Хмељ

Увод
-Хмељ је вишегодишња самоникла биљка. Латински назив је Humulus из рода Humulus lupus и
припада фамилији Cannabaceae. У народу је још познат и под следећим именима: блуст, хмелина,
хмељевина, кудилице, кук, куке, мелика, мељ, мељевина, миљевина.

-Узгаја се већ од 8. века, а прве забелешке о хмељу потичу од арапског лекара Месуе из 7. века
н.е. који је за чишћење крви препоручавао сируп од хмеља. Данас је у употреби само гајен хмељ.
Гаји се код нас и у другим земљама, у великим количинама претезно за потребе пивара.

Обележја(изглед)
-Хмељ је трајна самоникла и врло разграњена биљка пењачица која се пење по грмљу и дрвећу 3
до 8 м високо. Најчешће делује као коров, јер се јавља и расте уз друге биљке. За хмељ у култури
изграђују се посебне арматуре. Хмељ је двогодишња биљка која се пењући увија надесно.

-Листови и изданци су храпави. Листови су с петељком, насптамни, трокрпасти и петокрпаст и на

ивици тестерасто назубљени. Цветови су жућкасто-зелене боје. Прашнички цветови развијају се у
висећим метлицама на мушким биљкама, а женски се цветови развијају у ресама на женским
биљкама.

-Из женских цветова развијене шишарке су јајастог облика, висеће и такође жућкасто-зелене боје.
Шишарке представљају плод. Плод је јајаст, лаган и дугачак 3-4 цм, широк око 2 цм. Шишарке
хмеља имају јак ароматичан мирис, у већим количинама готово омамљујући, укус је ароматичан,
гризе, веома је горак и трпак. Плодови листићи су такође јајасти, танки, споља жуто-зеленкасте
боје док је унутрашња површина љусака жућкасте до црвенкасте боје, преставља жлездасту
творевину која хмељу даје карактеристично горак укус.

-Културни облици хмеља развијају се без оплодње, тј. вегетативним путем. На месту семена
размножавају се жлездасте длаке па код истресања шишарки испада жути прах, назван лупулин.
Лупулин има око 50% смоле и етеричног уља, танина, воска и сл. Осим њега у себи садрзи
калијумове соли, танине, пектине. Бере се у септембру средином сунчаних дана и захтева брзо
сусење на промаји или у загрејаним сушарама. Када је хмељ правилно и добро осушен треба да
има лепу зелену боју. Смола лупулина конзервише пиво спречавајуци развој млечно-киселинских
бактерија, етарско уље му даје пријатан мирис, горке материје горчину, а танин га бистри
таложећи беланчевине јечменог слада.
Станиште и распрострањеност
-Предео из ког потиче је Источна Европа. Најбоље успева на плодним земљиштима, добре
структуре, повољног водо-ваздушног режима, слабо киселе до неутралне реакције.

-Таква земљишта су черноземи и алувијална земљишта. Ниво подземне воде не би требало да

прелазити 1,5 м до површине земљишта.

Употреба и лековито дејство

-Звог горких састојака у шишаркама хмеља имају својство амаре, односно користе се код
проблема са желудцем и цревима, као и за повећање апетита. Па се због тога препоручује код
дијареја, болести нервозних црева, цревних грчева и надутости.

-Валеријанска киселина и горки састојци у комбинацији са етеричним уљем делују седативно, тј,
делује умирујуће на нервни систем. Доводи до смањења немира, смањења убрзаног рада срца.
Олакшава нервозу, немир, стрес, подстиче сан и јаца живце. Интересантно је рећи да јастуци који
су пуњени хмељом обезбеђују добар сан и помажу против несанице. Због те особине се у неким
земљама јастуци и душеци пуне хмељом у болницама за нервне болести.

-Хмељ делује и на јако излучивање мокраће, што нема само повољан утјецај на смањење
скупљања воде у телу, то својство излучивања има наравно и лековити утицај код свих обољења
од гихта и реуматизма.

-Бактерицидно деловање у тој лековитој биљци је у свом антисептичком деловању готово 500 пута
тако јако као позната карболна вода. Иако је хмељ признат као лековита биљка, ипак могу настати
и негативне последице његовом погрешном употребом. Код прекорачења доза као и дуготрајном
применом може настати омамљеност у глави, тешкоће у желуцу. Такође, у већој мери хмељ
изазива тровање које се манифестује кроз гађење, повраћање, главобољу, успоравање
циркулације и слично.

-Клинички експреименти у погледу бета хмељне киселине - лупулона, показали су нова сазнања.
Лупулон, делује на уништење туберкулозних бацила. Будући да је садржај отрова концентрисаног
лупулон мали, може се применити у облику желатинсозних капсула код туберкулозних појава.

-Производња пива је најчешћи вид употребе хмеља. Кува се са сладовином како би горке и
ароматске материје прешле у слад, а беланчевине се издвајају у крупне пахуље које се постепено
таложе и сладовина бистри, након чега се ова смеша кува у сврху стабилизације. Са додатком
хмеља постиже се његова екстракција која утиче на квалитет пива (укус, биолошку стабилност,
пену). Кување сладовине траје обично 1,5-2 х. Хмељ се након кувања одваја од сладовине.

Матија Четровић VIII3