Professional Documents
Culture Documents
Немањићи и римокатолици
На фрескама Немањиног сабора против богомила у Сопоћанима (задужбини Уроша Првог)
Цркви Светог Ахилија у Ариљу (задужбини краља Драгутина) види се Немања на
престолу. С једне његове стране су епископи у одеждама и са ореолима око главе, с друге
стране епископи без ореола. Зна се да богомили нису имали епископе, већ су презирали
црквену организацију. Једини који су у Немањино време имали епископе, а нису били
православни (представљени с ореолима) били су римокатолици. Управо против њих су
Немања и Немањићи водили велику борбу, јер је и у то време Рим покушавао да наметне
своју власт целом Балкану, па и Србији. Немања је, као и његови потомци, био спреман на
политичку сарадњу с римокатоличким државама, Млецима и Угарском, али је духовно
бранио идентитет свог народа, што истичу и Сава и Стефан у својим житијама оца,
наглашавајући да је он крштен два пута – први пут у Зети латински, а затим у Расу
православно. Немањићи су давали слободу вероисповести римокатолицима – Дубровчани
су имали и своје храмове и своје свештенство у Србији; једино им је био забрањен
прозелитизам, што нарочито наглашава цар Душан у свом Законику.
Немањин сабор у Рашкој, фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу, око 1290.
године/Фотографије: Музеј фресака Београд, Из књиге: „Кудугери богомили у
византијским и Српским Изворима и Црква Босанска“ и Википедија
Шта је „Црква босанска“?
Др Миодраг Петровић је показао да „Црква босанска“ није била никаква заједница
самосвојних јеретика. Он каже: „Црква босанска“, у ствари, није била никаква
црквенорерахијска организација са црквеном територијом и јурисдикцијом. Она је била
нецрквена, чисто световна – мирска установа, која је у историји државно-политичког и
правног живота Босне имала пресудну улогу. Грчка реч „еcclesia“ (црква) првобитно је
значила веће, сенат, скупштина. „Црква босанска“ је дипломатско – саветодавно,
арбитражно-посредничко тело при дворовима босанских владара и властеле. Састављена је
од најумнијих, најугледнијих, најпоштенијих крстјана, задужених да заступају интересе
својих господара и да чувају правни поредак државе, области. У њихову реч, савет и суд је
морало да се верује. Зато њих уважавају не само босански владари, него и Дубровчани и
српска властела. „Цркву босанску“ чине: дјед, гост, старци и стројници – порота. Нико од
њих не врши никакву црквенојерархијску-свештеничку службу, јер су сви мирска лица.
Они су „поглавити крстјани“ што значи учвршћени у православном учењу“.