Professional Documents
Culture Documents
1982 Djambazovski KL Kulturno Političke Veze BG S KneževinomSr Do1856
1982 Djambazovski KL Kulturno Političke Veze BG S KneževinomSr Do1856
https://books.google.com
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ
ПОСЕБНА ИЗДАЊА
Књига 13
КЛИМЕНТ ЏАМБЛЗОВСКИ
КУЛТУРНО-ПОЛИТИЧКЕ ВЕЗЕ
БУГАРА С КНЕЖЕВИНОМ
СРБИЈОМ
ОД ПОЧЕТКА XIX ВЕКА ДО ПАРИСКОГ МИРА
1856. ГОДИНЕ
БЕОГРАД 1982
КЛИМЕНТ ЏАМБА30ВСКИ
ЕОГПОКб 5РЕСIА1Л25
К1ЛМЕИТ Б2АМВА70У8К1
КЕ1,АТ1(Жб С1ЉТ1ЈКЕ1ХЕб
ЕТ РОИТКЈТЈЕб БЕб В1ЉСАКЕб
АУЕС 1,А РК11ЧС1РА1ЈТЕ
БЕ бЕКВШ
БЕРШЗ IЛЗ СОММЕМСЕМЕЈМТ БТЈ Х1Хе 81ЕС1Л}
КеЧ1ас1еиг
КАООVАМ 5АМАКВ21С
Метђге соггебропаахп ае ГАсаае'пие бегђе
аеб бс1епсеб ег аеб Аггб
Бкесгеиг ае Г1пбШиг аеб ЕШаеб ђаШаги^иеб
ВЕИЗКАОЕ 1982
СРПСКА ЛКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ
БЛЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ
ПОСЕБНА ИЗДАЊА
Књига 13
КЛИМЕНТ ЏАМБЛЗОВСКИ
КУЛТУРНО-ПОЛИТИЧКЕ ВЕЗЕ
БУГАРА С КНЕЖЕВИНОМ
СРБИЈОМ
Уредник
РАДОВАН САМАРЏИК
Дописни члан Српске академије наука и уметности
Директор Балканолошког института
Рецензенти
Академик Васа Чубриловић
Радован Самарџић, дописни члан САНУ
ПРЕДГОВОР 1
КУЛТУРНО-ПОЛИТИЧКЕ ВЕЗЕ СРПСКОГ И БУГАРСКОГ НАРОДА
У ДОБА ТУРСКЕ ВЛАДАВИНЕ 9
Рилски манастир као ослонац културно-просветних веза српског
и бугарског народа у обновљеној Пећкој патријаршији . 12
Сеоба Срба и Бугара под патријархом Арсенијем Чарнојевићем
у Угарску 14
Xиландар као центар за развијање и ширење јужнословенске
узајамности српског и бугарског народа у доба препорода у
току XVIII и почетком XIX века 18
Утицај Доситеја Обрадовића и Вука Караџића на национални
препород бугарског народа крајем XVIII и првих деценија
XIX века 29
Бугари и први српски устанак 39
КУЛТУРНО-ПОЛИТИЧКЕ ВЕЗЕ БУГАРСКЕ С КНЕЖЕВИНОМ СР-
БИЈОМ У ДОБА ВЛАДАВИНЕ КНЕЗА МИЛОША ОБРЕНОВИКА 1815
—1839. ГОДИНЕ 46
Политичке прилике у Кнежевини Србији и Бугарској у доба
владавине кнеза Милоша Обреновића 51
Путовање кнеза Милоша Обреновића преко Бугарске у Цари-
град 64
Помоћ кнеза Милоша Обреновића Рилском манастиру 70
Штампање бугарских књига и уџбеника у доба кнеза Милоша
Обреновића у Кнежевини Србији 75
прије казати; него оди ти с нама у нашу земљу, пак ћемо ти дати
толико кеса, колико оћеш, и отиди са 4 кнеза патријарху у Цари-
град. На то сам ја казао, да сам из друге земље и царства и да не
умијем говорити по турски; него има у Светој Гори у манастира
српскије, у Xилендар, у Зографу, калућера који знаду језике
грчки и турски, тако они то учине, ако љубе свој језик и род."47
Тек после 85 година остварио је бугарски народ своја права
на народну цркву у границама Турског Царства, кад је султано-
вим ферманом од 22. фебруара 1870. одобрено оснивање егзархи-
је. Кад бугарски народ није успео да непосредним преговорима
с Цариградском патријаршијом добије бугарску народну цркву
као самосталну установу у оквиру њене јурисдикције, онда је
издејствован султанов ферман, разуме се уз анатему Цариград-
ске патријаршије. Тако је била завршена борба бугарског народа
за самосталну народну цркву у Турској.
Улога Xиландара у бугарском народном препороду била
је све већа из године у годину, од краја XVIII и првих деценија
XIX века. У њему је боравио велики број бугарских народних
просветитеља и истакнутих националних делатника који су цео
свој живот посветили борби бугарског народа за културно и
национално ослобоћење. Сарадња и везе бугарског народа с
Xиландаром биле су посебно значајне тридесетих и четрдесетих
година XIX века, кад се заоштрила борба бугарског народа за
самосталну народну цркву.
хијом) која је трајала све до њеног укидања 1767, односно 210 го-
дина.70 Везе и сарадња српског и бугарског народа у том дугом
раздобљу имале су веома велики значај за очување верских и
националних традиција код оба народа, нарочито у супротстав-
љању циљевима Цариградске патријаршије и фанариота који су
вршили сталан притисак код турских власти да се Рилски мана-
стир стави под њихову управу, што је најзад и учињено 1767.
Тада су укинуте Пећка патријаршија и Охридска архиепископија,
а све балканске земље потпале су под јурисдикцију Цариградске
патријаршије. Она је тада добила назив Васељенска патријарши-
ја и применила начело које је постојало у Турском Царству:
наиме, као што је султан врховни поглавар свих муслимана тако
и цариградски патријарх треба да буде врховни старешина свих
православних хришћана у Турској.71 Јурисдикција Пећке патри-
јаршије над Рилским манастиром и околним бугарским епархи-
јама посебно се одразила приликом рукополагања епископа само-
ковске, дупничке, ћустендилске и ихтиманске епархије које се
вршило у Рилском манастиру. А развијање веза измећу српског
и бугарског народа најупечатљивије се исказивало за време ма-
настирске славе кад је српско становништво из источне и јужне
Србије долазило у манастир и по неколико дана боравило у кона-
цима које је само изградило за те прилике.72
Кад је игуман Јосиф размишљао после великог пожара у
јануару 1833. коме да се обрати за помоћ ради обнове овог веома
значајног историјског и културног средишта бугарског народа,
посебно у доба народног препорода, сетио се манастирских веза
у прошлости са српским владарима и народом, па је одлучио да
се обрати кнезу Милошу: „ВБ1сочаишему, БлагочестивЂишему,
ПресвЂтлвишему и велелЂпнЂишему Господарго и Самодержц«
всеи Серб'1, Господин« Господинв Милошо" Теодшровичу Обрено-
вичу." Iосиф је у писму објаснио какве је последице оставио по-
жар, да манастир није у могућности да врши задатке које је до-
5. Непознати писци
нине, поред кои тече река Марица, а преко њи као из магле ука-
зују се врхови Олимпа. Одма под Балканом почиње една простра-
на лепа равница." Кнез се заједно с пратњом свратио у село Шип-
ка, где су ручали и одморили се, а затим разгледали ово занимљи-
во село и животне услове његових житеља: „Село има 400 кућа
бугарски, 1 школу са 100 ученика, 4 свештеника и 2 цркве, од кои
една е недовршена, на кое довршење благоизволио е Светли Књаз
наш 100 цес. из свое собствености подарити. На едном поточићу,
кои из Балкана кроз село тече, има 100 витлова, на коима гвозде-
не мале машине гајтан преду и мотају. Овим машинама управља-
ју сами Бугари од кои ни едан ние старији од 20 година."'0 По-
следња етапа кнежевог путовања представљала је најпријатнији
доживљај захваљујујћи расцветаним ружама по падинама Старе
планине према Тракији: „С леве и с десне стране пута засабене
су баште све самим ружама, а и подаље виде се поља овим цве-
ћем засаћена, кое сада у мају пријатни мирис расипа. У селу
Асату посетио е Књаз фабрику која ружичину воду и зејтин про-
нзводи."77
Дочек кнеза Александра у Казанлуку био је необично све-
чан и срдачан: „На едан сат пред Казанлук дочекали су Књаза
пашега Забити тога места с Кадијом и већим числом житеља;
пред самим пак местом дочекали су Књаза до 1000 људи у два
реда упараћени: Турци и Xристијани. Овако дочекан Књаз до-
шао е у 5 сати у конак за њега спремљен кои принадлежи Кучук
Мехмед Бегу и лежи усред вароши. При уласку Књаза у Казанлук
чуло се клепетање клепача кое се тамо место звона употребллва."
Главне свечаности у част кнежевог доласка обављене су сутрадан
пред његовим конаком: „10-тога у 8 сати изјутра доћоше ћаци
школски пред конак, у коме се Светли Књаз налазио, сви лепо
обучени, са рипидама, свећама и великим китама цвећа у руку.
Овде су се у ред ставили, и сви, кои е до 600 било, одпевали су
велегласно едну песму на турском езику Султану, а другу на бу-
гарском езику Књазу нашему. После сваке строфе и едне и дру-
ге песме сви су из гласа викали „Амин" и до земље пред Књазом,
кои е кроз прозор гледао, клањали се. Књаз им е с прозора сам
и преко Представника свога благодарио, кои су затим одавде
отишли у поље да дочекају и поздраве на путу Султана."78 Као и
обично, у извештају није било пропуштено да се изнесу и статис-
тички подаци о становништву Казанлука и његовим просветним
установама: „Казанлук има 2000 кућа, од којих су 780 турских;
христијанске фамилије има до 2000, а Турака половина; има даље
" Архив Србије, Фонд Совет, Д. С. бр. 225/1848, П. Но 445 од 26. VII
1848.
" Б. Игњатовић, Школовање Бугара у Србији 1830—1878. год., Исто-
ријски гласник, 2, Београд 1972, 52. '
" Архив Србије, Попечитељство иностраних дела, И. одељење ф. II,
82/1846.
" Архив Србије, Попечитељство просвете ф. II, 159/1849, В. Но 549.
Односи Србије и Бугара до 1856. 183
" Архив Србије, Фонд МИД, В. одељење ф. III, 206/1854, Xаџи Над-
66 Архив Србије, Фонд МИД, В. одељење ф. III, 206/1854, Совет кнезу
Александру.
" Архив Србије, Фонд МПс ф. V, 367/1854, кнез Александар Попечи
тељству просвете.
Односи Србије и Бугара до 1856. 213
" Архив Србије, Фонд МПс ф. IV, 57/1857, молба Анастаса Николаје-
вича Попечитељству просвете.
72 Архив Србије, Фонд МПс ф. IV, 57/1857, кнез Александар Попечи-
тел>ству просвете.
" Б. Игњатовић, Штампање бугарских књига и листова у српским
штампаријама 1833—/878, стр. 56—92.
ШКОЛОВАЊЕ БУГАРСКИX БАКА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ ЗА
ВРЕМЕ УСТАВОБРАНИТЕЉА
15
226 Климент Џамбазовски
§гап<1 бесоигб аапб сегге асглоп биг 1е геггкоке <1е ГЕтрке аи1псћ1-
еп 1ш гиг рпке раг бегћеб ег 1еб Ви1§агеб, тбга11еб биг 1еб пуеб
§аисћеб с-е 1а бауе ег <1и Бапиће, а а1аег СћПап<1аг. Огасе а ГаррН-
саИоп <1и теЧгороН1е <1е Кагклчп, Рау1е ^епа<ктс, <1апб 1еб е§Нбеб
<1е боп агсћкНосебе бе 1гоиуак, а сбге <1е 1а ћоке <1апб 1а^ие11е оп
гесиеШак 1еб <1опб роиг Рес, аибб1 1а ћоке <1е СћПап<1аг <1апз
1а^ие11е оп гесиеШак 1еб <1опб роиг 1еб ћеботб <1е се топабгеге.
Еп оигге, 1еб ра1по1еб бегћеб еп Ноп§пе от Гак <1оп а себ тотеб
ае СћПап<1аг <1е тегосМа а бгетбк1 Каг1оус1 ег а Nо^ ба<1
<1еуа1епг 1еиг бегу1г <1е боигсеб <1е геуепиб регтапепге.
^е сопгасг егаћН епгге 1е топабгеге а"е СћПап<1аг ег ГАгсћ1-
шосебе Ле Каг1оус1 уегб 1а гт <1и XVII* ег аи соигб <1и XVПР
б1ес1е еЧак аершб се 1етрб ипе уо1е тт1егготрие раг 1а^ие11е бе
та1пгепа1епг 1еб гарроНб епгге ГтбШШшп бегће с1аббкше <1и Моу-
еп а§е е1 се11е, сГоп^те р1иб гесеп1е, Гогтее а Гтгепеиг <1еб ггоп-
11егеб <1е ГЕтрке <ГАигпсће. Сег1е тете уо1е раг 1а^ие11е оп
огТгак ГаШе гтапскге а СћПап<1аг роиг Гепггег1еп <1еб тотеб ег
1а сопбегуагшп <ш топабсеге, бегуак аибб1 роиг 1а ргора§а1шп <1еб
тПиепсеб сиНигеНеб сГип рауб ае ГЕигоре Сепгга1е биг 1а у1е <1еб
реир1еб би<1-б1ауеб ^ш епггегепа1епг <1еб ге1а1шпб ауес СћПап<1аг.
Vегб 1е тШеи <1и XVПГ' б1ес1е а СћПап<1аг бе га1бак бепгк
ипе §гапае ргебепсе <1еб Ви1§агеб. СеЧак 1а репо<1е ои соттепсе
1а ргобрегке есопогт^ие <1еб уШеб ћикјагеб, бкиееб аи р1е<1 <1е 1а
топгаЈте <1е Ва1кап, §гасе аи соттегсе Нопббапг <1еб ргосшкб
а§псо1еб ег сГе1еуа§е, а Гтгепеиг ае ГЕгаГ оПотап аибб1 ћ1еп ^и'
ауес ГеЧгап§ег, е1 рагИсиНегетепг а се1ш фи арргоушоппак Соп-
бгапИпор1е <1е себ тагсћап<Нбеб. ^'агсћ1тагшгке БапПо б'етр1оуак
а агглгег ип §гапа потћге <1е <шпагеиге <1еб уШеб репћа1кат^иеб
бибтепглоппееб (КорпубМса, Ка1огег, РапааипбЧе, РагагсШк ег аи-
ггеб) ^ш у1бИа1еп1 СћПап<1аг сотте ипе 1пбШиИоп 1ез геНа11,
а Геро^ие <1е 1а гепа1ббапсе па*1опа1е, а 1еиг раббе. ^а ргебепсе
<1еб Ви1§агеб а СћПап<1аг, гоп<1аИоп <1еб Кетапј1с, а еи Неи аи 1етрб
<1е 1еиг <1еуе1орретепг па^опаГ 1огб^и'а соттепсе 1а гепајббапсе
паглопа1е ћи1§аге. ^'тШагеиг <1е се11е-с1 егак 1е ргоч§оитепе <1е
СћПап<1аг Рајб1је шЧ НПап<1агбк1, то1пе <1'оп§1пе ћи1§аге, аигеиг
<1е ГН1б1о1ге б1ауо-ћи1§аге, оеиуге ^и1 ауак таг^ие 1е гоигпап1
<1апб 1е <1еуе1орретеп1 <1е 1а сиНиге ег <1е ГтбггисИоп <1и реир1е
ћи^аге уегб 1е тШеи <1и XVIII' б1ес1е. ^е бејоиг <1е Рајбгје а Сћ1-
1ап<1аг готће <1апб сег1е репо<1е ои, еп ргет1ег Неи, ауа11 соттепсе
ба гебгаигаглоп аргеб 1е §гап<1 тсепсНе раг 1еб егГоги соттипб <1еб
бегћеб ег <1еб Ви1р;агеб, епбике 1огб^ие б егалепг <1еуе1орреб 1еб Непб
1трог1апгб е1 и111еб ауес ГАгсћ1шосебе ое Каг1оус1 ег 1еб бегћеб
еп Аигпсћ е1, епВп, 1огб^ие 1еб бауап1б ет1пепгб <1еб рауб б1ауеб
е1 би<1-б1ауеб, е1 рагИсиНегетепг <1еб рауб бегћеб, ауа1еп1 соттепсе
а у1б11ег СћПап<1аг. СеЧа1еп1, раг ехетр1е, Гагсћ1тагм^пге Јоуап
Кај1с, аигеиг <1е ГН1б1о1ге <1еб сНуегб реир1еб б1ауеб е1, рагПсиНеге-
теп1 <1еб Ви1§агеб, <1еб Сгоа1еб е1 <1еб бегћеб, а1пб1 ^ие ГагсШтап
Односи Србије и Бугара до 1856. 241
АРXИВСКА ГРАБА
Архив Србије, Кнежева канцеларија
Архив Србије, Београдска митрополија
Архив Србије, Београдски ђумрук
Архив Србије, Државни Савет
Архив Србије. Министарство (Попечител>ство) иностраних дела И
одељење
Архив Србије, Министарство (Попечитељство) финансија К одељење
(Казначејство)
Архив Србије, Министарство (Попечител»ство финансија П одељење
(Промишленост)
Архив Србије, Министарство (Попечител>ство) просвете П одељење
Архив Србије, Министарство (Попечитељство) унутрашњих дела П
одељење (Полициско)
Архив Србије, збирка Илије Гарашанина
ЛИТЕРАТУРА
Арнаудов Михаило, Неофит Хилендарски — Бозвели, живот. дело и
епоха, кн. I и II, Софии 1971; Паиси Xилендарски, Xемусг, Со-
фил 1910; Творци на бмгарското ВЂзраждане, Софии 1969.
Арсенијевић Лазар — Баталака, Историја српског устанка, Београд
1898.
Богдановић Димитрије, Бурић Војислав и Медаковић Дејан, Хилан-
дар, Београд 1978,
Васиљевић Xаџи Јован, Просветне и политичке прилике у јужним
српским областима у XIX веку, Београд 1929
град 1929
Вучо Никола. Привредна историја Србије до првог светског рата,
Београд 1955; Распадање еснафа у Србији, Посебно издање
САНУ, Историјски институт ССXXИ, Београд 1964
Односи Србије и Бугара до 1856. 251
67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 76, Петровић, Вељко, српски војско-
78, 80, 81, 83, 84, 85 , 86, 87, 89, вођа 43, 44
109, 127, 190, 213, 230 Петровић, Дајча, трговац 155
Обреновић, Михаило 90, 110, 120, Петровић, Никола, трговац 59
234 Петровић, Пандин, трговац 163
Огњановић, Коста, Србин, учитељ Петровић, Станко, баштован 149
у Видину 79, 104, 112, 129 Петровић, Стојан, трговац 59
Оглу, Топан Стеван, трговац 163 Петровић, Цветко, трговац 156
Орбини, Мавро 25 Петронијевић, Аврам, попечитељ
Орфелини, Захарија 25 спољних дела 94, 100
Осман-ефендија, цариградски па- Петрович, Аверкије, стипендиста
ша 164 српске владе, 198, 199, 201, 216,
Оџаков, П. В., преводилац Доси- 219, 220, 221, 222
тејевих дела 35 Пешовић, Цека, трговац 169
Пишурка, Крстја, ломски учитељ
Павлов, Тодор, трговац 153 35
Павловић, Коста, стипендиста срп- Попов, Манче, члан панађуришке
ске владе 231, 233 општине 189
Павлович, Димитрије, стипендиста Поповић, Васиљ, 19, 52
српске владе 230, 231, 234 Попович, Димитрије, члан старо-
Павлович, Xристаки, свиштовски загорске црквено-школске оп-
учитељ 34, 66, 77, 79, 82 126, 230 штине 113, 117, 177
Пазван-Оглу, Осман, видински па- Поповић, Онуфрије, хиландарскн
ша 39, 40, 41, 42, 43 архимандрит 104, 124, 181
Пајачевич, Георгије, бугарски у- Поповић, Павле 6,7
станик из XVII века 15 Поповић, Никола, стипендист срп-
Пајсјие, монах манастира Зограф? ске владе 222
Пајсије, митрополит софијски 136 Поповић, Стеван Ивановић, сти-
Пајсијевич, Калижик, архиман- пендиста српске владе 178, 231,
дрит манастира Трново 202 234
Палаузов, Спиридон 26, 37, 39 Попов-Иванов, Стефан в. Поповић,
Палеолог, Јован, византијски цар Стеван Ивановић
1 Поп Павлович, Константин, сти-
Панагулас, Н. грчки устаник 44 пендиста српске владе 229, 231
Панајот, Дима, трговац 51 Поп Стефанович, Борђе, стипен-
Панчовић, Борђе, трговац 158 дист српске владе 198, 200, 229,
Панчовић, Стеван, трговац 157 232
Папазоглу, Димитрије, бугарски Прванович, Никола, стипендист
устаник, 66 српске владе 234
Пауновић, Стојан, трговац 59 Протич, Григорије, стипендист
Пенев, Бојан 21, 25, 32, 35 српске владе 229
Петков, Риста, трговац 170 Протопопов, Никола, стипендист
Пенчо, Дејан, трговац 163, 164 српске владе 226
Пенчовић, Дејан, в. Пенчо, Дејан
Пењо, Тодор, баштован 145 Радин, Тодор, баштован 146
Петар I, бугарски цар 12 Радин, Борђе, баштован 146
Петков, Ганча, баштован 148 Рајић, Јован, 23, 24, 25, 26
Петков, Тодор, баштован 145 Рајков, Тодор, трговац 159
Петков, Петар, баштован 146 Рајковић, Максим, игуман ЈБеско-
Петков, Стојча, трговац 156 вачког манастира 112
Петков, Цека емигрант, учесник Рајковић, Тодор, трговац 153
устанка у Србији 202, 203 Рајкович, Максим, трговац 216,
Петковић, Бенча, трговац 156, 158 218, 219
Петковић, Стајча, баштован 150 Ракосовски, Сава, бугарски про-
Петковић, Станко, баштован 148 светитељ и револуционар 76
Ранке, Леополд 30
Петров, Димитрије, баштован 145 Ранос, Константин Рајинов, сти-
Петров, Борће, Бугарин, учесник пендиста српске владе 110
у првом српском устанку 43 Рашић, Милан Давид, управитељ
Петров, Енду, баштован 145 свиштовске школе 129
Односи Србије и Бугара до 1856. 261
Издаје
Балканолошки институт САНУ, Београд
Штампа
ГРО „Култура" — ООУР „Радиша Тимотић", Београд, Јакшићева 9,
НООУЕН 1^8Т1Т1ЈТ10^
То вуоМ Ппе, (ћ1| ћоок аћоиМ ће ге(игпеЈ оп
ог ћеГоге (ће <1а(е 1а$( $(атре<1 ђе1о\у
1976 В8 ЮЗ 1982 О Р" Г\ ^ ?
Нооуег 1п8(Пи(1оп иЬгагу
И11НШ11И111 ' 1
3 6105 082 654 117