ISTICANJE TEČNOSTI KROZ MALE I VELIKE OTVORE

Isticanje tečnosti kroz male i velike otvore i kroz naglavke zaslužuje pažnju jer u praksi često
postoje potrebe punjenja ili pražnjenja raznih zapremina (rezervoara, bazena, komora ustava –
prevodnica itd.), kada nastaju takvi problemi. Tada je uglavnom potrebno izračunati vrednosti brzine
ili protoka tečnosti, bez detaljnijeg proučavanja strujanja.
Isticanje tečnosti proučavao je među prvima i Toričeli. On je izveo izraz za brzinu isticanja
tečnosti iz rezervoara u atmosferi kroz mali otvor na dubini H od slobodne površine tečnosti:

ν t = √2⋅g⋅H ,
koji se po njemu i naziva Toričelijevim obrascem.
Isticanje tečnosti može da se vrši pod različitim uslovima:
- tečnost može da ističe u atmosferu,
- tečnost može da ističe u prostor u kome se već nalazi ista ili neka druga tečnost, pa tada
kažemo da je reč o podvodnom isticanju.
U oba navedena slučaja, tečnost može da ističe pri konstantnom (stalnom) ili promenljivom
nivou. Svi navedeni uslovi direktno utiču na brzinu isticanja a samim tim i na protok.
Kao i svako kretanje tečnosti i isticanje je praćeno odgovarajućim otporima kretanju, koji
izazivaju utrošak jednog dela strujne energije. Glavni otpor koji se u ovom slučaju javlja je lokalni
otpor samog otvora, jer se na tom mestu trenje najjače ispoljava.
Isticanje fluida kroz male i velike otvore i kroz naglavke zaslužuje pažnju jer u praksi često
postoje potrebe punjenja ili pražnjenja raznih zapremina (rezervoara, bazena, komora ustava –
prevodnica itd.), kada nastaju takvi problemi. Tada je potrebno, uglavnom, da se izračunaju vrednosti
brzine ili protoka, bez detaljnijeg proučavanja strujanja.
Isticanje fluida kroz male otvore oštrijih ivica, kada je mala debljina zida u kom je otvor, jeste
karakterističan primer kada se gubitak energije u celosti utrošti na savlađivanje lokalnog otvora
strujanja. Eksperimentalno je utvrđeno da pri isticanju, kroz otvore oštrih ivica, postoji sužavanje
struje odnosno smanjenje njenog poprečnog preseka, što uzrokuje značajno smanjenje protoka.

ISTICANJE TEČNOSTI KROZ MALE OTVORE OŠTRIH IVICA1

Prvo je neophodno da se preciznije definiše mali otvor, kada nastaju i postoje potpuni efekti –
koji će se kasnije razmatrati. Kao mali otvor može se smatrati svaki otvor koji ispunjava sledeće
uslove (slika 62.):
H H
d< a< ,
10 , 10

Slika 62.

a potpuni efekti postoje kada su:

1
T. Ašković, P. Ašković, Hidraulika i Pneumatika, Mašinski fakultet, Beograd, 1997.
 ( m ,n )>3⋅d ,
m>3⋅a , n>3⋅b .
Inače mali otvori su najčešće kružnog, pravougaonog ili trouglastog oblika. Ustvari, za
odlučivanje o veličini otpora bitno je da li se može smatrati da je brzina isticanja približno konstantne
vrednosti u celom preseku (malog otvora) ili se promena brzine u preseku mora uzeti u račun (veliki
otvor).
Na slici 63. prikazan je sud površine
A0 sa tečnosću gustine ρ do visine H iznad ose malog
2
d π
A=
otvora oštrih ivica površine 4 .
Ac
0 H 0

dk
d

ρ 1

Slika 63.

Teoriska (Toričelijeva) brzina isticanja je:

v t = √2⋅g⋅H ,

a stvarna brzina
ν <ν t se izračunava iz Bernulijeve jednačine za preseke 0-0 i 1-1:
v2 pa v 2 pa v2
+ +g⋅H = + + ζ⋅
2 ρ 2 ρ 2 ,
2
v
ζ⋅
gde je ζ - koeficijent lokalnog otpora naglog suženja a 2 gubitak energije fluida odnosno
utrošena energija na rad sila unutrašnjeg trenja između fluidnih delića u mazu i u malim vrtlozima koji
nastaju ispred ulaza (blizu zidova suda); a i jednačine kontinuiteta, za iste preseke je:
A
¿ v 0 =v⋅
Q =v o⋅A o =v⋅A , Ao ,
odakle dobija se,

v= √ 2⋅g⋅H

√ ( )
2
A
1+ζ −
Ao

( )
2
A
≈0
A 0 >> A A0
gde se zbog odnos najčešce zanemaruje tj.
 1
v= ⋅√ 2⋅g⋅H =ϕ⋅√ 2⋅g⋅H
√ 1+ζ .
Vrednost koeficijenta brzine ϕ je određena eksperimentalno i iznosi 0,96 ÷ 0,99 a uglavnom se
uzimaju vrednosti: ϕ=0,97 i ζ =0 ,06 .
Strujnice u neposrednoj blizini zidova suda, pri ulaženju tečnosti u otvor, ne menjaju naglo
pravac strujanja (oštro pod uglom od 90°) već se blago savijaju tako da nastaje sužavanje ili
d
kontrakcija mlaza. Eksperimentalno je određeno da na rastojanju oko 2 od zida suda najuži prečnik
mlaza ima vrednost
d k ≈0,8⋅d .

(Q )
¿

Kada se vrednost zapreminskog protoka izračuna na sledeći način:

2 2
¿ d k⋅π d k d ⋅π
2
Q = v⋅ = ϕ⋅√ 2 gH⋅ 2⋅ = ϕ⋅ψ⋅A⋅√ 2⋅g⋅H =μPR⋅A⋅√ 2⋅g⋅H
4 d 4

dobijaju se vrednosti protoka koje se dobro slažu sa stvarno izmerenim vrednostima.

U predhodnoj formuli uveden je koeficijent kontrakcije ψ tj.
2
d
ψ= k2 ≈0 , 64
d
i koeficijent protoka
μ PR (indeks je uveden zbog razlikovanja od oznake μ za koeficijent dinamičke
viskoznosti),
μ PR=ϕ⋅ψ≈0 , 97⋅0 , 64=0 , 62 .

Potpuna kontrakcija nastaje kad se mlaz odmah odvoji od ulazne oštre ivice i dalje ne dodiruje
unutrašnju celindričnu površinu malog otvora u zidu. Često se izlazna ivica otvora „obori“ pod dugom
od 30° do 45° tj. izlazni otvor proširi.
μ
Vrednosti koeficijenta: brzine – ϕ , kontrakcije – ψ i protoka – PR zavise od vrednosti
Rejnoldsovog broja. Prema eksperimentalnim podatcima (Aljtšulja) za mali otvor kružnog preseka i
μ
potpunu kontrakciju mlaza na diagramu slici 65. date su vrednosti: ϕ , ψ , PR u zavisnosti od
νt ¿ d
Re =
t υ . Iz tog dijagrama se može zaključiti da su:
5
Ret >10 μ
vrednost, ψ i PR približno konstantne (
ϕ≈1,0 a μ PR≈ψ≈0,6 )
- za ;
R ≈350 μ ≈0,7 ;
- za et postiže se PR
Re <25
- za t efekat viskoznosti je toliki da praktično ne postoji kontakcija mlaza.
 Slika 65.

Tada važe sledeće teorijske formule – koje su eksperimentalno proverene i potvrđene:

Re ¿
D ⋅π⋅g⋅H
3
μ PR= Q=
t

25 , 50⋅ν .
Napominje se još da, kada su mali otvori oštrih ivica kružnog, kvadratnog i trouglastog oblika, tada se
pri isticanju i potpunoj kontrakciji mlaza oblik poprečnog preseka mlaza menja – kao što je prikazano
na slici 66.

Slika 66.

U slučajevima proticanja tečnosti kroz procepe (male otvore) u hidrouličnim komponentama,

[ ]
3
¿
m
Q
zapreminski protok sec. se izračunava po formuli:

√ Δp
¿
Q=μ PR⋅A⋅ 2⋅
ρ ,
gde su:
μ PR - vrednost koeficijenta protoka iz dijagrama sl.67, za Re >200 , μ PR=0,6 ;
A [ m2] - površina procepa;
Δp [ Pa ] - razlika pritiska;
ρ
[ ]
kg
m3 - gustina tečnosti (ulja).
Vrednost Re broja se ovde računa po formuli:

2⋅v⋅S
Re =
υ ,
gde je S - širina procepa.
μ −R e “ (slika 67.) vidi se da su vrednosti koeficijenta protoka veoma
Iz dijagrama „ PR
promenjljive kada je
Re <150 , pa tu oblast strujanja treba izbegavati jer mogu nastati oscilacije
protoka.

1,0 Δp
μPR
(bar)
0,8 2
3
1) 3
0,6
2) 7
0,4
1
0,2
3) 13

0
0 100 200 Re

μ PR−R e
Slika 67. Dijagram zavisnosti

Pri isticanju kroz male otvore oštirih ivica, kada su ( m ,n )<3⋅d , odnosn m<3⋅a , n<3⋅b .
kontrakcija mlaza neće biti potpuna. Ne ulazeći u detaljniju analizu takvih isticanja, navešće se dva
primera koja slede.
Kada se mali otvor nalazi blizu dna ili je delimično na dnu (ili bočnoj strani, slika 68.),

ρ
H
H

Slika 68.

vrednost koeficijenta protoka

μ PR se izračunava po formuli:

(
μ'Pr =μ PR⋅ 1+ k⋅
ΔO
O ) ,
gde su:
μ PR=0 ,62 ;k – koeficijent oblika otvora (0,128 – za kružni otvor; 0,134 – za pravougaoni otvor i
0,152 – za kvadratni otvor);
ΔO – deo obima otvora na kojem nema kontrakcije mlaza;
O – obim otvora.
 Kada je isticanje osno simetrično (slika 69., gornja slika) kontrakcija mlaza neće biti potpuna,
jer i bočni zidovi usmeravaju strujanje kroz otvor.

Slika 69.

Vrednosti koeficijenta kontrakcije mlaza za takvo strujanje date su na dijagramu (slika 69.

donja slika) u zavisnosti od

( Dd )
odnosno
( Bb ) i ugla α . Time se mogu objasniti veće vrednosti
koeficijenata protoka mernih blendi.

ISTICANJE TEČNOSTI KROZ VELIKE OTVORE OŠTRIH IVICA2

Pri isticanju tečnosti kroz veliki otvor oštrih ivica brzine se menjaju sa dubinom, pa se protok
izračunava na sledeći način. Na površini A velikog otvora (slika 70.) uoči se mali otvor
dA=b ( z ⋅dz
) z
na dubini , za kog se može smatrati da je brzina isticanja jednaka u svim tačkama
preseka dA , pa je elementarni protok:
¿
d Q=μ PR⋅dA⋅√ 2⋅g⋅z ,

a ukupni protok će biti:

¿ H
Q=μ PR⋅√ 2 g ∫ b( z )⋅√ z⋅dz
H1
.

2
T. Ašković, P. Ašković, Hidraulika i Pneumatika, Mašinski fakultet, Beograd, 1997.
 Slika 70.

(∫ )
H

b( z)⋅√ z⋅dz
H1
Vrednost predhodnog integral se može izračunati za konkretne oblike otvora A tj.
b
kada se odredi – zna funkcija ( z ) . Ovde ćemo taj postupak sprovesti na otvoru oblika pravougaonika
(slika 71., b = konst.), pa je tada protok jednak:

¿ H
Q=μ PR⋅b⋅√ 2 g ∫ √ z⋅dz
H1
,
a ukupni zapreminski protok je:
¿
2
3 2 1 (√
Q = μ PR⋅b⋅√ 2 g⋅ H 3 −H 3 . )

Slika 71.

Ne retko je u praksi potrebno da se izračuna zapremina tečnosti koja ističe kroz veliki otvor,
npr. oblika pravougaonika (slika 72.), za vreme otvaranja velikog otvora pomeranjem poklopca npr.
ν
naviše stalnom brzinom 0 .
t=0 , S=0 , S=ν 0⋅t ( dS=ν 0 )⋅dt t=T ,
U početku je: a za 0<t <T je , odnosno za
b
T=
b=ν 0⋅T ili
ν 0 . Zapreminski protok u trenutku t , kroz (šrafirani) veliki otvor površine „ a⋅S “
je:
2
{
¿
Q= μ PR⋅a⋅√ 2 g⋅ √ ( H +b )3 − √( H +b−S )3 }
3 .

Za elementarno vreme dt kroz veliki otvor „ a⋅S “ ističe elementarna zapremina:

 ¿ ¿
dS
dV =Q⋅dt=Q⋅
νo ,
pa će ukupna zapremina V , koja ističe za vreme otvaranja otvora „ a⋅b “ biti:

2 μ PR⋅a⋅√ 2⋅g
b
V =∫ ⋅ {√ ( H +b )3−√ ( H +b−S )3 } ds
0 3 νo ,

Slika 72.

a posle integraljanja i sređivanja izraza biće:

V=
2⋅μ PR⋅a⋅√ 2⋅g
νo { √ ( H + b )3⋅b+ 25⋅√( H +b )5− 25 √ H 5 } .
Napominje se da su kod velikih otvora vrednosti koeficijenata protoka veće nego kod malih
otvora jer je uslove potpune kontrakcije mlaza teže ostvariti ili se oni i ne postavljaju. Osim toga, ako

bi se izvršilo tačnije izračunavanje protoka, preko brzine ν=ϕ⋅√ 2⋅g⋅z u elementarnom preseku
dA=dx⋅dz i izvršilo se integraljenje po najužem preseku mlaza, dobila bi se veća vrednost
koeficijenta protoka pri isticanju kroz velike otvore. Na primer za pravougaoni otvor preseka „ a⋅b “

najuži presek mlaza, pri potpunoj kontrakciji, je: „ ( ψ⋅a )⋅¿ ¿ ( ψ⋅b ) “. Taj račun se neće prikazivati
√ √
ali treba imati dato objašnjenje na umu (kao obrazloženje), kada je vrednost koeficijenta protoka pri
isticanju kroz velike otvore veća od 0,62; u praktičnim proračunima uglavnom se uzima da je
koeficijent protoka stalne vrednosti (npr. 0,7; 0,82 ili neki broj izmedju 0,7 i 0,9).