r saDntag Prodgovor arpako-brvatalton tdanju Predgovor placasts: Gn fto' se tretais’ dog Yagpitnt smputel W srednjo). ByrosL: Netanorfosa’Subewadh onad oniidvande, Sica "detetg ‘Kako uastaja peago esto 9 vonpesamentia Breda 1 neubre mequagtno.: Kal “naataju pedagoske apogotnoaties tlic: Tesrttonge nore postatt unetnoat, tat ja neck potrebnos Siike Kao’ heasa aba! = Podratavanje kao prineip. vaspitaniascs 2.00. glo dete uvreme detijeg. cabavibta:.. 1 Deija igra~ usgredno ooltkovenje LiGnostissscc2 DiGavne potzebe Suctesrareszes tees raryljanje Litnosts na éragia’ijudiaay. 0) Fontantja i delotverna anage rodlelja’s da ily? One Rogu poetati ponad u Hivotu de Poverehje podstite. ganopoustan: Detotu wu potretnt sdravs Guin! uetact, Wa803" dock oramo apasavatt detinjawors Spmane sano agree Paveine vaapitanje na ayakon’ step Sve u avoje vzene = pomos raevofuaalog. dete Sveano pueistevijansor Svet okoline yuspitanja’j. Notanorfoza delatnogtl snsga: Rano detingstye = nglvebnije wrese Wrote Fidjanjareeceses Vontasije darivalae’ shaga aa dan praktiont podstica}.+ Ponoé protiv strah ‘Svet go dobats sists.) U'ovetu detuje mudzoats. esta = kako t gates tices Pibanje plamenth sastava~ vetina koja treba da Nogovanje govora 4 izraza,.. Kako zasviano apopotnost raSunaniay Nastava,o Aivotinjana eetetu od Soil godina. "pomoé detetu i roditeljsKon ome, Poluigas unetnitkog obrgzovanja w zoologiji Relighta 1 vaapitanje u prva tri tastedacc; coe ‘Grave slike soneah v oaviagivangy stra. Sta Je potrenm detetu ot 9. 40 Iie go E'n'propasts mote da’ ee nade fadaselt1 100 Prita'o divert rose 1 snesno) pahaijiod, UpLodanje na Foditeljerssssseresrcescesecacees Poverenje u vudbimustesssceegecee evo detinjatys oliudujes ; : Sneno 11. jos uvek goverdtt © ususisien seid: ‘ee mak aprumosti na arts ‘PREDGOVOR SRPSKO-ERVATSKOM IZDANGU U ovoj knjizi je pritazana praksa prinene antroposofake Pedagogije u roditeljskon domu. Prineip{ toga pedagotkos pokre- “ta su deo isueetno obinne i vrlo razgranate delatnosti Rudol- fa Sioinera . Prilixon osnivanje ovos pokreta, on je odriao Proko dvadeset tetajeva, seninara i nizova pedagoikih preda~ vanje. Njene osnome principe izlozio Je u aglon episu, koJ4 Je * napisso 1907. godine. “vaj spis je na nad jezik preveden i iz— at jo 1931. godine, pod neslovon "Vespitanje deteta «a gledil- ta duhovne nouke". Fosle rata su na naS jezik provedena ava te¥aja predevanja odréana 1919. godine uéiteljima 1 nastevnicina waldorfske Bkole u Stuttgartu, pod nasloves "Opite poanavanje Eo- vYeka kao osuova pedagogixe" 1 "Unetnost vaspitanja - motodsko-di- Gakti8ki deo". Jo8 pre ovoga, preveden je niz predavanja odZan 1923. godine u Oxfordu (Engleska), pod naslovom: "Osnovne duho- vnowiuSevne snage veStine vaspitanja". Svoje podagoske Adeje Je Rudolf Steiner ostvario osni~ vanjex jodne osnogediinje Skole, kojoj jo nakelemljens i srednja Scola gimarijskog tipa, u fabrici cigarota Walderf-Astorija u Stuttgarta. Fo toj koli se poncked ovaj pokret naziva pedagos— Xi pokret valdorfsiih Bkela. Osaivanje ovakvih Skola se, naroéi- ‘to pesle Grugog svetskog rata, proSirilo skoro na sve zemlje sred= nije , zepadne i severne Evrope, 4 delje u severm i neke zenlje duine Jmerike. Danas u svetu ina bligu 300 ovakvin Bkola i stalno se omivaju nove. Pisac ove knjige, gospodja Elisabeth Mein, je bile -* uditeljica walderfske Sole u Hennoveru i jedna od saradnica Sasorisa "Pisno roditeljina". Ona Je majka troje dece. U knjizi opisuje kako Je vaspitavala svoju decu , kod kuée i evoje djake u Bkcli, Ova ekckurzija iz doma u Skolu, nena samo sadatak da po- eae neke oonovne principe ove vrste pedagogije u ikoli, nego i @a pruli ideJe rediteljina, kako mogu da panogma svon detetu, koje nema tu sreéu da pohadja jean tekvu Solu. Maslov ove knjige u nenaékom originalu, je "Vespitanje prilegodjeno Jovem kao sahtey vremena". /Monschengettisse Er= zihung als Zeitforderung/. “ine Je autorka htela da isteme »Ir 5 conovni kerakter antroposefske pedagosije: 2/ da je ona prila- godjena poznavenju toveka, ne camo keo Eulne telesnos biéa, nego 4 kao nadéulnog duhoyno-duSevnos biéa i 2/ da je one nauka i prakea saobraiens potrebana ncSeg vremena i veliicim sodacima koje Sovedanatvu postavija evolucija u sadadnjem staaijum njegovog rezvoje. Savreneni cocijalni eksperinenti, tj. Po- wuSaji da se iz Kepitalistifkos druBtvenog uzedjenja predje w Jodno vise, soctjelnije i humanije, su pokazali da je “sedainje Socijalae pitanje na prvoa uostu pitenje vaspitenja" /stoiner/, tg. da je ze novo'arsBtvo u prvon mestu potreban. "novi Eovek", mnei tekav Zovek "koji Se za prektitne probleme novog.drutva nalaziti nova, stvaraladka roSenja" i biti sposoben da se pri- Legedi novin drustvenim okolnostina". Watavajués potpuno anafaj isticanja ovakvog ke- raktera 1 zadatka entroposofske pedagogije, prevodilsc je ipak Aznento naslov ove knjige u "Vespitanje u roditeljskom domu". Ti- me je ianed avega hteo da datckne vaiost ove veste vappitanjs. Danas Kod nas viede', vie ili manje, uverenje da Je podite%jski doa gneddo gle se redjaju i treba sreéno da poras~ ta doca, ada je problea vespitanje uglavnon problea druBtva, ‘odnomo njegovih ustsnova, medi koje spada i radio 1 televirija 4 eligne Koounikativna sreditva. Takvo shvatanje onomiéuje roditeljine de: se Konotno posvtte svon pozivu izvan kuée, a bri- gu o avor dotetu vile i1i manje prepuste, nekoj baki, {11 uva- rich, jaslaua ili obdanistu. Rezulteti telvih odgoja dece su katestrofalni, ne sano za roditelje, nego i za drudtvo, au prvon redu porsdeva~ juéi 2 aan proovotni sisten, Koji so nezadovoljan san sobom sta— ino reforniée. I pored tova Sto ta) sistea ave obuhvatnije 4 sve intenzivnije tahvata avoe generacije, dne su eve manje vaspitane, menje soctjalne i humane, sve aanje sposobne z° Sedma perepekti~ vi razvoja druitva u jeduo v ise stanjo. Jodan od glavaih uzroka ma je nepoznavanje, Sak ignorisanje, dunovnog 41 nje da ovekove dukovne apocobuosti organisuje njegove fiz: ‘orgonizacija. Taino je obrauto, da duh isgradjuje tele. "Fose— ‘yno kod dece je duh bliZi tolu nego Kod odraslin" kate Steiner A nastavija "ta Je sozek kod detota kada se mali? To Je za mederma nauku nelito keo glina koju vajar uzias, da bi od * \spcha prosvetnog siste: ota i shvata- mr nje naprevio vajarsko dele. A pogledajuo aozak Jednog sedmogo— @iBnjog deteta, koje preuzinato radi vaspitanja u Ekoli: on je postes tudeano unetnizko delo, ne kojom nora dalje da se radi do kerja Bkolovanja. Tajsnstvene dunovne sile nojpre plastié- no rade na orgenieni, satin gu i somi vospitati pozvani de sa~ radjeja na avon dela, ne samo da pomatraju teleane oblike, ne~ go kroz njih posnetraju duh Koji ih obradjuje. Mi saradjujeno 5a ovin duhom /od detetovog rodjonja!/ i stupano u cdnos ne sano sa prirodnin poretion raSdenJa, nego i sa bofanskim po~ rotkon koji se tu izrafava". To Sto vali ca organ budne svesti, moze, 0 vali i za fizitke ongane podsvesnog fivote. Najvaiat— Je doba formiranja tih organa je bad u prvia godinana deBjeg Hivota. Qi njih zaviei pravilen rezvoj, ne samo misaonog, ne- go i osséajuog i voljnog Hivota, ne sano sposobnost ubenja, Anteresovanja za evet, Koncentracija i stveralaéka fantazija, nego i socijalnost, sposobnost 22 Kontakte sa 1judisa, sano- powrdanje, tenperanonat i karakter buduéeg toveka, pa i mami- elne veitine. Sve ove snage Klijaju u prvin godineza Hivota. 08 aarevog 1 previlnog formivenj: tih "klica" zavisi njinovo is— Bivigavinje u tolm budubeg Bivots. Neko od njih eke zelrBlja~ ju i deyederisu u to prvo dobs, docnije se ne mogu vibe isp ravitd, Covers bieno moghi predstaviti kao vedku, Eije se ne: widljive stable koreni u vetnosti i raste u vegnost:.@am ima svoja proleéa, leta, Jeseni i ime, kada njegove duSevne sna— ge pupe, listaju, cvetaju 1 donose crele plodove. Najvainiji uticaji njegovin odgajivata, na valjanost plodeva, su u reno prolese, tj. na poéetku njegovih zenaljokih utelovijenja. 0 ‘ih utlcaja sevisi njegov rod u njegovo leto i jesen, da li So on ditt obilan, SEMEN piemenit i1i krEljav i truo. Quo Eto ge propusti Urano proleée, u leto i jesen se ne mode nakae @iti. Coo Sto se propusti jodnog proleta, mofe inati posle- ice i za naredno proleée. To nije vaino sano za pojedinca va~ spitanike, nego 1 2a njegovu blifu i dalju okolinu, 2a Sove- Sanetvc, njegovu kulturu i civilizeciju uopite. Hada se problen vepepitanja detete posmatra tako sub specie soternitatis, onde postaje jasno, da vaspitanje nije obigna Ljudeka delatnoct, nego, kako kade Rudolf Steiner, "Religiogni kult u najvigien saislu resi", gde se "nai najovo-wv © Aji, feligioanin oveGanjina natopljent SoveBanski pokreti na- Jedno slivaju na oltar" detinjog biéa. Jer Sta je krajngi eild vaspitanja, nego da “u nastupajuéen fovea cbr2zujeno one bo- Hansko duhovno, koje se u njemu oturiva kao njegova cbéarenost™ ajegove duhovne snoge, israzene u njegovin epocobuostina. Naroéito u prvoj fai Sovekovog uerasta vaspiter je treba shvatiti kes Iultni obred, u érugoj fazi je ono unet~ host, a tek u treéoj fest veltine prenotenja ‘anja i sposnosti Gitaocn ove imjige, koi nije odastao u tradicia Jama odredjone religiozns poboinocti, mode emetati u njoj nag- LaSena pobodnost kao vaspitno sredstvo. Ne treba pre videti da Sovek kroz vaspitanje, u jednoa Zivotu, na ckragent nadin, ponavi ja istoriju celog Ljudekog kulturnog Livota, i da on to mora ponoviti kao Sto eaetak u majBinoj utzodi mora u ontog~ enezi da ponovi filogenezu. A ava 1judska kulture i prosveenost Je potekla iz misterija, hranova, crkava i man-stira, u kojima Jo poboinost igrala glavnu ulogu. Upravo prolasku kroz tu vasp= itnu fazu religije i pobolnosti, Sovek ima da zahvali sa sad Saji. uspon evojih duleynin 4 cuhoynin enaga proevetljenga 4 se: mosvesti i duhovne slobode. ALi treba da se rezumeno, Sta treba podracuneveti pod religijon i pobofno8éu. Svakeko ne ono, Sto je kod Lua pod vladavinon materijalistiskog i ateiatitkos milljenja nastalo Xao sistonatsid guzbijana, cakriljala i degenerisana adrava poboknost koja se izvrgla u silonost prema verskoj zetucanosti, Praznoverju, sektaStvu i misticizm, Fosledice toga iskrivije- nje su i fanstizan, domatizan 4 ideolotka 2astranjenost ukoju Je zapao ne sano socijalen nego i san neutni #ivot. fa Medjutin, za coveka je od divotne vanosti da raz~ viga onage devocije prexa dobru, istiad £ lepoti, i dmugim veli- = Kin idealina SoveSanctva, Od stepena razvitke ovih enaga zavi- si u kom é@ praveu on krenuti u Zivotu - ili Ge skrenuti s pravog puta. Vorsiranje preranog kriticiema je rezultat nedo- statka devocije prema istini. Stvaraju se prerano ubedjenj. nazori, milljenja i sudovi, uz osnova nedovoljnih i povrinih znanja i pretpostavake nozrolos mifljenja, "Za srelo miSlje~ age potrebno Je prvo umeti postovati ono Sto au drugi pre nes mislili", kale Steiner i n’stevija: "i avaki sud koji nije is v gradjen ne nuénom dufeynon bogatstwu, Diva kamen spoticanja na Zivotnom put..." U prom redu mladog Soveka treba nauli- ti da poftuje sudove i iskustva odraslih, ukitelja i os~ talih vaspitata, da prvo uti, pa onda tek da rasudjuje. Vas- fiitenje u pbootnosti, naravao ne suo iéi protiv slobode misl enja, sareavesti i slovode savesti. Verovanje u grenice sae— nagija je karakteristigno uprevo za materijalistitko shvatonje Hivota, Treva uzeti w'obsir jo da Je u antroposofskoj pe~ aagoziji podofnost, iako osnowna, ipak sano jedna od tri konpo— nente nafina vaspitenja; druga je unetnost, a treéa je razvoj samostalneg misljenja, 2asnovanog na zdravon razum i oseéanju istine. Na kraj treba useti u obsir, da je dragi Bog, howe se vaspitenicd gospedje Mein Klanjaju i kone u igri prire- ajusu dogoelutje, /proas prvo) od deset zapovesti bodjih/ ono "weno bofanske Sto ga ti oseéal u sebi..." prauzrok avin uz- roka i izyor svega dobra i lepog, istinitog i stvarnog. Ziveéi u obigasina, obredina , /coje mala deca dodivijsvaju mnoge inte- neivnije rego odrasli, / vezanin za praznike, uz prigodne prige, Koskretizuje se ono "volno bolansko" u detinjoj audi. Na taj main se cbramuju snage predanosti i Ljubavi prema cnom nepoenston prona Kone Ljudeka dua instinktivno teii, ito Je privlaéi u vieine. Iz potolnosti Klijaju snage optimiga, #i- votne radosti, sonopouzdanja i cnelosti 2a saviadjivenje padova 4 nevolja u Zivotu i vera u krejnju pobedu dobra, isti © ne 4 lepote. Pedagogija kuo i gvaka druga stvaraladka delataost more na poBetiu da ims acku prodstavu uzora nodela svoge stveranja! Prevodilec-4- 76h BERGA Ova Imjiga je ssetevijens iz mojih literarih prilogs objav- Ljenih u Sasepion "Pismo raditeljins". Ovi su prilozi pisani u toku vide godina, inepinisani aktuelmia-eituaci jena. Prizod- no ge da je knjiga time dobile drugsfiji sastav i stil, nego aa je Koncipirena keo cistenatska pedagodke respreva. Prlloai oy sredjeni u ssredaji ea gospodjom Jutta Fe~ ader, koje Je takodje ssradnica "Pisno roditeLjima" i ovde joj ieriem sndainu gehvalnost ne trudu. "Pieno roditeljine” nastoJi prizvati i ektivirsti fo ditelje da se pozebeve posnavanjem Sovexe, naroGito ns osnovi uéenje fudolfa Steiners, da bi na njihovin principima u rodi- teljekoJ kuéi, i u Ekoli, reavili pedagosim deletaost koje bi pile od ponoéi deci. Prva Lidnost koje je svojeki ukesela na taj cedstax roditeljeke kuSe u Evropi, bio je Pestalozzi mji- gon: "Keko Gertruda uéi svoju docu". On je zneo da dete ne moze dobre nepredovati bez caradnje roditeljske kuée t Bkole. “Piano rodite! Jima" ima podnaslov "Saveti i ponoé za prekeu vaepitenja". Nei prijetolji ou taj Essopis nezveli sa ponaio ironije "Pismo majke". Zo Je podastan naziv. Odiste ono potive iz najdragocenijih iskusteva koja su stekle majke, ono ne pide: "... trebalo bi..." ili go°piouje ono Sto je ona uéinila. Yaino je Eto"Pieno roviteljima" stelno ina rubriin "Pitaaje £ cdgover" u kojoj usestvuje aktivno nis roditelja "udzo 1 veesle iz deBjih usta" je ono Sto vedimu Sit neroéits uveseljava. Pokezalo se da u nju stifu asjdivniji pri- lozi ir resnih zemalja, najSeiée of maki. Srea meget ou riz nice koje Suvaju mnogo iz detinjstva. Kade sen eadriaj ove knjifice stavile ispred svoje GuSe 4 wporedils ex inpuleine 1 easnenjima kojs cu me dovela na taj red, udinilo si se kso de mi je skoro sve keo neka ople- dalna sliks, Samo jedno to nije, » Sto mi nersdite leli ne sreu, i neks af je dozvoljeno, ma da ee tou dregs Injigema ne mest u predgover, da ovde isgoverim. Hedi se o Eetizi opesnosti kojime je isloten svekt, aesji rszvoj, protiv kojih "Pisno redite’Jjime" godinema vodi.borbu. Govorime o rodjenju deteta na prvi den njegova Eivo~ ta, Hedjutim, postoje Setiri rodjenju sligna dogadjaja od rodjos aja do arelosti. Drugo rodjenje je u vezi sa promenon zuba. Tada se voli precbrataj Hivotnin u oblikotvorne anage koje se razvi- jaja kao sposctnost za uenje. Ako se kod malog deteta pre- uadrazuju ula 1 intelektualne epoconosti, to rodjenje no Ee da se ne igvrSi na edray main. Onda se izvngavaju obli- Kovvorne snsge u njegovon orgenizum i poSinju preterane buj ti. To se onda pokacuje unemiru i nespoaobnosti ca utenje. Tree rodjenje nustsje u doba fei8xog sesrevense. U svakon detetu se u to vrene budi nifljenje. Volja koja je u veri sa udovima posteje 1igna volja. Mladi ovek dokivljeve sebe u polamosti izmedju glave 4 udove Medjutim eko se prethodno nisa izgradili ezce i eve sposobnosti u vezi ex njegovon delstno’éu, i to negovanjen snege oseéaja /Euvstva/, fantazije i pansenja, onda tu nastaje prazan prostor i nestaje opasnost reacepljenja Zoveka u dve polarnosti: prekonemog intelektualiziranja 4 snarhisnog angaovanja volje. Nastaje vrsta Sizofrenije koje je danas po- stala stvamost. Prilikom punoletnosti, Setvrtog rodjenja, treba da se pojavi individualan senosvesten Zovek. Nedjutim, ako se aladi Eovek prethodno nije mogso oduSeviti ni za Sto, ako u Hivotu mije mogao da cazns njegov snisao, aka se njegova duc Sa ispunita recignacijon i negativain ispulsina, prilixom to— Ba poslednjeg dogadjaje rodjenja, ne nastaje individuaina Uénost nego masovni Zovek. Protiv tin opasnosti trebe biti aktivan. Ne kroz te oriju vapsitenja, nego kroz prakeu vaspitenje prilagodjema Soveku. Upravo tome cilju hoSe da sluli "Pismo roditeljina" tz koga su uzeti sledeéi Manet. Elisabeth Mein Adresa navedenog Sasopian je: "Die Eltermbriet Isdaved: Verleg Die Komnenden, D 78 Freiburg, ome ONO S90 SB TREBALO DOGODITE DANAS Yaoptins Soules aoednjos Busopt_ Veopttad Hivot u avetu Je zepao u nevolju 4 previrang toji vrela volja, de vo 2judi vaapitaju, da budu sposbai ca socijalni Zivot, Ta pezola vaii- nada diferoncireno - a vao~ pitni Eivot u Sovjctsicn Saveru 4 Sjedingenin smeriSkim Drie Yama. iso nastojenjo Je 4 w pozadini vaspitoih reforni 1 sre- ajo) B20pi, koje trwba de 9 mupzotatavs opi prvim. Fri tom 80 pokazaju toate Za one koji u sadaZnjea voeneau atoje budai a vaspit~ non Bivo7t izgleda de sc'kso eneg na sincu topi supstanca ~ ber koje vepsitenje nije nowiée - aiali ep aa prizodni vapit- ogi Jo8 postosi od noiih prirodnih naredn. Kod ostelih nestaje, i ne note oe catriati. ALi ne sao Kot neditelje, nego 4 kod alededi ge vid- Ajive nostajanje supstance na koju bi 28 kao ma ono nagvadnise, Hitt varpitad. Pro ovega sedi ep 0 mestajanju ange iyiwalatkih ensga aiBijenje. Postoje poleas’ davenjs vite wnemitke nasteve, da bi se masplanelae ennge osedenjo, vite sporta i ruénog rada, * oft treba da podupra obsszaranss volje, reno wenje Site i pisenja, de ti Sxola incla vise vrenens eo Gruce predmete. Prtredzo Je de postaje granice onog Sto note bitt poritivns. Mhoro tora se ne noe aprefici, na primer onvieda- vanje deteta da no cleas < sluka vicckop, radio i televizigu. Tpsk not? 99 uSins ti maogo. ALi ave mere au omudjen se na neaspeh {11 ne soc Eweso ponoél, ako se ne nadJe put Jednon teneljacn saznaajn vapestnog Eivota. Za uopedne vaspi- tange posrctno Je edas jescee sasnands i poznavanja sove- a. Onz se sestoji u cledeioa: Sroachnositihe nesteiu sane Ja fonjen istih enone wladost', /Ete ae danan jedino primnaje/, nega preobrafavenjon (mete odfeo7e/ u sasvin aruge.™ so ae 1 gglini upoznaje keo proces vitor 20 odzejdeni yremensii rites. x/ Ovde autoniza upsuje ne ‘\itenorfoze, tj. bitae pro- mone u reavoju jedinko keje su vidijive u ogeaskom svetu. One su vidljive kod biljake. Iz slice coju sadnii semenka mide pe: teljka 4 list. Peteljia ge ¢alje racvija u stebljiku, na kojojse rasvije 118ée. Iz pojedinin listeva se rarvije evet, 2 o- vag u plod koji sedr#i sene. Ova netazorfoza je vidljiva 4 kod Ansekate. Warodito je slikovita kod leptira. Te jejeta se it~ eke gusenice, ove se docnije uSauri u lubia. Tz ove se izle Be leptin. Kod Zoveks ove-netamorfoza je u8feri njegove duie, Xa metamorfoza njexovih dusevnih sposobnosti. 0 ovim preobre- Zajims je govoreno veé u predgovore kao 0 Eetiri Zovekove "ro- djenje". /nsporena prevodiocs/ Goethe, majstor takvog shvatanja prikamyje to ie~ kustvo, na primer, na sledeéi naSi Peni koje Fovel mo: "Postoje reslititi da prodje. Svaxi stepen se sobon nos: svoje nerosite vrline i greike, koje u ton intervalu, u kone: nastaju, trebe snstrti sasvim prirodnim. Na slededen stepe- nu, to postaje opet sasvim drugeije. Od ranijih vrline 4 gred~ ake ne osteje ai trage, ali njinovo mesto zauzmi druge, va- Ljmosti i nevaljalstva. I to tako ide dalje, do posleinjes _ Preobrsiaja". /Iz "rasgovori en Eckermennon"/. Tako ove reSenice evufe jednostavno, one ou ipak od Japidarne vainosti, polite sadrée uvid u preobredavanje duder= nih snega u vezi sa stepenima uzrssta. Upravo to saznsnje nedostaje savremenom vespitnom #i- votu i stoga on ne daje re-ultate, 5 prevon se u samostalnom mifljenju gleda vrhunse 1jud- ‘kom rezvoje i sposbnosti. Veruje ee da ée se tej cilj naje bolje postiéi sko se Bto_jo momuée pre izazove irezvije re- 2ua i shvatenje deteta. To je princip koji se provleti kroz ~ noge udbenike i nestevne planove. Pri telvom postupanju ne uzima ge u obsir metenorfoza GuSevnth enega. T pored dobrih nenere, na taj nein se slebi i subi sposbnost miSAjenja 4 uopite dudevai Zivot za docniji Bivot. fo Je kao keds bi reSirili pupoljak pre vreuene. Jer svaki stepen nora svoju "valjanost i vrlinu” izBivetippot- pune. Vistinu, melon detetu ne treba da usl Ziteti 4 Bkolo- vanje resume, nego igra i podraivanje. Skolekos detetu je u prvon redu potretno utenje, Skolvoenje snaga paméenje 1 fan- vasije. Keo metanorfore kvaliteta prethodns dva stepena uz- rasta reavije se onia iz njih u vrene puberteta sposbnost Hivog misljeaja. Rani red ss rasumom Je u vezi sa nivEkana nialjenja naSeg vrenena, po Kojin ce onatre da je po sebi racumljivo, de Je nexisposotnost utolike sustaija ukolike ee resvija re~ nije. To je kobna 2ebluda, Izmamljivenje razuae u preranon stadijum, uistini, se clabi sposbnost midljenja u doeni jen Bivetu. 2%. pines ~< ur ft Metanorfoze dudemnih encga Ynogo veinije nego teorija 411 nevike mBBljenja je vaspitanje posastrenja onoga Sto ne prvon atpennu wera Tazvoju a unutreinjosti deije due samo od sebe. Pri toa se ne misli ns individualne sposbnosti, nego na ono Sto vali ze 2 tei sva decu, keo Sto Je promene 2uba 4 easrevanje. Posmatrense pokazuje da malo dete, kao Sto je napomenuto, hoée da se igra i podraiava, a Bkolsko dete da ui i aluda slikovite prié 2arev leptir ne bi mogas nastati,-ko bisso mu op- rosili de uslove njegovog'bitisenja u stenju gusenice anatreno nepotrebuin 4 spregino de jede zoleno 1idée. Prvo na osnova fusonice msetaju lutke i oa kraju Sareni leptiz. Ako se guee~ nici stvere Zivotmi uslov: leptira - nikeda nese nastati 2dre~ vi Leptir. Nije drugadije ni sa metamorfozon: igrs, usenje, miSljenje, Bez otvaraladke igre 4 zdravog wWenje wPravo vrene neée oa: areloSéu naststi stvareladko miSljenje - iguzev u slugaju izvanrcdne obdarenosti. Cinjenica, koja emo na pode- ‘tha naveli, da su snage yolje, snage oseSanja i smege stvara- Vadkog midljenja kod omladine, zehvaéene nalekeavanjoa, ou poslodice danainges vaspitnog Zivote, koji ne ana za ovu mete~ morfozt culevnog Fivota. U Birokim krugovins se dones vidi u usrentu igre da gu kod dece delatne stvarelatke enage: Iz toga ne izvlagino zakljudak: dekle ostavino dete de se igra, dajmo mu igratke, kod kojih node rezvijati stvarlatvo, to msti takve na koji- ua node neSto de pronalaci, dakle ne telnigke igradke - nego ge zekLjubuje: dalle oduzmino mu to vrexe stvaralakih ma- a, posvetino se razvoju njegovog miSljenja i reauma, na pri-=f ner preranoa wenju Gitenja i pisenja. Kake je moguée u intelektusinon sistema savrenene ne-~ uke 0 vaspitenju, u uju uneti princip de u kraddjoj Liniji po- Stoji veza igmedju igre i doenijin spostnosti stveralaBkog mi- Sijenja? Tose je shvatiti princip actamorfoze i primenjivati, ego autonatski postupati sapojnovina. Upitajte se da 1i no universitetina, koji ubivaju ve- Liki autoritet, bilo ge orbiljno izronjava princip metemorfo- ze, Odgovor Je da duhoni Zivot koji autorizuje drfova, nije u stenju danas praliti ponoé vapsitanju. Kone nisa pozasti stu- denti pedagodikih visokin Skols e i profesori, optereéeni gr a- nin 2nenjims i teorijama, a nepsosbni de iste penetno preduzms u prekei vappitenja. Uvid u metamorforu duBemog Hivota, nedjenu poxoéu insginatime moéi rasudJivanja je potreben da bi se mogeo plo~ Guo uneprediti veppitai Zivot. Tq ideja potie iz sremtjeevro- Bakog duhovnog Hivota, iako ju je prvobitno Goethe keo prire- Anjek otkrio sano za Zivot biljke. USiniti ovu ideju plodnon 20 vaspitni Zivot je cadatak koji mo¥e da iepuni samo srednje Bvorpa u sadainjen duhovnon 3ivotu. Goethoov pronclazek metanorfoze biljke je bio za srednjeevropski duhovni Eivot, kso da je sev aula cunje. Koli- ko Je zbog nerszunevenja toga epohalnog preokrete u duhomnon Hivotu neizmemo trpeo sam Goethe! "NajveGa Jo muks ne bit shvaen,.. Coveka tera de ludile sluganje uvek nanovo zablude' “Govthoove reSi wu resprevi o netamorfozi biljke/. "Ideja 0 me- tanorfori je do kraje dostojaa potivanja... Sve dok se usu Gjujem da tyrdim, da neko ongansko bige nastaje u slobodi obli Xotvormih negona, dotle je pojen entanorfoze neshvatljiv". Ko Je tej, koji w dubu nije u stan.ju da namadno do- Bivi cna) snngajan trenutak srendjeevropekog duhovnog Zivota, kada Je Goothe kongeniJalnom Schiller naertao svoju metenorforu Diljke, svoju "prabiljku". On Je opisao njene ave strane. "S Lica 4 maligja jo Diljka wvek list." Tu stren: ideje me- tenorfose je nauke primila. Ali nije ona vainiju arugu etrenu koju Je Goethe u svom crtanju Seniiléru oznepio kas trostru- Xo istezanje 4 skupljunje: prvo Birenje: 1i86e; prvo akupljenje: SaBica; dmugo Hirenje: Saliéni listiéi;drugo skupljanje: pre~ pe Gnici 1 oploanisks 1istiét; tree dinnje: Slod; tree stupljenje: seme, Tstovrenono sa tim ritmiékia abivenjen Polairenja u Eixenju i stupljenfu nastaje sveki put nesto seovin novo, ienenedne svojatva biljee, kao pupenje, eve. ange, plodJenje. fo puleiranje je delatuast "prapti gee” kogu Je Goethe dotiveo u "Sulnom otliicy aadSulau prebi Lin Urevo ta strane metanofoze ina nareéiti magaj Farvoj deteta, a stepenima urrasta nasteju ssavim nova evo- asta u duBemnon Zivotu, koje suo gore okarekterieali redina: spovbnost igre, sposbnost usenja, sposcbnostmi8ljenja. Kod Sovera te spostnosti treba shvatiti kao netemorfoze dubevaih saga. Pri tom stepene usresta u ritma od sedan godina trete coniti 420 Sirenje, a prekrotzice kao skupljanjo. I ovde ae radio tulnin slikena, dofivijenog dudemog, radi delovanje Aadéulnth entitete 1gudake 1iéuost!. Sta bi danas kezao Gosthe? I danas bi en'nojea vali- Jo: vatitija nego politike i njene erupeije Je prosona f rerola- si§a neuinog mibijenja. Politiku 4 spoljainje dogadjaje Sine Agudi. I redi eo) o tom de takvi Ludi zausinaju odgovorne Polofaje, koji ou spoacbai da nogu atvaraladii misliti o pri- vrednon 1 dravnon ivotu, a to au oni koji atvarslagit stoge u duhomon Zivotu. Da 1 ge to mot neki govele ~ ne usina 30 u obzir genije, kod Hojih ne vate nizskvi sakoni- to se odredjuje u detinjstvi i misdosti u najveéoj meri. Ako tekvL judi etupe u politiskt Hvot, onda je to i omova 2a stvera= lake idejo u poditio:. Skolsko obrazovanie, « pre njega obrazovenje nest: Mog kadra jo ence nokog narode. OSTUSKIVANTE BIGA DEREDA Heko nestsju pedesotice epostnosti? 2a svaki poziv potrebni ou danas ispiti i avedota~ nstvo. Sano te najteli 1 najvezniji poziv , od evih koji posto~ Je, #8 poriv biti otac 4 majka nije potrebno nidta da ao UEL. Svako moze biti otec i majka, bez nexog ananja o deci 4 vaspitanj: dece. Holiko Gesto roditelji dodju a> saznenja, kada w-8- 14, {14 15. gofini iskrann tefkoée, eli dockan, Ako eu ranije pogredno redili, onde je docken neimadno nelito worimo urediti 2a dete. Bato eehtove Pestalozai "Skole r¢ make". Tz istih ge rezloge nestelo "Pisno 22 roditelje". Wjime hoSeno rodite: 1jima da ponogneno, wori8éenjon iskustva dzugih i poancvanjom Pravog pounavanja Eoveks, do omoguéino da mogu svoju decu bolje da vapsitejus Takve sposcbaosti oca i maJke mogu se svaksko - u to- ne je utcha - bolje ste6i - pratesi Eivot ostelih 1judi ~ da ke kroz "skolu Bivota" - nego kroz Skélu. PedagoBke spocbaosti dresaju u syskom Goveru. Rije potrebno odash na poetics nobrajeti Ste ave vodi pedagodicin sposbnostima, bolje Je rei, koje postupke trebs pojatati, da BA se dofio do pedagotikih spostnosti. DuSevni kvalitet, koji u prvom edu vodi pedagedkin sposobnostims je strahopoitovanje, u ovon slutaju strehopal- tovanje pred defjon duliom. Roditel {i koji imaju vike dece 4 Xod Koji njihove zdravo oseéenje i seznanje nije poreneteno 4 Antelektuslisnon, mogli su dofiveti iveenost, da ae ae’ svakin deteton u porodici nab: imaju nedto of strug prasvojstveno. Fotrebuo je sebi predteviti, da Je due, pro nego Sto je stupils u zemaljski Zivot, bila okruéena biéine duhov- nog sveta, koja su joj ponagala, i da Je gledala gore prems ajima. 1 okolinu je ona inela kroz dugs vremene pre nego Sto se priblisils somsljekom Sivout. Ix Soge caretve nose deca move styaralatke sposbnosti, kejime se mi divimo, © 1 jedau naro- naroéitu spostnost, pod~sksvanja, ugledanje. Da vi dete noglo pravilno stupiti u svoj Zivot, dete- tu Je potertno r-cumevanje 2a njegowu individuainost. Straho- poBtevanje pred dex jon duSoa i osluskivenge nje, su unutrednje aktivnost!, koje cbrazuju dulemno oko u roditeljima, za dobiv- Agavanje indivduelnosti doteta. Ta supstance u rediteljime je maj” Binska osnova 29 usrastanje Soveke u zemaljeki Zivet 3 odjek pomoénih mobi, koje # dete okrudavsle pre njegovor rodjenja. 2 jedne nova individuslnost. Sva deca nasledja, pored toga u njina Je neito -9- Ubreo se mole primctiti de modju decom ins oni, koje su rodjena pod nesretnon i onih koja su rodjens pod sretnom "aveadon", to znrSi kako avako dete nosi svoju "su~ dibnu__. Grimova bejka © gospodsi Holle daje ne duhovit neBin aid kako doleei bekous - Marije i alcte ~ Marije. Jedna udovies insla dve kéeri, od ovih je jets bile lepa i vredua, # drug mune i lenja ~ take je u slici regeno u bajei. Obe su prele. ZMato-tarijs je naprela mogo, a baksus Merija aslo, Njihova vretena sa predjon pele su u bunar. Obe ou devojke ze njime s-oSile u mratni bunsr, sa tine se aavzHo Ljudeki Hivot, i Time poSinje smrt. U bunaru du~ Be nigu dole kod Zeba i kornjadn, nego u jedmu blagotvor- nu poljamu u kojoj se tree dele ponoéi drugina. Tu se razli~ Sito Ljudi ponsdaju. Keka je dude bile u zomeljskom Ziv otu, pokazuje se joS u ovom putovenju kroz razne oblesti posle anrti. Na kreju due dolate kod gompodje Holle, koja ta Hivi. Odetle dolaze eneine: pahuljice koje dolaze s neba. U obe duile deluje jake privleine snege 2c novin zenaljekin Zivoton. Njih spopade Seinja ra zevidajen - tako Je u bajei. Goepodja Holle, koje u ovoj bajci reprezeatuje eveteko oseéanje i svetsia praviu, pomate im da se vrste. Ona ih ebe vodi pod velilu kepiju, na kojoj ne njin pada smo 1a ili elato. Ona je saduvela vretena koja ou pale u bunar, na Kojize je nspredeno malo ili mogo. To_dobijaju dufo na~ treg . "Poole toga se kepija sekljuéels i devojke se nadjoi na avetu", Tine revrieva bajka. U jeduostamnim slikaja je prikazens Einjenica, de svaka duis sobom aos! dels svoga pre- thodnog Bivota. T sede se doleni ne to, Sta je dalje bilo aa zlato~ Mazijon 1 baksus-tierijon. Jer one su u duhovnom svetu ns uvidsenja 4 impulse, ali se nisu mogle proneniti. Ssevim mnoge inaju roditelji da podare svon nalon baiouru. Gakvi Ljudi Koji moda nisu dobro inkiveli svoju sudbinu u nekon ron! jem Hivotu nailaze na otpore, koje doli- vijavaja, i Koji su Sesto vrio snaini i trae da takve due mnogo i mufno ne sebb rade. Ko na to pravilno obreti painju, nelazi is Sesto tekve due u Zivot na zenlji dolace oa tekvim impulsina koji #% duboko u njihovej unutmeSnjosti. Ali njimasige Ge potrebas nas ponoé i chr-brenie. Fonekad saz rrzmi8ijala 2eMte vrlo izveredni rodite- 134 dmeju nazeSite tell decu. Ne postoji li 2» njih neka of govornost u tom pravcu? Kod dece, koja blagoslovena stunaju w zonal jski Zivot, a: primer, obdarens lepotom ili i drugim ne roBitin spostuoctima treba peziti ns drugi notin, poto pred nosti gckriveju u sebi druge spocsnosti.Rjavo na teike dete deluse Keda mu roditelsi kau: "Pogledaj, keko tvoja sestre ave dobro nofe i ave dobro uredi, © ti ei jedno nevaljalo de- SreGom uopSte ne postoje sano baksuz~ Narije i 2lato~ deca, nego su sva ponalo poprekena suolomi slctom, sano u raz~ nin oblestine dule, Keo Sto mofe posmetranjen Hivote da se né je, da Se svako dete posebne individuslnost, toko mole - ava- Kako lake - da se ustenovi kod evakog 1 nesledye. 0 toJ strent Ljudskog BiG: danes nije potretno de se govori iserpno, po- Sto je ons jako istekmuts u prednji plan. Za tedkoée koje su nasledils deca, vein je da roditelji objektivno upemaju sebe- Jednostr-na neuka u aasledjivenju je danas prewla veé sasvin u oseéajni Zivot 1judi. Jedna majka koja je bil: sasvim uverena u finjenicu nesledjivanja, odaosno u iskljuéivo fizi- Bko poreklo avoje dece, rekls mi je jedaom prilikon,. da bi ai na Jednoj slici to objasnila: "Kao to rufa nastene iz rukinog grma teko deca neeteju iz roditelja", "Jo Jo tagne s'ike" od- govorile sam joj, "no ako izostavite neyo, vazduh, vodu, evetlost Meseca, Sunca i cverda, ond ne bi bilo rule. Kao kod ruke i Ajenog pupeljka, tsko Je i kod Soveke ponelna zemaljsko i nebesko". Koliko je u name usadjens duboka noé jednostrane pred~ stave 0 naoledju, dofivljevano kada stelne novi posetioci no- vorddjenos devet kazu: "Previ otae"! 114 Skne druge duhovite injave. TLi aa nijava svojetva detets roditelji Sesto u of Sanju kadu: "We snem od koge m je to", Onda more neki ujak ili oko drugi da bude “erns ovea" u familiji, 2a Koga se prikati neka negeljone crta nasledja. Gast nasledju. Nasteduje se unogo toce dobrog. Al u tol poslednjeg stoleéa previse na nejga zekailo. Kod dece note da ee otbrije neks nova velino i treba je trait 1 negovacd, =e oda nije, nasledjena 4 wprew je stoma nazoéito sialjiva. iia Faloet 5a grsdjensicia naeledjenin porsditnin 31- woton epaja ae 1 nedto, Sto na vodl pedegodicin spostocetinn tego vod ngihovog degeaeraciii. To su elo roditeljo its aiihcwn deca tryba da butu i Sta treba da postanu. Takve fe- 1ge taneghjugu dudevao oko, koje fo u etanju da poseatre du iit ditete, Mhoge nevoije deci neacei to, da ann treba da preditavijaju nedto Sto oan nieu ili Ste nose da budu. Mala van Jotnu porodion u Kojo} Jo bila inrestto mmusttalno dete koje je htelp de postane malar. Medjaid tod rorodict postojala Je tradicije de ae bute oftetr 4 date Je acrelo dn ae opretelt a2 to zentnanje. Docatje je one val slobodau simitu upotrebl{avalo 2e Hlaviz. Ooo Je posta= Yo nesroéen 108 ofieiz 1 usled nesadoveljatwe svogin ivo- tom poBto keivia puten. Verovatze da je aoglo biti davretan sitar Marotite segs yostopange w.entsiu sulbine se tel ot reditoljn,, Ho{a - eko 20 keSe ~ nenajt aornalno dete. Vidi pred aobon Jedi najla, koje vet toro 2dgodina Het ta avojin nongoloidain jedingeton koje easlufuje 1jubav. Yoko de ponle anrti Sagiedati to) znjedaiSuis Zivot i kzkve ove ogutnoet! mocu iz tog de protzadju u buduéaooti!. U UBL, nabalost tekva deca nestaju Gesto aa ceo Zivot u drdamia vespitnin ustenovana, gie 1h sane f1218e dobro aeguju, Sven Srraton vocovmia'u nétiou 0 nsoledjivanju roddtel jt a0 ati- do takve dese. Wolk delje xenaraju pedagodice eposbaceti 1 nog Hdeatorog Bide’ Gelatnbet koje ud! pedegodee aponeaseee fom #6 avako dete nora pomutretl se Ijubavigu 4 to 66 424 avati sexvin rezliéite postupenja ee decon. ESTO 0 TREERANEITINA Woki 1judi trove u maloj deci somo s*iSnosti sa rodi- teljina i bLisin rodjacina. To je postalo obiéaj, koji Je po- pulerisenjem teorije o nasledju pojatan. Valnise je de se posnetra Sta je dete ponelo sodom kao samosvoinost . Taj pogled pojaava sasnonjen da sa cvakim detetom u somal joki=a Sivot stupa jodne indi viduslnost. ALi je naBin keke deca stupaju na semlju i keke zahva- taju avoje telo, jeko resligit. Neke a= primer puSteju tenan glasié, aruga gelane redo { jako. Neko je tetko privoleti na sis: nje i da pije, a drugina nikada nije doste. (© jednom tekvon sensljskos detetu Geno prvo dati kerak- veristila, Od podeti-n je kod topr deSake postojele jaka volja ne Zivot, de sise, da otvars uste 1 pmo i brzo jede. Tetina mu Je brso rasla. Takva deca pokazuju veé rano Jaki nagon d= udu delatna. Dodajeo oven Jeden melt: dolivijes: Vajka le#i ns divenu, 2 dete od ave i po godine poku~ Bava da Sisti pes. Pri tom dole psds pepeo. "Be...be” zove de~ Zak. U modjuvrenenu je veé naSso namin. maranteu i njom bri- a0 pepeo. Zainteresovano poonstrs tako uprijam maramicu. "Meranica be...de". Zanalo njoue nije zaprljeo divan. FoBto nu je majke marsmicu oduzela, odakskuts on - da bi se as malo minuta, naoruken velikoa metloa vrstio i nastavio svoje ved- tine oko Peéi. Sve Je br2o prelazile u dejstvo. Hod toga deSaka je postojac i neroditi odues prema Zi votinjene, Pevullio je: "Tatica je veliki slon, mane norski lav, tetka S. drags dobre Kenila, mala sestra mSkica, a velika veli- ki lev ~ a Je oem Suvar zooloSkog vrta". Za svojrodjendsn zale~ Jeo je Hest vrosies hrane 2a ptice. On je dete koje je u soolo~ Bkou vitu, keda Je p-vi put video slona povikeo: "Ovaj ae mene ne boji!" 0a je velo reno hteo jesti mesto, Sto su njégovi rodi~ telji lukavo isbegli. Na pitanje, Ste hoge da postrne, odgovo~ rio je: "Mesar!" Na pitenje kaken etiku da mu steve irnsd njego~ og kreveta: "Neku 0 veveri". /Pri tom je-mislio ne veer of Teondnte, koje Je vieile u sobi/. Takvo dete snaine volje Jo Sesto i tumoglevo. Jednoz dana keda je tu bio deds, njegovo tvzdogl-vatvo poprinilo je prilignu veliSinu i izsevelo Kouplikeci je iamedju dede 4 unuka. Majka ge je uhvotildde je zgrsbio celu tablu Sokolcde i pojeo odnan eve. Porle je slodeseg dens inso zatvor, kao i ranije Beato, koji se morro otkloniti domséin sredstvon. Nejke mu Je rekla: "Sad mam Sto ei dio tako tvrdoglsy. To moram dedi da x aden." Odgovor je dio: "Bolje da mu ne kateB. FoplsSi¢e so a5 ake som ja arog!" Otag Je u zetu, i aajke nora xbox éudiivosti Sesto da intervenise, Tu 90 posteviislo pitsnje, da 1i ée uspe- ti proueniti deletau enagi volje. Secto je veé reno podelo: ‘ede naremenice 2s blaBle." Kakav Ge tek biti den? Mejia sm kele: "Nena tvog tate. Nens je potreban previ muBkarao u kuéi, A miBkerei nose usrazonice zhiede". To m je sinulo. Tako se nogz0 Gbusi, eakopGati naronecice i sesti 22 dori Sek. 20 tom je se broton sagrad‘o aslu muéicu, 22 Kofu Je upe trebio mogo Bivotiajs £ gr:demor kamenje- .jjegova je au Hnoat bils da pospreni oto. "NeGu, negu sem". Tas hoGe Li taj teret de preveli na acu? Ona m cbeéa da go m fona pomati, eko on otpogne. On posiuino pridje stolu zvizauéu- G4, tajka mu nee: "Kad je tvoj tate bio ali, 4 on je lepo posprenao i pritot avildukeo". Majka je sada htele da mu po- ogne, "Hogs da sen" xeSe on. "He nore’ de se sagibal". Posle podne je napravio kubu 21 gundelja; to Je Di- Le wutige od papira es mnogo rupica. Ceo sat saninanja. U gu Je stevio undelja. Posel kretkos vronen> doco je spolja sa malin breton: “Pustili sno ga da odleti". . ‘Takva deca imiju vrlo dobro sce . Profeteli eno kros proletaje ovese. Datak nas nije dozvoljavao de eveée kidano, da ono ne bi uvenilo. Mizo ne sue dirsti njegov ovese, jer azugi nope prejako da ga pritiona, On oa njia pestupe vrto opreso i ne Sted ted de ga u evekoj prilict salije. Jol kao date Je ovaj defek stalno ersdio mute, prvo od mshovine, pole of tlovade, poste, of arveain kocaka, 4 najead of Kenenja, Posle je posteo arhitekte. Sasvia njemi wuprotaa je bile njegova seotms. one nije Eivela tolixe u varenju hrene. Ona je bile deve koje Je vadreno sehvetilo eneljsko ‘elo. Dok Je on skoro iderao, jegeve seat: Jela Je opreme i uljudno. Tok se on rado esakao nogene i Eesto drso u ustine palac of noge, ons je Bivols preteino u posnabrenju i pre svega u svojin rukena. Eating ee ons nogla u kolevel Sgrati svo Majke je tek doenije uporedjujuéi prineti1s, da to ne ride1 - Prvu grséia koju je dobils, bile Je usna harmonike. Fo toj mund harmonici prozvali eu je Mund-Verontk: 424 mund- harveroniks, Zvala se Veronika. Na ovo} harmonic! je zoglo ovo alo detence od tri godine de avira ave peame, Nerofito je vo- lela da vele euritmiju. T njene lutke au morzle da je veXbeju. Na njen Setyrti rodjendan priredjene joj je voinja u fijekera, Dete je sedelo poboino sa ispruzenim rukena u fijake~ ru i nije izustila ni jedau res. Sa lutkame je narofite redo ig rela sludbu bo¥iju i Sasove religije. Cetiri lutke, Jeden lav, jedan vec i jedna patka poredjane su u redu i ne koleniza. "sve8tenica” je isgoversla lepe vokale, dugo je trejale susike 4 pene, onde suns red dole molitve i na kreju leps propoved. Njen temperament nije koleriges ko u njeaor brota, nego vite melanhol'an, koji ima i svoju otranu rieniBljanje. Ona sedi ikadi se levkom i fleBicon. "Flaia se kupa", ke Gleda kako je pod navodten. "freba mu deti masti", nisl‘ ona sa unutrafajin reumevanjen, Ponevij= se igra "Nebs". Stavij> obojene papire 4 aveedice ukrug. To Je nebo. Iutke lete iznad nebe i svako do- vige avezdicu, to nelest u kolicime prilikor budjenia. U keevetu plate: "Rude je Inge stevile moja kolica 20 Lutke?" Magia je teBi i tredi. "Celu nog nisan spevala, jer nisam znzla, da 1i st one pravilno gore sneiten: Ovo Je dete inelo lep san priliker usnivenja: Andjeo Je vodi u deta i sve Sto dodime pretvere wzlate. A sen pri~ Likon budjenja: Ona ide pored potoka i pada uagega Jedne je riba pita, da 14 joj trebe ponoé da iz ajega izedje. One keie aa, 1 riba Jo proguta. "i onda sem se probudile". Mala sestrica Je sobicu za Wutke dovele u nered. Ve~ Like sestrs plage da ti ce arce copa. Maska jo) rede: "Moreno, Gakako, nolu sostra vratiti dragom Bogu 4 re6i, @a one vert rod u seetrino} cobici ze lutke". MWe to ve"ika eaters odgovors "Me, seatrica je dobre, neke one dalje previ nered u sobiei 2a lutke. To lito je ons urrdils dobro je", i bez reéi sena ured. sobicu. taco sam je bile u grobu" pre ons Woko Jo ee Sicilije doneo kaktua, ali mu ge nije dop- adao i trebslo je da bude dagen. Usels ge Je balte, a dete je reklo: "Mi si beko meni droga, Sto si usela kaktus, Mnogo mi je -15- vile tao Sto ga niko nije hteo negovati". Magke jo3 Je pokasale slepu ¥enu xod koje Je uvek lupovela Bibice. Posle dugoz putéu gradu nee dete: "Sada nora lupiti Sibice" 4 nastevi "uvek me sve Eslosti, keda vidin teke neBto". Docnije u prodammici obuée: "Svi su Ljudi pomalo sujetai,. Seo slepi nist. Oni ne vide sebe." Bvaki dodivijaj duboko deluje ne decu. Jednom mo- Lsnholiguom detetu, koje se redo predaje viestitoa bolu, treba Sei60 dati priliku do uene uéedée u bolu drugih i da evosu patnju pretvori u sapatnju. Devojtice koj- nije nogls ii ne delet ea svosi vaaredon, usled boelsti, isriila je st" ¥elju da podje ha pat 6a Jednim drugin razredom. Megka nekupova voée. Mala Je U volikon usbudjenju telefonizels. Majka postsje neBto nestrpljiva i polsli se ne unor. Za Yratko vreue mala opet zove: "Snislile sam neto drugo. USinila sen ti tolike mke svojin sahtevon. Ne mogu da iden ns izlet". Make zaplaena tom reakeijon pokuBava da je negovori de ide. devojéiea odgovara: “Imela bib ceo dan grizu savesti". Te resi su zabolele majku, Ona Je dockan uvidela, Koliko Jako svake, ret mode delovati na texo osetlsive dete. Usled svog teaperanents devojéiea pored drugih mn zigkih instrumenats veé rono prima Sesove iz violine, poito uzika moe da je ini hamonitnom, Na opite iznenadjenje one odmsh potinje veibati i uéiti. Sa 1 godineJe svirala Corell- ijeve sonete, s2 12 Schuberta 4 Mozarte. Sa 12 godine je prvi put prisustvovala "Carobnoj fruli" i posle avekog meseca ne- koj peri. Sa Getmacst godina je nestele promena njenoe tenperanents u Koleritno-sasviniéat. Posle je postala violi- nisticinja. Tako sveko dete donosi sz sobon ne somo neito Lepo i interesantiio, nego bol 1 teBkose, To rodite’ji Sesto no i onia ne momu da pomogau, Ovde je ns suprotmosti teapers- penabe pokuan pris svojetvencsti dece 4 kako se postatra~ njen { melim ponoéina moe voditi reavoj. Tatovreneno hteln se objasniti da je osnove aa nate pedagosim prekeu invensivno posmatranje puno 1jubavi. Tekvo posmatrenje deruje nem i prave nisl. Le16 ‘BRAGA I SESISE MEDJUSODNO ‘guidbi ‘neds breéom'i sestroma poneked nedeju rodi- teljine mnogo jeda. Ipak ti sukebi i dodivijevanje renlidites- ti brage 4 sostara utiu bitno u podsvesti dedjin dus naj dedko 0 kone je govoreno u prethodnod & je JoB jednu sestru, steriju dve godine, ali mnogo meiniju, take da ju ge uskerd telesno nedvisio. na Jqrodjens sg_osan neseei, mi 4 pile polegeno i malo te’ tako 4 rssla.Inele Je kovndi A uBile je hodati ne neobidan natin. Prvo Je polageno ustejela ‘u dupa, kao Sto to Eine ava deca. & ona se ostenjcle Lodjina na Bipke sa rukana unazed. Onde se okreaula i kretela drioGi se za ogredu. Stverno je ignele ckolo-asokolo, Keds je nauéile da noda, oslobodila se ogrede svog dupka, sli nije tréala majei neg? 1a velixom lulu prema svojos sofi. A onda se zaplakala pred. stre- hom od svog junatkog cela, Wa Balost , dete Je predivijevalo bolne bolesti, velild koBalj, zepeljenje sredajeg uhe, cepeljenje trouiae moranice. ‘ALi ona jo to podnela vrio stzpljivo. A defak Jo bic elo hole~ stan, ali je 2atp,zbos svoje lude hrabrosti inno miogo neagods. . Tednos Aetréete obe nestre blede kao krede u eobu najei: "Hali bret /oile ma je 3 godine/ sko8io Je sa stolal" Heda ou sve tri dofle u detju sobu, aadjose maloz vrio zadovo~ Lgnog 1 pri pokuBaju da ponovi svoj exsperiment. Ueled njene bolesti 1 onof Eto je bilo w biéu toga detota, stekle Je ts devojfice rano velike srelost. Obe ses- tre 4 brat su Dili nezezdvajni, polite je sterije /sanje/ sestre svog mladjeg divijes brata svude pratila i ntele da ge sedtiti. Ona se onoSale veé tu tin godinema, i Jo danas, kao ve6 odrastao Zovek, kao dobri endjeo Euver, 4 pored toga Sto Je tada bilo mnogo svadjo. A. imac fe plakata. , Jela Je ava Kost. Hajka je u prvoa vreze u deSeku mogls videti sano spolje- Jaju snagu Sem: se radovala. Upravo injihovoa aajedaitkon Zivot Je vpoznala pravu snaga, snagu Ja, koja se pokaznje keo suoge Ert- Ye, kogu fe ispoljavala uoina devostice. Dodak Je pokezivac puno snage, Sak Je nekade bio nasilen, nedjutin, u poasdini toga jo pile slabost. Jer su gvojeglavost i inat semo prividna snage, a uiotina slebost. Kada on ponckad nije mateo da se oslebodt v0, napada i nace ‘diode i on poteo da joj ponale. Tako se slabost njegovog Ja, uz pomé njegove sect preko rsda pretvarals u snagu. On oj Je vrlo vevacono ponsrse u kubinji, nero’ito se trudio oko vetze i donoienja drva. Kate je najka Jednom bila bolesns, a sestrii Akoli, sea je lobic, donosio drva i ugali, prao i jaiveo sup od eriza,l ava je te radio # veseljem. Kade je doenij dobio stolarcin tesgu, uredjena m jo ns gornjoj ters si lniés "zadionica 22 op? Detak je bio i pored svoje skbonosti preme zomsljs~ kim stvarima, vrlo obdaren fantazi jon. Kedetje jednoa naSz0 parse papire ce cigascte, rekoo je "Fodigac sam ga da bin g= imao kada jedaon postenen Kral", T14 jednon keda su i814 Qugo po vreiion sunci, majka mi Je pokazala hladevinu u senci nekolixih jela. Sve i zedovoljan predje ne vrelu stranu ulioo i igjavir "Ssovim <4 je bledovina, ipak san stalno senci” i pokasa avoju viastitu seni. Tevojics je naprotiy usled svoje unutrainje zrelo~ ati vile atvame i trozvena, 2a nalog Je bilo dobro da. vidi ako spstee doiivijeva ave arugeBije. To je stvaraiao Eesto aneine situscije- U brdins su imale oba deteta da jedu led. Deak re- Bo: "Slufaj, to je neki alee led. Pravi gledarski led". Devoséica je odgovorile: "No" 1 polite gz Je jos jedson probala vrikon jecika: "to ae nelezim, U Drezdenu je isto teko bladen". Oboje eu powagali pri kofenju trave, 2 devojdice veé pa uzlom gacblica. Pred kolina su stejal! konji i Sekeli. Polako je livada postela Sista, Devojtice Je mnogo cenil= taj red. Medfutin detak je dlao travu i devao kodjime. Oba devata eu co Eudjonjen do¥ivele da katoliske deca idu na igpovest. TeSsk jo rekso: "Dobro jets mi ne mo- rano da ae ispovedano. To ne bi valjelo." Devojtica: "Me bih zhala Sta bi trebelo de xeon." On: "Oh, Ja imam mnogo ere- » peli Eibice, jedio aslog brat- © raan. Vezujon da sam svoje grehe zcborsvila".- Be U deSjoj bodigos club! najka Je uvek ieprisale nek "20 Sto mema prigc je divno, Ali ono Sto ons prids uz to, to jo doaade~ no. Pri ton mi se spava", “Ali uj", rela Je aestra aabudje~ no, "ipak je ts ono glemno!" Tevojéica je imala neredita sposbaost, éa svadju u- gust u zefetin. To Je 2a brete bilo vrlo dobro. Jednom je ons pomagila teti, koji je bio na odsustva, pri pozlati imele, Pri tom je ula priéu o raju i naila a: jesti jebuku nije neko “ALL de on nije Jeo Jebus prigu. Posle su deca razgovarla o tom. On je kaze’ zlo. Otec je Drenio prigy o grein Xu" ree ong uvereno, ‘bnda bi se oni posvadJali"! Pozed ovo dvoje bile j¢ jo jeda= veliks Li bret. U Jjednoj drugoj porodici upita meli, 2: Yeubnu ponoénicu. Dosaéice Je odgovorit=: "Nama nije tako te- Bko, ai nememo Setvoro dece". “snes suo sexo troje", rege mali, "gor Je neBa velike sestra vos priligno odrasle". Ipsk 60 Je : anon nolio na vee Bogu: "Dr-gi Bote, uSini moju velilm sestru ‘poboiinom, de mi jednon kede: E, to sned da uradis”. eutre d me seo oni nomaju ‘Ti primeri treba pro svega da pokalu koliko su decs regiitite 1 keko upravo trate 1 sestre, jedno dmugo vaspitaju, ako roditelji malo uneju to da iskoriste. Iz koga je moguée saz~ nati Keliko je u ton mudrost, keko su breée i sestre sskupljeni uu Jedau poredicu i kolike dobre sudbine Zivi u tome. U predajoj glevi se govorilo o jedaom koleriénon do. tetu, koje nJegovo tele leko ashvate i koje eam nacvale "senelj— sko" dete io jednon vie "kosmifken" detetu melenholiSnog tespere men“a, koje je doonije malo put u musiku. V roditel jskoJ kuéi se nora pri takvim prilikene i us njihovo PHRerenje stelno trekiti isjedueBenje. "Kosmidko! dete Je ualed Sinjonice Sto je bile najaterija eestra tri manjo deteta, usmerena na mnoge postupke koji su joj onoguéili Jedno zdrevo utelovijenje. "Zeneljs-o" dete je inelo ponoé u jekoj zdrevoj tanta ziji, Koja je nog posteti dlusionsrna, ponoéu sester dofla u prava ravnoteiu. AA provilen isbor poziva mole a: taj nein, osluikiva- njom sposbnosti i evojstave deteta, biti cobre poduprt. -19- Seopitenj: o temperaentine, a i negovedtene ae- re, kao i termini "senzljola" i "kosmidka" deca su iz pomna- vanje asst . Sledeée glave treba de pokaiu enjen Soveke te vrate mode biti enje pedagoBkih eposotnoti. KARO NASTAJU PEDAGOERE SPOSENOSTI? od narofite ponséi zs nest: Verpitenie noon nostebi unetnost vespitenje U precnje ave gleve ove Injige Jo pokazano kako posmetranje detota pune Ljubevi m poststi toliko Jeno, da se is toga nogu of sebe invacti arene pedagodke mere. Tpak one mogt biti dotetu od velike ponoéi, onde, ako se ta~ kvo poonatrenje spoji aa intenzivain bavijenjem onim pozna- vonjen Eoverra, kekvo daruje duhowna nuke Rudolfa Steinera, Dovoljno je i deset minute syako vee takvog smizenog reda. 0d nerogite panoéi pri tom noo biti knjizice Pudolfe ste! nora "Vagpitanje deteta sa cledista duhome neuke", 2 narav~ no i drugi njegovi spisi koji ou nastali u veri ss osaivanjan Waldorfskin Bkole. Ounove togs znanja o Sovel Je saenenje o réalike as sterosnog usrasta i njihove kerakteristike u ver aa raz- Junevanjen tepersnctnate. 0 tors govoriz ove. Sta 2a neki temperament ani ako neko dete guje xeda ajegova majka als kugnoj pomoéaici: "Molin te islupaj dole u dovrilts i klinaste jastuke", pa krda dete wegrenim o&ime kate: "Sta kLinaste jagtuke troba:lupati? te éu i ja aq retin", Ti: treba poizvati jedou Youu koja slabo Euje: Dete Kate: "Pusti mene da idem, ja velim da viSen", T2 wuéna Pomogsica mi Gita bajar o nektom junaini. On nelasi da “nije dovoljno uzbudl jive" i hoée sam da je preprida. Narsvno to je mali ke Kakva ponoé moze do se prudi tokvon kolerifnom detetu, neroi:te vrste? On ragpolsie prekoncrnon saagon. Tekvom dete~ ‘tu treba davati mogo zadatoka da bi njihovim izvrSenjen oslo~ bodic deo svoje maze. Ona se dobro prazni lupanjen tepiha, prekopavanjon beiite, donosenJem yode i sipanjen vode. Dobro je=p ‘takvo dete zapoeliti aa kuénim poslovins, veibanju muzike 4 sligao, ma onom Sto ono sam> po sebi ne radi redo. Helannoliénr-ppolotiens dete je, neprotiv, Sesto ego- centno i zaposiene sobon. Ono se brzo sapLaée i uvek naleri neBto od doga pati. Jedno dete te vrete ssopStilo je jednon uajet svoj velilci jad: evoju vojazen da njogove velika 1jubev prena jednoj devojéict, ali koju on nije mogao pokazat’, no¥e ostati bez uz~ vraéanja. U ovakvon sluéaju moze da se ponogne, ako se uspe, dete odvrsti od svoje peiaje i skrene painja no tudju patnju, tako da se te patnje pretvori u sepataju, samilost, Mejka mu pokazuje patnju kogu ona vidi kod @ruge deco. Tako neSto xoze dubo- ko da dime dete. "Mislio san", kazela je ono , " da gam ja nejne- sreéaiji, a Seppl 5 Renste su JoS gore". - Sligan je priner elers a Bidicana, 0 kojoj je govorenc u prethodnoj glevi. Naknadaon zezaiéljanju, tej lepoj streni melenholit~ nog benperamenta, treba deti hramu. 7 deca mom biti poboine 4 Amati bogat unutratinji Hivot. Jednom je majke dula kako je dete tiho sebi roklo: "Hoje ence je mali pupoljak, koji raste na dokorn svete". "Da Li eu andjeli sepravo sano devojéice", upitelo je dete. Kada Je Bog ozeden kao otac jedaog sirodeta, reée de- vojéiea duboko dimuts: "Lobri Bog nije muSkareo". "Dn li je Zena" upite maja. "Ne, on jo rubkerac-Sene". "Postoji 14 Jedun broj od Korn nena dalje?"/tislila jo na brej beskonainosti/. Najte¥e Je ponoéi Menmatignon detetu . Njegs treve na ig, ‘ede mu se dobro odabery érugo- vi thigri. ako se to i postigne, ako ge dogodi da dete obtene slebe volje. Meni je ostelo u ceéengu jedno male dete, koje je uvek mirno sedolo na pods, ber pekretanje, teko da su roditelji mogli mimo da odu. Oni dete nicu nigim podsticali, nego su bili sreéni 4 ponosni, Sto je dete bile "teke dcbro". Fosle se pokszalo 4a Je ono dgex inicijetive i encge volje. Kod steta treba pomeéi njegovoj istres nosti. Treba se malo ea njiz igreti, oko tek uzetu igredka opet napust cna rede i velto eleiu po uzoru napusti. Kod njega varira ig Bkoljke {11 rasnobojno 1: slau ponovno, Kod takvs igre promens ine snisla 1 ons Je ma mestu, Koleriino deve, ino napuite svoju seuzetost ; Ste sa eadovoljstvom rasture pe - ae nekin poslon, eke npr. treba brzo da ide i neSto kupi, Nae protiv, sangvininom detotu te nije teSko. Ono so mnogo lak Be preasite. Sangvini@no dete ine u gebi nedto leptirasto, nesto Bto ga premalo veke sa zenljon, Ono cupka, leko ustaje i re-do ide na vrhovina paleca. 64 njim ee sa uepshon {evode mele Sgn tae Kinde + "5 Bogena cup, cup, cup, aa rukene Klip, Klap, lap", de bi se dete mainije unelo u evoje udove. Sa toleritnin deteton radi_se cbmuto. Ono biva penosno, kada waspe.de neGuno ide no noinin paleina-po sobi. porodici su retko iti temperementi. Kao dintgenti Sedzog malog orkestre nogu de se oseéaju otac i majka, ako drs u ruci reslisite sklonosifsvoje dece, da znaju ita treba Suzvijati, Ste podupirati i Sta veto menjeti. Melehholigno dete mote naredito dobre de se izzivije~ va svirenjen na violini, glematigaon detetu najbolje priste- Je Mavir. Kolorignom é6 truba ili dobo¥ Einiti zadovolstvo. Sangvinigno dete redo Zivi u'dahu fleute, Fostoje Setirl ten- permenta i sa svekim treva postupati dragadije. R*zlos toga brojs debiri Je Jasmo izlozen u pedagogiji Fudolfa Steinera. Govek ima Sotiri Zlene svora bigs, koji. su de¥ée ponenuti. To Bu: njegovo fizitko telo koje se "oslobadja” zodjenjem; svo- Ge oblikotvorne snage, koje na lien naBin postaju slobodne ‘3a prozenon uba;svoje oseéajn> telo, koje poptun razvos doscite se vrenenon doarovanja i Ja koje u puma onegu doaled tek sa punoletnoséu. Preteznost jedsog od ta Setiri Sana vodi tim Seti- rine teaperamentina, Kod deteta kod Kosa pretefe Ja, kod tose. | rane senreve aolanholiSni terporanent. Preteinoat oneéaine laude iseniva kolerian_ teuperenent. Preteinost Zivih obliko! vornih snags izaziva sancritidon texperenent. Indjesd pret Mnost Tigiskog tela izazive Flematigan temperament. ‘Ako Foditelji xsiu: "Ovde ee govori o porodcana u xojima ou tenperanenti sreéno ponesani". Ond= noreno Gdgovori- tir "Ipek, dragi oz je to pravilne pomeliao u evskoj. porodici. Sano treba ufiti to videti i primeniti ua zdrav naSin, Ne pos- toje recepti. Iu roditeljexoj iméi vapeitanje mode tudo i sasnenjem posteti unetost vaspitenis.12 - Bta_fe deci densa potrebno Keds je jeden nloei wéitels ee Tslanda Guo neku dob- ra Hem pedagoga iz Gjedinjenin Anortéiin Orkave de mu kad Mi ea nadon omledinon vile ne moZeso ieaéi na kaj { me anno zaBto", ovaj Joj Je cdgovorio: "Gudno, mi na Tslandu ne anomo 2a tu nevolju . Bio san iznensdjen na won podagoékon studijekion putu da dolivin kako se u Evropi vaspitedi on po- villenin tonon ophode sa decom i kako se u Americi ss povide~ rim tonom deca ophoda sa vasplie#ina. ~ Iii ee prenc deci pons~ Beno vlego ,i nemano nikekvih nevolja pri vaspitanju.” Taj doBivijes bi trebalo da poslu®i keo primer sa 3i- njenicu, de nijedan prirodan nerod nena nevoljs ee veepite- njen. Ni velike Kalturae epohe proflesti, bilo egipatska, bilo grika ili sredajeg veka, Koja Je tradicijon prenoBens ave do 18. atoleGa, nisu snale za taj fenonen. Nevolje pri vaspitanju su pojeva koje je aastele tek u 20, stoleéu - to Je vrlo intercsanten fenonen u duhovnoj isto- rigi. Mora so posteviti pitenje: calito je to texo, il/ bolje: Bta je potrebno deci od roditolje, 2 Sto oni njima danse izelean aiau u stanju dati? Sedan doivljaj ea onledinon bi mogao da vodi odgovora na to pitanje, U jednon resredu iskristalisale se pitenje: ima 1 ivtorije uopite neki eniseo? Fostoji li napredek nvide? Mi vidi wi denas u podsvesti skoro to pitenje dati neki egzakte ‘m0 semo nepredak nanize. To pitenje svakog mladog Sovekn. Kode 11 se a: an, pozitven odgovo: Kz mnogih dave h epoha, iz egipatake injige art- vih, iz Heredotovih redova, Starog i,Mevog aeveta, saznsvali su i2li do#ivi jas duhornos #ivota mladi 1judi, da su u svima epohana 4 xed “realnost. Svi narodi ou mali de su ia vodila vieoks bigs bog ovi, heroji, nndjeli itd., i on Kojima ou u jedac staaju svosti na sredini senjanj: i bdenje, mogai eabbraéati i od njih debitt obavestenja, Taiva ou bige bils evetleéi ovoji svih kubturnih epoha. U takve ovoje duhovnor, Sivots ongene'i su ursstale i dedje aude. Sve dok Je poctosalo to gledaaje, postojsla je mela woguénost zahvatenja sonnljekih susga 1 njihovog koriséenjs. 23 = A ta spocbnost zehvstanja je rasla, keda se ponraBivalo gle- danje. Taj proces germenaki mit naziva "sunrek bogova". Tek u 20. stoleéu Je Sovek prvi put aan 1 bez to- ga ovoja. On vise ne dodivijeva dunovno vodjstvo, To moe da i kao najnite taka, Jednom sen kazela svojin wenici- yes noiete racuneti, da ovde mofe da nastupi baos. ALL haos jei povetma tadka za nelito nove. Vi Eivite u interes antnoj eposi istorije. U renija vremena pribligavas se duno- vai svot Ljudima, sca judi treba njoga da tretie i nedju. D, Li ée Zovek to urrditi, to Je prepusteno njegovos slobodi| Ha tin Srsovina au wenici prowaveli i Lessingovo “VapeitenJe Ljudskog rode", u kone Je on lnilturme epohe shva- ‘tio kao pronono evesti 1judi. Sve dok su se Ljudi u oterin kultura oseéali pod vodjatven velikih pomegada, oni nisu bi- Li slobodai na isti nein, keko sole Sovek bit! danas slobo- dan u svom saznajnom Hivotu. Usled pronene svesti je danse wvaki pojedini Sovek mogo vise nego ranije r-spoloten da o tvari svoju individuelnost 1 budnoat saenanje. Budho misljenJe Je od poSetka novog veka Skolovano no Sulnon eveta. Ako bi se ber iste snaga, koje je do sada upuéens ns Sulni svet, upotrebila za ramunevanje nase duteme aktivnosti, as delatnost u kojoj ao nalazi posmatrenje i xi8- Ajenje u ravaoteli, onda bi nastali "dudevni rezultati posme- tronje presa wetodi prirodnih nauka, Rada se svest stalno sufava do te teéke, da nejead moe duhovno da zapa%e sano jo u seno} Sovekovoj unutralinjo- oti, onde mote da nastupi profirenje prostora poauatranje ae nadéulau dugevmm strinu. Rezultati duSeynin posuatronje pres prirodnonaul- noj metodi su pretpostavke: pozmavenja Zoveka prona Rudolf. Steineru i predstavijaju osnovu Waldorfekin Skole. ALi to ne yal ai dadataja: Salalaati, Soimante Laete cacao Coes rasluge, ali koje ipak redi sono sa intelektualnin mnegens a2 eksper.ucatalnos ognovi. Wavedeno posuevenje Soveke vodi na nov noBin kvali- tekina stepens usrsets, koJi pripadaju reeliditim kvali~ tativmm oblastina u Soveku i njihovo posuevanje prude ponoé eelokupnoa vaspitanju.- a teolike se takve nastojenjs ne odnose na Eoveka, ne~ go na prirodu i svot, ona vode u snutzeinjojat prizede. I ta strane predstevijenja je vetna 22 sayrenene 1jate, koji su fas- cinizand gigantsiin puten u apoljaBajost prizode. Yes je 2- yrinen oksperinent osvajenja Meseca. Ta li to predstavija istin- ski naprodak? Pa i keda bi se vspostevio sacbreéaj me Mesecaa, kakev inano na Zealji, Spek bi to bilo samense sexo 0 spo- Ljainjo) privedi Mesece. Hjegove unutrinje veze s¢ ZenlJon, Zovekor 1 Bivotinjon , aogu se neéi szsvin drugadi jim noporin Ha taj put u uautzaénjost prizede 4 Eovexa, aveki Sovek nord iéi pre svegn sem. Odluine ponos je 26 to de postoje ont esi ou tin puten prodli. Ovde nore de se uke¥e n= Goetnes. a evojon “posaatratkon sn:goa regudjivanja" dohvcatio je on kao pevi'u ceretva Zivog, ngpojatenje etih suzga, nego ajihorn e- tancrfom. Ne pitanje + Sta Je potretns deci ofajihovih soditelja, naileri se na innensdjujuéi ogovor: sevresenost ashte- vyn od vaspitcta sticanja ‘tetimog posnatranja dece, rene nit- hover teiu, cui 4 duhu, mor krctko vreae unutrsinje-e nie, koji je teiko izboriti, ali kegi mora da se postieno. Takvs spiritualn: deletnost prelazi tada nepossedno ‘u_podagotin sposimost. Ona je stavijene easvin u slobdu coveka. Waoei judi €ones prolaze pored takin sudova, koji ne njih navira se svih otrena, ~ duomno pesivs pretpostevijaiu- G4 voju udobaost. ALi se uprvo ova moraju seviadati. Wa piteaje o emislu istorije, na primer, mozeli bi svi roditelji biti u stanju naéi odgovor deci, ali ne iz onog Sto ou jue Suli ne vediju il prekyute Sitali a novinema, ne~ go iz onoga Sto eu u vreloj borbi sebi, izvojeveli kao slilu sveta, Boz dofivijavenje. tekvog enfale u istoriji i bes anenje cilia, wuda one ide dalje, bez toga ne nole Ziveti ni jedan fovek. ~ U supro:non slusaju onledina beni... ‘Ta spirituelna aupstance vaspitata je srodna Hivos duho- 0 dete stupa ne Zealju i to Soato doti- ‘Ako jedno dete u Hongkongu ‘nog supstenel, sn kojon sv: vijaveno u pitenju 4 odgovorine dece. pits /to Je nedavao objavijeno u "Pismu rditeljima"/: "Mena, zne 1i zaprevo dragi Bog da judi u nejgs ze veraju?"/2 to dete u njega veruje/, 425 ako jedne sestr: pita svoga breta: "Zeito Je | i a dofao Bog ne Zealju? Fa on Je postaveo odawso Lute", a brat joj 0 adgovorio: "Pa 1judi ea trebelt Mjoga da upome- Say enda to'stmugi iz te supstaace. fa eu aupatonca Jolecs poteeban Jed oho 4 Jodan ovo). Tz rulzumog Hote in viddpe evetli u susret avetloet veo ronije. Hedjutin njize mode u sueret svetiett is spini- tuotze supstance roditel je 1 wSitelje. T to Jo fodetak poboco ned nevelom vasritengs. Toliko eolite ine Hoije ta. wdotnoiéu 4 pastwnotéu be Skolt iu roditeljskoj midi, wtoliko tee mrcke w de85i5 ufone, Koje ho6e du ce udive u secaljeki Zivot. Tada ont be- sno, To Je nevolja vespitanse. Polite olike ine avhorne Eivannosthw Bkoli 4 roai~ torsakoj mut, toLiko Je suace 0 unutreinjon dofivijevaasa dice. UV deneSnje voune ne postosé éruct put za isles ts vaspitaih nevolje- SLEKE KAO HRANA DUST Ye etiog vrenone poomatr=le en Jedau medial, ko- Je Je u jedaoj knjidari pobsénin knjiga birela jedau o@ ave imgige. Jedne Je bils "ile Holgerson” of Selue Legerl6f, dok je na drugo§ bila slike. na kojoj Je bio vezeni, Kone ou bil: pritegnate i ruke 4 noge 4.koji Je upravo baden u ponor. ‘imo je preva knjidica ze nog nelog, oa voli, tako neSto", rede aajke 4 uze ove drugu. Prienje i Sitenje i ako seme deto Gita 4 eve ito se weSi_reéju i govoroa, ave Je to od velikog uneaja as decu, Pri ton je od ceatralne valaosti, ne misao /ceo docnije/ nego siike i priga, Osovai zehtev nora biti, da su to istint- te slike, xoje dete u ovo doba uciza u dubu. fOvde bi bilo nes-0, da se govori © anogoa loon 4 nestvarnon dedjom iteraturea, koja Je danas proairena u Mikinaus oveskana. Ja éu of toga ofucteti, Jer roditel i, koJi- na Je ove Iajiga nanenjena, to voé znaju. Maogo Je vainije pitenje: Kako navsiti roditelje de reslilmju debra avity of doe, koje se razlikuju kro previ onoragi od penéete selenog staxla. Prvi savet koji ovde sluki, kee odgovoxje sledesi:x2es ‘ako ce roditelji inteneivae beve tise koje dues hran= pri~ pada Keo pr:va slike za pojedine stepenc azresta, tod ajih se reevije organ, koji je & stanju da rezliiuje nosing 1 alsto u slick. Za dete do deste do sedne godine ou hajke, docnije ben 4 Aegende. U osuoj do devetes godine velike istinite slike 1 prige o 0 posluinesti in Starog saveta, koje duSu ispunajvaju megon. Poton ike gemenske sitologise, u Kojima ve6 cvubi ea puno atrche pita~ fnje 0 Suaraki Dogova. Za decu od Jedanaost, dvansest godine, erika nitologija, a poto polegao slike iz istorije Sovetanstva., 0 nijegovou pozeku Saprigane u alikana, pai stihove iz Eade, esipa- take Enjige artvih, Yede 4 slidno. tstinite slik: prave isterije ime wvek jedeu spiri- tualnu prinesu, i uvek je slike 2a duhovma stvamost. A to je ono Sto dedja due, iako Jo u potetiu i nesvesno,uzime se sobon u E ivot. Frvo Geno govoriti o bajkana, e onde o drugim neveceaia velikin svetovine slike. Za peje ) je prava poaoé sko se proradi knjige Tudo~ Lfa Meyera "Mhudaost nenaéiih nerodnih bajki" /Die Weishett der deutschen VolkanBrohex - Yerleg Urechhaus/, ili objelnjenje bagi Friedela Lenza . Ginjenice je da se dobron Lektiron organ xoji ae obrazuje Kod roditel je, son of ache aclazi. Fostosi 4 Jeane ansga kojs odvmaés Govekovu dua od prevog puta, Kosi je majet ukaznn prone Serenia ulnichtisci~ Ba. To Je vuk) Taj hoge Ljudeln dubu suvide da uvuée u sonal jai stvamost. Tine ito je Crvenkepica njem podlegia, dobio je yuk aoguénost da nedvinds stare mudrace, vidovite snege Ljudkse duie - u bajei stara majien Koja stamuje kod hrastove i Bivice leSuiks - i oni noreja dugo Ziveti u vitkoveg uskej 4 rane} prostoriji. ALL postoji lovac koji vuku recede stonsk i u tom trenutim isterije & ovefanstva, kada Crvenkapa i atera magia Divaju isbavijene iz steBnjenosti zansljske svesti, Sto je udinio lovac, nelezi se danas tovebanstvo 1 uskoro ée biti u noguénosti da kee: "Keko Je bilo tamo u vukovon telu". Svako dete, i ono koje jo8 nije videlo vuke, zna toga vuka. ‘a"kodse postosi mob koja hoe da Ljude Eini povri- ‘aim, Lakomislenin keo da letdi u vezduhu, koja mu predstovija Huai gu laéice od kolaga. "I ajoj je bile dobrog els, mleka, Kolsda se BeGerom i Ivica 4 Maria udjoSe u nju i mislili su de su fa nbbu", Uistinu yoitica hoge de unisti Sovekor duh. Ona hoge -2 da ge tovi ga previde dobrih etvari, de ge atevi u aver. Slika pun: istine je, kad wuk, slike one sile,ko- 42 hoge jude Bto ‘vibe da vele ze zemlju, dobije stomek pun Sljumka i keds evojom conaljskom teion pada u bunar. Veitic: neprotiv, koje bi htele Ljude de uéini sanjelicons i slebiéi- ma, Diva u stvari spaljenc u vatri. Prilikow priganja bajki, mo%e svaki da ispita as sett, Je intelektuelen ovek ili Bove sree. Ako neko kaie, deoa ae pleSe vedtice ili burete oa ckeorina itd, pa im stoge ne suen to da prigan, moran melo da im preinatin - oada koren takvog straha nije udetetu, nego u otraslon i nje~ govor naiinu pripovedanja. Trehe ze6i obmauto: dete vex analinih elika bajki ne 1 prema hrcbrost ivota, a je Je nesto u dubini nosy esuog i polusvesnog. Ravaotelu onom Bto je u dazed stratno, zi u pobedi dobrog dtveljanog . Wijedno nepokvareno dete te slike, koje govore o sudbinskom putu Sovekove auto, poneati sebveton svakidaSnjice. Dusers se postevljaju ispiti i tadaci. To je ono Sto je potrebue de dete ved ize pred scboa, pre nego Bto nastupi evoje Hivotne zadatke i ivotne ispite. Maprotiv, deca Klikéu keda vuk so Sljunkom u stoncia padne u Durer ili kada veitica izgori u vetri- Koliko u asien Eivotu nora sagoreti sujete i Sastoljublja, da bi se due ofistile od mogih poluda 4 Helja, teko de ge niski nogoni curvaju a unar. Suprotnost tone jo preva alike/banzine slika, koja occtava sano stvarnost evskidaiinjee: Od toga nigedno dete ne dobije hrenu za evoju dudu. Tepit, nspon i opustenje se nalazi u bajoi, i uvek podeda dobrog. Eonzccije je euprotnost oven, ona igpreeni dudu, 4 oneltve kakva ge nelesi u denainjin knjigams 22 onledimu , sligne je malin kriminelain prigana, u kojina deca ineju.wlogu otkrivanja’slodine itd: Tekve slike vote ilusionarnim postupcine, keo Sto Je Isufsj i kod nestvar- nih slike na filmu, /Postoje { dobri filmovi, o kojina so évde neée govoriti./ Bsene i Legonde Bajke postaju zaneane i obogaéuju duu deteta, ako pripovedad udubi u ictinu slike koje one sadr¥o, Into tako~ 28 - otse 4 magkn noraju siti da prlodu_u ajeaom bidu puste da dou Je nedjusoono u pravia slikane do ietinskog zetpovora, To su Yasne i logenieo biljkemn. Exopove basne, koje ou preugeli « Froe neusko4 a Fontaine, @.u NesaSko Gellert, cadre auvore eadrosti o tyusias. Michsel Bauer je se svojim "Prig dio u prisnin vezane sa Diherdtoa, koji je sakupio "prirodnoneutne bajke.o.bi1Ygama". Ovaj je bio prvi pionir u toj oblasti. Njima 80 pridrazio Jakob Streit sa svojim lepin prigama o ivotinjana 4 autor ove Injige sa knjigana: "O Diljkene i Zivotinjane, avecdama i kanenju", "Veseli povrtajak". Docaije u sebe princju reditelji i decs sila elila Bvetokosti, to ani 1judsko vie, koje je nekede ispunjevslo ceo avet, sve dok se nije stvorils mekrokosnitke okolina, a u njoj over, kao mikrokosnos. Tri None na korenu postojenja, koje predu sudbinu, Kakove like, istinite slike! I ovde nelezino opet u Somansxo) mitologiji slike onth mobi, koje se gpajajt oko Bald~ ura, Boga svetlosti. Ovde tregigno iskreava alixt SYram bogovay ® poton Wider, koji Fermis-tuku isgazi glevu onon cipelonk ojo Je isrcdjens iz evege Sto je u svetu odbateno, - prva slik: midro- sti, koj= Je na sebe usel2 ave grehe sveta. 04 odluénog je znstaja de roditelji se svoje strane Hive u materiji koja je najvide phlegodjena odrédjenoa deter. To Je Astinoke pono roditeljskoj knéi, Onaj ko to Simi, taj 6e svojoj deck deti u siikama prave hr-mu audi. On Ge zncti ds otklond che opemostihel je injige: tenslne i sensiciontlng, «tise ne prave neste stavi pravu slik i ietinck dudevnu drametiin Sedan pedagodis postions Deca se mnogo reduju sktu, i keda podju. u Skolu, tele da rasunoju set. Mele deca Jol nemaju ovegaj vrenenc. To dale2d tek docnije, pre avegs onda, keda u adredene sete uova‘u da podju u Skolu. Yrone jo neito vain 0, Ba nora ednos detete prone njem i satu da se dovede u vezu na div neéin, ~ 29 O8 prilike no¥e da se desi neBto sledete: majke ide 88 svojém pet 111 sedam godine stcrom decom u kupovinu u gr-d. ALL pre dveneent satt zore iti kod kuge, zrdi Invenje rudka. Gesto porleda ne torenj crkve {1 no aat na ruci. Ne puty pitsju deca, kako mena i drvgi 1judi onagu: koje je vrone. Majks pokaie deci veliki sat na crkvenom tor nju, koSt Je deci vet poznat. Dece ne bi bile deog, keda ne Di odnah pitsle: kako set 2na koje je vreme? Polite je suntan den, najkn pokake Sunce i opisuje do- of veliki put, kgjim Surce putuje po nobu. “Sat ims slatan prst", kee ona, "kojin on taj put, koji obevi Sunce, u malom, Proputuje keo i eno. U podne je Sunce visoko na nebu, © i zlat- Ri KeZiprat pokazuge tekodje gore, keo sada. Navete stoji Suace dublje nz velikom nebu, a tekedje i kalipret pokeeuge dole u5 even melon krugu". Deca ovo redo studaju, ali pitaju delje: keko zax rego Sunce koje je vrene? Onda kako moda starije dete: “Suace smc vreme od aregog Boge". A najke, koje je u medjovreneau do8l= s2 svo- Jes devo 4 ule u kuéu, kee: "Da,to Je previlno. Ali Otee svota, koji sve more da uredi, stvorio je jedan inctrumenat Hoji kes po tektu svetakog vremcns, koji oznetava vreme". T onda je veé porodica za stolom, « tu je i tata, Pa Kale: "A sed pogodite kekay Je to instrument". A eko dece Re mogu de poode, on keZe: "Nije stvorea sauo jeden instru ment, nego mogi jednaki. I ovde u sobi su Sleiizi takva instre- A onds se noida Jedno dete seti: to Je snce.Seda stavljaju dece ruku nz srce 4 oseéasu ajegove kucenje 4 radu Ju se tjegovon kncanju, i pri tone me migle na scbe, nego na svet. Covekove axe jo ast ce svets. I uvelfcade ae piten{i- 1 odgovorins stigne do Eoveka, prestaju deSje pitanja, Deki’ e, u oven sludaju set podseda ne otiupayje pulsa 4 dia kod Soveke, koji odgovareju brojevime u kretenju sunca X/ Bree Je ritaidki ongan u ove. Ono requlie riten krvoto- ke 4 disanje. ot nommalnog odraslog goveke srce (puls) writ 72 otiuaja u minuti. Za to vreme Eove' udahne i izdehne 18 puta, 22 sat to iznosi 1o8o disenje, aan 1 dan 25.920 » 72. godt: su noxmalan 1juiski vek, a 2a 25920 godi~ a Sunce obidje —_akLiptilm, to je sungey dan. /Mepozena prevodioca/