GLAGOLI

Konjugacije
- osnovna konjugacija: Qal (aktiv);
- izvedene konjugacije: Nifal (pasiv / refleksiv), Piel (rezultativ), Pual (pasiv
od piela), Hifil (kauzativ), Hofal (pasiv od hifila) i Hitpael (refleksiv).
Glagolski oblici
- perfekt: prošla radnja
- imperfekt: buduća radnja

PERFEKT
Tvorba perfekta
- tvori se dodavanjem sufiksa osnovi glagola.
Značenje perfekta
- uobičajeno značenje: prošla, svršena ili nesvršena, radnja;
- kod glagola opažanja, držanja ili raspoloženja: može se prevesti
prezentom: e.g., yTi[.d:y" – 'znam' (lit. 'znao sam); yTib.h;a' – 'volim' (lit. 'volio
sam');
- kod glagola koji označavaju mentalno ili fizičko stanje subjekta: može se
prevesti prezentom glagola biti i pridjevom: e.g., yTin>q:z" – 'star sam' (lit. 'ostario
sam');
- u poetskim ili poslovičnim izjavama: ponavljani procesi bez posebnog
vremenskog određenja;
- „perfectum declarativum“: proces koji se ostvaruje pomoću govornog čina:
e.g., ^l. yTit;n" – 'ja ti (ovim) dajem' (lit. 'dao sam ti');
- „perfectum propheticum“: buduća radnja.

48
QAL Jaki I. II. III. III.
III. hē
PERFEKT glagol gutural gutural gutural ʼālep̄
bt;K', dm;[', rx;B', [m;v', ac'm', hl'G", hn"B',
e.g.
pisati stajati izabrati slušati naći otkriti graditi
3 m.jd. bt;K' dm;[' rx;B' [m;v' ac'm' hl'G" hn"B'
3 ž.jd. hb't.K(' hd'm.[(' hr'x]B' h['m.v(' ha'c.m(' ht'l.G" ht'n>B'
2 m.jd. T'b.tñ;K' T'd>mi[;ñ ' T'r>x;ñB' T'[m. ;ñv' t'ac'ñm' t'ylñiG" t'ynIñB'
2 ž.jd. T.b.t;K' T.dm> ;[' T.rx> ;B' T.[;m;ñv' tac'm' tyliG" tynIB'
1 ž./m. jd. yTib.t;ñK' yTid>mñi[; ' yTir>x;ñB' yTi[.mv;ñ ' ytiac'ñm' ytiylñiG" ytiynIñIB'
3 ž./m. mn. Wbt.K(' Wdm.[(' Wrx]B(' W[m.v(' Wac.m'( WlG" WnB"
2 m.mn. ~T,b.t;K. ~T,d>m[; ] ~T,r>x;B. ~T,[.m;v. ~t,ac'm. ~t,yliG> ~t,ynIB.
2 ž.mn. !T,b.tK; . !T,d>m;[] !T,r>x;B. !T,[.m;v. !t,ac'm. !t,yliG> !t,ynIB.
1 ž./m. mn. Wnb.t;ñK' Wnd>mi[;ñ ' Wnr>x;ñB' Wn[.m;ñv' Wnac'ñm' WnylñiG" WnynIñIB'

49
QAL Jaki I. I. II. Dvostruki Stativni
PERFEKT glagol nûn yōḏ yōḏ/wāw radikal glagoli
dbeK', !toK',
bt;K', !t;n", bv;y," ~Wq, bb;s',
e.g. biti biti
pisati dati sjediti ustati okružiti
težak malen
3 m.jd. bt;K' !t;n" bv;y" ~q' bb;s' dbeK' !toK'
3 ž.jd. hb't.K(' hn"t.n)" hb'v.y") hm'q'ñ hb'b]s' hd'b.K(' hn"t.K('
2 m.jd. T'b.tñ;K' T't;ñn" T'b.vyñ; " T'm.q;ñ t'ABñs; T'd.b;ñK' T'n>toñK'
2 ž.jd. T.b.t;K' T.tn; " T.bv. ;y" T.m.q; tABs; T.d.b;K' T.n>toK'
1 ž./m. jd. yTib.t;ñK' yTit;ñn" yTib.vñy; " yTim.q;ñ ytiABñs; yTid.bñ;K'; yTin>toñK'
3 ž./m. mn. Wbt.K(' Wnt.n)" Wbv.y)" Wmq'ñ Wbb]s' Wdb.K(' Wnt.K('
2 m.mn. ~T,b.t;K. ~T,t;n> ~T,bv. ;y> ~T,m.q; ~t,ABs; ~T,d.b;K. ~T,n>t'K.
2 ž.mn. !T,b.tK; . !T,t;n> !T,b.v;y> !T,mq. ; !t,ABs; !T,d.bK; . !T,n>t'K.
1 ž./m. mn. Wnb.t;ñK' WNt;ñn" Wnb.v;ñy" Wnm.q;ñ WnABñs; Wnd.b;ñK' WNtoñK'

50
PARTICIPI
PARTICIP AKTIVNI PARTICIP PASIVNI
QAL
Jednina Množina Jednina Množina
paradigma završetak paradigma završetak
Muški rod
KōKēK -îm ( ~y¤i) KāKûK -îm ( ~y¤i)
završetak
završetak završetak završetak
Ženski rod -eṯ (t¤,) ili
-ôt ( tA ) -āh (h¤') -ôt ( tA )
-āh (h¤')
Participi izražavaju stanje radnje koja traje; vrijeme radnje (prošlost,
sadašnjost, budućnost) se izvodi iz konteksta.
Participi funkcioniraju
- kao glagoli (stoje sa subjektom ili objektom radnje označene participom);
- kao imenice (stoje supstantivirano, e.g., apero, liječnik, h[,ro, pastir, hz<x,o
vidjelac, bvey, stanovnik);
- kao pridjevi (kvalificiraju imenicu; upotrebljavaju se predikativno i
atributivno).
Taj čovjek koji piše. bteKho ; vyaih'
Taj čovjek piše. bteKo vyaih'
Taj čovjek čuva. rmevo vyaih'
Ti ljudi čuvaju. ~yrIm.vo ~yvin"a]h'*
Ti čuvaš. rmevo hT'a;
Mi čuvamo. ~yrIm.vo Wnx.n:a]

51
QAL Jaki glagol I. gutural II. gutural III. gutural
e.g. bt;K', pisati dm;[', stajati rx;B', izabrati [m;v', slušati
PARTICIP AKTIVNI
jed. mn. jed. mn. jed. mn. jed. mn.
m. bteKo ~ybit.Ko dme[o ~ydim.[o rxeBo ~yrix]Bo [;mevo ~y[im.vo
tb,t,ñKo
ž. tAbt.Ko td,m,[o tAdm.[o tr,x,Bo tArx]Bo t[;mv; o tA[m.vo
hb't.Ko
PARTICIP PASIVNI
QAL jed. mn. jed. mn. jed. mn. jed. mn.
m. bWtK' ~ybiWtK. dWm[' ~ydiWm[] rWxB' ~yriWxB. [;Wmv' ~y[iWmv.
ž hb'WtK. tAbWtK. hd'Wm[] tAdWm[] hr'WxB. tArWxB. h['Wmv. tA[Wmv.

QAL Jaki glagol III. ʼālep̄ III. hē I. nûn

e.g. bt;K', pisati ac'm', naći hn"B', graditi !t;n", dati
PARTICIP AKTIVNI
jed. mn. jed. mn. jed. mn. jed. mn.
m. bteKo ~ybit.Ko acemo ~yaicm. o hn<Bo ~ynIBo !tenO ~ynIt.nO
tb,t,ñKo hn"Bo
ž. tAbt.Ko tacemo tAac.mo tAnBo hn"t.nO tAnt.nO
hb't.Ko hY"nIBo
PARTICIP PASIVNI
jed. mn. jed. mn. jed. mn. jed. mn.
m. bWtK' ~ybiWtK. aWcm' ~yaiWcm. yWnB' ~yIWnB. !Wtn" ~ynIWtn>
ž. hb'WtK. tAbWtK. ha'Wcm. tAaWcm. hy"WnB. tAyWnB. hn"Wtn> tAnWtn>

52
QAL I. yōḏ II. yōḏ/wāw Dvostruki radikal
e.g. bv;y," sjediti ~Wq, ustati aAB, doći bb;s', okružiti
PARTICIP AKTIVNI
jed. mn. jed. mn. jed. mn. jed. mn.
m. bvey ~ybiv.y ~q' ~ymiq' aB' ~yaiB' bbeso ~ybib.so
tb,v,y
ž. tAbv.y hm'q' tAmq' ha'B' tAaB' tb,b,so tAbb.so
hb'v.y
PARTICIP PASIVNI
jed. mn. jed. mn. jed. mn. jed. mn.
m. bWvy" ~ybiWvy> - - - - bWbs' ~ybiWbs.
ž. hb'Wvy> tAbWvy> - - - - hb'Wbs. tAbWbs.

53
STATIVNI GLAGOLI
Zbog stativnog značenja stativni glagoli uglavnom nemaju oblika participa,
ali postoje odgovarajući pridjevi.
Stativni glagoli Ekvivalentni pridjevi
m. jd. ž. jd. m. mn. ž. mn
biti težak dbeK' težak dbeK' hd'beK. ~ydibeK. tAdbeK.
biti star !qEz" star !qEz" hn"qez> ~ynIqez> tAnqez>
biti gladan b[er' gladan b[er' hb'[er> ~ybi[er> tAb[er>
biti čist rhej' čist rAhj' hr'Ahj. ~yriAhj. tArAhj.
bArq' hb'roq. ~ybiroq. tAbroq.
biti blizu br;q' blizak
breq' hb'req. ~ybireq. tAbreq.
umrijeti tme mrtav tme ht'me ~ytime tAtme
biti pun alem' pun alem' ha'lem. ~yailem. tAalem.
biti malen !joq' malen !j'q' hN"j;q. ~yNIj;q. tANj;q.

54