi, Vense. Slaţem se s tim. Ali
ponela sam se loše i prema sebi, prema svakome. Ne smeš da misliš da si usamljen sluĉaj. Svoju
averziju širila sam svuda.
- Moţe biti. Ali ja nisam bio baš svako. Pet godina našeg zajedniĉkog ţivota...
- Da. I zaista ţelim da se izvinim. Katkad, Vense - a i ti, Rik, ne marim što ovo kaţem pred
tobom - ĉesto poţelim da poreĊam sve ljude, sve prema kojima sam se ruţno ponela, da ih poreĊam
u dugaĉak red. Pa da onda proĊem pored njega, znaš, onako kao vladar. I da se sa svakim ponaosob
rukujem, pogledam ga u oĉi, i kaţem neizmerno mi je ţao, zar nisam bila grozna.
- Fantastiĉno. Znaĉi sad još moram i da stanem u red. Za poĉast primanja izvinjenja Njenog
veliĉanstva.
- Oh, dragi, ispalo je nezgrapno. Samo pokušavam da izrazim kako... kako se osećam.
Svesna sam kako grozno zvuĉi kada se tako formuliše. Ali kada pogledam unazad, naviru mi
sećanja, pa pomislim kad bi samo postojalo neko takvo rešenje. Da sam kraljica, onda da, mogla
bih...
- Nekad si bila svojevrsna kraljica, Helen. Predivna kraljica. I mislila si da moţeš
nekaţnjeno da radiš šta ti se prohte. Donekle sam tuţan, a donekle mi je i drago. Što vidim da nisi
izašla na kraj sa tim. Što te je stiglo i što na kraju moraš da ispaštaš.
- A kako to ispaštam, Vense? Misliš na to što sam siromašna? Treba da znaš, to me ne
pogaĊa previše.
- Moţda te ne pogaĊa to što si siromašna, Helen. Ali postala si ranjiva. A ĉini mi se da te to
mnogo više pogaĊa.
Narednih nekoliko trenutaka gĊa Helen je ćutala dok ju je g. Vens nostalgiĉno gledao.
Naposletku reĉe: - Da. U pravu si. Od vremena kada smo bili bliski, postala sam... ranjiva. Toliko
ranjiva da bi me slomio i dašak vetra. Izgubila sam lepotu, ne zbog godina već zahvaljujući
toj ranjivosti. Ali, Vense, dragi. Zar mi nećeš bar delimiĉno oprostiti? Zar nećeš pomoći mom sinu?
Vense. Sve, baš sve bih ti dala, samo što mi se ĉini da više nemam šta da ti pruţim. Ništa osim ovog
preklinjanja. Zato te preklinjem, Vense, pomozi mu.
- Mama, molim te. Prestani. Nikako...
- UviĊaš moj problem, Rik. Ne znam baš taĉno na šta tvoja majka misli. Kaţe da ţeli da se
izvini, ali zbog ĉega? Preširoko je. Helen, mislim da je bolje da se bavimo konkretnim stvarima.
- Vense, samo te molim da pomogneš mom sinu. Zar to nije dovoljno konkretno?
- Pojedinaĉnim, Helen. Na primer, ono veĉe u kući Majlsa Martina. Znaš na koje veĉe
mislim.
- Da, da. Kada sam im svima kazala da još nisi proĉitao Dţenkinsov izveštaj...
- Time si izazvala buru smeha na moj raĉun, Helen. I bila si svesna šta radiš...
- Vense, onda se izvinjavam zbog te veĉeri. Bila sam van sebe, bila sam osvetoljubiva. Volela
bih...
- Sledeće. Bez reda, navodim nasumiĉno. Ona govorna poruka koju si mi ostavila u hotelu.
U Portlandu, Oregon. Misliš da nije bila bolna?
- Bila je veoma bolna. Bila je podla, i nisam je zaboravila. Ja... ĉak je i danas ĉujem u
mislima, navire kada to najmanje oĉekujem. Uţivam u trenutku spokojstva, i najednom sam u
mislima tamo, diţem slušalicu i iznova ti ostavljam tu poruku, samo što je sada menjam. Skraćujem
je da ne zvuĉi baš tako grozno. Pošto je zapravo nikada nisam ĉula, ĉula sam samo kako je
izgovaram, katkad osetim da nije prekasno da je ispravim. To je jaĉe od mene, tako se razum
poigrava sa mnom i ponovo se osećam tako uţasno. Vense, veruj mi da sam toliko sebe kaţnjavala
zbog te poruke. A moraš da shvatiš i da sam u ono vreme bila tehniĉki nepismena da bih obrisala
poruku koju sam ostavila...

93
 - Mama, prestani. Gospodine? Smatram da bi mamino stanje moglo da se pogorša. Doskora
se osećala sjajno, ali...
GĊa Helen dodirnu Rikovu ruku ne bi li ga ućutkala. - Vense, izvinjavam se - produţila je.
Preklinjem. Priznajem da sam se ruţno ponela prema tebi, i ako hoćeš, zavetovaću ti se da ću se
kazniti i kaţnjavati sve dok se pred tobom ne iskupim.
- Mama, hajdemo. Pozliće ti.
- Vense, ako hoćeš, moţemo da se dogovorimo da se ponovo vidimo. Recimo, za dve godine
baš ovde. Onda ćeš moći da proveriš da li sam odrţala obećanje. Ispitaćeš me i proveriti da li sam se
adekvatno kaznila...
- Dosta, Helen. Da Rik nije ovde, rekao bih ti šta mislim o tome.
- Gospodine? Ne ţelim ništa od vas. Neću u ovome da uĉestvujem.
- Nemoj, Rik, ne znaš šta govoriš - reĉe gĊa Helen. - Vense, ne slušaj ga.
G. Vens ustade i reĉe: - Moram da idem.
- Mama, molim te da se smiriš. Ništa od ovoga nije tako vaţno.
- Rik, ne znaš šta govoriš! Vense, nemoj još da ideš! Ne treba ovako da se rastanemo. Voleo
si krofne. Što ne uzmeš jednu?
- Slaţem se sa Rikom. Ovo ti neće doneti nimalo dobra, Helen. Najbolje je da odem. Rik?
Dopadaju mi se tvoji nacrti, a i ti mi se dopadaš. Ĉuvaj se. Zbogom, Helen.
G. Vens ode prolazom izmeĊu separea ne osvrnuvši se ni prema kome od nas, te kroz staklena
vrata izaĊe u pomrĉinu. GĊa Helen i Rik nastaviše da sede jedno do drugog zureći u sto ispred sebe.
Rik onda reĉe: - Klara. DoĊi i sedi sa nama.
- Razmišljam - reĉe gĊa Helen.
Rik joj se primaĉe i zagrli oko ramena. - O ĉemu razmišljaš, Mama?
- Razmišljam da li je ovo bilo dovoljno. Da li će ga zadovoljiti.
- Mama, ruku na srce. Da sam znao da će i upola biti ovako, ne bih nikada pristao na ovo.
Ubacila sam se na mesto koje je g. Vens napustio, ali ni gĊa Helen ni Rik nisu podigli pogled
prema meni. Gledala sam gĊu Helen i razmišljala kako su ona i g. Vens nekada bili zaslepljeni
ljubavlju. I pitala se da li su gĊa Helen i g. Vens nekada bili neţni jedno prema drugom kao što su to
Dţozi i Rik sada. I da li je moguće da će jednog dana izmeĊu Rika i Dţozi postojati takva
netrpeljivost. I setila sam se Oca kako je u kolima priĉao o ljudskom srcu i koliko je komplikovano,
i ugledala ga kako stoji na parkingu okrenut Suncu u suton, njegovu priliku i veĉernju senku kako
se prepliću u jedinstven izduţeni oblik u trenutku kada je dohvatio i odšrafio zaštitni poklopac
sa štrcaljke Kutings Mašine, a ja zabrinuto stojim iza njega drţeći plastiĉnu flašu mineralne vode u
kojoj je dragocena teĉnost.
- Šta se maloĉas dogodilo? - upita gĊa Helen. - Šta će uĉiniti Vens? Hoće li pomoći? Mogao
je bar da nam kaţe hoće ili neće.
- Izvinite - rekoh. - Ne bih da stvaram laţnu nadu. Ali iz onoga što sam primetila verujem da
će g. Vens odluĉiti da pomogne Riku.
- Stvarno tako misliš? - upita gĊa Helen. - Zašto?
- Moţda grešim. Ali verujem da g. Vens i dalje voli gĊu Helen i da će odluĉiti da pomogne
Riku.
- O, ti dragi robote! Zaista se nadam da si u pravu. Ne znam šta bih drugo još mogla da
uĉinim.
- Mama, nek ide on doĊavola. Biću ja u redu, kako god da ispadne.
- Nije ni pribliţno ruţan kako sam oĉekivala - reĉe gĊa Helen i pogleda u mraĉnu pustu
ulicu. - U stvari, uopšte ne izgleda loše. Samo, volela bih da nam je rekao. Hoće ili neće.

Biće da je Majka jasno videla naš separe pošto se parkirala pored iviĉnjaka sa naše strane
kafanice. MeĊutim, moţda u ţelji da nas ostavi same, ugasila je farove i ostala u kolima iako je
videla da je g. Vens otišao.
Ali kada smo izašli, ušli u kola i zaputili se kroz noć, uoĉila sam da je zabrinuta što je Dţozi
ostala sama u Prijateljevom Stanu - i ţeljna da me tamo doveze što je brţe moguće, ĉak pre nego što
Rika i gĊu Helen odveze u njihov skromni hotel. Kada smo ušli, Majka je upitala: - Kako je prošlo? -
Ali kada je gĊa Helen odgovorila: - Ne baš najbolje, videćemo - nije bilo mnogo razgovora i svi
smo se prepustili sopstvenim mislima.
Noću je Prijateljev Stan bilo još teţe razlikovati od susednih. Majka me povede pravim
stepenicama i sa njihovog vrha bacih pogled na kola koja su ĉekala kraj uliĉne lampe. Videla sam
obrise gĊe Helen i Rika unutra, i pitala se šta li govore jedno drugom sada kada su sami.

94
 Prijateljev Stan bio je isti kao kada smo iz njega otišli kod g. Kapaldija, izuzev što je sada
naravno bio u tami. Iz hodnika sam videla Dnevnu Sobu i, prošaran noćnim senama, trosed na
kojem je Dţozi ĉekala Oca da stigne. Dţepna knjiga ĉiji je krajiĉak bio osvetljen bledim svetlom, još
uvek je bila na tepihu gde ju je pustila da padne.
Majka mi pokaza niz hodnik tiho rekavši: - Verovatno ĉvrsto spava, pa uĊi tiho. Ako nešto
iskrsne, pozovi me. Vraćam se kroz dvadeset minuta.
Ponovo je krenula napolje i nisam htela da je zadrţavam pošto je trebalo da odveze Rika i gĊu
Helen do njihovog skromnog hotela, ali ipak tiho rekoh: - Sada moţemo da se nadamo.
- Kako to misliš?
- Izjutra kada se pojavi Sunce. Moţemo da se nadamo.
- Okej. Valjda to što si uvek optimistiĉna pomaţe. - Krenula je ka vratima. - Ne pali svetla.
Mogu joj zasmetati, bez obzira na to što je tamo u sobi. - Zastavši u polutmini Majka se tada
ĉudnovato ukipi, gotovo dodirujući vrata nosem. Ne okrenuvši se, reĉe: - Dţozi i ja smo
razgovarale. Ali je razgovor poprimio ĉudan tok. Valjda nas je obe stigao umor. Ako se probudi i
kaţe nešto neobiĉno, ne obraćaj previše paţnju. A, i upamti. Ostavi ovaj lanac otkaĉen, inaĉe neću
moći da uĊem. Laku noć.

Oprezno sam ušla u Spavaću Sobu i zatekla Dţozi u dubokom snu. Soba je bila uţa od spavaće
sobe kod kuće ali plafon je bio viši, i pošto je Dţozi ostavila napola podignute roletne, preko
ormana i zida do njega ocrtavale su se konture. Otišla sam do prozora i pogledala u noć kako bih
ustanovila kojom bi stazom Sunce moglo doći izjutra i da li će mu biti jednostavno da dopre
unutra. Kao i sama soba, prozor je bio visok i uzan. IznenaĊujuće blizu nalazila su se zaleĊa dve
velike zgrade i razaznala sam oluke koji su se pruţali vertikalno i niz istovetnih prozora koji su
mahom bili mraĉni ili spuštenih roletni. IzmeĊu dve zgrade u pozadini videla se ulica, i bila
sam sigurna da će izjutra vrveti. Ĉak i sada saobraćaj je ravnomemo proticao. Nad vidljivim delom
ulice noćno nebo uzdizalo se poput visokog stuba, i procenila sam da će Sunce bez poteškoća da
izliva svoju posebnu prehranu tuda, ma koliko razmak izmeĊu zgrada bio uzan. Uvidela sam i
koliko je vaţno da budem spremna i da na prvi nagoveštaj skroz podignem roletnu.
- Klara? - promeškolji se u pozadini Dţozi. - Da li se i Mama vratila?
- Brzo će. Upravo je otišla da odveze Rika i gĊu Helen do hotela.
Ĉinilo se kao da je opet zaspala. Ali nekoliko trenutaka kasnije ponovo zaĉuh šuškanje
posteljine.
- Nikada ne bih dozvolila da ti se desi nešto loše. - Udisaji su joj postali duţi i pomislih da je
ponovo zaspala. Potom reĉe razgovetnijim glasom: - Ništa se ne menja.
Malo se razbudila, te rekoh: - Јеl’ Majka raspravljala s tobom o nekoj novoj ideji?
- Pa, ne mislim da je u pitanju bila ideja. Rekla sam joj da do tako neĉega nikada neće doći.
- Pitam se šta je to Majka predloţila.
- Zar nije već priĉala s tobom o tome? Ma ništa. Neke nedefinisane stvari vrzmale su joj se
po glavi.
Pitala sam se da li će reći nešto više. Onda se ponovo zaĉu komešanje jorgana.
- Mislim da je pokušavala... nešto da mi predloţi. Rekla je da moţe da ostavi posao i posveti
se meni. Ako ja to ţelim. Rekla je da će sve vreme biti uz mene. Uradila bi to ako stvarno tako ţelim,
uradila bi to i napustila posao, ali rekla sam joj šta bi se desilo sa Klarom? A ona je rekla nešto, tipa
da nam Klara više neće biti potrebna jer će ona da bude sa mnom sve vreme. Videlo se da nije
to unapred smislila. Ali uporno je pitala, kao da moram da se odluĉim, pa sam joj na kraju rekla
vidi, Mama, to neće ići. Ti ne ţeliš da se odrekneš posla, a ja ne ţelim da se odreknem Klare. I to bi
otprilike bilo sve. To se neće desiti, i Mama se sloţila.
Nakon toga neko vreme smo ćutale, Dţozi skrivena u senama a ja stojeći kraj prozora.
- Moţda je - rekoh naposletku - Majka mislila da će Dţozi biti manje usamljena bude li s
njom sve vreme.
- Ko kaţe da sam usamljena?
- Ako je to taĉno, ako bi Dţozi zaista bila manje usamljena s Majkom, rado ću otići.
- Ali ko kaţe da sam usamljena? Nisam usamljena.
- Moţda su svi ljudi usamljeni. Moguće je.
- Vidi, Klara, to je bila samo Mamina glupa ideja. Prethodno sam je pitala za portret, i
strašno se spetljala pa je izašla s tom idejom. Samo što to uopšte nije ideja, nije ništa. Molim te,
moţemo li da zaboravimo na to?
Ponovo je zaćutala, a onda zaspala. Rešila sam da, ako se ponovo probudi, kaţem nešto kako

95
bih je pripremila za ono što bi ujutro moglo da se desi, makar da se osiguram da neće uraditi nešto
ĉime bi omela posebnu pomoć. Ali sada, moţda zato što sam bila s njom u sobi, sve dublje je tonula
u san i najzad sam se udaljila od prozora i stala pored ormana odakle sam znala da ću videti
prve nagoveštaje Sunĉevog povratka.

Sedeli smo na istim mestima kao i pri dolasku. Zbog visine naslona Majku sam videla samo
delimiĉno, a gĊu Helen gotovo nimalo, osim kada bi provirila iza sedišta da naglasi to što priĉa.
Jednom - još smo bili u gradu usred jutarnje guţve - gĊa Helen upravo se tako okrenu i reĉe:
- Ne, Riki dušo, ne ţelim da ĉujem više ništa o njemu. Uopšte ga ne poznaješ i ne shvataš. A
i kako bi? - Lice joj potom nestade, ali glas nastavi: - Valjda sam sinoć i sama svašta rekla. Ali jutros
shvatam koliko je to bilo nepravedno. Odakle mi ideja da od njega mogu bilo šta da oĉekujem?
Izgledalo je kao da je ovo poslednje pitanje gĊe Helen upućeno Majci, ali ova kao da je bila
odsutna. Dok smo prolazili kroz još jednu raskrsnicu, Majka promrmlja: - Nije Pol tako loš. Mislim
da sam ponekad previše gruba prema njemu. Nije on loš ĉovek. Sada mi ga je ţao.
- Ĉudno - reĉe gĊa Helen - ali jutros sam se probudila sa više nade. Osećam da još uvek
postoji mogućnost da će nam Vens pomoći. Sinoć se priliĉno iznervirao, ali kad se smiri i
porazmisli, moţda odluĉi da ispadne korektan. Znaš, voli da se predstavlja u svetlu izuzetno
pristojnog ĉoveka.
Na sedištu pored mene, Rik se uzruja. - Mama, rekoh ti. Ne ţelim više da ĉujem za tog ĉoveka.
A i ti takoĊe.
- Helen - reĉe Majka – јеl’ ovo stvarno nekud vodi? Da gubiš ovoliko energije? Zašto prosto
ne budeš strpljiva. Što muĉiš sebe? Oboje ste uradili sve što ste mogli.
Dţozi je sedela pored Rika sa druge strane, te ga uze za ruku i prsti im se isprepletoše.
Osmehivala mu se u znak ohrabrenja ali i, pomislih, pomalo tuţno. Rik uzvrati osmehom, i zapitah
se ne razmenjuju li pogledima tajne poruke.
Okrenula sam se ka svom prozoru i naslonila ĉelo na staklo. Još od najranijih nagoveštaja
zore, posmatrala sam i išĉekivala. Ali iako su kroz razmak izmeĊu zgrada prvi Sunĉevi zraci doprli
pravo u Spavaću Sobu, ni na trenutak ih nisam pobrkala sa njegovom posebnom prehranom.
Naravno da sam se prisetila da bi, kao i obiĉno, trebalo da budem zahvalna, ali nisam uspevala da
zanemarim svoje razoĉaranje. Potom sam sve vreme, tokom brzog doruĉka, pakovanja, i dok je
Majka prebirala po Prijateljevom Stanu i proveravala jel’ sve bezbedno, nastavila da gledam i
išĉekujem. A sada, naginjući se napred i zureći pored Rika i Dţozi, videla sam Sunce kako još uvek
u jutarnjem izlasku blešti izmeĊu dveju visokih zgrada kraj kojih smo prolazili. Onda se setih Oca
kako zatvara vrata upravo ovih kola, zuri u parking i Kutings Mašinu iza mene, i kaţe: - Bez brige,
ĉuo sam ga. Šištanje. To je taj znak. To ĉudovište se više neće pojaviti. - I zatim, trenutak kasnije
kako, dok mu se u mojim oĉima lice izobliĉavalo, pita: - Jesi li dobro? Vidiš li mi prste? Koliko ih
vidiš? - i ponovo sam se, kao i tokom ĉitavog jutra, prestravila da Sunce neće ispuniti obećanje koje
je dalo u g. Makbejnovom ambaru.
- Ĉuj, Rik - reĉe Majka - Bez obzira na sve ono što se sinoć dogodilo, tvoj rad, tvoj
portfolio, ipak je pohvaljen. To mora da podigne tvoje samopouzdanje. Utoliko više moraš da
veruješ u sebe.
- Mama, molim te - reĉe Dţozi. - Riku sada ne treba pridikovanje. - Odrasli nisu primetili,
ali još ĉvršće je stegla Rikovu ruku i ponovo mu se osmehnula. Uzvratio joj je pogled i rekao: -
Hvala vam, gĊo Artur. Uvek ste bili dobri prema meni. Hvala vam.
- Nikad ne znaš - reĉe gĊa Helen. - Sa Vensom nikad ne znaš na ĉemu si.
Već nekoliko trenutaka bila sam svesna da se pribliţavamo visokoj zgradi s moje strane. Bila
je donekle sliĉna Zgradi RPO, ali ako ništa drugo bila je viša, i pošto je saobraćaj baš tada usporio,
mogla sam paţljivo da je osmotrim. Sunce joj je bacalo zrake na proĉelje koje je jednim delom
postalo poput Sunĉevog ogledala i intenzivno odraţavalo njegovu jutarnju svetlost. Mnogobrojni
prozori zgrade bili su poreĊani po horizontali i vertikali, pa ipak, to je delovalo haotiĉno jer su se
redovi neretko pruţali ukrivo, a katkad ĉak i upadali jedan u drugi. U okvirima nekih prozora videla
sam sluţbenike kako prolaze, ponekad dolazeći tik do prozora da pogledaju dole na ulicu. Ali
mnoge prozore bilo je gotovo nemoguće videti jer je kraj njih lebdela siva izmaglica, a potom sam u
narednom trenutku, kada smo se još malĉice pribliţili, kroz razmak izmeĊu susednih vozila
ugledala Mašinu, smeštenu na izdvojenom mestu i van domašaja saobraćaja koji promiĉe
barijerama koje su postavili majstori. Mašina je iz tri dimnjaka izduvavala ZagaĊenje, dok su joj
se na karoseriji nalazila tri poĉetna slova - K-U-T. I mada sam osećala nalet razoĉaranja, uspela
sam da uoĉim kako nije reĉ o Mašini koju smo Otac i ja uništili na parkingu. Trup joj je bio

96
drugaĉije nijanse ţute, dimenzije nešto veće - i bila je moćnija da proizvede ZagaĊenje nego
prva Kutings Mašina.
- Sad samo moraš da budeš strpljiva, Helen - reĉe Majka. - Uostalom, moţda Rik ima i
druge opcije. - Prošli smo pored Nove Kutings Mašine i siva zagaĊena izmaglica nadnela se nad
šoferšajbnom tako da je Majka, opazivši to, tiho progunĊala: - Vidi ovo. Kako li ih niko ne kaţnjava
zbog ovoga?
- Mama, ako ih i ima - reĉe Dţozi - da li su to koledţi na koje bi me pustila?
- Nije mi jasno zašto Rik i ti morate na isti koledţ - odvrati Majka. - Šta si? Već udata? Mladi
ljudi se raštrkaju kojekuda, pa ipak uspevaju da ostanu u kontaktu.
- Mama, moramo li baš sada o tome? Riku to zaista ne treba.

Okrenuh se da pogledam kroz zadnje staklo. Visoka zgrada se još videla, ali Novu Kutings
Mašinu skrila su ostala vozila. Sada sam shvatila zašto Sunce nije ništa uĉinilo, i na trenutak moţda
dopustila da mi se telo sroza a glava oklembesi. Izvivši se, Dţozi me pogleda.
- Mama, vidiš - reĉe - uznemirila si i Klaru. A već je bila priliĉno uznemirena zbog toga što
joj se radnja odselila. Sada nam treba nešto da nas razgali.

97
PETI DEO

98
 Jedanaestog dana po povratku iz grada, Dţozi je poĉela da poboljeva. Isprva se ĉinilo da ta
faza nije gora od onih kroz koje je ranije prolazila, ali pojavili su se novi simptomi - neobiĉno
disanje i jutarnja omamljenost tokom koje su joj oĉi bile otvorene ali bezizraţajne. Kada sam joj
se u takvim situacijama obraćala, nije reagovala, i Majka je poĉela da dolazi u njenu sobu ranim
jutrom. I ukoliko se Dţozi nalazila u tom stanju omamljenosti, Majka bi stajala nad krevetom i tiho
ponavljala: „Dţozi, Dţozi, Dţozi” kao da je u pitanju deo pesme koji uĉi napamet.
Bilo je boljih dana kada se Dţozi uspravljala u krevetu i razgovarala ili ĉak pratila predavanja
preko pravougaonika, ali bilo je i onih kada je satima samo spavala. Dr Rajan je poĉeo da dolazi
svakog dana, ali bez onog uobiĉajenog osmeha na licu. Majka je odlazila na posao sve kasnije, i dr
Rajan i ona su u Otvorenom Prostoru iza zatvorenih kliznih vrata vodili duge razgovore.
Tokom boljih dana, neposredno nakon posete gradu, dogovorili smo se da pomaţem Riku u
uĉenju, i tada je ĉesto svraćao. Ali kako se Dţozino stanje pogoršavalo, uĉenje je prestalo da ga
zanima i poĉeo je da tumara hodnikom išĉekujuću da ga Majka ili Kućna Pomoćnica Melanija
pozovu gore u sobu. Ĉak i kada bi se to desilo, nisu mu dozvoljavale da duţe od pet minuta stoji tik
do vrata i posmatra Dţozino usnulo telo. Jednom prilikom dok ju je tako posmatrao, Dţozi otvori
oĉi i osmehnu se.
- Ej, Rik. Izvini. Danas sam previše umorna da bih crtala.
- Nema veze. Samo se ti odmaraj, bićeš dobro.
- Rik, kako tvoje ptice?
- Ptice su dobro, Dţozi. Lepo napreduju.
Bilo je to sve što su uspeli da kaţu pre nego što je Dţozi iznova zatvorila oĉi.
Rik je nakon toga delovao tako obeshrabreno, pa sam ga ispratila niz stepenice i iz kuće.
Potom smo stajali na šljunku i posmatrali tmurno nebo. Videla sam da mu se priĉa, ali verovatno
svestan da nas iz sobe mogu ĉuti, nastavio je da ćuti i vrhom patike potkopava kamenĉiće. Zato
upitah: - Da li bi Rik malo prošetao sa mnom? - i pokazah u pravcu kapije poput rama za sliku.
Kada smo zakoraĉili u prvo polje, primetila sam da je trava ţuća nego one veĉeri kada smo išli
do g. Makbejnovog ambara. Dok su se kroz travu koja se pod naletima vetra povremeno razmicala
u daljini nazirali obrisi Rikove kuće, lagano smo koraĉali prvim delom utabane staze.
Stigli smo do mesta na kom se utabana staza širila u svojevrsnu otvorenu prostoriju, i dok je
oko nas šuškala trava, Rik tu stade i pogleda me.
- Dţozi nikada nije bilo ovako loše - reĉe zureći u tlo. - Stalno si govorila da ima nade. Stalno
si to govorila kao da postoji neki poseban razlog. Pa si i meni ulila nadu.
- Ţao mi je. Rik je moţda ljut. Ruku na srce, i sama sam se razoĉarala. Uprkos tome,
verujem da još uvek ima nade.
- Ma daj, Klara. Samo joj je sve gore. Lekar, gĊa Artur, vidiš i sama. Skoro da su izgubili
nadu.
- Svejedno, verujem da još uvek ima nade. Verujem da bi pomoć mogla da pristigne sa
mesta na koje odrasli i ne pomišljaju. Ali sada pod hitno moramo nešto da uĉinimo.
- Nemam pojma o ĉemu to priĉaš, Klara. Valjda to ima veze sa onom vaţnom stvari koju ne
smeš nikome da otkriješ.
- Da budem iskrena, u nedoumici sam još otkako smo se vratili iz grada. Išĉekivala sam i
kolebala se, nadala se da će bez obzira na sve posebna pomoć stići. Ali sada sam uverena kako je
jedino ispravno da se vratim i objasnim. Ukoliko naroĉito zamo... Ali ne bih smela dalje o tome.
Potrebno je da mi Rik još jednom veruje. Opet moram do g. Makbejnovog ambara.
- Znaĉi hoćeš opet da te nosim?
- Moram da odem što je pre moguće. Ako Rik nije u stanju da me odvede, probaću sama.
- Ej, stani malo. Naravno da ću da pomognem. Ne shvatam kako će to pomoći Dţozi, ali ako
ti tvrdiš da hoće, naravno da ću da pomognem.
- Hvala! Onda moramo odmah da krenemo, još veĉeras. I kao prošli put, moramo tamo da
stignemo baš dok Sunce odlazi na poĉinak. Rik mora da me ĉeka ovde, na ovom istom mestu,
veĉeras u sedam i petnaest. Hoćeš li, molim te?
- Sto posto.
- Hvala. I još nešto. Kada stignem u ambar, naravno da ću se izviniti. Ja sam pogrešila,
potcenila svoju obavezu. Ali moram imati i još nešto, nešto dodatno ĉime ću preklinjati. Zato sada
moram da pitam Rika, iako je moţda indiskretno. Moraš da mi kaţeš da li je Rikova i Dţozina
ljubav prava, da li je istinska i postojana. Moram to da znam. Jer ako je odgovor da jeste, onda ću
imati adut za pregovore, bez obzira na ono što se dogodilo u gradu. Zato te molim da dobro
razmisliš i kaţeš mi istinu, Rik.
- Nema šta da razmišljam. Dţozi i ja smo odrasli zajedno i nerazdvojni smo. A tu je i naš
plan. Tako da se podrazumeva da je naša ljubav prava i veĉna. I ništa nam ne znaĉi ko je usavršen,

99
a ko nije. Eto ti odgovora, Klara, nema nijednog drugog.
- Hvala. Sada imam nešto odista posebno. Znaĉi, molim te ne zaboravi. NaĊemo se opet u
sedam i petnaest. Na istom ovom mestu.

Sada sam se već bolje privikla da me Rik nosi na leĊima, i ĉesto sam pruţala slobodnu ruku
da mu pomognem da razgrne travu. Trava ne samo da je bila ţuća nego tokom prethodnog
putovanja već i mekša i bujnija, a ĉak i rojevi noćnih buba neţnije su mi se obrušavali na lice
dok smo kroz njih prolazili. Ovoga puta polja se uopšte nisu izdeljivala, i u trenutku kada smo za
sobom ostavili treću kapiju poput rama za sliku, ispred mene se jasno ukazaše g. Makbejnov ambar
i neizmerno narandţasto nebo nad njim - kao i Sunce koje je već bilo nadomak roglja krova.
Kada smo stupili u podruĉje kratko podšišane trave, zamolila sam Rika da stane i da me
spusti. Potom, dok smo stajali i gledali kako Sunce tone sve niţe i niţe, kao i prošli put senka
ambara pruţala se ka nama vijugavo podšišanom travom. Kada je Sunce zašlo iza krovne
konstrukcije ambara, setih se koliko je vaţno da saĉuvam tajnu, te zamolih Rika da ode.
- Šta se dogaĊa tamo unutra? - upita, ali pre nego što stigoh bilo šta da odgovorim, neţno
mi dodirnu rame i reĉe: - Ĉekaću. Na istom mestu kao prošli put.
Potom je otišao i ostala sam sama, u išĉekivanju da se Sunce ponovo pojavi ispod nivoa krova
i pošalje mi poslednje zrake kroz ambar. Tada mi je palo na pamet ne samo da je Sunce moţda ljuto
zbog mog neuspeha u gradu već i da bi mi ovo po svoj prilici mogla biti poslednja šansa da ga
zamolim za posebnu pomoć - i pomislih kakve bi se to odrazilo na Dţozi ako ne uspem. Obuzeo me
je strah, ali onda se setih njegove velike dobrote, i nepokolebljivo produţih ka g. Makbejnovom
ambaru.

Kao i pre, ambar je ispunjavala narandţasta svetlost i isprva sam jedva razaznavala stvari oko
sebe. Ipak, ubrzo sam raspoznala bale sena naslagane uvis s moje leve strane, i primetila kako se
oniţi zid koji su oblikovale još više snizio. Sunĉevi zraci obasjavali su iste truni sena, ali umesto da
neţno lebde u vazduhu sada su se uzburkano kretale kao da se jedna bala upravo obrušila na
drveni pod i raspala. Kada sam ispruţila ruku da dohvatim te truni, primetih kako moji prsti bacaju
senku koja seţe unazad sve do ulaza u ambar.
Iza bala sena nalazio se stvarni zid ambara, i obradovalo me je kada sam videla kako Crvene
Police iz naše stare prodavnice još uvek stoje naslonjene na njega, mada su veĉeras bile iskrivljene i
primetno nagnute ka straţnjem delu objekta. Keramiĉke kafene šoljice zadrţale su svoj pravilan
poredak, ali ne u potpunosti: primera radi, nešto dalje u istom redu primetila sam predmet koji je
van svake sumnje bio blender za hranu Kućne Pomoćnice Melanije.
Setila sam se da sam prošli put išĉekujući Sunce sela na metalnu stolicu na rasklapanje, i
okrenuh se ka drugoj strani ambara u nadi da ću ponovo ugledati ne samo stolicu već i prednju
nišu prodavnice - a moţda ĉak i jednog VP-a kako ponosno stoji u njoj. Ali sam videla
Sunĉeve zrake koji su preda mnom promicali gotovo horizontalnom putanjom od straţnjeg do
prednjeg ulaza. Bilo je kao da posmatram protok saobraćaja u prometnoj ulici, i kada mi je pošlo za
rukom da skrenem pogled na drugu stranu, ustanovila sam da je izdeljena u brojne pregrade
nejednakih dimenzija. Tek posle nekoliko sekundi uoĉila sam metalnu stolicu na rasklapanje -
odnosno njene razliĉite delove unutar nekolicine pregrada - i prisetivši se koliko mi je prošli put u
njoj bilo udobno, krenula ka njoj. Ali tek što sam ukoraĉila ispod Sunĉevog zraka, sinulo mi je da
moram momentalno da delujem ako ţelim da privuĉem njegovu paţnju pre nego što krene dalje.
Stoga, uprkos tome što sam stajala sred jarkog svetla, poĉeh da pripovedam.
- Sigurno si veoma umorno, i strašno mi je ţao što te uznemiravam. Setićeš se da sam letos
već jednom dolazila, i da si bilo veoma ljubazno i posvetilo mi nekoliko minuta. Odvaţila sam se da
se veĉeras vratim da porazgovaramo o onoj istoj vrlo vaţnoj stvari.
Ove se reĉi gotovo nisu ni posloţile kada sam se setila onog Dţozinog interaktivnog druţenja i
neĉije besne majke kako šparta Otvorenim Prostorom uzvikujući: - Deni je u pravu. Uopšte ne bi
trebalo da si ovde! - Skoro istovremeno u jednoj pregradi zdesna primetila sam jetki grafit poput
onoga koji sam u gradu ugledala iz kola. Svejedno, nastavila sam s pripovedanjem.
- Znam da nemam pravo ovako da dolazim ovamo. I znam da je Sunce sigurno ljuto na mene.
Izneverila sam ga neuspehom da potpuno zaustavim ZagaĊenje. U stvari, sada mi je jasno kako
sam bila veoma naivna što nisam uzela u obzir da moţe postojati druga grozna mašina koja će bez
prekida emitovati ZagaĊenje. Ali Sunce je tog dana posmatralo parking, tako da zna kako sam se

100
naporno trudila i kako sam sa velikim zadovoljstvom podnela ţrtvu, bez obzira na to što zbog toga
moje sposobnosti sada više nisu kao nekad. A sigurno si videlo kako je i Otac pomogao i dao sve od
sebe, bez obzira na to što nije znao ništa o Sunĉevom ljubaznom pristanku, ali je bio svestan da
gajim nadu i verovao mi je. Iskreno se izvinjavam što sam potcenila svoj zadatak. Greška je
iskljuĉivo moja, i iako je Sunce u pravu što se ljuti na mene, mora da prihvati da je Dţozi sasvim
neduţna. Kao ni Otac, ni ona uopšte nije znala za moj sporazum sa Suncem, a i dalje nema pojma o
tome. Ali sada svakim danom sve više slabi. Došla sam veĉeras ovamo jer nikad ne zaboravljam
koliko je Sunce predusretljivo. Kad bi bilo milosrdno prema Dţozi, kao onda prema Prosjaku i
njegovom psu. Kada bi joj poslalo posebnu prehranu koja joj je tako oĉajniĉki potrebna.
Dok su mi te reĉi prolazile kroz glavu, pomislila sam na uţasnog bika koga sam videla na putu
do Morganovih Slapova, na njegove rogove i leden pogled, i tom trenutku osetila sam da je posredi
ogromna greška što stvorenje tako puno gneva slobodno stoji na osunĉanom pašnjaku.
Zaĉuh i Majĉin glas kako na stazi iza mene odnekud dovikuje: - Ne, Pol, ne sada i ne u ovim
prokletim kolima - i ugledah ţenu, koju ĉak ni Gazda Kafanice nije primetio, kako samotno sedi u
kafanici kada smo bili sa g. Vensom, ĉela priljubljena na staklo koje gleda na mraĉnu ulicu, i pade
mi na pamet koliko je ta ţena podsećala na Rozu. Ali shvatih da ne smem da dozvolim da me bilo
šta ornete, da će Sunce verovatno svakog trena otići, te pustih misli da mi i dalje naviru, više se ne
trudeći da ih pravilno oblikujem.
- Ne hajem što sam izgubila dragocenu teĉnost. Rado bih je dala i više, dala bih je svu, ako
to znaĉi da ćeš Dţozi obezbediti posebnu pomoć. Kao što znaš, otkako sam prošli put bila ovde
otkrila sam još nešto što moţe da spase Dţozi, i ako to bude jedino rešenje, uĉiniću sve što je do
mene. Ali ma koliko se naporno trudila, još nisam sigurna da će to uspeti, tako da trenutno duboko
ţelim da Sunce još jednom iskaţe svoju veliku dobrotu.
Ruka koju sam ispruţila dok sam prolazila Sunĉevim zracima došla je u dodir s neĉim tvrdim,
i shvatih da stiskam ram metalne stolice na rasklapanje. Obradovala sam se što sam je ponovo
našla, ali nisam sela da time ne bih iskazala nepoštovanje. Umesto toga, pridrţavajući se obema
rukama za naslon, ukipila sam se iza nje.
Zraci Sunca koji su dopirali iz zadnjeg dela ambara bili su odviše snaţni da bi se gledalo u
njih, te sam, iako je moglo ispasti uvredljivo, ponovo skrenula pogled ka lebdećim oblicima s moje
desne strane, moţda u nadi da ću opaziti Rozu kako usamljena sedi u separeu kafanice. MeĊutim,
Sunĉev trak sada je padao na prednju nišu, na trenutak je osvetlio, i tamo ugledah ne nekog VP-a,
već veliku ovalnu fotografiju na zidu. Prikazivala je pašnjak po sunĉanom danu prepun ovaca, i u
prvom planu prepoznali upravo one ĉetiri ovce koja sam opazila iz Majĉinih kola pri povratku sa
Morganovih Slapova. Izgledale su još pitomije nego što sam ih upamtila, poreĊane u skladan niz,
pognutih glava da bi ţvakale travu. Toga dana ta stvorenja su me oraspoloţila i pomogla mi da
zaboravim na groznog bika, i bilo mi je drago što ih ponovo vidim, makar i na ovalnoj fotografiji.
Ali nešto nije bilo u redu: iako su ĉetiri ovce stajale poreĊane u istovetnoj formaciji kakvu sam
videla iz kola, ovde su ĉudno visile tako da je izgledalo kako više ne stoje na tlu. Tako da nisu mogle
da dohvate travu, što je tim stvorenjima, tako srećnim onoga dana, sada davalo tuţnu notu.
- Molim te, nemoj još da ideš - rekoh. - Pokloni mi još samo trenutak. Znam da nisam
uspela da ispunim ono što sam ti obećala u gradu i da nemam pravo više ništa da traţim od tebe.
Ali sećam se kako si bilo oduševljeno onoga dana kada su GospoĊa Kafena Šoljica i Ĉovek u Kišnom
Mantilu ponovo pronašli jedno drugo. Toliko si se oduševilo da nisi moglo to da sakriješ. Tako da
taĉno znam koliko ti je vaţno da se ljudi koji se vole spoje, makar i posle mnogo godina. Znam da
im Sunce uvek ţeli dobro, i moţda ĉak i pomaţe da se pronaĊu. Zato te molim da porazmisliš o
Dţozi i Riku. Još uvek su vrlo mladi. Ako Dţozi sada umre, rastaće se zauvek. Samo kad bi
joj pruţilo svoju posebnu prehranu kao što sam videla da si uradila za Prosjaka i njegovog psa,
Dţozi i Rik bi mogli da doĉekaju punoletstvo zajedno, baš kao što su priţeljkivali na onom neţnom
crteţu. Liĉno mogu da posvedoĉim da je njihova ljubav jaka i postojana, baš kao i u sluĉaju
GospoĊe Kafene Šoljice i Ĉoveka u Kišnom Mantilu.
Onda sam, na par koraka ispred niše, primetila mali trougaoni predmet na podu. Na trenutak
pomislih da se radi o šiljatoj kriški pite koju je Gazda Kafanice izlagao u vitrini. I setih se
neljubaznog glasa g. Vensa: - Ako ne moliš za protekciju, zašto onda sedim ovde pred tobom? - i
gĊe Helen kako brzo odgovara: - Jeste, naravno da nam treba protekcija. - Tek tada shvatih da
trougao na podu nije kriška pite već krajiĉak Dţozine dţepne knjige, one koju je pustila da padne sa
troseda dok je u Prijateljevom Stanu ĉekala Oca. U stvari, uopšte nije bio trougaoni, ali kako je
samo ćošak virio iz senki, naprosto je izgledao tako. S leve strane prednje niše, pregrade su lebdele i
preklapale se kao po veĉernjem vetru. U nekolicini sam videla kako blešte jarke boje, i primetila da
sadrţe, makar samo u pozadini, boce koje sam zapazila u izlogu nove radnje. Boce su bile osvetljene
kontrastnim bojama, a u nekim pregradama uoĉila sam i delove natpisa „Рlаfonska Rasveta”. Tada

101
sam shvatila da mi vreme istiĉe, te sam brzo produţila.
- Znam da protekcija nije poţeljna. Ali ako Sunce pravi izuzetke, oni koji to najviše
zasluţuju svakako su mladi ljudi koji će se voleti ĉitavog ţivota. Sunce će moţda upitati: - A kako da
budemo sigurni u to? Šta deca znaju o pravoj ljubavi? - Ali pomno sam ih posmatrala, i sigurna sam
da je taĉno. Zajedno su odrasli, i postali su nerazdvojni. Rik mi je to baš danas rekao. Svesna
sam da sam u gradu pogrešila, ali molim te da ponovo ispoljiš svoju dobrotu i pruţiš Dţozi posebnu
pomoć. Sutra, ili moţda prekosutra, molim te da se pobrineš za nju i pruţiš joj onakvu prehranu
kakvu si dala Prosjaku. Traţim to od tebe, iako je moţda protekcija i nisam uspela u svojoj misiji.
Zraci veĉernjeg Sunca poĉeli su da gasnu, i u ambaru zavlada tmina. Iako sam se trudila da
ostanem okrenuta straţnjem otvoru ambara kroz koji je dopiralo svetlo, nakratko sam imala utisak
da otpozadi s moje desne strane postoji neki zaseban izvor svetla. Isprva sam smatrala kako je u
pitanju neki novi odraz obojenih boca, ali kako je Sunĉeva svetlost u ambaru nastavila da jenjava,
taj novi svetlosni izvor bio je sve manje zanemarljiv. Okrenula sam se da ga pogledam, i iznenadila
se što je Sunce samo, i ne pomišljavši da ode, došlo pravo u g. Makbejnov ambar i smestilo se
gotovo na podu, izmeĊu prednje niše i prednjeg ulaza u ambar. Ovo je bilo tako neoĉekivano -
a Sunĉevo prisustvo u donjem uglu tako zaslepljujuće - da na tren pomislih da sam dezorijentisana.
Vid mi se potom prilagodio, i sabravši misli shvatih kako se Sunce uopšte ne nalazi u ambaru, već
da je reĉ o predmetu koji reflektuje svetlost koji je unutra neko sluĉajno ostavio, a sada odraţava
poslednje bleskove Sunĉevog zalaska. Drugim reĉima, nešto se ponašalo kao Sunĉevo ogledalo baš
kako su to ponekad ĉinili prozori RPO i ostalih zgrada. Dok sam se pribliţavala reflektujućoj
površini, svetlo je malo oslabilo, mada je okruţeno senkama i dalje bilo blistavo i narandţasto.
Tek kada sam stala iznad njega, razabrala sam svojstva reflektujućeg predmeta. G. Makbejn -
ili neki njegov prijatelj - na tom je mestu naslonjenu o zid ostavio nekolicinu ĉetvorouglih staklenih
tabli koje su bile naslagane jedna na drugu. Moguće da je g. Makbejn naposletku nameravao nešto
da uradi povodom nedostatka zidova, i verovatno je ţeleo da napravi prozore. U svakom sluĉaju, u
odrazima na tablama stakla ugledah - procenila sam ukupno sedam, gotovo vertikalno postavljene -
Sunĉeve veĉernje likove. Zakoraĉila sam još bliţe, i poĉela bezmalo da viĉem.
- Molim te da prema Dţozi ispoljiš svoju posebnu blagonaklonost.
Zurila sam u table stakla. Sunĉev odraz, iako još uvek jarko narandţast, više nije bio
zaslepljujuć, i dok sam paţljivije prouĉavala Sunĉev lik uokviren na najisturenijoj tabli, shvatih
kako ne gledam jedinstvenu sliku; da je na svakoj staklenoj površini zapravo razliĉita verzija
Sunĉevog lika, i da je ono što sam isprva smatrala objedinjenim prizorom u stvari sedam zasebnih
koji mi se ukazuju dok pogledom proniĉem od prve do poslednje table. Iako je lik na najisturenijoj
bio strog i uzdrţan, a onaj neposredno iza njega, ako je to uopšte moguće, još odbojniji, dva koja su
usledila bila su blaţa i prijatnija. Iako je zbog udaljenosti bilo priliĉno teško videti bogzna šta na
preostale tri table, nisam mogla a da ne procenim kako su likovi na njima šaljivi i dobroćudni. U
svakom sluĉaju, kakva god bila priroda likova na pojedinaĉnim tablama, dok sam ih posmatrala
kao celinu, imala sam utisak da je u pitanju jedno lice sa mnoštvom izraza i emocija.
Nastavila sam napeto da zurim, a onda svi Sunĉevi likovi poĉeše da blede a svetlost u g.
Makbejnovom ambaru da slabi, i više nisam uspevala da vidim ĉak ni trouglić Dţozine dţepne
knjige, niti ovce kako pruţaju usta prema travi koju ne mogu da dosegnu. - Hvala što si me ponovo
primilo - rekoh. - Veoma mi je ţao što nisam uspela da izvršim ono što sam ti obećala. Molim te da
razmotriš moju molbu. - Ali ĉak i u sebi, te sam reĉi izgovarala tiho pošto sam znala da je Sunce
otišlo.

Narednih dana dr Rajan i Majka ĉesto su u Otvorenom Prostoru raspravljali da li bi Dţozi

trebalo smestiti u bolnicu, i iako su iznosili suprotstavljena mišljenja - ĉula sam ih iza kliznih vrata
- kao da su se na kraju redovno slagali da bi to samo doprinelo pogoršanju njenog stanja. Uprkos
tom slaganju, svaki put kada dr Rajan doĊe, odlazili bi u Otvoren Prostor i o tome nanovo
diskutovali.
Rik je svraćao svakog dana i bdeo je nad Dţozi, naizmeniĉno sa Majkom i Kućnom
Pomoćnicom Melanijom. Njih dve više nisu poštovale uobiĉajenu satnicu, i spavale su samo kada ih
savlada umor. Moje prisustvo, iako uvaţavano, iz nekog razloga smatrano je samo po
sebi nedovoljnim, bez obzira na to što je Majka znala da sam u stanju da pre drugih uoĉim opasne
nagoveštaje. Uglavnom, kako su dani prolazili, Majka i Kućna Pomoćnica Melanija bile su sve
umornije što je bilo vidljivo u svakom njihovom pokretu.
Onda se, šestog dana po mom drugom odlasku u ambar g. Makbejna, posle doruĉka nebo
neuobiĉajeno smrklo. Kaţem „posle doruĉka”, mada su se do tada sve kućne navike već toliko

102
poremetile da za doruĉak, a ni za bilo koji drugi obrok, više nije poštovan ustaljeni termin. Tog
jutra osećaj dezorijentacije dodatno je pogoršavala tmina, i da Rik nije došao, ne bismo znali da je
svanulo.
Kako je pre podne odmicalo, nebo se još više smrklo, oblaci zgusnuli, a razduvao se i veoma
jak vetar. Labavi delovi na straţnjem delu kuće poĉeli su da lupaju, a kada sam pogledala kroz
prednji prozor spavaće sobe, drveće na uzbrdici kraj puta povijalo se i njihalo.
Ali nesvesna svega, plitka i ubrzana daha Dţozi je samo spavala. Polovinom tog tmurnog
prepodneva, dok smo Rik i ja pazili na Dţozi, oĉiju poluzatvorenih od umora pojavila se Kućna
Pomoćnica Melanija rekavši da je došao red na nju. Posmatrala sam kako Rik, ramena pogrbljenih
zbog tuge, ispred mene silazi niz stepenice i seda na najniţi stepenik. Zakljuĉivši da je najbolje da
ga na koji trenutak ostavim nasamo, prošla sam kraj njega zaputivši se u hodnik kada Majka izaĊe
iz Otvorenog Prostora. Bila je u tankoj crnoj kućnoj haljini koju je nosila tokom noći i koja joj je
otkrivala krhki vrat, i hitro prošla pored mene kao da ţudi za kafom. Ali na kuhinjskim vratima se
okrenula, i primetivši Rika kako sedi na najniţem stepeniku, upiljila se u njega. Riku je bio
potreban koji trenutak da shvati da ga Majka posmatra, ali potom joj uputi osmeh ohrabrenja.
- Kako ste, gĊo Artur?
Majka nastavi da zuri u njega. Onda reĉe: - DoĊi ovamo - i nestade u kuhinji. Dok je ustajao,
Rik me zbunjeno pogleda. Iako me Majka nije pozvala, pomislila sam da je najbolje da poĊem za
njim.
Usled mraĉnog neba napolju kuhinja je delovala drugaĉije. Majka nije upalila nijedno svetlo, i
kada smo ušli, zurila je kroz velike prozore prema putu kojim obiĉno ide na posao. Rik oklevajući
zastade kraj Ostrva, a ja se smestih pored friţidera kako bih ih ostavila nasamo. Iz tog poloţaja
mogla sam da vidim velike prozore, a iza Majĉine prilike i auto-put koji se uspinjao u daljini i
drveće koje se njiše.
- Htela sam nešto da te pitam - reĉe Majka. - Nemaš ništa protiv, Rik?
- Samo izvolite, gĊo Artur.
- Pitala sam se osećaš li se trenutno kao pobednik. Kao da si moţda pobedio.
- Ne razumem, gĊo Artur.
- Uvek sam se dobro ophodila prema tebi, zar ne, Rik? Nadam se da jesam.
- Svakako. Uvek ste bili veoma ljubazni. A i prijateljica ste moje majke.
- Zato te sada pitam. Pitam te, Rik, osećaš li da si iz ovog izašao kao pobednik. Dţozi je
reskirala. Okej, ja sam umesto nje bacila kockice, ali uvek će ona, a ne ja, biti ta koja je dobila ili
izgubila. Ulog je bio veliki, i ako je dr Rajan u pravu, uskoro bi mogla da izgubi. Ali ti, Rik, ti si igrao
na sigurno. Zbog toga te sada pitam. Kako ti se ovo sada ĉini? Da li se zaista osećaš kao pobednik?
Sve ovo Majka je izrekla zureći u mraĉno nebo, ali sada se okrenula prema Riku.
- Jer ako se osećaš kao pobednik, Rik, htela bih da razmisliš o ovome. Prvo. Šta taĉno misliš
da si postigao? Pitam jer mi je još otkad sam je prvi put uzela u ruke, sve u vezi sa Dţozi, baš sve
govorilo kako ţudi za ţivotom. Sve ju je uzbuĊivalo. Tako sam od poĉetka znala da ne smem da joj
uskratim priliku. Zahtevala je budućnost vrednu njenog ţivotnog duha. Na to mislim kada
kaţem da je ulog bio veliki. Nego, šta je s tobom, Rik? Zar stvarno misliš da si toliko bistar? Veruješ
li da si od vas dvoje ti ispao pobednik? Jer ako je tako, onda te molim da se zapitaš sledeće. Šta si to
osvojio? Pogledaj. Pogledaj svoju budućnost. - Mahnula je rukom prema prozoru. - Igrao si na
sitno, i ono što si osvojio malo je i beznaĉajno. Mora da se trenutno osećaš priliĉno zadovoljno. Ali
sada ti kaţem da nema razloga da se tako osećaš. Baš nikakvog razloga.
Dok je Majka govorila, na Rikovom licu tinjalo je nešto opasno, sve dok skoro sasvim nije
poprimio izgled kakav je imao na interaktivnom druţenju kada je izazivao momke koji su hteli da
me bacaju po prostoriji. Koraknuo je prema Majci, te kao da se najednom i ona uplaši.
- GĊo Artur - reĉe Rik. - Kada sam u poslednje vreme dolazio ovamo, Dţozi se većinom nije
osećala dovoljno dobro da bi razgovarala. Ali prošlog ĉetvrtka imala je dobar dan, i sedeo sam blizu
kreveta kako mi ništa ne bi promaklo. Rekla je da ţeli da mi saopšti nešto. Bila je to poruka
namenjena vama, gĊo Artur, ali još nije vreme da je ĉujete. Zamolila me je da je saĉuvam za sebe
dok ne bude pravi trenutak. Pa, mislim da je moţda sada pravi trenutak.
Majĉine oĉi se razrogaĉiše i ispuniše strahom, ali ne reĉe ništa.
- Dţozina poruka - nastavi Rik - glasi otprilike ovako. Kaţe da vas, bez obzira na to šta će se
desiti, kako će ispasti, voli i da će vas uvek voleti. Veoma je zahvalna što ste joj majka, i nikada i
nijednom nije poţelela neku drugu. Tako je kazala. Ali ima još. Po pitanju onog usavršavanja. Ţeli
da znate da ne bi volela da je drugaĉije. Kada bi mogla to ponovo da uĉini, i da ovoga puta zavisi od
nje, kaţe da bi uĉinila isto što i vi i da ćete zauvek biti najbolja majka koju je mogla da ima. To je
otprilike to. Kao što rekoh, nije ţelela da vam ovo prenesem dok ne bude pravo vreme. Tako da se
nadam da sam dobro prosudio da vam je saopštim sada, gĊo Artur.

103
 Bezizraţajna lica Majka je zurila u Rika, ali dok je govorio, kroz velike prozore iza nje nešto
sam uoĉila - verovatno nešto veoma vaţno - i iskoristivši to što je Rik zastao, podigla ruku. Majka to
nije primetila, već nastavi da zuri u Rika.
- Izvanredna poruka - reĉe najzad.
- Izvinite - kazah.
- Boţe - reĉe Majka i tiho uzdahnu. - Izvanredna poruka.
- Izvinite! - Ovoga puta skoro sam viknula, i Majka i Rik okrenuše se u mom pravcu. -
Izvinjavam se što prekidam. Ali napolju se nešto dešava. Sunce se pomalja!
Majka baci pogled na velike prozore, pa na mene. - Naravno. Pa šta? Šta ti je, dušo?
- Moramo gore. Smesta moramo gore kod Dţozi!
Majka i Rik zbunjeno su gledali u mene, ali kada sam to rekla, delovali su uplašeno, i dok sam
se okrenula prema hodniku, već projuriše pored mene, tako da sam morala da pohitam za njima uz
stepenice.
Moţda nisu shvatili zašto sam tako viknula i verovatno su pomislili da je Dţozi u opasnosti.
Stoga im je kada su uleteli u sobu po svoj prilici laknulo što su je zatekli usnulu i ravnomernog daha
kao i pre. Kao inaĉe, leţala je postrance, lica najvećim delom skrivenog kosom koja joj je preko
njega padala. Što se tiĉe Dţozi, nije bilo niĉeg neoĉekivanog, ali soba - s njom je već bilo nešto
drugo. Sunĉevi trakovi neobiĉnom silinom padali su na razliĉite delove zida, poda i plafona - u vidu
tamnonarandţastog trougla iznad toaletnog stoĉića, blistave zakrivljene linije preko Dugmetara,
bleštavih pruga duţ poda. Ali sama Dţozi, u krevetu, bila je u senci kao i mnogi drugi delovi sobe.
Tada senke poĉeše da se miĉu i - pošto mi se popravio vid - shvatih da ih pravi Kućna Pomoćnica
Melanija koja je stajala kraj prednjeg prozora i povlaĉila roletnu i zavese. Roletnu je već spustila do
kraja, a zavese je povlaĉila kako bi udvostruĉila zaštitu, pa ipak, prodorno svetlo nekako je dopiralo
kroz ivice i konture su se prostirale po ĉitavoj sobi.
- Prokleto Sunce - prodra se Kućna Pomoćnica Melanija. - Tornjaj se, prokletinjo!
- Ne, ne! - pohitah do Kućne Pomoćnice Melanije. - Moramo da ih razmaknemo, moramo
sve da razmaknemo! Moramo da pustimo Sunce da uĉini najviše što moţe!
Pokušala sam da joj otmem zavesu, i mada najpre nije htela da je pusti, naposletku je to
uĉinila, zaprepašćena. Rik se stvori kraj mene, i naizgled intuitivno takoĊe se protegnu da podigne
roletnu i razmakne zavese.
Tada Sunĉeva prehrana u tolikoj koliĉini navali u sobu da se, gotovo izgubivši ravnoteţu, Rik i
ja zateturasmo. Prekrivši rukama lice, Kućna Pomoćnica Melanija ponovo reĉe: - Prokleto Sunce! -
Ipak, više nije pokušavala da mu prepreĉi put.
Odmakla sam se od prozora, ali tek kada sam primetila da napolju vetar duva jaĉe nego ikad i
da se ne klati samo drveće već i da brojne male piramide i ĉunkovi - listom kao nacrtani zašiljenom
olovkom - brzo promiĉu nebom. Ali Sunce se probilo kroz tamne oblake i svi najednom - kao da je
svako od nas primio tajnu poruku - okrenusmo se da pogledamo Dţozi.
I nju i ĉitav krevet, Sunce je obasjavalo u vidu zastrašujućeg narandţastog poludiska, i Majka
koja je stajala najbliţe krevetu, bila je prinuĊena da podigne ruke kako bi pokrila lice. Izgledalo je
da je Rik već shvatio šta se dogaĊa, ali bilo mi je zanimljivo što sam primetila da i Majka i Kućna
Pomoćnica Melanija uviĊaju suštinu. Dakle, sledećih nekoliko trenutaka svi smo ostali nepomiĉni
dok se Sunce sve blistavije upiralo u Dţozi. Posmatrali smo i išĉekivali, i ĉak kada je u jednom
trenutku narandţasti poludisk delovao kao da će se zapaliti, prstom nismo mrdnuli. Tada se Dţozi
promeškolji, i ţmirkajući podiţe ruku.
- Ej. Šta je sa ovim svetlom? - reĉe.
Sunce je nastavilo neumorno da je obasjava, i premeštala se sve dok se nije poduprla o
jastuke i uzglavlje.
- Šta se dešava?
- Dušo, kako se osećaš? - upita šapatom Majka, prestravljeno zureći u Dţozi.
Dţozi se strovali na jastuke tako da je skoro gledala u plafon. Ali sudeći po njenim pokretima,
bilo je oĉevidno da je dobila novu snagu.
- Ej - reĉe. - Da se nije zaglavila roletna ili tako nešto?
Razlabavljeni delić konstrukcije kuće još uvek je negde lupao, i kada sam sledeći put
pogledala kroz prozor nebom se iznova širila tama. Onda još dok smo posmatrali, Sunĉevi trakovi
nad Dţozi izbledeše, te je leţala u sivilu tmurnog prepodneva.
- Dţozi? - reĉe Majka. - Kako se osećaš?
Pomerivši se da nas bolje vidi, Dţozi je umorno pogleda. Videvši to, verovatno ţeleći da je
natera da ponovo legne, Majka joj priĊe. Ali kao da se ipak predomislila, i poĉe da pomaţe Dţozi da
zauzme udobniji sedeći stav.
- Bolje izgledaš, dušo - reĉe Majka.

104
 - Ĉujte, šta se dešava? - upita Dţozi. - Zašto ste svi tu? U šta to buljite?
- Ej, Dţozi - reĉe iznenada Rik sa neskrivenim oduševljenjem. - Izgledaš katastrofalno.
- Hvala. Ti izgledaš dosta dobro. - Zatim doda: - Ali da znate, stvarno se osećam bolje. Mada
mi se malo vrti.
- Dosta - reĉe Majka. - Samo se opusti. Hoćeš li nešto da popiješ?
- Moţda vodu?
- Okej, da ne nagaĊamo - reĉe Majka. - Moraćemo da idemo korak po korak.

105
ŠESTI DEO

106
 Sunĉeva posebna prehrana pokazala se delotvornom za Dţozi kao i za Prosjaka, i posle onog
tmurnog prepodneva ne samo da je jaĉala već je od deteta izrastala u odraslu osobu.
Kako su godišnja doba - i godine - prolazili, kosaĉice g. Makbejna posekle su visoku travu u
sva tri polja koja su sada bila blede braon boje. Ambar je sada delovao viši i oštrije se ocrtavao, ali
g. Makbejn još mu nije izgradio dodatne zidove, i za vedrih veĉeri, dok je Sunce odlazilo na poĉinak,
i dalje sam mogla da gledam kako tone ka zadnjoj strani ambara pre nego što će zaći na horizontu.
Dţozi je vredno uĉila i vodile su se brojne rasprave koji bi koledţ trebalo da pohaĊa. I Dţozi i
Majka ĉvrsto su se drţale sopstvenih stanovišta, ali Atlas Brukings - pošto Rik više nije hteo tamo
da se upiše - gotovo nisu ni spominjale. Izgleda da se Otac nije slagao ni sa Dţozinim ni sa
Majĉinim zamislima, i jednom je banuo u kuću kako bi još jasnije izneo svoje mišljenje. Tada sam
ga jedini put videla kako dolazi u kuću, i mada sam se obradovala što ga ponovo vidim, svi smo
shvatali da je time prekršio pravilo.
Sama Dţozi je tada mnogo više izbivala iz kuće, ponekad i na nekoliko dana, što da poseti
vršnjake, što da se sa grupom povuĉe u utoĉište2. Znala sam da su ti izleti vaţan deo priprema za
koledţ, ali kako nije volela mnogo da priĉa o njima, najvećim delom ostali su mi nepoznanica.
Tokom poĉetne faze Dţozinog oporavka Rik je nastavio redovno da dolazi, ali kako je vreme
proticalo, a svakako otkad je g. Makbejn pokosio travu, dolazio je daleko manje. Bilo je to delom
zbog toga što Dţozi ĉesto nije bila kod kuće, ali i Rik je bio zauzet svojim projektima. Kupio je auto
koji je nazvao „Krntija“, i redovno njime odlazio u grad da se naĊe sa novim društvom. Rik je
najradije ostavljao Krntiju na šljunku ispred naše kuće jer mu je, kako je rekao, jednostavnije da
kreće odatle nego da savladava uzak i krivudav put od sopstvene kuće. Tako je Krntija bila razlog
Rikovih dolazaka više nego Dţozi, i upravo tu na šljunku sam poslednji put razgovarala s njim.
Tog jutra ni Dţozi ni Majka nisu bile kod kuće, tako da nije bilo razloga da ne izaĊem i
pozdravim se kada sam napolju zaĉula njegove korake. Nije kao uobiĉajeno ţurio da krene, pa smo
razgovarali nekoliko minuta na blagom povetarcu, Rik naslonjen na karoseriju Krntije, a ja stojeći
nešto dalje. Nebo je bilo oblaĉno, i moţda se Rik zato prisetio onog dana.
- Klara, sećaš li se - upita - onog jutra kada je vreme ĉudno pomahnitalo a Sunce došlo
pravo u Dţozinu sobu?
- Naravno. Nikada ga neću zaboraviti.
- Ĉesto mi se dešava da razmišljam o njemu. Kao da je to bio poĉetak Dţozinog oporavka.
Moţda sam sve pogrešno ukapirao. Ali kada se vratim unatrag, skoro da je tako.
- Da. Slaţem se.
- Pamtiš li taj dan? Svi smo bili strašno iscrpljeni. I oĉajni. Onda se sve preokrenulo. Stalno
sam hteo da te pitam, samo što si bila veoma zatvorena u vezi s tim. Stalno sam hteo da te pitam da
li to što se tog jutra desilo, to ĉudno vreme i sve ostalo, ima nešto sa onom drugom stvari. Znaš već.
Što sam te nosio preko polja, tvojim tajnim sporazumom. Tada sam mislio da je sve to, pa,
sujeverje jednog VP-a. Nešto što samo treba da nam donese sreću. Ali u poslednje vreme stalno se
pitam nije li posredi još nešto.
Pomno me je posmatrao, ali priliĉno dugo nisam izgovarala ni reĉ.
- Naţalost - rekoh najzad - ni danas se ne usuĊujem da priĉam o tome. Bila je to tako
posebna usluga, i ako ikada nekome progovorim o njoj, makar to bio samo Rik, strahujem da će
pomoć koju je Dţozi primila biti povuĉena.
- Onda se tu zaustavi. Nemoj ništa da kaţeš. Ne ţelim ni najmanje da rizikujem da se
ponovo razboli. Ali lekari stalno govore da si, kada jednom pregrmiš stanje kao njeno, zaštićen.
- Svejedno, moramo biti oprezni jer je Dţozi bila baš poseban sluĉaj. Ali pošto Rik trenutno
priĉa o tome, moţda bih smela da spomenem nešto što me zabrinjava.
- A šta je to, Klara?
- Rik i Dţozi i dalje ispoljavaju neţnost jedno prema drugom. Ali se pripremaju za tako
razliĉite budućnosti.
Okrenuo se prema uzbrdici na putu, i poigravao sa Krntijinim retrovizorom. - Mislim da
shvatam - odvrati. - Prisećam se onog dana kad smo drugi put otišli do ambara. Kako si se, pre
nego što smo krenuli, priliĉno uozbiljila i pitala da li je naša ljubav prava. Moja i Dţozina. I ĉini mi
se da sam ti rekao da jeste. Prava i veĉna. Tako da pretpostavljam da te to sada brine.
- Rik je pogodio. Tišti me što vidim da Rik i Dţozi imaju toliko razliĉite planove.
Nogom je blago podbadao kamenĉiće šljunka ispred sebe. Zatim reĉe: - Vidi. Ne ţelim da
kaţeš ništa što bi Dţozino zdravlje moglo ponovo dovesti u opasnost. Ali dozvoli da kaţem bar ovo.
Kada si saopštila da se Dţozi i ja stvarno volimo, tada je to bila istina. Nikog nisi izigrala ili dovela u

2 Utočište (engl. retreat) - vrsta okupljanja studenata na kom praktikuju duhovne veţbe sa ciljem
pripreme za buduće školovanje na koledţu.
107
zabludu. Ali pošto više nismo deca, moramo jedno drugom da poţelimo sve najbolje i raziĊemo se
svako na svoju stranu. Ne bi to funkcionisalo, kad upišem koledţ i krenem da se nadmećem sa
svom tom usavršenom decom. Sad imam svoje planove, a tako i treba da bude. Ali to nije bila laţ,
Klara. I na neki ĉudan naĉin, nije ni sada.
- Pitam se šta Rik pod tim podrazumeva?
- Valjda da ćemo Dţozi i ja u izvesnom smislu, nekom dubljem, uvek biti zajedno, ĉak i ako
se otisnemo u svet i nikad više ne vidimo. Ne mogu da govorim u njeno ime. Ali što se mene tiĉe,
znam da ću uvek tragati za nekim kao što je ona. Ili bar poput Dţozi kakvu sam nekada poznavao.
Tako da obmane nije bilo, Klara. S kim god da si se tada pogodila, kada bi mogao da zaviri u dubinu
moje duše, a i Dţozine, shvatio bi da nisi pokušala da ga obmaneš.
Posle toga stajali smo na šljunku i neko vreme ćutali. Pomislila sam da će se svakog trenutka
uspraviti i ući u Krntiju. Ipak, nešto vedrijim glasom upita: - Ĉuješ li šta o Melaniji? Neko reĉe da je
otišla u Indijanu.
- Mislimo da je sada u Kaliforniji. Kada smo se poslednji put ĉuli, nadala se da će je primiti
u komunu.
- Tako sam se plašio te gospoĊe. Ali nekako sam se navikao na nju. Nadam se da je dobro. I
da će da se skrasi negde na sigurnom. A šta će biti s tobom, Klara? Hoćeš li ti biti dobro? Mislim,
jednom kada Dţozi ode na koledţ.
- Majka je uvek veoma dobra prema meni.
- Ĉuj, ako ti ikada ustreba moja pomoć, samo reci, vaţi?
- Vaţi. Hvala.
Dok ĉamim na ovoj tvrdoj zemlji, ponovo razmišljam o tim Rikovim reĉima, i ubeĊena sam
da je imao pravo. Više ne strahujem da će se Sunce osetiti izigranim ili dovedenim u zabludu, niti
da će razmišljati o osveti. Zapravo, moţe biti da je još dok sam ga preklinjala, već znalo da će se
Dţozi i Rik razići i otići odvojenim putevima, ali ipak shvatalo da će uprkos svemu njihova ljubav
biti veĉna. Kada je postavilo pitanje - o tome shvataju li deca šta zaista znaĉi voleti - sigurna sam da
je već znalo odgovor i pitanje postavilo za moju dobrobit. Ĉak mislim da je u tom trenutku moţda
pomislilo na GospoĊu Kafenu Šoljicu i Ĉoveka u Kišnom Mantilu - uostalom, prethodno smo o
njima priĉali. Sunce je verovatno verovalo da će se, posle mnogo godina i mnogo promena, Dţozi i
Rik jednom moţda ponovo sresti baš kao i GospoĊa Kafena Šoljica i Ĉovek u Kišnom Mantilu.

Kako su se Dţozini studentski dani bliţili, njeni vršnjaci ĉesto su nas posećivali. Bile su to
ţenske osobe i najĉešće su dolazile pojedinaĉno, mada ponekad i u paru. Dovezao bi ih unajmljeni
vozaĉ ili bi katkad došle svojim kolima, ali nikada u pratnji roditelja. U proseku su ostajale dva do
tri dana, i da nas ĉeka takva poseta znala bih po tome što bi dan-dva unapred Nova Kućna
Pomoćnica u Dţozinu sobu odnela dušek ili leţaj za kampovanje.
Upravo zbog tih poseta otkrila sam Ostavu. Prirodno da tada u sobi nije bilo dovoljno mesta i
za mene, a i shvatila sam da moje prisustvo više nije primereno kao što je bilo nekada. Da je Kućna
Pomoćnica Melanija tada još bila tu, verujem da bi smislila kuda da se denem, ali u datim
okolnostima, sama sam našla sobu gore na najvišem podestu. - Niko ne kaţe da moraš da se kriješ -
govorila je Dţozi, ali nije me udostojila alternativnim planom, te sam se tako smestila u Ostavi.
Bile su to dinamiĉne sedmice, pa ĉak i kada nije imala goste, ĉula bih Dţozi kako jurca po kući
viĉući na Majku ili Novu Kućnu Pomoćnicu. Onda su se jednog popodneva vrata Ostave otvorila, i
Dţozi je provirila sa osmehom na licu.
- Dakle - reĉe. - Ovde boraviš. Kako ide?
- Sve je u redu, hvala na pitanju.
Dţozi raširi ruke i šakama se osloni na vertikalne dovratke. Gledala je sobu pogrbivši se, kao
da se plaši da će glavom sluĉajno udariti u kosi plafon. Brzo je preletela preko razliĉitih stvari
smeštenih tu, a onda joj se pogled zaustavi na visokom prozorĉiću.
- Da li ponekad pogledaš kroz njega? - upita.
- Previsok je, naţalost. Ne sluţi za posmatranje, već za vetrenje.
- Proverićemo.
I dalje pognute glave i pogleda koji je vrludao unaokolo, Dţozi zakoraĉi u sobu. Onda poĉe da
radi, diţe jednu, gura drugu stvar, gomila stvari tamo gde ih nije bilo. U jednom trenutku, ne
uspevši da predvidim njene brze kretnje skoro sam se sudarila s njom, i glasno se nasmejala.
- Klara, samo stani tamo. Baš tamo. Nešto pokušavam.
Ubrzo je rašĉistila prostor neposredno ispod visokog prozorĉića, i onda na to mesto odgurala
drveni sanduk. Potom je podigla i prenela plastiĉnu košaru sa dobro uĉvršćenim poklopcem i

108
paţljivo je poloţila na sanduk.
- Eto. - Zadovoljna onim što je uradila odmakla se, mada je u ostatku prostorije zavladao
priliĉan nered. - Probaj to, Klara. Samo oprezno. Drugi stepenik je priliĉno visok. Hajde, hoću da
probaš.
Izašla sam iz ćoška i bez poteškoća savladala dva stepenika koja je napravila, te stadoh na
poklopac plastiĉne košare.
- Bez brige, te stvari su jako ĉvrste - reĉe. - Naprosto zamisli da su pod. Veruj mi, bezbedno
je.
Ponovo se nasmejala i nastavila da me posmatra, te se i sama osmehnuh i pogledah kroz
visoki prozorĉić. Pogled je bio sliĉan onom sa dvorišnog prozora u Dţozinoj sobi dva sprata niţe.
Putanja je, naravno, bila drugaĉija, i deo krova upadao je u desnu stranu prizora. Ali videla sam
oblaĉno nebo kako se pruţa nad pokošenim livadama sve do g. Makbejnovog ambara.
- Trebalo je ranije da mi kaţeš - reĉe Dţozi. - Znam koliko voliš da gledaš napolje.
- Hvala ti. Mnogo ti hvala.
Na trenutak se pogledasmo blago se smešeći. Potom se osvrnu na stvari razbacane po podu.
- Ĉoveĉe, kakav nered! Okej, obećavam da ću sve da sredim. Ali trenutno moram nešto da
završim. Ne pokušavaj ništa sama da uradiš. To ću ja kasnije, u redu?

Tokom ovog perioda Majci, kao i Dţozi, nisam bila u sferi interesovanja i ponekad se ĉak ne
bi ni osvrnula kada bi me srela negde u kući. Shvatila sam da je tada bila veoma zauzeta, kao i da joj
je moje prisustvo verovatno budilo muĉne uspomene. Ipak, jednom zgodom posvetila mi je
posebnu paţnju.
Dţozi je tog dana otišla nekud, ali pošto je bio vikend, Majka je bila kod kuće. Najveći deo
prepodneva provela sam gore u Ostavi, ali kada sam odozdo zaĉula glasove, izašla sam na podest.
Tada najednom shvatih da je ĉovek koji u hodniku razgovara s Majkom - g. Kapaldi.
Iznenadila sam se, jer se njegovo ime dugo nije spominjalo. Razgovarali su smirenim tonom,
ali kako je razgovor odmicao ĉula sam da joj glas postaje napetiji. Onda joj zaĉuh korake, i ugledah
je kako me posmatra iz prizemlja.
- Klara - dozva me. - Došao je g. Kapaldi. Svakako ga se sećaš. SiĊi da se pozdraviš.
Dok sam paţljivo silazila, ĉuh Majku kako kaţe: - Henri, nije bio takav dogovor. Nisi tako
rekao.
G. Kapaldi joj na to odvrati: - Samo hoću to da joj nabacim. Ništa drugo.
G. Kapaldi je bio deblji neko kada sam ga poslednji put videla u njegovoj zgradi, a dlake oko
ušiju su mu još više posedele. Srdaĉno me je pozdravio, a potom poveo u Otvoren Prostor sa
recima: - Hteo bih samo da te obavestim o nekim stvarima, Klara. Mogla bi da nam budeš od velike
pomoći.
Majka nas je ćutke sledila. G. Kapaldi se smesti na modularnu sofu i nasloni na jastuĉiće, i taj
leţerni stav podseti me na onog deĉka Denija sa interaktivnog sastanka koji je ispruţenih nogu
sedeo na tom istom mestu. Nasuprot drţanju g. Kapaldija, Majka je i dalje uspravno stajala nasred
prostorije, i kada me g. Kapaldi pozva da sednem, reĉe: - Mislim da bi Klara radije stajala.
Henri, moţemo da nastavimo.
- Daj, Krisi. Nema nikakvog razloga za napetost.
Potom odbaci svoj leţerni stav i naţe se ka meni.
- Klara, svakako se sećaš kako su me VP-i oduvek fascinirali. Uvek sam vas smatrao
prijateljima. Kljuĉnim zamajcem obrazovanja i prosvećenosti. Ali kao što ti je poznato, postoje ljudi
koje iritirate. Ljudi koji su preplašeni i ogorĉeni.
- Henri - reĉe Majka. - Molim te, preĊi na stvar.
- U redu. Evo o ĉemu je reĉ. Klara, ĉinjenica je da je trenutno sve veća zabrinutost u pogledu
VP-a. Ljudi tvrde da ste postali isuviše oštroumni. Boje se jer više ne mogu da prate šta vam se
iznutra dešava. Vide šta radite. Slaţu se da su vaše odluke, vaše preporuke, ispravne i pouzdane,
gotovo uvek taĉne. Ali ne sviĊa im se što ne znaju kako do njih dolazite. Otuda taj otpor, ta
predrasuda. Tako da moramo da im se suprotstavimo. Moramo im reći: okej, zabrinuti ste jer ne
shvatate kako VP-i razmišljaju. Dobro, hajde onda da zavirimo ispod haube. Da proanaliziramo. Ne
dopadaju vam se crne kutije. Okej, hajde da ih otvorimo. Kada jednom steknemo unutrašnji uvid,
ne samo da stvari neće delovati tako strašne već ćemo i saznati. Saznati zadivljujuće nove stvari. E,
tu nastupaš ti, Klara. Nama koji smo na vašoj strani, potrebna je pomoć, potrebni su volonteri. Već
smo uspeli da otvorimo brojne crne kutije, ali zapravo treba da otvorimo još mnogo više. Vi VP-i ste
veliĉanstveni. Otkrivamo stvari za koje uopšte nismo verovali da su moguće. Zato sam danas ovde.

109
Nikada te nisam zaboravio, Klara. Znam da ćeš nam biti od iznimne koristi. Hoćeš li da nam
pomogneš?
Piljio je u mene, te rekoh: - Volela bih da pomognem. Samo pod uslovom da Dţozi ili njenoj
majci ne bi bio problem...
- Stani malo. - Majka hitro obiĊe stoĉić za kafu i stade pored mene. - Ovo uopšte nije ono o
ĉemu smo razgovarali telefonom, Henri.
- Samo sam hteo da pitam Klaru, to je sve. Ovo je prilika da pruţi trajni doprinos...
- Klara zasluţuje bolje od toga.
- Moţda si u pravu, Krisi. I moţda sam ovo uţasno pogrešno procenio. Ipak, kad sam već tu,
kao i Klara, dozvoljavaš li mi samo da je pitam?
- Ne, Henri, ne dozvoljavam. Klara zasluţuje bolje. Zasluţuje da lagano zgasne.
- Ali to se nas ne tiĉe. Moramo se suprotstaviti tom otporu...
- Onda idi pa se suprotstavljaj negde drugde. NaĊi i razvaljuj neke druge crne kutije. Klaru
ostavi na miru. Pustimo je da lagano zgasne.
Majka stade ispred mene kao da bi me zaštitila od g. Kapaldija, i pošto je u besu ţurno to
uĉinila, ramenom mi je gotovo dodirivala lice. Osetila sam mekoću njenog tamnog dţempera, ali
sam se i prisetila trenutka kada se nagla i zagrlila me pošto smo izašle iz kola parkiravši se ispred
„Meljemo domaću govedinu”. Provirivši iza Majke, videla sam kako je g. Kapaldi odmahnuo glavom
i ponovo se zavalio na jastuĉiće.
- Ne mogu da verujem - reĉe - da si i dalje ljuta na mene, Krisi. Da si odavno ljuta na mene. A
to nije pošteno. Nekada davno, ti si se obratila meni. Sećaš se? Aja sam se svojski potrudio da ti
pomognem. Raduje me što je sa Dţozi na kraju ispalo dobro. Zaista. Ali to nije razlog da sve vreme
budeš tako ljuta na mene.

Poslednjih dana pred Dţozin odlazak svi su bili napeti i uzbuĊeni. Da je uz nas još uvek bila
Kućna Pomoćnica Melanija, moţda bi sve prošlo mirnije. Ali Nova Kućna Pomoćnica ĉesto je sve
radila u poslednjem trenutku, a onda pokušavala da obavi nekoliko stvari odjednom, pa je nervoza
bila neminovna. Nisam ţelela da smetam, pa sam odlazila u Ostavu dugo stojeći na podijumu koji
mi je Dţozi napravila i kroz visoki prozorĉić gledala preko polja i osluškivala zvuke spolja. Onda
jednog popodneva, dva dana pre nego što će Dţozi otići, zaĉuh njen korak na najvišem podestu, i
ona se pojavi na vratima.
- Ej, Klara. Što malo ne siĊeš u spavaću sobu. Mislim, ako nisi zauzeta.
Tako sam sišla sa njom i ponovo se našla u staroj sobi. Mnogo toga se promenilo. Osim
Dţozinog kreveta sada je tu bio i drugi leţaj za goste, a Dugmetar je izbaĉen. Promenile su se i
mnoge sitnice - na primer, Dţozi je sada imala novu radnu stolicu sa toĉkićima, tako da je mogla da
se pomera a da ne ustaje. Ali Sunĉevi trakovi na zidu bili su baš onakvi kakvim ih pamtim iz brojnih
popodneva koje smo tu zajedno provele. Sela sam na ivicu kreveta i izvesno vreme veselo smo
ĉavrljale.
- Svako s kim progovoriš tvrdi da se ne plaši koledţa - reĉe u jednom trenutku Dţozi. - Ali
da ne poveruješ koliko se neki stvarno plaše, Klara. I ja se nekako plašim, neću da se pravim da nije
tako. Samo znaš šta? Neću da dozvolim da mi se strah ispreĉi na putu. To sam sebi sveĉano
obećala. Hej, jesam li ti ovo dosad rekla? Svi moramo da odredimo te zvaniĉne ciljeve. Po dva u
svakoj od pet kategorija. Morala sam da popunim formular ali sam varala, jer sam smislila
sopstvene tajne ciljeve koji nemaju nikakve veze sa onima u formularu. Ĉoveĉe, ala im se ne
bi svideo moj pravi spisak! A nema šanse ni da Mama sazna za njega! - Razdragano se nasmeja. - A
ĉak ni ti, Klara, ni tebi neću otkriti svoje tajne ciljeve. Ali ako još budeš ovde kad se vratim za Boţić,
reći ću ti koliko sam ih ostvarila.
Bila je to još jedna aluzija koje je tada Dţozi pravila na raĉun mog mogućeg odlaska. I
spomenula je to ponovo tog jutra kada se konaĉno odvezla sa Majkom.
Znala sam da se nadala da će Rik doći da je isprati. Ali kako se ispostavilo, tog dana bio je
miljama daleko, na sastanku sa novim prijateljima vezanom za njegove sprave za sakupljanje teško
uoĉljivih podataka. Tako smo samo Nova Kućna Pomoćnica i ja stajale na šljunku i gledale Dţozi i
Majku kako ubacuju i poslednji komad prtljaga u Majĉin auto.
Majka je već bila spremna za volanom, ali Dţozi se vrati do mene uobiĉajenim opreznim
hodom, dok su joj stopala svakim korakom buĉno uranjala u oblutke. Delovala je oduševljeno i
energiĉno, i pre nego što je stigla do mene, podigla je ruke kao da ţeli da napravi najveći Y
što moţe. Potom me je dugo grlila. Porasla je, sada je viša od mene, tako da je morala malo da se
pogne i nasloni bradu na moje levo rame, a njena duga, bujna kosa delom mi zakloni vid. Kada se

110
odmakla, smešila se, ali primetila sam i traĉak tuge. Tada je to rekla: - Pretpostavljam da te moţda
neću zateći ovde kada se vratim. Bila si naprosto sjajna, Klara. Stvarno jesi.
- Hvala - odvratih. - Hvala ti što si me izabrala.
- Bez trunke razmišljanja - Onda me još jednom zagrli, nakratko, i ponovo se odmaknu. -
Zbogom, Klara. Budi dobra.
- Zbogom, Dţozi.
Još jednom je razdragano mahnula ulazeći u kola - pre meni nego Novoj Kućnoj Pomoćnici.
Potom auto krenu uzbrdicom kraj drveća na vetru, pa preko brda, baš onako kako smo Dţozi i ja to
nebrojeno puta gledale.

Tokom poslednjih nekoliko dana neka sećanja poĉela su ĉudnovato da mi se prepliću.

Primera radi, oblaĉno jutro kada je Sunce spaslo Dţozi, izlet na Morganove Slapove i osvetljena
kafanica koju je odabrao g. Vens - pojavljivali su se stopljeni u jedan kontekst. Majka bi stajala
okrenuta mi leĊima i posmatrala izmaglicu vodopada. A ja je nisam gledala sa drvene izletniĉke
klupe, nego iz separea u kafanici g. Vensa. Mada se g. Vens ne vidi, ĉujem njegove neprijatne reĉi
kako dopiru sa druge strane prolaza izmeĊu sedišta. Dotle, nad Majkom i vodopadom nagomilali su
se mraĉni oblaci, oni isti kao i jutra kada je Sunce spaslo Dţozi, a nošeni vetrom lebdeli su mali
cilindri i piramide.
Znala sam da nije reĉ o dezorijentaciji, jer ako poţelim, uvek mogu da razdvojim sećanja, i da
svako vratim u pravi kontekst. Osim toga, ĉak i kada mi u misli navru takva izmešana sećanja,
ostajem svesna njihovih provizornih granica - kao da ih je neko nestrpljivo dete napravilo
iscepkavši ih prstima umesto da je iseklo makazama - koje razdvajaju, recimo, Majku kraj
vodopada i moj separe u kafanici. I ako bih paţljivo pogledala mraĉne oblake, primetila bih da
zapravo nisu baš srazmerni u odnosu na Majku ili vodopad. Svejedno, takva izmešana
sećanja ponekad su mi se javljala tako ţivo da bih na duţe vreme zaboravljala da se zapravo
nalazim na Otpadu, na tvrdoj zemlji.
Otpad je veliki, i sa svog zasebnog mesta jedini visoki objekat koju mogu da vidim je kran u
velikoj daljini. Nada mnom puca nepregledno nebo, a da smo Rik i ja još jednom prešli g.
Makbejnovim poljima - posebno pošto je trava pokošena - nebo bi nam verovatno delovalo
upravo tako. To znaĉi da nesmetano mogu da posmatram Sunĉeva putovanja, pa ĉak i tokom
oblaĉnih dana uvek znam gde se iznad mene taĉno nalazi.
Kada sam dospela ovde, isprva sam mislila da je Otpad neuredan, ali sada poĉinjem da
shvatam da je valjano ureĊen. Shvatila sam da je prvobitni utisak bio plod toga što mnoštvo
predmeta ovde samo po sebi izgleda neuredno - ostaci kablova koji iz njih štrĉe, ili ulubljene
metalne rešetke. Pomnijim posmatranjem postaje jasno koliko su napora radnici uloţili da bi svaku
mašinu, sanduk ili balu poreĊali uredno, tako da posetilac koji prolazi tim dugim redovima - ĉak i
ako mora da pazi da se ne saplete o letvu ili ţicu - moţe da razgleda svaki pojedinaĉni predmet.
Usled neizmernosti neba i manjka visokih objekata, veoma brzo primetim kada neko doĊe na
Otpad. Uoĉavam prilike ĉak i ako su na velikoj udaljenosti i predstavljaju tek majušne oblike koji se
kreću prolazima. Ali posetioci su retki, a i kada zaĉujem ljudske glasove, najĉešće pripadaju
radnicima koji se dovikuju.
Ponekad bi sa neba sletele ptice, ali bi ubrzo shvatile da na Otpadu nema niĉeg što ih zanima.
Nedavno je grupa crnih ptica sletela u elegantnoj formaciji i spustila se na preĉku neke mašine tik
ispred mene, te sam na trenutak pomislila da su moţda u pitanju Rikove ptice koje je poslao da me
posmatraju. Naravno da nisu bile Rikove, već prave, i spokojno su stajale na mašini izvesno vreme
ne pomerajući se ĉak ni dok im je vetar mrsio perje. Onda su najednom sve zajedno odletele.
Otprilike u isto vreme, ljubazni radnik zaustavio se ispred mene i rekao da su na Juţnoj
Strani tri VP-a, a u Prstenu - dva. Ponudio je da me, ako ţelim, prebaci na jedno od ta dva mesta.
Ipak, rekoh mu da sam zadovoljna svojim izdvojenim mestom, na šta je klimnuo glavom i produţio
svojim putem.
Pre nekoliko dana dogodilo se nešto neobiĉno.
Iako nisam u stanju da se premeštam s mesta na tuesto, bez po muke mogu da okrećem glavu
i vidim sve oko sebe. Tako sam izvesno vreme bila svesna prisustva osobe u dugom kaputu koja se
kretala iza mene. Jednom kada sam se okrenula, osoba je bila na poludistanci, i videla sam da je reĉ
o ţeni i da nosi vrećastu tašnu sa remenom. Kad god bi se nagla da pogleda neki predmet na tlu,
tašna bi joj skliznula i zanjihala se. Pošto se nalazila iza mene, nisam mogla neprestano da motrim
na nju, a onda sam je na izvesno vreme - verovatno mi je iskrslo još neko sećanje - sasvim smetnula
s uma. Onda zaĉuh šum, i posetiteljka u dugom kaputu stajala je ispred mene. I još pre nego što je

111
ĉuĉnula da mi osmotri lice, prepoznah u njoj Šeficu i obradovah se.
- Klara. To je Klara, zar ne?
- Naravno - odvratih osmehnuvši joj se.
- Klara. Pa to je divno. Samo trenutak. Da donesem nešto da sednem.
Vratila se vukući malu metalnu gajbu koja je na hrapavoj podlozi pravila nesnosnu buku.
Kada ju je postavila ispred mene i sela, uprkos neizmernom nebu u pozadini uspevala sam jasno da
joj vidim lice.
- Nadala sam se da ću te ovde naći. Jednom, pa, otprilike pre godinu dana, našla sam na
ovom otpadu nešto i na trenutak pomislila da si to ti, Klara. Ali nisi bila ti. Ali sada si to definitivno
ti. Tako mi je drago.
- Drago mi je što ponovo vidim Šeficu.
Nastavila je da mi se osmehuje. Onda reĉe: - Pitam se o ĉemu sada razmišljaš? Zato što me
ponovo vidiš posle toliko vremena. Mora da si se uzrujala.
- Osećam iskljuĉivo radost što ponovo vidim Šeficu.
- Klara, reci mi onda. Jesi li sve ovo vreme - hoću da kaţem, dok nisi dospela ovde - jesi li
sve ovo vreme bila kod ljudi s kojima si otišla iz prodavnice? Oprosti što pitam, ali više nisam na
takvom mestu da mogu da doĊem do takvih informacija.
- Da, svakako. Sve vreme bila sam sa Dţozi. Dok nije otišla na koledţ.
- Znaĉi udomljavanje je uspelo.
- Da. Verujem da sam dobro sluţila i spreĉila da se Dţozi oseća usamljeno.
- Sigurna sam da jesi. Sigurna sam da sa tobom nije ni znala šta znaĉi usamljenost.
- Nadam se da nije.
- Znaš, Klara. Od svih VP-a o kojima sam se starala, svakako si bila jedan od najizuzetnijih.
Bila si izuzetno pronicljiva. I moć opaţanja bila ti je jaĉa strana. Odmah sam to primetila. Toliko mi
je drago što ĉujem da je sve prošlo dobro. Jer nikad se ne zna, ĉak ni sa tako izuzetnim
sposobnostima kao što su tvoje.
- Da li se Šefica i dalje stara o VP-ima?
- Ma, ne. Završila sam s tim pre izvesnog vremena.
- Osvrnula se po Otpadu, a potom mi se ponovo osmehnula. - Zbog toga volim da s vremena
na vreme svratim ovamo. Ponekad odem i na otpad kod Mosta Sećanja. Ali najviše volim ovo
mesto.
- Da li Šefica dolazi... samo da potraţi VP-e iz svoje radnje?
- Ne samo zato. Volim da skupljam male suvenire. - Pokaza na vrećastu tašnu. - Ne
dozvoljavaju nam da uzmemo ništa vaţno. Ali za manje stvari ne prave problem. Ovdašnji radnici
me znaju. Ali imaš pravo. Kad god doĊem ovamo, nadam se da ću naići na nekog mog nekadašnjeg
VP-a.
- Jeste li nekada naleteli na Rozu?
- Rozu? Da, zapravo jesam. Našla sam je ovde, pa, ima tome bar dve godine. Roza nije
prošla baš dobro kao ti.
- Znaĉi nije joj se dopadao njen tinejdţer?
- Nije to bilo u pitanju. Ali nemoj da brineš. Pustimo Rozu. Priĉaj mi o sebi. Bila si tako
posebno nadarena. Nadam se da je tvoje dete umelo to da ceni.
- Mislim da jeste. Svi u kući bili su izuzetno dobri prema meni. Mogla sam mnogo toga da
nauĉim.
- Pamtim dan kada su došli i izabrali te. GospoĊa te je prvo testirala, traţila da hodaš kao
njena kći. To me je zabrinulo. Kada si otišla, stalno sam o tome razmišljala.
- Nije bilo razloga da se Šefica brine. Bio mi je to najbolji mogući dom. A Dţozi najbolja
tinejdţerka.
Zureći u mene i osmehujući se, Šefica na trenutak zaćuta. Zato nastavih: - Dala sam sve od
sebe da uĉinim ono što je najbolje za Dţozi. Već više puta sam to preturila po glavi. A da je bilo
neophodno, ubeĊena sam da bih uspela da nastavim Dţozi. Ali mnogo je bolje ovako kako je ispalo,
iako Rik i Dţozi nisu zajedno.
- Sigurno si u pravu, Klara. Ali šta podrazumevaš pod tim „da nastavim Dţozi“? Šta to
znaĉi?
- Šefice, dala sam sve od sebe da spoznam Dţozi, i da je bilo neophodno, uĉinila bih i više.
Ali ne smatram da bi funkcionisalo baš dobro. Ne zato što to ne bih radila verno. Ali ma koliko se
naporno trudila, ubeĊena sam da bih nešto propustila. Majka, Rik, Kućna Pomoćnica Melanija,
Otac. Nikada nisam doprla do toga šta u dubini duše osećaju prema Dţozi. Sada sam ubeĊena da
znam, Šefice.
- Pa, Klara, drago mi je što misliš da je sve ispalo dobro.

112
 - G. Kapaldi je smatrao da u Dţozi nema niĉeg posebnog što se ne da nastaviti. Majci je
rekao da je tragao i tragao, i da nije pronašao ništa sliĉno. Ali sada mislim da je tragao na
pogrešnom mestu. Bilo je nešto zaista posebno, ali nije se nalazilo u Dţozi. Nego u onima koji su je
voleli. Zato sada mislim da g. Kapaldi nije bio u pravu i da ne bih uspela. Tako da mi je drago što
sam odluĉila kako sam odluĉila.
- To je sigurno taĉno, Klara. To je ono što uvek ţelim da ĉujem kada ponovo naiĊem na
svoje VP-e. Da si zadovoljna kako je sve ispalo. Da ni za ĉim ne ţališ. Jesi li znala da tamo na drugoj
strani ima nekih ВЗ? Nisu iz naše prodavnice, ali ako poţeliš društvo, mogla bih da zamolim
radnike da te premeste.
- Neka hvala, Šefice. Ljubazni ste kao i uvek. Ali sviĊa mi se ovo mesto. A moram i da
proĊem kroz sećanja i pravilno ih rasporedim.
- Priliĉno mudro. Ne bih ti ovo rekla u prodavnici, ali prema ВЗ nikada nisam uspela da
osetim ono što sam osećala prema tvojoj generaciji. Ĉesto pomislim da su i mušterije imale sliĉan
osećaj. Nikada se nisu zaista navikle na njih, uprkos svim tehniĉkim unapreĊenjima koja ВЗ imaju.
Baš mi je drago što sam danas naišla na tebe, Klara. Veoma ĉesto sam mislila na tebe. Bila si jedna
od najboljih koje sam imala.
Ustala je, i torba joj se ponovo zanjiha.
- Šefice, pre nego što odete. Moram da vam kaţem još nešto. Sunce je bilo veoma dobro
prema meni. Od samog poĉetka bilo je dobro prema meni. Ali dok sam bila uz Dţozi, jednom je bilo
posebno blagonaklono. Htela sam da Šefica to zna.
- Da. Sigurna sam da je Sunce uvek bilo dobro prema tebi, Klara.
Rekavši to, Šefica se okrenu ka nepreglednom nebu iza sebe, podiţe ruku na oĉi i na trenutak
zajedno pogledasmo Sunce. Potom se opet okrenu ka meni i reĉe: - Moram dalje. Pa, Klara.
Zbogom.
- Zbogom, Šefice. Hvala.
Dohvatila je metalnu gajbu na kojoj je sedela, i uz istu nesnosnu buku odvukla je tamo odakle
ju je uzela. Potom je krenula dugaĉkim prolazom izmeĊu redova, i primećivalo se da hoda drugaĉije
nego onda u prodavnici. Na svakom drugom koraku nagnula bi se ulevo, tako da sam se zabrinula
da dugaĉki kaput s te strane ne dotakne prljavu zemlju. Prevalivši pola puta, zastala je i okrenula
se, te pomislih da će se moţda osvrnuti i pogledati me poslednji put. Ali zurila je u daljinu, prema
kranu na horizontu. Potom nastavi da se udaljava.

KAZUO IŠIGURO roĊen je 1954. u Nagasakiju. Još kao dete seli se s roditeljima u Englesku,
gde i danas ţivi. Njegovih osam do sada objavljenih romana i jedna zbirka priĉa obezbedili su mu
veliki broj knjiţevnih nagrada, kultni status kod brojne ĉitalaĉke publike i prevod njegovih dela na
više od 40 jezika. Išigurovo najznaĉajnije ostvarenje svakako je roman Ostaci dana (Bukerova
nagrada). Veliki uspeh postigao je i s romanima Slikar prolaznog sveta (Vitbredova nagrada), Ne
daj mi nikada da odem i Neutešni - kafkijanskom zagonetkom na 500 stranica, roman kome je
kritika bila posebno naklonjena, kao i zbirkom Nokturna: pet priča o muzici i sutonu. Njegov
pretposlednji roman Zakopani džin takoĊe izaziva opreĉne reakcije kritike širom sveta, od
osporavanja do hvalospeva, ali ĉini se da publika nema tih problema: ona je i dalje bezrezervno
verna jednom od najomiljenijih pisaca današnjice. Dobitnik je Nobelove nagrade za knjiţevnost
2017.

113