KULTURNA BASTINA SRBIJE

Arhitektura se deli na sakralnu (crkve I grobnice) I profanu (za stanovanje…)

Kaarakteristika kulture u Srbiji zavisi od drustveno ekonomskog razvoja, geomorfoloske
situacije pojedinih podrucja I klime.
Materijal:
1. Zemlja (vojvodina)
2. Drvo I kamen (planinsko podrucje)
3. Postoje tri podrucja u srbiji:
- sliv morave
- zapadna srbija
- panonsko podrucje
U Crnoj Gori takodje postoje 3 podrucja:
- dolina Lima
- dolina Morace I Skadarsko jezero
- primorje
Nase podrucje je naseljeno od najstarijih vremena. (paleolit, mezolit, neolit, bronzano
doba- uticaj mikense arh., gvozdeno doba- iliri, kelti I dogoni). Prvo najznacajnije
naselje je Lepenski vir (6. Milenijum p.n.e.) I Vinca u neolitu.
Rimska antika:
urbani ostaci:
singidunum- beograd
Justinijana Prima - grad kod Lebana
Sirijum – Sremska Mitrovica
Najsus – nis
Feliks Romulijana – gamzigrad
Ulpijana- gracanica
Doklea- Podgorica
Budua – Budva

Arhitektura- Stari Sloveni

Sloveni su u ove krajeve naseljavaju u 6. I 7. veku n.e. Prve kuce Slovena su canape. To
su bile polubrvnare- poluzemunice. Arhitektura se razvijala pod uticajem Ugarske,
Vizantije I Bugarske. Kuce za stanovanje su bile:
1. brvnare – drvene kuce
2. bondrucare
3. zemunice
Hriscanstvo se u ovim krajevima javlja u 9 veku. Crkve I manastiri se grade, a vladari su
ktitori. U 12, 13 I 14. veku razvijaju se prvu gradovi sa utvrdjenjem ( Beograd,
Krusevac, Vrsac….) u Srbiji; U crnoj gori- bar, ulcinj, kotor, budva.
Srpska srednjovekovna sakralna arhitektura:
- Preromanika ( manastir sv. Nikole kod kursumlije)
- Raska stilska grupa
- Srpsko- Vizantijska stilska grupa
- Moravska stilska grupa

Sakralna arhitektura posle osvajanja turaka

Gotovo da prestaje zidanje crkava za vreme Turaka- I dalje se podizu tokom 15 I 16
veka, ali su uglavnom skromnih dimenzija, niske I mracne, a gde god je bilo manje
turaka, crkve su obnavljane I popravljane.

Profana arhitektura za vreme turaka

Gotovo da nista ne znamo o palatama koje su gradjene u srednjem veku. Po svoj prilici
te gradjevine su gradjene od jako nepostojane gradje, pa su ili vremenom dotrajale, ili su
u ratovima porusene, ili ih je pozar unistio. Za vreme turaka gradjevine su gradjene na
primitivan nacin jer turci nisu imali ni smisla ni volje za gradjenje. Jedino su ulagali u
gradjenje mostova I dzamija.
Naseljavanje srba u beograd pocelo je 1815. godine. U vreme prve vlade Kneza Milosa,
Beograd pocinje da se naglo siri. Varos je bila na Dorcolu. Sanac se poteze od Varos-
kapije, pored Obilicevog venca na kolarcu, pa sve do Dunava. Brankova ulica se zvala
Gospodska ulica, aprema Terazijama gotovo da nema kuca. 18 april 1867. godineTurci
predaju kljuceve I tek tada nastaje gradjenje I obnavljanje arhitekture u Srbiji.
Profana arhitektura u srbiji se deli na:
1. Gradjevine podignute od tvrdog materija za knezeve I drzavne potrebe.
2. Zgrade za stanovanje. Podignute od slabog materijala.
- u predelima bogatim sumom su brvnare ( sumadija)
- u predelima siromasnim sumom kao I u varosima:
1) bondrucare ( sa cerpicem izmedju drvene gradje)
2) Pletare ( oblepljene blatom- catma, redje malterisane, pa okrecene)

Bondrucare
Obicno se prave na temeljima od lomljenog kamena ili su podrum I prizemlje pravljeni
od kamena, a prvi sprat od bondruka. Retko su potpuno ozidane. Tavanice su nekad vrlo
lepo vezane u drvetu. Stakla nije bilo, vec se hartija pendzerlija razapinjala na drvene
ramote, pa su ovi utvrdjivani u prozore. Bolje kuce su uglavnom na sprat. U prizemlju se
nalaze prostoje za domacinstvo ( kuhinja, podrum ciler-ostava), a na spratu su bolje
prostorije za stanovanje. Iako proste izrade ove zgrade imaju zivopisan spoljasni izgled-
doksati I erkeri se nalaze na fasadi. Konak knjeginje ljubice, kafana znak pitanja. Ickova
kuca I Manakova kuca.
Podela kulturnih dobara
kulturna dobra prema pokretnosti su:
1. pokretna (knjige, Spisi, Predmeti, delovi namestaja)
2. nepokretnai
Nepokretna kulturna dobra od izuzetnog znacaja su:
1. spomenici I kulture
2. prostorno kulturno- istorijske celine
3. arheoloska nalazista
4. znamenita mesta

Kulturno dovro od izuzetnog znacaja treba imati jednu od sledecih karakteristika:

1. Poseban znacaj za drustveni, istorijski I kulturni razvoj naroda u nacionalnoj istoriji,
odnosno za razvoj njegovog prirodnog okruzenja.
2. Svedoci o presudnim istorijskim dogadjajima I licnostima, u njihovom delovanju u
nacionalnoj istoriji
3. Predstavlja jedinstvene primerke stvaralistva svog vremena ili jedinstvene primerke iz
istorije prirode
4. Velikog uticaja na razvoj drustva, kulture, tehnike I nauke
5. Izuzetnu umetnicku I estetsku vrednost
Spomenici-kulturna dobra zakonom su zasticeni I kao takvi ne smeju se ostetiti, unistiti,
niti se bez saglasnosti moze menjati svojstvo izgled ili namena.
Zavod za zastitu kulture, zastitio je ukupno 333 nepokretna kulturna dobra na podrucju
grada Beograda (najpoznatiji: Beogradska tvrdjava, knez mihajlova ulica, zgrada
narodne skupstine, skadarlija) Od toga je 9 kulturno istorijskih celina, 21 arheoloski
lokalitet, 296 spomenika I 7 znamenitih mesta.
U zavisnosti od znacaja postoje:
1. kulturna dobra
2. kulturna dobra od velikog znacaja
3. kulturna dobra od izuzetnog znacaj
Na teritoriji beograda ima 15 kulturnih dobara od izuzetnog znacaja I 51 kulturno dobro
od velikog znacaja. ( zgrada glavne zeleznicke stanice)
Kulturno dobro obuhvata sve sto je od kulturnog I istorijskog znacaja. Imaju
spomenicka svojstva:
- naucno-dokumentarna
- istorijska
- umetnicka
- etnografska
- arhitektonska
- arheoloska
- gradjevinska
- urbanisticka
- ruralna
- ambijentalna
- vrednost originala
- vrednost unikata ili zbirke
- vrednost starine
Postupak valorizacije obavlja grupa strucnjakaa: arhitekte, arheolozi, istoricari
umetnosti, etnolozi…
Objekti ili celine za koje tvrde da imaju spomenicka svojstva stavljaju pod zastitu drzave
pravnim vestacenjem. Od tog trenutka bez obzira cije je vlasnistvo nad objektom ili
celinom, primenjuje se poseban rezim koji je predvidjen odredbama zakonap zastiti
kulturnih dobara. Cilj stavljanja objekta ili celine pod zastitu drzave je cuvanje od
unistenja ili od preduzimanja nestrucnih intervencija.

Tehnicka zastita
U zavisnosti od ishoda istrazivanja I stepena ocuvanosti objekta odredjuje se I nacin
zastite:
1. konzervacija – konzervisanje postojeceg stanja spomenika tehnickim metodama
2. anastiloza – vracanje sacuvanih obrusenih delova na spomenik
3. restauracija – postupak dodavanja delova koji su postojali u izvornom stanju, ili nekoj
fazi razvoja. Restauracijom se mogu obnoviti oni delovi za koje postoje podaci.
4. rekonstrukcija – potpuna obnova spomenika- gradi se deo objekta koji je unisten ili
ceo objekat na osnovu projekta za rekonstrukciju.
5. Premestanje celih spomenika I delova muzejske zbirke
Zastita se moze podeliti na dve kategorije
1. pasivna (pravna) zastita
2. aktivna zastita – revitalizacija
Revitalizacija – uvodjenje u zivot objekta koji je izgubio svoju namenu. Vracanje
izvorne funkcije ili davanje nove funkcije koja je u skladu sa prvobitnom namenom
objekta.