ClaudeNicolas Ledoux

(Klod Nikola Ledu)

(1736-1806)
Fancuski arhitekta
Biografija

Klod Nikola Ledu je rođen u Dormanu, Španiji 1736., kao sin skromnog trgovca.
U ranoj mladosti, nejgova majka je prepoznala njegov talenat. Školovao se u privatnim
arhitektornskim školama u Parizu, a kasnije i studirao na prestižnim fakultetima tog
vremena - Collage de Beauvais (Koledz Bove). Učio je arhitekturu kod čuvenih Žan
Fransoa Blondela I Luj Fransaoa Truara. On je bio arhitekta neoklasicističke umetnosti
i vizionar prosvetiteljstva.
Bio je jedan od tri predstavnika arhitecture parlante - arhitekture koja govori.
Pjer Kast ga je ovekovečio i u filmu iz 1953, Prokleti arhitekta.
https://www.dailymotion.com/video/xv7h64
Po školovanju stupio je vrlo rano u kontakte sa članovima Kraljevske arhitektonske
akademije. Smatrao se zagonetnim arhitektnom 18. veka, kao i elitnim arhitektom, te
su ga zvali i „slugom Krune“. Godine 1773. postaje i član Kraljevske arhitektonske
akademije. Tako je steko veliki broj bogatih pokrovitelja. Bio je kraljevski arhitekta Luja
XV i Luja XVI
Karijeru je započeo kao projektant enterijera jer je imao veliki talenat na primeni
ukrasa. Uređivao je mnoge privatne elegantne pariske kuće i postao vodeći arhitekta
tih vremena.
Dobio je zadataka da opremi jednu privatnu vilu barona Crozat de Thiersa, Place
Vendome. Njegove zgrade ce imati mnogo stubova sa antičkom estetikom starog Rima .
Godine 1764. sagradio je prilično gigantsko delo tih vremena, dvorac u stilu
paladija (venecijanska arhitektura) na Chaussee d`Anti za tadašnjeg
predsednika Hockuarta.
Godine 1767. povereno mu je resatauriranje hotela d`Uzes rue Monmartre.
Godine 1771. sagradio je dvorac za Madame du Barri –Madam di Bari (bila
je ljubavnica Luja XV) u Louveciennesu (Luvesijenu) koja se smatrala velikim
prototipom neoklacističke arhitekture i koja mu je donela veliku slavu i
ugled.
Godine 1773. on razmišlja, crta, usavršava planove za svoj savršeni grad-grad
Chauk (Šou)- Kraljevska solana Arc et Senans za Luja 16.
Projektovao je vile, opere, zatvore, ali i zgrade od važnosti za društveni život,
kao što su natkrivene pijace, javna kupatila, univerzitete, bolnice, hramove,...
Inače Ledu postaje i mason i potpada pod veliki uticaj tadašnjeg društvenom i
moralnog utopizma. On je brisoa granice društvenih razlika i sa istom pažnjom
projektorva i kuće za radnike i ugledne članove društva.
Ledu je 1793. osumnjičen za prijateljske odnose sa plemstvom i bačen je u
tamnicu la Fors, gde je jedva izbegao giljotinu. Nakon izlaska iz zatvora nije
vise dobijao porudžbine, te je tako prošlo i vreme njegove slave.
Godine 1804. uređuje i objavljuje knjigu Arhitektura iz ugla umetnosti običaja
i zakonodavstva.
Umire 1806. godine
Neoklasicizam

Pod pojmom Neoklasicizam u Evropi se podrazumeva umetnički stil koji je trajao od

sredine XVIII do početka XIX veka, čije je najvažnije obeležje vraćanje oblicima antičke
umetnosti kao idealnom estetskom uzoru i vrhuncem ljudskog stvaralaštva, čije
oživljavanje kreće tokom doba Prosvetiteljstva.
Nastao je kao reakcija na rokoko stil, koji je po savremenom ukusu bio suviše
dekorativan.
Neoklasicizam se formirao u okrilju francuske kulture, nakon Francuske revolucije
1789. godine kao istorijske prekretnice koja obeležava stupanje buržoaske klase na
vlast i afirmisanje građanske ideologije.
 Solana, Ark-e-Senan (Bezanson), 1773 Jedan od prvih pokušaja industrijske arhitekture. Od
Leduovih dela iz sredine 70-tih,(18. vek) solana je bila presudna za oslobađanje njegove
vizionarske energije i jedan od najambicioznijih projekata. Proizvodnja soli bila je jedna od
važnih državnih monopola; stoga je Solana trebalo da bude jako obezbeđena ustanova pod
strogom unutrašnjom kontrolom države, tako da čitava celina kompleksa simboliše kruti sistem
koji je vladao u proizvodnji soli i oporezivanju;
 SOLANA U GRADU ŠO - Solana u Ark e Senanu iz 1773 godine Godine 1775. je započeta
gradnja i trajla je 3 godine. Duž ivica velikog polukruga rasporedio je zgrade koje su činile
kompleks solane. U centru njegovog poluprečnika smeštena je kuća direktora Solane, a sa
njene obe strane nalaze se dve identične zgrade u kojima se vrši proces eksploatacije soli.
Dugačke su po 80m, široke po 28m i visoke po 20 m.
SOLANA U GRADU ŠO - Naspram centralne zgrade nalazi se ulaz u kompleks, a sa obe strane duž
obima kruga pružala su se skladišta. Masivna ulazna glavna kapija sa peristalom ispred i toskanskim
stubovima.
Tzv. „Kraljevske solane“ upisane su u UNESCOv popis mesta svetske baštine u Evropi.
Solana-upravna zgrada
Solana-upravna zgrada
 Škola hirurgije, Pariz, 1769.-1775. Radikalni neoklasicizam
Projekat enterijer škole - sala za predavanje iz anatomije u obliku antičkog pozorišta,
koju je trebalo da pokriva polukupola (nalik na onu na Panteonu): prazni prostrani
zidovi, veoma kasetirana tavanica i ogroman poluokulus koji snopom svetlosti zasipa
sto na kojem se odvija drama časova anatomije.
Dvorac Mauricijus 1769. projektovan, a gradjen je u
period od 1770-74.
Muzički Teatar Besancon
 Muzički Teatar Besancon
Unutrašnjost pozorišta Pogled na pozorište
Rotonde de la Villette (Rotond de la Vilet)
Rotonde de la Villette (Rotond de la Vilet)
Rotonde de la Villette (Rotond de la Vilet)
Pariske carinarnice-TROŠARINE-jedan od važnijih Leduovih projekata.
Svaka je različita i oslikava ulazak u kraljevski grad Pariz. Trošarine su
imale funkciju kapije i simbolisali su vlast.
Vizionarski neoklasicizam Ledua, ogledao se u strogoj
geometriji i elegantnoj arhitektruri
Projekat “Kuće koje govore” Kuća
ispektora voda Čuvareva kuća,
Zamak Benouville, u blizini Kana 1769.
projektovan, a gradjen je u period od 1770-1774
Zamak Benouville
Projekata zatvora-Aix-en –Provence,
Francuska 1786
 Француска
револуција (1789—1799) je omela
rad i plodonosan nastavak karijere
Kloda Nikolas Ledua, bio je dugo
godina i sam u zarobljeništvu. Mnogi
od njegovih radova su unisteni u
tom periodu.
Umro je 1806. godine u Parizu.
 Izvori
• https://www.dailymotion.com/video/xv7h64
• https://www.slideshare.net/krishnakanthmallikar/ledoux-by-
krishnakanth
• https://www.reddit.com/r/architecture/comments/ihmmdl/t
he_ideal_city_of_chaux_by_claude_nicolas_ledoux/
• https://en.wikipedia.org/wiki/Claude_Nicolas_Ledoux

Vuk Ilić i Uroš Grubešić A33a