VLADIMIR TKALĆIĆ: SELJAĆKE NOŠNJE U PODRUĆJU

ZAGREBAČKE GORE
o poiSltanlkui rllJzvO'juseljačke nošnje u području MedvedrrUJce(Zagre-
bačke gore)l nemamo nikako'vih pasebnih viiesti ni izvora. U tomu taj
knj nije O'samlj'en, jer o seljačklim nošnjama i iz drugih područj'a naše
domovine nema uz veoma malle iznimke nikatkavih ,starijih hi~ariJjskih
podllJtaka. Taga radi je nužno, da se u smjeru il"e~onS'brukcijemSJtorije
naših 'seljačkih nošnja pritkUipe svi poaad - koji će ,biti ve'Ćinom samo
usmeni - <> onom, <Šta 'se o ttim nošnjama još ~nade. Takav meJtod raaa
primijenjen je ~o.d sastava 'ove deskriptivne monagrafije, pa de bilo nužna
dbaći - većinom !pješke - podruJČje Medvednice od sela do seđa te iz
autopsije priJbratt:i'Podatke, od lkojiJhse velik dio sa'čuvao još sama u
sjećaJnju naj1starijih 'Ljiudi.
Je,dna ie činjenica za po,dručje HTV,ats:ke siguma, i to da je za
razvaj oMilka ;pojel<iinilh nošnja, ma ,da i ne za ibiltni o!bLilknjihova kroja,
od velikag u{iecaja morala biti podjela zemlje na mpe i na raJ~na gospo-
šHjska dobra te uređaJj nekadašnje vojne Krajine (Gramice). Za podll"učje
Zll!grebačlkegore potonji faktor otpaaaJ, ali zato p:ridolazi kao naro.čito ~ak
uJtjecaj 1ropovne robe vašarskih i gradskih trgovaca.
Ukoliko ie važna podjela na župe Vlidise, što još i danas većinom
gmnice župa (fara) luče medjuiSobno pojedine vr.SJtenošnja. A i k m e t i
!pojedinih negdašnjih gospoštija imali su na svojoj nošnji 'm.ačajnih razlika
da se mogu lučiti oedni od drugih.2 ~od toga je S1Va'kako biJa znatna i uloga
i saJma V'o'lijanj;ilhova»~emaJlj'S1kog
gospodlilIla«,pa je tako mnoga ta forma
sigurno nastala više manje slučajno, kako se to deša val o ,i pod uplivom
duoamske robe.3
Za određiivanje tipa pojedine nošnje najbitciia je om.aka vrsta njezina
kroja. U području Medvednice opažamo tri vrste kroja ženske nošnje,
1 Gušić IH.: Me&vednica. hxFalo "Sljeme« Podružnica HI"V. planinarskoga društva
u Zagrebu 1-924. - Henneber:g V., IGaTa Me<dvednka. Glasnik hrv. priJro.dosi ()IV. društva.
Go.d. XXXIiI. (1920.) Polovina H. str. 49.
Ja Na primjer: Prema !kazivanju starine JaJkdba Vidovića, ibišega !kanceliste kr.
z.em. !kammllli:ee u L~a'Vi, im:al:iJsu ikanetil, koji! ISUpo!tIpadlaJ~pod paJVI1ins1lci, samosltJam
u Le~, bi,;,e3:esu:rioe sa u:reoom <JId ga.;tana; kmeitig:rolf.o1Va Dra:škIoJVirćaod T:raKo-
ščana sQlVkllJsrte (ŠIkure) S'aI zelenim l!<1!i,t:anOma a orui odi ~rofuMa O:ršiJć taJmlnoS1IIleđe(s'Im'e)
sa ,cf'Venim gajtanima. - Kako je ,bilo u tom !kraju Hf'V. Zagorja, tako je bez sumnje
sHČIIlohi,lo i u ostaliim tpOdJručjdmaHrtvatSlkJe i Slavonije sa stalešlkim ul'eđenjem.
3 Na pr. ovaj jedlan eklatantan ,slučaj: Pred ikJoiili 40 go'diina jedno zagrebačko
lngovačlko !pod1uzeće manufa'kitumom rolbom (Antuna :Nossana sinovi), !ku;piJlo ije velilku
koHčiJruu pamu:ČlliO\g,p!'edhna" loodl seljalka 7NaIIlIOig "IPiJsmoc, tattnm>~nOervast~ boje, looje
mu je jedna velika vanjska industrijska tvrtka prepustila uz veoma jeftinu cijenu i to
zato, qer je zlo ispalo bojadisanje tog prediva namijenjenog prvotno drugoj svrsi. Ovo. je
pdduzeće uvel'o tu mbu !kod seljačkog swjeta z3jpadno.g !područja Zagrebačike gOO'e,iPa
od tog vremena sva žens.k'a nošnja u Ž1JipiPušći, Brdovcu i Bistri ima tijpičan tamno-
v:i'šnjjle-v,astjulkrllJS alJalIll6esrton~da.šnff,eg ISvi'ebll()-:erveIro~;taik() ,se vamfl/Sklj,ka!ralkJte:r na-
rCJ\CllnenOlŠllje biJimo promil;eni'O. Dami.s ul najnmrij e vrijeme olPet žJilW,'j.a C:TlVenaJ bo';a
istiSkuje !pomalo višnjevastu, i to 1VaJl1a.d1a s razloga što se pi'smo onađ<ove višnjevaste
boje više ne fahri'kuje, iPa se silom lPI'ili!ka vraća stari običaj.

133
 56. Seljaci i seljakinje pred crkvom u župi Markuševec.

do.k za musku 'ima samo ,jedna vrsta. Ovdje kao i u o.stalim područjima
Hrvatske nailazimo. na istu činjenicu i to da ženska nošnja pokazuje veće
bogartstvo oblika 'Od muške, aH da je ipak IkOiI1Jzervativnij'a te otpornija
novim 'utjecajima nego što je t,o muška, .koja je ovdje dana'S - izuzevši
područje šesbinske nošnje - već gotovo posve unifo.1"IIIl1rana oblicima
gra,d:s.ki:ql.
Tri vrste k~·oja ženJske nošnje IPrikJazuju: A.) (tip nošnje zna,cajan
naročito za .sve jugos:lavens.ke krajeve i ·čibrv Ba:likal1l, a nadalje i za sve
kirajeve i ~emlje ,Mje obitavaju Slaveni u koliko n~su posve po'dlegli
uplivu zapada. Ovi krajevi svi zajedno sačlinjaviaJjujednooojevno područie
s obzirom na glavno ženJsko ·adijelo. ,to j. plwtnenu košulju {rubaču) s dugim
širim ili užim rukavima, 'sk\t'ojenu posve jednostavna prema obliku plaJtna,
koje Ise dogota'Viljana domaćem t.ka:lačlkomstanu, te urešenu više manje
bogwtiJmvezenim ili tJka,n:imuikTals'om.Ova ,se košulja ·oblači preko glave
i leži neposll'edno na itijelu, pa je ujedno. o,dijelo i !košulja u užem smislu.
Oko iPa'sa dolazi pojas (često zvan tkanica ili ikanica) te uzicom sapeta
pregača bilo saJmoza predntju srtral1lU ili za pre~u i stražnju! Ta se vrsta
nošnje, (košulja, rob.ača) u području župe BiSltm na·zivlje ce Ia č a t. j.
cliela u jednom Ik,omadu, jer nema odvojenih dijelova. Tai je Hp naistariji.5
(Slika 78.).
4 Ta.j ,je tilP bici i u neslaven&kim za;p·adno evrqpiskim kJrajevima raširen i to sve
do iPočetlka .renesanse, kad je uvedena ;košul1ja u današnjem smislu 1. j. <><Iiećaod
Platna iSiPod odijela ,koje je 1P0nllijwiše<><II sukna, i Ikad se 'Počeo jasno lučiti dionji !dio
od gornjej!a dijela <>dijeće.
~ Tek u 18. stoljeću odnosno u !početku 19-Qga 'posve se prelkinulo u !kulturnoj
EVTopi s :kr'Otjem ~oii ne imao tin> »ceJ'ače«; tek u dioba nisu žene više moroJ.e
oblačillli SV1O'jeađiJjelo sarrno pTek,o !!Jlave 'Već od:Vojeno suknWu od oplećka,

134
" d d
'\:'
'0, :t
~ ~ li
d
.::t .g el;S
"> Q.
:s
o,~ **
~
o
(l..
.5r::
•••
....
Il ~..'"
;;,

.... ,~ o
Q.

Qi'
d cl ~
'?'
'", 't"' .§
'", •••
~ ~
~
~ d
~-:-
••...
N

~
.::t
......
",&I
~ .§ o
'OO"'d

<::s '" o
~1>t

,g
•••• "l;S

v)
~
:s
o
II II t:01:
'" 'w

m
Ij"'I'
11111'
111.1"

]'
~,.g
~g
:s o
.•...
~ §
l~ e
,~
o
'l; Q.",

~ =~
~ .l;S l;S
'(? j i::e
cl ...• '"
gd::
,t J .. ••...
--'I.
O;S
.§
o
N) l;S
II II r::

~
~ ~:fg ~.. ':!
l;S

Q.
tl
:~ ,r -le'- ,d
~
l;S
~ ~ ~
j j o
Q.

'" ~
'~

'",
1cl
~
t-:
li')

II

II/III
.58. Djevojka iz Šestina. (Ovaj i naredne crteže nošnja izradila je gdjica Zdenka Sertić.)

B.) tUP nošnje, koji naa4vam rene'saIlJ&llim,j~ je po svoj prilici na-

stao !pod ·Ultjecajemz3lPaoojačke kultrure l"enesaal1snogdoba. Za nj je \Zna-
čajno, da ,imade O'p leć a k ,(kao dana'šnja ženska bluza od prilike, a
naziva se i o p ~e će, Il" u kav c i i sl~čno), koji .pomva tijelo od vrata
do nešto ispod pasa, te rubaču (košuljiU,rubinu), koja kao suknja prekriva
donji dio bijela, ali se u pasu sužena prodltWuje preko oplećka sve do
gl"tlJdiju,,oko koji:h se saJPinje, te visi !preko oba ramena na u-akovima
(l1"amenicama,Temenicima, TaJncimai t. d.), !koji 'su od istog ma1:erijala od
kaJkvog je i rubača i opleće t. j'I od platna. Oko palSa se salPinje !pojas t
pregača, koja je samo na prednjoj strani. Taj ltip je najra1šireniji u podru-
čju Medvednice.
C.) tip nošnje, koji nazivam prema pučkom govoru š v a p s kim.
Sa51:o~i<seod OIplećka prema uzoru š v a b i c e,6 te od su:knje (k r ila,
6 »,šva;bica« je naziv u sLslličlk!O-lPetmnj~om tku-aiu :l'a vrstu OIplećB{.'a,IPJna.j,više
od <kupovne &anine, Ikoji se tačno prilju!bljuje uz tijelo, a imooe duge, redovno uske
rulkla-ve.

136
 ŽENSKO OD~ IZ OK01ICE. ZAGR.ERA : ŠESTINE.,
t MARiaJ!EVEC.RE.M.ETF.,BUJCOVEC IT.D.
OPLEa
-----------"9"',...J

I'

>Q,u::.._. ._. _
.~ $i bičtcl ..: .

Slika 59.

koja seže samo do pasa oko koijeg se sapinje prelko oplećka. Ovdie je da-
kle potpuno provedena odv,o~e'11osl\; kako je hilla uobičajena do nedavna kod
većine gradskih ženskih nošnja. SvakaIko je 'IlaJStala!pod uplivom grada
doba. Taj tJrp već sve više rpil"eotimamaha i prvi je odlučni
i to u IlJoVliJje
korak napuštanju »na!"lOdnenošnje«.7
Muška nošnja sa S1Voiimna4b~jim diJjelovima, košu1jom i gaćama,
pripada tipu poznatu već sa antičkih spomenika, na kojima su prikazani
»bar\hwri« Dacije, Skitije, Tl"aki,je, Panonije itd. S obZlirom na kroj u čita-
vom području Medvednice (.a,i dalje po Hrvatskoj) u glavnom naliči šestin-
slko,jmuškoj nošn6i, samo SI\ldwnas šare ukraiSa te šeši.r, po,j·as i još neki
detalj,i razHčnij.i no u priiašnia vremena. Stoga Ulpućujem na deta1ljniiijipri-
kaz šesstmske mušlke nošnje, ko~i donosim nilže.
7 Isto je OiPazio t lkanoniJk Mitko Cepelić i za istočno-slavonsku nOŠJl1u.(Matica
HI'V., 1900. SiPomen ,cvLjeće str. 108, lI'edak 18 i dalje.).

137
 ~zAČ.NA:.
p'JUIMAIt.EĐIMA _,
..'l!!l·..
~'
,i

fa.rla.·······-
PA.S

OPAJNKJ iSA
•• I ••.•.

60. Dijelovi ženIIke odjeće šestinskoga tipa.

U okviru spomenuta itri tipa kraja !kreću se vrste žeDJSkenosnle u

području Medvednice, pa već prema kroju možemo znati daIi je dotić-na
vrsta starija ili mlađa i daIi u pojedinom kraju ima više ili manje »gospod-
sk.og« UiPliva.
No Uza svu sliČlI10stkrojla - ikoji je upravo samoolkOSlIlica svake
nOŠJIlje,ali baš zaIto i od biitne važnosti za IlIjez.mukOIlls,tJrU!koiju
i za njezine
glavne linije - jasno se danas luči više odjevnih područja sa tipičnim
karalkteritstikama, koje se sa,stoje naročUo u na,činu ukrašavanja. Taj je
način I\l mnogome bez svake sumnje ovisan, osim drugih rCllZ10ga i o tome,
dali u dotičnom području tkaju žene ili muškarci. Gdje prevlađuje posav-
ska nošnja, tamo tkaju žene i ukrCliSje šareIllifij u ostalim pomučjlima gdje
tkaju tkalci, kao domaći neškolovani obl'tnici, uhaiS je jeoooličniji sa t.
zvo tkalačkim ffiUlSbrama,iPa sr žene često vezivom nadopunjuju i oboga-
ćuju tkani ukras.
Tih 'područja ima sedam, a s pr()ldimćom iPosaViSkom,osam i to': (vidi
tO'Po~rafsku k.arlu nošnja. Slika 57.1.
I. Š est i n s kan o š n j a, koju nose sela na gorsk,im obroncima sje-
vernog Zagreba u župama Šestine, Remete, Gra,čani, Markuševac, pro-
zvana je 'po selu Šestine, koje je dnevke u najžrvljem kontaktu sa Za.gre-
hom. TrgoVIi.zagrebački naročito prije podne puni su ŠelSItinčana i Se-
stinčanki (a iako u Zagrebu IZOVU 'Sve seljake sa še~tinsikom nošnjom, ako
i nisu iz Šesooa), što dolaze u grad zbog trgovJne ili zbog pranja rublja.s
Taj je tip nošnje najrpo'Znatiji iiZzagrebaake okolice i POIStaOje u no'Vije
doba baš karakterisHkon za hrv,ats1<og »mužeka«. Pa Zlato i dajem ovdje
jedan de,taljni prikaz, dak ću ostale tipove opi,saof.itek u glavnim crtama,
te naglasirti pona!jviše samo ono u čemu se razlikuju od še.stinsk.og tipa.
s IŠestine su "lPl'aonica« Zagreba a i je<Lno od najmilijih ,iz1etišta u zagrebačkoj
dlrolici.

138
 i
!i
I
, p<>rl«.

1
~ o&."J,.I'Ct. &U.UJ.

........
~~ ·_·_-_-
i·-_--.l~::~==~:~·=:~~:_·::':::::
61. KroJ ženske odjeće šestinskoga tipa. (Ovaj i naredne krojeve izradila je
gdjica Terezija Paulić.) .

Nošnja je .ta veoma 'SHkovita, kakO' zbog ,bujnih, živih boja, tako i
raldi svog veselog, gotovo koketnog momenta pojedinih dijelova jednaka
kad muških kaO' i kOldžernskih. ,(Slika 56-66).
Osnovni kraj ženske nošnje jedna1k je napred spomenutOiIIl kraju pad
B) i tako srodan s astalim nošnjama zagrebačke okoLice, no mnogi detalji
taliko su se izmijenili djelovanjem gradskih čohaša i krznara, upli-
vom kupovne dućanske i ,sajamske robe, a kod muške noš,nje valjada
i ugledam u odijela ,gospašrt1jskih »inoša« (kaji su redovno nosili
malene šeške i magnats~aj adad s!Jičnu odljeću), da ta našnja na
~i pagled ~skače kao pasve zaseban tiJp. Prema svemu SJUde6i,što sam
o' razv:iJtku te našnje magaa !SaznaM,današnji joj izgled - izuzevši sam
kraj - ne će Mti veama star. ValjClJdase razvio tek u XIX. staljeću. Ja se
jaš m-V1O ,sjećam iz rane maje mlaJdo1s:t1,a ta ,j'ebHa oka g. 1890., da momci
>Ondaj,oš nilsu nasili 'ane karakteristične malene akrugle šešire. Svi seljaci
nosili su tad još šeši!re sa znatno šil"ak:iJm"tulavorn« (kalatam za tjeme) i
»kiriliJma«Hi »abićem«. A ta nam kažu i - daduše veama rijetke - s11ke~
iz živata iz onaga i ranijeg wemena. Danas mamci mala već nase uske hlače
ad čahe, urešerne gajtanima a utaknute u čizme. Za ana vrijeme nije bila
tako reći nikoga, kaji ne bi mmi biO' takO' odjeven.
NiO'bila kakO' mu dralgoava je no'šnja ipak neštO' zasebno i karakte-
ristično za seljaka zagrebaČike akaJi,ce, koji je znaO' da tuđinske, gradske
~ Neki radovi slikara Zasche iz sredine 19. 'StoIO. a Weingartnera te abadžije
i etnowafa Niilrole Arsenovića '(Vidi: Z~a N., nbirika Nilkole Arnenovića. Narodna
Starina sv. 5. str. 1.29 i ·d.) udJrmgoj polovini 19. sto]jeća.

139
 62. Mladić iz Sestina.

UIticaje dosta ukusno asimilira oblic:ma svoje sta:rooavne nošnje i da talko

stvori nešto, u čem je dao v~dnoga izražaJja svojoj vedroJ ćudi. Osobito je
značađiI10za seljaka, naa:očitosjeverne za~ebačike okolice, da se je unatoč
taJko biii.zog i neprestanog dodiJra s gradom očuvao gotoVI()netaknUJt od
tudinskog duha, a da ipak u kulturnom napretku nije zaostao.
a) Žensku nošnju (»opJlavilo«) sačinjava: (Slika .56-61 i 65):
1. Rwbača (po !kJroj1upropada tipu B). od 4 pole većinom domaćeg
pamučlDog biljelog pla'tiDa, sežiUJćisalUO nešto do ispod koJ.jena, u jedinom
komadu os »lclkli,š.ćem«It. j. gornjim dijelom, koji ima dugi otv'or na prsima
(a taj se otvo~ nastavlja sve do pasa), dva obora (prče) za ruke, powh
kojih na usko izrezanim Iprečkama visi čitava mbača preko ()lbijl\.1 ramena.
Naokolo u visini grudiju utkani ukras od crvenoga pamuka (»·p.isma«),a
u njem k~ai r'Uibasamoga otvora po 1 luknja za »zaponec«, kojim se
sapinje kiklišče«. Dolje na 4 IDJjesta, na svakoj strani po 2, počevši od
ruba klinoliJko ušlilVenaotko 20 cm. duga »weza« i~adena tehnikom čipke
na iglu (punto d'aria, pomt d'aiJgutille).

140
 63. Muška odjeća šestinskoga tipa.

2. Opleče od istOtg m<lJtedjaJ!.akao i mb<lJča, koja se !preko njega ohIa'!::,

s rukavima umjereno širokim, koji zavf1Šavaju uskim šakavic<lJma s naJt!ka-
nim ulkra:som ,od crvena pamuka. Oiko vrata je niski tkan':im ukrasom od
crvenoga pamuka urešen OVI'a:tmJik»ogOl1"el«,kojii. »nahomama« (fCl!l:ticama)
prela'zi st'1"agau »'SJtan«,ikoji seže do pasa, a sprijeda u dvije, tkanim šare-
nim pamučruim verbikaIno smdešJtenim prugama urešene »nadrnice«, kojima
su nadoSJtavljemi »dostavi« seŽt.lJ6ido ['S!podpasa.
3. »Feriun« t. j. pregača, od istog maJterija,Ia kaJo i rubača. Na gornjem
rubu, skuplj'enam u :Il<lJborine, 1made crveno natkanu »ošvicu«, kojoj' na
svakom k'1"aJjupo jedna kO!Pča za uziou (pr·~V1ezClič).Ovom se veže oko
pasa. Iznad donjega ruba teče nsk:! utJkani poja'S ad pruga i pružica, pre-
teŽino crvenih, zelenih i modrih, zvan >>parta«.
4. »Pas« od 'Okrajka crvenog kupoViIJJ'OgsUJkna, UJvijek s tarn:no-SIIIledom
ili crnom prugom uz donji rub. Dužina mu je oko 1-2 metra, a širina 'Oka
5-10 cm.
5. »Peča«, Old istog materijala kao i rutbača, četverou~aSlta oblika,
poseJhno složena tako, da jedan kraj s tpo,prečnom uik'l'a'snom »parllom«,

141
 ~ESTINE .KOT.ZAGREB
fW,";;'" Cja.ćl.
.•••. :,·./c.,~ •. ~.~

~
!
!,
.. _ .._-~

o
hp. ;

= '-- __ .••.:._..b.w:a

oiYic.o. .

64. Kroj muškog rublja šestinskoga tipa.

kOlja je jednaka ono; na fertunu, pada niz ZCl!tIiljaJk glave, a dru~ kraj pre-
ma gore svmut leži os poprečnom partom na tjemenu. Peča ove nošnje po
svojoj biti odgovara )~pocUllici«posavačke nOŠl11je,pa je OIbi,Iježjeudate
žene Ikao i dole opisa,ni kojtr1JČ ili purnteklO
6. »Rubec« ,od kupovnog pretežno crvenog pamučnog tkiva (perkala)
ili slično šarene svile pokriva peču, a ubrađuje se ~spod podbradka. Mlade
se žene Iii dJjev;ojkenOlse većmom bez rupca, koji tad redovno drže u ruci.
Ušlo je u običaj, da sličan »rubec« složen u trokut vežu oko 'pasa i preko
pojaJsa tako, da pravi knt visi !sprijeda prekQ tribuha. Za qpćinu Marku·
ševec je znač,ajiIlJo,da j'e »r.u:bec«za gla:vu od platna, te da ga u onom uglu,
kojri visi niz zatJi1jaJk,navezuju crveniJm pamukOlm sa šarama »po broj.u«
(kmtaoim •.).
7. Konjč, kujnč ili puntek je naJpra'V'apačetV10rmasta oblii,ka,načlinjena
Old»Ibekove« š1be rteO'ffiotana Ikudeljom i platnom, a služi za učvršćenje
frizure time, da se kosa spIet ena 'u pletenice -amma oko shana te napra-
v,e. ObLik punteka daje glavne korrtU1'efrizuri.l1
8. »Štumfi« It· j. čarape OlddebelQga bijeloga pamuika, :prrivezane ispod
k,oljena crvenim podvezicama (»privezačdma« t. d. v11Pcam,a).
9. »Priveza'č« 1. j. broka,me pretežnQ crvene vrpce, koje se nose wve-
zane u petIju straga na leđima ~spod zaJtUd\k,a te sprijeda na ~rudiJm:a.Ispod
petlje privezatča na grud'inD:asmješta se
10 Ka,d mlaJdienka dođe nakon obavljena vjenčanja u kuću mlađenca, stawjaju joj
puntek i ,peču na glavu.
11 Kod ostalih jugoslavenS'kJih nošnja d.bHki te naprave je raz1ičan, IPa ima sva lSilesija
vaJrijanata, no u dbičaju je još ~od, svaJke nošnje samo malo starijeg tipa. Kojnč, Kudnč.
Kunč = iKon~ u Srbiji. I

142
 65. nŠestinčanka" iz zbirke crteža "abadžije i elnografa" Nikole Arsenovića
u Etnografskom muzeju u Beogradu. Iz 60-tih godina XIX. stoljeća.

10. »đunđ« od >>ikraJluša« otoj. ogrlica od više nizova crvenih karala.

11. »SuT'ina« ,od bijele čohe (daravca~ s crv,enim vunenim našivenim
ukrasom .uz r.tlJDaVei šavove te džepne OWOT'ekaO' i mjestimice s kiticama
od jednakag crven/ag vunenog maJteT'ijala. Osim OIVakvesurine, koja izilazi
ve,ć iz mode, nrOsise i surina tamna smeđe :baje i drugo.g kraja, kaji se
ne razlikuje ad kraja muških surina. PraV1iIisu ju seaski i zagrebački »ča-
haši«. Danas' sama seoski.
12. »Kažulec« t· j. kažuščić u OIblikuiPflslulkaIbez rukava, od ,avčjega
rrma, iskićen atplidranim kažnaJtim šaramajobrubljen uvije!k gustim b i j e-
l i m avčje rlllIlOm. Osab$ta ka:rakterlističan za avu nošnju. Prwve ga
dwnas sama seoski Mznan. J'aš pred pačetak SVljebskaga rab, bHa je i 11
Zagrebu talkavih lIm1znarra.
13. »Reklec« '1. j. pletenn kapuHć od bijele vune s rukavima, koji se
priljubljuju rt.lIZ
ltijelo, a !l1osi,se ISaJmO ,zimi. UpmreMj'ava se od' !l1ovijegvre-
mena, laJtp1'Iavi,se u KralIljslkaj 11 neik'oj tt'V'OImicihalj iLjuJblliane.

143
 66. "Sestinčan" iz zbirke crteža "abadžije i etnografa" Nikole Arsenovića
u Etnografskom muzeju u Beogradu. Iz 60-tih godina XIX. stoljeća.

14. "Q;paJjnki«, opanci Old većinam ~wte :k;ože w-ešem.i "filzlQiva:rllm« i

>~prepletanJian«ulk'1"aJsomt, j. ukrasom 'od ve'Zeruihi ;pled:enihpretl:ežna crve-
nih i zeloo1h kožnih uskih vrpčica. Prave ih d.omaći seoski apančarski
ma jsltJori.
15. "Cilpele« ,gradske farme, kaie već da\9ta~sif:,i,skJUiu .lijepe ,apanke.
Ve6itnom Ise :kurpu1juIg'dtove na Isajmu i rta ,žute.
16, "Kepenek« t. i. veoma druga ikaibam.icars ru1kav'ima i dugim a~rrta-
čem (pelecinam) te panajviše s t1!sp:raVlDLim a'VTa1n.ikam,ad tamnomadraga
sukna; s nešto šarenog veziva, naročito na ovratniku, (Sravni sliku 80.)
U;pOltretbliujega »mladenka« i >>'})osneš.irca« prigadam Vijen'čanja:,a jer je
skup, panajviše se pasuđuje ad kajeg trgavca .selqačkam rabam u Za-
grebu.12 Već ie gat,O'vaizašaa iz upatrebe, pa se ~'Ošrijetka ,k;aj,amladenka
danas vjenčava u njemu.
12 Naročito kQd Loebla i Eiben~angera na Jelačićevorn trgu.

144
 67, Tipični oblici ornamenata od gajtana na narqdnim nošnjama
u području Zagrebačke gore.

b) Mušku nošnju sačinjava: (Slika 62, 63, 64 i 66):

1. »Ru,bača« t. j. tkošUl1Jja
od ibijelOi&deblieg vecmom dl()maćeg pamu-
koljena, a imaJde ove dijelove: al prvu (!predl1lju)
čnog !p1aJma,sue .dioilZiIlJad.
i ,stram1u polu, b) normwIno širlOke ruikave s !P1"ekl:()Ipljen~ma šakavloama,
koje ISe vežu kroz lkqpče »pnrvezačima«, c) »o,goil"el«t. j. ovratn.~k, koii
je položen, a veže ,se ,sprijeda klt"'ozkO[pče pr!iIvezčllČima , d) na njedrima
»našaJv« o.d crvenog pisma i »faMe« te »krpica«, šareno prugasto tkana.
položena poprijeko baš nekako u visini želuca. Od ogorela do ove krp[ce
njedra su 'sredinom rasporel1la, a zatvaraJju se kupo'Vnom kopčom (brošem),
koji može Mti raznoH,kih ohlilka. >,NaooriJnama« prelazi ogorel u stra-
ŽIlJju,a po 1 tr,()Ikutasta »žabica« veže ga s četverokuwm »krpaJII1a«na
s'VaJkomrame,nu. Ispod. pazuha je po 1 »latica«.
2. »Gaće« od je,dnakog tkiva kao i rubača imadu 2 ošivene »gačel-
nke« (SI\raka od jedne pole), koje dole završUlju nčlljjednostavnijim resi-

10. N. S. IV. 10. 1.45

 68. Zobunac ženski od sukna s prišivenim suknenim ornamentima.
Karakterističan za područje "poljanske nošnje".

cama, »tur« te na gornjem rubu cijevastu »rStmcu« za »svitnJjak«, koji.'ll

se vežu oko pa'Sa. .osim iSpOmeIliUtilh resiJca nematjJun~kaJk'QlVau1<,raJSa.
3. »Lače« od bijelo,ga ili modroga darovca, uske po vojničku, urešene
na stegnu gajtanima, 'C'l"Ve:n1m. mod!rim iH crmim.
4. »Lajbek« t. j. kratki kaputić do paJSa,bez rukava od modroga sukna
iIi da.rQIVca,IS p.oJoženim O'v.raItnikam, IS ulkrasom od Ol'vemh gajtana i
raznobojne svile ili pamuka. Najznačajnije šare jesu: (Slika 67) -
jedno-, dvo- i višekotačne rože, eši, puži, djetelica, ahteri (osmice),
karičice, lančeki, zubice (ci!k-cak) littid.Napred nnzovi puceta od kositra
(:stariJj,amoda), mđedi ili stakla i porculana.
5. "Surina« .t. Ij. tkaJDlWt
ad sur·og, tamI1'o~smeđeg da:t'lovca, s rukavima;
siže do poIovice Sltegnaod prH~kej IS poLoženim owatniJk:om od orvenog
sukna urešenim vezivom od T'aznoboine svile ili pamuka. te sa 1 džepom
izvana dolje na svakoj strani. - Uz rUlbove, šavove ;pa na leđima i oko
otvorena rukava bogati ures od prete~no crvenih gajtana i šareno nave,zeniih
suknenih .aplika cija. Podstava od Hanela.
6· »Lačnak« t. j. komati paIS oko 7 cm širine iUre·Šenna stražnjoj strani
obiČno šarenom !kožom uvezenim mon'OIgramomIRS, karakterističan samo
za šestinslku nošnju.
7. »Škrlak« {šešir) »S malimi krili« (nekad sa širokimi), od dugodlako~
crnog' pusta, okmgaoj naok'olo tjemena s crnom vrpcom šarenih prugastih
rubova; lila i. strani šarena percaobično crvena, zelena i modra. - Kupuje
se kod specij~ Inih šeširdžija u Za.grelbu. Danas izla,zi iz mode i počinje ga
umijenjivati večinom zeleni "loden« šešir.

146
 !lm\\
wll1lm~ rrrlm~
69. Zobun ženski od debele dugodlake vunene tkanine
s lItkanim šarenim prugama te suknenim aplikaci-
jama na grudima. Iz područja "poljanskelnošnje".

8. »Rwbec« t. j. marama za vezirvanje ako vmtaj trokutnog obLika, jer

se potpuna četverokutna rnaxama diagona1no raZireže, pa se upotreblijava
sama jedna polorvina; inače !bi MIo odViše materijala iZa vez.ivalllje tog
r'lJlPCau petlju. koja dolazi sprijeda i :spušta se niz kašulju. Nekad je taJkav
»rwbec« ibia 'ad crveno-žuto-zelenJkaste koelkasto prugaste svdiIe i sa
resilcama, a danas ve6mom od crveno-ibiilj'ele'saltlinill"anesvme. Kao i prije
kupuje se i danas u cLućanuili na sajmu, a imparl~a se većmom iz Češke
i Austrije.
9. »Torlba« od kože, crveno i['i smeđe ,bojadisane, sa poiklolpcem, na
kojem gusto poredani mrzavi kitica zvanilh »cofi«, od crrvene VUlD:e.Na
5irokom ,remenu, iskićeruu ra.zno1ikim šarama od uvezene bojadisane
kožice, vješa se 'O'd. rame.
10. »OpaJjoki« t. j. opanci od crno bo~adisane kože, ne toliko »oitranl«
ikao žen-s1ci.Nose se lk gaćama i lk lačama, tek lUZ ove mnogo rjeđe.
11. »Čižme« od Ol"IIlekaže, nose se redorvno lk lačama, ali veoma
česta li,k ,gaćama, koje se sikupe i ture 'u Injih tako, da su malko prebalčene
preko ruba sara.
c) Odjeća za dj:evo~ike,m1adliJćei djecu.
Ta je odjeća \posvema .jednaka onoj odraslih - tek djevojke nemaju
»peče« ni »kojnča«, Ikoji su obiiježje udate žene, već nose većinom
po 2 međulsobno na krajevima vrpcom svezane pletenice.
II. p o I jan s k a !Ilo Š nj a ,i.Iizapravo prema bČ1nom narodnom go-
voru p oJa j n ISk a noš~a t. j. ll!ošnj'alSeilijaka,k,ođ~oIbliJtava;u'pOIlijajužno
i južno-:i!stočno od Za,grebač:ke gore dio Save (POJjalllc1,kajikaVlsk~Plolajnci).
ZaJPlreIDažupe: Resnik, Sesvete, GraneŠlinu, Čučene, Vugrovec, Kaš·iJrlUi
dio župe Moravče. Ta nošnja naliči što se kraja tiče siJsačko-peltttinpskaJ
našnji (Slika 84) (na primjer širaki, dugi rukavi ženskih oplećaka), ali
UJk'I"alSam se raZiliilkujeta!ka, što se t~ nalazi samo na pre;gači (fertunu,
zaJsiboru,zaslonu) u obHku hallii.lziOl11i1:aJrne
šire ~đri.
uže pruge sa geornetrijsik,im
šarama, tlkaDJima»na prele« iH,»na vut1ijak« t. j. tehniJkam šupliikavag tka-
nja (njem. Durchbruchweherei, franc. mssage a Jaur), inače posve jedno-
stavna.

147
 VUOROVEC.OPĆ.KA.ŠlNA
A

A - 1"ocuLi..w.
1. "pra-

3
r······ ..--···-········· ..··
················· ..··1
6

,
f

. ; ....~
B - cu.hSLn. =bun. 3· ;;;;;i ~i. J.i.d
1.~i.~i.diA 4. m.a.l.a. ~
2.,gornji. straž.nji clio ;. ,./~:.: $&-g~rJi. .LiA
6.~-·7· --7

70. Kroj ••poculice" i zobunca "cubana" iz područja ••poljanske noinje" .

Čista pol,janska nošnja danas je rijertka, jer je ikod nje prevladao

uticaj posavske nošnje, pa sve mlade žensko nosi t. zvo »pisaninu«,
koje j'OŠpred 40-50 .godina nije tbi~,ou rpodročju. po:ljansike nošnje.
Interesantno je uopće kako u. to područje dolazi IUticaj »od zdola«.
»Od zdola« Idobivaju t. j. preUJzimlju šare za uJkra~ nošnje, iPoculica i peča;
»od2Jdola« dQlla'zeiesari koji grade !kuće, i t. Id. Taj jaki uticaj opatža 'Se
od prilike istoooo 'Od Zagreba do Donje Zeline, a duboko lU ,gorU od Ču-
čeTtj,ado Moravča, gdje se pOlljariska nošn1a mi,eša s pdgo'1"'Sk!om(Sv.
Ivanjskom).
Za žensku nošn!ju još su veoma karaikteriJsltiJčnišareni sukneni »cu-
han-i" {zobunci s aJpliciranims.uknenim ornamentima. Slika 68 i 70), te
horizontalno prugasti dugodlaJki vuneni »zobuni« (Slika 69). Ova oba bez
mkava, dok s,amo u žUlPi ResniJ,*oi po turopol~lskom uzoru kaJbanice
ZVCl!ne»džohe« od bijela darovca (čohe) s ukra'snim visećim rukavima te
»kap~ćem«f što se spušta n~z leđa, UJrešen ap1i,cir-an1im ša'renm suknenim
orn amen:tima , a Slpriie,dana prsima s kložanim četverokUJt'nm apliJkama i

148
 71. Seljak i sel;akinja pred crkvom u župi Resnik. godine 1921.

remenjem ili našivenem ukrasom od gajtana i sukna. (Slika 71 te Narodna

Starina sv. 1. str. 79.). Nadalje veliki »Ikožuhi« (Vidi: Narodna Starina sv. 3.
SJtr.331.) bez rukava sa vam-edno bogaJtim ŠCliTe:Mm uikJraJsOIIIl
od apHdrani:h
iwžica, pa obilje vrpca što vise niz leđa mladenki (Slika 72); »poculice«
stal1ije poljanskog te novije posa'vskog tipa (Slika 70), potonje iskicene
»šikom« (bouillon, pulice i slično) i »klarušom« (koraljima) , ogrlice sa nizo-
vima »klaruša od pergIjina« t. j. zrncima od bisernice.
Za po~a.ru;lku nošnjIU j.oš je z.načaijno, da j-e jedina od nOŠlIliapodručja
Medvednke sačuvala b ~je I u tu ž n ~10 U (odjeća za žalost), dok ostale
nošnje tog pod1'1U<:;a tužmnu uopće ne poznwu, već u žaJIo1:mimpriJgodama

149
 72. "Mladenka" iz Vukomerca (župa Resnik). Područje "poljanske nošnje".

služi s"vetačno od:iielo, ali dakako bez onakm'ili UJresnih prKloda'taJka, koji
su naročiti izražalj veselja.
III. p d g,o r sk a ~svreto[lVani\Slka)n o š n Ja, t. j. nošnia u župama Sv.
Ivan ZeJma, Donia ZeJiina, BedOOlioa i od priiJlUJkeu polovini ~l1Ipe Mo-
ravče, pripada »švap'sKom« tipu (I!lilp C.), pa Je potJpnno podvoiena na
opleće i mbaču, ail~ rukavi msu usk.i: kao u »§V;aJooce« već šiWoki kao
u ,poljamke nošnje. PosIVe je bijeJ1a od domaJĆ~ platna od konopIje ili
pamuk,a, !bez jakog šareni'la , no ,gdjeJka,d nosi još po koja mlada žena
»rpisaiI1lku«sa crvenmm ()IWO 10 om. šwokaJm uik!l"aJS01Il uz rub rubače (suknje).
»FertUiD« od kJUJpoVlIlogtaJnk.og pamučnog tJlciVia dolk »13.ljbek« (prsluk) i
kara:kteri,SIbOCna »magdaleillka« iH »mooel:iJnka« (tk'1"atki klllPut priJrjlUJblien
l1lZ .Hjel,o) od crnoga de!bljega »cajga«, suma ili SI1i,čnoglatka. Opanjke
nose samo t.zv. »žaJhari " , stanovnici u n['zinama ti 't,o tek lieti, doik svag-
die i uvijek ti bre,govitim !predjelima nOSe žene ciJpeJ1e,a muškard č[zme.
Zaseban je Hp >>tPOculice"(Slika 73) sa »uometom«, preko koie pokri-
vaiu glavu !posve bijelim 'kupoVlI1im rupcem t. zvo >>1pečom".

150
 .1. e~će
sF=
2.
:3. tv = i.li. d.uw..

Poculi.=t- iz ok.oli-ce-
Mcu:Ye--~

Slika 73.

Ova je nOSIl>Ja već dugo p6kvarena pod uticajem dućanlSke i »kra-

marske« rOlbetako, da se danas 'Veoma prilbliižuje gradskoj (muška nošnja
već je sasvim talkova), pa ~e već teško o njoj govoriti kao o' nekam za-
se!bnom tipu.
IV. B i s t;r aTI j.s k a nošnja (Slika 74-78) prozvana pa selu Bistra,
adakle naračita preko Medvedice dalaze takađer dnevice seljaci i selja-
kinje na ne talika zbag trgavine, kalika zbag zarade težačkim paslom.
Područje su joj župe: Bistra, Pušća, Brdavec. Kad nje lučim dva tipa:
A. i B. Tip C. nije zastupan već na mjesta njega nepasredna se javlja
izrazita gradska našnja.
Tip A. na;zivlje se »celača« ili »plahtača«, kod koje ISU»aplećak«
S rukavi i »krila« te prednja "pala« sastavljeni u jednu cjelinu. (Slika 78).

Kad tipa B. razl1ikujema posehni »apleć~k« s rukav·ima te »rulbaču«

kojoj je garnji diO' z'Van >>lIDoorec«, a visi na ramenima prekO' aplećka o
»ramentkama« te 'se >"zaponcem« (VllPcom) krOlZ više rupica steže na
~nudima. »Kri1a« li prednja >>!pola«ikao kod tilpa A., a nose se spl"ijeda
kratko g'atovo da !koljena, a ,straga znatno iSlPuštena.Isto tako je ~r1jeda
»fertoo« (prega·ča), a oka struka »pas« jednak u oba t~pa. Pas je ili od

151
 74. Seljak iz Bistre. Iz 60-tih godina XIX. stoljeća. Iz zbirke Nikole Arsenovića
u Etnografskom muzeju u Beogradu.

crvena sukna. »z gamilorum'3 našit« ili ~e od platna »S tiptekom14 tlmn«.

O boji ukrasa na .to,j noš~i bila ie riječ već naprijed (V~di bilješku 3.}j
ona je pretežno tamno-crvena (višnjevasta) i crna. Za njegovu tehničku
lzvedJbu značajno je, da je tkan od domaćih t;kaJlaca, no jer je zbog toga
relativno posve jednostavan, to ga žene često upotpunjujiU i ohogaćuju
»JJlašivom«(vezivom) , tako da je ova nošnja od s'Vih '\l području MedlVed·
ni,ce - izuzevši posav,Slki.HiP- većinom mkiJćena na samom tkivu. Ma-
terijalI O'Venošnje od 70·tih godina 19. stoljeća amo bitno se promijenio
upotrebom pamučnog IkUPO'VnOlg pla,tna 1. zvo »wallisa«.'5 Do taga vremena
bia je an samo domaće platno ponajviše ad tkonoplje.
13 gamilor-vuna = vuna naročito mod,re .boje.
14 tiptek= crveno ",pismo« t. j. crvena IkJu,povna'Pamučna lPI"edica za "našva-
vanje. (vezenje) i ",pre'biranje« (utkiJVanje) uk.rasnih šara.
15 Oko g. 1870. zagrebačIki trgovci Baumgartner i WasserthaI !počeše uvaditi na
ll1žište pamučno platno s delbljim pru-moama (vrst ikope'ra) zvano »wallis«. KalIw je haš
ta_osebina tog platna davala iluziju ikao ,da je ono nabrano u sitne nahare to su selja-

152
 75. Seljakinja iz Bistre. Iz 60-tih godina XIX. stoljeća. Iz zbirke Nikole Arsenovića
u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Glavu prekrivahu žene nekad »pečam« iii »peclcom«, veHkom ili

malam vezivam ukrašenam maramam 'Odbijela perkala, kaju kupavahu
pana~iše na sajmavima od »Tota«16 (putujućih trgovaca »kramal"a,« Šla-
vaka)" Danas je starinsku peču !Zamijenio kupavan šaren »r:ubec:<,
KQ\Suudate žene smotaJju na naJpravu zvanu »Ispletki« 'Od drvene ili
željezne šipke, obaviJjene tK,anllnom.Tako smotaJllUIkiosuprekrivaju »ka-
kinje, >da si IPrištede mukotr,pan ručni .posao ()Iko slaganja svojih .rll'bača i oplećaka u
bezbroj uskih jednaJkih na'borića, rado naJPuštaile domaće pl\atno te oo'sad! za svoja
odijela 'kwpovale taj »Wal1is«. - Saopćio 19. S. Berger direktor Etnograf. Muzeja u
ZaJgirebu.
16 »Toti«, slovački »,platnari« i »čipkari«, bili su oo'avna.pa do najnovijeg
doba važan faJktor na sajmovima ,i t~ovima u Hrvatskoj i Slavoniji. (CsaJPlovics,
Silavonien und' zum Theil Croatien. Pesth 1819. - J. svezak 4, red'ak odoro:o na str.
1,96.). !Donošenjem robe iz svojih 'kJrajeva unosili su i nove e'1emente u našu narodnu
ornamentiJku, Ipa je tako moglo kodi nas nastati mišljenje o kontinuitetu nekih oblika
ćak iz vremena »<praslavenske« narodne rlajedmice.

153
 76. Seljak inje pred crkvom u Bistri godine 1922.

pom« (ne pocu1icom!) od kupoVllla pamučna tkiva pa ooalva fmura ZJbog

svojih prostlranlilh ver:tikaJ.nih iwočaka naliJči l"ogovima a odatle i ime
»lFogi« za nJu.
Za hladmh goditš11ljmdolba nose žene tiq)ičalO »lkožU1tlec«bezliUikava
od orvqeg !krzna s glatkom te ipretežno nasliikanim šarama urešenom vanj-
skom stralOOIO.Takove kožuhe prave krznari u Samoboru i Sv. Nedjelji.l1
i to &0 neQ:aJVIllaiskliučivo č'Lzme, no da-
Obuća ije zimi 1.ijetii Mia ,ifSIl:a
nas su već i cipele sa "štumfima« (čarapama) preotele mah.
Muska je nošnja kl"Ojem slična ostClJIima u području Medvednice.
NekClJdje hila svuda rašiTena »čaha« t. zvo »shJ1bička« kabamica, .t. j. duga
kabanica od hijele ilLitamne fsmeđe tiIli crne) ćohe {da'rorv.ca) urešena crve-
nim ili modrim gajtamima. Uz ova:kovu dugu Ikalbanicu nOIsila se i kratka
tzv. hClJ1aod jednakog maJl:eriJjiailakao 1.&Ui~j Istan-~injen naziv je: »suma«,
a slična je krojem i ukrClJsQm surinama šestinske nošnje. Doik je .čoha
posv~ iščezla, »hala« 'Se još i danas nosi, a pravi je još .naIl"očito čohaš
starina Jura Kurj1an (ima mu preko 70 god1.na). (Sl~ka 77). U priiaŠ1lje
doba Iprav,iH su čohe i surine Iza taj kraj i zagrebački i brojniji domaći
se,os!ki čohaŠii.
U župi BiSll:ri odvaja se od ,ostalog podruoja »rnstraniske« nošnje op-
ćina J(l)kovlje, gdje žene nose sprijeda i straga jednako dugu nisko spušte-
nu TU!bačU (t. j. strruga >>!krila«i sprijeda prednju »po'lu«), koja je još po
st(l)rom oIMčaju od ,domalćeg ,platna, a ne od ku.poW1Joga »Wal1is«-aj mu-
škarci paik imadu neobično bogate »pismom« i koncem navezene košulje
i ga~e. (Slika 79).
17 Lang. SamoboT (~orni,k za narodni život i običaje. XViII. sv. 1. str. 69. i ,dalie).

154
 77. Seljaci i seljakinje pred crkvom u Bistri godine 1922.
U sredini starina ••čohaš" Jura Kurjan.

V. Sve t O Ne d ~ e I ~s ka nošnja obuhvata podruČ1ježupe Sv. Nedjelje

(preko SaiVe na zapadu od Zagreba u kotaru Samobor), a IPO krojupri-
pad.a tipu B. Svojim je pretežno tamnO!bojnim utkanim iH navezenim
ukrasom piO sredini između česrto odvi,še iJSllcićenebistran;ske te gotovo
gole vrapča1lJSke nošnje. Odlilwje Se veoma otl1llenim 1"aJS.poređajemšara
primijenju4ući lih uJVIDjek DSiPraVlIlozah'bj.eWmak,r~a odJjeće, ·a materijal joj
je pretežno doma>ćeplatno. ,(Slika 80--82).
Kosu sa:niO!anUna »blljek«, koj,i nema tolike izboč:ke kao bistranjski
»s:plel1:ki«,pokdva;u žene također »kapioom«, a ne »poculicom«.
KaraktedstiČ'no je za ovaj !kraj. da u njem tkaju žene i mu-škarci.
Prema tomu ovdje imamo Iprelaznu zonu 1Jzzagorskog te djelomice zagre-
bačkJo,g ipod.l1UČja,gdje tIkaju samo tka1<:i, u područje lPosaV'Sko,u kojl'!m
je tkalačtka vještina sva u mkama žena, Odatđe valjda i biva, da je utkras
sv. nedjeljiske nošnje odmjeren i O'1Jmen,jer se oba stvaralačtka faktora,
muški i ženski, narmo!D.iJčlki upotpunjuju ne lPTelazeći ni u - katkad pre-
&latku - fantastičnos! Iposavskih \Šara ni u monotonu strogost zagrehač-
kih (šesmIlJSkJihi waipČanskJiJh)ii. zagorskih tJkaJaćkih »pa'l'1ta«.18
I 'za ,ov'o!područje tipi-čan je ženski »kožunec« bez rukava s pretežno
nas1iikanirrnukr:asom kao u biJst['amJjlske nošn1e. Iz starijih vremena sačuv~1a
lS »Pada« je ,nazivl za jedinostaV'Ile ukrase više manje šarene :pruge u platne-
1Ilom tik.ivu, OdJaw~e,g se pra'Vli od~e1o u zagreiba.C'looijdkoJ.i.ci i hrv. Zago'I'j.u. Ta; je naziv
preišao i na ,d1evojaCki t&ras Iza ~aMI,qoIko 5 cm visOki ,d5.ademiP<wUtobruča, od! ct'lVene
rize, postaVIljene čwstim pruživim materi.jalom (lieu>en'kom, korom od wešnje, Ibreze itd.)
raznoliko is'kićen i izvezen, slllpet u zatilja<.u glave. Riječ bez sumnje ,<fulazi od riječi
"borta« prema njemaCkoj die Borte ili Bord'e.

155
 78. lenska košulja zvana "celača" iz područja ••bistranjske nošnje".

se u gdiekojoj kući ženska »haljica« od "ciarovine« bijele s modrim

crvenim gajtanima. Ta krasna vrst surine od čohe danas ie potpuno napu-
štena.
VI. V r a p č a n s kan o š n j a prozvana po selu V,rapče, zaJprema po-
dručje žUipaVrapče iStenjevec. PripaJda tilpu B. Ta je nošnJja najed11ostav-
nija od sv,jh u ()IkdIic~Zagreba, a ima !J>'l"e,la'znih
oblika od šestinske k sveto-
ne.djeljskoj j tako je »parta« na fertunu u samom selu Vrapče gotovo jed-
n,aka šestinskoj, a u selu Borčec veoma nalik svetonedjeljskoj. Svojom
siromašnom jednostavnošću najviše naliči ta nošnja zagoTiskoj i bit će,
da je ooa najčišće sačuvani !Zaostatak ilZonih vremena, kad je - po mom
~nijenju, koji ou niže obrazložiti - sve područje Medvednice bilo s obzi-
rom na nošnju jedin'sil:veTIJi~e i jedno\Sltavnije bez kasniljih - a dijelomice
još današnj.ih - diferenClijadja.19

'9 Za tu staorinu govori i činjenica, da ,se ,baš u tom :kraju među ostalim sa-
dJosad još nepo.znaota starra pje1Slffia»ZiJše~ le Je.zuš VJIlvitno~rad«, koOia se pjeva
Č'U1V.a[a
samo pri~oom od<aipa'Illia ~ '!lako'1ljTvalllla vim:>~1'atda.

156
 R. U 8AtA

79. Košulja muška i gaće iz Jakovlja (općina Bistra).

»K:ožunec« Ikao i »halja« ili >>lSurina«gotovo ,posvema su nčl!lilkšesun-

skima. Ponajčešća obuća su »opaJnjki« S obojcima te s ~emenjem oko
gleŽlIlja,ali i ciJpeileISUveoma rašir:ene. Djevojke pletu kosu u dvije ple-
tenice, lS!Puštene n.ilzleđa, a udale žene motaju »kite« oko »lpUJnteka«i
to prekrivaju »kčl!picom«,:koju mlade »snehe« ukrasuju »šikom« (bouti.llon,
puJke i slično) i »šlingama«.
Muška nOŠlnjabila je veoma sli6na šestiI1Jskoj.no dčlJnas,je tako reći
VTišenema.
Vu. Z a g 'o r s kan 'o š n q a zauzmna naj,veći aJreal i 10 župe: Ma!'iru
Bistri<cu, Gamju i Donju StUibicu te Kraljev Vrh. Pl'iipada tipu B. (Slika 83).
Ona se prostJirejoš daleko preka čitavog ZagOTljasve d~ Podravine. U
glavnom je !Svagdje ista, što vrijedi kalkOl za žensku taka i za mušku
nošnju, tek pajedini detaJji i njihovo nazivlje varira. Priprosta, jedno-
stavna, siromašna, s malo ukrasa, ponajviše od domaćeg konopljenog
plaJtna; posve u skladu s te·škim ekanomskim prilikama pregUJsta.g
žirt:el~stva.

157
 80. "Posnehalja" iz župe Sv. Nedjelje (kotar Samobor) s "pečom" na glavi
i sa svečanom kabanicom zvanom "kepenjek".

U spomenute četiri župe nose žene pose.bnu mreškann vrst pocuHce

(Sli!ka 73-83), kioja se nekad po svoj prilici p11avila tehnikom »jalbe«/o
a veže se na kosl\1namo1anu na oKruga'o iiLiO'VaJlalll »ko,jlnč« (ili »:kunč«).
Danas i ovu vrst već zamjenjuju kupovnim materijalom. U drUigimkraje-
vima Zagorja nose i druge vrste fri!zlura i pocu1ica, no svagdje se sta,rm-
slki način ~raJdbe napušta. Glavu poJkrivaju pečom iH rupcem, kupovnom
bijelom odnoSil1ošarom maramom. »Surina« ili »sur!ka« je danals kratki
kaput od ponajviše crnog »ca1jga« ili sličnog kupoV'nog materijala. Kao
obuća služe čitlme li. dpele. Tipičan je ž e 111 s lki pas od kože.
20 "Jalba« je 'na~ stručni naziv za jednu vrst starinske tehnike IPletiJVa, kaja
se ·dJamaJsJoš saČUiVwa - u lrolLiJk!O' je dOSlaid .po,zna~Q - u: Hl"VMSI!rojsamO' u Trglu kQd
Ozlja, anekad' 1e u njQlj i u S1aJV1aniji!bila za stallina veO'ma ,rašiI'ena, kakO' ta svjedJače
n. pm-. mnagi ",tvezi« i "umetci« na stari.nskim lPacuHcama iz raznili Ik:l!'ajeva Hrv. i Slavo
TaJroJVOIDsu tehnikom praJV'ljeni i mnogi telk:isbiJn1IPredimeJt!i nađeni u Egiptu u kapt4.j-
skim ~robovima iz 4. eto 7. ,stođlj.. po 1. aJ !l"alškoo.a ije Mia i u' SlV09 Evrop.i I1IO naročiltJo
među Slavenima. - Vidi: Seh i n ner e r. Antike Hand'arbeiten. Wien. Verlag Wa1ld-
heim. '- S m o' lk o' va, O stara'bylem iPleteni etc. fNaradopis. S:barn ik, Praha 1904.
Sv, X.).

158
 81. Djevojka iz župe Sv. Nedjelje (kotar Samobor).

VIlI. P O ,sa v S k a nDšnja. O'Vanije autDhtona u području Medv.ednice,

već je DvamD dlDŠ,lai s'Ve više prodire rtlJpDredDs DSII:al4mwucajwa »Dd
zdDla« t. j. i,z PDsavine, kakO' je već naprijed 'SipDmenutD.Ovdje je pro-
širena ,samO' pO' kroju najmlađa posaVlska ženska nDšnja,kDja pripada
tipu C., ali imade i širDke rukave. S njDm se narDčitD unDsi bujnO' šarenilO'
i ra'zvijenHa Drnamentika, nO' danas - ZlbDg 'Opće degene~,adje ukusa i u
pDsavskDm !pDdručju - Dtmena jednDstavnDst nDšnje u dDHčnim kraje-
vima Medvednice više gubi negO' dDba-va.
KakO' je posav:ska TIiDšnJja uže HrvaItlSlkei tO' u pDdručju uz Savu Dd
pri1iJk.eod JasenDvca pa dD Vel. Gorice naJjrtiplilčltlJiija
za Hrv'aros1w,te puna
još neriješenih etnografskih pitanja narDčitD na pDlju sVDje ibD~te Drna-
mentike, a jer je i sa estetskog stanDvišta bi,la dosegla Dd svih ,hrvatskih
no§nia naj,vi,š,istepen dDtieranDlSti, tO' je za n~u pDtrebna posehna monogra-
f~a. T Dga radi ne ću se ovdje Uipuš1atiu tačniji p'l"ikaz njezinih ose!bina, već
upućujem samO' na sliku 84, kOlja nam ,predDčuje baš onaj tip, kDji
je najmlađi i naipozna'tiji i Dd na1,snažnijega upliva u pDd'ruČjUMedvedtnice.

159
 SV. NEDJELJA.KDT. SAMOBOR.

, 1 A

uu·
irl DJ' 6 7

EJ
..
·.·....
,==
"
~
.·····,
·
m
r.
l" jIp'«
. ~ •••.•••.•.••
c
C'=====::::l
-,,::,~:~::::~.:: .. _-_-= .. _._-_.~~,, •. _." =: _.":.- n"". :: •. ,. n ..•...

\
"~
'"
~
\
.
\

. , ,
••.•••• <- -~-~.->.~".) • ..e,.4-"'" ••<- •...). .• 06--~
, ,'f.' ,.,/,
.'" ..
o' "J,' ,
• 4.t. , .,
---. .•. __ ...•.. "' ....•...... ~\/.\.f').·.n ••oh../.\..h-A.A.A.4:\,.....r.lo ••~1'\., .•"'/:'o
....A.·-.··~..·t\oJ\A.·1i
!

A_opw...J<. -( m.o<1.ru. SA ip«-a..

ma.
1. ~-n.a.drUcc... 6.ru.Juu, 2.~č.ci<.o~
..•.... ~~
2 . .rt.an. 'C. donja. ~
C - jert.u.n.
4. OWt.Ga. na.~
1, oJ~ OS ba..l>«.a·
m.a.

82. Kroj žen.kog odijela u župi Sv. Nedjelja (kotar Samobor).

Ono, što je re·če:no bilo u opisu šesti!l1ske nošnje za način odijevanja

djece, momaka i djevo~aka, naJime da je isti kao li kod odraslih uz neke
male raJzH<kosti,doslO'Vce se može upraviti i na sve ostale nošnje u po-
drurčj'uMe:dvednice. Isto tako ,tre!ba naglasiti, da je u tom pocLruč1unošnja
starijih u svemu mnQgo jednostavnija od nošnje mladih, če.sto uopće bez
ikakova ukrasa: na pr. starice su redovno u »prostini" od bijela domaćeg
plaJtna. Mimo ove sla:~laJsnostii dru~h koje su već spomenute, imade }.oš
nekoliko važnih činjenica, koje to područje u odjevnom smislu čine -
ili su ba!' činile još nedavno - jedmstveniJjom cjeliinom, no što bli se to
prema istaknutim razlikama u dosadašnjem opisu mo,glo zaključivali.
»Kepejnelk'« (kepenek, korpej!l1eki s1iJčno) , žeIllSka k.ahanlica za v;jen-
čanje i ostale svečane prigode, napred opisane kod šestinske nošnje,
bila je u običaju još do pred 20-30 godina u č ita v o m tom području,
dok je danas tek spo.radiČDo upotrebLjavan (na pr. Bistra, Šestine, Sv.
Nedjelja (Slika 80). Isto tako »ZO:Dun«ženski -bez rukava od debele vu-
nene dugodl~ke tkanine s horizontalnim šarenim prugama (Slika 69) nekad

160
 83. Žensko odijelo "zagorskog" lipa.

raSlren 'p O S V uda U tom području, danas se nosi i pravi još samo u do-
hvatu poljamske nošnje, pa bi se moglo m~s\Htri, da je on od vajkada znača-
jan samo za ovu nošnju.
toha (džoha, hata) od bijela darovca (čohe), duga kaban~ca za muško
i žensko {Slika 71), s rukavima i »!kapićem«, poznata ponajviše kao turo-
polljrSika,jer se danas još nosri u Turopo~lu, nekad je za stalno bila također
posvuda u običaju, kako to među ostal1m svljedoči još živo spominjanje u
Bistri na »stUJbičku kahanicu«, uz male razlike posve sl1čnu turopoljskoj.
A »stubička« bila je raširena po svem Zagorju.
Poput »čohe·( nosili su nekad muškarci svuda u tom području jed-
nake hla'če naročito od 'bijela darovca urešene na stegnima crvenim, mo-
drim Hi crnim g,ajtanima (Slika 66, 74); više manje jednake »surine«
i »laJbece« iskićene također gajtanima (Slika 66, 67, 74), a povrh toga i wre-
snim ponajviše kovnim pucetima, rudimentom negdašnjih tokaj jednake
k,ožnate tOl"be s poklopcem iskićeI1limcrvenim na gusta pOTedaI1limvune-
nim kiticamaj jednake »škrljake,< od crna pusta sa širokim »obićem«

10. N. S. IV. tJ. 161

 i:ENS~ N01NTA SISAČK.OGA TIPA.
OPLJ::ĆE

!attea.....

, '
;

,...
.....
__ ..__~ mn.d

Slika 84.

(krilima) j »kožuhe« gotovo jednako iskićene kožnatim aplikacijama, za

muške jednostavnije, a za ženske bogatije (»cifrastije«).
Posve sličan nakit u tom čitavom području bila je već spomenuta,
danas gotovo izumrla djevojačka »parta«, a i ogrlice ženske, prema razli-
čitom materijalu raznoliko nazivane kao đunđ, kraluž ili klaruš, perglin,
dragi klaruš itd., veoma su si srodne poređajem s'vojih niz ova još i danas.
Isto tako i različiti Hpovi pocu1ica te friJzura bit će da su kreacija
noviJjega doba sudeći po relativno dosta brzoj promjeni mode pocul1ca,
na pr. u području poljanske i prigorske nošnje.21
Nadalje, Viidje1iSItIlO,da je u tom području najraškenilji renesansni tip
kroja nošnje (tip B.). Jedino u bistranjSlke nošnje sačuvao se - kao naj-
stariji - tip »celače« (tip A.), dok se »švapski« tip C. tek od novijeg doba
uvlači_ u sve nošnje toga područja.
2J Moda .poculica i frizura mijenja se i ,dTugdJje.relativno brzo. Na pr.: ,,,rogi«
Draganićanaika (~ot. Karlovac) znatno su Ise smanjili u zadnjih 20 godina a četvero-
kutna ip.oculica u kotaru Čazmanskom tečajem 'Pet ,prošl~h dlecenija ima Čl/tiri faze
svOlje moa·e.

162
 Prema tomu krčlJjpre-težne jednakoS1ti kroqa te !kuj toHko jednakih
oblika pojedinih odjevnih ,predmeta jaino je, da je i sva ostala odjeća u
krajevima područ,ja Medvednice, danas odjevno diferenc['l"aumn, morala
nekad bi,ti jednaka Hi barem mnogo sličn~ja no što je danas. Toj tvrdnji u
pr1llognedvoumno govori na pr. slika Šestiinčanke iz 60-tJi!hgodina 19. stolj.
(Slika 65), iz zbirske Nikole Arsenovića pođ1ranjene u Etnagrafskam mu-
zeju u BeOigradu. (VliidibLI'jeŠiku9). Našnja na}.ičimnago svajam jednashv-
našću vrapčanskoj, pO'~anskoj i zagorskoj, pa se vidi očita razlika prema
dan a š n 1 o' ~ šes.tinslkoj.
Među razlozima, koji SU doveli do jače diferenc~jacije slVihovli!hnošnja.
svakakO' je uz već spomenute najvažniji POlI"člJst općeg, a time i seljačkog
moralnag i ekonomskog individualizrna, naročitaI nakong'odine 1848. ama.

Ovaj deskriptivni prikaz nošnja iz područja Medvednice nii'e ni izda-

leka p(~tpun. Prvi je to pokušaj, da se dade sinieoti6ki pregled te mate'
rije, na iaj je tim teži, što nema još dovoljno, pasve iscrpivih podataka.
Napose je to teška s abzirom na hist'orij,ski:mamenai, je'r iz prašloSiti nema
- o'sim neštO' malo sLika - baš n~kakavih zap~saka o tim našnjčlJffia,bar
kalika je da,sad paznaia.22
Upozorujem, da napred aznačena odjevna područja nisu takO' stroga
medusobna lučena kaJko hi to tko iz navedene pedjele mogao zaključiti.
Tek u glavnim kenturama mežema da zapažama pajedina područja kao
zasebne cjeline. Granice tih padručja ne magu biti aštre. Živet devadi
ljude u neprestani kontakt i takO' mora nastati izmjena i preu.zimanje
živetnih ,oblika u opće, a time i alblika adjevnih, Pa i i!Zmeđu pajedinih
sela u padručju istag adjevnog tipa ima sad većih sad manHh razlika, tako
da !bi i 'Ovdje stroga u.zev,ši bilo potrebna, da se postave granice! No ta
bi išlo Ipredalek,a a pregledna slika bila bi jaš nejasni ja.
Ista takO', kakO' ima razlike kad naradnih nešnja s abzirem na njihovu
teriterijalnu rasJprastranjenost, dakle između našnja pejedinih !padručja
međusobne te opet između pojedinih sela u istam području, taJl{!Qima
razlike kod svake ad tih nošrrqa i u his!tarijlSikomsrmslu; sVčlJkedoba dalo je
i seljačkej nošnji neki biljeg. Ne smijemO'smetnuti s uma, da je i seljačka
nošnj,a premda kenzervativna i puna tradicijanalnih 'ahlika, ipak padvr-
gnuta konstantnoj, postepenaj p'l'am~eni. I ona ima sVieju »modu«, samo
što je ova u 'svajim hiravimaznatno ,polaganija nega u velikam gradskam
živatu, Sla\bije razvijenem individualizmu seljačkog življa adgavara i slabija
diferenciranest njeg,ove nošnje.
Nast'ajanju, da se konstatuju ablici naših narodnih nošnja u sadaš-
njosii i prošle'sti te da se i'S1piJta
i utvrdi I1Jjlihovageneza, naJSltu'pma
je zadnji
čas. Kako ~e rečeno, pisanih izvara 'O bom, - uz male izuzetke - nema
pa treba ad najs,tar~,ih ljudi pomnim istraživanjem i ~spitivanjem sakupiti
sve, što eni o tom ,zn<lJdu,te od svakuda pribavi,ti sačuvane predmete te
vrs,te. Taj rad valja da provedemo šta prije, jer udagledno .vrijeme ne
ćemO'više moći ništa da saznama, ni da skupima, jer 'će sva "živa starina«
u našeg narada, a s njom i mnoga eti6ka vrijednos't nestati ispred eblikii
madernog života.
22 U svom dnevniku spominje RaJkovaet (»Narod'na Starina« knjiga 1. sv. 2. str. 173.),
da slikar Heinrich Thugut d'TŽihrvatsku nošnju monotonom, jer je samo bijela i crvena.
- Ta je vijest veoma mršava a bazi'ra očito na !posve 'površ'nom 'Poznavanju hrvatske
nošnje sa strane tog sliikara.

163
 R e s u m e. - Vladimir Tkalčić, administrateur du Musee Ethnognphique il Za-
greb lRoyaume SHS, Croal1:ie):Les costumes nationaux autour de la Zagrebačka gora
lMolltagne de Za.greb).
Nous n'avons pas de donnes historiques ni diautres renseignements sur les co-
stumes nationllJUx de la region de la "Zagrebačka gora«. A cause de cela il a ete ne-
cessaire de parcourir toute cette region en recueillant minitieusement les materiaux
pour la genese et pour l'etat actuel de ces costumes.
Le s ·c o s t u m e s .cl efe m m e 'Ont trois coupes d'apres lequeUes on peut eon-
stater l'anciennete relative de shaque type de ces costumes. L'une de ces coupes est
celle de la chemise longue (Fig. 78). El1e est la plus ancienne. Chez l'autre, la
plus repandue mais d'une anciennete moyenne et que l'auteur nomme la coupe de
»rennaissance«, nous distinguons un cor sage il part, separe de la chemise qui n'a pas de
manches et qui est suspendue il travers les epaules ducorsage (Fig. 57--(1). La troisieme
et la plus recente est completement divisee en deux parties, le corsage et la jupe; el1e
est nommee par l'auteur coupe »al1emande« ("švapski«) ayant ete creee par l'influence
de la mod!e de ville pendant le 1ge siede.
Ces trois coupes font la .base de ila constTuction de ,huits especes des costumes
ieminins de cette region. n est il remarquer que les frontieres du repandissement des ces
costumes correspondent en general aux frontieres des pariosses (Fig. 56), tandis que
les differences entre ces costumes consistent plut6t dans leur exterieur, surtout dans la
mani ere de les orner.
L e s c o s t u m e s d' horn m e s ont seulement une coupe, et les differences
enm-e eux 'Pl"oviennent aussi die leur đecor. Les morceaux, les plus caracteristiques des
ces costumes, la chemise et les calIec;:o1bS,on peut les 'Voir dejil, dans leUI'\,forme generale,
sur les divers monuments antiques representants les »bwbares« de la Scythie, Daoie,
Pannonie, Thrace etc.
Apres une description detaillee de chaque espece de ces costumes, l'auteur faH
la conclusion, que, autrefois, il n'y avait pas entre eux de differences si grandes
qu'aujourd' hui et que, par consequent, toute cette region a ete jadis plus uniforme
au point de vue des costumes. Les grandes differences sant creees par l'influence des
divers faeteurs, sud out de la ville et de ses marchands ainsi que de la »marchandise
de la foire«; mais la Il'aison la plus tprofonde, il faut la chercher d'ans l'aceroissement
de l'individualisme social et economique du paysan croate depuis l'an 1848, quand il
a ete ,d'elivre des liens feod'aux.
Il est tres caracteristique pour les paysans de cette region mais sourlout pour
ceux qui ha!bitent au nord de Z3Jg~eb, qu'ils ont conserve jusqu' aujourldi' hui leurs co-
stumes nationaux malgre I'influence de~a civtilis<l,tionet ·du progres ou les .paysans,
eux aussi. ont pris leur Iparl.

164