HNG Opsti 07 2019

3. јул 2019.
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 7 – Страна 201
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
● праћење остварености исхода
● тестове знања
● активност на часу
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА/МОДУЛИМА
– Tехнички материјали
– Основе електротехнике
– Физика
– Основе практичних вештина
– Електрична постројења
– Практична настава
4
На основу члана 67. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. за-
кон и 10/19),
Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси
П РА В И Л Н И К
о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења општеобразовних предмета средњег стручног
образовања и васпитања у подручју рада Хемија, неметали и графичарство
Члан 1.
У Правилнику о плану и програму наставе и учења општеобразовних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Хе-
мија, неметали и графичарство („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 14/18), после плана и програма наставе и учења за
образовни профил техничар за прераду нафте и гаса, додаје се план и програм наставе и учења за образовни профил техничар за хемиј-
ску и фармацеутску технологију, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
Члан 2.
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања и ва-
спитања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Хемија, неметали и графичарство („Службени
гласник РС – Просветни гласник”, бр. 11/93, 1/94, 6/95, 8/96, 15/97, 7/02, 10/05, 15/05, 7/08, 11/08, 8/09, 10/13, 11/13, 14/13 и 12/15), у делу
који се односи на наставни план и наставни програм општеобразовних предмета за образовни профил техничар за индустријску фарма-
цеутску технологију.
Члан 3.
Ученици уписани у средњу школу закључно са школском 2018/2019. годином у подручју рада Хемија, неметали и графичарство за
образовни профил техничар за индустријску фармацеутску технологију, у четворогодишњем трајању, стичу образовање по наставном
плану и програму који је био на снази до ступања на снагу овог правилника – до краја школске 2022/2023. године.
Члан 4.
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије – Просветном гласнику”,
а примењује се од школске 2019/2020. године.
Број 110-00-134/2019-03
У Београду, 4. јуна 2019. године
Министар,
Младен Шарчевић, с.р.
Страна 202 – Број 7 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 3. јул 2019.
3. јул 2019. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 7 – Страна 203
Б: Листа изборних програма према програму образовног профила
РАЗРЕД
Р.б. Листа изборних програма
I II III IV
Општеобразовни програми
1. Музичка култура* 2 2
2. Екологија и заштита животне средине* 2 2
3. Изабрана поглавља математике* 2 2
4. Историја (одабране теме)* 2 2
5. Израчунавање у хемији* 2 2
6. Логика са етиком* 2 2
* Ученик бира програм једном у току школовања у трећем или четвртом разреду.
Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни прeдмети, изборни програми и активности
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО

часова часова часова часова часова
Час одељенског старешине 70 66 66 60 262
Додатни рад * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Допунски рад * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
Припремни рад * до 30 до 30 до 30 до 30 до 120
* Ако се укаже потреба за овим облицима рада
ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

до 5 до 5
Екскурзија до 3 дана до 5 дана
наставних дана наставних дана
Језик другог народа или националне мањине са елементима националне културе 2 часа недељно
Други страни језик 2 часа недељно
Други предмети * 1–2 часа недељно
Стваралачке и слободне активности ученика (хор, секције и друго) 30–60 часова годишње
Друштвене активности – ученички парламент, ученичке задруге 15–30 часова годишње
* Поред наведених предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, наставу из предмета који су утврђени наставним планом других образовних
профила истог или другог подручја рада или у наставним плановима гимназије.
Остваривање плана програма наставе и учења
I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

Разредно-часовна настава 35 35 35 31
Менторски рад (настава у блоку, пракса) 2 2 2 3
Обавезне ваннаставне активности 2 2 2 2
Матурски испит 3
Укупно радних недеља 39 39 39 39
Подела одељења у групе
Годишњи фонд часова

Разред Предмет Број ученика у групи
В Б
I Рачунарство и информатика 70 15
A1: ОБАВЕЗНИ OПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ
СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
Годишњи фонд часова: 105

Разред: Први
− Проширивање и продубљивање знања о српском књижевном језику;
− Развијање и неговање језичке културе, поштовање правила књижевног (стандардног) језика у усмeном и писаном изражавању;
− Подстицање ученика на усавршавање говорења, писања и читања, као и неговање културе дијалога;
− Оспособљавање за ефикасно комуницирање;
− Оспособљавање ученика да користе стручну литературу и језичке приручнике;
− Продубљивање и проширивање знања о српској и светској књижевности;
− Оспособљавање за интерпретацију књижевних текстова;
Циљеви учења
− Унапређивање књижевних знања и читалачких вештина;
предмета:
− Упознавање и проучавање репрезентативних дела српске и опште књижевности, књижевних жанрова, књижевноисторијских појава и процеса у
књижевности;
− Унапређивање знања о сопственој култури и културама других народа;
− Развијање хуманистичког и књижевног образовања и васпитања на најбољим делима српске и светске културне баштине;
− Упућивање ученика на истраживачки и критички однос према књижевности;
− Обезбеђивање функционалних знања из теорије и историје књижевности;
− Развијање трајног интересовања за нова сазнања.
ИСХОДИ УПУТСТВО ЗА
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ПО ТЕМАМА
у стању да: ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Увод у проучавање ● Увођење ученика у ● р азликује врсте уметности и ● Врсте уметности, подела уметности ●Н
а почетку теме ученике упознати са
књижевног дела свет књижевног дела и њихова изражајна средства ● Књижевност као уметност, циљевима и исходима наставе/учења,
књижевност као науку и ● о бјасни појам и функцију књижевност и друге уметности планом рада и начинима оцењивања.
уметност књижевности као уметности и ● Историја књижевности, теорија
однос књижевности и других књижевности, књижевна критика Место реализације
уметности ● Лирика као књижевни род: народна ●Т
еоријска настава се реализује у
●н аведе научне дисциплине које се лирска песма и уметничка лирска учионици
баве проучавањем књижевности песма по избору
●п ознаје књижевне родове и врсте ● Епика као књижевни род: епска Препоруке за реализацију наставе и
и разликује њихове основне народна песма (предлог „Кнежева учења
одлике вечера”), приповетка по избору ●П риликом обраде драмског дела
● о дреди тему, мотив, сиже, фабулу, и роман (предлог Драгослав могућност посете позоришној
лик и идеју у књижевном делу Михаиловић „Кад су цветале тикве”) представи и гледање снимка
●и зноси своје утиске и запажања о ● Драма као књижевни род: драма по позоришне представе, а након тога
књижевном делу, тумачи његове избору разговор о драмском тексту и његовој
битне чиниоце и вреднује га позоришној реализацији. Такође је
Књижевност старог ● Упознавање ученика ● о бјасни значај митологије за ● Сумерско-вавилонска књижевност: ову наставну тему могуће обрађивати
века са митологијом, античку књижевност и развој Еп о Гилгамешу (анализа одломка) током целе школске године, па на
репрезента-тивним европске културе ● Митови: о Танталу, Сизифу, Нарцису; пример структуру и одлике драмског
делима старог века и ●н аведе имена аутора, називе митови о Троји: Парисов суд, Одисеј и дела обрадити на примеру „Ромеа и
њиховим значајем за обрађених дела и класификује их Пенелопа, Ахил, Едип… Јулије”, а структуру и одлике лирске
развој европске културе по културама којима припадају, ● Хеленска књижевност: Хомер: и епске народне песме обрадити
књижевним родовима и врстама Илијада (одломак) током реализације теме Народна
● т умачи и вреднује уметничке ● Софокле: Антигона књижевност
чиниоце у обрађеним делима ● Стари и Нови завет (текстови по ●Н ародна књижевност се може
● о бјасни универзалне поруке избору) обрадити по мотивима (рад у групама)
књижевности старог века
Праћење и вредновање
Средњовековна ● Упознавање са ●н аведе најзначајније споменике ● Почеци словенске писмености: Вредновање остварености исхода
књижевност споменицима јужнословенске културе, језик, Црноризац Храбар : „Слово о вршити кроз:
јужнословенске културе, писмо и век у ком су настали писменима” ●п раћење остварености исхода
развојем писма и језика, ● и менује ауторе и дела ● Рад Ћирила и Методија ● т естове знања
делима средњовековне ● р азуме поетику жанрова ● Словенска писма и развој књижевног
књижевности средњовековне књижевности језика Оквирни број часова по темама
● л оцира обрађене текстове у ● Најстарији споменици јужнословенске ●У
вод у проучавање књижевног дела
историјски контекст културе (14 часова)
● о бјасни значај средњовековне ● Свети Сава : „Житије светог Симеона” њижевност старог века (11 часова)
●К
књижевности за српску културу (одломак) редњовековна књижевност
●С
● а нализира изабране текстове уз ● Јефимија: „Похвала кнезу Лазару” (11 часова)
претходно припремање путем ● Деспот Стефан Лазаревић; „Слово ародна књижевност (14 часова)
●Н
истраживачких задатака љубве” уманизам и ренесанса (10 часова)
●Х
Народна књижевност ● Указивање на народну ● р азликује лирске, епске и лирско- ● Врсте народне књижевности пшти појмови о језику (5 часова)
●О
књижевност као израз епске песме ● Лирска народна песма „Овчар и онетика (10 часова)
●Ф
колективног мишљења ● у очи одлике усмене уметности девојка”, „Зао господар” (предлог) равопис (10 часова)
●П
и осећања, ризницу речи (колективност, варијантност, ● Епска народна песма ултура изражавања (20 часoва)
●К
народних обичаја, формулативност) „Бановић Страхиња”, Марко пије уз
кодекс етичких норми ●п роцењује етичке вредности Рамазан вино”, „Бој на Мишару”
изнете у делима народне ● Лирско-епске песме
књижевности (по избору)
● т умачи ликове, битне мотиве, ● Народне проза
фабулу, сиже, композицију и (бајка по избору)
поруке у одабраним делима ● Кратке народне прозне врсте
● у пореди уметничку (избор)
интерпретацију стварности и
историјске чињенице
Хуманизам и ●У
познавање са поетиком ● наведе најзначајније ●П
оетика хуманизма и ренесансе,
ренесанса хуманизма и ренесансе, представнике и њихова дела најзначајнији представници
њеним најзначајнијим ● објасни значење појмова ●Ф
ранческо Петрарка: „Канцонијер”
представницима и хуманизам и ренесанса (избор сонета)
књижевним делима ● наводи и на обрађеним делима ●Ђ
овани Бокачо: „Декамерон”
образлаже одлике епохе (приповетка по избору) или Данте
● упореди вредности средњег века Алигијери: „Пакао” (приказ дела,
са вредностима хуманизма и одломак)
ренесансе ●В
илијам Шекспир: „Ромео и Јулија”
● објасни значај уметности ●С
ервантес: „Дон Кихот” (одломак)
хуманизма и ренесансе за развој
европске културе и цивилизације
Општи појмови о ●У
казивање на ● објасни функцију језика и појам ●М есто језика у људском друштву,
језику проучавање језика као језичког знака битна својства језика, језик и
система, упознавање ● разуме природу модерног комуникација
са његовом функцијом, књижевног (стандардног) језика ●К њижевни језик, језичка норма и
друштвеном ● наведе фазе развоја књижевног стандардизација
условљеношћу и језика до 19. века ● Ј езички систем и науке које се њиме
историјским развојем ● наведе дисциплине које се баве баве
проучавањем језичког система ●К њижевни језици код Срба до 19. века
Фонетика ●С
тицање знања из ● уме да се служи правописом ●Ф
онетика и фонологија
области фонетике ● разликује гласовне алтернације ●Г
ласови књижевног језика и њихов
(фонологије) и ● влада акценатским гласовним изговор
морфофонологије системом књижевног ●Г
ласовне алтернације сугласника
књижевног језика и (стандардног) језика и да га (звучних и безвучних; с:ш, з:ж, н:м; к,
способности да се та примењује у говору г, х:ч, ж, ш и к,г, х:ц, з, с; алтернације
знања примене у говору ненепчаних са предњонепчаним
и писању. сугласницима), гласовне алтернације
самогласника (промена о у е,
непостојано а, промена сонанта л у
вокал о), и губљење сугласника са
правописним решењима
кценатски систем књижевног
●А
језика, диференцијација у односу на
дијалекатско окружење
●О
сновна правила акцентуације
српског књижевног језика
Правопис способљавање
●О ● примени знања о гласовним лавне норме писања великог и
●Г
ученика да пишу у алтернацијама у складу са малог слова (на почетку реченице,
складу са правописном језичком нормом наслови и натписи, властита имена,
нормом ● примени употребу великог и имена народа, географски појмови,
малог слова у складу са језичком небеска тела, празници, установе и
нормом организације, присвојни придеви на
● подели речи на крају реда у –ов и –ин, куртоазна употреба великог
складу са језичком нормом слова, вишечлана имена земаља и
остала вишечлана имена, помоћне
речи у именима, називи серијских и
апстрактних појмова, звања, титуле…)
одела речи на крају реда
●П
Култура изражавања ●О
способљавање ● опише стања, осећања, ● Ј езичке вежбе
ученика да користе расположења, изрази ставове, ●С тилске вежбе
различите облике донесе закључке у усменом и ●В рсте функционалних стилова –
казивања и писаном изражавању основне одлике
функционалне стилове ● разликује функционалне стилове ●Р азговорни функционални стил
● препозна и примени ●К њижевноуметнички функционални
одлике разговорног и стил
књижевноуметничког ●П опуњавање формулара, захтева,
функционалног стила уплатница и сл.
● попуњава формуларе, уплатнице, ●Ш колски писмени задаци 4 х 2 + 2
захтеве и слично у складу са ●Д омаћи задаци
језичком нормом
Кључни појмови садржаја: античка књижевност; средњовековна књижевност; народна књижевност; књижевност хуманизма и рене-
сансе; фонетика; фонологија.
Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Разред: Други
ПО ТЕМАМА
Барок, класицизам, ● Упознавање са ●н аведе особености барока, ● Барок и класицизам; поетика, главни ●Н
просветитељство европским културним, класицизма и просветитељства представници у нашој и европској циљевима и исходима наставе/учења,
духовним и мисаоним и њихове представнике у књижевности планом рада и начинима оцењивања.
тенденцијама 17. и књижевности ● Гаврил Стефановић Венцловић:
18. века и њиховим ● о бјасне значај Венцловића и „Песме, беседе, легенде” Место реализације
утицајима на српску Орфелина за развој језика и ● Значај Венцловића и Орфелина за ●Т
књижевност књижевности код Срба развој књижевног језика код Срба учионици
●п репозна одлике просветитељства ● Молијер: „Тврдица”
на обрађеним делима ● Просветитељство у Европи и код нас Препоруке за реализацију наставе и
● о бјасни значај Доситејевог рада ● Књижевно-просветитељски рад учења
за српску културу и књижевност Доситеја Обрадовића ●М огућност гледања екранизације
●н аправи паралелу у обради истих ● Доситеј Обрадовић: „Писмо неких од дела реалистичке
мотива у европској и српској Харалампију” књижевности
књижевности ● Доситеј Обрадовић: „Живот и
●н аведе особине ликова у прикљученија” (одломци) Праћење и вредновање
обрађеним делима и заузме став ● Јован Стерија Поповић: „Тврдица” Вредновање остварености исхода
према њиховим поступцима вршити кроз:
Романтизам ● Упознавање са ●н аведе представнике романтизма ● Романтизам у Европи и код нас (појам, праћење остварености исхода
поетиком романтизма, и њихова дела особености, значај, представници) тестове знања
представницима и ● у очава и образлаже одлике ● А. С. Пушкин: „Цигани” (одломак)
делима европске и романтизма ● А. С. Пушкин: „Евгеније Оњегин” Оквирни број часова по темама
српске књижевности ●и знесе свој суд о књижевним (анализа Татјаниног писма Оњегину ●Б арок, класицизам, просветитељство
делима користећи стечена знања и Оњегиновог одговора и анализа (14 часова)
и сопствена запажања Оњегиновог писма Татјани и ●Р омантизам (24 часа)
●п репозна и усвоји вредности Татјаниног одговора) ●Р еализам (28 часова)
националне културе и разуме/ ● Х. Хајне: „Лорелај” ●М орфологија (10 часова)
поштује културне вредности ● Ш. Петефи: „Слобода света” ●П равопис (6 часова)
других народа ● Вук Караџић – рад на реформи језика ● К ултура изражавања (23 часа)
● т умачи уметнички свет и и правописа, рад на сакупљању
стваралачке поступке у структури народних умотворина, лексикографски
обрађених дела рад, Вук као књижевни критичар и
полемичар, Вук као писац, историчар
и биограф
● Значај 1847. године
● Петар Петровић Његош: „Горски
вијенац”
● Бранко Радичевић: „Кад млидија`
умрети”
● Ђура Јакшић: „На Липару”,
„Отаџбина”
● Јован Јовановић Змај: „Ђулићи” и
„Ђулићи увеоци” (избор), Змајева
сатирична поезија (избор)
● Лаза Костић: „Међу јавом и мед
сном”, „Santa Maria della Salute”
Реализам ● Упознавање са ●н аведе представнике правца и ● Реализам у Европи и код нас (појам,
поетиком реализма, њихова дела особености, значај, представници)
представницима и ●д ефинише одлике реализма ● Балзак: „Чича Горио” или Толстој
делима европске и и објасни их на обрађеним „Ана Карењина”
српске књижевности књижевним делима ● Гогољ : „Ревизор”
● т умачи уметнички свет и ● Милован Глишић: „Глава шећера”
стваралачке поступке у структури ● Лаза Лазаревић: „Ветар”
обрађених дела ● Радоје Домановић: „Данга” или
●п роцењује друштвене појаве и „Вођа”
проблеме које покреће књижевно ● Симо Матавуљ: „Поварета”
дело ● Бранислав Нушић: „Госпођа
● р азвије критички став и министарка”
мишљење при процени поступака ● Војислав Илић: (избор поезије)
и понашања јунака у обрађеним
делима
Морфологија ● Систематизовање ● о дреди врсту речи и граматичке ● Морфологија у ужем смислу
знања о врстама речи и категорије ●П роменљиве и непроменљиве врсте
њиховим облицима ● у потреби у усменом и писаном речи
изражавању облике речи у складу ● Именице, придеви, заменице (њихове
са језичком нормом граматичке категорије), бројеви
(укључујући бројне именице и бројне
придеве)
● Глаголи. Граматичке категорије
глагола
● Прилози, предлози, везници, речце,
узвици
Правопис ● Оспособљавање ●п
римени правила одвојеног ● Спојено и одвојено писање речи
ученика да пишу у и састављеног писања речи у (писање бројева и изведеница од њих,
складу са правописном складу са језичком нормом писање заменица и заменичких прилога,
нормом спојеви предлога и других речци,
глаголи и речце, писање негације)
способљавање ● изражава размишљања и ●Л
ексичке вежбе
ученика да теоријска критички став према проблемима ●С
тилске вежбе
знања из граматике и и појавама у књижевним ●Д
омаћи задаци
правописа примењује текстовима и свакодневном колски писмени задаци 4 х 2 + 2
●Ш
у усменом и писаном животу ●У
познавање са одликама новинарског
изражавању у складу ● препозна одлике стручно-научног стила
са језичком нормом, стила ●П
исање вести, извештаја, интервјуа
користе различите ● примени одлике новинарског и других облика новинарског
облике казивања и стила изражавања
функционалне стилове ●У
познавање са одликама стручно-
научног стила
●М
илутин Миланковић: „Кроз васиону
и векове”
Кључни појмови садржаја: барок; класицизам; просветитељство; романтизам; реализам; морфологија.

Разред: Трећи
ПО ТЕМАМА
Модерна ● Упознавање са ●н аведе одлике правца, ● Модерна у европској и српској ●Н
основним одликама представнике и њихова дела књижевности. Одлике симболизма и циљевима и исходима наставе/учења,
правца, представницима ● уочи и тумачи модерне елементе импресионизма планом рада и начинима оцењивања.
и њиховим делима у изразу и форми књижевног дела ● Шарл Бодлер: „Албатрос”
● а нализира одабрана дела, износи ● А. П. Чехов: „Ујка Вања” Место реализације
запажања и ставове ● Богдан Поповић: „Предговор ●Т
Антологији новије српске лирике” учионици
● Алекса Шантић: „Претпразничко
вече”, „Вече на шкољу” Препоруке за реализацију наставе и
● Јован Дучић: „Благо цара Радована” учења
(избор), „Јабланови”
● Милан Ракић: „Долап”, „Искрена Праћење и вредновање
песма” Вредновање остварености исхода
● В. П. Дис: „Тамница”, „Можда спава” вршити кроз:
● Сима Пандуровић: „Светковина” 1. праћење остварености исхода
● Бора Станковић: „Нечиста крв”, 2. тестове знања
„Коштана” или „Божји људи”
(приповетка по избору) Оквирни број часова по темама
● Јован Скерлић: „О Коштани” или одерна (29)
●М
„Божји људи” еђуратна књижевност (33)
●М
● Петар Кочић: „Мрачајски прото” или ексикологија (11)
●Л
приповетка по избору равопис (9)
●П
Књижевност између ● Упознавање ученика ●н аведе одлике праваца, ултура изражавања (23)
● Европска књижевност између два рата ● К
два рата са одликама међуратне представнике и њихова дела Одлике експресионизма, футуризма,
књижевности, ●н аведе манифесте, књижевне надреализма
представницима и покрете и струје у књижевности ● В. Мајаковски: „Облак у панталонама”
делима између два светска рата ● Ф. Кафка: „Преображај” или Х. Хесе:
● у спостави узајамни однос роман по избору или Е. Хемингвеј:
књижевних дела и времена у коме „Старац и море”
су настала ● Р. Тагора: „Градинар” (избор)
● а нализира одабрана дела, износи ● Српска међуратна књижевност
запажања и ставове ● М. Бојић: „Плава гробница”
● Д. Васиљев: „Човек пева после рата”
● М. Црњански: „Суматра”
● М. Црњански: „Сеобе I”
● И. Андрић: „Ex Ponto”
● И. Андрић: „Мост на Жепи”
● И. Андрић: „На Дрини ћуприја”
● М. Настасијевић: „Туга у камену” или
Т. Ујевић: „Свакидашња јадиковка”
● Р. Петровић: „Људи говоре” (избор)
● И. Секулић: „Госпа Нола”
Творба речи ● Систематизовање знања ●п
репозна просте, изведене и ● Просте, изведене и сложене речи
о основним правилима сложене речи ● Основни појмови о извођењу речи
грађења речи ●п
римени основне принципе ● Важнији модели за извођење именица,
творбе речи придева и глагола
● Основни појмови о творби сложеница
и полусложеница
Лексикологија ● Упознавање ученика са ●п репозна и одрeди вредност ● Основни појмови из лексикологије
основама лексикологије лексеме (лексема, њено значење)
● у ме да се служи речницима ● Полисемија и хомонимија
●н аведе примере синонима, ● Синонимија и антонимија
антонима, хомонима, жаргона… ● Састав лексике српског књижевног
(стандардног) језика
● Дијалектизми, архаизми и историзми,
неологизми, жаргонизми, вулгаризми
● Фразеологизми
● Термини
● Речници и служење њима
Правопис ●О
способљавање ● примени правописна правила ●О сновна правила спојеног,
ученика за у писању сложеница, полусложеничког и одвојеног писања
примењивање знања полусложеница и синтагми ● Скраћенице
из језика и правописа ● скраћује речи у складу са
у складу са језичком прописаним правилима
нормом
способљавање ● износи став, користи аргументе ●Л
ученика да теоријска и процењује опште и сопствене ●С
знања из граматике и вредности у усменом и писаном ●Д
омаћи задаци
правописа примењују изражавању ●Г
оворне вежбе
у усменом и писаном ●Ш
колски писмени задаци 4 x 2 + 2
изражавању
Кључни појмови садржаја: модерна; међуратна књижевност; лексикологија.

Разред: Четврти
ПО ТЕМАМА
Савремена поезија ● Упознавање са одликама ● н
аведе обележја савремене ● Одлике савремене поезије ●Н
савремене поезије, поезије ● Избор из светске лирике 20. века циљевима и исходима наставе/учења,
њеним представницима ● т умачи песничка дела износећи (Превер, Ахматова, Цветајева, планом рада и начинима оцењивања.
и делима доживљаје, запажања и Бродски)
образложења о њима ● Васко Попа: „Каленић”, „Манасија”, Место реализације
●и зведе закључак о „Кора” (избор из циклуса Списак) ●Т
карактеристикама песничког ● Миодраг Павловић: „Научите пјесан”, учионици
језика, мотивима и форми у „Реквијем” (или две песме по избору)
обрађеним песмама ● Десанка Максимовић: „Тражим Препоруке за реализацију наставе и
помиловање” (избор) учења
● Бранко Миљковић: „Поезију ће сви ●М огућност обраде савремене драме
писати” кроз повезивање са другим медијима
● Стеван Раичковић: „Камена – драмски текст као позоришна
успаванка” (избор) представа, радио драма или ТВ драма
Савремена проза ● Упознавање са ●и менује различите прозне врсте и ● Структурни чиниоци прозног
књижевнотеоријским приповедне поступке књижевноуметничког дела и Праћење и вредновање
појмовима, ● т умачи дело у складу са његовим типологија романа Вредновање остварености исхода
специфичностима жанровским особеностима ● Есеј. Исидора Секулић: „О култури”, вршити кроз:
савремене прозе, њеним ●и нтегрише лично искуство током ● Иво Андрић: „Разговор с Гојом” или 1. праћење остварености исхода
представници-ма и читања и тумачења дела „О причи и причању” 2. тестове знања
делима ● в реднује дело износећи ● Приповетка. Бранко Ћопић: „Башта Оквирни број часова по темама
аргументе сљезове боје” (избор) ●С авремена поезија (12 часова)
● Данило Киш: „Енциклопедија мртвих” ●С авремена проза (28 часова)
● Борхес: „Чекање” ●С авремена драма (9 часова)
● Роман. Албер Ками: „Странац” ●К ласици светске књижевности (10
● Иво Андрић: „Проклета авлија” часова)
● Владан Десница: „Прољећа Ивана ●С интакса (7 часова)
Галеба” (одломак по избору као ●П равопис (5 часова)
пример за роман-есеј) ●К ултура изражавања (22 часа)
● Меша Селимовић: „Дервиш и смрт”
● Добрица Ћосић: „Корени”
● Добрица Ћосић: „Време смрти”
(избор одломака)
● Књижевна критика. Петар Џаџић: „О
Проклетој авлији”
Савремена драма ● Упознавање са ● у види разлику између ● Одлике савремене драме
основним одликама традиционалне и савремене ● С. Бекет: „Чекајући Годоа”
савремене драме, драме ● Душан Ковачевић: „Балкански
представницима и ● у пореди драмски књижевни шпијун”
делима текст са другим облицима његове ● Драмска књижевност и други медији –
интерпретације Б. Пекић: „Чај у пет” или А. Поповић:
●ф ормулише личне утиске и „Развојни пут Боре шнајдера” или
запажања о драмском делу Љ. Симовић: „Путујуће позориште
Шопаловић”
Класици светске ● Упознавање са писцима ●п репозна свевременост ● В: Шекспир: „Хамлет”
књижевности и делима светске обрађених тема ● Е. А. По: „Гавран”
књижевне баштине ● т умачи дела износећи ● Ф. М: Достојевски: „Злочин и казна”
своја запажања и утиске и ● Процена остварености исхода
образложења о њима
Синтакса ●С
истематизовање знања ● одреди синтаксичке јединице и ●С
интаксичке јединице (комуникативна
из синтаксе њихову функцију реченица, предикатска реченица,
● одреди типове независних и синтагма, реч)
зависних реченица, типове ●О
сновне реченичне и синтагматске
синтагми и типове напоредних конструкције
конструкција ●П
адежни систем и његова употреба.
● разуме појам конгруенције Предлошко-падежне конструкције
● познаје систем глаголских облика ●К
онгруенција. Синтакса глаголских
облика.
●С
истем зависних реченица,
●С
истем независних реченица
(обавештајне, упитне, узвичне,
заповедне и жељне)
●Н
апоредне конструкције. Појам
напоредног односа. Главни типови
напоредних конструкција (саставне,
раставне, супротне, искључне,
закључне и градационе)
Правопис ●О
способљавање ● примени правописне знаке у ●П
равописни знаци
ученика за складу са језичком нормом ●О
пшта правила интерпункције у
примењивање знања ● употреби знаке интерпункције у реченици
из језика и правописа складу са језичком нормом
у складу са језичком
нормом
Култура изражавања ●У
савршавање културе ● напише есеј поштујући структуру ●Л
изражавања и неговање ове књижевне врсте ●С
интересовања за ● састави биографију, молбу, жалбу, ●П
исање есеја
праћење културних приговор… ●Г
оворне вежбе
садржаја и критички ● процењује вредност понуђених ●Ш
колски писмени задаци 4 х 2 + 2
однос према њима, као културних садржаја дминистративни функционални стил
●А
и оспособљавање за (писање молбе, жалбе, биографије)
операционализацију
функционалних стилова
Кључни појмови садржаја: проучавање књижевног дела; савремена књижевност; великани светске књижевности; синтакса.
СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК
Програм наставе и учења предмета Српски као нематерњи језик остварује се у складу са Правилником о наставном плану и про-
граму образовања и васпитања за заједничке предмете у стручним и уметничким школама („Просветни гласник”, бр. 6/90, 4/91, 7/93 (др.
правилник), 17/93, 1/94, 2/94, 2/95, 3/95, 8/95, 5/96, 2/02, 5/03, 10/03, 24/04, 3/05, 6/05, 11/05, 6/06, 12/06, 8/08, 1/09, 3/09, 10/09, 5/10, 8/10
(исправка), 11/13, 14/13, 5/14, 5/14, 3/15, 11/16, 13/18).
СТРАНИ ЈЕЗИК
Циљ учења предмета: Развијање сазнајних и интелектуалних способности и стицање позитивног односа према другим културама уз уважавање различитости и усвајање
знања и умења потребних у комуникацији на страном језику у усменом и писаном облику.
ИСХОДИ НА КРАЈУ ПРВОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

ЦИЉ РАЗРЕДА ОПШТЕ И СТРУЧНЕ КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Ученик ће бити у стању да: (80% + 20%)
СЛУШАЊЕ ● Разуме реченице, питања и упутства OПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
из свакодневног говора (кратка ●С
вакодневни живот (организација времена, 2. Поздрављање (састајање, растанак;
Оспособљавање ученика за упутства изговорена споро и послова, слободно време) формално, неформално, специфично по
разумевање усменог говора разговетно) ●Х
рана и здравље (навике у исхрани, регионима)
● Разуме општи садржај краћих, карактеристична јела и пића у земљама 3. Идентификација и именовање особа,
прилагођених текстова (рачунајући света) објеката, боја, бројева итд.)
и стручне) после неколико слушања ●П
ознати градови и њихове знаменитости 4. Давање једноставних упутстава и команди
или уз помоћ визуелних ефеката (на ●С
портови и позната спортска такмичења 5. Изражавање молби и захвалности
упутствима, ознакама, етикетама) ●Ж
ивот и дела славних људи ХХ века (из 6. Изражавање извињења
● Разуме бројеве (цене, рачуне, тачно света науке, културе) 7. Изражавање потврде и негирање
време) ●М
едији (штампа, телевизија) 8. Изражавање допадања и недопадања
ЧИТАЊЕ ● Препознаје познате речи, изразе и ●И
интересантне животне приче и догађаји 9. Изражавање физичких сензација и потреба
реченице у непознатом тексту (нпр. у ●С
вет компјутера (распрострањеност и 10. Исказивање просторних и временских
Оспособљавање ученика за огласима, на плакатима) примена) односа
разумевање прочитаних текстова ● Разуме општи садржај и смисао 11. Давање и тражење информација и
краћих текстова (саопштења, СТРУЧНЕ ТЕМЕ обавештења
формулара са подацима о некој ●О
сновна стручна терминологија 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
особи, основне команде на ●П
римена информационих технологија у 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
машинама/компјутеру, декларације о домену струке 14. Изражавање припадања и поседовања
производима, упутства за употребу и ●О
снове пословне комуникације и 15. Скретање пажње
коришћење) коресподенције (пословна преписка и 16. Тражење мишљења и изражавање слагања
комуникација у писаној и усменој форми) и неслагања
●М
ере заштите и очувања радне и животне 17. Тражење и давање дозволе
средине 18. Исказивање честитки
19. Исказивање препоруке
Напомена: Стручне теме треба распоредити 20. Изражавање хитности и обавезности
по разредима тако да буду у корелацији са 21. Исказивање сумње и несигурности
садржајима који се обрађују из стручних
предмета.
ГОВОР ● Употребљава једноставне изразе

и реченице да би представио
Оспособљавање ученика за свакодневне, себи блиске личности,
кратко монолошко излагање и активности, ситуације и догађаје
за учешће у дијалогу на страном
језику
ПИСАЊЕ ● Саставља кратак текст о одговарајућој
теми
Оспособљавање ученика ● Пише кратке поруке релевантне за
за писање краћих текстова посао (место, термини састанка)
различитог садржаја ● Пише краћи текст о себи и свом
окружењу
● Попуњава формулар где се траже
лични подаци
ИНТЕРАКЦИЈА ● На једноставан начин се споразумева
са саговорником који говори споро и
Оспособљавање ученика за разговетно
учешће у дијалогу на страном ● Поставља једноставна питања у вези
језику и размену краћих писаних са познатим темама из живота и
порука струке као и да усмено или писмено
одговара на иста (бројеви, подаци о
количинама, време, датум)
● Напише кратко лично писмо, поруку,
разгледницу, честитку
МЕДИЈАЦИЈА ● На овом нивоу није предвиђена
Оспособљавање ученика да
преводи, сажима и препричава
садржај краћих усмених и
писаних текстова
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ ● Препознаје и правилно
користи основне фонолошке
Оспособљавање ученика да (интонација, прозодија, ритам)
користе медије као изворе и морфосинтаксичке категорије
информација и развијају (именички и глаголски наставци,
критичко мишљење у вези са основни ред речи)
њима ● Користи садржаје медијске
продукције намењене учењу страних
језика (штампани медији, аудио/видео
записи, компакт диск, интернет итд.)
Кључни појмови садржаја: читање, слушање, писање, говор, знање о језику, медијација, интеркултурност.
ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
I. РЕЧЕНИЦА
Обновити реченичне модел обухваћене програмом за основну школу.
– Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби.
– Tag questions
– Индиректни говор
а) изјаве – без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих времена)
б) молбе, захтеви, наредбе
в) питања са променом реда речи – без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих времена)
– Yes/No питања
–”WH” питања
– Директна и индиректна питања
II. ИМЕНИЧКА ГРУПА
1. Члан
− Обновити употребу одређеног и неодређеног члана
− Нулти члан уз градивне и апстрактне именице
2. Именице
− Множина именица – обновити
− Изражавање припадања и својине – саксонски генитив
− Бројиве и небројиве именице
3. Заменички облици
а) Заменице
– Личне заменице у функцији субјекта и објекта
– Показне заменице
– Односне заменице
б) детерминатори
– Показни детерминатори
– Неодређени детерминатори
– Присвојни детерминатори
4. Придеви
− Обновити компарацију придева
− too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Бројеви
− Обновити просте и редне бројеве
6. Кванитификатори
III. ГЛAГОЛСКА ГРУПА

1. Глаголи
– Обновити глаголске облике предвиђене програмом за основну школу
– Модални глаголи: may can, must
– Пасивне конструкције – садашње време/прошло – the Simple present/past (прошло време рецептивно)
– going to и трајни презент за планове и намере, going to и will (за будућа предвиђања)
– used to
2. Прилози, извођење прилога и употреба, прилози вероватноће са may, might и will
3. Предлози, најчешћи предлози за оријентацију у времену и простору.
4. Кондиционал први.
ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК
Mорфосинтаксички и фонетски садржаји

Члан
Одређени и неодређени члан. Основна употреба.
Члан спојен с предлозима: di, a, da, in, su и con.
Одређени члан уз основне и редне бројеве.
Именица
Род именица. Правилна множина именица. Множина именица на: -co, -go, -ca, -ga.
Најчешћи примери неправилне множине: именице које се завршавају на консонант (il bar, i bar), именице које се завршавају на
наглашени вокал (la città, le città), скраћене именице (la foto, le foto), једносложне именице (il re, i re), именице које се завршавају на i (la
tesi, le tesi).
Заменице
Личне заменице у служби субјекта (io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro).
Наглашене личне заменице у служби објекта (me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro)
Присвојне заменице (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro).
Показне заменице (questo, quello).
Упитне заменице (chi? i che?/che cosa?)
Неодрђене заменице (ognuno i qualcuno).
Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју. Описни придеви buono i bello; неодређени придев tutto.
Придеви на – co (bianco, simpatico), -go (largo, analogo)
Присвојни придеви: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Употреба члана уз присвојне придеве.
Морфолошке одлике придева questo, quello, bello i buono.
Неодређени придеви ogni и qualche.
Назив боја, морфолошке особености придева viola, rosa, blu, arancione.
Бројеви: основни бројеви, редни бројеви. Употреба основних и редних бројева при означавању датума.
Глагол
Садашње време (Indicativo Presente) глагола све три коњугације. Садашње време неправилних глагола: essere, avere, andare, dare,
fare, bere, venire, stare, uscire, dire, tenere.
Садашње време модалних глагола volere, dovere, potere, sapere.
Употреба глагола piacere.
Партицип прошли и прошло свршено време Passato prossimo: прелазних и непрелазних глагола; неправилних глагола.
Будуће време (Futuro semplice) глагола с правилним и неправилним основама.
Предбудуће време (Futuro anteriore).
Прилози
Врсте прилога: за начин, место и време
Прилошке речце ci и vи.
Предлози
Прости предлози dи, a, da, иn, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба. Предлози dentro, fuorи, sotto, sopra, davantи, dиetro.
Синтакса
Проста реченица: потврдна, упитна, одрична. Tu seи иtalиano. No, иo non sono иtalиano. (Tu) seи иtalиano?
Сложена реченица:
Adesso non lavoro pиù, ma ho pиù tempo per leggere e scrиvere e gиocare con и mиeи nиpotи.
Ред речи у реченици. Место прилога и прилошких одредби. Nel lиbretto cи sono nomи deи professorи e altre иnformazиonи utиlи.
Лексикографија
Структура и коришћење двојезичних речника.
Ученику треба показати и стално га подстицати на поседовање, употребу и правилно коришћење речника (двојезичног и, касније,
једнојезичног), дати основне податке о речничкој литератури одговарајућег квалитета. Подстицати га на контакт са писаном литерату-
ром, електронским садржајима и сл.
НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Именице
Властите и заједничке (у облицима једнине и множине: Bild – Bilder, Kopf – Köpfe, Frau – Frauen), са одговарајућим родом.
Изведене суфиксацијом: Faulheit, Bildung.
Изведене префиксацијом: Ausbildung.
Сложенице: Sommerferien, Jugendliebe, Tomatensuppe
Заменице
Личне заменице у номинативу, дативу и акузативу
Придеви
Изведени суфиксацијом од глагола и именица: fehlerfrei, liebevoll, sprachlos, trinkbar. Сложени: steinreich
Придевска промена – јака, слаба, мешовита (рецептивно и продуктивно)
Компаратив и суперлатив (правилна творба и главни изузеци: groß – größer, teuer – teurer)
Придеви са предлозима: zufrieden mit, reich an
Члан
Одређени (der, die, das), неодређени (ein, eine), нулти, присвојни (mein, dein), показни (dieser, jener), негациони (kein, keine), неодре-
ђени (mancher, solcher, einige).
Употреба члана у номинативу (субјект), акузативу и дативу (директни и индиректни објекат), партитивном генитиву (die Hälfte des
Lebens), посесивном генитиву (die Mutter meiner Mutter)
Бројеви
Основни и редни (der siebte erste; am siebten ersten)
Предлози
Предлози са генитивом (Er liest während der Pause), акузативом (Ich bin gegen dich), дативом (Sie arbeitet bei einem Zahnarzt). Пре-
длози са дативом или акузатвиом (Er ist in der Schule. Sie kommt in die Schule)
Партикуле
Употреба основних партикула (рецептивно и продуктивно) Was machstu denn da? Das kann ich aber nicht. Sag mal! Wenn ich еinen
Hund hätte.)
Глаголи
Глаголска времена: презент, претерит, перфект и футур слабих и јаких глагола.
Глаголи са предлозима (warten auf, sich interessieren für).
Пасив радње презента и претерита (рацептивно и продуктивно).
Конјуктив у функцији изражавања жеље, учтиве молбе и условљености (Ich hätte gern... Ich möchte...Ich würde gern ...Könnte ich.....
Wenn ich ..... wäre)
Модални и основни модалитети глагола, инфинитивске конструкције (Ich hoffe, dich wiederzusehen./Er hat Gelegenheit, viele Sportler
kennen zu lernen.)
Везници и везнички изрази: und, oder, aber; denn, deshalb, trotzdem; weil, wenn, als, während, bis, obwohl; двојни везници: weder …
noch, sowohl ... als auch, zwar ... aber, nicht nur .... sondern auch
Прилози
Прилози за време (gestern), место (nebenan), начин (allein), количину (viel, wenig)
Реченице
Изјавне реченице, упитне реченице; независне и зависно-сложене реченице
РУСКИ ЈЕЗИК
Реченица
Однос реченица у сложеној реченици: независно сложене и зависно сложене реченице. Управни и неуправни говор.
Именице
Варијанте падежних наставака: локатив једнине на -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу, о крае/на краю; номинатив множине на –а,
-я, -ья, -е: города, учителя, деревья, граждане.
Именице којима се означавају професије људи, њихова национална и територијална припадност. Промена именица на: -ия, -ие, -мя.
Именице Плуралија тантум (рецептивно и продуктивно).
Обнављање и систематизација основних именичких промена.
Заменице
Обнављање и систематизација заменица обрађених у основној школи: личне, упитне (кто, что, какой, какое, какие).
Одричне заменице: никто, ничто, никакой, ничей, и неодређене заменице: кто-то, кто-нибудь, некорый, несколко обрађивати
као лексику.
Придеви
Промена придева
Поређење придева типа: страший, младаший; прост облик суперлатива: ближайший, простейший, худишй.
Рекција придева: уочавање разлика између руског и матерњег језика (больной чем, готовый к чему, способный к чему и сл).
Бројеви
Принципи промена основних бројева: 1, 2, 3, 4, 5 – 20 и 30, 40, 90, 100 (остале бројеве обрадити као лексику), њихова употреба у
најчешћим структурама за исказивање времена с предлозима: с – до, с – по, от – до, к и др. Исказивање времена по сату у разговорном и
службеном стилу.
Глаголи
Најчешће алтернације oснове у презенту и простом и будућем времену. Творбс вида помоћу префикса, суфикса и основе.
Глаголи кретања: кретање у одређеном правцу, неодређено кретање и кретање једном у оба правца: активирање до сада не обра-
ђених глагола кретања (идти – ходить, ехать – ездить, бегать – бежать, плыть – плавать, лететь – летать, нести – носить, вести – водить,
везти – возить).
Рекција глагола: уочавање разлика између руског и матерњег језика (благодарить кого за что, пожертвовать кем – чем, напоминать о
ком и сл.).
Прилози
Прилози и прилошке одредбе за место, време, начин и количину. Поређење прилога.
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик (для с генитивом, из-за с генитивом у одредби
одвајања од места и узрока, из-под с генитивом у одредби одвајања од места, к с дативом у временској одредби, по с дативом у атрибут-
ској, просторној и узрочној одредби и сл.).
Везници
Најфреквентнији прости везници у независо сложеним и зависно слжоженим реченицама (а, да, и, но, или, если, пока, потому, так
как, перед тем как и сл.).
Реченични модели
Субјекатско-предикатски односи
Реченицве са именским предикатом
1) копуле: быть, стать, являться
Его отец был врачом, а он станет инженером.
Это утверждение является спорным.
2) одсутство копуле
Его брат токарь по металлу.
Она сегодня весёлая.
Он сильнее всех.
Објекатски односи
1) директним објектом
Мы купили новый учбеник.
Я не получил ответа.
2) индиректним објектом
Он их побдагодарил за помощь.
Эта фотография напоминает о прошлом.
3) Зависном реченицом
Брат в писмьме сообщает, что он летом приедет к нам.
Временски односи
Реченице с одредбом
1) изражене прилогом
Я пришёл раншьше тебя.
2) изражене зависним падежом
Они вернулись к вечеру (к трём часам).
Я сегдона работал с пяти до семи часов.
Начински односи
Реченице са одредбом израженом прилогом
Он хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ты.
Она поёт красивее всех.
Узрочни односи
Реленице са одредбом израженом зависним падежом.
Он не приехал в срок по болезни.
Атрибутивни односи
Реченице с атрибутом
1) у суперлативу
А.С. Пушкин является величайшим русским поэтом.
2) у зависном падежу
Я забыл тетрадь по русскому языку.
ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
Пасивне конструкције
est + партицип перфекта
Финалне реченице са употребом pour + inf.
Питања:
Qui est-ce qui/que
Qu’est-ce qui/que
Que;
Индиректна питања
Негација
pas du tout, non plus, personne
Казивање претпоставке
si + имперфект/кондиционал
Казивање времена
avant de, quand
Казивање жеље, воље, намере

a) субјунктивом (рецептивно, најфреквентнији глаголи)
б) инфинитивом
Одредбе за време
– дани у недељи, prochain/dernier; il y a/dans; pendant/depuis;
Поређење придева
Одредбе за начин
Изрази за меру и количину
une douzaine, une centaine, un tas de, pas mal de, environ... и сл.
Слагање времена – само са индикативом, и то:
рrésent - présent (истовремена радња); рrésent - рassé composé (пре); рrésent - futur (после)
Именичка група
Слагање детерминаната и именица у роду и броју; разлике у изговору (где постоје) и разликовање наставака у тексту.
les déterminants interrogatifs - exclamatifs – relatifs; les déterminants indéfinis
Наставци именица и придева
teur/trice; al/aux, ail/aux и неки изузеци на -s), ou -s/x
Глаголска група
Субјунктив презента – објаснити принцип творбе, а примењивати само у датим реченичним моделима.
Слагање партиципа перфекта са субјектом
ШПАНСКИ ЈЕЗИК
Слагање детерминатива и именице у роду и броју, апокопирање придева уз именицу, неодређени детерминативи
(alguno, ninguno, todo, cualquiera) у различитим значењима
Tráeme algún libro de García Márquez.
Todas las mañanas, todo el mundo…
Un muchacho cualquiera…
Морфеме типичне за мушки и женски род именица и придева
muchacho/muchacha
actor/actriz
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
као и именице и придеви који немају морфолошку ознаку рода
violinista, cantante, interesante, verde…
Облици индикатива: сва глагоска времена савладана у основној школи примењивати и препознавати у тексту.
Облици субјунктива: презент
(изражавање жеља, осећања, мишљења, вероватноће)
Слагање партиципа са субјектом и пасивним конструкцијама.
Питања са упитним речима
Quién, qué, cuándo, cómo, dónde, etc.
Индиректна питања
¿ Sabes si ha llegado?
Pregúntale si ha cogido la tarjeta.
Yo te pregundo que has comprado.
Негација
Nada, nadie, ningun (o/a), nunca, tampoco.
¿ Ha venido alguien? – No, no ha venido nadie./Nadie ha venido.
No me gusta esta película. – A mí tambien.
Хипотетичне реченице (први тип)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa.
– инфинитивом
– субјунктивом
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conozcas a mi hermana mayor. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es
necesario que luchemos… ¿ Qué quieren Ustedes que haga? El trabaja mucho para que sus hijos tengan una vida major
Промена значења придева у зависности од позиције уз именицу
Un hombre grande/Un gran hombre.
Казивање времена и одредбе за време
Дани у недељи, mañana, ayer, pasado/próximo, que viene, durante, después de, antes de, cuando, hace…, dentro de…
Antes de haberse ido, me dejó su dirección nueva.
¿ Cuándo lo viste? Lo vi cuando regresé de viaje.
El lunes que viene, El domingo pasado, Salió hacetreinta minutos… regresa dentro de una hora…
Поређење
Más que, menos que, el/la más, tan…como,
Este libro es el más interesante que he leído. Su última película no es tan interesante como la del año pasado.
Одредбе за начин
Прилози на –mente и прилочке конструкције
Miguel maneja el coche cuidadosamente/con mucho cuidado.
Изрази за меру и количину

Mucho, un poco de, una docena de, aproximadamente, más o menos…
¿ Cuántos estudiantes han visto este programa? – Más o menos, treinta.
Сложене реченице:
а) Зависна реченица у индикативу
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen.
б) зависна реченица у субјунктиву
Употреба субјунктива презента
(временске и финалне рећенице).
а) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí.
Ортографија
Интерпункција – основна правила (са акцентом на облике који не постоје у српском језику).
Писање великог слова.
Служење двојезичним речницима.

ИСХОДИ НА КРАЈУ ДРУГОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

ЦИЉ РАЗРЕДА ОПШТЕ И СТРУЧНЕ И КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Ученик ће бити у стању да: ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ
● Разуме краће исказе који садрже ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
СЛУШАЊЕ фреквентне речи и структуре ●С вакодневни живот (комуникација међу 2. Поздрављање (састајање, растанак,
(информације о личностима, послу, младима, генерацијски конфликти и начини формално, неформално, специфично по
Оспособљавање породици, куповини, школи, ближем превазилажења, међувршњачка подршка) регионима)
ученика за окружењу) ●О бразовање (образовање у земљама чији 3. Идентификација и именовање особа,
разумевање ● Разуме најбитније информације се језик учи, школовање које припрема за објеката, боја, бројева итд.)
усменог говора у кратким и једноставним студије или свет рада, образовање за све) 4. Давање једноставних упутстава и команди
обавештењима (преко разгласа, на ●П ознати региони у земљама чији се језик 5. Изражавање молби и захвалности
улици, на шалтеру) и правилно их учи, њихова обележја 6. Изражавање извињења
користи ●К ултурни живот (манифестације које млади 7. Изражавање потврде и негирање
ЧИТАЊЕ ● Чита и разуме различите врсте радо посећују у земљи и земљама чији се 8. Изражавање допадања и недопадања
кратких и прилагођених текстова језик учи, међународни пројекти и учешће 9. Изражавање физичких сензација и потреба
Оспособљавање (једноставнија лична/пословна писма, на њима) 10. Исказивање просторних и временских
ученика за позивнице, термини, проспекти, ●З аштита човекове околине (акције на нивоу односа
разумевање упутства, огласи) препознајући града, школе, волонтерски рад) 11. Давање и тражење информација и
прочитаних основна значења и релевантне детаље ●М едији (штампа, телевизија, електронски обавештења
текстова ● Открива значење непознатих речи медији) 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
на основу контекста и/или помоћу ●И нтересантне животне приче и догађаји 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
речника ●С вет компјутера 14. Изражавање припадања и поседовања
● Уочи предвидљиве информације (млади и друштвене мреже) 15. Скретање пажње
(кад, где, ко, колико) у свакодневним 16. Тражење мишљења и изражавање слагања
текстовима (рекламе, огласи, СТРУЧНЕ ТЕМЕ и неслагања
јеловници, проспекти) као и 17. Тражење и давање дозволе
једноставнијим стручним текстовима ●О сновна стручна терминологија 18. Исказивање честитки
(формулари, шеме, извештаји) ●П римена информационих технологија у 19. Исказивање препоруке
домену струке 20. Изражавање хитности и обавезности
ГОВОР ● Описује ситуације, прича о догађајима ● О
снове пословне комуникације и 21. Исказивање сумње и несигурности
и аргументује ставове користећи коресподенције (пословна преписка и
Оспособљавање једноставне изразе и реченице комуникација у писаној и усменој форми)
ученика за ● Води једноставне разговоре ●М ере заштите и очувања радне и животне
кратко (телефонира), даје информације и средине
монолошко упутства, уговара термине
излагање и за ● Реагује учтиво на питања, захтеве, Напомена: Стручне теме треба распоредити
учешће у позиве, извињења саговорника по разредима тако да буду у корелацији са
дијалогу на садржајима који се обрађују из стручних
страном језику предмета
ПИСАЊЕ ● Попуњава рачуне, признанице и
Оспособљавање хартије од вредности
ученика за ● Напише једноставно пословно писмо
писање краћих према одређеном моделу
текстова ● Опише и појасни садржај
различитог симболичких модалитета везаних за
садржаја струку
ИНТЕРАКЦИЈА ● Комуницира у свакодневним
ситуацијама и размењује
Оспособљавање информације, блиске његовим
ученика за интересовањима (писмено и усмено)
учешће у
дијалогу на
страном језику и
размену краћих
писаних порука
МЕДИЈАЦИЈА ● преводи усмено или писмено кратке

поруке у складу са потребама
Оспособљавање комуникације
ученика да
преводи, сажима
и препричава
садржај краћих
усмених и
МЕДИЈСКА ● аргументује свој став о медијском
ПИСМЕНОСТ тексту
Оспособљавање
ученика да
користе медије
као изворе
информација и
развијају
критичко
мишљење у вези
са њима
I. РЕЧЕНИЦА
– Систематизација свих типова упитних реченица
– Индиректни говор: рецептивно и продуктивно
а) изјаве и питања – без промене глаголског времена (глагол главне реченице у једном од садашњих времена)
– Индиректни говор: само рецептивно
а) изјаве са променом глаголских времена
– Одређене релативне клаузе
– Сложене реченице: временске клаузе, узрочне клаузе, допусне клаузе
1. Члан
– Разлике између одређеног и неодређеног члана у ширем контексту
2. Именице
– Бројиве и небројиве именице
– Показни детерминаотри
4. Придеви
– Обновити компарацију придева
– too/not…enough/not as…(as)/…than
5. Бројеви
– Обновити просте и редне бројеве
1. Глаголи
– Обновити разлику у употреби Present Simple, Present Continutous; Past Simple, Past Continuous
– Обновити све употребе Present Perfect
– Used to
– Начини изражавања будућности, планова у будућности (going to, will)
– Модални глаголи: should, must, will, may, might
– Пасивне конструкције – садашње и прошло време – the Present Simple, Past Simple (продуктивно и рецептивно),
– Present perfect passive (рецептивно)
3. Предлози и најчешћи прилози за оријентацију у времену и простору.
4. Први кондиционал (рецептивно и продуктивно), други кондиционал (рецептивно)
1. Именице
Властите именице и заједничке, одговарајући род и број са детерминативом: Annа, Pietro, Belgrado, Roma, Signor Bianchi, Signora
Bianchi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll
loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, итд.
Системски приказ морфолошких карактеристика.
2. Члан. Употреба члана. Систематизација.
Облици одређеног и неодређеног члана. Основна употреба.
Слагање одређеног и неодређеног члана са именицом или придевом.
Члан спојен с предлозима di, a, da, in, su i con.
Одређени члан испред датума: Oggi è il 25 novembre. Испред имена дана у неделји Abbiamo lezioni di lingua italiana il mercoledì e il
giovedì.
Употреба члана уз властита имена, географске појмове, имена градова и држава, презимена.
Партитивни члан као суплетивни облик множине неодређеног члана (Ho un amico italiano: Ho degli amici italiani.).
Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују блиско сродство (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma
con i nostri nonni).
Положај члана и предлога уз неодређени придев tutto.
Партитивни члан. Mangio delle mele. Изостављање у негацији. Non mangio pane. Употреба предлога di уз изразе који изражавају
одређену количину. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.
3. Заменице
Личне заменице у служби субјекта.
Наглашене личне заменице у служби објекта.
Наглашене личне заменице у служби директног i indirektnog објекта.
Ненаглашене личне заменице у пару: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Присвојне заменице. Показне заменице (questo, quello).
Упитне заменице chi? i che?/che cosa?
Неодређене заменице придеви (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Релативне заменице (che, cui, il quale/la quale)
4. Придеви
Описни придеви, слагање придева и именице у роду и борју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto. Посебне ка-
рактеристике придева santo и grande
Компарација придева: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’ la piu’ alta della classe.
Апсолутни суперлатив Maria è bellisima.
Синтетички (органски) облици компаратива и суперлатива (релативног и апсолутног) придева piccolo, grande, buono, cattivo.
Разлика у значењу између аналитичких и синтетичких облика компаратива и супетлатива (più grande : maggiore; più buono : migliore).
Присвојни придеви. Употреба члана уз присвојне придеве.
Показни придеви: questo, quello.
Главни бројеви (преко 1000) и редни (до 20). Редни бројеви.
5. Предлози
Прости предлози di, a, da, in, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба.
Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Употреба предлога di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo
a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)
6. Глаголи
Садашње време (Presente Indicativo)
Императив (Imperativo), заповедни начин. Заповедни начин, за сва лица: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me.
Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore
Повратни глаголи.
Перфект (Passato Prossimo) Правилних и неправилних глагола: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Перфект
модалних глагола volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.
Кондиционал презента (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?
Футур правилних и неправилних глагола. Noi tormeremo a casa alle cinque
Имперфекат (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.
Плусквамперфекат (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito.
Презент конјунктива (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più. Само рецептивно
Прости пефект (Passato Remoto) творба и основна употреба: Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno.
Правилни и неправилни глаголи.
Плусквамперфекат (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stazione quando il treno era già partito. Само рецептивно.
Перфект (Passato Prossimo) Правилних и неправилних глагола. Имперфекат (Imperfetto). Употреба и однос перфекта и имперфекта.
7. Прилози
Потврдни, одређни (sì, no). Основни прилози bene, male, molto, poco, troppo, meno, più и прилошки изрази за одређивање времена
(prima, durante, dopo) и простора. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giù
Упитни прилози: quando?, come?, perché? dove?
Грађење прилога од придева помоћу суфикса mente
8. Речца ci (с прилошком вредношћу), ne.
9. Везници.
10. Реченица:
Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном облику.
Упитна реченица:
С конструкцијом изјавне реченице потврдног облика и упитном интонацијом.
C конструкцијом изјавне реченице у одричном облику и упитном интонацијом.
Ред речи у реченици.
Сложена реченица: употреба везника који уводе зависну реченицу (временску, узрочну, релативну, хипотетички период)
Хипотетички период: Реална погодбена реченица: Se hai tempo andiamo in gita. Se avrai tempo andremoin gita.
Иреална погодбена реченица, са имперфектом у протази и аподози: Se avevi tempo, andavamoin gita.
Негација nirgends, nirgendwo, niemals, gar nicht, nirgendwohin, keinesfalls, keineswegs Das war keinesfalls die richtige Antwort. Er wird
keineswegs heute ankommen.
Глаголи
Казивање радње и стања у садашњости, прошлости и будућности
Пасив радње (презент, претерит, перфект), инфинитив пасива са модалним глаголом Der Patient musste operiert werden. Amerika
wurde1492 entdeckt.
Одредбе квантитета – Основни, редни, децимални бројеви. Основне мере. Рачунске радње. Монете. Tausend, Million, eine Hälfte,
ein Viertel, eine halbe Stunde, zwei Liter Milch, 2,40 – zwei Meter vierzig, 2,40 Е – zwei Euro vierzig.
Систематизација категорија којих у матерњем језику нема или се битно разликују.
Инфинитивне конструкције сa zu, um... zu, ohne... zu, statt... zu Er beschloß gleich nach Haus zu gehen. Ich kam früher, um mit dir zu
reden. Sie verliehen das Zimmer, ohne uns zu begrüssen. Statt zu regnen, began es zu schneien.
Казивање претпоставки, начина, жеље, поређења
Конјунктив у простој (не сложеној) реченици за изражавање жеље, могућности, сумње, претпоставки, нестварности Ewig lebe
unsere Freiheit! Beinahe wärest du zu spät gekommen. Hätte er das gewußt!
Реченица
Кондиционалне реченице. Потенцијалне реченице. Er wäre zufrieden, wenn du kämest. Ich würde dich besuchen, wenn ich Zeit hätte.
Иреалне (рецептивно) Везник: wenn, falls
Er wäre gekommen, wenn er die Einladung bekommen hätte.
Намерне реченице Везници: damit, dass Wir gehen so früh in die Schule, damit wir alles vorbereiten. Gib acht, dass du nicht zu spät
kommst.
Начинске реченице Везници: indem, ohne dass, statt dass Er betrat den Saal, indem er alle herzlichst begrüßte. Sie ging an mir vorbei,
ohne dass sie mich bemerkte. Statt dass du mich abholst, gehe ich zu Fuß nach Hause.
Поредбене/компаративне реченице (рецептивно) Везници: wie, als, als ob Sie ist so schön, wie man mir erzählte. Alles endete viel besser,
als ich erwarten konnte. Er sieht aus, als ob er krank sei.
Творба речи Заменички прилози – грађење и употреба (Wozu, womit, woran...; dazu, damit, daran...) Woran denkst du? Ich denke immer
daran.
Грађење сложеница именица + именица; придев + именица, префиксација Atomphysik, Wandtafel, Hochachule, Schnellzug,
beantworten, begrüßen, ummöglich Изведене именице Wohnung, Besichtigung, Heizung usw.
Реченица
Реченице са глаголским прилозима. Употреба нет и не у реченици.
Именице
Генитив једнине на –у.
Синоними, антоними, хомоними. Међујезички хомоними.
Заменице
Неодрећене заменице кто-то, кто-нибудь, некоторый, несколько
Одричне заменице никто, ничто, никакой
Опште заменице сам, самый, любой, каждый
Придеви
Дужи и краћи облик придева. Употреба кратког облика.
Бројеви
Редни бројеви
Глаголи
Императив
Прошло време глагола од инфинитива на сугласник
Глаголи кретања са префиксима в-, вы-, у-, при-
Реченице са одредбом израженом зависним падежом (Я тебя буду ждать у памятника. Они собираются по вечерам.)
Реченице са глаголским прилогом (Кончив работу, он поехал домой. Возвращаясь домой, я встретил товарища.)
Глаголски прилози
Предлози
Најфреквентнији предлози чија се употреба разликује у односу на матерњи језик (у, около, вокруг, в, на, при, среди)
СИНТАКСА
Реченице са кратким придевским обликом у предикату (Он болен гриппом. Я способен к математике.)
Реченице са објектом у инфинитиву (Я уговорил товарища молчать.)
– употреба детерминаната: редослед у реченици; употреба речи même, autre, seul;
– детерминанти у функцији заменице, посебно: показне заменице испред предлога de + именичка група; испред релативне речени-
це; испред партикула ci и là; неодређене заменице;
– бројеви: основни, редни, разломачки, апроксимативни;
– род и број именица и придева специфичних за дату струку; поређење придева, посебно суперлатив.
глаголски начини и времена: презент, сложени перфект, имперфект, плусквамперфект (рецептивно), футур први индикатива, као
и перифрастичне конструкције: блиски футур, блиска прошлост; il faut que, je veux que, j’aimerais que праћени презентом субјунктива
глагола прве групе (Il faut que tu racontes ça à ton frère), као и рецептивно: Il faut que tu fasses/ que tu ailles/ que tu sois/ que tu lises/ que tu
saches/ que tu écrives; презент кондиционала: Si mes parents me laissaient partir, je viendrais avec toi ! императив (рецептивно): aie un peu de
patience, n’ayez pas peur; sois sage!
– партицип презента и герундив; партиципи презента и перфекта као придеви;
– фреквентни униперсонални глаголи и конструкције.
Предлози
– најчешћи предлози; предложни изрази à côté de, à l’occasion de, à l’aide de;
– контраховање члана и предлога.
Прилози
– за место, за време, за начин, за количину;
– alors – за исказивање последице;
– место прилога;
– прилошке заменице en и y (рецептивно).
Модалитети и форме реченице
– декларативни, интерогативни, екскламативни и императивни модалитет;
– афирмација и негација; актив и пасив;
– реченице са презентативима;
– наглашавање реченичних делова помоћу формуле c’est... qui и c’est ... que.
Основни типови сложених реченица
– координиране реченице са везницима et, ou, mais, car, ni и прилозима/прилошким изразима c’est pourquoi, donc, puis, pourtant, par
contre, par conséquent, au contraire;
– зависне реченице: релативне са заменицама qui, que, où и dont; компаративне са везницима/везничким изразима comme, autant ....
que, le même ... que, plus ... que, moins ... que; временске са везницима/везничким изразима quand, avant que/avant de+инфинитив, chaque
fois que, pendant que, après que, depuis que; узрочне са везницима parce que и puisque; (рецептивно) концесивне и опозитивне са везни-
цима bien que и alors que; финалне са везницимаpour que/pour+инфинитив и afin que/afin de+инфинитив; хипотетичне са везником si
(вероватни и могући потенцијал); реченице са que у функцији објекта (нпр. Nous espérons que tu réussiras ton examen); слагање времена у
објекатским реченицама.
Облици субјунктива: презент
Сложена реченица
а) Зависна реченица у индикативу
Mientras vivíamos en Madrid, estudiaba español. ¿ Crees (estás segura, piensas) que aprobaremos el examen?
Са инфинитивом (са модалним глаголима)
Quiero viajar. Pienso viajar mañana.
Указати на изражавање узрока (porque, por), последеце (si, para) и на смисао реченице са другим чешћим везницима кад се појаве у
тексту.
Б) Зависне реченице у субјунктиву
Употреба субјунктва презента (изражавање футура)
С pluscuamperfecto), облици и упиотреба (рецептивно)
а) субјунктивом
б) инфинитивом
Me gustaría conocer a este actor. Me gustaría que tú conoszas a mi hermamo. Hay que luchar contra la polución del aire y del agua. Es
necesario que luchemos…¿Qué quieren Ustedes que haga? El trabaja mucho para ayudar a susu hijos. El trabaja mucho para que sus hijos
tengan una vida mejor.
Управни и неуправни говор (потрвдне, одричне и упитне реченице, императив).
Dime si/donde/cuando/quién/que…
Sabes si/ donde/cuando/quién/que…
Me puedes decir donde/cuando/quién/que…
Хипотетичне реченице (Други тип)
Si me visitaras, te llevaría a la playa.
– убјунктив прошлих времена (preterito imperfecto, preterito perfecto simple, pretérito perfecto compuesto, pretérito
а) ser + participio pasado
La casa fue construida en 1984.
b) pasiva refleja
Se venden libros aquí
Служење двојезичним рецницима.

ИСХОДИ НА КРАЈУ ТРЕЋЕГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

ЦИЉ РАЗРЕДА ОПШТЕ И СТРУЧНЕ И КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Ученик ће бити у стању да: ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ
●Р
азуме основне поруке и захтеве ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
СЛУШАЊЕ исказане јасним стандардним језиком 2. Поздрављање (састајање, растанак;
када је реч о блиским темама (кола, ●С вакодневни живот (генерацијски конфликти формално, неформално, специфично по
Оспособљавање посао, хоби) и начини превазилажења) регионима)
ученика за ●Р
азуме глобално суштину нешто ●О бразовање (образовање за све, пракса 3. Идентификација и именовање особа,
разумевање дужих разговора или дискусија на и припреме за будуће занимање, размена објеката, боја, бројева итд.)
усменог говора састанцима који се односе на мање ученика) 4. Давање једноставних упутстава и команди
сложене садржаје из струке, уколико ●П ознате фирме, предузећа, установе, 5. Изражавање молби и захвалности
се говори разговетно стандардним институције у земљама чији се језик учи 6. Изражавање извињења
језиком; поставља питања и тражи ●К ултурни живот (међународни пројекти и 7. Изражавање потврде и негирање
објашњења у вези са темом дискусије/ учешће на њима) 8. Изражавање допадања и недопадања
разговора ●З аштита човекове околине (волонтерски рад) 9. Изражавање физичких сензација и потреба
ЧИТАЊЕ ●Р азуме једноставније текстове ●М едији (штампа, телевизија, електронски 10. Исказивање просторних и временских
(стандардна писма, информације о медији) односа
Оспособљавање процесу рада у струци) који су писани ● И
сторијски догађаји/личности из земаља 11. Давање и тражење информација и
ученика за обичним језиком или језиком струке чији се језик учи обавештења
разумевање ●Р азуме опис догађаја и осећања ●С вет компјутера 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
прочитаних текстова ●Р азуме основни садржај као и важније (предности и мане употребе компјутера) 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
детаље у извештајима, брошурама и 14. Изражавање припадања и поседовања
уговорима везаним за струку СТРУЧНЕ ТЕМЕ 15. Скретање пажње
16. Тражење мишљења и изражавање слагања
ГОВОР ● Ј едноставним средствима опише ●О сновна стручна терминологија и неслагања
статус и образовање, будуће ●П римена информационих технологија у 17. Тражење и давање дозволе
Оспособљавање запослење домену струке 18. Исказивање честитки
ученика за ●О пише делатност, фирму, процес ●О снове пословне комуникације и 19. Исказивање препоруке
кратко рада или пак преприча телефонски коресподенције (пословна преписка и 20. Изражавање хитности и обавезности
монолошко разговор или одлуке неког договора у комуникација у писаној и усменој форми) 21. Исказивање сумње и несигурности
излагање и за оквиру познате лексике ●М ере заштите и очувања радне и животне
учешће у ●О бразложи краће своје намере, средине
дијалогу на одлуке, поступке
страном језику Напомена: Стручне теме треба распоредити
ПИСАЊЕ опуњава рачуне, признанице и
●П по разредима тако да буду у корелацији са
хартије од вредности садржајима који се обрађују из стручних
Оспособљавање апише једноставно пословно писмо
●Н предмета
ученика за према одређеном моделу
писање краћих ●О
пише и појасни садржај
текстова симболичких модалитета везаних за
различитог струку
садржаја
ИНТЕРАКЦИЈА оведе, настави и заврши неки
●П
једноставан разговор, под условом да
Оспособљавање је лице у лице са саговорником
ученика за ●Р
азмени идеје и информација о
учешће у блиским темама у предвидљивим,
дијалогу на свакодневним ситуацијама
МЕДИЈАЦИЈА ажима садржај текста, филма,
●С
разговара и сл.
ученика да
усмених и
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ ● Идентификује различита гледишта о

истој теми
ученика да
као изворе
развијају
критичко
са њима
ЗНАЊА О ЈЕЗИКУ ● Коректно употребљава једноставне
структуре користећи зависне реченице
(уз одређене системске елементарне
грешке које глобални смисао не
доводе у питање)
I. РЕЧЕНИЦА
– Сви типови упитних реченица
– Индиректни говор: само рецептивно
а) изјаве са променом глаголских времена
– Одређене релативне клаузе
– Сложене реченице: временске клаузе, узрочне клаузе, допусне клаузе
1. Члан
2. Именице
4. Придеви
5. Бројеви
1. Глаголи
– Обновити разлику у употреби Present Simple, Present Continutous; Past Simple, Past Continuous
– Обновити све употребе Present Perfect
– Past perfect
Used to
– Обновити и утврдити начине за изражавање будућности, планова у будућности (going to, will)
– Модални глаголи: should, must, will, may, might
– Пасивне конструкције – садашње и прошло време – the Present Simple, Past Simple (продуктивно и рецептивно),
– Present perfect passive (рецептивно)
4. Кондиционал први и други (и рецептивно и продуктивно).
Именице
Члан. Употреба члана. Систематизација.

giovedì.
giovedì.
Заменице
Наглашене личне заменице у служби директног i indirektnog објекта.
Измештање индиректног објекта испред прредиката (Chiedi di Maria? Non l’ho vista da tanto).
Упитне заменице chi? i che?/ che cosa?
Неодређене заменице, придеви (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Неодређене заменице, придеви: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.
Неодређене заменице: nulla, niente, qualcosa.
Придеви
Главни бројеви (преко 1.000) и редни (до 20). Редни бројеви.
Алтеративни суфикси -etto, -ello, -uccio, -otto.
Суфикси -enne и -ina за бројеве quarantenne, sulla quarantina
Предлози
Глаголи
Императив (Imperativo), заповедни начин. Заповедни начин, за сва лица: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me.
Футур правилних и неправилних глагола. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Предбудуће време (Futuro anteriore). Quando arriverà alla stazione, il treno sarà già partito.
Презент конјунктива (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più.
Прошло време конјунктива (Congiuntivo passato). Giorgio pensa che tu non sia mai stata in Italia.
Прилози
Положај прилога mai, sempre, ancora, già уз passato prossimo(Non ho mai viato una cosa tanto bella).
Речца ci (с прилошком вредношћу) и ne (Ne torno adesso) и заменичком вредношћу (Marco? Ne parliamo spesso). Речца ci са заме-
ничком вредношћу (Marco? Ci ho parlato ieri).
Везници.
Реченица:
Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном облику.
Упитна реченица:
с конструкцијом изјавне реченице потврдног облика и упитном интонацијом
с конструкцијом изјавне реченице у одричном облику и упитном интонацијом
Одредбе квалитета и квантитета

Описна компарација помоћу партикула: ganz, besonders, höchst, sehr, überaus (апсолутни суперлатив). Sie ist eine sehr fleißige
Studentin Das war eine besonders/höchst/angenehme Reise. Потенцирање суперлатива Seine Arbeit war bei weitem die beste. Sie ist das
allerchönste Mädchen in der Schule.
Неуправни говор
За истовременост конјунктив презента или претерита Sie sagt: „Ich schreibe einen Brief an meinen Freund.” Sie sagt, sie schreibe/
schriebe/ einen Brief an ihren Freund. Sie sagt, dass sie...
За радњу која се десила пре момента говора; перфект или плусквамперфект конјунктива. Sie sagt: „Ich habe einen Roman von T.
Mann gelesen”. Sie sagt, sie habe/hätte/ einen Roman von T. Mann gelesen. Sie sagt, dass sie...
За радњу која се дешава после момента говора: футур конјунктива или облик „würde” Sie sagt: „Ich werde einen Roman von T. Mann
lesen.” Sie sagt, sie werde/würde/ einen Roman von T. Mann lesen. Sie sagt, dass sie...
Инфинитивне конструкције
Изражавање модалитета а) sein + zu + инфинитив Dieses Problem ist zu lösen. Da ist dieser Vorgang am besten zu beobachten. б) lassen
+ sich + инфинитив Das lässt sich leicht erklären. Diese Bruchspalte lässt sich bis nach Novi Sad verfolgen.
Пасив радње и пасив стања (презент, перфект, претерит и футур) Die Unterlagen werden vor der Sitzung verteilt. Die Unterlagen sind
noch nicht verteilt. Модални глаголи + инфинитив презента пасива (рецептивно) Dabei muss die Temperatur der Luft beachtet werden. Лек-
сикологија – сложенице, префиксација и суфиксација – стране речи и интернационализми, термини и терминологизиране речи из општег
језика.
Именице
Скраћенице (ВУЗ, МГУ). Род абревијатура. Познатији наши и страни географски називи са специфичностима у роду, броју и про-
мени.
Заменице
Систематизација неодређених заменица са –то, – нибудь
Придеви
Утврђивање и систематизација придевских облика
Бројеви
Читање децимала и разломака (0,1-ноль целых одна десятая, 2,4-две целых четыре десятых, ½-одна вторая (половина).
Глаголи
Радни глаголски придев садашњег времена
Радни глаголски придев прошлог времена
Пасивни глаголски придеви – употреба
СИНТАКСА
Реценице са субјектом типа мы с вами
Реченице с куполама являются, называются
Реченице са куполом есть
Реченице са трпним глаголским придевом у предикату (Лес посажен недавно.)
Реченице са одредбом за приближну количину (В классе было учеников тридцать.)
– систематизација употребе детерминаната: одређених, неодређених и партитивних чланова; присвојних и показних придева; основ-
них, редних и апроксимативних бројева; неодређених речи; одсуство детерминаната (на пример: код етикетирања производа – fromage de
brebis, натписа на продавницама и установама – boulangerie, banquе, назива рубрика у штампаним медијима – faits divers, на знаковима
упозорења – еntrée interdite; испред именице у позицији атрибута: il est boulanger и слично);
– род и број именица и придева; место придева petit, grand, jeune, vieux, gros, gentil, beau, joli, long, bon, mauvais; промена значења
неких придева у зависности од места: un grand homme/un homme grand ; un brave homme/un homme brave; поређење придева;
– заменице: личне ненаглашене (укључујући и заменицу on) и наглашене; заменице за директни и за индиректни објекат; показне и
присвојне; упитне и неодређене.

– систематизација глаголских начина и времена: времена индикатива, перифрастичне конструкције, посебно за исказивање рад-
ње у току être en train de ...; презент субјунктива глагола прве и друге групе и фреквентних неправилних глагола: Il est important que
tu viennes.../que nous allions.../que vous soyez...; перфект кондиционала: Si j’avais su, je serais venue plus tôt; императив: sachons attendre,
ayons confiance; soyez les bienvenus!
– темпорална, каузална, концесивна и погодбена вредност герундива;
– униперсонални глагол s’agir и униперсоналне конструкције са глаголима suffire de + inf., défendre/interdire de + inf., recommander
de + inf., rester à + inf.
Предлози
– предложна група са придевском вредношћу;
– предложна група иза прилога за количину.
Прилози, систематизација
Модалитети и форме реченице
– систематизација: декларативни, интерогативни, екскламативни и императивни модалитет;
– негација, изостављање форклузива pas, употреба осталих форклузива;
– пасив: везивање агенса предлозима de и par;
– позиционо наглашавање реченичних делова.
Основни типови сложених реченица
– систематизација координираних реченица;
– зависне реченице, систематизација: релативне, компаративне, временске; концесивне и опозитивне са везницима bien que и alors
que; каузалне са везницима comme и surtout que; финалне конструкције и обрти са инфинитивом; хипотетичне са везником si (вероватни,
могући и иреални потенцијал); реченице са que у функцији субјекта (нпр. Il est possible qu’il soit parti); систематизација слагања времена.
Пасивне конструкције са и без агенса

Miguel fue invitado po María
Miguel fue nombrado secretario de la Asociacín
Употреба инфинитива у функцији субјекта, објекта и атрибута
Piensan viajar mañana.
Es necesario estudiar lenguas extranjeras.
Hacer ejercicio es muy importante para la salud.
Estar + gerundio
Estaban discutiendo cuando entró Juan.
Хипотетичке реченице (све три могућности)
Si me visitas el verano que viene, te llevaré a la playa
Si me visitaras, te llevaré a la playa.
Si me hubieras visitado el año pasado, te habría llevado a la playa
зависна реченица у субјунктиву (изражавање футура)
Основе употреба глаголских начина индикатива и субјунктива у најчешћим типовима сложених реченица (релативна, временска,
узрочна, последична.
Безличне конструкције
Са глаголима llover, nevar…
Ser + adjetivo: es necesario, es obligatorio, es importante…
(указати на употребу субјунктива у неким од ових реченица)
Изражавање
– бојазни: temo que haya llegado a timpo.
– жеље: Espero que venga
– заповести, воље: Quiero que me digas la verdad. Es necesario que aprendan estos verbos.
Бројеви
Разломци, математички знакови и радње.
Структура стручних речника и њихово коришћење.
ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ
ИСХОДИ НА КРАЈУ ЧЕТВРТОГ
ОПШТЕ И СТРУЧНЕ И
ЦИЉ РАЗРЕДА КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ
Ученик ће бити у стању да:
(80% + 20%)
СЛУШАЊЕ ● Разуме суштину битних информација ОПШТЕ ТЕМЕ 1. Представљање себе и других
са радија или телевизије, презентација ● С
вакодневни живот (планови за будућност, 2. Поздрављање (састајање, растанак;
Оспособљавање или дискусија о актуелним збивањима посао и каријера) формално, неформално, специфично
ученика за или о стварима које се њега тичу ●О бразовање (могућност образовања у по регионима)
разумевање на приватном и прoфесионалном иностранству, размена ученика, усавршавање 3. Идентификација и именовање особа,
усменог говора плану, уколико се говори разговетно у струци) објеката, боја, бројева итд.)
стандардним језиком ●Д руштвено уређење и политички систем у 4. Давање једноставних упутстава и
ЧИТАЊЕ ● Разуме смисао сложенијих текстова земљама чији се језик учи команди
шематских приказа, упутстава, ●К ултурни живот (манифестације, сајмови 5. Изражавање молби и захвалности
Оспособљавање уговора и изложбе општег карактера и везане за 6. Изражавање извињења
ученика за ● Разуме и користи обавештења из струку) 7. Изражавање потврде и негирање
разумевање стручних текстова везаних за струку ●М едији (утицај медија) 8. Изражавање допадања и недопадања
прочитаних ● Разуме текстове у којима се износи ●И сторијске везе Србије и земаља чији се 9. Изражавање физичких сензација и потреба
текстова лични став или посебно гледиште језик учи 10. Исказивање просторних и временских
●С вет компјутера односа
ГОВОР ● Представи припремљену презентацију (оглашавање на различитим глобалним 11. Давање и тражење информација и
која се односи на теме везане за мрежама, виртуелни свет комуникације) обавештења
Оспособљавање ученика за области личног интересовања, 12. Описивање и упоређивање лица и предмета
кратко школско градиво или струку СТРУЧНЕ ТЕМЕ 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
монолошко ● Говори о утисцима, употребљавајући 14. Изражавање припадања и поседовања
излагање и за сложеније изразе ●О сновна стручна терминологија 15. Скретање пажње
учешће у ● Даје дужи опис свакодневних радњи ●П римена информационих технологија у 16. Тражење мишљења и изражавање
дијалогу на из свог окружења, описује прошле домену струке слагања и неслагања
страном језику активности, свакодневне обавезе, ●О снове пословне комуникације и 17. Тражење и давање дозволе
планове, радне задатке и начин коресподенције (пословна преписка и 18. Исказивање честитки
организовања комуникација у писаној и усменој форми) 19. Исказивање препоруке
● Даје релевантне податке са неке ●М ере заштите и очувања радне и животне 20. Изражавање хитности и обавезности
презентације или из дискусије везане средине 21. Исказивање сумње и несигурности
за струку
ПИСАЊЕ Напомена: Стручне теме треба распоредити
● Напише писмо или нешто дужи
по разредима тако да буду у корелацији са
текст да би саопштио информацију
Оспособљавање садржајима који се обрађују из стручних
или указао на лични став или
ученика за предмета
супротстављање мишљења
писање краћих
● Напише извештај или протокол о
текстова
догађају или са састанка
различитог
● Писмено конкурише за неки посао
садржаја
ИНТЕРАКЦИЈА ● Оствари комуникацију о основним
темама, под условом да је у стању да
Оспособљавање тражи помоћ од саговорника
ученика за ● Образложи и одбрани свој став,
учешће у разјасни неспоразуме
дијалогу на
МЕДИЈАЦИЈА ● Препричава садржај текста, разговора,
договора
ученика да
усмених и
МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ ● Пореди различите приказе истог
догађаја у различитим медијима
ученика да
као изворе
развијају
критичко
са њима
ЗНАЊА О ЈЕЗИКУ ● Коректно употребљава
сложеније структуре и процесе
(номинализације, градације,
трнасформације)
● Контролише граматичка знања и
исправља своје грешке
I. РЕЧЕНИЦА
– Сви типови упитних реченица
в) изјаве и питања са променом глаголских времена
– Релативне клаузе
– Све врсте сложених реченица (временске, клаузе, клаузе, итд.).
1. Члан
2. Именице
Личне заменице у функцији субјекта и објекта
4. Придеви
5. Бројеви
1. Глаголи
– Обновити и утврдити сва садашња времена
– Обновити и утврдити сва прошла времена
– Разлика између Used to Past Continuous
– Обновити и утврдити све начине за изражавање будућности
– Глаголи стања
– Модални глаголи: should, must, will, may, might,
– Пасивне конструкције – the Present Simple, Past Simple, Present Perfect (продуктивно и рецептивно), плстала времена само рецеп-
тивно
– wish + Past simple/would- Have something done (само рецептивно)
2. Први и други кондиционал (рецептивно и продуктивно); трећи кондиционал (рецептивно)
Именице
giovedì.
Заменице
Наглашене личне заменице у служби директног и индиректног објекта.

Измештање индиректног објекта испред предиката (Chiedi di Maria? Non l’ho vista da tanto).
Упитне заменице chi? i che?/ che cosa?
Неодређене заменице, придеви (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Неодређене заменице, придеви: alcuno, ciascuno, certo, altro, nessuno, parecchio.
Неодређене заменице: nulla, niente, qualcosa.
Придеви
Главни бројеви (преко 1.000) и редни (до 20). Редни бројеви.
Алтеративни суфикси -etto, -ello, -uccio, -otto.
Суфикси -enne и -ina за бројеве quarantenne, sulla quarantina.
Предлози
Глаголи
Императив (Imperativo), заповедни начин. Заповедни начин, за сва лица: Fa’ presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me.
Прошло време погодбеног начина (Condizionale Passato). Avrei preso volentieri una pizza ieri sera.
Футур правилних и неправилних глагола. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Предбудуће време (Futuro anteriore). Quando arriverà alla stazione, il treno sarà già partito.
Презент конјунктива (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più.
Прошло време конјунктива (Congiuntivo passato). Giorgio pensa che tu non sia mai stata in Italia.
Герунд, глаголски прилог садашњи. Gerundio. Облици трију конјугација и неправилних глагола.
Структура stare + gerundio.
Прилози
Поређење прилога. Компаратив и суперлатив прилога bene и male.
Грађење суперлатива апсолутног прилога помоћу наставка -issimo.
Положај прилога mai, sempre, ancora, già уз passato prossimo(Non ho mai viato una cosa tanto bella).
Речца ci (с прилошком вредношћу) и ne (Ne torno adesso) и заменичком вредношћу (Marco? Ne parliamo spesso). Речца ci са заме-
ничком вредношћу (Marco? Ci ho parlato ieri).
Везници.
Реченица: Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном облику.
питна реченица:
с конструкцијом изјавне реченице потврдног облика и упитном интонацијом
с конструкцијом изјавне реченице у одричном облику и упитном интонацијом
Правила о слагању времена. Исказивање претпрошлости и будућности у прошлости.
Обнављати и утврђивати градиво обрађено у претходним разредима, са циљем да рецептивна употреба језика све више постаје ре-
продуктивна.
Партицип I и II у: а) атрибутивној употреби das spielende Kind; der ausgefüllte Antrag; б) адвербијалној употреби Sie saß lesend
am Tisch. Sie kam gut informiert an. в) предикативној употреби Die Reise war anstrengend. Die Fragen sind vorbereitet. г) партиципи као део
номиналне групе речи са редоследом елемената (рецептивно) die gestern bestellten Bücher. – препознавање еквивалентних атрибутивних
реченица Ein weinendes Mädchen. Ein Mädchen das weint. Die gestem gedruckte Zeitung. Die Zeitung die gestern gedruckt ist.
Инфинитив ca zu, ohne zu, um zu, anstatt zu у функцији еквивалентних зависних реченица Es ist wichtig pünktlich zu sein./Es ist
wichtig, dass man pünktlich ist./ Er braucht nur einge Minuten um die Aufgabe zu lösen./Er braucht nur einige Minuten, damit er die Aufgabe löst.
Ред речи у реченици са тежиштем на положају глагола – систематизација.
Именице
Обнављање и систематизација типова именица, обрађених у претходним разредима
Заменице
Присвојне заменице 1, 2. и 3. лица и заменица свой
Показне заменице этот, тот
Неодређене заменице са речцом –либо, кое
Придеви
Продуктивни суфикси описних придева –ист, -аст, -ат, -ив, -лив, -чив
Поређење придева и прилога
Глаголи
Обнављање и систематизација
Времена
Прошло време глагола са основом на сугласник
Бројеви
Слагање бројева са именицама и придевима
Речце
Разве, неужели, ли, хоть, даже
Синтакса
Инфинитивне реченице (Что мне сказать тебе.)
Именски предикат (Ломоносов – знаменитый учёный.)
Исказивање одсуства, присуства (В природе имеются разные минералы.)
Основне мерне јединице и њихове скраћенице
У четвртом разреду средње школе граматички садржаји обрађени у претходним разредима систематизују се како би ученици спон-
тано, прецизно и што тачније користили француски језик у приватној и у пословној комуникацији.
Посебна пажња посвећује се:
– оним елементима граматике који се теже усвајају, нпр, када су у питању изворни говорници српског језика, употреба члана, си-
стем прошлих времена, глаголске конструкције, негација и друго;
– оним елементима граматике који се чешће срећу у оквиру језика дате струке.
Имајући у виду наведено, ауторима уџбеника и наставницима француског језика препоручује се да избор граматичких садржаја које
ће обрађивати у четвртом разреду заснују пре свега на потребама ученика (на основу анализе њихових честих грешака), као и на рефе-
рентним материјалима за нивое А2 и Б1 за француски језик
Именичке групе
Именице. Род и број именица. Род и број сложеница. Pluralia tantum.
Oдређени члан. Одсуство одређеног члана.
Неодређени члан (значење у једнини и множини)
Бројеви. Редни бројеви.
Придеви. Положај придева у односу на именицу.
Личне заменице. Систематизација морфосинтаксе ненаглашених заменица.
Препознавање односа глевне и зависне реченице у тексту, употреба субјунктива у зависној реченици (системски преглед времена
и функција; пре свега рецептивно); изражавање хипотетичности; кондиционалне реченице (системски преглед времена и функција; пре
свега рецептивно).
Изражавање компаративности
Tan(to)…como…Esta pelicula es tan interesante como la que vimos la semana pasada.
Tanto los adultos como los niños deben prestar atención al medio ambiente.
Más/menos….que
Menor/mayor…que
Major/peor…que
Суперлатив (Релативни и апцолутни: указати на разлике у значењу.)
El libro más interesante que he leído…
Es un libro interesantísimo
Именице
Системски преглед рода и броја.
Бројеви
Читање разломака, математичких знакова и радњи.
Творба речи
Сложенице (најчешће комбинације):
Sacacorchos, paraguas, parabrisas, limpiaparabrisas…
деривација
а) помоћу префикса
a-, in-, anti-, super-…
б) помоћу суфикса
-mente, - able, -so/a,…..
Номинализација најчешћих граматичких категорија инфинитива
los deberes,
Придева
El lindo, la bonita
Прилога
El bien, el mal….
Лексикологија
Најчешћи идиоми и фразеологизми. Полисемија.
Стручни и енциклопедијски речници
УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Комуникативна настава страних језика подразумева поимање језика као средства комуникације; инсистира на употреби циљног
језика у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за ученике; претпоставља примену тзв. Teacher talk, односно прила-
гођавање говорне делатности наставника интересовањима и знањима ученика; инсистира на комуникативном аспекту употребе језика,
одн. на значењу језичке поруке, а не толико на граматичној прецизности исказа; претпоставља да се знања ученика мере прецизно дефи-
нисаним релативним, а не толико апсолутним критеријумима тачности.
Основни циљ наставе страних језика је формирање комуникативне компетенције код ученика у свим видовима говорне делатности,
односно оспособљавање ученика да овладају комуникативним умењима како у типичним свакодневним ситуацијама, тако и у сфери сво-
је будуће професионалне делатности. Комуникативност у настави језика треба структурирати тако да она одражава модел природности
комуницирања, уз коришћење адекватних метода, поступка и облика рада.
Један од кључних елемената комуникативне наставе страних језика је и социјална интеракција кроз рад у учионици. Она се базира
на групном или индивидуалном решавању проблема, потрази за информацијама и мање или више комплексним задацима. У тим задаци-
ма увек су јасно одређени контекст, процедура и циљ, чиме се унапређује квантитет језичког материјала који је неопходан услов за било
које учење језика.
Комуникативно-интерактивна парадигма у настави страних језика, између осталог, укључује и следеће компоненте:
− усвајање језичког садржаја кроз циљано и осмишљено учествовање у друштвеном чину;
− поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и ажуриране листе задатака и активности;
− наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја;
− ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;
− уџбеници су само један од ресурса; осим њих препоручује се и примена других извора информација и дидактичких материјала,
поготову кад је реч о стручним темама;
− учионица постаје простор који је могуће реструктурирати из дана у дан.
Важан циљ у учењу страног језика у средњим стручним школама је овладавање језиком струке, и то у оноликој мери која је неоп-
ходна да се језик користи ради информисаности и оспособљености за једноставну комуникацију у усменом и писаном облику на стра-
ном језику. Тај сегмент наставе страног језика се прогресивно увећава током четворогодишњег образовања и треба да буде јасно дефини-
сан и усклађен са исходима везаним за квалификације струке.
Неопходно је да стручна тематика која се обрађује на страном језику прати исходе појединих стручних предмета и буде у корелаци-
ји са њима.
Реализација наставе језика струке се много више огледа у развијању рецептивних вештина него продуктивних јер је сврха учења
страног језика, у првој линији, усмерена на то да се ученици оспособе да прате одређену стручну литературу у циљу информисања, пра-
ћења иновација и достигнућа у области струке, усавршавања и напредовања.
Спектар текстова који се препоручују је велики: шематски прикази, упутства о примени апарата, инструмената или пак материјала,
хемикалија, рецепти, декларације, краћи стручни текстови чији је садржај релевантан за тематске садржаје стручних предмета, изве-
штаји, каталози, програми сајамских активности и сл. Веома је битно у раду са таквим текстовима одредити добру дидактичку подршку.
Добро осмишљени налози упућују на то да одређене текстове, у зависности од тежине и важности информација које они носе, треба ра-
зумети. У планирању наставе и учења наставник користи уџбеник као функционалано и флексибилно наставно средство које не одређује
садржаје предмета. Садржајима у уџбенику се приступа селективно и у складу са предвиђеним исходима. Наставник упућује ученике на
друге изворе информисања и стицања знања и вештина. глобално, селективно или пак детаљно.
Продуктивне вештине треба ограничити на строго функционалну примену реалну за захтеве струке. То подразумева писање крат-
ких порука, мејлова у оквиру пословне комуникације (поруџбенице, рекламације, захтеви, молбе) и вођење усмене комуникације која
омогућава споразумевање на основном нивоу било у директном контакту са саговорником или у телефонском разговору.
ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
Општи циљ предмета:

Циљ учења физичког васпитања је да се разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим ва-
спитно – образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју
моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним
и специфичним условима живота и рада.
Посебни циљеви учења предмета:
− Подстицање раста и развоја и утицање на правилно држање тела (превенција постуралних поремећаја);
− Развој и усавршавање моторичких способности и теоријских знања неопходних самостални рад на њима;
− Стицање моторичких умења (вештина) и теоријских знања неопходних за њихово усвајање;
− Проширење и продубљивање интересовања које су ученици стекли у основној школи и потпуније сагледавање спортске гране, за
коју показују посебан интерес;
− Усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаних општим циљем овог предмета (васпитно-
-образовног подручја);
− Мотивација ученика за бављење физичким активностима и формирање позитивних психо-социјалних образаца понашања;
− Оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада.
ИСХОДИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-

ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ
ПО ТЕМАМА
у стању да: ПРОГРАМА
● Унапређивање и ● Препозна везе између физичке ●В ежбе обликовања (јачања, лабављење ● Н
● Здравствена очување здравља; активности и здравља; и растезање); циљевима и исходима наставе/учења,
култура и физичка ● Утицај на ● Објасни карактеристике положаја ● В
ежбе из корективне гимнастике; планом рада и начинима оцењивања;
активност, правилно држање тела, покрета и кретања у ●П ровера стања моторичких и ●Т оком реализације часова физичког
као основа за тела (превенција професији за коју се школује функционалних способности; васпитања давати информације о томе
реализовање постуралних и уочи оне, које могу имати које вежбе позитивно утичу на статус
постављених поремећаја); негативан утицај на његов раст, њиховог организма, с обзиром на
циљева и исхода развој; карактеристике њихове професије, а
● Одабере и изведе вежбе које негативно утичу на здравље;
обликовања и вежбе из ●У ченици који похађају
корективне гимнастике, које ће четворогодишње стручне школе
превентивно утицати на могуће далеко су више оптерећени у
негативне утицаје услед рада у редовном образовању практичном
одабраној професији; и теоријском наставом од осталих
●Р
азвој моторичких ● Развој и усавршавање ● Именује моторичке способности ● В ежбе снаге без и са малим теговима ученика. Физичко васпитање, у
и функционалних моторичких које треба развијати, као и (до 4 kg); овим школама је значајно за активан
способности способности и основна средства и методе за ●Т рчање на 800 m ученице и 1.000 m опоравак ученика, компензацију и
човека, као основа теоријских знања њихов развој; ученици; релаксацију, с обзиром на њихова
за реализовање неопходних за ● Примени адекватна средства ●Т рчање на 60 m и 100 m; честа статичка и једнострана
постављених самостални рад на (изводи вежбе) за развој и ●В ежбе растезања (број понављања и оптерећења. Теоријска знања из
циљева и исхода њима; усавршавање моторичких издржај у крајњем положају); области физичких активности су од
способности из: вежби ●П олигони спретности и окретности и великог значаја за бављење физичким
обликовања, атлетике, спортске игре; вежбањем.
гимнастике, пливања и спортских ● А еробик;
игара за развој: снаге, брзине, ●О бука техника пливања; Облици наставе
издржљивости, гипкости, Предмет се реализује кроз следеће
спретности и окретности; облике наставе:
● т еоријска настава (4 часа);
●У
свајање знања, ● Стицање моторичких ● Кратко опише основне АТЛЕТИКА ●м ерење и тестирање (6 часова);
умења и вештина умења, вештина и карактеристике и правила У свим атлетским дисциплинама ●п рактична настава (60 часова).
из спортских грана теоријских знања атлетике, гимнастике и спортске треба радити на развијању основних
и дисциплина неопходних за њихово гране – дисциплина које се уче; моторичких особина за дату Подела одељења на групе
као основа за усвајање; ● Демонстрира технику дисциплину; Одељење се не дели приликом
реализовање ● Мотивација ученика за дисциплина из атлетике и реализације;
постављених бављењем физичким гимнастике (вежби на справама Трчања: Настава се изводи фронтално и по
циљева и исхода активностима; и тлу) које поседују вештину, Усавршавање технике трчања на групама, у зависности од карактера
● Формирање позитивних технику и тактику спортске кратке и средње стазе: методске јединице која се реализује.
●А
тлетика психосоцијалних игре као и вежбе из осталих – 100 m ученици и ученице; Уколико је потребно, нарочито за вежбе
образаца понашања; програмом предвиђених садржаја – 800 m ученици и ученице из корективне гимнастике, приступ је
● Примена стечених ● Детаљније опише правила – штафета 4 x 100 m ученици и ученице индивидуалан.
умења, знања и навика у спортске гране за коју показује
свакодневним условима посебан интерес – за коју школа Вежбање технике трчања на средњим Место реализације наставе
живота и рада; има услове; стазама умереним интензитетом и ●Т
● Естетско изражавање ● Објасни због којих је различитим темпом у трајању од 5 до учионици или у сали, истовремено са
покретом и карактеристика физичког 10 мин. практичном наставом;
доживљавање естетских васпитања важно да активно Крос: јесењи и пролећни ●П
рактична настава реализује се
вредности покрета и учествује у процесу наставе и да – 800 m ученице, на спортском вежбалишту (сала,
кретања; самостално спроводи одређен – 1.000 m ученици. спортски отворени терени, базен,
● Усвајање етичких програм физичке и спортске Скокови: клизалиште, скијалиште).
вредности и подстицање активности; Скок удаљ корачном техником. Планирање наставе и учења
вољних особина ● Жели да се бави физичким, Скок увис леђном техником
ученика ; односно спортским Бацања: ●Н
астава се реализује у циклусима
активностима, пошто сагледава Бацање кугле, једна од рационалних који трају приближно 10–12 часова
(детектује) позитивне техника (ученице 4 kg, ученици 5 kg). (узастопних). Наставнику физичког
карактеристике физичке и Спровести такмичења у одељењу, васпитања је остављено да, зависно
спортске активности – њихове на резултат, у свим реализованим од потреба, прецизира трајање сваког
позитивне утицаје на здравље, атлетским дисциплинама. циклуса, као и редослед њиховог
дружење и добро расположење; садржаја.
● Спортска ●П
овезивање моторичких ● Сагледа негативне утицаје ●С ПОРТСКА ГИМНАСТИКА: Садржај циклуса:
гимнастика: задатака у целине; савременог начина живота ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ – за проверу нивоа знања на крају
(Вежбе на Увођење ученика (пушење, алкохол, дрога, насиље, Напомене: школске године – један;
справама и тлу) у организовани деликвентно понашање) и буде – Наставник формира групе на основу – за атлетику – један;
систем припрема за свестан да је физичким, односно умења (вештина) ученика стечених – за гимнастику: вежбе на справама и
школска такмичења, спортским активностима могуће после основне школе: основни, средњи тлу – један;
игре, сусрете и предупредити негативне утицаје; и напредни ниво – за спорт по избору ученика – два;
манифестације; ● Комуницира путем физичких – Наставник олакшава, односно – за повезивање физичког васпитања са
азвијање елемената
●Р односно спортских активности отежава програм на основу моторичких животом и радом – један.
ритма у препознавању са својим друговима и ужива у способности и претходно стечених
целина: рад-одмор; дружењу и контактима; умења ученика. Садржаји програма усмерени су на:
напрезање-релаксација; ● Доводи у везу свакодневни 1. Вежбе на тлу развијање физичких способности;
убрзање-успоравање; живот и способност за учење За ученике и ученице: спортско-техничко образовање;
●И
збор спортских грана, и практичан рад са физичким – вага претклоном и заножењем и повезивање физичког васпитања са
спортско-рекреативних односно спортским активностима спојено, одразом једне ноге колут животом и радом.
или других кретних и правилном исхраном; напред; Годишњи план, програм и распоред
активности као ● Самостално бира физичку, – став на шакама, издржај, колут кросева, такмичења, зимовања и других
трајног опредељења за односно спортску активност и напред; облика рада утврђује се на почетку
њихово свакодневно изводи је у окружењу у коме – два повезана премета странце удесно школске године на наставничком већу,
упражњавање. живи и улево; на предлог стручног већа наставника
● Објасни да покрет и кретање, – за напредни ниво премет странце са физичког васпитања.
без обзира на то којој врсти окретом за 1800 и доскоком на обе ноге Стручно веће наставника физичког
физичке,односно спортске („рондат”) васпитања, самостално, одређује
активности припада, има своју 2. Прескок редослед обраде појединих садржаја
естетску компоненту (лепота За ученике коњ у ширину висине 120 програма и циклуса.
извођења, лепота доживљаја); cm; за ученице 110 cm: Часови у току недеље треба да буду
● Ужива у извођењу покрета и – згрчка; распоређени у једнаким интервалима,
кретања; – разношка не могу се одржавати као блок
● Наводи основне олимпијске – за напредни ниво: склонка часови. Настава се не може одржавати
принципе и примењује их 3. Кругови истовремено са два одељења, ни на
на школским спортским За ученике/дохватни кругови/: спортском терену, ни у фискултурној
такмичењима и у слободном – из мирног виса вучењем вис узнето, сали.
времену; спуст у вис стражњи, издржај, вучењем У свим разредима настава физичког
● Препозна нетолерантно вис узнето, спуст у вис предњи. васпитања се реализује одвојено за
понашање својих другова и За ученице/дохватни кругови/: ученике и одвојено за ученице, а
реагује на њега, шири дух – уз помоћ суножним одскоком наскок само у школама које имају по два
пријатељства, буде истрајан у у згиб, њих у згибу/уз помоћ/; спуст у паралелна објекта за физичко васпитање
својим активностима; вис стојећи дозвољена је истовремена реализација
● Правилно се односи према 4. Разбој часа.
окружењу у коме вежба, рекреира За ученике/паралелни разбој/:
се и бави се спортом, што – из њиха у упору, предњихом саскок са Праћење, вредновање и оцењивање
преноси у свакодневни живот; окретом за 1800 (окрет према притци); Праћење напретка ученика у физичком
● Учествује на школском – њих у упору, у зањиху склек, васпитању се обавља сукцесивно
такмичењу и у систему школских предњихом упор, зањих у упору, у у току читаве школске године, на
спортских такмичења. предњиху склек; основу методологије праћења, мерења
За ученице/двовисински разбој или и вредновања ефеката у физичком
једна притка вратила/: васпитању – стандарди за оцењивање
– наскок у упор на н/п, премах једном физичких способности ученика и
ногом до упора јашућег, прехват у постигнућа у спортским играма.
потхват упорном руком (до предножне)
и спојено одножењем заножне премах Минимални образовни захтеви
и саскок са окретом за 900 (одношка), ● Атлетика : трчање на 100 m за
завршити боком према притци. ученике и ученице, трчање на 800
5. Вратило m за ученике и 500 m за ученице,
За ученике/дохватно вратило/: скок удаљ, увис, бацање кугле – на
– суножним одривом узмак; ковртљај резултат.
назад у упору предњем; саскок замахом ● Вежбе на справама и тлу:
у заножење (зањихом). За ученике: наставни садржаји из
6. Греда програма вежби на тлу, прескока, једне
За ученице/висока греда/: справе у упору и једне справе у вису;
– залетом и суножним одскоком наскок За ученице: наставни садржаји из
у упор, премах одножно десном; окрет програма вежби на тлу, прескока, греде
за 900, упором рукама испред тела и двовисинског разбоја.
преднос разножно, ослонцем ногу иза
тела (напреднији ниво: замахом у Оквирни број часова по темама
заножење), до упора чучећег; усправ, ● Тестирање и провера савладаности
ходање у успону са докорацима, вага стандарда из основне школе (6
претклоном, усклон, саскок пруженим часова);
телом (чеоно или бочно у односу на ● Теоријских часова (2 у првом и 2 у
справу) другом полугодишту);
7. Коњ са хватаљкама ● Атлетика (12 часова)
За ученике: ● Гимнастика: вежбе на справама и тлу
– премах одножно десном напред замах (12 часова);
улево, замах удесно, замах улево и ● Спортска игра: по избору школе (12
спојено премах левом напред; премах часова);
десном назад, замах улево, замах удесно ● Физичка активност, односно спортска
и спојено одножењем десне, саскок са активност: у складу са могућностима
окретом за 900 улево до става на тлу, школе а по избору ученика (10
леви бок према коњу. часова);
Школско такмичење (одељење, ● Пливање (10 часова);
школа): актив наставника физичког ● Провера знања и вештина (4 часа).
васпитања бира справе на којима ће се
ученици такмичити.
За напредније ученике: састави из ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ

система школских спортских такмичења – Из фонда радних дана и за извођење
и учешће на вишим нивоима школских редовне наставе школа у току школске
такмичења. године организује:
Минимални образовни захтеви:
За ученике: наставни садржаји из Два целодневна излета са пешачењем:
програма вежби на тлу, прескока, једне – I разред до 12 km (укупно у оба
справе у упору и једне справе у вису; правца);
За ученице: наставни садржаји из
програма вежби на тлу, прескока, греде Два кроса : јесењи и пролећни.
и двовисинског разбоја.
– Стручно веће наставника физичког
ПРОГРАМ ПО ИЗБОРУ васпитања утврђује програм и садржај
УЧЕНИКА излета и дужину стазе за кросеве, према
●Р ИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И узрасту ученика.
НАРОДНИ ПЛЕСОВИ
– Савладавање основних вежби: Школа организује и спроводи спортска
„докорак,”, мењајући корак галопом у такмичења, као јединствени део процеса
свим правцима, полкин корак, далеко наставе физичког васпитања.
високи скок, „маказице; Спортска такмичења организују се у
– Систематска обрада естетског покрета оквиру радне суботе и у друго време
тела у месту и у кретању без реквизита које одреди школа.
и са реквизитима, користећи при томе Међушколска спортска такмичења
различиту динамику, ритам и темпо; организују се у оквиру календара који
– Примена савладане технике естетског доноси Министарство просвете науке и
покрета и кретања у кратким саставима. технолошког развоја.
– Треба савладати најмање пет народних
плесова; На предлог стручног већа школа
– Припрема за такмичење и приредбе и организује зимовање и летовање
учешће на њима. ученика:
● Спортска игра (по СПОРТСКА ИГРА (по избору) – Зимовање се организује у току зимског
избору) – Понављање и учвршћивање раније периода у трајању од 7 дана
обучаваних елемената игре. – Летовање ученика организује се у току
– Даље проширивање и продубљивање летњег распуста у трајању од 7–10 дана
техничко-тактичке припремљености у виду логоровања, камповања и других
ученика у складу са изборним активности
програмом за дату игру. На основу
претходних умења у техници и тактици
наставник планира конкретне садржаје
из спортске игре.
● Физичка, односно
спортска активност тручно веће наставника физичког
●С
у складу са васпитања, према програму који сам
могућностима доноси (из програма трећег разреда
школе. (програм по избору ученика) у складу
са могућностима школе, организује
наставу за коју ученици покажу
посебно интересовање
РУКОМЕТ
– Увежбавати основне техничке
елементе који су предвиђени
програмским садржајима за основну
школу;
– Покривање и откривање играча,
одузимање лопте, ометање противника.
Општи принципи постављања играча
у одбрани и нападу. Напад са једним
и два играча и напад против зонске
одбране. Зонска одбрана и напад „човек
на човека”. Уигравање кроз тренажни
процес;
– Правила игре;
– Учествовање на разредним, школским
и међушколским такмичењима.
ФУДБАЛ
школу;
одузимање лопте и ометање противника.
у нападу и одбрани. Разне варијанте
напада и одбране. Уигравање кроз
тренажни процес;
– Правила малог фудбала;
– Учествовање на разним школским и
међушколским такмичењима.
КОШАРКА
школу
– Техника кошарке. Шутирање на кош

из места и кретања, шут са једном или
обема рукама, са разних одстојања од
коша. Постављање и кретање играча у
нападу и одбрани. Одбрана „зоном” и
„човек на човека”. Напад против ових
врста одбрана. Контранапад у разним
варијантама и принцип блока;
– Правила игре и суђење;
– Учествовање на разредним и
школским такмичењима.
ОДБОЈКА
школу;
– Техника одбојке. Игра са повученим
и истуреним центром. Смечирање
и његова блокада. Уигравање кроз
– Правила игре и суђења;
– Учествовање на одељенским,
разредним и међушколским
такмичењима.
ПЛИВАЊЕ
– Упознавање и примена основних
сигурносних мера у пливању;
– Усвајање две технике пливања
(по склоностима и избору ученика).
Вежбање ради постизања бољих
резултата. Скок на старту и окрети;
БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ
– Избор борилачке вештине која се
изучава на матичним факултетима
спорта и физичког васпитања и која
је у програму Школских спортских
такмичења. Наставник у складу са
могућностима школе и интересовањима
ученика предлаже наставни програм.
КЛИЗАЊЕ И СКИЈАЊЕ
– Програмски задаци из клизања и
скијања обухватају савладавање основне
технике и упознавање са правилима
такмичења. Наставник предлаже
наставни програм, који се заснива на
програму клизања и предмета Скијање
на матичним факултетима
ДРУГЕ АКТИВНОСТИ ПО ИЗБОРУ
УЧЕНИКА
– Оријентиринг
– Бадминтон и друге активности у
складу са могућностима школе и
интересовањима ученика.
Кључни појмови садржаја: вежбање, рекреација, плес и здравље.

ПО ТЕМАМА
● Здравствена ● Унапређивање и ●П
репозна везе између физичке ● Вежбе обликовања (јачања, лабављење ● Н
култура и физичка очување здравља; активности и здравља; и растезање); циљевима и исходима наставе/учења,
активност, ● Утицај на ●О
бјасни карактеристике положаја ● Вежбе из корективне гимнастике; планом рада и начинима оцењивања;
као основа за правилно држање тела, покрета и кретања у ● Провера стања моторичких и ●Т оком реализације часова физичког
реализовање тела (превенција професији за коју се школује функционалних способности; васпитања давати информације о томе
постављених постуралних и уочи оне, које могу имати које вежбе позитивно утичу на статус
циљева и исхода; поремећаја); негативан утицај на његов раст, њиховог организма, с обзиром на
развој; карактеристике њихове професије, а
●О
дабере и изведе вежбе које негативно утичу на здравље;
превентивно утицати на могуће далеко су више оптерећени у редовном
негативне утицаје услед рада у образовању практичном и теоријском
одабраној професији; наставом од осталих ученика;
● Развој моторичких ●Р
азвој и усавршавање ● Именује моторичке способности ●В
ежбе снаге без и са малим теговима ● Физичко васпитање, у овим школама,
и функционалних моторичких које треба развијати, као и (до 4 kg); значајно је за активан опоравак
способности способности и основна средства и методе за ●Т
рчање на 60 m и 100 m; ученика, компензацију и релаксацију
човека, као основа теоријских знања њихов развој; ●Т
рчање на 800 m ученице и 1.000 m с обзиром на њихова честа статичка
за реализовање неопходних за ● Примени адекватна средства ученици; и једнострана оптерећења. Теоријска
постављених самостални рад на (изводи вежбе) за развој и ●В
ежбе растезања (број понављања и знања из области физичких
циљева и исхода; њима; усавршавање моторичких издржај у крајњем положају); активности су од великог значаја
способности из: вежби ●П
олигони спретности и окретности и бављење физичким вежбама.
обликовања, атлетике, спортске игре;
гимнастике, пливања и спортских ●А
еробик; Облици наставе
игара за развој: снаге, брзине, ●О
бука техника пливања Предмет се реализује кроз следеће
издржљивости, гипкости, облике наставе:
спретности и окретности; ● теоријска настава (4 часа);
● Усвајање знања, ●М
отивација ученика за ● Кратко описати основне АТЛЕТИКА ● мерење и тестирање (6 часова);
умења и вештина бављењем физичким карактеристике и правила У свим атлетским дисциплинама ● практична настава (60 часова).
из спортских грана активностима; спортске гране атлетике, треба радити на развијању основних
и дисциплина ●Ф
ормирање позитивних гимнастике и спортске гране – моторичких особина за дату Подела одељења на групе
као основа за психосоцијалних дисциплина које се уче; дисциплину; Одељење се не дели приликом
реализовање образаца понашања; ● Демонстрира – вежбе и технике реализације;
постављених ●П
римена стечених атлетских дисциплина и вежби Трчања: Настава се изводи фронтално и по
циљева и исхода; умења, вештина, на справама и тлу које се уче Усавршавање технике трчања на групама, у зависности од карактера
знања и навика које се (поседовати вештину); кратке и средње стазе: методске јединице која се реализује.
● Атлетика; користе у свакодневним ● Детаљније опише правила – 100 m ученици и ученице; Уколико је потребно, нарочито за вежбе
условима живота и спортске гране за коју показује – 800 m ученици и ученице; из корективне гимнастике, приступ је
рада; посебан интерес, за коју школа – штафета 4 x 100 m ученици и ученице индивидуалан.
има услове;
●Е
стетско истраживање ● Објасни због којих је Вежбање технике трчања на средњим Место реализације наставе
покретом и карактеристика физичког стазама умереним интезитетом и ● Теоријска настава се реализује у
доживљавање естетских васпитања важно да активно различитим темпом у трајању од 5 до учионици или у сали, истовремено са
вредности; учествује у процесу наставе и да 10 min. практичном наставом;
●У
свајање етичких самостално спроводи одређен Крос: јесењи и пролећни ● Практична настава реализује се
вредности и подстицање програм физичке и спортске – 800 m ученице, на спортском вежбалишту (сала,
вољних особина активности; – 1.000 m ученици. спортски отворени терени, базен,
ученика; ● Свакоднево упражњава физичке, Скокови: клизалиште, скијалиште).
●С
тицање и усавршавање односно спортске активности Скок удаљ корачном техником. Планирање наставе и учења
моторичких знања, пошто сагледа (детектује) њихове Скок увис леђном техником. ● Настава се реализује у циклусима
умећа, вештина, техника позитивне карактеристике и Бацања: који трају приближно 10–12 часова
и навика предвиђених утицај које оне имају на здравље, Бацање кугле, једна од рационалних (узастопних). Наставнику физичког
програмом за базичне дружење и добро расположење; техника (ученице 4 kg, ученици 5 kg). васпитања је остављено да, зависно
спортске гране; ● Сагледа негативне утицаје Спровести такмичења у одељењу, од потреба, прецизира трајање сваког
овезивање моторичких
●П савременог начина живота на резултат, у свим реализованим циклуса, као и редослед њиховог
● Спортска задатака у целине, (пушење, алкохол, дрога, атлетским дисциплинама. садржаја.
гимнастика: али без стварања насиље, деликвентно понашање)
(Вежбе на справама крутих моторичких и свестан је да је физичким, СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: Садржај циклуса је:
и тлу); аутоматизама; односно спортским активностима ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ – за проверу нивоа знања на крају
вођење ученика
●У могуће предупредити негативне Напомена: школске године – један;
у организовани утицаје; – Наставник олакшава, односно – за атлетику – један;
систем припрема ● Путем физичких односно отежава програм на основу моторичких – за гимнастику: вежбе на справама и
за игре, сусрете и спортских активности способности и претходно стечених тлу – један;
манифестације; комуницира са својим друговима умења ученика. – за спорт по избору ученика – два;
и ужива у дружењу и контактима; 1. Вежбе на тлу – за повезивање физичког васпитања са
●Р
азвијање елемената ● Повеже свакодневни живот, За ученике и ученице: животом и радом – један.
ритма сједињавањем способност за учење и практичан – из упора за рукама, зибом, провлак
кинетичких и рад са физичким, односно згрчено напред до упора пред рукама Садржаји програма усмерени су на:
енергетских елемената спортским активностима и (опружено); развијање физичких способности;
у целине: рад-одмор; правилном исхраном; – колут напред и спојено усправом до спортско-техничко образовање;
нaпрезање-релаксација; ● Објасни да покрет и кретање, без ваге претклоном и заножењем, издржај; повезивање физичког васпитања са
убрзање-успо-равање; обзира на то којој врсти физичке, – премет странце упором у „бољу” животом и радом.
збор спортова,
●И односно спортске активности страну и спојено, премет странце у Годишњи план, програм и распоред
односно спортско- припадају, имају своју естетску „слабију” страну кросева, такмичења, зимовања и других
рекреативних или компоненту (лепоту извођења, – за напредни ниво премет напред облика рада утврђује се на почетку
других кретних лепоту доживљаја); упором школске године на наставничком већу,
активности као ● Ужива у извођењу покрета и 2. Прескок на предлог стручног већа наставника
трајног опредељења за кретања; За ученике коњ у ширину висине 120 физичког васпитања.
њихово свакодневно ● Наведе основне олимпијске cm; за ученице 110 cm: Стручно веће наставника физичког
упражњавање. принципе и примени их – згрчка; васпитања, самостално, одређује
на школским спортским – разношка; редослед обраде појединих садржаја
такмичењима и у слободном – за напредни ниво: склонка и прескоци програма и циклуса.
времену; са заножењем. Часови у току недеље треба да буду
● Препозна нетолерантно 3. Кругови распоређени у једнаким интервалима,
понашање својих другова и За ученике/доскочни кругови/: не могу се одржавати као блок
реагује на њега, шири дух – њих, зањихом саскок, уз помоћ. часови. Настава се не може одржавати
пријатељства, истрајан је у 4. Разбој истовремено са два одељења, ни на
својим активностима. За ученике/паралелни разбој/: спортском терену, ни у фискултурној
● Има правилан однос према – из упора седећег разножно пред сали.
окружењу у којем вежба, рукама, прехватом напред и дизањем У свим разредима настава физичког
рекреира се и бави спортом. склоњено став на раменима, спуст назад васпитања се реализује одвојено за
у упор седећи разножно, прехват рукама ученике и одвојено за ученице, а
иза бутина, сножити и зањихом саскок. само у школама које имају по два
паралелна објекта за физичко васпитање
дозвољена је истовремена реализација
часа.
За ученице/двовисински разбој, једна

притка, вратило/: Праћење, вредновање и оцењивање
– вис на в/п лицем према н/п: клим, Праћење напретка ученика у физичком
премах згрчено једном ногом до васпитању се обавља сукцесивно
виса лежећег на н/п, прехват (може у току читаве школске године, на
разноручно) на н/п до упора јашућег; основу методологије праћења, мерења
премах одножно предножном (уназад) и вредновања ефеката у физичком
до упора предњег; замахом уназад васпитању – стандарди за оцењивање
(зањихом) саскок пруженим телом; физичких способности ученика и
– једна притка: наскок у упор предњи, постигнућа у спортским играма.
премах одножно једном ногом до упора
јашућег; премах одножно заножном Минимални образовни захтеви
до упора стражњег; саскок саседом ●А тлетика : трчање на 100 m за
(замахом ногама унапред). ученике и ученице, трчање на 800
5. Вратило m за ученике и 500 m за ученице,
За ученике/доскочно вратило/ скок удаљ, увис, бацање кугле – на
– из мирног виса узмак до упора, резултат.
замахом ногама уназад (зањихом) саскок ●В ежбе на справама и тлу:
увито За ученике: наставни садржаји из
6. Греда програма вежби на тлу, прескока, једне
За ученице/висока греда/: справе у упору и једне справе у вису;
– залетом и суножним одскоком наскок За ученице: наставни садржаји из
у упор чучећи; окрет за 900 усправ у програма вежби на тлу, прескока, греде
успон, окрет за 1800, лагано трчање на и двовисинског разбоја.
прстима, скок са променом ногу, кораци
у успону до краја греде; саскок згрчено Оквирни број часова по темама
(бочно у односу на греду). ●Т
естирање и провера савладаности
7. Коњ са хватаљкама исхода из претходног разреда (6
За ученике: часова);
– из упора пред рукама, коло заножно ●Т
еоријских часова (2 у првом и 2 у
левом, коло заножно десном. другом полугодишту);
Школско такмичење (одељење, ●А
тлетика (12 часова);
школа): актив наставника физичког ●Г
имнастика: вежбе на справама и тлу
васпитања бира справе на којима ће се (12 часова);
ученици такмичити. ●С
портска игра: по избору школе (12
За напредније ученике: састави из часова);
система школских спортских такмичења ●Ф
изичка активност, односно спортска
и учешће на вишим нивоима школских активност: у складу са могућностима
такмичења. школе а по избору ученика (10
часова);
ПРОГРАМ ПО ИЗБОРУ ливање (10 часова);
●П
УЧЕНИКА ●П
ровера знања и вештина (4 часа).
●Р ИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И
НАРОДНИ ПЛЕСОВИ ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
– Савладавање основних вежби: – Из фонда радних дана и за извођење
„докорак,”, мењајући корак галопом у редовне наставе школа у току школске
свим правцима, полкин корак, далеко године организује:
високи скок, „маказице; Два целодневна излета са пешачењем:
– Систематска обрада естетског покрета – II разред до 14 km (укупно у оба
тела у месту и у кретању без реквизита правца);
и са реквизитима, користећи при томе Два кроса : јесењи и пролећни
различиту динамику, ритам и темпо; – Стручно веће наставника физичког
– Примена савладане технике естетског васпитања утврђује програм и садржај
покрета и кретања у кратким саставима. излета и дужину стазе за кросеве, према
– Треба савладати најмање пет народних узрасту ученика.
плесова;
– Припрема за такмичење и приредбе и Школа организује и спроводи спортска
учешће на њима. такмичења, као јединствени део процеса
● Спортска игра (по СПОРТСКА ИГРА (по избору) наставе физичког васпитања.
избору) – Понављање и учвршћивање раније Спортска такмичења организују се у
обучаваних елемената игре. оквиру радне суботе и у друго време
– Даље проширивање и продубљивање које одреди школа.
техничко-тактичке припремљености Међушколска спортска такмичења
ученика у складу са изборним организују се у оквиру календара који
програмом за дату игру. На основу доноси Министарство просвете науке и
претходних умења у техници и тактици технолошког развоја.
из спортске игре. На предлог стручног већа школа
организује зимовање и летовање
Стручно веће наставника физичког ученика:
васпитања, према програму који сам – Зимовање се организује у току зимског
● Физичка, односно доноси (из програма трећег разреда периода у трајању од 7 дана;
спортска активност (програм по избору ученика) у складу – Летовање ученика организује се у току
у складу са са могућностима школе, организује летњег распуста у трајању од 7–10 дана
могућностима наставу за коју ученици покажу посебно у виду логоровања, камповања и других
школе интересовање активности.
РУКОМЕТ
школу;

одузимање лопте, ометање противника.
у одбрани и нападу. Напад са једним
и два играча и напад против зонске
одбране. Зонска одбрана и напад „човек
на човека”. Уигравање кроз тренажни
процес;
– Правила игре;
– Учествовање на разредним, школским
и међушколским такмичењима.
ФУДБАЛ
школу;
одузимање лопте и ометање противника.
у нападу и одбрани. Разне варијанте
напада и одбране. Уигравање кроз
– Правила малог фудбала;
– Учествовање на разним школским и
међушколским такмичењима.
КОШАРКА
школу
– Техника кошарке. Шутирање на кош
из места и кретања, шут са једном или
обема рукама, са разних одстојања од
коша. Постављање и кретање играча у
нападу и одбрани. Одбрана „зоном” и
„човек на човека”. Напад против ових
врста одбрана. Контранапад у разним
варијантама и принцип блока;
– Правила игре и суђење;
– Учествовање на разредним и
школским такмичењима.
ОДБОЈКА
школу;
– Техника одбојке. Игра са повученим
и истуреним центром. Смечирање
и његова блокада. Уигравање кроз
ПЛИВАЊЕ
спорта и физичког васпитања и која
је у програму Школских спортских
такмичења. Наставник у складу са
могућностима школе и интересовањима
ученика предлаже наставни програм.

УЧЕНИКА
Назив предмета: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ


ПО ТЕМАМА
● Унапређивање и ● Препозна везе између физичке ●В ежбе обликовања (јачања, лабављење ● Н
●З
дравствена очување здравља; активности и здравља. и растезање); циљевима и исходима наставе/учења,
култура и физичка ● Утицај на ● Објасни карактеристике положаја ● В ежбе из корективне гимнастике; планом рада и начинима оцењивања;
активност, правилно држање тела, покрета и кретања у ●П ровера стања моторичких и ●Т оком реализације часова физичког
реализовање постуралних и уочити оне, које могу имати које вежбе позитивно утичу на статус
циљева и исхода; развој; карактеристике њихове професије, а
● Одабра и изведе вежбе које негативно утичу на здравље;
превентивно утицати на могуће далеко су више оптерећени у
негативне утицаје услед рада у редовном образовању практичном
одабраној професији. и теоријском наставом од осталих
●Р
азвој моторичких ● Развој и усавршавање ● Именује моторичке способности ● В ежбе снаге без и са малим теговима ученика.
и функционалних моторичких које треба развијати, средства и (до 4 kg); ●З бог тога је физичко васпитање, у
способности способности и методе за њихов развој; ●Т рчање на 800 m ученице и 1.000 m овим школама, значајно за активан
човека, као основа теоријских знања ● Примени адекватна средства ученици; опоравaк ученика, компензацију
за реализовање неопходних за (изведе вежбе) за развој и ●Т рчање на 60 m и 100 m; и релаксацију с обзиром на њихова
постављених самостални рад на усавршавање моторичких ●В ежбе растезања (број понављања и честа статичка и једнострана
циљева и исхода; њима; способности из: вежби издржај у крајњем положају); оптерећења. Теоријска знања из
обликовања, атлетике, ●П олигони спретности и окретности и области физичких активности су од
гимнастике, пливања и спортске игре; великог значаја за бављење физичким
спортских игара за развој: снаге, ● А
еробик; вежбама.
брзине, гипкости, спретности и ●О
бука техника пливања;
окретности. Облици наставе
Предмет се реализује кроз следеће
●У
свајање знања, ● Стицање моторичких ● Кратко опише основне облике наставе:
умења и вештина умења (вештина) и карактеристике и правила ● т еоријска настава (4 часа);
из спортских грана теоријских знања атлетике, гимнастике и спортске ●м ерење и тестирање (8 часова);
и дисциплина неопходних за њихово гране – дисциплина које се уче; ●п рактична настава (58 часова).
као основа за усвајање; ● Демонстрира – вежбе и технике Подела одељења на групе
реализовање ● Мотивација ученика атлетских дисциплина и вежбе Одељење се не дели приликом
постављених за бављење физичким на справама и тлу које се уче реализације;
циљева и исхода; активностима; (поседовати вештину); Настава се изводи фронтално и по
● Формирање позитивних ● Детаљније опише правила групама, у зависности од карактера
тлетика;
●А психосоцијалних спортске гране за коју показује методске јединице која се реализује.
образаца понашања; посебан интерес, за коју школа Уколико је потребно, нарочито за вежбе
● Примена стечених има услове; из корективне гимнастике, приступ је
умења, знања и навика у ● Објасни због којих је индивидуалан.
свакодневним условима карактеристика физичког
●С
портска живота и рада; васпитања важно да активно Место реализације наставе
гимнастика: ● Естетско изражавање учествује у процесу наставе и да ●Т
(Вежбе на справама покретом и самостално спроводи одређен учионици или у сали, истовремено са
и тлу); доживљавање естетских програм физичке и спортске практичном наставом;
вредности покрета и активности; рактична настава реализује се
●П
кретања; ● Се бави физичким, односно на спортском вежбалишту (сала,
● Усвајање етичких спортским активностима спортски отворени терени, базен,
вредности и подстицање пошто ће сагледа (детектовати) клизалиште, скијалиште).
вољних особина позитивне карактеристике Планирање наставе и учења
ученика ; физичке и спортске активности ●Н
астава се реализује у циклусима
● Повезивање моторичких и њихове утицаје на здравље, који трају приближно 10–12 часова
задатака у целине; дружење и добро расположење; (узастопних). Наставнику физичког
Увођење ученика ● Сагледа негативне утицаје васпитања је остављено да, зависно
у организовани савременог начина живота од потреба, прецизира трајање сваког
систем припрема за (пушење, алкохол, дрога, насиље, циклуса, као и редослед њиховог
школска такмичења, деликвентно понашање) и садржаја.
игре, сусрете и свестан је да физичким, односно
манифестације; спортским активностима може Садржај циклуса је:
● Развијање елемената предупредити њихове негативне – за проверу нивоа знања на крају
ритма у препознавању утицаје; школске године – један;
целина: рад-одмор; ● Путем физичких односно – за атлетику – један;
напрезање-релаксација; спортских активности – за гимнастику: вежбе на справама и
убрзање-успоравање; комуницира са својим друговима тлу – један
и ужива у дружењу и контактима; – за спорт по избору ученика – два;
– за повезивање физичког васпитања са
животом и радом – један.
● Избор спортских грана, ●П

овеже свакодневни живот, АТЛЕТИКА Садржаји програма усмерени су на:
спортско-рекреативних способност за учење и практичан У свим атлетским дисциплинама треба развијање физичких способности;
или других кретних рад са физичким односно радити на усавршавању технике и спортско-техничко образовање;
активности као спортским активностима и развијању водећих моторичких особина повезивање физичког васпитања са
трајног опредељења за правилном исхраном; за дату дисциплину. животом и радом.
њихово свакодневно ●О
бјасни да покрет и кретање, Трчање Годишњи план, програм и распоред
упражњавање; без обзира на то којој врсти Трчање на 100 m – ученици и ученице, кросева, такмичења, зимовања и других
физичке,односно спортске на 1,000 m – ученици, облика рада утврђује се на почетку
активности припадају, имају на 800 m – ученице, школске године на наставничком већу,
своју естетску компоненту Штафета 4 x 100 m ученици и ученице. на предлог стручног већа наставника
(лепоту извођења, лепоту Скокови физичког васпитања.
доживљаја); Скок удаљ –одабраном техником; Стручно веће наставника физичког
●У
жива у извођењу покрета и Скок увис– одабраном техником. васпитања, самостално, одређује
кретања; Бацање редослед обраде појединих садржаја
●Н
аводе основне олимпијске Бацање кугле рационалном техником програма и циклуса.
принципе и примени их (ученици 6 кг и ученице 4 кг). Часови у току недеље треба да буду
на школским спортским распоређени у једнаким интервалима,
такмичењима и у слободно време. СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: не могу се одржавати као блок
●П
репозна нетолерантно ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ часови. Настава се не може одржавати
понашање својих другова и Напомена: истовремено са два одељења, ни на
реагује на њега, шири дух – Наставник олакшава, односно спортском терену, ни у фискултурној
пријатељства, истрајан је у отежава програм на основу моторичких сали.
својим активностима. способности и претходно стечених У свим разредима настава физичког
●И
ма правилан однос према умења ученика. васпитања се реализује одвојено за
окружењу у којем вежба, 1. Вежбе на тлу ученике и одвојено за ученице, а
рекреира се и бави се спортом. За ученике и ученице: само у школама које имају по два
– из упора за рукама, зибом, премах паралелна објекта за физичко васпитање
одбочно до упора пред рукама дозвољена је истовремена реализација
(опружено). часа.
– комбинација вежби која садржи (вежбе
се бирају, одузимају или додају у складу Праћење, вредновање и оцењивање
са могућностима ученика): плесне Праћење напретка ученика у физичком
кораке; скок са окретом за 1800; окрет васпитању се обавља сукцесивно
на две или једној нози; премет странце; у току читаве школске године, на
колут напред суножним одразом основу методологије праћења, мерења
и малим летом; вагу претклоном и вредновања ефеката у физичком
и заножењем; став на шакама васпитању – стандарди за оцењивање
колут напред и сп. скок са окретом физичких способности ученика и
(произвољан број степени); постигнућа у спортским играма.
– за напреднији ниво: колут летећи и
прекопит напред, уз помоћ. Минимални образовни захтеви
2. Прескок гимнастика:
За ученике коњ у ширину висине 120 За ученике: наставни садржаји из
cm; за ученице 110 cm: програма вежби на тлу, прескока, једне
– згрчка; справе у упору и једне справе у вису;
– разношка За ученице: наставни садржаји из
– за напредни ниво: склонка; прескоци програма вежби на тлу, прескока, греде
са заножењем и „прекопит” и двовисинског разбоја.
3. Кругови
За ученике/доскочни кругови/: Оквирни број часова по темама
– вучењем вис узнето; вис стрмоглаво; естирање и провера савладаности
●Т
вис узнето; спуст у вис стражњи – исхода из претходног разреда (6
издржај; вучењем вис узнето; спуст у часова);
вис предњи (полако); саскок ●Т
еоријских часова (2 у првом и 2 у
4. Разбој другом полугодишту);
За ученике/паралелни разбој/: ●А
тлетика (12 часова);
– из замаха у упору предњихом спуст ●Г
имнастика: вежбе на справама и тлу
у склек, зањих у склеку и спојено упор (12 часова);
(у зањиху); предњих и спојено склек, ●С
портска игра: по избору школе (14
зањихом упор (поновити 2 до 3 пута) часова);
За ученице/двовисински разбој, једна ●Ф
изичка активност, односно спортска
притка, вратило/: активност: у складу са могућностима
– лицем према н/п, залетом и суножним школе а по избору ученика (10
одскоком наскок упор предњи; премах часова);
одножно десном (левом) у упорa ●П
ливање (10 часова);
јашући; прехват на в/п; премах одножно ●П
ровера знања и вештина (4 часа).
заножном до виса седећег, подметним
опружањем или одривом од н/п предњих ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
и спојено саскок у предњиху (уз помоћ) – Из фонда радних дана и за извођење
до става на тлу, леђима према в/п; редовне наставе школа у току школске
– једна притка: залетом и суножним године организује:
одскоком наскок упор предњи; премах Два целодневна излета са пешачењем
одножно десном (левом) до упора
јашућег, премах одножно заножном до – III разред дo 16 km (укупно у оба
упора стражњег; сасед са окретом за 900. правца);
5. Вратило
За ученике/доскочно и дохватно или Два кроса : јесењи и пролећни
дочелно вратило/: – Стручно веће наставника физичког
– /доскочно/: подметно успостављање васпитања утврђује програм и садржај
ниха; њихање са повећавањем излета, и дужину стазе за кросеве,
амплидуде и саскок у предњиху или према узрасту ученика.
зањиху уз помоћ;
– /дохватно или дочелно/: ковртљај
назад у упору.
6. Греда Школа организује и спроводи спортска

За ученице/висока греда/: такмичења, као јединствени део процеса
– залетом и суножним одскоком наскок наставе физичког васпитања.
у упор чучећи одножно; окрет за 900 до Спортска такмичења организују се у
упора чучећег; усправ, одручити; кораци оквиру радне суботе и у друго време
у успону докорацима; вага претклоном и које одреди школа. Међушколска
заножењем, усклон; суножним одскоком спортска такмичења организују се
скок са померањем; окрет за 900 у у оквиру календара који доноси
успону; саскок пруженим телом или, Министарство просвете науке и
за напреднији ниво – са предножним технолошког развоја.
разножењем.
На предлог стручног већа школа
7. Коњ са хватаљкама организује зимовање и летовање
За ученике: ученика:
– из упора предњег коло предожно – Зимовање се организује у току зимског
десном, коло предножно левом; периода у трајању од 7 дана;
– из упора стражњег коло одножно – Летовање ученика организује се у току
десном, коло одножно левом летњег распуста у трајању од 7–10 дана
у виду логоровања, камповања и других
Школско такмичење (одељење, активности.
школа): актив наставника физичког
васпитања бира справе на којима ће се
ученици такмичити.
За напредније ученике: састави из
система школских спортских такмичења
и учешће на вишим нивоима школских
такмичења.
ПРОГРАМ ПО ИЗБОРУ
УЧЕНИКА
● РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И
НАРОДНИ ПЛЕСОВИ
– Савладавање основних вежби:
„докорак,”, мењајући корак галопом у
свим правцима, полкин корак, далеко
високи скок, „маказице;
– Систематска обрада естетског покрета
тела у месту и у кретању без реквизита
и са реквизитима, користећи при томе
различиту динамику, ритам и темпо;
– Примена савладане технике естетског
покрета и кретања у кратким саставима.
– Треба савладати најмање пет народних
плесова;
– Припрема за такмичење и приредбе и
учешће на њима.
СПОРТСКА ИГРА (по избору)
● Спортска игра (по – Понављање и учвршћивање раније
избору); обучаваних елемената игре.
– Даље проширивање и продубљивање
техничко-тактичке припремљености
ученика у складу са изборним
програмом за дату игру. На основу
претходних умења у техници и тактици
из спортске игре.
Стручно веће наставника физичког

● Физичка, односно васпитања, према програму који сам
спортска активност доноси (из програма трећег разреда
у складу са (програм по избору ученика) у складу
могућностима са могућностима школе, организује
школе. наставу за коју ученици покажу посебно
интересовање.
РУКОМЕТ
– Усавршавање технике и тактике кроз
игру;
ФУТСАЛ
игру;
КОШАРКА
игру;
ОДБОЈКА
игру;
ПЛИВАЊЕ
спорта и физичког васпитања.
Наставник у складу са могућностима
школе и интересовањима ученика
предлаже наставни програм.
УЧЕНИКА

ПО ТЕМАМА
● Унапређивање и ●П
репозна везе између физичке ● Вежбе обликовања (јачања, лабављење ● Н
● Здравствена очување здравља; активности и здравља; и растезање); циљевима и исходима наставе/учења,
култура и физичка ● Утицај на ●О
бјасни карактеристике положаја ● Вежбе из корективне гимнастике; планом рада и начинима оцењивања;
активност, правилно држање тела, покрета и кретања у ● Провера стања моторичких и ●Т оком реализације часова физичког
реализовање постуралних и уочи оне, које могу имати које вежбе позитивно утичу на статус
циљева и исхода; развој; карактеристике њихове професије, а
● Развој моторичких ● Развој и усавршавање ●О
дабере и изведе вежбе ● Вежбе снаге без и са малим теговима које негативно утичу на здравље;
и функционалних моторичких обликовања и вежбе из (до 4 kg); ●У ченици који похађају
способности способности и корективне гимнастике, које ће ● Трчање на 800 m ученице и 1,000 m четворогодишње стручне школе
човека, као основа теоријских знања превентивно утицати на могуће ученици ; далеко су више оптерећени у
за реализовање неопходних за негативне утицаје услед рада у ● Трчање на 60 m и 100 m; редовном образовању практичном
постављених самостални рад на одабраној професији; ● Вежбе растезања (број понављања и и теоријском наставом од осталих
циљева и исхода; њима; ●И
менује моторичке способности издржај у крајњем положају); ученика.
које треба развијати, као и ● Полигони спретности и окретности и ● о вим школама, значајно је за активан
основна средства и методе за спортске игре; опоравaк ученика, компензацију
њихов развој; ● Аеробик; и релаксацију с обзиром на њихова
●П
римени адекватна средства ● Обука техника пливања; честа статичка и једнострана
(изведе вежбе) за развој и оптерећења. Теоријска знања из
усавршавање моторичких области физичких активности су од
способности из: вежби великог значаја за бављење физичким
обликовања, атлетике, вежбама.
гимнастике, пливања и спортских
игара за развој: снаге, брзине,
издржљивости, гипкости,
спретности и окретности;
● Усвајање знања, ●С тицање моторичких ● Кратко опише основне АТЛЕТИКА Облици наставе
умења и вештина умења (вештина) и карактеристике и правила У свим атлетским дисциплинама треба Предмет се реализује кроз следеће
из спортских грана теоријских знања атлетике, гимнастике и спортске радити на усавршавању технике и облике наставе:
и дисциплина неопходних за њихово гране – дисциплина које се уче; развијању водећих моторичких особина ● теоријска настава (4 часа);
као основа за усвајање; ● Демонстрира технику за дату дисциплину. ● мерење и тестирање (6 часова);
реализовање ●М отивација ученика за дисциплина из атлетике и Трчање ● практична настава (52 часа).
постављених бављењем физичким гимнастике (вежби на справама Трчање на 100 m – ученици и ученице,
циљева и исхода активностима; и тлу) које поседују вештину, на 1,000 m – ученици, Подела одељења на групе
●Ф ормирање позитивних технику и тактику спортске на 800 m – ученице, Настава се изводи фронтално и по
психосоцијалних игре као и вежбе из осталих Штафета 4 x 100 m ученици и ученице. групама, у зависности од карактера
образаца понашања; програмом предвиђених садржаја Скокови методске јединице која се реализује.
●П римена стечених ● Детаљније опише правила Скок удаљ –одабраном техником; Уколико је потребно, нарочито за вежбе
умења, знања и навика у спортске гране за коју показује Скок увис– одабраном техником. из корективне гимнастике, приступ је
свакодневним условима посебан интерес – за коју школа Бацање индивидуалан.
живота и рада; има услове; Бацање кугле рационалном техником
●Е стетско изражавање ● Објасни због којих је (ученици 6 kg и ученице 4 kg). Место реализације наставе
покретом и карактеристика физичко ● Теоријска настава се реализује у
доживљавање естетских васпитања важно, да активно СПОРТСКА ГИМНАСТИКА: учионици или у сали, истовремено са
вредности покрета и учествује у процесу наставе и да ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ практичном наставом;
кретања; самостално спроводи одређен Напомена: ● Практична настава реализује се
●У свајање етичких програм физичке и спортске – Наставник олакшава, односно на спортском вежбалишту (сала,
вредности и подстицање активности; отежава програм на основу моторичких спортски отворени терени, базен,
вољних особина ● се бави физичким, односно способности и претходно стечених клизалиште, скијалиште).
ученика; спортским активностима, пошто умења ученика.
●П овезивање моторичких сагледа (детектује) њихове Планирање наставе и учења
задатака у целине; позитивне карактеристике, утицај Поновити елементе и вежбе на справама Настава се реализује у циклусима
● Увођење ученика на здравље, дружење и добро и тлу из претходних разреда. који трају приближно 10–12 часова
у организовани расположење; (узастопних). Наставнику физичког
систем припрема за ● Сагледа негативне утицаје ПРОГРАМ ПО ИЗБОРУ васпитања је остављено да, зависно
Програм по избору школска такмичења, савременог начина живота УЧЕНИКА од потреба, прецизира трајање сваког
ученика: игре, сусрете и (пушење, алкохол, дрога, насиље, ●Р ИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И циклуса, као и редослед њиховог
● Ритмичка манифестације; деликвентно понашање) и буде НАРОДНИ ПЛЕСОВИ садржаја.
гимнастика и свестан да је физичким, односно – Савладавање основних вежби:
народни плесови. ●Р
азвијање елемената спортским активностима могуће „докорак,”, мењајући корак галопом у Садржај циклуса је:
ритма у препознавању предупредити њихове негативне свим правцима, полкин корак, далеко – за проверу нивоа знања на крају
целина: рад-одмор; утицаје; високи скок, „маказице; школске године – један;
напрезање-релаксација; ● Комуницира путем физичких – Систематска обрада естетског покрета – за атлетику – један;
убрзање-успоравање; односно спортских активности тела у месту и у кретању без реквизита – за гимнастику: вежбе на справама и
са својим друговима и ужива у и са реквизитима, користећи при томе тлу – један;
●И
збор спортских грана, дружењу и контактима; различиту динамику, ритам и темпо; – за спорт по избору ученика – два;
спортско-рекреативних ● Доводи у везу свакодневни – Примена савладане технике естетског – за повезивање физичког васпитања са
или других кретних живот, способност за учење покрета и кретања у кратким саставима. животом и радом – један.
активности као и практичан рад са физичким – Треба савладати најмање пет народних Садржаји програма усмерени су
трајног опредељења за односно спортским активностима плесова; на: развијање физичких способности;
њихово свакодневно и правилном исхраном; – Припрема за такмичење и приредбе и спортско-техничко образовање;
упражњавање; ● самостално бира физичку, учешће на њима. повезивање физичког васпитања са
● Спортска игра односно спортску активност и СПОРТСКА ИГРА (по избору) животом и радом.
(по избору): изводи је у окружењу у коме – Понављање и учвршћивање раније Годишњи план, програм и распоред
живи; обучаваних елемената игре. кросева, такмичења, зимовања и других
● Објасни да покрет и кретање, – Даље проширивање и продубљивање облика рада утврђује се на почетку
без обзира на то којој врсти техничко-тактичке припремљености школске године на наставничком већу,
физичке,односно спортске ученика у складу са изборним на предлог стручног већа наставника
активности припада, има своју програмом за дату игру. На основу физичког васпитања.
естетску компоненту (лепоту претходних умења у техници и тактици Стручно веће наставника физичког
извођења, лепоту доживљаја); наставник планира конкретне садржаје васпитања, самостално, одређује
● Ужива у извођењу покрета и из спортске игре. редослед обраде појединих садржаја
кретања; програма и циклуса.
● Наводе основне олимпијске Стручно веће наставника физичког Часови у току недеље треба да буду
принципе и примени их васпитања, према програму који сам распоређени у једнаким интервалима,
на школским спортским доноси (из програма трећег разреда не могу се одржавати као блок
такмичењима и у слободно (програм по избору ученика) у складу часови. Настава се не може одржавати
време; са могућностима школе, организује истовремено са два одељења, ни на
● Препозна нетолерантно наставу за коју ученици покажу посебно спортском терену, ни у фискултурној
понашање својих другова и интересовање. сали.
реагује на њега, шири дух У свим разредима настава физичког
● Рукомет; пријатељства, буде истрајан је у РУКОМЕТ васпитања се реализује одвојено за
својим активностима. – Усавршавање технике и тактике кроз ученике и одвојено за ученице, а
● Се правилно односи према игру; само у школама које имају по два
окружењу у којем вежба, – Правила игре и суђења; паралелна објекта за физичко васпитање
рекреира се и бави спортом, што – Учествовање на одељенским, дозвољена је истовремена реализација
преноси у свакодневни живот разредним и међушколским часа.
● Учествује на школском такмичењима.
такмичењу и у систему школских Праћење, вредновање и оцењивање
● Фудбал; спортских такмичења ФУТСАЛ Праћење напретка ученика у физичком
– Усавршавање технике и тактике кроз васпитању се обавља сукцесивно
игру; у току читаве школске године, на
– Правила игре и суђења; основу методологије праћења, мерења
– Учествовање на одељенским, и вредновања ефеката у физичком
разредним и међушколским васпитању – стандарди за оцењивање
такмичењима. физичких способности ученика и
постигнућа у спортским играма.
● Кошарка; КОШАРКА Оквирни број часова по темама

– Усавршавање технике и тактике кроз ● Тестирање и провера савладаности
игру; исхода из претходног разреда (6
– Правила игре и суђења; часова);
– Учествовање на одељенским, ● Теоријских часова (2 у првом и 2 у
разредним и међушколским другом полугодишту);
такмичењима. ● Атлетика (12 часова);
● Гимнастика: вежбе на справама и тлу
ОДБОЈКА (10 часова);
● Одбојка; – Усавршавање технике и тактике кроз ● Спортска игра: по избору школе (10
игру; часова);
– Правила игре и суђења; ● Физичка активност, односно спортска
– Учествовање на одељенским, активност: у складу са могућностима
разредним и међушколским школе а по избору ученика (10
такмичењима. часова);
● Пливање (10 часова);
ПЛИВАЊЕ ● Провера знања и вештина (4 часа).
● Пливање; – Упознавање и примена основних
сигурносних мера у пливању; ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
– Усвајање две технике пливања – Из фонда радних дана и за извођење
(по склоностима и избору ученика). редовне наставе школа у току школске
Вежбање ради постизања бољих године организује:
резултата. Скок на старту и окрети; Два целодневна излета са пешачењем
разредним и међушколским – IV разред дo 16 km (укупно у оба
такмичењима. правца);
● Борилачке вештине; БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ Два кроса : јесењи и пролећни

– Избор борилачке вештине која се – Стручно веће наставника физичког
изучава на матичним факултетима васпитања утврђује програм и садржај
спорта и физичког васпитања. излета, и дужину стазе за кросеве,
Наставник у складу са могућностима према узрасту ученика.
школе и интересовањима ученика
предлаже наставни програм. Школа организује и спроводи спортска
такмичења, као јединствени део процеса
Клизање, скијање; КЛИЗАЊЕ И СКИЈАЊЕ наставе физичког васпитања.
– Програмски задаци из клизања и Спортска такмичења организују се у
скијања обухватају савладавање основне оквиру радне суботе и у друго време
технике и упознавање са правилима које одреди школа. Међушколска
такмичења. Наставник предлаже спортска такмичења организују се
наставни програм, који се заснива на у оквиру календара који доноси
програму клизања и предмета Скијање Министарство просвете науке и
на матичним факултетима технолошког развоја
УЧЕНИКА На предлог стручног већа школа
– Оријентиринг организује зимовање и летовање
– Бадминтон и друге активности у ученика:
складу са могућностима школе и – Зимовање се организује у току зимског
интересовањима ученика. периода у трајању од 7 дана;
– Летовање ученика организује се у току
летњег распуста у трајању од 7–10 дана
у виду логоровања, камповања и других
активности.
Сваки од образовних профила има карактеристике везане за обављање конкретних стручних послова, који захтевају одређене по-
ложаје тела, покрете и кретања, који могу негативно утицати на правилно држање (статус кичменог стуба и статус стопала). Како би се
избегли ови негативни утицаји, наставници стручних предмета и професори физичког васпитања дефинишу могуће професионалне по-
ремећаје, на основу чега се програмирају се посебни садржаји, којима се обезбеђује превенција.
MATEMATИKA
− Развијање логичког и апстрактног мишљења;

− Развијање способности јасног и прецизног изражавања и коришћења основног математичко-логичког језика;
− Развијање способности одређивања и процене квантитативних величина и њиховог односа;
Циљеви учења − Развијање осећаја за простор, разликовање геометријских објеката и њихови узајамни односи и трансформације;
предмета: − Развијање систематичности, уредности, прецизности, темељности, истрајности, критичности у раду;
− Оспособљавање за примену стечених знања како у математици тако и у осталим предметима;
− Формирање основа за наставак образовања;
− Формирање математичке културе која подразумева свест о универзалности и примени математике и математичког начина мишљења.
ПО ТЕМАМА
● Стицање основних ●д ефинише појам вектор ● Појам вектора, супротан вектор, На почетку теме ученике упознати
знања о векторима ● о бјасни појмове правац, смер и основне операције са векторима са циљевима и исходима наставе,
интензитет вектора ● Примери разлагања сила у физици односно учења, планом рада и начинима
Вектори
●и зврши операције са векторима оцењивања
(сабирање и одузимање вектора,
производ скалара и вектора)
●П
роширивање ● одреди елементе скупа задатог на ●С
купови и скуповне операције Облици наставе
знања о скуповима и различите начине ●П
ојам функције, линеарна функција Предмет се реализује кроз следеће
функцијама ● изврши скуповне операције на ●С
ложена функција облике наставе:
●С
тицање основних задатим скуповима ●И
нверзна функција ● теоријска настава (105 часова)
знања о комбинаторици ● наведе примере функција ●П
равило збира и правило производа у
Скупови и функције ● дефинише линеарну функцију комбинаторици Место реализације наставе
● одреди инверзну функцију ● Теоријска настава се реализује
линеарне функције у учионици или кабинету за
● реши једноставне комбинаторне математику
проблеме применом правила
збира и производа Препоруке за реализацију наставе
●П
роширивање знања о ● разликује основне подскупове ●П
реглед бројева, операције са ● образложити циљ предмета, начин и
скупу реалних бројева скупа реалних бројева (N, Z, Q, I) реалним бројевима критеријум оцењивања
●У
познавање са и уочава релације NÌZÌQÌR, IÌR ●Н
ЗС и НЗД природних бројева ● неопходна предзнања поновити уз
појмовима апсолутна и ● одреди НЗС и НЗД природних ●А
псолутна вредност реалног броја максимално ангажовање ученика
релативна грешка бројева ●П
риближна вредност реалних ● подстицати ученике на размишљање и
● обавља рачунске операције у бројева, правила заокругљивања самостално закључивање
скупу рационалних бројева ●А
псолутна и релативна грешка ● примењивати разноврсне облике и
Реални бројеви ● израчуна вредност једноставног методе рада, како би се подстакла
рационалног бројевног израза активност ученика
поштујући приоритет рачунских ● инсистирати на прецизности,
операција и употребу заграда тачности, систематичности и
● заокругли број на одређени број уредности у раду
децимала ● упућивати ученике на претраживање
● одреди апсолутну и релативну различитих извора и примену
грешку савремених технологија
● Вектори: нагласити разлику између
●П
роширивање знања ● израчуна одређени део неке ●Р
азмера и пропорција скаларних и векторских величина.
о пропорцијама и величине ●Д
иректна и обрнута Истаћи повезаност са физиком –
процентном рачуну ● одреди непознате чланове просте пропорционалност силе, брзина, убрзање су векторске
●О
способљавање за пропорције ●П
рост сразмерни рачун величине, итд.
примену пропорција и ● прошири или скрати размеру и ●Р
ачун поделе ● Скупови и функције : објаснити
процената на решавање примени је у решавању проблема ●Р
ачун мешања улогу зависне и независне
реалних проблеме поделе ●П
роцентни и промилни рачун променљиве и повезати их са
Пропорционалност ● препозна директну или обрнуту примерима из физике, хемије, итд
пропорционалност две величине (зависност дужине пређеног пута од
и примени је у решавању протеклог времена, брзине и слично).
једноставних проблема Појам инверзне функције објаснити
● реши проблем који се односи на на конкретним примерима и графике
мешање две компоненте нацртати у истом координатном
● одреди непознату главницу, систему. Примери из комбинаторике
проценат или процентни износ треба да буду илиустрација примене
●П
роширивање знања о ● сабира, одузима и множи ●П
олиноми основних принципа пребројавања
полиномима полиноме ●Р
астављање полинома на чиниоце коначних скупова (не користити
● примени дистрибутивни закон ●Н
ЗД и НЗС полинома формуле).
множења према сабирању и ●Т
рансформације рационалних ● Реални бројеви: нагласити
формуле за квадрат бинома и алгебарских израза затвореност операција у одређеним
разлику квадрата, збир и разлику скуповима и потребу да се постојећи
кубова при трансформацији скуп прошири новим. Садржаје о
полинома грешкама повезати са стручним
● растави полином на чиниоце предметима, израчунавати апсолутну
● одреди НЗД и НЗС полинома и релативну грешку конкретних
● трансформише једноставнији мерења.
рационални алгебарски израз
● Пропорционалност: користити што
више конкретних примера из живота
и струке нпр. планови и географске
карте, проценат искоришћености
материјала,...
Рационални
алгебарски изрази ● Рационални алгебарски
изрази: тежиште треба да буде
на разноврсности идеја, сврси и
суштини трансформација полинома и
алгебарских разломака, а не на раду са
компликованим изразима.
● Геометрија: инсистирати на
прецизности, уредности и правилној
терминологији. При обради сличности
користити примере из струке.
● Линеарне једначине и неједначине:

истаћи повезаност између
аналитичког и графичког приказа
функције. Садржаје повезати са
одговарајућим садржајима физике и
хемије.
●П
роширивање знања о ● разликује основне и изведене ●Г
еометријски појмови и везе између ● Тригонометрија правоуглог
геометрији геометријске појмове њих троугла: садржаје повезивати са
● дефинише суседне, упоредне, ●Т
роугао одговарајућим садржајима физике
унакрсне, комплементне и ●З
начајне тачке троугла и стручних предмета: нагиб стрме
суплементне углове ●Ч
етвороугао равни, разлагање сила (нормална
● наведе и примени везе између ●Т
алесова теорема компонента код силе трења или
углова са паралелним или ●С
личност фигура компонента силе у правцу кретања
нормалним крацима ●С
личност троуглова, ставови тела...), величина сенке... Оспособити
● наведе и примени релације везане сличности ученике за употребу калкулатора, као
за унутрашње и спољашње помоћног средства при решавању
углове троугла проблема применом тригонометрије.
● дефинише појмове симетрала
дужи, симетрала угла, тежишна Праћење и вредновање
дуж и средња линија троугла Праћење и вредновање остварености
● конструише симетралу дужи, исхода вршити кроз:
симетралу угла и висину троугла 1. активност ученика на часу;
● конструише значајне тачке 2. усмену проверу знања;
троугла 3. писмену провера знања;
Геометрија ● наведе својство тежишта 4. тестове знања.
● наведе и примени основне
релације у једнакокраком, Оквирни број часова по темама
односно једнакостраничном
троуглу ● Вектори 5 часова
● разликује врсте четвороуглова, ● Скупови и функције 9 часова
наведе и примени њихове ● Реални бројеви 8 часова
особине на одређивање Пропорционалност 12 часова
непознатих елемената ● Рационални алгебарски изрази 15
четвороугла часова
● формулише Талесову теорему и ● Геометрија 18 часова
примени је на поделу дужи на n ● Линеарне једначине и неједначине 16
једнаких делова часова
● наведе ставове о сличности ● Тригонометрија правоуглог троугла
троуглова 10 часова
● примени ставове о сличности
троуглова на одређивање За реализацију 4 писменa задатка са
непознатих елемената у исправкама планирано је 12 часова.
једноставнијим задацима
●П
роширивање знања о ● дефинише појам линеарне ●Л
инеарна једначина и њене примене
линеарној једначини, једначине ●Л
инеарна функција и њен график
нејeднaчини и функцији ● реши линеарну једначину ●Л
инеарна неједначина
●О
способљавање за ● примени линеарну једначину на ●С
истем линеарних једначина
анализу графика решавање проблема
функције и његову ● реши једначину које се своди на
примену линеарну једначину
●П
римена знања о ● дефинише појам линеарне
Линеарне једначине линеарним једначинама, функције
и неједначине системима и ● прикаже аналитички, табеларно и
неједначинама на графички линеарну функцију
реалне проблеме ● реши линеарну неједначину и
графички прикаже скуп решења
● реши систем линеарних
једначина са две непознате
● реши систем линеарних
неједначина са једном непознатом
и графички прикаже скуп решења
●У
познавање ● дефинише основне ● Дефиниције тригонометријских
са основним тригонометријске функције функција у правоуглом троуглу
тригонометријским оштрог угла ● Вредности тригонометријских
функцијама ● израчуна основне функција углова од 0°, 30°, 45°, 60°
●О
способљавање тригонометријске функције и 90°
за примену оштрог угла правоуглог троугла ● Основне тригонометријске
тригонометријских када су дате две странице идентичности
функција у реалним ● користи калкулатор за одређивање ● Решавање правоуглог троугла
ситуацијама вредности тригонометријских
функција произвољног угла и
одређивање непознатог угла
ако је позната једна његова
тригонометријска функција
Тригонометрија ● конструише оштар угао
правоуглог троугла ако је позната једна његова
тригонометријска функција
● наведе тригонометријске
идентичности и примењује
их у одређивању вредности
тригонометријских функција ако
је позната једна од њих
● наведе вредности
тригонометријских функција
карактеристичних углова (од 00,
300, 450, 600 и 900
● елементе тригонометрије
правоуглог троугла користи при
решавању практичних проблема
Кључни појмови садржаја: вектори, скупови, функције, комбинаторика, реални бројеви, пропорција, рационални алгебарски изра-
зи, геометријске фигуре, сличност фигура, линеарне једначине, неједначине и функције, тригонометријске функције.
МАТЕМАТИКА
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ
САДРЖАЈИ ПО ТЕМАМА
● Проширивање знања ● наведе својства операција са ●П
ојам степена. Операције са На почетку теме ученике упознати
о степеновању и степенима и примени их у степенима са циљевима и исходима наставе,
кореновању трансформацијама израза ●С
тепен са целим изложиоцем односно учења, планом рада и начинима
● наведе својства операција ●Ф
ункција y = xⁿ и њен график оцењивања
са коренима и примени их у ●З
апис броја у Е (scientific) формату
трансформацијама израза ●П
ојам корена. Операције са коренима Облици наставе
● рационалише именилац разломка ●Ф
ункција y = ⁿ√x и њен график Предмет се реализује кроз следеће
Степеновање и у једноставним случајевима ●С
тепен са рационалним изложиоцем облике наставе:
кореновање ● дефинише појмове имагинарна ●Р
ационалисање имениоца разломка ● т еоријска настава (105 часова)
јединица и комплексан број ●П
ојам комплексног броја и операције
● сабере, одузме, помножи и са њима Место реализације наставе
подели два комплексна броја ●К
онјугован број комплексног броја ●Т еоријска настава се реализује
● одреди конјугован број датог ●М
одуо комплексног броја у учионици или кабинету за
комплексног броја математику
● израчуна модуо комплексног Препоруке за реализацију наставе
броја ● о бразложити циљ предмета, начин и
● Упознавање основних ● наведе примере функција ●П
ојам функције. критеријум оцењивања
својстава функција ● одреди знак, интервале ●Ф
ункције са коначним доменом ●н еопходна предзнања поновити уз
● Оспособљавање за монотоности, максимум и ●Г
рафичко представљање функције максимално ангажовање ученика
представљање података минимум на датом графику ●Ч
итање графика функције ●п одстицати ученике на размишљање и
различитим графичким ● прочита и разуме податак са (одређивање знака, интервала самостално закључивање
облицима и анализу графикона, дијаграма или из монотоности, максимума, минимума) ●п римењивати разноврсне облике и
Функција и график методе рада, како би се подстакла
датих података табеле и одреди минимум или – без формалне дефиниције тих
функције активност ученика
максимум и средњу вредност појмова
зависне величине ●Р
азличити графички облици ●и нсистирати на прецизности,
● податке представљене у једном представљања функција са коначним тачности, систематичности и
графичком облику представи у доменом (табела, график, дијаграм, уредности у раду
другом круг) ● у пућивати ученике на претраживање
●О
дређивање максимума, минимума и различитих извора и примену
средње вредности зависне величине савремених технологија
● Стицање основних ● реши непотпуне квадратне ●Н
епотпуна и потпуна квадратна ●С тепеновање и кореновање: при
знања потребних за једначине у скупу R једначина проширивању скупа из кога је
решавање квадратних ● наведе пример квадратне ●О
бразац за решавање и природа изложилац, нагласити перманентност
једначина једначине која нема решења у решења квадратне једначине особина степеновања. Оспособити
● Оспособљавање за скупу R ●В
иетове формуле ученике да помоћу калкулатора одреде
скицирање и анализу ● примени образац за решавање ●Р
астављање квадратног тринома на вредности корена и степена датог
графика квадратне квадратне једначине линеарне чиниоце броја.
функције ● примени Виетове формуле ●К
вадратна функција
● Овладавање поступком ● одреди природу решења ●К
анонски облик квадратног тринома и ● Ф
ункција и график функције:
решавања квадратних квадратне једначине координате темена параболе приликом обраде користити што
једначина, неједначина ● растави квадратни трином ●Г
рафик квадратне функције више конкретних примера из живота
Квадратна једначина
и система ● скицира и анализира график ●К
вадратне неједначине и струке.
и квадратна
квадратне функција (прочита ●С
истем линеарне и квадратне
функција
нуле функције, максимум једначине ●К вадратна једначина и квадратна
или минимум, интервале ●С
истеми квадратних једначина функција: показати односе између
монотоности) решења и коефицијената, као и
● реши једноставну квадратну растављање квадратног тринома на
неједначину чиниоце..
● реши систем линеарне и Истаћи повезаност између аналитичког
квадратне једначине и графичког приказа квадратне
● графички реши систем линеарне функције.
и квадратне једначине
● реши систем једноставних ●Е
кспоненцијална и логаритамска
квадратних једначина функција: важно је истаћи да су
● Упознавање ● прикаже аналитички, табеларно ●Е кспоненцијална функција и њен екпоненцијална и логаритамска
основних особина и графички експоненцијалну график функција инверзне. При решавању
експоненцијалне и функцију и објасни њене особине ●Е кспоненцијалне једначине једначина указати на важност
логаритамске функције ● реши једноставне ●Д ефиниција логаритма и особине постављања одговарајућих услова.
● Оспособљавање за експоненцијалне једначине ●Л огаритамска функција
примену стечених ● прикаже аналитички, табеларно ● Ј едноставније логаритамске једначине ● Т
ригонометријске функције: пажњу
знања на решавање и графички логаритамску ●Д екадни логаритам и употреба посветити адиционим формулама
једноставнијих функцију као инверзну функцију калкулатора из којих непосредно следи већина
експоненцијалних експоненцијалне и наведе њене тригонометријских формула.
Експоненцијална и логаритамских основне особине Обрадити инверзне тригонометријске
и логаритамска једначина ● објасни појам логаритма, функције у обиму који је потребан
функција наведе и примени правила за решавање једноставнијих
логаритмовања тригонометријских једначина.
● реши једноставне логаритамске
једначине Праћење и вредновање
● користи калкулатор за Праћење и вредновање остварености
одређивање вредности исхода вршити кроз:
логаритама 1. активност ученика на часу;
2. усмену проверу знања;
3. писмену провера знања;
4. тестове знања.
●П
роширивање знања ● претвори угао изражен у ●Т ригонометријске функције у Оквирни број часова по темама
о тригонометријским степенима у радијане и обрнуто правоуглом троуглу ● Степеновање и кореновање: 19 часова
функцијама ● користи тригонометријски круг ●П ројекција вектора на осу. Мерење ● Функција и график функције: 6
(нпр. зна да прочита вредности угла. Радијан часова
тригонометријских функција ●Т ригонометријске функције ● Квадратна једначина и квадратна
произвољних углова типа произвољног угла. Тригонометријски функција: 26 часова
3π/4+7π) круг ● Експоненцијална и логаритамска
● израчуна остале ●С вођење тригонометријских функција: 19 часова
тригонометријске функције функција произвољног угла на ● Тригонометријске функције: 23 часа
ако је позната вредност једне тригонометријске функције оштрог
тригонометријске функције угла За реализацију 4 писмена задатка са
примењујући основне ●О собине тригонометријских функција исправкама планирано је 12 часова
тригонометријске идентичности ●Г рафик функције f(x)=sin(x) и
● нацрта графике основних функције f(x)=cos(x)
тригонометријских функција ●Г рафик функције f(x)=аsin(x)+b.
Тригонометријске ● нацрта график функције f(x)=а Фазно померање
функције cos (x)+b и да га објасни ●Г рафик функције f(x)=tg(x) и
● нацрта график функције функције f(x)=ctg(x)
f(x)=аsin(x)+b и да га објасни ●А диционе формуле
● примени адиционе формуле ●Т ригонометријске функције
при решавању једноставнијих двоструког аргумента
задатака ●Т ригонометријске функције половине
● примени тригонометријске аргумента
функције двоструког угла и ●И нверзне тригонометријске функције.
половине угла при решавању Дефиниције
једноставнијих задатака ● Ј едначине sin(x)=m, cos(x)=m, tg(x) =
● објасни појам инверзне m и ctg(x)=m
тригонометријске функције ●С инусна и косинусна теорема
● реши једноставну
тригонометријску једначину
● примени синусну и косинусну
теорему на решавање троугла
Кључни појмови садржаја: степеновање и кореновање, својства функција, квадратна једначина и квадратна функција, тригономе-
тријски круг, адиционе формуле, график тригонометријске функције, експоненцијална и логаритамска функција.
● Проширивање знања о ● примени обрасце за израчунавање ●П
овршине равних фигура На почетку теме ученике упознати
полиедрима обима и површине равних ●П
олиедри. Правилни полиедри са циљевима и исходима наставе,
фигура: троугла, паралелограма, ●П
ризма и равни пресеци призме односно учења, планом рада и начинима
четвороугла са узајамно ●П
овршина и запремина призме оцењивања
нормалним дијагоналама, трапеза ●П
ирамида и равни пресеци пирамиде
и правилног шестоугла ●К
авалијеријев принцип Облици наставе
● разликује пет правилних ●П
овршина и запремина пирамиде Предмет се реализује кроз следеће
полиедара ●З
арубљена пирамида, равни пресеци облике наставе:
● примени обрасце за израчунавање зарубљене пирамиде ● т еоријска настава (105 часова)
површине и запремине призме овршина и запремина зарубљене
●П
Полиедри
● примени обрасце за израчунавање пирамиде Место реализације наставе
површине и запремине пирамиде ●Т еоријска настава се реализује
● примени обрасце за израчунавање у учионици или кабинету за
површине и запремине зарубљене математику
пирамиде Препоруке за реализацију наставе
● уочи равне пресеке призме, ● о бразложити циљ предмета, начин и
пирамиде и зарубљене пирамиде критеријум оцењивања
и израчунава површину пресека ●н еопходна предзнања поновити уз
● израчуна површину и запремину максимално ангажовање ученика
сложеног тела ●п одстицати ученике на размишљање и
● Проширивање знања о ● објасни како настају ваљак, купа, ●В
аљак, купа, сфера и лопта самостално закључивање
обртним телима сфера и лопта ●П
овршина ваљка и купе ●п римењивати разноврсне облике и
● примени одговарајуће формуле и ●П
овршина лопте методе рада, како би се подстакла
израчуна површине и запремине ●З
апремина ваљка и купе активност ученика
обртних тела ●З
апремина лопте ●и нсистирати на прецизности,
● реши једноставнији проблемски ●П
овршина и запремина делова лопте тачности, систематичности и
задатак уредности у раду
● у пућивати ученике на претраживање
Обртна тела различитих извора и примену
савремених технологија
●П
олиедри и Обртна тела: Користити
симулације пресека на рачунару.
Садржаје повезати са стручним
предметима и проблемима из
свакодневног живота.
● Упознавање са појмом ● израчуна детерминанту реда 2 и 3 ●Д

етерминанте реда два и три ● Системи линеарних једначина:
детерминанти и њиховим ● примени особине детерминанти ●О
собине детерминанти у делу теме који се односи на системе
особинама на израчунавање детерминанте ●С
истеми линеарних једначина, Гаусов линеарних једначина са параметрима,
● Примена Гаусовог ● реши систем линеарних алгоритам разматрати системе са једним, највише
алгоритма и Крамерове једначина применом Гаусовог ●К
рамерова теорема за решавање два параметра.
теореме на решавање алгоритма система линеарних једначина ● Вектори: дефинисати колинеарне и
система линаерних ● примењује Крамерове формуле ●Р
ешавање система линеарних компланарне векторе као и линеарну
Системи линеарних
једначина на системе 2*2 и 3*3 једначина са реалним параметром независност. Изразити векторе у
једначина
● решава једноставније системе координатном облику и пажњу
линеарних једначина са усмерити на алгебарски приступ.
параметром Бирати рачунске примере који истичу
● разматра решења система особине нормалности, колинеарности,
линеарних једначина у компланарности и рачунање
зависности од вредности реалног површине и запремине.
параметра
● Проширивање знања о ● представи вектор у Декартовом ●В ектори, особине вектора ● Аналитичка геометрија у равни:
векторима координатном правоуглом ●С каларни производ вектора. истаћи да је аналитичка геометрија
систему у простору Колинеарни вектори на одређени начин спој алгебре
● дефинише скаларни, векторски и ●В екторски производ вектора и геометрије и повезати примену
мешовити производ вектора ●М ешовити производ вектора аналитичког апарата са решавањем
● израчуна интензитет вектора ●В ектори у координатном систему одређених задатака из геометрије.
● одреди скаларни, векторски и ●С каларни производ вектора задатих Указати на везе између различитих
Вектори мешовити производ вектора који координатама облика једначине праве. Једначину
су задати координатама Угао између два вектора кружнице обрадити у општем и
● утврди да ли су два вектора ●В екторски производ вектора задатих канонском облику.
узајамно ортогонална координатама
● одреди угао између два вектора Површина троугла ● Низови: математичку индукцију
задата координатама ●М ешовити производ вектора задатих илустровати на једноставнијим
● израчуна површину троугла и координатама. примерима. Обрадити појам реалног
запремину паралелопипеда Запремина паралелопипеда низа при чему посебну пажњу
треба усмерити на аритметички и
● Стицање основних знања ● примени Гаусов алгоритам на ●С истеми линеарних једначина. Гаусов геометријски низ. Низове задавати
о аналитичкој геометрији решавање система линеарних алгоритам формулом, навођењем чланова и
једначина (3*3) ●Д екартов координатни систем у рекурентно. Примере низова узимати
● израчуна растојање између две равни. Координате тачке, растојање из разних области математике, (нпр.
тачке, обим и површину троугла између две тачке, подела дужи у датој из геометрије) као и из свакодневног
ако су дате координате његових размери живота (нпр. неки изабрани проблем
темена ● Ј едначина праве у Декартовом сложеног интересног рачуна, као увод
● разликује општи облик једначине правоуглом координатном систему у следећу наставну тему).
праве од екплицитног облика и ●О пшти и експлицитни облик
преведе један запис у други једначине праве ● Елементи финансијске математике:
● објасни положај праве у ●С егментни облик једначине праве користити што више конкретних
координатном систему у ●Д ве праве. Паралелност и нормалност примера из живота.
зависности од коефицијената ●У гаони коефицијент. Угао између две ●
kиn праве Праћење и вредновање
● одреди једначину праве ●Р азни облици једначине праве Праћење и вредновање остварености
одређену датом тачком и датим ●Н ормални облик једначине праве и исхода вршити кроз:
коефицијентом правца растојање тачке од праве 1. активност ученика на часу;
● одреди једначину праве одређену ● Ј едначина кружнице. 2. усмену проверу знања;
датим двема тачкама ●П рава и кружница. Услов додира 3. писмену провера знања;
● примени услов нормалности и праве и кружнице 4. тестове знања.
услов паралелности две праве ●У зајамни положај две кружнице
● одреди угао који заклапају две ● Ј едначина елипсе Оквирни број часова по темама
праве ●О собине елипсе (ексцентрицитет и ● Полиедри 15 часова
Аналитичка ● израчуна растојање тачке од директрисе) ● Обртна тела 10 часова
геометрија у равни праве ●Е липса и права ● Системи линеарних једначина 10
● преведе општи облик једначине ●Х ипербола и парабола (као криве часова
кружнице у канонски другог реда) ● Вектори 12 часова
● одреди центар и полупречник ● Аналитичка геометрија у равни: 25
кружнице часа
● одреди једначину кружнице из ● Низови 14 часова
задатих услова – једноставнији ● Елементи финансијске математике 7
примери часова
● испита међусобни положај праве
и кружнице За реализацију 4 писменa задатка са
● одреди једначину тангенте исправкама планирано је 12 часова
кружнице из задатих услова
● одреди међусобни положај две
кружнице
● наведе дефиницију елипсе и њену
једначину
● одреди једначину елипсе из
задатих услова – једноставнији
примери
● одреди тангенту елипсе из
задатих услова – једноставнији
примери
● препознаје остале криве другог
реда (хиперболу и параболу)
● Упознавање са ● изводи једноставније доказе ●М

атематичка индукција
појмовима низ и математичком индукцијом ●Н
еке важније једнакости
математичка индукција ● препозна општи члан низа када ●Б
ројни низови. Особине
● Разумевање и примена су дати почетни чланови низа ●А
ритметички низ. Збир првих n
аритметичког и (једноставнији примери) чланова аритметичког низа
геометријског низа ● препозна аритметички низ и ●Г
еометријски низ. Збир првих n
● Упознавање са одреди везу између општeг члана, чланова геометријског низа
појмовима гранична првог члана и диференције низа ●Г
ранична вредност низа
вредност низа и ● израчуна збир првих n чланова ●О
собине конвергентних низова
конвергентни низ аритметичког низа
Низови
● препозна геометријски низ и
одреди везу између општeг члана
и првог члана и количника низа
● израчуна збир првих n чланова
геометријског низа
● дефинише појам граничне
вредности низа и израчуна
граничну вредност низа
● наведе особине конвергентних
низова
● Упознавање са основним ● примени каматни рачун од сто ●П рост каматни рачун
елементима финансијске (време дато у годинама, месецима ● П
римена простог каматног рачуна
математике или данима) (рад са меницама и са рачуном
● објасни појам менице и на који штедног улога, потрошачки кредити)
начин се употребљава ●П ојам сложеног каматног рачуна
● примени прост каматни рачун
Елементи
на обрачунавање камате код
финансијске
штедних улога и потрошачких
математике
кредита
● дефинише појам сложеног
каматног рачуна
● покаже разлику између простог
и сложеног каматног рачуна на
датом примеру
Кључни појмови садржаја: полиедри, обртна тела, скаларни, векторски и мешовити производ вектора, детерминанта, конусни пре-
сеци, низови, гранична вредност низа, каматни рачун.
● Проширивање знања о ● дефинише функцију и врсте ●Ф
ункције. Основне особине реалних На почетку теме ученике упознати
особинама функцијама функција (1-1, НА и бијекција) функција реалне променљиве са циљевима и исходима наставе,
● Упознавање са појмом ● користи експлицитни и ●С
ложена функција односно учења, планом рада и начинима
гранична вредност имплицитни облик функције ●И
нверзна функција оцењивања
функције ● објасни и испита монотоност, ●П
реглед елементарних функција
ограниченост, парност и (линеарна, степена, експоненцијална, Облици наставе
периодичност функције и одреди логаритамска, тригонометријске) Предмет се реализује кроз следеће
нуле функције ●Г
ранична вредност функције. Особине облике наставе:
● одреди инверзну функцију дате, ●Б
рој е. Важни лимеси ● т еоријска настава (93 часа)
Функције
једноставне функције ●Н
епрекидност функције
● одреди сложену функцију две ●А
симптоте функција. Хоризонтална Место реализације наставе
задате функције асимптота ●Т
еоријска настава се реализује
● нацрта и анализира елементарне ●В
ертикална асимптота у учионици или кабинету за
функције ●К
оса асимптота математику
● одреди граничну вредност
функције Препоруке за реализацију наставе
● наброји важне лимесе ● о бразложити циљ предмета, начин и
● одреди асимптоте дате функције критеријум оцењивања
● Разумевање појма ● објасни проблем тангенте у датој ● П
роблем тангенте и брзине ●н еопходна предзнања поновити уз
извода функције тачки и проблем брзине ●Д ефиниција извода функције максимално ангажовање ученика
● Оспособљавање за ● дефинише извод функције ●П равила диференцирања (извод збира, ● п одстицати ученике на размишљање и
примену извода на ● примени правила диференцирања производа и количника функција) самостално закључивање
испитивање својстава ● одреди извод сложене и инверзне ● Т аблица извода елементарних ●п римењивати разноврсне облике и
функције функције функција методе рада, како би се подстакла
● примени таблицу елементарних ●И звод инверзне функције. Извод активност ученика
Извод функције ●и нсистирати на прецизности,
извода сложене функције
● одреди екстремне вредности ●И спитивање екстремних вредности и тачности, систематичности и
помоћу извода функције монотоности функција помоћу извода уредности у раду
● испита монотоност функције ●И спитивање и цртање графика ● у пућивати ученике на претраживање
помоћу извода функција различитих извора и примену
● испита и нацрта графике савремених технологија
једноставнијих функција
●С
тицање основних ● примени правило збира и ●К
омбинаторика. Правило збира и ● Функције: значајније особине истаћи
знања из комбинаторике правило производа правило производа у приказу елементарних функција. За
● одреди број пермутација, ●П
ермутације (без понављања) приказивање графика елементарних
варијација и комбинација датог ●В
аријације функција користити рачунар. Појам
скупа ●К
омбинације граничне вредности усмерити на
● напише пермутације (варијације, ●Б
иномни образац ближе одређење појма непрекидности
комбинације) датога скупа од и за испитивање функције на
Комбинаторика
највише четири члана крајевима домена тј. налажење
● одреди k-ти биномни асимптота.
коефицијент у развоју бинома на
n-ти степен ● Извод функције: примењујући
● одреди непознати члан у развоју знање из аналитичке геометрије
бинома на n-ти степен који о правој, увести ученике у област
задовољава дате услове диференцијалног рачуна. Указати
●С
тицање основних ● уочи случајне догађаје ●С
лучајни догађаји. Простор на примену диференцијала код
знања из вероватноће и ● препозна који су догађаји могући, елементарних догађаја апроксимације функција. При
статистике повољни, сигурни, немогући ●С
татистичка и класична дефиниција обради примене извода функције
● израчуна вероватноћу догађаја вероватноће на испитивање и цртање графика
(статистичка и класична ●У
словна вероватноћа функције користити једноставније
дефиниција вероватноће) ●С
лучајне променљиве. Дискретне примере (рационалне).
● одреди условну вероватноћу случајне променљиве и биномна
догађаја А у односу на догађај B расподела ● Комбинаторика: при решавању
● наведе пример случајне ●Н
умеричке карактеристике случајних задатака пребројавања разматрати
променљиве променљивих (математичко варијације, пермутације и
● примени биномну расподелу очекивање, дисперзија, медијана, мод) комбинације са и без понављања.
● израчуна нумеричке ●С
татистика. Основни појмови Користити што више конкретних
карактеристике случајних ●Ф
ормирање статистичких табела и примера из живота.
променљивих (математичко графичко приказивање података
очекивање, дисперзију, медијану ●К
арактеристике емпиријске ● Вероватноћа и статистика: при
и мод) расподеле (аритмеричка средина обради новог градива користити што
Вероватноћа и ● препозна основне појмове узорка, медијана узорка, мод узорка, више конкретних примера из живота.
статистика статистике дисперзија узорка)
● формира статистичке табеле и на Праћење и вредновање
основу њих да графички прикаже Праћење и вредновање остварености
податке исхода вршити кроз:
● израчуна одређене ● активност ученика на часу;
карактеристике случајног узорка ● усмену проверу знања;
(аритмеричку средину узорка, ● писмену провера знања;
медијану узорка, мод узорка и ● тестове знања.
дисперзију узорка)
Оквирни број часова по темама
● Функције: 27 часова
● Извод функције: 27 часова
● Комбинаторика: 10 часова
● Вероватноћа и статистика: 17 часова
За реализацију 4 писмена задатка са

исправкама планирано је 12 часова
Кључни појмови садржаја: својства функција, гранична вредност функције, извод функције, пермутације, варијације, комбинације,
биномни образац, вероватноћа и статистика.
РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
Циљ учења предмета: Стицање знања, вештина и формирање вредносних ставова информатичке писмености неопходних за живот и рад у савременом друштву.
Разред Први
Годишњи фонд часова 70
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО
ТЕМА ЦИЉ По завршетку модула ученик ће ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
ТЕМАМА
бити у стању да: ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА
Основе рачунарске Стицање основних ● објасни значење појмова податак, ●И нформација и информатика На почетку теме ученике упознати
технике знања о математичко- информација и информатика ●К одирање информација коришћењем са циљем и исходима наставе/учења,
техничким основама ● разликује појмове бит и бајт бинарног бројевног система планом рада и начинима оцењивања.
информатике, значају ● наведе јединице за мерење ●П редстављање разних типова
и примени рачунара у количине података информација (текстуалне, графичке Ставове предвиђене темом изграђивати
информационом друштву, ● претвара меру количине података и звучне) и вредновати код ученика током свих
структури и принципу из једне мерне јединице у другу ●К одирање карактера, кодне схеме облика наставе.
рада рачунара, функцији ● објасни основне карактеристике ● Ј единице за мерење количине
његових компоненти и информационог друштва информација Облици наставе
утицају ● наведе опасности и мере ●З начај и примена рачунара Модул се реализује кроз следеће облике
компоненти на заштите здрављa од претеране и ●К арактеристике информационог наставе:
перформансе рачунара неправилне употребе рачунара друштва ●л абораторијске вежбе
● препозна компоненте из којих се ●У тицај рачунара на здравље
састоји рачунар и објасни њихову ●С труктура и принцип рада рачунара Подела одељења на групе
функционалност ●В рсте меморије рачунара Одељење се дели на 2 групе приликом
● објасни намену оперативне ●П роцесор реализације:
и спољашње меморије у ●М атична плоча ●Л абораторијских вежби
рачунарском систему ●М агистрала
● наброји врсте спољашњих ●У лазно-излазни уређаји Место реализације наставе
меморија и објасни њихове ●У тицај компоненти на перформансе ● р ачунарски кабинет
карактеристике рачунара
● објасни сврху софтвера у ●С офтвер, појам и улога у РС
рачунарском систему ●В рсте и намена сваке врсте софтвера
● наброји врсте софтвера
Основе рада у ● о бјасни сврху (намену) ● објасни сврху (намену) ●п одешавање радног окружења (палете Препоруке за реализацију наставе
рачунарском систему оперативног система оперативног система алатки, пречице, лењир, поглед, зум...)
●н аброји оперативне ● наброји оперативне системе који ● к онцепти организације ● Потребно је објаснити градацију
системе који се данас се данас користе на различитим ● т ипови датотека „податак-информација-знање” и
користе на различитим дигиталним уређајима ●п ретрага садржаја по различитим утврдити значај информатике у
дигиталним уређајима ● изврши основна подешавања критеријумима прикупљању и чувању података,
●и зврши основна радног окружења ОС ●м анипулација трансформацији у корисну
подешавања радног ● разликује типове датотека ●и нсталација информацију и интеграцији у знање
окружења ОС ● хијерархијски организује
● р азликује типове фасцикле и управља фасциклама ● Кодирање карактера и кодне схеме
датотека и документима (копира, (ASCII, Unicode) могуће је обрадити и
● х ијерархијски премешта и брише документе и уз тему Текст процесор
организује фасцикле и фасцикле) ● За вежбање: превођења количине
управља фасциклама и ● врши претрагу садржаја по информација из једне мерне јединице
документима (копира, различитим критеријумима у другу, или превођења из декадног
премешта и брише ● разуме потребу за инсталирањем бројевног система у бинарни
документе и фасцикле) новог софтвера и обратно, може се користити
● в рши претрагу ● врши компресију и декомпресију калкулатор (који се налази у саставу
садржаја по различитим фасцикли и докумената оперативног система)
критеријумима ● Важно је да се на примерима (звука,
● р азуме потребу за температуре, слике) ученицима
инсталирањем новог приближи процес дискретизације
софтвера информација, која је неопходна ради
● в рши компресију и обраде на рачунару
декомпресију фасцикли ● Указати на основне профилактичке
и докумената мере при коришћењу рачунара
● Ученици треба да упознају
функционалне могућности
компоненти и принцип рада рачунара
без упуштања у детаље техничке
реализације (електронске схеме,
конструктивни детаљи итд.)
● развој компоненти рачунара треба
приказати занимљивим видео
исечцима и другим материјалима са
интернета
● пожељно је да се ученицима покаже
редослед расклапања и склапања
рачунара, и омогући да то сами
понове
● корисно је да се ученицима укаже на
једноставне кварове које могу сами
препознати и отклонити
● уводећи опште појмове, на пример:
капацитет меморије, брзина
процесора, наставник треба да
упозна ученике са вредностима ових
параметара на школским рачунарима
(користећи „контролну таблу”
оперативног система)
● за домаћи, ученици могу да, за кућне
рачунаре, направе листу компоненти и
њихових карактеристика
● ради постизања важног педагошког
циља: развоја код ученика навике
за самостално коришћење помоћне
литературе, у овој наставној области
ученици за домаћи задатак могу да,
коришћењем рачунарских часописа
или интернета, опишу конфигурацију
рачунарског система која у том
моменту има најбоље перформансе
Основе рада у рачунарском систему
● Конкретне примере за вежбање

прилагодити образовном профилу
● При реализацији овог модула
инсистирати на вештинама
● При подешавању радног окружења
посебну пажњу обратити на
регионална подешавања
● Објаснити ученицима значај
хијерархијске организације фасцикли
и докумената
● Код копирања, премештања, брисања,
претраживања датотека и фасцикли
користити већу добро организовану
фасциклу са више подфасцикли и
датотека
Примена ИКТ-а Стицање знања, вештина ● одабере и примењује ●И нтерфејс текст процесора Примена ИКТ-а
и навика неопходних одговарајућу технологију ● инсистирати да се ученици навикавају
● Ј едноставнија подешавања интерфејса
за успешно коришћење (алате и сервисе) за релизацију ●П равила слепог куцања да поштују правила слепог куцања
програма за обраду текста конкретног задатка ●О ● ученике треба упознати са постојањем
перације са документима (креирање,
● креира дигиталне продукте, отварање, премештање од једног до два типа текст процесора –
Оспособљавање ученика поново их користи, ревидира и другог отвореног документа, чување, оних заснованих на језицима за
за израду презентација и проналази нову намену затварање) обележавање текста (нпр. LaTeX,
њихово презентовање ● користи технологију за ●Е дитовање текста HTML) и WYSIWYG система какав ће
прикупљање, анализу, ●П ремештање садржаја између више се обрађивати у оквиру предмета
Оспособљавање ученика вредновање и представљање отворених докумената ● ученике треба упознати са постојањем
за рад са програмима за података и информација ●У метање у текст: специјалних текст процесора који омогућавају
табеларне калкулације ● припреми и изведе симбола, датума и времена, слика, дељење докумената и заједнички
аутоматизовану аналитичку текстуалних ефеката рад на њима преко интернета
Оспособљавање обраду података коришћењем ●П роналажење и замена задатог текста (рад у облацима)ученике треба
ученика за тумачење и табеларних и графичких приказа ●У метање и позиционирање упознати са логичком структуром
разликовање података нетекстуалних објеката типичнихдокумената (молби,
и информација кроз ●У метање табеле у текст обавештења, итд.), школских
табеларно, графичко, ●Л огичко структуирање текста реферата, семинарских и матурских
текстуално приказивање, (наслови, параграфи, слике, табеле) радова
проналажење примене, ●Ф орматирање текста (страница, ред,● за вежбу од ученика се може тражити
повезивање са маргине, проред) да неформатирани текст уреде по
претходним знањем из ●Ф орматирање текста угледу на уређену верзију дату у
других предмета ●И справљање грешака формату који се не може конвертовати
●Н умерација страница у документ текст процесора (на
Оспособљавање ученика ●И зрада стилова пример, pdf-формат или на папиру),
да одаберу и примењују ●К оришћење готових шаблона и израда користити текстове прилагођене
одговарајућу технологију сопствених шаблона образовном профилу
(алате и сервисе) за ●П исање математичких формула ● указати на проблеме који могу да
реализацију конкретног ●Г енерисање садржаја и индекса искрсну при покушају да се штампа
задатка појмова документ када су инсталирани
● ●Ш тампа докумената управљачки програми за више
●И ндивидуални и сараднички рад над штампача
документима уз коришћење текст ● пожељно је да израду једноставнијих
процесора у облацима докумената ученици провежбају кроз
домаће задатке
●П
одешавање радног окружења ● Практичну реализацију модула
програма за израду мултимедијалне извести у неком од програма за
презентације израду презентација (слајд, WEB или
●Р
ад са документима презентације у „облацима”
одавање и манипулација страницама, ● Конкретне примере за вежбање
●Д
слајдовима или фрејмовима прилагодити образовном профилу
●О
сновна правила и смернице за кроз корелацију са стручним
израду презентације (количина текста предметима
и објеката, величина и врста слова, ● При реализацији овог модула
дизајн,...) инсистирати на правопису и употреби
●Ф
орматирање текста одговарајућег језика тастатуре
●Д
одавање објеката (слика, звука, ● Извођење наставе започети
филма,...) објашњењима наставника, а затим
●И
збор позадине или дизајна-тема усмерити ученике да самостално раде
фекти анимације (врсте, подешавање ● Резултат рада треба да буде једна
●Е
параметара, анимационе шеме) комплетна презентација (са текстом,
●П
релаз између слајдова или фрејмова сликама, филмом, линковима) везана
нтерактивна презентација
●И за образовни профил
(хиперлинкови и дугмад) ● Подстицати креативност код ученика
●Ш
тампање презентације Ученицима треба дати критеријум
●П
одешавање презентације за јавно оцењивања презентација – које ће
приказивање самостално радити – заснован на
●С
араднички рад при изради бодовању свих битних елемената
презентације презентације
●Н
аступ презентера (држање тела, ● Инсистирати на важности квалитетног
вербална и невербална комуникација, презентовања
савладавање треме) ● Последња два часа резервисати за
одешавање радног окружења
●П презентацију ученичких радова и
програма за табеларна прорачунавања дискусију о њима
●Р
ад са документима ● Конкретне примере за вежбање
●У
ношење података (појединачно и прилагодити образовном профилу
аутоматско попуњавање) кроз корелацију са стручним
●И
змена типа и садржаја ћелија предметима
●С
ортирање и филтрирање ● При реализацији овог модула
одешавање димензија, премештање,
●П инсистирати на правопису и употреби
фиксирање и сакривање редова и одговарајућег језика тастатуре
колона ● Избор функција прилагодити
●Д
одавање и манипулација радним нивоу знања ученика и потребама
листовима образовног профила
●У
ношење формула са основним ● Извођење наставе започети
аритметичким операцијама објашњењима наставника, а затим
●Р
еференце ћелија усмерити ученике да самостално раде
●Ф
ункције за сабирање, средњу ● При вршењу калкулација сам процес
вредност, најмању, највећу, приказати кроз алгоритамске шеме
пребројавање, заокруживање (улаз – процес – излаз, код линијских
●Л
огичке функције проблема, а код коришћења условних
●К
опирање формула наредби приказати и разгранату
●Ф
орматирање ћелија структуру)
ипови графикона, приказивање
●Т
података из табеле
● Подешавање изгледа странице

документа за штампање (оријентација Интернет и електронска
папира, величина, маргине, прелом комуникација
стране, уређивање заглавља и ● вежбе крстарења (енгл. surf) и
подножја, аутоматска нумерација претраживања требало би да су у
страна) функцији овог, али и других предмета,
● Преглед пре штампе, аутоматско како би се код ученика развијала
штампање заглавља колона, штампање навика коришћења интернета за
опсега ћелија, целог радног листа, прикупљање информација за потребе
целог документа, графикона, наставе
одређивање броја копија ● преузимање датотека са веба вежбати
Интернет и Оспособљавање ученика ● приступа садржајима на ● Сервиси интернета: World Wide Web, на датотекама разних типова (текст,
електронска за коришћење Интернет- интернету, претражује интернет и FTP, електронска пошта, веб-форуми слика, клип)
комуникација сервиса, коришћење преузима жељене садржаје ● Веб-читачи и претраживачи ● ученицима треба објаснити како
ресурса локалне мреже и ● користи електронску пошту ● Интернет мапе раде претраживачки системи и о
упознавање са принципом ● користи интернет мапе, ● Виртуелни телефон чему треба водити рачуна да би се
функционисања виртуелни телефон и сличне ● Социјални програми (мреже) и остварила ефикаснија претрага
глобалних мрежа веб-сервисе њихово коришћење ● израда презентације се може
● објасни појмове електронска ● Електронска трговина, електронско илустровати на примеру неке од
трговина и електронско банкарство, учење на даљину обрађених тема ради утврђивања и
банкарство ● Право и етика на интернету систематизовања изабране теме
● објасни како функционише учење ● Локалне мреже ● одељење се може поделити на групе
на даљину ● Повезивање чворова мреже које ће креирати презентације свих
● освести важност поштовања ● Рачунари-сервери и рачунари- наставних тема које су обрађене
правних и етичких норми при клијенти ● ученике упутити да коришћењем
коришћењу интернета ● Интернет-провајдери и њихове мреже интернета дођу до садржаја битних за
● објасни предности умрежавања ● Технологије приступа интернету израду презентације на задату тему
● наведе могуће структуре локалне ● Глобална мрежа (интернет) ● ученицима треба дати критеријум
мреже и уређаје који се користе ● IP шема адресирања оцењивања презентација – које ће
за умрежавање ● Рутер и рутирање самостално радити – заснован на
● користи ресурсе локалне мреже ● Систем доменских имена DNS бодовању свих битних елемената
● објасни у чему је разлика између ● Формирање локалне мреже презентације
рачунара-сервера и рачунара- ● Дељење ресурса локалне мреже
клијената ● Навигација кроз локалну мрежу Праћење и вредновање
● објасни чему служи рутер и шта ● Повезивање локалне мреже са Вредновање остварености исхода
је рутирање глобалном мрежом (интернетом) вршити кроз:
● објасни који посао обављају 1. Праћење остварености исхода
интернет-провајдери 2. Тестове знања
3. Тестове практичних вештина
Оквирни број часова по темама
● Основе рачунарске технике 10 часова

● Основе рада у рачунарском систему
8 часова
● Примена ИКТ-а 38 часова
● Рачунарске мреже, интернет и
електронска комуникација 14 часова
Кључни појмови садржаја: податак, информација, хардвер, софтвер, рачунарски систем, документ, датотека, фолдер, рачунарска
мрежа, интернет.
Назив предмета: ИСТОРИЈА

Циљеви учења предмета: – Стицање хуманистичког образовања и развијање историјске свести;
– Разумевање историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса и улоге истакнутих личности;
– Развијање индивидуалног и националног идентитета;
– Стицање и проширивање знања, развијање вештина и формирање ставова неопходних за разумевање савременог света (у националном, регио-
налном, европском и глобалном оквиру);
– Унапређивање функционалних вештина и компетенција неопходних за живот у савременом друштву (истраживачких вештина, критичког и креа-
тивног мишљења, способности изражавања и образлагања сопствених ставова, разумевања мултикултуралности, развијање толеранције и културе
аргументованог дијалога);
– Оспособљавање за ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија;
– Развијање свести о потреби сталног усавршавања и свести о важности неговања културно-историјске баштине.
● Проширивање знања ● препозна различите историјске ●С
рпска државност у средњем веку. На почетку теме ученике упознати
о настанку модерне садржаје (личности, догађаје, ●С
рпски народ и његови суседи у са циљевима и исходима наставе,
српске државе и појаве и процесе) и доведе их у средњем веку. односно учења, планом рада и начинима
најважнијим одликама везу са одговарајућом временском ●П
оложај Срба под османском, оцењивања.
српске државности. одредницом и историјским хабзбуршком и млетачком влашћу
● Развијање свести о периодом; (XVI–XVIII век). Облици наставе:
значају средњовековне ● разликује периоде у којима је ●С
рпска револуција 1804–1835. и њено Предмет се реализује кроз следеће
државности за настанак постојала, престала да постоји и место у контексту европских збивања. облике наставе:
модерне српске државе. поново настала српска држава; ●Р
азвој државних институција. ● т еоријска настава.
● Уочавање улоге ● наведе и упореди одлике српске ●Р
азвој уставности.
знаменитих личности државности у средњем и новом ●У
лога модерних династија Место реализације наставе:
у развоју српске веку; (Карађорђевићи, Обреновићи, ●Т
државности. ● уочи утицај европских Петровићи) у развоју српске учионици или одговарајућем кабинету.
● Разумевање револуционарних збивања на државности.
најзначајнијих идеја развој српске националне и ●Р
атови Србије и Црне Горе за Праћење и вредновање:
модерног доба и државне идеје; независност 1876–1878. Вредновање остварености исхода
њиховог утицаја у ● објасни узроке и последице ●Ф
ормирање модерног политичког вршити кроз:
процесу стварања Српске револуције, система и настанак странака ●п раћење остварености исхода
српске државе. ослободилачких ратова 1876– (радикалне, либералне и ● т естове знања.
● Разумевање 1878, балканских ратова и Првог напредњачке).
међународног контекста светског рата; ●П
оложај Срба под османском и Оквирни број часова по темама:
у коме настаје и постоји ● уочи и објасни на историјској хабзбуршком влашћу у XIX и рпска држава и државност – 32 часа;
●С
српска држава. карти промене граница српске почетком XX века. ●С
рпски народ у југословенској држави
државе; ●С
рбија и Црна Гора у балканским – 18 часова;
● лоцира места најважнијих битака ратовима и Првом светском рату. ●Д
остигнућа српске културе – 11
које су вођене током Српске ●Н
ајзначајније личности (вожд часова;
револуције, ослободилачких Карађорђе Петровић, кнез Милош рпски народ и Србија у савременом
●С
ратова 1876–1878, балканских Обреновић, прота Матеја Ненадовић, свету – 9 часова.
ратова и Првог светског рата; митрополит Стефан Стратимировић,
● опише улогу истакнутих Димитрије Давидовић, Тома Вучић Препоруке за реализацију наставе:
личности у Српској револуцији, Перишић, Илија Гарашанин, кнез ● с труктура програма конципирана
Српска држава и у развоју државних иституција и Александар Карађорђевић, кнез је с циљем да помогне наставнику
државност формирању модерног политичког Михаило Обреновић, Владимир у планирању непосредног рада
система, у ослободилачким Јовановић, Светозар Милетић, краљ са ученицима, олакшавајући му
ратовима 1876–1878, балканским Милан Обреновић, владика Петар I одређивање обима и дубине обраде
ратовима и Првом светском рату; Петровић, владика Петар II Петровић, појединих наставних садржаја,
● изведе закључак о значају књаз Данило Петровић, књаз Никола ● з а сваку тематску целину дати су
уставности за развој модерног Петровић, Лука Вукаловић, Јован циљеви, исходи и садржаји, а исходи
политичког система. Ристић, Стојан Новаковић, Никола треба да послуже да наставни процес
Пашић, краљ Александар Обреновић, буде тако обликован да се наведени
краљ Петар I Карађорђевић, циљеви остваре,
престолонаследник Александар ● с адржаје треба прилагођавати
Карађорђевић, Радомир Путник, ученицима, како би најлакше и
Степа Степановић, Живојин Мишић, најбрже достигли наведене исходе,
Петар Бојовић, Јанко Вукотић...). ●н аставник има слободу да сам одреди
распоред и динамику активности
за сваку тему, уважавајући циљеве
предмета,
●п рограм се може допунити
садржајима из прошлости завичаја,
чиме се код ученика постиже
јаснија представа о историјској и
културној баштини у њиховом крају
(археолошка налазишта, музејске
збирке),
● у школама на наставном језику неке
од националних мањина могу се
обрадити и проширени наставни
садржаји из прошлости тог народа,
● в ажно је искористити велике
могућности које историја као
наративни предмет пружа у
подстицању ученичке радозналости,
која је у основи сваког сазнања,
●П
роширивање знања ● образложи најважније мотиве и ● Ј угословенска идеја и конституисање ● наставни садржаји треба да буду
о југословенској идеји узроке стварања југословенске државе. представљени као „прича” богата
и носиоцима идеје државе; ●О длике политичког система у информацијама и детаљима, не зато да
стварања југословенске ● уочи значај настанка југословенској краљевини (политичке би оптеретили памћење ученика, већ
државе. југословенске државе за српски борбе, Видовдански и Октроисани да би им историјски догађаји, појаве
●Р
азумевање народ; устав, лични режим краља и процеси били предочени јасно,
међународног контекста ● идентификује одлике Александра, стварање Бановине детаљно, живо и динамично,
у коме настаје југословенске државе као Хрватске и отварање српског питања). ● посебно место у настави историје
југословенска држава. монархије и као републике; ●А прилски рат и последице пораза, имају питања, како она која поставља
●П
роширивање знања о ● разликује особености друштвено- геноцид над Србима у НДХ. наставник ученицима, тако и она која
одликама југословенске политичких система који су ●О тпор, устанак и грађански рат. долазе од ученика, подстакнута оним
државе. постојали у југословенској ●Б иланс рата и допринос Југославије што су чули у учионици или што су
●П
роширивање знања држави; победи антифашистичке коалиције. сазнали ван ње користећи различите
о положају српског ● уочи и разуме међународни ● Ј угославија после Другог светског изворе информација,
народа у југословенској положај југословенске државе; рата: настанак југословенске ● добро осмишљена питања наставника
држави. ● образложи допринос федерације; политичке, економске имају подстицајну функцију за развој
●У
очавање улоге југословенских антифашистичких и културне прилике; односи историјског мишљења и критичке
знаменитих личности покрета победи савезника у са Истоком и Западом; улога свести, не само у фази утврђивања и
у политичком животу Другом светском рату; Југославије у Покрету несврстаних; систематизације градива, већ и у самој
југословенске државе. ● именује најважније личности самоуправни концепт социјалистичког обради наставних садржаја,
●С
агледавање које су утицале на друштвено- развоја, Устав из 1974. године и ● у зависности од циља који наставник
међународног положаја политичка збивања у Југославији. дезинтеграција СФРЈ; положај српског жели да оствари, питања могу имати
југословенске државе. народа изван република Србије и различите функције, као што су:
Црне Горе и сецесионистички ратови фокусирање пажње на неки садржај
1990-их, настанак нових држава; или аспект, подстицање поређења,
демографске, економске и културне трагање за појашњењем,
последице нестанка СФРЈ; питање АП ● настава би требало да помогне
Косово и Метохија и НАТО агресија ученицима у стварању што јасније
на СРЈ, раздвајање Србије и Црне представе не само о томе шта се
Горе. десило, већ и зашто се то десило
●Н ајзначајније личности (краљ и какве су последице из тога
Александар I Карађорђевић, проистекле,
Никола Пашић, Стјепан Радић, ● у настави треба што више користити
Љуба Давидовић, Светозар различите облике организоване
Српски народ у
Прибићевић, Антон Корошец, Милан активности ученика (индивидуални
југословенској
Стојадиновић, Влатко Мачек, кнез рад, рад у пару, рад у групи,
држави
Павле Карађорђевић, краљ Петар радионице или домаћи задатак),
II Карађорђевић, генерал Драгољуб ● да би схватио догађаје из прошлости,
Михаиловић, генерал Милан Недић, ученик треба да их „оживи у свом
Анте Павелић, Јосип Броз Тито, уму”, у чему велику помоћ може
Слободан Милошевић, Фрањо пружити употреба различитих
Туђман...). историјских текстова, карата и
других извора историјских података
(документарни и играни видео и
дигитални материјали, музејски
експонати, илустрације), обилажење
културно-историјских споменика и
посете установама културе,
● коришћење историјских карата
изузетно је важно јер омогућавају
ученицима да на очигледан и сликовит
начин доживе простор на коме се
неки од догађаја одвијао, помажући
им да кроз време прате промене на
одређеном простору,
● треба искористити и утицај наставе
историје на развијање језичке и
говорне културе (беседништва),
јер историјски садржаји богате и
оплемењују језички фонд ученика,
● у раду са ученицима неопходно је
имати у виду интегративну функцију
историје, која у образовном систему,
где су знања подељена по наставним
предметима, помаже ученицима
да постигну целовито схватање
о повезаности и условљености
географских, економских и културних
услова живота човека кроз простор
и време,
●Р
азумевање појма ● разликује периоде у којима су ●С
редњовековна култура Срба ● пожељно је избегавати фрагментарно
српског културног настала најзначајнија дела српске (језик и писмо, верски карактер и изоловано учење историјских
простора. културе; културе, Мирослављево јеванђеље, чињеница јер оно има најкраће
●Р
азвијање свести ● упореди одлике српске културе књижевност, најзначајније задужбине, трајање у памћењу и најслабији
о вишевековном различитих периода; правни споменици). трансфер у стицању других знања и
континуитету српске ● објасни утицаје историјских ●П
оследице сеоба на српску културу вештина,
културе. збивања на културна кретања; (утицај западноевропских културних ● у настави треба, кад год је то могуће,
●С
агледавање српске ● опише одлике свакодневног кретања на српску културу). примењивати дидактички концепт
културе као дела живота код Срба у различитим ●У
спон грађанске класе. мултиперспективности,
европског културног епохама и областима; ●С
вакодневни живот сеоског и градског ● одређене теме, по могућности,
наслеђа. ● именује најважније личности становништва. треба реализовати са одговарајућим
●П
роширивање знања о које су заслужне за развој српске ●К
ултурна и просветна политика садржајима из сродних предмета.
највишим дометима и културе. – оснивање Велике школе,
представницима српске Универзитета, академије наука,
културе. Народног позоришта.
●Р
азвијање свести о ●Е
вропски културни утицаји.
значају образовања ●Л
ичности – Свети Сава, деспот
за општи културни Стефан Лазаревић, монахиња
напредак. Јефимија, Доситеј Обрадовић, Вук
●У
очавање промена у Караџић, Сава Текелија, Петар II
Достигнућа српске
свакодневном животу Петровић Његош, Паја Јовановић,
културе
код Срба кроз векове. Урош Предић, Надежда Петровић,
Лаза Костић...).
●С
рпска култура као део југословенског
културног простора (културна сарадња
и прожимања, наука, уметнички
покрети, хуманитарне и спортске
организације, популарна култура,
личности – Никола Тесла, Михајло
Пупин, Михаило Петровић Алас,
Јован Цвијић, Милутин Миланковић,
Бранислав Нушић, Исидора
Секулић, Јован Дучић, Ксенија
Атанасијевић, Слободан Јовановић,
Сава Шумановић, Иван Мештровић,
Иво Андрић, Милош Црњански,
Бојан Ступица, Десанка Максимовић,
Борислав Пекић, Добрица Ћосић,
Александар Петровић, Александар
Поповић, Емир Кустурица, Душан
Ковачевић…).
●Р
азумевање политичких ● идентификује најважније ●Н
ајутицајније државе и организације
и економских односа у чиниоце у међународним у међународним политичким и
савременом свету. политичким и економским економским односима.
●С
агледавање односима; ●У
лога Организације уједињених
међународног положаја ● разуме место и улогу Србије у нација у очувању мира у свету,
Србије. савременом свету; борби против сиромаштва и заштити
●П
роширивање знања ● утврди значај чланства Србије у културних споменика.
о најзначајнијим међународним организацијама; ●Г
еополитички положај Србије.
Српски народ и међународним ● објасни утицај савремених ●Ч
ланство Србије у регионалним,
Србија у организацијама и техничких достигнућа на европским и светским организацијама
савременом свету чланству Србије у повезивање људи у свету. (Савет Европе, ОЕБС, ОУН…).
њима. ●С
рби ван Србије (проблем избеглица,
●П
роширивање знања о Црна Гора, Република Српска, Срби у
последицама научно- дијаспори).
технолошког развоја ●С
вет почетком XXI века – научни и
на живот савременог технолошки развој, интернет, утицај
човека. медија на јавно мњење, популарна
култура, глобализација, тероризам,
еколошки проблеми...
Кључни појмови садржаја: Србија, држава, друштво, политички систем, уставност, култура, уметност, наука.
Назив предмета: ЛИКОВНА КУЛТУРА

Годишњи фонд часова: 35 часова
− развијање стваралачког мишљења, естетских критеријума, индивидуалности, самопоуздања, радозналости, предузимљивости, емпатије и
Циљеви учења предмета: толеранције, као и позитивног става према очувању националне и светске културне баштине;
− оспособљавање за изражавање идеја, ставова и емоција традиционалним и савременим средствима.
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО
● Упознавање са улогом ● разматра повезаност визуелне ●У лога визуелне уметности кроз Препоруке за остваривање наставе
визуелне уметности у уметности и друштва кроз периоде и епохе. Визуелна уметност у ● Н аставник планира број часова за
друштву; историју савременом друштву; сваку тему, имајући у виду да је 7
● Унапређивање ● опише однос елемената ●М атеријали, технике и средства. часова минимум за реализацију једне
визуелног опажања, композиције који уочава Утицај савремене технологије на теме. Треба предвидети и могућност
естетских критеријума и ● разматра теме и идеје у делима визуелну уметност; да се ученици дуже задрже на теми
Композиција
визуелне комуникације; визуелне уметности и визуелне ●Е лементи и принципи компоновања, која их нарочито интересује;
● Формирање толерантног поруке са којима се среће тематика, мотиви, поруке; ●Н а почетку теме ученике упознати са
става према разликама ● изрази своју замисао у одабраној ● У
метничка дела и неуметнички циљевима и исходима учења, планом
у индивидуалном традиционалној техници радови. Разлике у индивидуалном рада и начинима оцењивања. По
опажању, тумачењу и ● укаже на естетичке вредности доживљају уметничког дела. завршетку теме изложити радове свих
доживљају опаженог. које уочава у радовима уметника ученика ради процене и самопроцене
● Стицање основних ● пореди врсте дизајна и радове ●П роизводи уметничких заната и разговарати о начину на који су
знања о развоју дизајнера на основу одабраног од првих цивилизација до појаве учили, као и о могућој примени
дизајна, уметничким или договореног критеријума индустријског дизајна. Развој дизајна, наученог;
занимањима и ● реши задати проблем врсте дизајна. Уметничка занимања и ● П редложени садржаји су полазна
занимањима која су комбинујући свесно или случајно занимања која су непосредно повезана тачка за разговор, који наставник
непосредно повезана са одабране елементе/мотиве са дизајном; може да допуни другим садржајима,
дизајном; ● изрази своју идеју у одабраном, ●Д изајн у XXI веку; при чему треба имати у виду да
Дизајн садржаји и начин учења садржаја
● Оспособљавање за задатом или доступном медију, ●И звори (окружење, природа,
коришћење различитих материјалу и техници уметничка дела, музика, филмови, треба да буду везани за активности
информација ● користи различите информације литература...) и начини долажења до ученика које воде ка развијању
као подстицај за као подстицај за стваралачки рад креативних идеја и решења. креативности;
стваралачки рад; ●П риликом разматрања садржаја
● Развијање треба указати на повезаност садржаја
креативности. са сродним садржајима других
наставних предмета, са свакодневним
● Упознавање са врстама ● пореди амбијент простора ●Р еалан простор (дизајн екстеријера и животним ситуацијама и са будућим
простора, елементима различитих намена ентеријера). Амбијент (елементи који занимањем;
амбијента и значајем ● разматра значај обликовања чине амбијент простора). Кретање ●Н аставник припрема визуелне
обликовања простора; простора за будуће занимање облика у простору; примере и презентације. Ученици
● Развијање опажања, ● реши проблем комбинујући ●П ростор приказан на могу да праве презентације у
креативности, задате и одабране елементе, дводимензионалној подлози и илузија апликативном програму или на други
Простор
радозналости и материјале и/или информације простора (на пример, илузија дубине начин; самостално, у пару или тиму.
естетских критеријума; ● изрази своју замисао у одабраном простора на сцени постигнута помоћу Наставник поставља критеријуме за
● Формирање позитивног медију, материјалу и техници кулиса, слике, огледала, светла...). израду презентације (садржај, однос
става према естетичким Перспектива. Дигитална фотографија; слике и текста...).
вредностима у ужем и ●В иртуелни простор (екран, 3Д Праћење и вредновање
ширем окружењу. филмови, холограми...). Вредновање вршити кроз:
● Упознавање са значајем ● разматра значај визуелне ●З начај културе и уметности за ●п раћење остварености исхода
визуелне уметности уметности и културе у лични развој, комуникацију, будуће ●п роцену и самопроцену радова
за савремено друштво савременом друштву занимање, национални идентитет, ● р азговор
и најзначајнијим ● прави, самостално или у сарадњи развој туризма, привреду, очување ●п резентацију
националним и са другима, презентације о животне средине, рециклажу и за
светским уметничким одабраним уметничким делима, смањење сиромаштва;
делима и споменицима уметницима или споменицима ●Н ајзначајнија дела светске и
Култура и уметничко
културе; културе националне уметничке баштине;
наслеђе
● Развијање опажања, ● користи уметничка дела као ●Н ачин информисања о дешавањима у
естетских критеријума, подстицај за стваралачки рад култури и уметности.
критичког мишљења и ● предложи посету актуелном
радозналости; догађају културе или виртуелном
● Мотивисање ученика музеју/галерији/локалитету
да прате дешавања у
култури и уметности.
Кључни појмови садржаја: композиција, дизајн, простор, култура, наслеђе.
Назив предмета: ГЕОГРАФИЈА

− Уочавање и схватање корелативних односа између Географије и других природних и друштвених наука.
− Стицање нових актуелних знања о положају, месту и улози Србије на Балканском полуострву и југоисточној Европи.
− Стицање знања о савременим географским појавама, објектима и процесима на територији Републике Србије.
− Стицање нових актуелних знања о порасту, кретањима, структурним променама и територијалном размештају становништва.
− Разумевање актуелне географске стварности наше земље и савременог света.
Циљеви учења предмета:
− Развијање осећања припадности својој нацији као делу интегралног света, изградња и неговање националног и културног идентитета у
мултиетничком, мултикултуралном и мултијезичком свету.
− Оспособљавање ученика да примењују географско знање и вештине у даљем образовном и професионалном развоју.
− Оспособљавање ученика за одговорно опхођење према себи и окружењу и за активно учествовање у заштити, обнови и унапређивању животне
средине.
ПО ТЕМАМА
● Стицање знања о ●д ефинише предмет изучавања, ● Предмет проучавања, подела и значај На почетку теме ученике упознати са
предмету проучавања, значај, развој и место Географије ● М есто Географије у систему наука циљевима и исходима наставе/учења,
подели, значају и месту у систему наука планом рада и начинима оцењивања.
географије у систему ● р азликује природне и друштвене
наука елементе географског простора и Облици наставе
Увод схвата њихове узајамне узрочно- Предмет се реализује кроз следеће
● Уочавање и схватање последичне везе и односе облике наставе:
корелативних односа ● о дреди место Географије у теоријска настава (70 часова)
између географије и систему наука
других природних и ●п репозна значај и практичну Место реализације наставе
друштвених наука примену географских сазнања Теоријска настава се реализује у
● Проширивање знања ●д ефинише појам и функције ● Површина, границе, државно уређење учионици
о положају, месту државних граница, разуме и државна обележја Србије
и улози Србије на државно уређење Србије и ● Регионалне географске компоненте Препоруке за реализацију наставе
Балканском полуострву познаје државна обележја: грб, у светлу савремених процеса на ● к оришћење савремених електронских
и југоисточној Европи заставу, химну Балканском полуострву и југоисточној помагала, аналогних и дигиталних
● л оцира на карти положај и Европи географских карата различитог
● Сагледавање сложених величину територије Србије ● Компоненте географског положаја размера и садржаја
друштвено-економских уз кратак опис битних Србије ● к оришћење информација са Интернета
процеса и промена карактеристика граница са ● к оришћење интерактивних метода
у jугоисточној суседним земљама рада
Европи на Балканском ●д ефинише појам југоисточна ● к оришћење основне литературе уз
полуострву и у нашој Европа, лоцира на карти употребу савремених технологија за
држави, уочавaњем Балканско полуострво и презентовање
општих географских идентификује његове опште ● к ористити географске и историјске
карактеристика географске карактеристике: карте опште и тематске
физичке, културне и демографске ● к оришћење писаних извора
● а нализира промене на информација (књиге, статистички
Савремене политичкој карти Балканског подаци, часописи...)
компоненте полуострва: настанак и распад
географског Југославије, стварање нових Праћење и вредновање
положаја Србије држава и облици њихове сарадње Вредновање остварености исхода
●д ефинише појам географски вршити кроз:
положај и наведе његову поделу ●п раћење остварености исхода
● о дреди укупан географски ● т естове знања
положај Србије (повољан,
неповољан), анализом својстава Оквирни број часова по темама
чинилаца који га формирају: ● у вод – 4 часа
апсолутни и релативни положај ● с авремене компоненте географског
●д искутује о предностима и положаја Србије – 6 часова
недостацима географског ●п риродни ресурси Србије и њихов
положаја Србије економско географски значај – 13
часова
● с тановништво Србије – 7 часова
●н асеља Србије – 8 часова
●п ривреда Србије – 11 часова
● р егионалне целине Србије – 11 часова
●С рбија и савремени процеси у Европи
и свету – 10 часова
●С
тицање нових и ● одреди у геолошком саставу ●Г
еолошки састав и постанак основних
продубљених знања Србије заступљеност стена геотектонских целина
о природи Србије и различите старости, састава и ●П
анонска Србија и јужни обод
њеном утицају на порекла, значајних за појаву руда Панонског басена
живот и привредне и минерала ланинско-котлинска Србија.
●П
делатности људи ● лоцира у оквиру геотектонске Родопске, Динарске и Карпатско-
структуре Србије велике целине: балканске планине.
●С
агледавање Српско-македонску масу, ●К
лима. Одлике и економско-
физичко-географских Карпато-балканиде, Унутрашње географски значај
компонената простора динариде, Централне динариде ●В
оде и водни ресурси. Реке, језера
Србије и разумевање и Панонску депресију и објасни и термоминералне воде – одлике и
њиховог значаја њихов постанак (деловање економско-географски значај
за живот људи и унутрашњих тектонских и ●С
астав и карактер тла у Србији –
могућности развоја спољашњих сила) економско-географски значај.
привреде ● идентификује основне макро- ●Б
иљни и животињски свет. Одлике и
целине рељефа Србије: Панонски економско-географски значај
басен и Планинску област ●З
аштита, очување и унапређивање
● кратко опише постанак природе
Панонског басена, одвоји ●З
аштићена природна добра у Србији
панонску Србију: Панонску
низију и јужни обод Панонског
басена са прегледом главних
елемената рељефа
● одреди планинску област
и направи картографски
преглед громадних, карпатско-
балканских, динарских планина и
већих котлина
● објасни елементе и факторе
климе, разликује климатске
типове у Србији и њихове одлике
● направи преглед водног богатства
Србије: одреди на карти развођа
сливова, лоцира транзитне
Природни ресурси и домицилне реке, објасни
Србије и њихов постанак, поделу и значај језера и
економско термоминералних вода
географски значај ● закључује о економском значају
вода за снабдевање насеља,
наводњавање тла, производњу
хидроенергије, пловидбу,
рибарство и туризам
● дискутује о загађивачима,
последицама и мерама заштите
● дефинише појам земљиште (тло),
одреди типове тла на простору
Србије, њихов састав и карактер
● познаје утицај физичко-
географских фактора на
формирање типова вегетације и
разноврсност животињског света
панонске и планинске области
Србије
● дефинише: појам природна
средина, предмет проучавања
заштите природе, значај заштите
и унапређивања природе
● наведе елементе природне
средине, загађиваче воде, ваздуха,
земљишта; последице загађивања
и мере заштите
● препозна појаве штетне по своје
природно и културно окружење
и активно учествује у њиховој
заштити, обнови и унапређивању
● дефинише: парк природе, предео
изузетних одлика, резерват
природе, споменик природе и
природне реткости
Разликује заштићена природна
добра у Србији: Голија, Фрушка
гора, Ђердап, Тара и др.
● опише антропогеографска ●А
нтропогеографска обележја.
●П
роширивање знања обележја и историјско- Историјско-географски континуитет
о демографском географски континуитет насељавања Србије
развоју и распореду насељавања Србије ●К
ретање и територијални размештај
становништва у Србији ● објасни кретање становништва становништва (наталитет, морталитет
и територијални размештај и природни прираштај)
●У
очавaње демографских становништва у Србији ●М
играције. Појам, значај, типови и
проблема и могућности ● укаже на промену броја видови
њиховог превазилажења становника Србије и наведе ●С
труктура становништва: биолошка,
за свеукупни факторе који условљавају економска, социјална, национална
друштвено-економски промене становништва (етничка и верска)
развитак наше земље ● уз помоћ графичких метода ●Д
емографски проблеми и
анализира основне демографске популациона политика у Србији
●Ф
ормирање свести о одлике; објашњава их, врши ●С
рби у непосредном и ширем
неговању националног предвиђања и изводи закључке окружењу
и културног идентитета ● дефинише појмове: наталитет, ●С
рби и наше становништво
морталитет и природни у Европи и ваневропским
прираштај континентима. Однос дијаспоре и
● дефинише појам миграције Србије
и разликује типове и видове
миграција
● објасни структуру становништва
у Србији (биолошка, економска,
социјална, национална)
● разликује појмове националног,
етничког и културног идентитета
● изгради став о једнаким правима
људи без обзира на расну,
националну, верску и другу
припадност
● објасни демографске проблеме и
Становништво
популациону политику у Србији
Србије
● дефинише појам дијаспоре
● лоцира подручја на којима
живи српско становништво
у непосредном и ширем
окружењу (Мађарска, Румунија,
Македонија, Албанија, Црна
Гора, Босна и Херцеговина,
Хрватска и Словенија)
● разликује компактну и
појединачну насељеност српског
становништва у подручјима
непосредног и ширег окружења
● објасни основне карактеристике
становништва Републике Српске
● лоцира аутохтоне српске
територије (северни делови
Далмације, Лика, Кордун, Банија,
Славонија и Барања)
● објасни радне миграције у
европске земље и именује државе
и градове у којима има нашег
становништва
● објасни исељавање нашег
становништва на ваневропске
континенте
● разликује фазе у исељавању Срба
у прекоокеанске земље
● именује државе и градове у
којима живи наше становништво
● објасни однос и везе дијаспоре
и Србије
●П
роширивање знања о ● дефинише појам насеља ●П
останак, развој и размештај насеља
насељима и факторима ● објасни постанак, развој и Србије
њиховог развоја размештај насеља Србије ●П
одела насеља. Сеоска, градска,
● наведе факторе развоја и приградска и привремена
●Р
азумевање вредности трансформације насеља и ●Е
кономско-географски фактори
сопственог културног њихових мрежа развоја и трансформације насеља
наслеђа и повезаности ● лоцира градске центре Србије и њихових мрежа и система
са другим културама и ● образложи улогу градских (урбанизација, деаграризација,
традицијама центара у регионалној индустријализација и терцијаризација)
организацији Србије ●Г
радски центри и њихова улога у
●Р
азвијање свести о ● лоцира осовине (појасеве) развоја регионалној организацији Србије
Насеља Србије вредности и значају Србије: Дунавско-савска, Велико- ●О
совине (појасеви) развоја Србије:
антропогених моравска и Јужно-моравска Дунавско-савска, Велико-моравска и
културних добара ● разликује врсте, функције и Јужно-моравска
типове насеља. ●А
нтропогена културна добра и њихова
●У
очавање ● опише карактеристике урбаних заштита.
трансформације насеља целина.
и њихових мрежа и ● разликује значење појмова
система урбанизација, деаграризација,
индустријализација и
терцијаризација.
● именује антропогена културна
добра и објасни њихову заштиту
●П
роширивање и ● анализира утицај природних ●Р
азвој, размештај и основне
продубљивање знања и друштвених чиниоца карактеристике привреде Србије
о привреди Србије на условљеност развоја и ●П
ољопривреда – развој, значај и
и њеним основним размештаја привреде Србије подела
карактеристикама и групише гране привреде по ●Ш
умарство, лов и риболов
секторима ●Р
ударство и енергетика
●С
агледавање ● објасни како природни и ●И
ндустрија – појам, подела, структура
потенцијала и друштвени фактори утичу на и значај
могућности Србије за развој и размештај пољопривреде ●С
аобраћај и трговина
њену конкурентност у Србије ●Т
уризам
светској привреди ● дефинише гране пољопривреде
у ужем смислу (земљорадња
и сточарство) и ширем смислу
(шумарство, лов и риболов),
наведе значај пољопривреде
● препозна основне функције
шумарства, значај шума, факторе
који их угрожавају и мере
заштите
● утврди значај лова и риболова
● дефинише значај Енергетике и
Рударства; наведе енергетске
ресурсе и минералне сировине
Привреда Србије
и направи њихов картографски
преглед на територији Србије
● објасни појмове: индустрија и
индустријализација, одрживи
развој и наведе факторе развоја и
размештаја, поделу индустрије и
њен значај
● анализира утицај природних и
друштвених фактора на развој
саобраћаја, кратко опише врсте
саобраћаја и њихов значај
● направи картографски преглед
главних друмских и железничких
праваца у Србији, пловних река и
канала, већих лука и аеродрома
● дефинише појмове: трговина,

трговински и платни биланс и
одреди значај трговине
● анализира утицај природних и
друштвених фактора на развој
туризма, дефинише и наведе
поделу туризма
●С
тицање и ● дефинише појам регије и ●В ојводина
проширивање направи картографски преглед ●Ш умадија и Поморавље (Западно и
географских знања регионалних целина Србије Велико)
о регионалним ● покаже на карти Србије границе ●З ападна Србија
целинама Србије и Војводине и њених предеоних ●С таровлашко-рашка висија
сагледавање њихових целина и препозна њене ●И сточна Србија
специфичности природне и друштвене одлике ● Ј ужно Поморавље
● покаже на карти Србије границе ●К осово и Метохија
Шумадије и Поморавља и наведе
њихове природне и друштвене
одлике
● покаже на карти Србије границе
западне Србије и опише њене
природне и друштвене одлике
Регионалне целине
● покаже на карти Србије
Србије
Старовлашко-рашку висију уз
анализу њених природних и
друштвених одлика
источне Србије и наведе њене
природне и друштвене одлике
јужног Поморавља и препозна
његове природне и друштвене
одлике
Косова и Метохије и дискутује
о његовим природним и
друштвеним одликама
●С
тицање знања ● дефинише појмове: процес ●С
арадња Србије са другим државама и
о савременим интеграције, глобализација међународним организацијама
политичким и ● објасни економске интеграције на ●Е
вропска унија – оснивање, чланице,
економским процесима Балкану и у југоисточној Европи циљеви, проблеми, фондови и њихова
у Европи и свету као и познаје мирољубиву политику приступачност
услова напретка свих Србије у међународним оквирима ●О
днос Србије према осталим
земаља и народа и на Балкану европским и ваневропским
● лоцира на карти Европе земље економским и политичким
●С
тварање реалне слике чланице ЕУ, опише историјат интеграцијама
о Србији у светским развоја, наведе циљеве и ●С
ветско тржиште капитала, структура
размерама и савременим дефинише проблеме унутар Уније и међународни значај
међународним ● објасни услове које Србија ●У
једињене нације. Структура и
процесима треба да испуни да би постала међународни значај. Србија и УН
равноправна чланица заједнице. ●Г
лобализација као светски процес
● разликује улогу, значај и
Србија и савремени видове деловања међународних
процеси у Европи и организација: (CEFTA, EFTA,
Свету NAFTA, OECD, OPEK, APEK,
G8, BRIK...)
● објасни улогу, значај и видове
деловања Светске банке и
Међународног монетарног
фонда и улогу Србије у овим
организацијама
● опише историјат развоја УН,
наведе циљеве и структуру
организације и образложи
приврженост Србије УН
● дефинише појам глобализације
и разликује политичке,
територијалане, економске,
културне и другe видовe
глобализације.
Кључне речи садржаја: Србија, природни ресурси, популациона политика, национални идентитет, глобализација.
Назив предмета: БИОЛОГИЈА

− Проширивање знања о особинама живих бића и нивоима организације биолошких система, грађи и функцији ћелије, ћелијским деобама.
− Упознавање са основним фазама развића човека; разумевање проблема везаних за период одрастања и улоге и значаја породице.
Циљеви учења предмета: − Упознавање са основним појмовима наслеђивања особина.
− Проширивање знања о еволуцији живих бића.
− Разумевање значаја еколошке културе.
ПО ТЕМАМА
● Проширивање знања о ●н аведе главне особине живих ● Цитологија као научна дисциплина На почетку теме ученике упознати са
особинама живих бића бића и нивое организације биологије која проучава организацију циљевима и исходима наставе, односно
и нивоима организације биолошких система ћелије учења, планом рада и начинима
биолошких система ● о бјасни хемијску и физичку ● Основне карактеристике живих бића евидентирања и оцењивања.
● Проширивање знања о структуру ћелије и функцију ● Нивои организације биолошких
грађи и функцији ћелије ћелијских органела система Облици наставе
● Схаватање значаја ● о бјасни ток и значај кључних ● Грађа ћелије и ћелијских органела Предмет се реализује кроз комбинацију
Биологија ћелије
фотосинтезе и ћелијског метаболичких процеса: ● Ћелијски циклус и ћелијске деобе различитих облика наставног рада и
дисања фотосинтезе и ћелијског дисања врста наставе (дидактичких модела)
● Проширивање знања о ● о бјасни фазе ћелијског циклуса,
ћелијским деобама ток и значај митозе и значај Место реализације наставе
мејозе Кабинет за биологију, биолошка
радионица, универзална учионица,
адекватни објекти изван школског
● Упознавање са ● у пореди процесе настанка полних ● Стварање и сазревање полних ћелија комплекса.
основним фазама ћелија и опише оплођење; ● Оплођење
развића човека ● р азликује ступњеве онтогенетског ● Основне фазе интраутериног развића Препоруке за реализацију наставе
● Разумевање процеса развића човека; ● Рађање и детињство ●п оштовање свих дидактичких
полног сазревања и ● о бјасни полно сазревање човека ● Промене током полног сазревања принципа
проблема везаних за ●п репозна проблеме везане за човека ●п рименa природних наставних
период одрастања период одрастања; ● Дефиниција појма здравље средстава, реализација теренске
● Упознавање са ● а ргументовано учествује у ● Проблеми везани за период наставе, реализација биолошких
облицима ризичног дискусији о утицајима нездравог адолесценције наставних екскурзија
Биологија развића понашања начина живота на здравље човека ● Заштита од полних болести ● к омбиновање различитих дидактичких
човека, полно и ● Схватања улоге и укључујући и репродуктивно ● Болести зависности модела (проблемска, тимска настава
репродуктивно значаја породице здравље; ● Планирање породице биологије)
здравље ● о бјасни појам „планирање ● р еализација самосталних ученичких
породице”. радова (есеји, презентације, реферати,
пројекти, дебате)
Евидентирање и оцењивање ученика
(путем усмене и писане провере знања,
тестирања, израде презентација и
пројеката, организовања и учествовања
у дебатама).
●У
познавање са ● користи генетичке термине ●П
ојам и функције гена Oквирни број часова по темама
основним појмовима у дискусији о наслеђивању ●Н
аслеђивање и варирање особина ● биологија ћелијe (18 часова)
наслеђивања особина биолошких особина (ген, ●Н
аследне болести човека ● биологија развића човека, полно и
алел, хромозом, геном, ●П
раћење особина на основу репродуктивно здравље (18 часова)
генотип, фенотип) и решава родословног стабла ● наслеђивање биолошких особина (18
једноставне задатке из генетике ●Г
енетичка условљеност човековог часова)
применом Менделових правила понашања ● основи еволуције (11 часова)
наслеђивања; ●Г
енетичко саветовање и тестирање ● еколошка култура (5 часова)
Наслеђивање
● познаје начине генетичке
биолошких особина
детерминације особина и
најчешћих наследних болести,
примењује то знање у сврхе
превенције и изградње хуманог
односа према оболелим људима;
● изграђује критички однос према
примени биотехнологија (ГМО,
клонирање, матичне ћелије итд).
●П
роширивање знања о ● опише етапе настанка ●П
орекло живота на Земљи
основним принципима првобитних биолошких система; ●Б
иохемијска и биолошка еволуција
еволуције живих бића ● објасни доказе еволуције; ●Е
волуција и филогенија
Основи еволуције
● демонстрира, на примерима, ●Д
окази еволуције
значај генетичке варијабилности ●А
даптације и природна селекција,
у популацији за постанак врста. порекло и развој човека
●У
познавање са ● објасни значај одржавања личне ●У
ређење животног и радног простора
начинима и значајем хигијене, хигијене животног и ●П
отрошачка култура
одржавања личне радног простора; ●Г
МO
хигијене и хигијене ● разликује адитиве опасне по ●У
тицај савременог начина живота на
животног и радног здравље; здравље човека
простора ● објасни значај употребе
●Р
азумевање последица производа у складу са
Еколошка култура различитих утицаја на декларацијом и упутством у циљу
здравље човека очувања сопственог здравља и
заштите животне средине;
● учествује у заштити свог
окружења, природе и
биодиверзитета контролисаним
коришћењем ресурса и
правилним одлагањем отпада.
Кључне појмови сарджаја: метаболизам, развиће, породица, наследне особине, еволуција, здравље.
Назив предмета: СОЦИОЛОГИЈА СА ПРАВИМА ГРАЂАНА

− Оспособљава ученика за живот у друштву изложеном сталним променама и изазовима које доноси развој савременог друштва
− Развија способност код ученика за улогу одговорног грађанина за живот у демократски уређеном и хуманом друштву
Циљеви учења предмета:
− Унапређује ученичке способности за све облике комуникације, дијалога и исказивања аргументованог става
ТЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити ДИДАКТИЧКО -МЕТОДИЧКО
ПО ТЕМАМА
Структура и ● Упознавање са ● с хвати структуру и организацију ● Појам и елементи друштва ●Н
организација функционисањем, друштва ● Друштвене групе циљевима и исходима наставе/учења,
друштва структуром и ● о бјасни улогу друштвених група ● Брак и породица планом рада и начинима оцењивања.
организацијом друштва с посебним освртом на брак и ● Друштвена подела рада
породицу ● Друштвено раслојавање Облици наставе
● с хвати друштвену поделу рада ● Друштвене установе и организације Предмет се реализује кроз следеће
● о бјасни узроке друштвеног ● Насеља и становништво облике наставе:
раслојавања ● т еоријска настава (62 часа)
●н аведе друштвене установе
и друштвене организације и Место реализације наставе
направи разлику између њих ●Т
● р азликује особености сеоског и учионици
градског становништва
Држава и политика ● Упознавање са ● о пише улогу политике у друштву ● Политика – вештина управљања Препоруке за реализацију наставе
политиком као ● о бјасни појам, развој и облике друштвом ●К
ористити актуелне примере из
вештином управљања суверености и демократије ● Појам и развој демократије штампе и других медија релевантне
друштвом ● р азликује законодавну, извршну и ● Конститутивни елементи државе за предмет
● Оспособљавање за судску власт ● Подела власти ●К
ористити Устав и релевантне законе
демократско мишљење ● р азликује удружења грађана и ● Oрганизације грађана у зависности од садржаја који се
● Упознавање са политичке партије ● Политичке партије обрађује
функционисањем ●п репозна идеолошке разлике ● Избори
државних институција и партија и поделу на левицу, ● Скупштина Праћење и вредновање
органа власти десницу и центар ● Државни органи власти Вредновање остварености исхода
● с хвати изборни поступак и ● Аутономија вршити кроз:
конституисање скупштине и ● Локална самоуправа 1. праћење остварености исхода
владе 2. тестове знања
● р азликује државне органе власти 3. тестове практичних вештина
● р азликује аутономију и локалну
самоуправу
● р азуме функционисање локалне
самоуправе
Устав и правна ●У
познавање са Уставом ● схвати значај устава као највишег ●З
начење појма устав Оквирни број часова по темама
држава Републике Србије, правног акта ●И
сторијски развој уставности ● Структура и организација друштва
његовим историјским ● разликује устав од закона ●У
ставност и законитост (14 часова)
претечама и ● направи преглед развоја ●В
ладавина права – правна држава ● Држава и политика (17 часова)
правосудним системом уставности у Србији ●У
став Републике Србије ● Устав и правна држава (6 часова)
Републике Србије ● уочи значај владавине права и ●П
равосудни систем Републике Србије ● Људска права и слободе (6 часова)
правне државе (судова и тужилаштава) ● Култура и друштво (14 часова)
● зна основне одредбе Устава ● Друштвене промене и развој друштва
Републике Србије (5 часова)
● схвати функционисање
правосудног система Републике
Србије
Људска права и ●Б
огаћење знања о ● схвати људска права и слободе и ●П
ојам грађанина и његове обавезе и
слободе људским правима свој положај у друштву права
и слободама и о ● зна на који начин се штите права ●Л
ична права и слободе грађана
улози појединца и слободе грађана ●П
олитичка права и слободе грађана
у друштвеном и ●Е
кономска права и слободе грађана
политичком животу ●П
ородично право
●О
стала права и слободе грађана
●З
аштита права и слобода грађана
Култура и друштво ●Р
азвијање знања о ● уочи разлику и сличности између ојам културе и цивилизације
●П
културним тековинама културе и цивилизације елигија
●Р
● схвати настанак религије и ●Н
астанак религијског мишљења
религиjског мишљења ●М
онотеистичке религије
● идентификује монотеистичке ●Х
ришћанство
религије и објасни ●О
бичај и морал
специфичности хришћанства ●У
метност
● разликује обичај и морал ●М
асовна култура
● схвати разлику између уметности,
масовне културе, подкултуре,
шунда и кича
Друштвене промене ●О
способљавање за ● идентификује друштвене промене ● П ојам и врсте друштвених промена
и развој друштва живот у друштву ● зна основне карактеристике ●Д
руштвена покретљивост
изложеном сталним хоризонталне и вертикалне ●Д
руштвени развој
променама и изазовима покретљивости
које доноси развој ● препозна друштвени развој
савременог друштва ● формира став према савременим
●С
тицање знања тенденцијама у развоју глобалног
о хоризонталној друштва
и вертикалној
покретљивости друштва
Кључни појмови садржаја друштвени односи, друштвене групе, религија, породица, морал, друштво, политика.
Б: ИЗБОРНИ ПРОГРАМИ
Назив предмета: ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

– Стицање знања, развијање вештина, усвајање вредности и формирање ставова који су претпоставка за успешан, одговоран и ангажован живот у
демократском друштву;
Циљеви учења:
– Оснаживање ученика за поштовање, одбрану и афирмацију вредности демократског друштва;
– Јачање друштвене кохезије, уважавање различитости и подршка сузбијању сваког облика дискриминације и насиља.
ПО ТЕМАМА
ЈА, МИ И ДРУГИ ● Подстицање ученика на ●А
нализира своје особине и да их ●Н
међусобно упознавање представи другима ● Лични идентитет циљевима и исходима наставе/учења,
● Откривање и уважавање разлика планом рада и начинима оцењивања.
● Подстицање ученика ●П
репозна, анализира сличности ● Групна припадност
да сагледају међусобне и разлике ● Стeреотипи и предрасуде Облици наставе
сличности и разлике и унутар групе ● Толеранција и дискриминација Предмет се реализује кроз следеће
уваже их облике наставе:
●П
рихвати друге ученике и уважи ● т еоријска настава
● Развој негативног става њихову различитост
према било ком облику Подела одељења на групе
дискриминације ●П
репозна предрасуде, стереотипе, ●О
дељење се не дели на групе
дискриминацију, нетолеранцију
по различитим основама Место реализације наставе
●С
агледа могуће последице ●Н
астава се реализује у учионици
нетолеранције, дискриминације,
стереотипа, предрасуда и начине
КОМУНИКАЦИЈА ●О
способљавање ● Искаже, образложи и брани ●С
амопоуздано реаговање Препоруке за реализацију наставе
У ГРУПИ ученика за мишљење аргументима ●Г
ласине ● Активности на првим часовима
комуникацију у групи ● Активно слуша ●Н
еслушање, активно слушање треба тако организовати да се
● Дебатује и дискутује на ●Н
еоптужујуће поруке обезбеди међусобно упознавање
неугрожавајући начин, ●И
зражавање мишљења ученика, упознавање ученика са
уважавајући мишљење других ●В
ођење дебате и дијалога циљевима и наставним садржајима
● Објасни разлику између дијалога предмета, али и тако да наставник
и дебате добије почетни увид у то са каквим
● Објасни разлоге и начине знањима, ставовима и вештинама из
настанка гласина у свакодневној области грађанског васпитања група
комуникацији и објасни располаже с обзиром да нису сви
последице које изазивају гласине ученици у основној школи похађали
ОДНОСИ ●О
способљавање ● Ради у групи/тиму ●С
арадња наставу грађанског васпитања у истој
У ГРУПИ/ ученика за рад у групи/ ● Препозна предности групног/ ●Г
рупни рад мери.
ЗАЈЕДНИЦИ тиму и међусобну тимског рада ●Г
рупно одлучивање ● Реализација програма треба да се
сарадњу ● Учествује у доношењу групних ●У
чешће младих: „Лествица одвија у складу са принципима
одлука партиципације” активне, проблемске и истраживачке
● Разликује могуће облике учешћа ●Р
адити заједно наставе са сталним рефлексијама на
младих у друштвеном животу одговарајуће појаве из друштвеног
● Објасни потребу и важност контекста прошлости и садашњости.
партиципације младих у ● Квалитет наставе се обезбеђује
друштвеном животу усаглашавањем садржаја са
● Објасни степене и облике учешћа ●Д инамика и исходи сукоба одговарајућим методичким
●П
одстицање ученика младих у друштвеном животу ●С тилови поступања у конфликтима активностима и сталном разменом
да сукобе решавају на ●С агледавање проблема из различитих информација унутар групе.
конструктиван начин и ● Објасни разлоге, ток и углова ● Добар индикатор успешне наставе
избегавају сукобе последице сукоба ● Налажење решења је способност ученика да адекватно
● Објасни ефекте конфликта на ток ●П остизање договора примењују стечена знања и вештине
комуникације ●И звини и да у пракси изражавају ставове и
● Уочи факторе који одређују вредности демократског друштва.
понашање у ситуацијама ● Наставник треба да пружи неопходну
конфликта помоћ и подршку ученицима у
● Анализира сукоб из различитих припреми и реализацији активности,
улова, (препознаје потребе а заједно са групом да обезбеди
●О
способљавање и страхове актера сукоба) и повратну информацију о њеној
ученика да препознају налази конструктивна решења успешности.
примере насиље у прихватљива за обе стране у ●П
осредовање ● У реализацији овог програма
својој средини и сукобу. ●Н
асиље у околини наставник је извор знања, организатор
преузму одговорност за ● Образложи предности ●В
ршњачко насиље и водитељ ученичких активности и
сопствено понашање у конструктивног начине решавања ●Н
асиље у школи. особа која даје повратну информацију.
таквој ситуацији сукоба ●П
остизање мира ● Повратна информација је од великог
● Објасни значај посредовања у значаја не само за процес стицања
сукобу сазнања, већ и за подстицање
самопоуздања, учешћа у раду групе и
● Препозна и објасни врсте насиља мотивације за предмет
● Идентификује и анализира ● За успешно реализовање наставе број
узроке насиља у својој средини, ученика у групи не би требала да буде
међу вршњацима, школи већа од 25 ученика. Оптималан број
● Идентификује и анализира ученика је 15–20 ученика
могуће начине реаговања Праћење и вредновање
појединца у ситуацијама Вредновање се вршити кроз
вршњачког насиља, из позиције праћење остварености исхода
жртве и посматрача Оквирни број часова по темама
● Прихвати одговорност за ● Ја, ми и други (9 часова)
сопствено понашање ● Комуникација у групи (10 часова)
● Односи у групи/заједници (16 часова)
Кључни појмови садржаја: идентитет, стереотипи и предрасуде, толеранција и дискриминација, комуникација, насиље, жртва, одго-
ворност.


ПО ТЕМАМА
ПРАВА И ● Упознавање ● Објасни значење и смисао ●П
отребе и права ●Н а почетку теме ученике упознати са
ОДГОВОРНОСТИ ученика са врстама људских права ●П
рава и правила циљевима и исходима наставе/учења,
права и природом ● Разликује врсте људских ●П
рава и закони планом рада и начинима оцењивања.
(универзалност, права (лична, политичка, ●М
еђународна документа о заштити Облици наставе
целовитост, социјалноекономска, културна, права Предмет се реализује кроз следеће
недељивост) здравствена права) ●П
рава и вредности облике наставе:
● Анализира и објашњава однос ● т еоријска настава
● Упознавање ученика права и одговорности ●В
рсте права Подела одељења на групе
са начинима и ● Објасни целовитост и узајамну дноси међу правима
●О ●О дељење се не дели на групе
механизмима заштите повезаност људских права ●С
укоб права Место реализације наставе
права ● Објасни универзалност и ●Д
ечја и људска права ●Н астава се реализује у учионици
развојност људских права Препоруке за реализацију наставе
● Сагледавање значаја ● Објашњава потребу посебне ●К
онвенције и заступљеност права у ●Р еализација програма треба да се
личног ангажовања у заштите права детета штампи одвија у складу са принципима
заштити сопствених ● Проналази примере и показатеље ●О
дговорност одраслих активне, проблемске и истраживачке
права и права других остваривања и кршења људских ●О
дговорност деце наставе са сталним рефлексијама на
људи права ●К
ршење права детета одговарајуће појаве из друштвеног
● Процени положај појединца и ●З
аштита права детета контекста прошлости и садашњости.
друштвених група са аспекта ●К валитет наставе се обезбеђује
људских права усаглашавањем садржаја са
● Објасни механизме и начине за одговарајућим методичким
заштиту људских права активностима и сталном разменом
● Анализира и тумачи основна информација унутар групе.
међународна и домаћа документа ● Добар индикатор успешне наставе
из области људских права је способност ученика да адекватно
● Објасни улогу најзначајнијих примењују стечена знања и вештине
институција и процедуре заштите и да у пракси изражавају ставове и
људских права вредности демократског друштва.
● Објасни улогу појединца и група ●Н аставник треба да пружи неопходну
у заштити људских права помоћ и подршку ученицима у
ПЛАНИРАЊЕ ● Подстицање ученика на ● Идентификује проблеме у својој збор проблема
●И припреми и реализацији активности,
И ИЗВОЂЕЊЕ активну партиципацију локалној заједници/ школи ●И
дентификација могућих решења а заједно са групом да обезбеди
АКЦИЈЕ у животу школе ●П
рипрема нацрта акције повратну информацију о њеној
● Анализира изабране проблеме, ●Р
еализација акције (ван редовних успешности.
изучава их часова и учионице) ●У реализацији овог програма
● Развијање вештина ●А
нализа реализоване акције наставник је извор знања, организатор
планирања акција ● Предлаже активности и дискутује редстављање резултата акције
●П и водитељ ученичких активности и
о њима са осталим члановима особа која даје повратну информацију.
тима ● Повратна информација је од великог
значаја не само за процес стицања
● Сарађује са члановима тима и сазнања, већ и за подстицање
учествује у доношењу одлука самопоуздања, учешћа у раду групе и
мотивације за предмет
● Формулише циљеве и кораке ●З а успешно реализовање наставе број
акције ученика у групи не би требала да буде
већа од 25 ученика. Оптималан број
● Иницира активности,прати их и ученика је 15–20 ученика
оцењује их Праћење и вредновање
Вредновање се вршити кроз
● Представи путем јавне праћење остварености исхода
презентацију нацрт акције и Оквирни број часова по темама
резултате акције ●П рава и одговорности (17 часова)
●П ланирање и извођење акције (18
часова)
Кључни појмови садржаја: права, одговорност, грађанска акција.


ПО ТЕМАМА
● Разумевање појмова ● Објасни појмове демократија, ●Д
емократија, политика и власт ●Н
ДЕМОКРАТИЈА И демократија, политика, политика, власт, грађански живот ●Ф
ункционисања институције циљевима и исходима наставе/учења,
ПОЛИТИКА власт, грађански живот демократије планом рада и начинима оцењивања.
● Наведе разлике између ●М
еханизми и начини контроле и
● Упознавање са демократског и недемократског ограничења власти у демократском Облици наставе
механизмима начина одлучивања поретку Предмет се реализује кроз следеће
функционисања облике наставе:
демократије и ● Објасни разлике између ● т еоријска настава
институцијама непосредне и посредне Подела одељења на групе
демократије демократије ●О дељење се не дели на групе
Место реализације наставе
● Сагледавање значаја ● Анализира различите начине ●Н астава се реализује у учионици
и начина контроле и ограничавања власти Препоруке за реализацију наставе
ограничења власти у ●Р еализација програма треба да се
демократији ● Разликује надлежности одвија у складу са принципима
законодавне, извршне и судске активне, проблемске и истраживачке
власти наставе са сталним рефлексијама на
● Сагледавање улоге ● Разуме политичко одређење појма днос државе и грађанског друштва
●О одговарајуће појаве из друштвеног
ГРАЂАНИН И грађанина/грађанке у грађанин/грађанка ●П
ојам грађанина контекста прошлости и садашњости.
ДРУШТВО демократском друштву ● Разуме значај поштовања закона начај и начин учествовања
●З ●К валитет наставе се обезбеђује
у демократској држави грађанина у политици усаглашавањем садржаја са
● Упознање се са радом ● Објасни улогу локалне лога грађана у остваривању права
●У одговарајућим методичким
локалне самоуправе самоуправе и послове којима се активностима и сталном разменом
она бави информација унутар групе.
● Сагледавање улоге ● Објасни карактеристике и улогу ● Добар индикатор успешне наставе
и карактеристика цивилног друштва је способност ученика да адекватно
цивилног друштва у ● Наведе могућности утицаја примењују стечена знања и вештине
демократији грађана на власт, правни и и да у пракси изражавају ставове и
политичи систем (различите вредности демократског друштва.
● Сагледавање значаја форме грађанског удруживања, ●Н аставник треба да пружи неопходну
и начина учествовања различите форме грађанских помоћ и подршку ученицима у
грађанина/грађанке у иницијатива и акција) припреми и реализацији активности,
политици ● Идентификује и анализира а заједно са групом да обезбеди
факторе који ометају/подстичу повратну информацију о њеној
демократски развој друштва успешности.
●У реализацији овог програма
● Упознавање ученика са ● Објасни појам људских права ●П
раво на грађанску иницијативу наставник је извор знања, организатор
ГРАЂАНСКА И суштином грађанских ● Наведе врсте људских права и ●П
артиципација грађана у процесу и водитељ ученичких активности и
ПОЛИТИЧКА права и правом на објасни њихов садржај доношења одлука и право на особа која даје повратну информацију.
ПРАВА И ПРАВО грађанску иницијативу ● Анализира представљање самоорганизовање грађана ● Повратна информација је од великог
НА ГРАЂАНСКУ људских права у актуелним лога невладиних организација
●У значаја не само за процес стицања
ИНИЦИЈАТИВУ ● Сагледавање улоге медијима сазнања, већ и за подстицање
грађана у остваривању ● Објасни улогу појединца у самопоуздања, учешћа у раду групе и
људских права у заштити и остваривању људских мотивације за предмет
демократском друштву права ●З а успешно реализовање наставе број
● Објасни појам грађанске ученика у групи не би требала да буде
иницијативе већа од 25 ученика. Оптималан број
● Сагледавање ● Наведе надлежности општине и ученика је 15-20 ученика
неопходности и начина послове којима се она бави
активног учешћа ● Разликује формалну од Праћење и вредновање
грађана у демократском неформалне иницијативе Вредновање се вршити кроз
друштву ● Наведе форму и садржај праћење остварености исхода
формалног предлога грађанске
иницијативе Оквирни број часова по темама
● Наведе структуру, емократија и политика (6 часова)
●Д
функционисање, правила и рађанин и друштво (9 часова)
●Г
процедуре рада Скупштине рађанска и политичка права и право
●Г
● Изведе симулацију заседања на грађанску иницијативу (10 часова)
Скупштине поштујући све ●П
ланирање конкретне акције (10
процедуре у процесу доношења часова)
одлука на предлог грађана
● Oбјасни појам, карактеристике,
улогу и врсте удруживања
грађана
● Идентификује и анализира
активности и акције удружења
грађана у својој локалној
заједници.
ПЛАНИРАЊЕ ●П
одстицање и ● Идентификује проблеме у својој ●И
збор проблема
КОНКРЕТНЕ оспособљавање локалној заједници ●И
дентификација могућих решења
АКЦИЈЕ ученика за планирање ● Анализира изабране проблеме, ●П
рипрема нацрта акције
заједничких акција и изучава их ●Р
еализација акције (ван редовних
пројеката у локалној ● Предлаже активности и дискутује часова и учионице)
заједници о њима са осталим члановима ●А
нализа реализоване акције
тима ●П
редстављање резултата акције
● Сарађује са члановима тима и
учествује у доношењу одлука
● Формулише циљеве и кораке
акције
● Иницира активности,прати их и
оцењује
● Представи путем јавне
презентацију нацрт акције и
резултате акције
Кључни појмови садржаја: демократија, политика, власт, грађанин, грађанска иницијатива, невладине организације.


ПО ТЕМАМА
●Н
● Упознавање са ● Објасни значај постојања ●И
звори информација циљевима и исходима наставе/учења,
СВЕТ могућностима права на слободан приступ ●П
ојам јавне информације планом рада и начинима оцењивања.
ИНФОРМАЦИЈА које Закон о информацијама ●П
риступ информацијама – основна
слободном приступу правила и ограничења Облици наставе
информацијама пружа ● Објасни појам јавне информације ● З
аштита права на информисање – Предмет се реализује кроз следеће
у остваривању људских и идентификује информације улога повереника облике наставе:
права и слобода које су од јавног значаја и које ●П
роцедура подношења захтева за ● т еоријска настава
грађанин може да добије по приступ информацијама Подела одељења на групе
● Оспособљавање Закону ●М
едији као извор информација – ●О дељење се не дели на групе
ученика да самостално питање веродостојности Место реализације наставе
траже и долазе до ● Наведе основне одредбе ●Р
азумевање и тумачење медијских ●Н астава се реализује у учионици
информација од јавног Закон о слободном приступу порука Препоруке за реализацију наставе
значаја информацијама и објасни улогу ●М
еханизми медијске манипулације ●Р еализација програма треба да се
повереника ●У
тицај тачке гледишта на одвија у складу са принципима
● Разумевање улоге објективност информација активне, проблемске и истраживачке
и значаја медија у ● Наведе процедуру ●С
елекција информација: наставе са сталним рефлексијама на
савременом друштву подношења захтева за приступ објективност као одговорност одговарајуће појаве из друштвеног
информацијама од јавног значаја контекста прошлости и садашњости.
● Развијање критичког ●К валитет наставе се обезбеђује
односа према медијима ● Попуни образац и тражи усаглашавањем садржаја са
и информација информацију од јавног значаја одговарајућим методичким
добијених преко активностима и сталном разменом
различитих ● Анализира информације које информација унутар групе.
медија добија преко различитих медија ● Добар индикатор успешне наставе
је способност ученика да адекватно
● Тражи, пронађе и даје примењују стечена знања и вештине
информацију и да у пракси изражавају ставове и
вредности демократског друштва.
● Открива примере манипулације ●Н аставник треба да пружи неопходну
у медијима помоћ и подршку ученицима у
припреми и реализацији активности,
● Објасни значај објективности и а заједно са групом да обезбеди
веродостојности информација повратну информацију о њеној
● Разуме важност успешности.
дефинисања ● Разуме значај поштовања ●У реализацији овог програма
СВЕТ ПРОФЕСИО- професионалних социјално-економских права наставник је извор знања, организатор
НАЛНОГ ОБРАЗО- циљева и планирање Планирање каријере и улазак у свет рада и водитељ ученичких активности и
ВАЊА И РАДА каријере ● Поставља циљеве личног развоја особа која даје повратну информацију.
и планира свој развој Самопроцена и вештина представљања ● Повратна информација је од великог
● Развијање вештине личних карактеристика од значаја за значаја не само за процес стицања
тражења информација ● Анализира сопствене даље професионално образовање и рад сазнања, већ и за подстицање
значајних за способности особине и вештине самопоуздања, учешћа у раду групе и
професионално значајне за даљи професионални Разговор са послодавцем мотивације за предмет
образовање и развој ●З а успешно реализовање наставе број
укључивање у свет рада Тражење информација значајних за ученика у групи не би требала да буде
● Активно тражи информације професионално образовање и тражење већа од 25 ученика. Оптималан број
● Оснаживање ученика значајне за даљи професионални посла ученика је 15–20 ученика
да постављају циљеве развој Праћење и вредновање
личног развоја Вредновање се вршити кроз
и планирају свој ● Напише личну радну биографију праћење остварености исхода
професионални развој Оквирни број часова по темама
● Представи своје личне ●С вет информација (16 часова)
карактеристике приликом ●С вет професионалног образовања и
разговора са послодавцем рада (15 часова)
Кључни појмови садржаја: информације, медији, манипулација, каријера.

ОПШТЕОБРАЗОВНИ ИЗБОРНИ ПРОГРАМИ
Назив предмета: МУЗИЧКА КУЛТУРА

Разред: Други или трећи
− Оспособљавање ученика за разликовање обележја стилова различитих музичких жанрова;
− Развијање свести о значају и улози музичке уметности кроз развој цивилизације и друштва;
− Оспособљавање ученика за уочавање разлика и сличности између наше и других традиција и култура у домену музике;
Циљеви учења: − Унапређивање естетских критеријума код ученика;
− Развијање навика код ученика за праћење културно-уметничких манифестација у локалној средини и путем електронских медија (концерти,
телевизија, филм, интернет);
− Оспособљавање ученика за самостално истраживање стручне литературе, архиве, медијатеке, интернета;
− Подстицање уметничког развоја и усавршавања у складу са индивидуалним интересовањима и способностима.
ПО ТЕМАМА
● Оспособљавање ●П
репознаје и разликује одлике ● Значај музике у животу и друштву: ●Н
ученика за разликовање стилова у музичком изражавању првобитна заједница, стари век циљевима и исходима наставе/учења,
музичких стилова од од првобитне заједнице до данас. и развој музике у средњем веку планом рада и начинима оцењивања.
првобитне заједнице до ●И
спољава потребу за (духовна и световна музика)
21. века. свакодневним слушањем музике – Грегоријански корал, Византијско Облици наставе
● Развијање навика за и на основу тога формира трајно певање, Кир Стефан Србин: Ниња сили. Предмет се реализује кроз следеће
слушање уметничке интересовање према музици ● Ренесанса и барок: облике наставе:
музике. уопште Палестрина Л.: Огни белта,Вивалди ● т еоријска настава
● Оспособљавање ●П
репознаје одслушанe А.: 4 годишња доба, Хендл Г.Ф.: Месија ●п рактична настава
уочавања разлика композиција уз познавање (Алелуја), Бах Ј. С.: Токата и фуга d-mol,
карактера композиција њихових аутора као и време Брандебуршки концерт бр. 3 G-dur Место реализације наставе
● Формирање музичког настанка.. ● Класицизам: ●Н
астава се реализује у учионици
укуса и адекватног ●Е
кспресивно, аутономно Хајдн Ј.: Симфонија изненађења бр. 94.
Класична музика
музичког експресивног доживљава карактер одслушане G-dur, Препоруке за реализацију наставе
(општа музичка
доживљаја музичког композиције Моцарт В.А.: Симфонија бр. 40. G-dur, ●К ористити сва доступна наставна
анализа и теорија
дела приликом ●П
оседује адекватан музички укус. Реквијем, Мала ноћна музика, Турски средства
кроз слушање
слушања(аудио ●С
амоиницијативно посећује марш, Бетовен Л. В.: 5. и 9. симфонија, ●К ористити мултимедијалне
музике)
апаратима и уживо на концерте и друге музичке За Елизу, Месечева соната, презентације
концертима) манифестације у ● Романтизам ●У пућивати ученике да користе
локалној заједници. Менделсон Ф.: Свадбени марш, Шопен интернет и стручну литературу
Ф.: Валцер des-dur, Брамс Ј.: Мађарске ●П римењивати индивидуални рад, рад
игре по избору, Сметана Б.: Влтава, у паровима и рад у мањим групама
Дворжак А.: Симфонија из новог света Континуирано упућивати ученике
● Импресионизам на присуство музике у свакодневном
Дебиси К. Прелид за поподне једног животу, примену у пракси и другим
пауна, Равел М.: Болеро наставним предметима
● Музика XX века
Шостакович: Камерна Праћење и вредновање
симфонија, Прокофјев С.: Ромео и Вредновање остварености исхода
Јулија, Шенберг, Стравински, Веберн вршити кроз:
● Значај корелације азуме међусобну повезаност
●Р ● опере: Бизе Ж.: Кармен, Верди Ђ.:
између текста, музичког текста, музике и покрета. Трубадур, Росини Ђ.: Севиљски 1. праћење остварености исхода
и сценског извођења ●Р
азликује музичко сценска дела берберин, Пучини: Тоска, Боеми, 2. тестове знања
Оспособљавање ученика према периоду настанка. ● балети Чајковски П.И.: Лабудово
Oпера и балет за препознавање и репознаје историјско културни
●П језеро, Успавана лепотица, Прокофјев Оквирни број часова по темама
Oперета и мјузикл разликовање разних амбијент у коме су настала С.: Ромео и Јулија ● к ласична музика (18 часова)
видова опере кроз поједина дела ● оперете Штраус Ј.: Слепи миш ● о пера и балет; оперета и мјузикл (12
историју ● Мјузикли: Цигани лете у небо, Коса, часова)
Мама Миа, Чикаго… ● т радиционална музика (12 часова)
●џ ез и блуз музика (10 часова)
● Оспособљавање ● Изворно певање традиционалних ●ф илм и филмска музика (9 часова)
ученика за репознаје естетске вредности
●П композиција са нашег и суседних ● х ор, камерно и оркестарско извођење
препознавање и у култури свог и народа подручја. Кола и народне игре Србије композиција (9 часова)
разликовање културе и других земаља уочавањем и суседних земаља.
традиције како свог тако карактеристичних обележја Мокрањац Ст. Ст.: Руковети, Тајчевић
и других народа музике светске народне баштине. М.: Охридска легенда
Традиционална ● Развијање естетских ●С
агледава и вреднује утицај ● Народна музика интегрисана у
музика (народне критеријума код народног стваралаштва на забавну, електронску, џез и разне
песме, игре, плесови) ученика уметничко стваралаштво. алтернативне правце.
● Развијање способности ● извођачи: Биљана Крстић, састав
уочавања утицаја Балканика, Слободан Тркуља,
народног стваралаштва Василиса, Кирил Џајковски...
на уметничко
стваралаштво.
●С
пособност ● Препознаје критеријуме који ●Џ ез и блуз:
препознавања се односе на начине настајања Луис Армстронг, Мајлс Дејвис; Били
критеријума који мелодијско ритмичких образаца Холидеј; Џон Колтрејн, Чарли Паркер,
се односе на различитих музичких жанрова. Јован Маљоковић, Шабан Бајрамовић...
ритмичку строгост ● Разликује боју звука различитих
и импровизовање инструмената, као и њихов ●Ф илм: Моцарт
Џез и блуз музика
мелодије као визуелни изглед ●ф илмска музика:
Филм и филмска
карактеристика Разликује саставе извођача (Соло Е. Мориконе: музика из филмова:
музика
одређене врсте музике глас-хор, Соло инструмент-камерни Амелија Пулен, Титаник, Ватрене
(џез, блуз) састав-оркестар) улице, Клавир...
●С
пособности
разликовања боје
звука различитих
инструмената као и
њихових састава.
●О
способљавање ● Препознаје и реализује елементе ● с лободан избор композиција према
Хорско певање ученика за заједничко заједничког музицирања могућностима извођача
извођење
Кључни појмови садржаја: изражајна средства и стилови, опера и балет, традиционална музика, примењена музика.
Назив предмета: ЕКОЛОГИЈА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

− Проширивање знања о односу човека и животне средине;
Циљеви учења: − Разумевање значаја биодиверзитета;
− Проширивање знања о различитим облицима загађивања животне средине, њиховим утицајима на здравље човека и мерама заштите.

ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО
ТЕМАМА
Основни појмови ● Проширивање знања о ● дефинише предмет истраживања ●Д
ефиниција, предмет истраживања и ●Н а почетку теме ученике упознати са
екологије предмету истраживања и значај екологије значај екологије циљевима и исходима наставе/учења,
и значају екологије ● објасни структуру екосистема ●С
труктура екосистема планом рада и начинима оцењивања.
● Схватање структуре ● објасни процесе који се ●П
роцеси који се одигравају у Облици наставе
екосистема/биосфере и одигравају у екосистему екосистему Предмет се реализује кроз следеће
процеса који се у њима ● анализира међусобне односе ●Б
иодиверзитет облике наставе:
одвијају организама у ланцима исхране ●Б
иосфера као јединствени еколошки ● т еоријска настава (70 часова)
● Разумевање значаја ● објасни структуру биосфере систем Земље
биодиверзитета за ● анализира биогеохемијске Место реализације наставе
опстанак живота на циклусе у биосфери ●Т
Земљи ● утврђује значај биодиверзитета за учионици
опстанак живота на Земљи
Човеков однос према ● Проширивање знања ● објасни појмове животна средина ●Ж
ивотна средина и еколошки фактори Праћење и вредновање
животној средини о односу човека према и антропогени фактор ●К
ласификација еколошких фактора Вредновање остварености исхода
(антропогени фактор) животној средини ● објасни негативан утицај наведе ●У
тицај развоја човечанства на вршити кроз:
класификацију еколошких животну средину глобално и локално 1. праћење остварености исхода
фактора човека на животну ●П
ромене у животној средини под 2. тестове знања
средину утицајем човека: промене физичких
услова средине, промене у саставу Оквирни број часова по теми
живог света, интродукција. ●О сновни појмови екологије (7 часова)
●Ч овеков однос према животној
Загађење и ● Упознавање са ● објасни појмове загађење и ●И
звори и врсте загађивања животне средини (антропогени фактор) (10
токсикологија појмовима загађење и заштита животне средине средине часова)
токсикологија ● објасни појмове токсин и ●Т
оксикологија и екотоксикологија, ●З агађење и токсикологија (9 часова)
токсикологија, класификација токсиканата ●З агађивање и заштита ваздуха (8
● класификује токсиканте и ●Т
оксични ефекти – врсте и начини часова)
токсичне ефекте, тровања, мутагено, канцерогено и ●З агађивање и заштита вода као
● објасни могућност тератогено дејство животног ресурса (8 часова)
неутрализације штетног дејства ●З
дравствене последице (нервни, ●З агађивање и заштита земљишта (8
токсина имуни, ендокрини систем) могућност часова)
● објасни значај управљања неутрализације ●Р адиоактивно загађивање и заштита
ризицима ●Р
изици – управљање, хемијски удеси (5 часова)
(акциденти) ●З агађивање и заштита хране (6
Загађивање и заштита ● Упознавање са ● наведе изворе и класификује ●И
звори загађења, класификација часова)
ваздуха загађивањем ваздуха и загађујуће материје у ваздуху загађујућих материја и њихови ефекти ● П
раво и законска регулатива за
мерама заштите ваздуха ● објасни настанак и последице ●П
оследица загађења: ефекат стаклене заштиту животне средине (5 часова)
од загађивања озонских рупа, киселих киша и баште, киселе кише, озонске рупе ●М ониторинг систем и заштита
ефекте стаклене баште ●У
тицај времена и климе на природе (4 часа)
● објасни везу између саобраћаја аерозагађење
и загађености ваздуха, наведе ●В
аздушни и копнени саобраћај и
могућности коришћења загађивање ваздуха
еколошког горива ●Е
нергетска потрошња савременог
● објасни проблем глобалног човека, обновљиви и необновљиви
загађивања ресурси, биодизел
● објасни последице дејства на ●Е
фекти загађења на живи свет и
биљни и животињски свет и здравље људи
људско здравље ●М
ере заштите ваздуха од загађивања,
● објасни могуће мере заштите прописи авиокомпанија
ваздуха од загађивања ●З
агађеност ваздуха у локалној
средини
Загађивање и заштита ●У
познавање са ● наведе изворе загађивања воде и ●И
звори загађивања вода, одређивање
вода као животног загађивањем вода класификује категорије вода по квалитета воде
ресурса и могућим мерама квалитету ●Н
ачини загађивања: хемијско,
заштите вода од ● разликује природно, хемијско, биолошко, физичко
загађивања физичко и биолошко загађивање ●З
агађивање воде путем загађеног
вода ваздуха
● објасни повезаност загађивања ●Н
ачини и методе пречишћавања
ваздуха и воде и значај отпадних вода
пречишћавања отпадних вода ●К
онтрола квалитета воде у локалној
● разликује категорије вода уз средини
помоћ биоиндикатора ●М
ере заштите вода од загађивања
познавање са ● објасни критеријуме за ●К
валитет земљишта и критеријуми
земљишта угрожавањем одређивање квалитета земљишта, квалитета
земљишта и могућим начине загађивања и угрожавања ●Н
ачини загађивања земљишта
мерама заштите земљишта ●Ч
врсте отпадне материје из града,
земљишта од ● објасни проблем депоновања опасне материје
загађивања чврстог комуналног и опасног ●О
брада, управљање, прерада и
отпада и значај смањивања депоновање, отпадних материја,
количине комуналног отпада санитарне депоније
● објасни значај рециклаже ●П
роизводни процеси са мање отпада,
и примене мера за заштиту рециклажа – појам, примери
земљишта од загађивања
Радиоактивно ●У
познавање са ● дефинише појам радијације, ●Р
адиоактивност, извори и врсте
загађивање и заштита радиоактивним ● наведе врсте и изворе радијације радијације, природна и вештачка
загађивањем, (природне и вештачке) радиоактивност
биолошким ефектима ● наведе последице радиоактивног ●П
оследице радиоактивног загађивања
и мерама заштите од загађивања животне средине и по живе системе
радијације глобални проблем нуклеарног ●Н
уклеарни отпад – појам и
отпада класификација, глобални проблем
● наведе мере заштите и начине депоновања
контроле радијације у животној и ●М
ере заштите од радијације у
радној средини животној и радној средини, дозвољене
дозе зрачења
познавање са изворима ● разликује физичко, хемијско, ●Н
ачини загађивања хране
хране загађивања хране и биолошко и радиоактивно ●Е
фекти загађене хране на организам,
мерама заштите хране загађивање хране, биоакумулација
од загађивања ● објасни здравствене ефекте ●М
ере заштите хране од загађивања,
загађене хране значај здравог начина исхране
● разликује могуће мере и начине
заштите хране од загађивања и
објасни значај здраве исхране
● изради сопствени недељни
јеловник базиран на принципима
здраве исхране
Право и законска ●У
познавање са ● објасни важност законског ●П
раво на здраву животну средину
регулатива за заштиту принципима политике регулисања заштите и очувања став Републике Србије, Архуска
●У
животне средине и права за заштиту животне средине конвенција, Бечка конвенција
животне средине за заштиту озонског омотача,
Монтреалски протокол, ЦИТЕС
конвенција, НАТУРА 2000, Дунавска
комисија, Савска комисија
●О
квирна конвенција УН о промени
климе и Кјото протокол
●З
акон о заштити природе
Мониторинг систем и ●У
познавање са ● дефинише појам мониторинга, ●М
ониторинг, значај и врсте
заштита природе облицима праћења наведе врсте и значај аштита природе и природних добара
●З
промена квалитета мониторинга – национални паркови и природни
и заштите животне ● наведе облике заштите природе и резервати
средине природних добара
● наведе облике биомониторинга
за праћење загађености ваздуха,
воде и земљишта у окружењу
Кључни појмови садржаја: екосистем, животна средина, загађивање, одрживи развој, мере заштите.
ИЗАБРАНА ПОГЛАВЉА МАТЕМАТИКЕ
– Развијање логичког и апстрактног мишљења;

– Развијање способности јасног и прецизног изражавања и коришћења основног математичко-логичког језика;
– Оспособљавање за примену стечених знања како у математици тако и у осталим предметима;
– Формирање основа за наставак образовања;
– Формирање математичке културе која подразумева свест о универзалности и примени математике и математичког начина мишљења;
– Развијање систематичности, уредности, прецизности, темељности, истрајности.
Годишњи фонд часова: 70 или 62
Разред: Трећи или четврти
● Проширивање знања о ● подели два полинома ељење полинома
●Д На почетку теме ученике упознати
полиномима ● примени Безуову теорему на ●Б
езуова теорема са циљевима и исходима наставе,
одређивање остатка дељења односно учења, планом рада и начинима
полинома оцењивања
Полиноми
● примени Безуову теорему
на одређивање непознатих Облици наставе
коефицијената полинома (ако је Предмет се реализује кроз следеће
познат остатак дељења) облике наставе:
● Стицање основних ● реши једноставнију ирационалну ●И рационалне једначине ● т еоријска настава (70 или 62 часа)
Ирационалне знања о ирационалним једначину (квадратни корен)
једначине и једначинама и ● реши једноставнију ирационалну ●И рационалне једначине Место реализације наставе
неједначине неједначинама неједначину (кубни корен) ●Н
астава се реализује у учионици или
●И рационалне неједначине кабинету за математику
● Проширивање знања ● реши експоненцијалну једначину ●Е
кспоненцијалне једначине Препоруке за реализацију наставе
о експоненцијалним ● реши једноставнију ●Е
кпоненцијалне неједначине ● о бразложити циљ предмета, начин и
и логаритамским експоненцијалну неједначину ●Л
огаритамске једначине критеријум оцењивања
једначинама ● реши логаритамску једначину ●Л
огаритамске неједначине ●н еопходна предзнања поновити уз
Експоненцијалне
● Упознавање са ● реши једноставнију логаритамску максимално ангажовање ученика
и логаритамске
експоненцијалним неједначину ●п одстицати ученике на размишљање и
једначине и
и логаритамским ● примени знање о квадратној самостално закључивање
неједначине
неједначинама једначини и неједначини на ●п римењивати разноврсне облике и
решавање експоненцијалних методе рада, како би се подстакла
и логаритамских једначина активност ученика
неједначина ●и нсистирати на прецизности,
● Проширивање знања ● нацрта графике инверзних ●И
нверзне тригонометријске функције тачности, систематичности и
о тригонометријским тригонометријских функција и и њихови графици уредности у раду
функцијама наведе њихове основне особине ретварање производа
●П ● у пућивати ученике на претраживање
● Примена ● упрости израз применом тригонометријских функција у збир различитих извора и примену
стечених знања о формула за трансформацију тригонометријских функција савремених технологија
тригонометријским производа у збир и обрнуто ●П
ретварање збира тригонометријских
функцијама ● докаже једноставније идентитете функција у производ рационалне, експоненцијалне
●И
на решавање применом формула за претварање тригонометријских функција и логаритамске једначине
тригонометријских производа у збир и обрнуто ригонометријске једначине
●Т и неједначине: наглашавати
једначина и неједначина ● реши тригонометријску ●Т
ригонометријске неједначине неопходност постављања
● Разумевање једначину ●Т
ригонометријски облик комплексног одговарајућих услова. Неједначине
тригонометријског ● реши тригонометријску броја обрадити на једноставнијим
облика комплексног неједначину оаврова формула
●М примерима.
броја, степеновања ● претвори комплексан број у ●К
ореновање комплексних бројева
и кореновања тригонометријски облик ●Т
ригонометрија: доказати формуле
комплексног броја ● примени Моаврову формулу за трансформацију производа
● одреди сва решења при тригонометријских функција у
кореновању комплексног броја збир и обрнуто. При решавању
тригонометријских једначина
Тригонометрија
и неједначина инсистирати
на приказивању решења на
тригонометријском кругу.
●К
онусни пресеци: на почетку
теме обновити праву и кружницу.
Обрадити и примере у којима се
одређују једначине заједничких
тангенти кривих, угао између кривих
и геометријско место тачака које
испуњавају одређене услове.
Вредновање остварености исхода
вршити кроз:
1. активност ученика на часу;
2. усмену проверу знања;
3. писмену провера знања;
4. тестове знања.
●П
роширивање знања о ● наброји конусне пресеке и нацрта ●К онусна површ. Конусни пресеци Оквирни број часова по темама
аналитичкој геометрији одговарајуће слике ● Ј едначина елипсе ● Полиноми 6–7 часова
● дефинише елипсу и наведе њену ●О собине елипсе (жиже, ● Ирационалне једначине и неједначине
једначину ексцентрицитет и директрисе) 7–8 часова
● одреди жиже, ексцентрицитет и ●У зајамни положај праве и елипсе ● Експоненцијалне једначине и
директрисе елипсе ● Ј едначина хиперболе неједначине 8–9 часова
● одреди једначину елипсе из ●О собине хиперболе (жиже, ● Тригонометрија 15–18 часова
задатих услова ексцентрицитет, полуосе и асимптоте, ● Конусни пресеци 18–20 часова
● испита међусобни положај праве директрисе)
и елипсе ●У зајамни положај праве и хиперболе За реализацију 4 писмена задатка са
● одреди једначину тангенте елипсе ● Ј едначина параболе исправкама планирано је 8 часова.
из задатих услова ●О собине параболе (жижа, параметар и
● дефинише хиперболу и наведе директриса)
њену једначину ●У зајамни положај праве и параболе
● одреди жиже, ексцентрицитет и
директрисе хиперболе
Конусни пресеци
● одреди једначину хиперболе из
задатих услова
и хиперболе
● одреди једначину тангенте
хиперболе из задатих услова
● дефинише параболу и наведе
једначину параболе
● одреди жиже, ексцентрицитет и
директрису параболе
● одреди једначину параболе из
задатих услова
и параболе
● одреди једначину тангенте
параболе из задатих услова
Кључни појмови садржаја: дељење полинома, ирационалне, експоненцијалне, логаритамске и тригонометријске једначине и нејед-
начине, Моаврова формула, конусни пресеци.
Назив предмета: ИСТОРИЈА (OДАБРАНЕ ТЕМЕ)

− Стицање хуманистичког образовања и развијање историјске свести;
− Разумевање историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса и улоге истакнутих личности;
− Развијање индивидуалног и националног идентитета;
− Стицање и проширивање знања, развијање вештина и формирање ставова неопходних за разумевање савременог света (у националном,
регионалном, европском и глобалном оквиру);
− Унапређивање функционалних вештина и компетенција неопходних за живот у савременом друштву (истраживачких вештина, критичког и
креативног мишљења, способности изражавања и образлагања сопствених ставова, разумевања мултикултуралности, развијање толеранције и
културе аргументованог дијалога);
− Оспособљавање за ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија;
− Развијање свести о потреби сталног усавршавања и свести о важности неговања културно-историјске баштине.
● Стицање знања о ● опише начин живот у српским ●Ж
ивот у градовима и селима у новом На почетку теме ученике упознати
миграцијама село – селима у XIX и XX веку; веку и савременом добу (примери са циљевима и исходима наставе,
град као константним ● уочи сличности и разлике Париза, Лондона, Берлина, Њујорка, односно учења, планом рада и начинима
појавама у историји у начину живота у српским Москве, Санкт Петербурга...; оцењивања
људског друштва. градовима и селима у XIX и XX просторно и урбано планирање;
● Проширивање знања веку; индустријске четврти, радничка Облици наставе:
о животу сеоског и ● разуме значај и последице развоја насеља и предграђа; боемске четврти; Предмет се реализује кроз следеће
градског становништва модерних градова; појава модерне инфраструктуре – облике наставе:
у Србији у XIX и XX ● образложи најважније узроке и водовод, канализација, метро, проблем ● т еоријска настава.
веку. последице миграција село–град; загађења, одношење и складиштење Место реализације наставе:
● уочи разлике у начину становања отпада; становање – грађевински ●Т еоријска настава реализује се у
Село и град некад
између села и града кроз материјали, начин градње, развој учионици или одговарајућем кабинету.
и сад
историју; грађевинске технике, врсте објеката Праћење и вредновање:
● уочи разлике у начину становања и организација простора; разлика у Вредновање остварености исхода
између припадника различитих начину становања између села и града вршити кроз:
друштвених слојева кроз и између припадника различитих ●п раћење остварености исхода
историју. друштвених слојева, миграције; ● т естове знања.
осветљење – гас и струја; грејање,
употреба соларне енергије, кућни Оквирни број часова по темама:
апарати; оплемењивање стамбеног ●С
вакој од четири теме које буду
простора). изабране треба посветити четвртину
часова предвиђених наставним
планом.
● Живот у српским градовима и селима Препоруке за реализацију наставе:

у XIX и XX веку (примери Београда, ● задатак наставника је да на почетку
Новог Сада, Ниша, Крагујевца...; школске године од дванаест
основни типови градских насеља понуђених наставних тема,
– град, варош, варошица, „дивља” ученицима предложи шест, од којих
насеља; оријентални и европски ће они, као група, у складу са својим
утицаји; електрификација, јавни склоностима, изабрати четири,
градски превоз – фијакери, трамваји, ● структура програма конципирана
тролејбуси и аутобуси; основни је с циљем да помогне наставнику
типови сеоских насеља, обележја у планирању непосредног рада
земљорадње, виноградарства и са ученицима, олакшавајући му
сточарства; задруга, моба, позајмица; одређивање обима и дубине обраде
пољопривредна оруђа, млинови, појединих наставних садржаја,
ветрењаче; миграције село – град, ● за сваку тематску целину дати су
разлике у становању код Срба: циљеви, исходи и садржаји, а исходи
дворци, градске куће, конаци, сеоске треба да послуже да наставни процес
куће; дворови владара – Милоша, буде тако обликован да се наведени
Михаила, Милана и Александра циљеви остваре,
Обреновића, кнеза Александра ● садржаје треба прилагођавати
и краљева Петра и Александра ученицима, како би најлакше и
Карађорђевића, Николе Петровића, најбрже достигли наведене исходе,
резиденције Јосипа Броза). ● наставник има слободу да сам одреди
● Проширивање знања ● уочи основна обележја културе ● Култура одевања од антике до данас распоред и динамику активности
о променама у начину одевања од антике до савременог (материјали, начин обраде и бојење, за сваку тему, уважавајући циљеве
одевања и исхрани кроз доба; разлике у одевању код припадника предмета,
историју. ● идентификује основна обележја различитих друштвених група; појава ● програм се може допунити
● Уочавање промена у културе одевања код Срба кроз вештачких материјала, стилови у садржајима из прошлости завичаја,
начину одевања код историју; одевању, модне куће, појава модне чиме се код ученика постиже
Срба кроз историју. ● наведе и упореди разлике у индустрије, свакодневна и свечана јаснија представа о историјској и
● Уочавање улоге начину одевања између села и одећа, џинс као карактеристика културној баштини у њиховом крају
различитих културних града кроз историју; одевања младих у читавом свету; (археолошка налазишта, музејске
утицаја на начин ● наведе и упореди разлике накит, фризуре, шминка, парфеми...). збирке),
одевања и исхрану код у начину одевања између ● Одевање код Срба кроз историју ● у школама на наставном језику неке
Срба кроз историју. припадника различитих (материјали и тканине – кудеља, од националних мањина могу се
друштвених група кроз историју; конопља, чоја, крзно, кожа, лан, обрадити и проширени наставни
● препозна и разуме утицаје свила; разлика у одевању код Срба у садржаји из прошлости тог народа,
различитих култура на начин Хабзбуршком и Османском царству, ● важно је искористити велике
одевања код Срба кроз историју; као и код припадника различитих могућности које историја као
● препозна и разуме утицаје друштвених група; грађанско одело наративни предмет пружа у
Култура одевања и подстицању ученичке радозналости,
различитих култура на начин и европски узори у облачењу српског
исхране некад и сад која је у основи сваког сазнања,
исхране код Срба кроз историју; грађанског сталежа; униформе
● наведе и упореди карактеристике државних чиновника, лекара, ● наставни садржаји треба да буду
исхране у различитим цариника, професора Лицеја и представљени као „прича” богата
историјским периодима. гимназија у обновљеној Србији; информацијама и детаљима, не зато да
народна ношња, савремени начин би оптеретили памћење ученика, већ
одевања). да би им историјски догађаји, појаве
● Култура исхране од антике до данас и процеси били предочени јасно,
(сакупљање и припремање намирница, детаљно, живо и динамично,
лов и риболов, начини чувања ● посебно место у настави историје
хране, пиће, реконструкција могућег имају питања, како она која поставља
јеловника – двор, град, село; посни и наставник ученицима, тако и она која
мрсни циклуси; национална кухиња долазе од ученика, подстакнута оним
код Срба, утицаји других кухиња; што су чули у учионици или што су
конзумирање кафе и дувана, употреба сазнали ван ње користећи различите
источњачких зачина, понашање за изворе информација,
столом, прибор за јело; кухињски ● добро осмишљена питања наставника
апарати; ресторани „брзе хране”). имају подстицајну функцију за развој
историјског мишљења и критичке
● Проширивање знања о ● уочи основна обележја ратова и ● Војска, оружје и рат кроз историју свести, не само у фази утврђивања и
развоју војне технике војне организације и технике од (војничка опрема – одећа, оклопи, систематизације градива, већ и у самој
и променама у начину антике до савременог доба; штитови, оружје; родови војске, обради наставних садржаја,
ратовања кроз историју. ● разуме утицај научно- опсадне справе, увежбавање ● у зависности од циља који наставник
● Проширивање знања о технолошких достигнућа на ратничких вештина, витешки турнири, жели да оствари, питања могу имати
развоју војске и начину промене у начину ратовања кроз мегдани, појава ватреног оружја – различите функције, као што су:
ратовања код Срба кроз историју; од примитивних пушака аркебуза фокусирање пажње на неки садржај
историју. ● уочи карактеристике развоја и мускета до разорне артиљерије; или аспект, подстицање поређења,
● Развијање критичког оружја и војне организације; увођење стајаће војске, развој модерне трагање за појашњењем,
става према рату. ● уочи основна обележја војне војне стратегије и тактике – појава ● настава би требало да помогне
организације код Срба кроз генералштаба, униформе и војна ученицима у стварању што јасније
историју; одликовања; војно образовање, живот представе не само о томе шта се
Војска, оружје и рат
● наведе и упореди карактеристике војника у рату и миру; жене у војсци; десило, већ и зашто се то десило
некад и сад
ратовања у различитим међународне конвенције о правилима и какве су последице из тога
периодима; ратовања, највеће војсковође). проистекле,
● разуме улогу појединца у рату ● Војска код Срба кроз историју (српска ● у настави треба што више користити
(војсковођа, официра, регрута, војска у средњем веку – опрема, различите облике организоване
цивила); начин ратовања; Срби у аустријској активности ученика (индивидуални
● аргументовано дискутује о рату и и османској војсци; војска устаничке рад, рад у пару, рад у групи,
његовим последицама на живот Србије; војна организација у XIX и радионице или домаћи задатак),
људи. XX веку у српској и југословенској
држави; војно образовање –
оснивање војне академије; српске
и југословенске војне униформе и
одликовања).
●П
роширивање знања о ● уочи основне карактеристике ●Н
умизматика (као наука о постанку, ● да би схватио догађаје из прошлости,
улози новца и банака у и функције новца од антике до развоју и употреби кованог новца). ученик треба да их „оживи у свом
економским системима савременог доба; ●Н
овац и банке у садашњости (новац уму”, у чему велику помоћ може
кроз историју. ● изведе закључак о улози и значају као мера вредности, платежно пружити употреба различитих
●У
свајање знања о банака кроз историју; средство и једно од обележја историјских текстова, карата и
улози новца и банака у ● уочи основна обележја историјата самосталности државе; банка као других извора историјских података
свакодневном животу српског новца и банака кроз предузеће које тргује новцем; појмови (документарни и играни видео и
некад и сад. историју; – штедња, трезор, кредит, камата, дигитални материјали, музејски
●П
роширивање знања ● примени стечено знање о новцу и деоница, инфлација, дефлација; експонати, илустрације), обилажење
о историји новца и банкама у свакодневном животу. фалсификовања новца, новац у културно-историјских споменика и
развоју банкарства код савременом потрошачком друштву…). посете установама културе,
Новац и банке кроз Срба. ●Н
овац и банке у прошлости (историјат ● треба искористити и утицај наставе
историју новца и банака – од старог века историје на развијање језичке и
до данас; материјали од којих је говорне културе (беседништва),
израђиван новац, историјски феномен јер историјски садржаји богате и
„кварења” новца; ликови и различити оплемењују језички фонд ученика,
симболи на кованом и папирном ● у раду са ученицима неопходно је
новцу...). имати у виду интегративну функцију
●Н
овац у Србији некад и сад (историјат историје, која у образовном систему,
новца од средњег века до данас; динар где су знања подељена по наставним
као званична валута модерне Србије; предметима, помаже ученицима
мотиви на новчаницама; настанак да постигну целовито схватање
и развој Народне банке као прве о повезаности и условљености
финансијске институције у Србији). географских, економских и културних
●П
роширивање знања ● уочи основна обележја веровања ● В еровања у старом Египту и услова живота човека кроз простор
о веровањима и од праисторије до савременог Месопотамији (загробни живот, и време,
обичајима у прошлости доба; балсамовање, хороскопи, астрологија, ● пожељно је избегавати фрагментарно
и садашњости. ● наведе и упореди карактеристике обреди и ритуални предмети...). и изоловано учење историјских
●У
очавање прожимања обичаја и веровања у различитим ● В еровања старих Грка и Римљана чињеница јер оно има најкраће
веровања и културе кроз периодима; (пророчишта, загробни живот, трајање у памћењу и најслабији
историју. ● идентификује сличности и свештеници и свештенице, трансфер у стицању других знања и
●С
агледавање сличности разлике у обичајима различитих приношење жртве боговима...). вештина,
и разлика у веровањима верских заједница; ●Р
елигије Далеког истока. ● у настави треба, кад год је то могуће,
и обичајима некад и сад. ● уочи утицај веровања и обичаја ●В
ерски живот и обичаји у средњем примењивати дидактички концепт
Верски живот мултиперспективности,
●П
роширивање знања на културно стваралаштво; веку (главне одлике хришћанства,
и обичаји кроз ● одређене теме, по могућности,
о веровањима и ● разуме утицај и повезаност ислама и јудаизма; обележја
историју треба реализовати са одговарајућим
обичајима код Срба верских институција и верског различитих верских конфесија –
кроз историју. живота кроз историју; сличности и разлике у веровањима садржајима из сродних предмета,
● разуме утицај и повезаност и обичајима; обележавање верских ● током рада са ученицима потребно
верских институција и верског празника, страхови средњовековног је стално правити поређења са
живота код Срба кроз историју; човека). савременим добом, чиме се наглашава
● препозна и разуме основне ●В
ерски живот и обичаји у новом веку схватањe континуитета у развоју
одлике верског живота и обичаја и савременом добу (верски идентитет, друштва и богатство садржаја из
код Срба кроз историју. сличности и разлике између католика, прошлости,
протестаната, православаца, ● задатак наставника је и да подстиче
муслимана, Јевреја; атеизам). осамостаљивање ученика у
прикупљању и сређивању историјских
●П
родубљивање знања о ● уочи основна обележја ●О
бразовање и васпитање у старом података, да их усмерава на различите
развоју образовања кроз образовања и васпитања од веку (Египат, Месопотамија, стара изворе информација и подучава их
историју. антике до савременог доба; Грчка и Рим). како да се према њима критички
●У
очавање сличности и ● опише развој система образовања ● О бразовање и васпитање у средњем односе, чиме се негује истраживачки
разлика у образовању и и васпитања кроз историју; веку (манастири као центри дух и занимање за науку и подстиче
васпитању некад и сад. ● опише развој система образовања писмености и образовања; оснивање развој мишљења заснованог
●Р
азумевање утицаја и васпитања код Срба кроз школа и универзитета, утицај цркве на на провереним чињеницама и
привредног развоја на историју; образовање и васпитање...). аргументима,
квалитет образовања. ● упореди карактеристике ●О
бразовање и васпитање у новом ● овај предмет пружа велике
●П
родубљивање знања о образовања и васпитања у веку и савременом добу (појава могућности за интеграцију школског
развоју образовања код различитим периодима; штампарства и ширење писмености, и ваншколског знања ученика,
Срба кроз историју. ● изведе закључак о значају улога цркве и државе – појава за излазак из оквира школских
образовања и васпитања у животу световног и обавезног образовања, уџбеника и учионица, укључивање
људи; школских уџбеника; положај ученика родитеља и суграђана који поседују
● препозна међусобну условљеност – награђивање и кажњавање, одевање знања, колекције, књиге, филмове и
степена привредног развитка и ученика...). другу грађу која може да помогне у
квалитета образовања. ●О
бразовање и васпитање код Срба реализацији програма,
(манастири као центри писмености ● наставник треба да тежи комбиновању
Образовање и и образовања; значај Хиландара, различитих метода рада (кратка
васпитање кроз просветитељски рад у устаничкој предавања, гледање филмова, читање
историју Србији, оснивање световних школа, књига, дискусије, анализа писаних
оснивање Лицеја, Велике школе и извора, слика и фотографија...),
Београдског универзитета; један дан ● у извођењу наставе самостално
у школи, школска слава, одевање истраживање ученика је најважније,
ученика, школовање женске деце; без обзира на изабране методе рада,
стипендирање ученика). а наставникова је улога да организује
наставу, пружи помоћ ученицима
у раду (од давања информација до
упућивања на изворе информација) и
да подстиче интересовање ученика за
предмет,
● у припреми и реализацији часова
наставницима може користити
следећа литература:
Д. М. Ацовић, Хералдика и Срби,
Београд 2008.
Д. Бабац, Специјалне јединице
југословенске војске у Априлском рату,
●У
очавање значаја ● опише развој комуникација од ●К
омуникације, путовања и туризам Д. Бабац, Ч. Васић, М. Марковић,
комуникација и њиховог праисторије до савременог доба; кроз историју (утицај трговине и Црногорска војска 1896–1916,
развоја у историји ● наведе и упореди карактеристике војних похода на развој комуникација;
друштва. комуникације у различитим ходочашћа – света места, мисионари; Д. Бандић, Народна религија Срба у
●Р
азумевање утицаја периодима; значајни сајмови, развој поштанског,
100 појмова, Београд 2004.
комуникација ● изведе закључак о значају телеграфског, телефонског, В. Бикић, Средњовековно село,
на упознавање и комуникације у животу људи кроз железничког, аутомобилског и Београд 2007.
приближавање држава, историју; авионског саобраћаја; ауто и авиоМ. Благојевић, Србија у доба Немањића,
народа и њихових ● разуме последице развоја клубови, новине и новинарство, Београд 1989.
Комуникације,
култура. модерних комуникација; Интернет, откривање нових С. Бојанин, Забаве и светковине у
путовања и туризам
● изведе закључак о утицају развоја дестинација, гостионице и хотели,средњовековној Србији (од краја XII до
комуникација на интеграцију бање). краја XV века), Београд 2005.
сваке нације и друштва; Е. Бухари, Наполеонова гардијска
● користи информације са коњица, Београд 2006.
историјске карте и повеже А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске
их са стеченим знањем о династије, Нови Сад 2001.
комуникацијама; П. Вилар, Злато и новац у повијести
● уочи утицај комуникација на 1450–1920, Београд 1990.
приближавање држава, народа и А. Вулетић, Ј. Мијаиловић, Између
њихових култура. посела и балова. Живот у Србији у 19.
●П
родубљивање знања ● идентификује основна обележја ●Д
руштвени живот од антике до веку, Београд 2005.
о развоју друштвеног и друштвеног живота од антике данас (игре, гозбе, плес уз музику, Р. Вучетић, Престоница независне
породичног живота кроз до данас; музички инструменти, позориште, Србије (1878–1918), Београд 2008.
историју. ● идентификује основна обележја маскирање, трубадури, властеоске К. Гравет, Витезови, Београд 2006.
●У
очавање сличности и породичног живота од антике до гозбе: жонглери, путујући свирачи С. Димитријевић, Средњовековни српски
разлика у друштвеном данас; и забављачи; балови, позориште новац, Београд 1997.
и породичном живота ● наведе основна обележја у доба Шекспира и Молијера, Љ. Димић, Културна политика у
некад и сад. друштвеног живота код Срба кроз настанак опере, књижевне дружине Краљевини Југославији 1918–1941, I–III,
●П
роширивање знања историју; и читалишта, концерти, биоскопи, Београд 1996.
о друштвеном и ● наведе основна обележја игре на срећу, савремена популарна А. Ђуровић, Модернизација образовања
породичном животу код породичног живота код Срба кроз музика). у Краљевини Србији 1905–1914, Београд
Срба кроз историју. историју; ●Д
руштвени живот код Срба кроз 2004.
● упореди карактеристике историју (основни празници и њихов Историја приватног живота, I–V,
друштвеног и породичног живота значај; утицај политичких прилика приредили Ф. Аријес и Ж. Диби,
у различитим периодима; на празнике и празновања, радни Београд 2000–2004.
● уочи сличности и разлике у и нерадни дани; различити облици М. Јовановић-Стојимировић, Силуете
начину обележавања празника друштвених активности на селу и у старог Београда, Београд 2008.
кроз историју; граду...). Д. Косановић, Почеци кинематографије
● истакне одлике друштвеног ●П
ородични односи од антике до на тлу Југославије 1896–1918, Београд
и породичног живота данас у данас (положај мушкарца, жене и 1985.
односу на раније епохе. детета, свадбени обичаји, однос према Лексикон српског средњег века,
старијима, породични празници, приредили С. Ћирковић и Р. Михаљчић,
традиционални и модерни погледи на Београд 1999.
породицу; промене у односима међу П. J. Марковић, Београд 1918–1941,
половима...). Београд 1992.
●П
ородични односи код Срба кроз П. J. Марковић, Београд између Истока
историју (положај мушкарца, жене и и Запада 1948–1965, Београд 1996.
детета; свадбени обичаји, однос према П. J. Марковић, Трајност и промена.
старијима, породични празници – Друштвена историја социјалистичке
крсна слава...) свакодневице у Југославији и Србији,
М. Милићевић, Грб Србије: развој кроз
Друштвени и историју, Београд 1995.
породични живот Ј. Миодраговић, Народна педагогија у
кроз историју Срба или како наш народ подиже пород
свој, Београд 1914.
Д. Мрђеновић, А. Палавестра, Д.
Спасић,
Родословне таблице и грбови српских
династија и властеле, Београд 1987.
Образовање код Срба кроз векове,
Е. Пирсон, Стара Грчка, Београд
2006.
Р. Плат, Свет филма, Београд 2006.
Приватни живот у српским
земљама средњег века, приредиле С.
Марјановић–Душанић и Д. Поповић,
Приватни живот у српским
земљама у освит модерног доба,
приредио А. Фотић, Београд 2005.
Приватни живот код Срба
у деветнаестом веку. Од краја
осамнаестог века до Првог светског
рата, приредили А. Столић и Н.
Макуљевић, Београд 2006.
Приватни живот код Срба
у двадесетом веку, приредио М.
Ристовић, Београд 2007.
Р. Радић, Страх у позној Византији
I–II, Београд 2000.
Р. Радић, Византија – пурпур и
пeргамент, Београд 2006.
Р. Радић, Цариград – приче са
Босфора, Београд 2007.
●П
роширивање знања ● уочи основна обележја развоја ●З
начај фотографије, филма, радија и Службено одело у Србији у 19. и 20.
о развоју фотографије, фотографије, филма, радија и телевизије (као техничких достигнућа, веку, Београд 2001.
филма, радија и телевизије кроз историју; начина уметничког изражавања, Д. Стојановић, Калдрма и асфалт.
телевизије кроз ● изведе закључак о значају средстава масовне комуникације, Урбанизација и европеизација Београда
историју. фотографије, филма, радија и сазнавања и образовања, и као 1890–1914, Београд 2008.
●Р
азумевање утицаја телевизије у животу појединца и историјских извора). Ж. Стојановић, Папирни новац Србије и
фотографије, филма, читавог друштва; ●Ф
отографија, филм, радио и Југославије, Београд 1996.
радија и телевизије на ● изведе закључак о значају телевизија кроз историју (развој – Н. Томас, Д. Бабац, Армије на Балкану
друштвени, политички фотографије, филма, радија оптичка сочива, дагеротипија, мокра 1914–1918, Београд 2006.
и културни живот. и телевизије као историјских плоча, фото-апарат, филмска трака, Џ. Харт, Стари Египат, Београд 2006.
●П
роширивање знања извора; покретне слике, биоскоп, радио Ф. Џајс, Витезови кроз историју,
о развоју фотографије, ● опише развој фотографије, таласи; прва филмска пројекција, Београд 2003.
филма, радија и филма, радија и телевизије у филм као извор информација о Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у
телевизије у Србији. Србији; догађајима; филм као масовна забава средњовековном граду, Београд 2004.
●У
очавање значаја ● разуме последице развоја и индустрија; почетак ере звучног Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у
фотографије, филма, фотографије, филма, радија и филма, појава анимираних филмова; средњовековном замку, Београд 2005.
радија и телевизије као телевизије. појава колор филмова; филмски Ф. Џајс, Џ. Џајс, Живот у
историјских извора. фестивали и награде; оснивање радио- средњовековном селу, Београд 2006.
Фотографија, филм,
станица, појава телевизије; превласт С. Џејмс, Стари Рим, Београд 2006.
радио и телевизија
телевизије над другим медијима у
кроз историју
другој половини XX века; примери
злоупотребе фотографије, филма,
радија и телевизије у XX веку).
●Ф
отографија, филм, радио и
телевизија у Србији некад и сад
(делатност дворског фотографа
Анастаса Јовановића, породични
фото-албуми, прва филмска
пројекција у Србији 1896, први српски
филмови и биоскопи; почетак рада
прве радио-станице – Радио Београда
1929, јавна демонстрација телевизије
на сајму у Београду 1939, тајно
праћење програма Радио Лондона за
време окупације, оснивање Телевизије
Београд 1958, кућни радио и ТВ
апарати као показатељи животног
стандарда).
●П
родубљивање знања ● уочи основна обележја развоја ●Б
рига о телу и здрављу од антике
о развоју здравствене здравствене културе од антике до данас (болести људи, хигијенски
културе кроз историју. до данас; услови, епидемије, развој медицине,
●У
очавање утицаја ● уочи основна обележја развоја медицински инструменти, лекови
економског и културног здравствене културе код Срба и лековито биље, здравствене
развитка на степен кроз историју; установе – манастирске болнице,
здравствене културе. ● наведе и упореди различите санаторијуми, стационари, домови
●П
роширивање знања методе лечења кроз историју; здравља, апотеке; начини здравствене
о развоју здравствене заштите и превентиве, хуманитарне
Брига о телу и
културе код Срба. ● разуме повезаност степена организације).
здрављу кроз
економског и културног развитка ●Б
рига о телу и здрављу код
историју
и здравствене културе; Срба (утицај животних услова и
● разуме значај хуманитарних хигијенских прилика на појаву
организација и њиховог болести; најчешће болести и
деловања. епидемије, народна медицина и
надрилекарство, манастирске болнице;
прве болнице и лекари, отварање
болница у Србији у време кнеза
Милоша, оснивање Медицинског
факултета у Београду...).
●П
родубљивање знања о ● уочи основна обележја развоја ●У
лога и значај грбова и застава (као
развоју грбова и застава грбова и застава кроз историју; симбола државе, нације, владара,
и њиховом значају у ● уочи основна обележја развоја војске, града, установе, предузећа,
историји. грбова и застава код Срба кроз политичке организације, спортског
●У
познавање са развојем, историју; друштва...; појава грбова у XII веку
улогом и значајем ● изведе закључак о значају грбова – породични грбови на штитовима
грбова и застава у и застава кроз историју; као начин распознавања витезова
прошлости српског ● наведе најчешће хералдичке на турнирима и у ратним походима;
народа. симболе; грбови на заставама, новцу, печатима,
● опише изглед и порекло поштанским маркама, споменицима,
савременог српског грба и шлемовима...; најчешћи хералдички
заставе. симболи; појава првих застава –
вексилум – застава римских царева,
Грбови и заставе
лабарум – застава Константина
Великог; основни елементи застава).
●Г
рбови и заставе у прошлости српског
народа (порекло савременог српског
грба и заставе, значење четири оцила,
најчешћи хералдички симболи на
грбовима српских нововековних и
средњовековних држава и династија
и властелинских породица – двоглави
бели орао Немањића, Лазаревића,
Карађорђевића, Обреновића и
Петровића-Његоша, лав Бранковића
и Петровића-Његоша, вук Балшића,
љиљани Котроманића...).
●П
роширивање знања ● уочи основна обележја спорта од ●У
лога и значај спорта од антике
о развоју спортског антике до савременог доба; до савременог доба (спорт као део
живота кроз историју. ● разуме улогу и значај спорта у бриге о здрављу и као забава; спорт
●У
очавање сличности и људском друштву; и Олимпијске игре у античкој Грчкој
разлика у спортским ● именује и опише спортске као основ спортских игара савременог
играма и надметањима дисциплине заступљене на доба; спортска надметања кроз
некад и сад. античким Олимпијским играма; историју – најпопуларнији спортови,
●П
роширивање знања ● наведе и упореди карактеристике аматерски и професионални спорт,
о развоју спортског спортских надметања у модерне Олимпијске игре).
Спорт некад и сад
живота код Срба. различитим периодима; ●С
порт код Срба кроз историју
● опише развој спортског живота (народне и пастирске игре као
код Срба. прва спортска надметања, прва
спортска друштва, оснивање Српског
олимпијског клуба 1910, учешће на
међународним такмичењима и велики
успеси, спортска друштва и клубови;
савремени спорт и спортски живот).
Кључни појмови садржаја: историјски извори, историјско истраживање.
Назив предмета: ИЗРАЧУНАВАЊА У ХЕМИЈИ

− Развој система хемијског знања као подршке за даље професионално образовање на универзитетском нивоу;
− Развој хемијске научне писмености и способности комуникације у хемији;
− Развој одговорности, систематичности, прецизности и позитивног става према учењу;
− Разумевање корисности од хемијске производње у савременом друштву;
− Разумевање природних појава и процеса и хемијског приступа у њиховом изучавању;
Циљеви учења: − Разумевање односа између структуре супстанци, њихових својстава као и могућности њихове примене;
− Развој одговорног става према коришћењу супстанци у свакодневном животу;
− Развој осетљивости за проблеме и способности решавања проблема, логичког и критичког мишљења;
− Развој свести о повезаности хемије у систему природних наука са техничко-технолошким, социо-економским и друштвеним наукама;
− Развој свести о сопственом знању и потреби за перманентним хемијским образовањем.

ПО ТЕМАМА
● Применити ● одрeди масени однос елемената ●З акон о одржању масе На почетку теме ученике упознати са
хемијске законе у у једињењу ●З акон сталних масених односа циљевима и исходима наставе/учења,
израчунавањима ● израчуна масени удео елемента ●З акон умножених масених односа планом рада и начинима праћења и
● Применити гасне у једињењу ● Закон сталних запреминских односа вредновања.
законе у различитим ● прикаже примере за појединe ●Г асни закони Место реализације наставе
израчунавањима хемијске законе ● Ј едначина стања идеалног гаса ●Т еоријска настава се реализује у
● у задацима примени гасне законе учионици
Препоруке за реализацију наставе
* Поновити садржаје који су обрађени
у предметима који су слушани у
претходним разредима
●К ористити збирке задатака
Хемијски закони ●К ористити збирке задатака за
– задаци пријемне испите на факултетима
●С адржаје ове теме повезати
са садржајима тема из хемије,
аналитичке хемије, физичке хемије,
физике и других предмета.
праћење остварености исхода методом
разговора и тестовима знања
Оквирни број часова по теми
1. Хемијски закони – задаци
теоријска настава (3 часа)
●П
рименити до сада ●О
дређивање релативне атомске и На почетку теме ученике упознати са
стечена знања на ● израчуна запремину гаса, број релативне молекулске масе циљевима и исходима наставе/учења,
стехиометријска честица, масу супстанце и ●В
еза између количине супстанце, планом рада и начинима праћења и
израчунавања моларну масу ако је познат један моларне запремине и броја честица вредновања.
од ових података ●Е
мпиријска и молекулска формула Место реализације наставе
● на основу масеног односа једињења ● Теоријска настава се реализује у
елемената израчуна емпиријску ●С
техиометријска израчунавања учионици
формулу једињења Препоруке за реализацију наставе
● на основу емпиријске формуле * Поновити садржаје који су обрађени
и молекулске масе одреди у предметима који су слушани у
молекулску формулу једињења претходним разредима
● напише једначину хемијске ● Користити збирке задатака које се
Стехиометријска реакције и на основу датог користе у гимназији
израчунавања – податка израчуна тражену ● Користити збирке задатака за
задаци вредност пријемне испите на факултетима
● Садржаје ове теме повезати
аналитичке хемије
2. Стехиометријска израчунавања-
задаци
теоријска настава (6 часова)
● На основу положаја Зависност положаја хемијског На почетку теме ученике упознати са
елемента у ПСЕ ● на основу електронске елемента у ПСЕ и својстава од његове циљевима и исходима наставе/учења,
предвидети његова конфигурације одреди место електронске конфигурације планом рада и начинима оцењивања.
својства и хемијске елемента у ПСЕ и обрнуто *Изотопи, изотони и изобари елемената Место реализације наставе
везе које гради у својим ● дефинише изотопе и на основу *Енергија јонизације, афинитет према ● Теоријска настава се реализује у
једињењима познавања њихових атомских електрону, електронегативност учионици
маса и масеног удела у природи *Хемијске везе (јонска, ковалентна: Препоруке за реализацију наставе
одреди релативну атомску масу поларна и неполарна, сигма и пи, * Поновити садржаје који су обрађени
датог елемента координативно-ковалентна, водонична у предметима који су слушани у
● одреди врсту хемијске везе веза) претходним разредима
између два елемента ● Користити збирке задатака које се
Електронска ● препозна једињења која могу да користе у гимназији
конфигурација граде водоничне везе ● Користити збирке задатака за
и хемијске везе – ● упореди елементе на основу пријемне испите на факултетима
задаци вредности енергије јонизације и ● Садржаје ове теме повезати
афинитета према електрону са садржајима тема из хемије,
аналитичке хемије
3. Електронска конфигурација и
хемијске везе – задаци
●Р
азвијање способности ● на основу промене оксидационих ● О дређивање оксидационих бројева На почетку теме ученике упознати са
за примену теоријског бројева одређује коефицијенте у елемената у једињењу и појам циљевима и исходима наставе/учења,
знања из области хемијској једначини оксидације и редукције планом рада и начинима праћења и
оксидо – редукционих ● израчуна теоријску масу ●О
дређивање коефицијената код редокс вредновања.
процеса издвојене супстанце на електроди реакција и примена стехиометријских Место реализације наставе
при процесима електролизе израчунавања ● Теоријска настава се реализује у
● одреди полове и израчуна ЕМС ●Е
лектролиза раствора или растопа и учионици
галванског спрега примена Фарадејевих закона Препоруке за реализацију наставе
●Г
алвански елемент и израчунавања ● Поновити садржаје који су обрађени
ЕМС спрега на основу података из у предметима који су слушани у
напонског низа претходним разредима
● Користити збирке задатака које се
користе у гимназији
Оксидо-редукционе
● Користити збирке задатака за
реакције – задаци
пријемне испите на факултетима
аналитичке хемије и физичке хемије
4. Оксидо-редукционе реакције –
задаци
●П
родубити знање из ● израчуна реакциону топлоту ●Е
нталпија, ентропија и слободна На почетку теме ученике упознати са
термохемије и хемијске ● дефинише услове спонтаности енергија циљевима и исходима наставе/учења,
кинетике процеса у зависности од ●Б
рзина хемијске реакције и хемијска планом рада и начинима праћења и
енталпије, ентропије и слободне равнотежа вредновања.
енергије као и услове за систем у .
стању равнотеже Место реализације наставе
● израчуна брзину хемијске ● Теоријска настава се реализује у
реакције учионици
● у зависности од фактора који Препоруке за реализацију наставе
утичу одреди промену брзине * Поновити садржаје који су обрађени
реакције у предметима који су слушани у
● израчуна константу равнотеже, претходним разредима
Термохемија и равнотежне и почетне ● Користити збирке задатака које се
хемијска кинетика – концентрације реактаната користе у гимназији
задаци и продуката као и утицај ● Користити збирке задатака за
различитих фактора на стање пријемне испите на факултетима
равнотеже ● Садржаје ове теме повезати са
садржајима физичке хемије
5. Термохемија и хемијска кинетика
– задаци
●П
римена знања о ● израчуна масени удео супстанце * На почетку теме ученике упознати са
растворљивости, у раствору(процентни садржај ●м асени удео раствора-израчунавања циљевима и исходима наставе/учења,
концентрацији раствора супстанце у раствору) ●м асена концентрација – израчунавања планом рада и начинима праћења и
и колигативним ● израчуна масену концентрацију ● к оличинска концентрација – вредновања.
својствима раствора на раствора израчунавања
различита израчунавања ● израчуна количинску ●м оларна концентрација –израчунавања Место реализације наставе
концентрацију раствора и да ●и зрачунавање тачке мржњења, тачке ● Теоријска настава се реализује у
једну концентрацију преводи у кључања и осмотског притиска учионици
другу раствора Препоруке за реализацију наставе
● израчуна моларну концентрацију ● с војства колоидних раствора и * Поновити садржаје који су обрађени
● израчунава температуру примена у предметима који су слушани у
мржњења, температуру кључања ● р астворљивост и производ претходним разредима
раствора и осмотски притисак растворљивости-израчунавања ● Користити збирке задатака које се
Дисперзни системи –
раствора користе у гимназији
задаци
● објасни Тиндалов ефекат и ● Користити збирке задатака за
Брауново кретање колоидних пријемне испите на факултетима
честица ● Садржаје ове теме повезати
● израчуна растворљивост и са садржајима тема из хемије,
производ растворљивости тешко аналитичке хемије и физичке хемије
растворљивих једињења Праћење и вредновање
6. Дисперзни системи – задаци
●П
римена знања о ●И
зрачунавање рН раствора киселина На почетку теме ученике упознати са
растворима електролита ● одреди рН раствора код слабих и база циљевима и исходима наставе/учења,
и кисело-базној киселина и слабих база ●И
зрачунавање рН раствора добијених планом рада и начинима праћења и
равнотежи ● предвиди својства раствора на мешањем раствора различитих вредновања.
основу хидролизе соли односно концентрација Место реализације наставе
дисоцијације соли ●И
зрачунавање рН раствора добијеног ● Теоријска настава се реализује у
● израчунава рН раствора пуфера мешањем киселина и база у учионици
● израчуна рН раствора који је несразмерном односу
настао растварањем киселина или ●И
зрачунавање рН код слабих Препоруке за реализацију наставе
база, мешањем истих раствора електролита (Освалдов закон ● Поновити садржаје који су обрађени
различитих концентрација и разблажења) у предметима који су слушани у
мешањем раствора киселина и ●Д
исоцијација и хидролиза соли претходним разредима
база ●П
уфери ● Користити збирке задатака које се
рН вредност користе у гимназији
раствора – задаци ● Користити збирке задатака за
аналитичке хемије и физичке хемије
7. рН вредност раствора – задаци
●П
римена знања о ● Израчунати приносе реакција ●Р
еакције добијања угљоводоника На почетку теме ученике упознати са
основним реакцијама добијања метана, етена, етина и ●Р
еакције супституције циљевима и исходима наставе/учења,
угљоводоника бензена ●Р
еакције адиције планом рада и начинима праћења и
● Пронађе број изомера код ●Р
еакције полимеризације вредновања.
угљоводоника узимајући у обзир ●Р
еакције добијања ацетилида
све врсте изомерије ●М
еханизам реакција угљоводоника Место реализације наставе
● Примени стехиометријска ● Теоријска настава се реализује у
израчунавања на примерима учионици
реакција угљоводоника Препоруке за реализацију наставе
(сагоревање, супституција и ● Поновити садржаје који су обрађени
адиција) у предметима који су слушани у
● Предвиди једињења која граде претходним разредима
Угљоводоници – ацетилиде ● Користити збирке задатака које се
задаци користе у гимназији
● Садржаје ове теме повезати са
садржајима тема из хемије
8. Угљоводоници – задаци
Примена знања о ● Израчуна принос у реакцијама ●А
лкил-халогениди-реакције На почетку теме ученике упознати са
алкил-халогенидима, код којих је алкил-халогенид ●Р
еакције алкохола циљевима и исходима наставе/учења,
алкохолима, фенолима и полазно једињење при добијању ●Р
еакције фенола планом рада и начинима праћења и
етрима других једињења(алкана, алкена, ●М
еханизам реакција вредновања.
алкина, увођењу бочног низа у
бензенов прстен, добијању етара) Место реализације наставе
● Код реакција алкохола и фенола ● Теоријска настава се реализује у
примени стехиометријска учионици
израчунавања (са металима, Препоруке за реализацију наставе
дехидратације и оксидације * Поновити садржаје који су обрађени
алкохола, супституције и у предметима који су слушани у
неутрализације фенола) претходним разредима
Алкил-халогениди, ● Пронађе број изомера алкохола, ● Користити збирке задатака које се
алкохоли, феноли и фенола и етара узимајући у обзир користе у гимназији
етри – задаци све врсте изомерије ● Користити збирке задатака за
9. Алкил-халогениди, алкохоли,
феноли и етри – задаци
римена знања о
●П ● пронађе број изомера алдехида, еакције алдехида и кетона
●Р На почетку теме ученике упознати са
алдехидима и кетонима кетона и незасићених алкохола ●М
еханизам реакција циљевима и исходима наставе/учења,
узимајући у обзир све врсте планом рада и начинима праћења и
изомерије вредновања.
● примени стехиометријска
израчунавања на реакције Место реализације наставе
алдехида и кетона (оксидације, ● Теоријска настава се реализује у
редукције, адиције, реакције са учионици
алкохолима, полимеризације, Препоруке за реализацију наставе
кондензације, са Грињаровим * Поновити садржаје који су обрађени
реагенсом, редукције Толенсовог у предметима који су слушани у
и Фелинговог раствора) претходним разредима
Алдехиди и кетони – ● Користити збирке задатака које се
задаци користе у гимназији
10. Алдехиди и кетони – задаци
●П
римена знања о ● Примени стехиометријска ●Р
еакције органских киселина Реакције На почетку теме ученике упознати са
органским киселинама израчунавања на реакције дезаминације различитих амино циљевима и исходима наставе/учења,
и њиховим дериватимаа киселина са металима, базама, киселина планом рада и начинима праћења и
реакције декарбоксилације, ●Р
еакције амино киселина вредновања.
реакције дезаминације амино ●Д
еривати органских киселина
киселина (хлориди, анхидриди, амиди и естри) Место реализације наставе
● Напише производе реакције ● Теоријска настава се реализује у
хидролизе, амонолизе и учионици
алкохололизе различитих Препоруке за реализацију наставе
деривата органских киселина * Поновити садржаје који су обрађени
Карбоксилне ● Користити збирке задатака које се
киселине и деривати користе у гимназији
карбоксилних ● Користити збирке задатака за
киселина – задаци пријемне испите на факултетима
садржајима тема из хемије и
биохемије
11. Карбоксилне киселине и деривати
карбоксилних киселина – задаци
●П
римена знања о ● Примени стехиометријска ●Д
обијање и реакције тиола На почетку теме ученике упознати са
органским сумпорним израчунавања на реакцијама ●Д
обијање и реакције амина циљевима и исходима наставе/учења,
и органским азотним добијања и реакцијама тиола и планом рада и начинима праћења и
једињењима амина вредновања.
Место реализације наставе

● Теоријска настава се реализује у
учионици
Органска једињења
са сумпором и азотом
– задаци
биохемије
12. Органска једињења са сумпором и
азотом – задаци
●П
римена ● израчуна масени удео појединих ●П
еточлани хетероциклични молекули На почетку теме ученике упознати са
стечених знања о елемената у хетероцикличном ●Ш
есточлани хетероциклични циљевима и исходима наставе/учења,
хетероцикличним једињењу молекули планом рада и начинима праћења и
једињењима ● предвиди понашање појединих ●П
уринске и пиримидинске базе вредновања.
хетероцикличних једињења у
реакцији са базама и киселинама Место реализације наставе
● Теоријска настава се реализује у
учионици
Хетероциклична
једињења – задаци
биохемије
13. Хетероциклична једињења – задаци
Кључни појмови садржаја: хемијски закони, стехиометријска израчунавања, физичка и хемијска својства неорганских и органских
једињења, термохемија и хемијска кинетика, механизми хемијских реакција, pH вредност раствора и пуферски системи.
Назив предмета: ЛОГИКА СА ЕТИКОМ

1. Стицање основних знања о логици и етици и схватање значаја тих знања за јасно размишљање и развој личности
2. Упознавање са елементима и законима логике и разумевање улоге коју логика има у науци и свакодневном животу
3. Разумевање појмова који се јављају у етичким расправама и развијање сензибилитета за етичка питања савременог друштва
4. Оспособљавање ученика за самостално, критичко размишљање и формирање ставова о друштвеним проблемима

TЕМА ЦИЉ По завршетку теме ученик ће бити МЕТОДИЧКО
ПО ТЕМАМА
Увод у логику ● Увођење ученика у ●п репозна да и сам већ користи ● Појам и подела логике. ●Н
предмет логике логику као и граматику ● Логика као наука о форми мишљења циљевима и исходима наставе/учења,
● р азликује мишљење од маште, ● Основни логички принципи планом рада и начинима оцењивања.
надања, опажања и наводи (идентитет, непротивуречност и
примере из свакодневног живота искључење трећег) Облици наставе
●и скаже дефиницију логике, Предмет се реализује кроз следеће
разуме и опише у чему се састоји облике наставе:
формални карактер логике ● т еоријска настава (70 часова)
● р азликује принципе мишљења,
наведе примере за основне Место реализације наставе
логичке принципе и симболички ●Т
еоријска настава и радионице се
их приказује реализују у учионици
Формална логика: ● Развој сазнања о појму ● у види разлику између појма, ● Разлика између појма, ствари и
● појам и односима међу термина, опажаја, предмета, представе, Врсте појмова Препоруке за реализацију наставе
● суд појмовима представе ● Обим и садржај појма ●Д
ијалог са ученицима, самостални
● закључак ● Упознавање ученика ● р азликује обим и садржај појма, ● Односи међу појмовима рад, организовање дебате
са структуром суда, увиђа однос између обима и ● Дефиниција и деоба ●К
ористити актуелне примере из
врстама судова и садржаја, наводи пример за обим ● Суд и врсте судова штампе и других медија
односима између судова и садржај и дефинише обим и ● Истиносна вредност сложених судова ●К
ористити актуелне примере везане за
● Оспособљавање садржај појма (негација, конјукција, дисјункција, струку ученика
ученика за логичко ●п репознаје и именује појмове, импликација и еквиваленција)
закључивање набраја их, уочава разлику између ● Комбинована подела судова, Праћење и вредновање
појединачних и општих појмова расподељеност појма Вредновање остварености исхода
●п репознаје односе међу ● Односи међу судовима (логички вршити кроз:
појмовима и именује их квадрат) ●О пажања наставника – праћење рада
(субординација, координација, ● Врсте закључивања на часу
контрарност) и графички ● Непосредно закључивање – ●П итања – одговори
приказује односе међу појмовима конверзија, обверзија, логички квадрат
●н аведе делове дефиниције ● Посредно закључивање – индукција, Оквирни број часова по темама
●д аје примере дефиниције из своје аналогија и дедукција ● 1 (4 часа)
струке ● Фигуре категоричког силогизма, ● 2 (6 + 6 + 12 часова)
● р азликује прешироку и преуску модуси категоричког силогизма ● 3 (6 часова)
дефиницију ● Хипотетички и дисјунктивни ● 4 (6 часова)
● р азликује чланове деобе од силогизам ● 5 (14 часова)
принципа деобе ● Доказ ● 6 (16 часова)
● у виђа значај принципа деобе ● Примери индуктивног и дедуктивног
самостално изводи једну деобу закључивања у наукама.
● р азликује субјекат и предикат
суда и увиђа значај копуле за
квалитет суда
●п репознаје форму сложеног суда,
разликује и именује логичке
везнике (негација, конјукција,
дисјункција, импликација и
еквиваленција) и наводи примере
● р азликује квантитет и квалитет
суда, препознаје форму а,е,i,o
суда и наводи примере
●и менује односе међу судовима
●п репознаје индуктивно,
дедуктивно и закључивање по
аналогији на примерима из
свакодневног живота
● у виђа да и сам користи наведене
форме закључивања, именује их
и разликује
●д емонстрира конверзију и
обверзију на примерима
●н аведе и објасни четири фигуре
силогизма
●и зводи задате модусе силогизма
●и злаже примере за хипотетички и
дисјунктивни силогизам
●п овезује форме закључивања у
облику доказа
Логичке грешке ● Оспособљавање ● разликује случајне од намерних ● Паралогизми и софизми

ученика за логичких грешака ● Грешке у закључку
уочавање грешака ● примењује форме закључка и ● Грешке у доказу
у аргументацији, доказа ● Грешке у аргументацији
закључивању и ● препознаје и именује логичке
доказивању грешке: увођење четвртог појма
у силогизам, нерасподељен
појам, замена теза, argumentum
ad hominem, post hoc ergo propter
hoc.
Појам и значај етике ● Развој сазнања о појму ● набраја правила (норме) из ● Настанак и предмет етике
и предмету етике, различитих сфера живота ● Појам норме и појам морала
значају моралних норми ● издваја правила која слободно ● Разлика између обичајних, правних и
за живот појединца у прихватамо и разликује их од етичких норми
друштву оних која имају спољашње
порекло
● дефинише предмет етике
Лични идентитет, ● Развој сазнања о ● набраја како се све манифестује ● Улога визуелног идентитета у
слобода и одговорност идентитету, формирању лични идентитет формирању личног идентитета –
идентитета и о ● разликује утицаје који формирају међусобни утицаји
флуидности лични идентитет (разликује род ● Појмови пола и рода
идентитета преко и пол) ● Утицај медија на релативизацију
социјалних улога ● увиђа колика је моћ визуелног етичких вредности
● Развој способности идентитета ● Естетски и етички идеал
идентификовања ● препознаје утицај медија на ● Тело и интервенције на телу
разликовања појмова креирање визуелног идентитета ● Сајбер идентитет, морал и слобода
пол и род и утицај ● уочава разлику између модних и избора
културе на формирање етичких императива
појмова ● супротставља медијски
пола и рода (разлике у наметнуте животне идеале и
културама) етичке вредности
● Формирање става
о улози медија у
креирању идентитета
Основне етичке норме ● Упознавање ученика ● препознаје важније људске ● Пријатељство
и вредности са основним етичким вредности ● Верност
нормама и вредностима ● разликује слободне од ● Породица
и развијање личног самовољних и наметнутих ● Љубав
вредносног система поступака ● Морално добро
● схвата постојање слободе избора ● Донација органа
као услова моралног поступања ● Сурогат мајка
● разуме везу између избора и ● Клонирање
одговорности
● упоређује одговорне и
неодговорне поступке
● може да расправља о томе да ли
је извор морала у нама или изван
нас (аутономна и хетерономна
етика)
● увиђа разлику између основних
етичких праваца
Кључни појмови садржаја: логички принципи, појам, суд, закључак, морал, идентитет, вредности.
5
На основу члана 67. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. за-
кон и 10/19),
Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси
П РА В И Л Н И К
о допунама Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања у
подручју рада Хемија, неметали и графичарство
Члан 1.
У Правилнику о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Хемија, не-
метали и графичарство („Службени гласник РС – Просветни гласник”, број 14/18), после плана и програма наставе и учења за образовни
профил техничар за прераду нафте и гаса, додаје се план и програм наставе и учења за образовни профил техничар за хемијску и фарма-
цеутску технологију, који је одштампан уз овај правилник и чини његов саставни део.
Члан 2.
Даном ступања на снагу овог правилника престају да важи Правилник о наставном плану и програму за стицање образовања и ва-
спитања у трогодишњем и четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада Хемија, неметали и графичарство („Службени
гласник РС – Просветни гласник”, бр. 11/93, 1/94, 6/95, 8/96, 15/97, 7/02, 10/05, 15/05, 7/08, 11/08, 8/09, 10/13, 11/13, 14/13 и 12/15), у делу
који се односи на наставни план и наставни програм стручних предмета за образовни профил техничар за индустријску фармацеутску
технологију.

HNG Opsti 07 2019

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

HNG Opsti 07 2019

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

3. јул 2019.

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 7 – Страна 201

Б: Листа изборних програма према програму образовног профила

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД УКУПНО

ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

Остваривање плана програма наставе и учења

I РАЗРЕД II РАЗРЕД III РАЗРЕД IV РАЗРЕД

Подела одељења у групе

Годишњи фонд часова

A1: ОБАВЕЗНИ OПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Годишњи фонд часова: 105

Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

Назив предмета: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

ИСХОДИ НА КРАЈУ ПРВОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

ГОВОР ● Употребљава једноставне изразе

III. ГЛAГОЛСКА ГРУПА

Mорфосинтаксички и фонетски садржаји

Казивање жеље, воље, намере

Изрази за меру и количину

Годишњи фонд часова: 70

ИСХОДИ НА КРАЈУ ДРУГОГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

МЕДИЈАЦИЈА ● преводи усмено или писмено кратке

Годишњи фонд часова: 70

ИСХОДИ НА КРАЈУ ТРЕЋЕГ ПРЕПОРУЧЕНЕ ТЕМЕ

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ ● Идентификује различита гледишта о

Члан. Употреба члана. Систематизација.

Одредбе квалитета и квантитета

Пасивне конструкције са и без агенса

Наглашене личне заменице у служби директног и индиректног објекта.

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Општи циљ предмета:

ИСХОДИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-

За напредније ученике: састави из ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ

– Техника кошарке. Шутирање на кош

Годишњи фонд часова: 70

За ученице/двовисински разбој, једна

– Покривање и откривање играча,

ДРУГЕ АКТИВНОСТИ ПО ИЗБОРУ

Назив предмета: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

ИСХОДИ УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-

● Избор спортских грана, ●П

6. Греда Школа организује и спроводи спортска

Стручно веће наставника физичког

Годишњи фонд часова: 62

● Кошарка; КОШАРКА Оквирни број часова по темама

● Борилачке вештине; БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ Два кроса : јесењи и пролећни

− Развијање логичког и апстрактног мишљења;

● Линеарне једначине и неједначине:

● Упознавање са појмом ● израчуна детерминанту реда 2 и 3 ●Д

● Упознавање са ● изводи једноставније доказе ●М

За реализацију 4 писмена задатка са

● Конкретне примере за вежбање

● Подешавање изгледа странице

Оквирни број часова по темама

● Основе рачунарске технике 10 часова

Назив предмета: ИСТОРИЈА

Назив предмета: ЛИКОВНА КУЛТУРА

Назив предмета: ГЕОГРАФИЈА

● дефинише појмове: трговина,

Назив предмета: БИОЛОГИЈА

ГОВОР ● Употребљава једноставне изразе

МЕДИЈАЦИЈА ● преводи усмено или писмено кратке

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ ● Идентификује различита гледишта о

● Избор спортских грана, ●П

● Кошарка; КОШАРКА Оквирни број часова по темама

● Борилачке вештине; БОРИЛАЧКЕ ВЕШТИНЕ Два кроса : јесењи и пролећни

● Линеарне једначине и неједначине:

● Упознавање са појмом ● израчуна детерминанту реда 2 и 3 ●Д

● Упознавање са ● изводи једноставније доказе ●М

● Конкретне примере за вежбање

● Подешавање изгледа странице

● Основе рачунарске технике 10 часова

● дефинише појмове: трговина,

● Живот у српским градовима и селима Препоруке за реализацију наставе:

Логичке грешке ● Оспособљавање ● разликује случајне од намерних ● Паралогизми и софизми