ПЕРОВИЋ

Увод у Грађанско

1.НАЧЕЛА

Посебно карактеристична су 4 начела грађанског права:

1. Начело диспозитивности. Начело диспозитивности значи да грађанскоправни однос настаје, мења се и
престаје првенствено вољом странака. На подручју обвезног права ово начело манифестује се као слобода
уговарања. Слобода уговарања подразумева слободу сваког учесника у промету да се одлучи да ли ће ући у
уговорни однос или не, слободу избора врсте уговорног односа, те слободу утврђивања облика и садржаја
уговорног односа. Сваки правни поредак утврђује опште границе слободе уговарања које странке не смеју
прекорачити. У стварном праву начело диспозитивности манифестује се у слободном кориштењу и
располагању стварима и правима која имамо на стварима. У наследном праву начело диспозитивности
изражава се у слободи опоручног располагања.
2. Равноправност странака. Положај странака у грађанскоправном односу је координиран. Нема
субординације која је карактеристична за управно право.
3. Имовинска санкција. Санкција је штетна последица која погађа онога ко се не држи наређења или забране
изражене у правној норми. Санкција је такође последица која стиже онога ко не изврши обавезу коју је
преузео ступањем у грађанскоправни однос. Санкције су у грађанском праву биле у почетку личне (дужничко
ропство).
4. Прометност права. При прометности се мисли на промет субјективних грађанских права. Субјективно
грађанско право је овлаштење које настаје за учесника конкретног грађанскоправног односа на основу норми
грађанског права у објективном смислу. Могућност промета субјективних имовинских права постоји једино у
грађанском праву, уз одређене изузетке који се називају строго особна грађанска права, а која се не могу
добровољним споразумом преносити са једне особе на другу. (нпр.родитељско право)

2.СУБЈЕКТИ ГРАЂАНСКОПРАВНОГ ОДНОСА

Имаоци правне способности односно субјекти правних обавеза и субјективних права.

Правна способност, односно својство субјекта, признаје се физичким лицима и одређеним организацијама
физичких лица која се означавају правним лицима, да би могли учествовати у правним пословима.
Друга бића немају правну способност, нису субјекти права – животиње.
Правни субјекти су у грађанскоправним односима једнаки.
Физичка лица пословну способност – могућност да предузимају правне послове, стичу касније – са
одређеним узрастом, а правна лица истовремено кад и пословну способност.

3. ФИЗИЧКА ЛИЦА,НАСТАНАК И ПРЕСТАНАК

Правна способност је могућност субјекта да има права и обавезе тј да буде субјект права.Правну способност стиче
физичко лице које је живо рођено,а престаје смрћу. Да би новорођенче постало физичко лице потребно је да је давало
знаке живота након рођења.

Престанак правне способности:

Фактичка смрт. Правна способност физичког лица најчешће престаје његовом фактичком телесном смрћу.Смрћу и
проглашењем несталог лица за умрло престаје његов правни субјективитет.
Проглашење несталог лица за умрло: ако о животу лица последњих 5 године нема вести а од рођења је прошло 70
година, ако о лицу нема вести 5 година а околности под којима је нестао указују да није живо,ако о лицу нема вести 6
месеци а нестало је у бродолому,поплави,пожару,саобр. несрећи...,ако о лицу нема вести годину дана а нестало је у току
рата.
Овлашћени предлагачи су заинтересована лица и тужилац,а стварно надлежан је основни суд.
 4.ПРАВНА ПОСЛОВНА И ДЕЛИКТНА СПОСОБНОСТ ФИЗИЧКИХ ЛИЦА

Пословна способност је могућност физичког лица да само својом вољом заснива мења и гаси права и обавезе.Постојање
правне способности је претпоставка за наставак пословне способности.Док правну способност физичко лице стиче
рођењем пословну способност стиче знатно касније.
Пословну способност физичко лице стиче када напуни 18 година тј када постане пунолетно (изузетно са 16 година).
Потпуно пословно неспособна лица.Лице које није навршило 14 година живота - Млађи малолетник начелно је потпуно
пословно неспособно.Потпуно пословно неспособна лица не могу пуноважно закључивати правне послове ни уз
сагласност или претходну дозволу законског заступника или стараоца.Млађи малолетник ипак може пуноважно
предузимати правне послове којима прибавља искључиво права (на пример да прими поклон), правне послове којима не
стиче ни права ни обавезе и правне послове малог значаја

Ограничено пословно способна лица. Дете које је навршило 14 година живота а није напунило 18 година (старији
малолетник) ограничено је пословно способно, као и лице које је постало пунолетно али је делимично лишено пословне
способности (због болести или психофизичких поремећаја).Решењем суда у ванпарничном поступку одредиће се правни
послови које овакво лице може тј не може самостално предузимати.Дете које је навршило 15 година живота моеже
предузимати правне послове којима располаже имовином коју је стекло својим радом.

Потпуно пословно способно лице. Потпуна пословна способност лица је могућност физичког лица да својом вољом
заснива, мења и гаси сва права и обавезе и учествује у свим поступцима пред судом и органима управе. Стиче се
пунолетством-18 година живота и закључењем брака по дозволи суда – еманципацијпм.

Суд може дозволити стицање пословне способности лицу еманципацијом ако испуни кумулативно следеће услове: да је
навршило 16 година живота, да је постао родитељ, да је физички и психички достигао зрелост за самостално старање о
сопственој личности, правима и интересима.

Лишење пословне способности. Пунолетно лице може бити потпуно лишено пословне способности због болести или
сметњи у психофизичком развоју. Ови узроци су релевантни ако за последицу имају немогучност лица да се стара о себи
и заштити својих права.Лице може из истих разлога бити и делимично лишено пословне способности и тада се налази у
статусу старијег малолетника (14-18 год).У решењу о одузимању пословне способноси одредиће се послови које може
предузимати самостално. Поступак за лишење пословне способности покреће суд по службеној дужности , по предлогу
органа старатељства, супружника,детета или родитеља лица које се посл. способности лишава. Суд је обавезан да
саслуша лице о чијем се статусу ради, као и да га прегледају два судска вештака лекара.
Пробациони рок је 3 године након којих суд проверава да ли постоји потреба за стањем конституисаним
решењем.Правноснажно решење о лишењу и враћању пословне способности уписује се у матичну књигу
рођених.Послови које пословно неспособно лице закључу у светлим моментима НИШТАВИ СУ.

5. ДЕЛИКТНА СПОСОБНОСТ ФИЗИЧКИХ И ПРАВНИХ ЛИЦА

Деликтна способност физичких лица је могућност физичког лица да одговара за проузроковану штету. Физичко лице
стиче потпуну деликтну способност са навршених 14 година. До 7. године лице је апсолутно деликтно неспособно и за
штету коју узрокује одговарају његови родитељи или лице које је дете било поверено без обзира на њихову кривицу. Од
7-14 године лице не одговара за штету сем ако се докаже да је било свесно за расуђивање.Терет доказивања је на
оштећеном.

Деликтна способност правних лица је могућност правног лица да одговара за проузроковану штету.Правно лице је
способно да одговара без кривице-за штету од опасне делатности или опасне ствари (објективна одговорност) и по
основу кривице (субјективна одговорност).
Правно лице одговара за штету коју проузрокују његови органи, запослени и учесници на раду и у вези са радом правног
лица.На основу кривице физичких лица у правном одређује се облик одговорности правног лица.

6.МАЛОЛЕТНИЦИ У ГРАЂАНСКОМ ПРАВУ

ВИДИ ДЕЛИКТНУ СПОСОБНОСТ ДЕТЕТА У 5. ПИТАЊУ

 7.ПРАВНО ЛИЦЕ,ПРАВНА ПОСЛОВНА И ДЕЛИКТНА СПОСОБНОСТ

Правно лице је јединствена организација људи основана ради одређеног трајнијег циља, коју право сматра за правног
субјекта са правима и обавезама која се разликују од орава и обавеза појединаца која га састављају.Статус правог лица
стичу организације које: имају своју имовину, нису забрањене, правни систем им признаје да могу бити носиоци права и
обавеза.
Правно лице је независно и одвојено од својих оснивача и учесника а могу га основати физичка и правна лица.
Правна способност правних лица је могућност правног лица да има права и обавезе и она се разликује од правне
способности физичког лица.За разлику од физичких лица правна лица не могу бити носиоци личних права која су везана
за својство физичког лица као личности, нпр. брачно право,право на лик,на слободу,на част.
Пословна способност правних лица је способност правног лица да изјавама својих органа (физичких лица) који дејствују
према том лицу заснива,мења и гаси права и обавезе тј правне послове.Пословна способност правног лица је одређена
његовом правном способношћу.

Деликтна способност правних лица је могућност правног лица да одговара за проузроковану штету.Правно лице је
способно да одговара без кривице-за штету од опасне делатности или опасне ствари (објективна одговорност) и по
основу кривице (субјективна одговорност).
Правно лице одговара за штету коју проузрокују његови органи, запослени и учесници на раду и у вези са радом правног
лица.На основу кривице физичких лица у правном одређује се облик одговорности правног лица.

8.ПРАВНО ЛИЦЕ- НАСТАНАК И ПРЕСТАНАК

Подела правних лица: правна лица јавног праа и правна лица приватног права а подела је извршена на основу оснивача,
циља и интереса из којих су основана.
Удружења су организације одређеног броја физичких лица-чланова који га чине, основана ради постизања дозвољеног
циља.Између удружења и његових чланова постоји одређена личноправна веза.
Основна обележја правног лица су: да је уређено правилима, да има органе, да тежи остварењу циља, да има имовину, да
је правно признато, да се може идентификовати.Правно лице може настати само на основу претходно усвојеног
оснивачког акта или одлуке о оснивању којим се одређује назив, седиште делатност, заступник,органи правог лица,начин
престанка и промене.
Најзначајнија удружења су привредна друштва која могу бити ортачка, доо, акционарско, командитно. Поред те поделе
правна лица се деле на: Једночлана и вишеглана, профитна и непрофитна,са једним и више облика својине.
Правно лице се може основати само ради постизања дозвоњеног циља и он мора бити назначен у оснивачком
акту.Правно лице мора имати имовину која се означава у оснивачком акту или статуту.Правно лице име име,седиште и
држављанство.

Установе су мање везане за физичка лица, деле се на задужбине и друге установе.

Задужбина је правно лице, које се заснива на имовини коју је оснивач одредио да служи постизању унапред одређених
опште корисних циљева (нпр. помагању стваралаштва и остваривању хуманитарних циљева). У нашем правном животу
већи значај имају друге установе, као нпр. државне радио телевизијске установе, државне библиотеке, болнице,државни
институти, музеји, факултети, од којих већина стиче приходе наплатом претплате,улазница, партиципација и сл.
Насупрот томе, задужбине по правилу не наплаћују своје услуге, јер се оснивају ради помагања стваралаштва и
остваривања хуманитарних циљева, а иако их наплаћују, њихова цена је много мања од тржишне.Могу се основати
уговором оснивача, актом о оснивању и тестаментом оставиоца.
Задужбина се оснива на одређено или неодређено време.

9.ПРАВНЕ ПРЕТПОСТАВКЕ И ФИКЦИЈЕ

Подела претпоставки
1. Обориве претпоставке допуштају могућност да се доказима утври супротно од оног што се претпоставља.Нпр за
свако лице се претпоставља да је савесно док се може доказивати да оно то није.
2. Необориве претпоставке искључују могућност доказивања постојања супротне чињенице-за лице лишено
пословне способности искључена је могучност доказивања да је правни посао закључило у светлом моменту.

Фикција је чињеница која у стварности не постоји али се узима да постоји, фингира се њено постојање- за зачето
дете постоји фикција да је живо рођено ако је то у његовом најбољем интересу.
 10.ПОЈАМ И САДРЖИНА СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВА

Субјективно грађанско право је овлашћење титулара грађанског права на одређено понашање, које му правни поредак
признаје и обезбеђује правну заштиту.Субјективно право једног правног субјекта и обавеза другог или неодређеног броја
лицачине правни однос. Правни однос настаје поводом објеката грађанског права, а то су ствари,људске радње,лична
добра и интелектуална добра.

Правна моћ,правно стање и правни статус су институти, који су сродни са субјективним правом.
Правна моћ
је могућност субјекта права, предвиђена законом или правним послом, да својим понашањем (најчешће изјавом воље)
утиче на настанак, промену или престанак субјективног права.
Правно стање
је правно релевантна чињеница или скуп чињеница, којима недостаје једна или више чињеница да би настало
субјективно право. Чињеница која недостаје назива се допунскачињеница. Тако нпр. , савестан и законити држалац неке
покретне ствари, на коју други има право својине, може стећи право својине (субјективно право), ако се стекне и
допунскачињеница – државина те ствари која је трајала 3 године.
Правни статус
– је способност или неспособност лица да има одређена права и обавезе, да ихизјавом своје воље штити, стиче, мења и
гаси. У правни статус се убрајају:
Правнаспособност,пословна способност,деликтна способност,процесна способност,држављанство,итд.

Елементи субјективног права:

а) лице које је субјект права и које тим правом располаже, својом вољом или вољом свог заступника;
б) предмет (објект) над којим се право врши;
ц) чињење или трпљење у корист титулара права;
д) лице које је као субјект корелативне обавезе дужно да нешто учини или да се од нечега уздржи;
е) правни основ (титулус) датог права садржан у одговарајућем акту, делатној чињеници или догађају захваљујући
којима титулар сиче субјективно право.

Субјекти имовинског односа су имаоци правне способности, ова способност се признаје физичким и правним лицима да
би могли учествовати у правним пословима.

11.ВРСТЕ СУБЈЕКТИВНИХ ГРАЂАНСКИХ ПРАВА

Постоји више подела субјективних грађанских права:

1.према садржини правних овлашћења која има титулар права са једне стране и према кругу обавезних лица која стоје
насупрот тим овлашћењима, са друге стране деле се на:
-апсолутна; -релативна;
2.према могућности преношењаса једног титулара права на другог деле се на:
-преносива;-непреносива;
3.према врсти објекта деле се на:
-имовинска;-неимовинска;

Апсолутна права
Апсолутна права су она права чији ималац (титулар) има непосредну правну власт над добрима, која су предмет тог
права. Битна обележја апсолутних права су:-апсолутна права делују према свим трећим лицима (ерга омнес) и могу се
супротставити према свим трећим лицима;-број обавезних лица није унапред одређен, нити је однос између титулара
апсолутног праваи трећих лица конкретизован;-обавеза свих трећих лица је да се уздржавају од радњи којима би се
титулар ометао у вршењу свога права или уживању правног добра; -искључива су; -право на захтев (тужбу) настаје од
тренутка повреде апсолутног права;-апсолутна права не застаревају.
Врсте апсолутних права
1.Стварна права
– за свој објекат имају ствари, а ималац стварног права има правну власт на ствари. Најзначајније стварно право је право
својине које садржи највиши степен држања, коришћења и располагања ствари, у границама закона.Општа стварна права
су право својине, право залоге,право службености и право стварног терета.
Престанак права својине
√ Када друго лице стекне право својине на истој ствари
√ Напуштањем ствари (дереликција)
√ Пропашћу ствари
√ У другим случајевима одређеним законом

Престанак заложног права (престанком уговора о зајму, продајом заложене ствари,протеком рока у случају да је уговор о
залози закључен на одређено време, одрицањем залогопримца од залоге, консолидацијом и конфузијом).

2.Интелектуална права
– су она права, чији је предмет творевина људског ума. Она обухватају:
ауторско право и право индустријске својине
(проналазачко право, патент, техничкоунапређење итд.). Битно обележје интелектуалних права, као и осталихапсолутних
права јесте да делују према свима (ерга омнес).
3.Лична права
– су субјективна права, неодвојива од личности његовог имаоца (право на живот, физички и психички
интегритет,слободу, част, углед, име, лик, глас, приватност, достојанство). Ова права за објекат имају лична добра, а
њихови титулари су углавном физичка лица, али и правна лица (нпр. пословни углед, пословно име привредног друштва
итд.).21

Релативна (облигациона) права

Релативна права настају и делују између тачно одређених лица. Њихова обележја су:-делују интер партес, између
повериоца и дужника; -овлашћења и обавезе повериоца и дужника су унапред одређене, а ако нису одређене правни
посао је ништав;-између права и обавеза постоји однос корелације (оно што је право за једну страну, то је обавеза за
другу и обрнуто);-релативна права застаревају;-имају специфичан објекат у односу на апсолутна права (то је одређено
давање, чињењеили уздржавање од чињења).

Имовинска и неимовинска грађанска права

Имовинска права су она чији су предмети исказани у новчаном износу или се могу изразити у новчаној против
вредности.У имовинско право спада право зајмодавца да захтева од зајмопримца враћање одређеног износа новца или
право продавца да од купца захтева исплату продајне цене. У новчаној противвредности се могу изразити проналазачка
права, права која настају изуговора о делу (нпр. извођач радова се обавезује да обави одређени посао за одређенуновчану
противвредност) итд.
Неимовинска права су она која нису исказана у новчаном износу и не могу се изразитиу новчаној противвредности. Ту
спадају лична права, која за предмет имају лична добра,као што је право на живот, част, углед итд. , а она се не могу на
одговарајући начин изразити у новчаној противвредности.

Преносива и непреносива права

Већина грађанских субјективних права су преносива са једног титулара права на другог,али од овог правила постоје
изузеци – нпр. личне службености и право на законско издржавање су везане за личност његовог имаоца и не могу се
правним послом преносити на друга лица.
Непреносива су неимовинска права, јер се не могу прецизно свести на новац.

12.ОБЈЕКТИ ГРАЂАНСКОГ ПРАВА

Могу бити ствари, радње,лична добра и интелектуална добра.

1. Ствари су материјални део природе у људској власти, на коме постоји субјективно имовинско
право.Материјални део природе мора испуњавати физичке и правне претпоставке. Физичка претпоставка значи
да део природе може бити у власти, тј. контроли човека (зато Сунце,звезде, Месец и друга небеска тела пошто
нису у власти човека не представљају ствар уимовинскоправном смислу).Правна претпоставка захтева да се на
том делу материјалне природе, под влашћу човека, може стећи стварно право или неко друго субјективно
имовинско право. Најчешће је ствар истовремено и роба, али то не мора увек бити случај (тако се као објекат
правног посла може појавити дијамант нађен у земљи,земљишна парцела у коју није уложен никакав рад).

2. Радње су активна или неактивна људска понашања, на која је дужник обавезан повериоцу на основу неког
облигационог односа. Могу се састојати у давању,чињењу,нечињењу или трпљењу
а.)Радња давања (даре) испољава се у обавези дужника да повериоцу прибави право својине или неко друго
стварно право.
б.)Чињење (фацере) је радња у којој се ангажује радна снага једне стране (нпр. поуговору о делу).
ц.)Нечињење (нон фацере) је невршење сопствене радње, коју би дужник, да се није на то обавезао, могао
вршити (нпр. дужник се обавеже да на одређеном делу свог земљишта неће садити висока стабла, како повериоцу не би
заклонио видик).
д.)Трпљење (пати) је обавеза дужника из облигационог односа да подноси радњу повериоца, тј. да га не
онемогућава у вршењу (нпр. дужник се обавезао повериоцуда ће му дозволити пролазак моторним возилом преко свог
земљишта).
 3. Лична права или права личности су права имаоца на личним добрима, као што су: право на живот, здравље,
слободу, част, углед, идентитет, духовни, телесни и моралниинтегритет и сл. Лична добра су нераздвојно
повезана са физичким лицем, тј. човекомили правним лицем.

4. Интелектуална права су творевине људског ума, које за свој предмет имају ауторска права и право индустријске
својине (патент, узорак, модел, жиг, географско порекло и сл.)

13. ПОЈАМ ПРАВНОГ ПОСЛА

Правни посао је изјава воље, која сама или у вези са другим чињеницама производи одређено грађанскоправно дејство,
као што су настанак, промена или престанак неког субјективног права. Имовинскоправно дејство производи воља, која
има следећа обележја:-да је изјављена;-да је слободна, озбиљна и стварна;-да има одговарајући основ (каузу) и предмет.

Елементи правног посла

1.Битни елементи – то су они елементи без којих правни посао не може настати;
2.Природни елементи – то су они елементи који су предвиђени законом заслучај да их стране у уговору нису одредиле;
3.Случајни елементи – то су они елементи који не морају да постоје, нити су природни елементи, али их стране изричито
уговарају да би правни посао прилагодили својим потребама.

14.ПРАВНИ ПОСЛОВИ, ВРСТЕ

Врсте правних послова

Према томе колико је изјава воље потребно за настанак пра вног посла, они се деле на :

1.једностране – настају изјавом воље једног лица, тј. једне стране у правном послу(нпр. понуда за закључење уговора,
изјава повериоца да раскида уговор, окупација – узимање у државину покретне ствари, коју је њен власник напустио, са
намеромда је присвоји, сачињаваје тестамента итд.). Једностраним правним послом се немогу наметнути обавезе другом
лицу;
2. Двостране – настају сагласношћу воља двеју страна, које имају за циљ да произведу одређено правно дејство (нпр.
продаја, размена, уговор о закупу, уговор о поклону итд.). Двострани правни послови могу бити двострано обавезни (нпр.
обестране имају узајамна права и обавезе, тако да је свака страна и поверилац и дужник – случај купопродајног уговора)
и једнострано обавезни (само једна страна је поверилац, а друга страна је дужник – случај уговора о поклону, када је
поклонопримац поверилац, а поклонодавац дужник).
3.Вишестрани – настају изјавом воље више лица (нпр. уговор о ортаклуку који сачињавају више од двојице ортака).
Према томе када производе правно дејство, правни послови се деле на: 1.Правне послове међу живима (интервивос) –
правно дејство посла наступа завреме живота страна (то су најраспрострањенији правни послови, као што су
продаја,размена, закуп, зајам, посредовање, пуномоћство); 2.Правне послове за случај смрти (мортис кауса) правно
дејство наступа тек смрћу стране која је предузела правни посао (нпр. тестамент, поклон за случај смрти).

Према чињеници да ли се за чинидбу једне стране у правном послу добија противчинидба од друге стране, деле се на:
1.Теретне (онерозне) – то су они правни послови, код којих се даје надокнада за оношто се од друге стране добија (нпр.
продаја, размена, закуп и сл.);
2.Доброчине (лукративне) – то су они правни послови, код којих једна страна не даје никакву надокнаду за оно што од
друге добија (нпр. послуга, поклон, зајам бе зкамате)

Према томе да ли се за закључење правног посла захтева одређена форма, деле се на:

1.Формалне – ако се правни посао заснива у форми предвиђеној законом или вољом странака.

Врсте форми су:

-битна форма,она која има конститутивно дејство за настанак правног посла;-
-доказна форма,која служи као доказ о постојању правног посла, али чији недостатак не повлачи ништавост правног
посла;
-законска форма она која је утврђена законом
-уговорена форма настаје вољом странака
-писмена форма представља писмену потврду правног посла на одређеној исправи са својеручним потписима странака
-форма јавне исправе када се поред писмене форме захтева и сагласност одређеногдржавног органа;

2.Неформалне – настају простом сагласношћу воља (која се може изразити речима,уобичајеним знацима или другим
понашањем из кога се са сигурношћу може закључити да је правни посао настао).
Према истакнутости каузе правни послови се деле на :

1.Каузалне то су они послови код којих је изражен основ и садржина обавезе једне или обе стране (нпр. у уговору о
поклону је изражено да се једна страна обавезује да на другу страну пренесе право својине покретне ствари са намером
даровања, без противчинидбе поклонопримца, а у уговору о продаји се обавезују обе стране – продавац да купцу пренесе
право својине или неко друго право, а купац продавцу да му зато исплати новчану противвредност)
2.Апстрактне код којих основ обавезивања уговорне стране није изражен, иако постоји (нпр. из менице произилази да
менични дужник дугује меничном повериоцу одређени новчани износ, али није израженоснов те обавезе).

15.ПОЈАМ И ВРСТЕ УСЛОВА,РОКА,НАЛОГА

Модификација правних послова

Правни посао може бити модификован, тј. измењен уговарањем услова, рока и налога.
Услов је будућа неизвесна чињеница или околност од чијег наступања или ненаступања зависи настанак или престанак
редовних правних дејстава правног посла.

1) Услов – будућа и неизвесна околност која наступањем или ненаступањем утиче на правни посао, њиме се
засновани правни посао модификује, ако је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим
обичајима, тај правни посао је ништав у целости, такође ништав је и посао закључен под немогућим одложним
условом или немогућим раскидним условом, ако је унесем у посао, он постаје његов битни састојак, по правилу
као услов се предвиђа околност која је објективно неизвесна.

Разликују се :
- Суспензивни – одлаже дејство правног посла све док се не испуни, ако се не испуни не производи правно
дејство,
- Резолутивни - раскидни – делује на пуноважно закључени правни посао такода наступањем услова посао
престаје, а ако не наступи он ће и даље деловати,
- Потестативан – када испуњење будуће и неизвесне околности зависи од воље једне стране у послу,
- Каузалан-уколико је испуњење зависно од воље лица ван посла или објективних околности случаја или више
силе
- Мешовити – зависи једновремено од воље уговорне стране и радње трећег лица одн објективних околности,
- Неправи – околност одређена као услов није будућа и неизвесна већ само будућа или само неизвесна,
- Позитиван – остварен ако наступе условом предвиђене околности,
- Негативан – кад не наступи будућа и неизвесна околност предвиђена правним послом.
- ПРИМЕР РАСКИДНОГ УСЛОВА ЈЕ КАДА УГОВОР ПРОИЗВОДИ ПРАВНО ДЕЈСТВО АЛИ СЕ
РАСКИДА НАСТУПАЊЕМ ТАКВОГ УСЛОВА «продаћу ти кућу ако не одеш у иностранство»

2) Рок – тренутак у времену или одређени протек времена чијим наступањем правни постао настаје или престаје, за
разлику од услова рок је будућа чињеница која увек наступа, он је случајни састојак правног посла одређен
вољом уговорних страна којим дејство правног посла настаје од одређеног тренутка у времену или траје до
одређеног тренутка у времену, дозвољен у свим пословима, изузев ако је то искључио закон, ако нису одредиле
рок у правном послу он одмах производи дејство.
Рок који не може наступити или је непримерено дуг је ништав.

Могу бити :
- Суспензивни – посао делује од одређеног тренутка у времену,
- Субјективни – тече од дана сазнања субјекта права за правно релевантну чињеницу,
- Објективни – рачуна се од настанка објективне правно релевантне чињенице,
- Императивни – одређени су принудним прописима и не могу се мењати вољом уговорних страна,
- Диспозитивни – одређени су диспозитивним прописима и могу се отклонити вољом уговорних страна,
- Преклузивни – у том року се може стећи неко право, предузети радња или штити право и протеком рока у коме
није стечено право оно се дефинитивно губи или престаје могућност предузимања радње или заштите. СУДСКИ
РОКОВИ НИСУ ПРЕКЛУЗИВНИ
- Материјалноправни – одређени одредбама материјалног права и
- Процесноправни – одредбама процесног права
- Могу бити одређени законом, одлуком суда или правним послом, законски се не могу скраћивати, продужавати
нити отклањати, а судски се могу продужити новом судском одлуком, а рок одређен послом мења по својој вољи
страна која га је засновала односно стране споразумом

3) Налог – терет који се намеће кориснику доброчиног располагања нпр наследнику, може се састојати у било
каквој чинидби која може бити предмет облигације, а представља обавезу стицаоца користи.
Он је увек одређено ограничење за корисника доброчиног располагања.
Пуноважни су само могући, разумљиви и јасни налози, може бити објективно немогућ, ако га нико не може извршити и
субјективно немогућ ако га не може извршити одређено лице.
Налози противни принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима су ништави.
Неиспуњење налога кривицом обавезаног лица има дејство остварења раскидног услова.
Може настати на основу уговора или тестамента и може бити установљен у корист поклонодавца, тестатора, трећег лица
или у друштвеном интересу.

16. ЗАСТУПНИШТВО

Је предузимање правних послова у име и за рачун заступаног лица, на основу овлашћења за заступање. Лице које заступа
је заступник а лицеу чије име и за чији рачун се посао предузима је заступани.
Заступање настаје на основу закона, акта надлежног органа или изјаве воље заступаног.
Законско заступање. Законски заступник је физичко лице које је законом овлашћено да предузима правне радње у име и
за рачун заступаног.Заступник може бити правно или физичко лице.Деца-Родитељи или центар за социјални
рад.Директор заступа доо, државни правобранилац заступа Републику Србију.
Заступање на основу одлуке државог органа. Породични закон предвиђа старатељство као облик заступања на основу
одлуке државног органа,а под старатељство се стављају лица без родитељског старања или пунолетно лице које је
лишено пословне способности.Решењем о покретању поступка стечаја трговински суд поставља привредном друштву
стечајног уравника.
Заступање на основу изјаве воље заступаног(уговорно)Пуномоћство је уговор између заступаног и пуномоћника којим
пуномоћник обавезује да уз накнаду или бесплатно у име и за рачун властодавца предузима одређене правне послове
тако да они неосредно обавезују властодавца и другу уговорну страну.(то значи у име и за рачун).Према обиму
овлашћења пуномоћство се дели на генерално и специјално.
Статутарно заступништво.Статутарни застуоници су органи правног лица одређени статутом, другим општим актом
или оснивачким актом правног лица, овлашћени да заступају правно лице.Статутарни застуоници могу бити само лица
која су запослена у заступаном правном лицу.
ПРОКУРА то је пуномоћје, којим привредно друштво овлашћује једно или више физичких лица за предузимање правних
послова, у вези са делатношћу друштва.
Пуномоћник по запослењу то је лице, које се сматра овлашћеним на предузимање правних радњи, у име и за рачун
властодавца, самом чињеницом што за њега фактички врши одређене радне дужности (нпр. продавци у продавницама,
шалтерски службеници у пошти, банци итд.).
Пуномоћје трговинског путника трговински путник најчешће предузима правне послове у име и за рачун властодавца
ван његовог седишта.
Пуномоћје за заступање у парници – у парничном поступку пуномоћник може бити адвокат, крвни сродник у правој
линији,брат, сестра или брачни друг,физичко лице, које је потпуно пословно способно, а у радним споровима и
председник синдиката.Пуномочник правог лица може бити адвокат као и дипл. Правник са положеним правосудним
испитом који је запослен код правног лица властодавца.

Опозив и престанак пуномоћја

Властодавац може једностраном изјавом воље сузити или опозвати пуномоћје, чак и ако се уговором о пуномоћју
одрекао тог права.
Уговор о пуномоћству престаје и:
-престанком правног лица, као пуномоћника
-смрћу пуномоћника
-смрћу физичког лица, као властодавца

У неким правним пословима није допуштено предузимати правне радње преко заступника.нпр тестамент док се брак
може у нарочито оправданим разлозима решењем општинског органа дозволити закључење брака преко пуномоћника
супружника док мора бити присутан други супружник лично.

17.Пословно пуномоћје

Пословно пуномоћје то је облик вољног заступања, којим привредно друштво или друго правно лице овлашћују
пуномоћника да предузима правне послове, који су уобичајени у вршењу њихове пословне делатности.

18.НЕВАЖЕЋИ ПРАВНИ ПОСЛОВИ

Неважећи су они правни послови, који не производе пуноважност, због тога што им недостаје нека од претпоставки
одређених законом
Мисли се на следеће претпоставке:
1. Пословна способност субјекта;
2. слободна, озбиљна и сагласна изјава воље;
3. могућ и допуштен предмет обавезе;
4. законом или вољом страна предвиђена форма правног посла

Непостојећи правни послови су правни послови којима недостаје неки битан саставни део (елемент без кога је посао
незамислив): сама воља (сагласност), предмет, форма ад солемнитатем, (нпр. ако се неком предаје ствар на чување а овај
мисли да је добија на поклон, правни посао је непостојећи).
Као такав не производи никакво правно дејство, нити може бити конвалидиран (оснажен), ни протеком времена, ни
вољом странака, ни извршавањем.
Нема основних услова за настанак, привид настанка. То су:
1) фиктивни правни послови – нису настали, већ је код трећег лица створена лажна представа да су настали;
2) симуловани правни послови – прикрива се неки други правни посао, правни посао који се крије зове се дисимуловани
посао;
3) заблуде о природи, предмету и каузи уговора.

Врсте неважећих правних послова:-

Ништави правни послови,Рушљиви правни послови

1.Ништави правни послови

То су они послови, који су противни принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима.Они не производе
никакво правно дејство и сматра се да нису ни закључени.Могу их поништити стране у правном послу, друга
заинтересована лица и државни орган по службеној дужности. Захтев за поништење ништавог правног посла не
застарева.
Врсте ништавих правних послова:
а.)Противзаконити правни послови – то су они послови који су забрањени на основу закона или другим нормама
објективног права;
б.)Фиктивни правни посао – то је онај посао који се представља трећима, а у стварности није заснован, јер га стране не
желе;
ц.)Симуловани правни посао –то је онај посао који стране закључују, иако његово правно дејство не желе, да би њиме
прикрили други правни посао, чије дејство желе да се оствари;
д.)Зеленашки правни посао – то је онај посао у коме једна страна, користећи се стањем нужде или тешким материјалним
стањем другог, његовим недовољним искуством, лакомисленошћу или зависношћу уговори за себе или за неког трећег
корист која је у очигледној несразмери са оним што је он другој страни дао или учинио;
е.)Правни послови потпуно пословно неспособних лица –лица која су потпуно пословно неспособна не могу закључивати
правне послове, у супротном они су ништави;
ф.)Правни послови непрофитног правног лица –правило је да правно лице може предузимати правне послове у оквиру
своје правне способности. Правни посао непрофитног правног лица , предузет изван тог оквира, ништав је. Насупрот
томе, правни послови профитног правног лица изван делатности друштва (мисли се наделатности, које су наведене у
оснивачком акту), пуноважни су, изузев ако се докаже да је треће лице знало или је могло знати да су ти послови изван те
делатности.

Правне последице ништавих правних послова.

Правило је да ништав правни посао не производи никакве правне последице .
Заблуда о мотиву доводи до поништења доброчиних уговора.
Потребно је да разлог ништавости постоји у моменту закључења уговора.
Делимична ништавост је ништавост споредних или небитних одредаба уговора, која не повлачи ништавост и самог
уговора, у складу са правилом «Корисно се штетним не квари»
Конверзија је преображај једног апсолутно ништавог правног посла у други правни посао, који би био пуноважан и који
би стране иначе закључиле да су знале за разлог ништавости.

2.Рушљиви правни послови

То су они послови чијим су закључењем поврешени појединиачни интереси, те производе правно дејство али могу бити
поништени у одређеном року на захтев стране у чијем интересу је установљена рушљивост,а о њој суд води рачуна по
службеној дужности.
Разлози рушљивости:
А)Ако је посао засновало ограничено пословно способно лице без одобрења заступника
Б)Кад је при његовом закључењу било мана воље странака (заблуда, превара, принуда)
В)Због прекомерног оштећења
Г) Када је законом предвиђено.

Поједини разлози рушљивости правних послова

А) Правни послови ограничено пословно способних лица

Ограничено пословно способна лица су она која су навршила 14, а нису 18 година живота,односно лица која су навршила
18. година, али су одлуком суда делимично лишена пословне способности.Ова лица могу закључивати правне послове
мањег значаја, као и доброчине правне послове. За остале правне послове, потребна им је сагласност родитеља, односно
законског заступника. У супротном, ти правни послови су рушљиви. Право да тражи поништење правног посла, који је
закључило лице са ограниченом пословномспособношћу има:-сауговарач под условом да није знао за ограничену
пословну способност свог сауговарача и да за правни посао није дата сагласност његовог законског заступника(рок је 30
дана од дана сазнања за ове чињенице);-ограничено пословно способно лице у року од 3 месеца, по стицању пословне
способности;-законски заступник ограничено пословно способног лица.
У случају поништења оваквог правног посла, правне последице су различите:-ако правни посао није извршен – стране се
ослобађају обавезе извршења;-ако је нешто било испуњено – треба да се изврши враћање, уколико је могуће у натури, а
усупротном у новцу. Ограничено пословно способно лице има право да захтева враћање свега што је дало на име
испуњења, а друга уговорна страна има право да захтева враћање само оног дела, који се налази у имовини ограниченог
пословно способног лица, накнаду онога што је употребљено у његову корист и оног што је намерно уништеноили
отуђено;-сауговарач ограничено пословно способног лица има право да тражи накнаду штете , коју је претрпело
поништењем правног посла, ако се ог. пос. спо. лице послужило лукавством, да би другу страну уверило да је пословно
способно.

Б)Мане воље као разлог рушљивости

1.Заблуда је нетачно сазнање и представа о некој чињеници, релевантној за пуноважност имовинскоправног односа. У
нашем праву релевантна је само битна заблуда. Битна заблуда је:-ако се односи на битна својства предмета;-ако се
односи на лице, са којим се заснива правни посао;-ако се односи на околности, које се сматрају одлучним, а страна која је
у заблуди не би иначе засновала правни посао да је знала право стање ствари.
Поништење правног посла закљученог под заблудом има право да тражи страна која сеналази у заблуди и то у року од
једне године од сазнања за заблуду (субјективни рок), а најкасније три године од закључења правног посла (објективни
рок).
Уговор је рушљив када заблуда погађа интерес лица која су закључила уговор.

Правне последице поништења правног посла закљученог у заблуди.

Овај правни посао је рушљив.Он се поништава на захтев стране, која је била у заблуди. Правна последица поништења
таквог правног посла је накнада штете. Суд ће приликом утврђивања ко је дужан да надокнади штету водити рачуна о
савесности страна.Уколико се у законом одређеном року овај правни посао не поништи, конвалидира се (накнадно
оснажује) по сили закона и важи од закључења, као да мане воље није ни било.

2.Превара је намерно изазвана или одржавана заблуда код једне стране да би изјавила одређену вољу. Превара је увек
разлог рушљивости правног посла. Према ЗОО, превара постоји: ако једна страна изазове заблуду код друге стране или је
одржава у заблуди у намери да је тименаведе на закључење уговора.
Услови за поништење
Превара је разлог рушљивости правног посла под условом:-да постоји намера једне стране да другу доведе или одржава у
заблуди;-да постоји узрочна веза између преварене радње и закључења правног посла;-превару треба да изврши
сауговарач .Превару може да изврши и треће лице.

Поништење овог правног посла може тражити уговорна страна, која је преварена и то у рокуод годину дана од сазнања за
превару, односно у року од 3 године од закључења правног посла.
Правне последице поништења
Превара је мана воље, која има за последицу рушљивост правног посла.Ако је превару извршила друга уговорна страна,
преварена страна има право да тражи поништење правног посла и право на накнаду штете коју је претрпела поништењем
правног посла.Ако је превару изазвало треће лице, а друга уговорна страна је знала за превару, преварени има право да
тражи поништење правног посла и накнаду штете или од друге уговорне стране или од трећег лица. Ако се правни посао
не поништи у законом одређеном року (једна и три године) конвалидира се по сили закона.

3. Принуда
Принуда је забрањена противправна сила која се једној страни ставља у изглед или се на њој непосредно примењује, да
би изјавила одређену вољу. Може имати два облика:
Психичка принуда – претња и физичка принуда.
Према ЗОО претња постоји, ако је уговорна страна или неко трећи недопуштеном претњом изазвао оправдани страх код
друге стране, тако да је ова због тога закључила уговор, друга страна може тражити да се уговор поништи.

Услови за поништење
Лице коме се прети има увек право да тражи поништење правног посла.Уколико претња потиче од трећег лица, правни
посао се може поништити без обзира насавесност друге уговорне стране.Рок за поништење: једна година од сазнања за
претњу, односно од престанка принуде и тригодине од дана закључења правног посла.
Правне последице поништења.Овакав правни посао је рушљив.

Страна којој је прећено, поред права да тражи поништење правног посла, има право нанакнаду штете коју је претрпела.
Сауговарач стране којој је прећено има право да тражи накнаду штете, под условом да је био савестан. Ако се правни
посао, закључен под претњом не поништи у законом одређеном року,конвалидира се по сили закона.
4. Прекомерно оштећење
Прекомерно оштећење постоји: -ако су уговорне стране закључиле двострано обавезни уговор;-кад у време закључења
уговора постоји очигледна несразмера узајамних давања;- уколико оштећена страна, у време закључења уговора, за праву
вредност своје обавезеније знала, нити је морала знати.
Услови за поништење
Оштећена страна може захтевати поништење правног посла због очигледне несразмере, ако увреме закључења, није
знала, нити је могла знати за праву вредност престације, која је предмет обавезе. Овај уговор може остати на снази ако
друга уговорна страна понуди допуну до праве вредности.
Рок је једна година од дана закључења.
Дејство протека времена на имовинска права
Протек времена, иако природни догађај, делује на имовинска права тако да она могу због тога настати или престати.
Велики број облигационих права поверилац не може остварити принудним путем ако дужник истакне чињеницу протека
одређеног времена у коме је поверилац био пасиван.

Конвалидација је доцније оснажење рушљивог а изузетно и ништавог уговора протеком рока радњом или нерадњом лица
која су овлашћена да захтевају његов пониптај.
Конвалидација производи дејство ако су остварене следеће претпоставке:
1) Да је закључен рушљив правни посао
2) Да конвалидацију предузима страна у чијем интересу је установљена рушљивост
3) Да је странама позната чињеница рушљивости правног посла
4) Да изјава воље о конвалидацији нема мане воље,тј да је не даје ограничено пословно способно лице

19.Злоупотреба права

Поступање које по правилу одговара садржини субјективног права, али није допуштено у конкретној правној
ситуацији због постојања одређених околности: искључиве или првенствене намере наношења штете другоме
или узнемиравања, противциљности, бескорисности, несразмерности...
Сходно томе разликује се од вршења права и деликтног поступања.
Вршење права је увек допуштена радња у начелу и конкретној ситуацији, сагласно овлашћењима која проистичу
из субјективног права, док деликтно понашање је противправна радња која не одговара садржини субјективног
права и сама по себи је недопуштена. С друге стране злоупотреба настаје ако се стекну и посебне околности –
бескорисност...

Разликујемо субјективну теорију – одређује је као вршење права са намером да се другоме причини штета,
неко узнемиравање или непријатност и објективна – злоупотреба права постоји ако се право врши противно
циљу због кога је установљено, код нас се запажа одраз објективне теорије тако ЗОО предвиђа да је забрањено
вршење права из облигационих односа противно циљу због кога је установљено или признато.

20.Протек времена

21. Појам застарелости

Застарелост потраживања је престанак захтева повериоца, након протека законом одређеног времена (у коме
он није тражио испуњење обавезе, иако је томогао учинити) да државном принудом оствари испуњење
обавезе, ако се дужник на тучињеницу позове.
Општи рок у ком застаревају потраживања износи десет година, ако законом није одређен неки други рок
застарелости.
ЗОО предвиђа три посебна рока застарелости у трајању од пет, три и једне године.
За три године застаревају:
-потраживања повремених давања, која доспевају годишње или у краћим размацима, као и потраживање
ануитета којима се у једнаким, унапред одређеним повременим износима отплаћује главница и камата;-
међусобна потраживања правних лица из уговора о промету робе и услуга, као и потраживања накнаде за
издатке учињене, у вези са тим уговором; потраживање закупнине;-потраживање накнаде ван уговорне штете.
За једну годину застаревају:
потраживање накнаде за испоручену електричну и топлотну енергију, РТВ претплату,потраживање поште,
телеграфа и телефона, потраживање претплате на повремене публикације и сл.
ЗАСТАРЕЛОСТ НИЈЕ ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ У ПОСТУПКУ.
 22.Застој застарелости

Застој застаревања спречава почетак тока застаревања, ако постоје узроци због којих по закону застаревање
није могло почети. Када је застаревање почело пре него што је настао узрок, који је зауставио његов даљи ток,
застарелост наставља да тече кад престане тај узрок а време које је истекло пре застоја рачуна се у законом
одређени рок за застарелост.
Застој настаје:
1.између брачних другова од закључења до престанка брака;
2.родитеља и деце, док траје родитељско право;
3.штићеника и стараоца и органа старатељства, док не буду положени рачуни о раду стараоца
4.лица у ванбрачној заједници, док та заједница постоји;
5.лица запослених у туђем домаћинству, према послодавцу и члановима његове породице, који заједно са њим
живе, све док тај однос траје;
6.против лица које не може судским путем захтевати испуњење обавезе због несавладивих препрека (нпр.
услед поплаве, земљотреса, пожара суд је престао сарадом), за време мобилизације, у случају непосредне
ратне опасности или рата и у погледу потраживања лица на војне дужности

23. Прекид застарелости

Прекид застаревања је правна ситуација, која настаје радњама повериоца или дужника, а има за последицу да
застаревање, које је почело тећи, не производи никакво дејство, те се и не рачуна у законом одређени рок
застарелости. Зато после прекида застаревања почиње изнова тећи. Поједина права не застаревају, иако их
поверилац није вршио у одређеном периоду, нпр. право на издржавање.
Застаревање се прекида:
-радњама дужника
-када призна дуг изјавом повериоцу или на посредан начин:давањем отплате, плаћањем камате, давањем
обезбеђења итд;
-радњама повериоца – подизањем тужбе, противтужбе, истицањем приговора, пребијања потраживања итд.

Прекид није наступио ако је тужилац повукао тужбу или се одрекао захтева или је његов захтев одбијен или
одбачен итд. Ако је тужба одбачена због ненадлежности – рок за нову тужбу је три месеца. Сматра се да је
застарелост прекинута првом тужбом.

24.Преклузивни рок

Протек времена предвиђен законом у коме се може стећи неко право, предузети одређена радња или штити
право, протеком преклузивног рока, у коме право није стечено, оно се дефинитивно губи или по сили закона
престаје могућност заштите права.

Законом могу бити одређени преклузивни рокови у материјалном праву – рок за вршење права прече куповине
или у процесном праву – рок за тужбу за поништење рушљивог уговора.

Наступање преклузивног рока може се спречити благовременим предузимањем потребне радње.

Ти рокови могу бити субјективни – од сазнања за неку чињеницу и објективни – од наступања неке чињенице.
Субјективни истиче престанком објективног и када субјективни није ни могао почети.
Застарелост се разликује од преклузивности. Застарелошћу се не губи само право него захтев за принудно
испуњење обавезе.О преклузији суд води рачуна по службеној дужности, није могућ ни прекид ни застој у току
преклузивног рока.
 25.Вршење и заштита субјективних права

Повреда права настаје, ако је радњом или догађајем титулар спречен да врши своје право у потпуности.
Заштита права може бити:

1.Вансудска (самозаштита)
– претпоставке за самозаштиту су:
-постојање права, које се може остварити судским путем;
-изостанак благовремене и ефикасне судске заштите;
-да су радње титулара права нужне, одговарајуће (сразмерне).

Посебни видови самозаштите су:

-самопомоћ– нужно потребна радња титулара права, којом повређује туђе право, да би заштитио своје или
туђе имовинско право;
-нужна одбрана – је она одбрана, која је неопходно потребна да учинилац од свогдобра или добра другога
одбије истовремен противправан напад
-крајња нужда постоји када је дело учињено ради тога да учинилац отклони од свог добра или добра другога
истовремену нескривљену опасност, која се на други начин није могла отклонити, а при том учињено зло није
веће од зла које је претило.

2.Судска заштита
– субјективна права се могу заштити пред судом у парничном,ванпарничном и извршном поступку

26.Стицање и престанак субјективних грађанских права

Преношење и стицање имовинских права је прелазак субјективног имовинског права претходника у имовина
стицаоца права.
Основи стицања имовинских права:
1.према томе да ли се изводи или не изводи из права претходника:
деривативно (изведено) стицање – ако стицалац субјективно имовинско право изводи из права преносиоца;-
оригинарно стицање – ако правни следбеник своје право не изводи из права претходника,него из чињеница
одређених законом.
2.према обиму стицања:
-транслативни пренос – када претходник преноси на стицаоца у потпуности право које има.Може бити:
универзална сукцесија(представља прелазак свих права и обавеза са претходника на следбеника, на основу
једног акта) и
сингуларна сукцесија(претходник на правног следбеника преноси једно или више тачно одређених права);
конститутивни пренос –ако правни претходник на правног следбеника не преноси своје право у целини, него
делимично, односно у ужем обиму.

27.Суброгација

Суброгација је промена субјекта или објекта у грађанскоправном односу, тако да његове основне правне
особине остану неизмењене.
Суброгација може бити:
1.Лична – промена субјекта у грађанскоправном односу.
Најчешће настаје закључењем уговора о цесији или уговора о преузимању дуга.
Цесија је уговор ранијег повериоца са трећим лицем, на основу кога се у облигацији мења поверилац, тако да
нови поверилац стиче према дужнику право да захтева испуњење обавезе са истом садржином као и ранији
поверилац.
Преузимање дуга је уговор између ранијег дужника и преузимаоца, на основу кога се ранији дужник ослобађа
обавезе, а преузималац постаје новидужник;
2.Стварна – настаје када престаје један објекат правног посла, а уместо њега се појављује други, који
задржава исте битне особине.

28.Грађанскоправна санкција

Грађанскоправна санкција је имовинске природе и извршава се искључиво на имовини одговорног лица.

Њена сврха није ретрибуција већ репарација – поправљање нанете имовинске штете или пак пружање
сатисфакције лицу коме је нанета морална штета.
У нашем праву прихваћено је становиште потпуног обештећења што значи да је висина накнаде еквивалентна
проузрокованој штети и да не зависи од степена кривице, када је одговорност заснована на кривици.
Надокнађује се стварна штета и измакла добит.