IIA

A
A
г
грру
уппа
аппе
ерри
иоодднно
оггс
сиис
стте
емма
а

U prvu grupu Periodnog sistema spadaju sledeći elementi: vodonik, H, litijum, Li, natrijum, Na, kalijum, K,
rubidijum, Rb, Cezijum, Cs i francijum Fr. Osim vodonika, koji je izraziti nemetal,
svi drugi elementi su izraziti metali.
Godine, 1973., grupa ruskih
naučnika je proizvela "metalni
Vodonik (Hidrogenium), hidrogen, H, rednog (atomskog) broja 1, prvi i
vodonik" na pritisku od 2,8
najlakši element u Periodnom sistemu i od svih elemenata najviše zastupljen u Mbar. Gustina vodonika
svemiru (nalazi se na Suncu i drugim zvezdama). To je dvoatomski (H2), zapaljiv promenila se od 1,08 do 1,3
gas, bez boje i mirisa. Kao takav javlja se samo u gornjim slojevima Zemljine g/cm3. Nije poznato da li se
atmosfere ili u vulkanskim gasovima. U našoj okolini javlja se u obliku velikog takav vodonik negde
broja jedinjenja (voda, proteini, šećer, masti , ulja itd.). primenjuje.

Gori plavičastim plamenom.

Sva jedinjenja vodonika sa drugim elementima nazivaju se hidridi.

Upotreba vodonika

Vodonik se upotrebljava u procesu dobijanja margarina, amonijaka, metanola, hlorovodonične kiseline; kao
raketno gorivo i pogonsko gorivo za automobile i dr. Izotop vodonika, tricijum, koristi se za pravljenje hidrogenske
bombe.

 Vodonik peroksid (hidrogenii peroxydi), H2O2, oksidaciono sredstvo. U medicini se opotrebljava 3% rastvor kao
dezinfekciono sredstvo. Prodaje se u obliku rastvora za dezinfekciju i beljenje. NJegovo oksidaciono i
dezinfekciono dejstvo potiče od "nascentnog" (atomskog) kiseonika koji se oslobađa raspadanjem H2O2.

ALKALNI METALI

Metali IA grupe Periodnog sistema nazivaju se alkalni metali, pošto svi reaguju sa vodom gradeći alkalne
rastvore, odnosno hidrokside. Hemijski su veoma aktivni i u prirodi se nalaze u obliku jedinjenja. Svaki od ovih
metala ima po jedan elektron u poslednjem energetskom nivou (koji otpuštaju u hemijskim reakcijama). Čuvaju se u
petroleumu. Sa kiseonikom reaguju burno gradeći okside. Rastvaranjem oksida alkalnih metala u vodi, nastaju
najjače neorganske baze - alkalije..
Alkalni metali se razlikuju od ostalih metala po niskim temperaturama topljenja, malim gustinama, maloj tvrdoći.
Ali, kao i svi ostali metali imaju metalni sjaj, dobri su provodnici toplote i elektriciteta; a u hemijskom pogledu, to su
elementi sa najjače izraženim metalnim svojstvima.

Litijum
6.94
3 Li
2,1

atom litijuma
Litijum, Li, najlakši čvrsti element. Po svojim osobinama bitno se razlikuje od ostalih alkalnih metala (npr. ne
gradi perokside i dr.). Litijum je redak metal i nalazi se samo u obliku nekoliko jedinjenja, iz kojih se dobija
elektrolizom. Zapaljen gori ružičastim plamenom. Sa hlorom burno reaguje gradeći litijum-hlorid (LiCl), koji se
upotrebljava za zavarivanje i u klima uređajima.
Koristi se u izradi baterija, keramike, kao katalizator itd.
 Natrijum
22.99
11 Na
2,8,1
.
atom natrijuma

Natrijum, Na, spada u najrasprostranjenije metale u Zemljinoj kori. Ima ga u zemljištu, morskoj, jezerskoj i
izvorskoj vodi, stenama, biljkama i životinjama. Zbog svoje reaktivnosti javlja se isključivo u jedinjenjima (solima), i
ulazi u sastav mnogih silikata.
Metalni natrijum je srebrnastobeli metal, mek kao vosak i može se seći nožem. Veoma je reaktivan. Burno
reaguje sa vodom i nemetalima. U jedinjenjima je isključivo u oksidacionom stanju +1.

Reakcija sa vodom:

2Na(s) + 2H2O(l)  2NaOH(aq) + H2(g) Natrijum je zapaljiv i gori

natrijum voda intenzivnom žutom svetlošću
natrijum-hidroksid vodonik

Natrijum se dobija elektrolizom rastopljenog NaCl, pomoću Dejvijeve ćelije.

Jedinjenja natrijuma

 Natrijum-hlorid (kuhinjska so), NaCl, bela kristalna supstanca, slanog ukusa; rastvorljiva u vodi. U prirodi se nalazi u
zemljinoj kori (kao mineral halit) i u morskoj vodi. Upotrebljava se kao polazna sirovina za dobijanje mnogih hemijskih
jedinjenja (Na2SO4, Cl2, HCl, Na2CO3, NaOH i dr.); u industriji boja, keramike, sapuna, hartije, stakla; u medicini; u
analitičkoj hemiji; u prehrambenoj industriji; u domaćinstvu (neophodan sastojak ljudske ishrane) i dr.
 Natrijum-hidroksid (Natrii hydroxydum), masna, živa ili kaustična soda, NaOH; bela, čvrsta supstanca koja se dobija
elektrolizom slane vode. Lako upija vodu i CO2 iz vazduha (higroskopan je). U vodi se veoma dobro rastvara, pri čemu se
oslobađa velika količina toplote. Ovim se objašnjava zašto natrijum-hidroksid veoma nagriza kožu. Jaka je baza.
Upotrebljava se u proizvodnji sapuna i detredženata, boja, hartije, tekstilnoj industriji.
 Natrijum-hidrogenkarbonat (Natrii-hydrogencarbonas), soda bikarbona, NaHCO3, bela kristalna supstanca, slabo alkalna,
slanog ukusa, dobro rastvorljiva u vodi. Dobija se iz ugljenik(IV)-oksida i natrijum-hidroksida. Upotrebljava se u medicini;
za spravljanje praška za pecivo itd.

Biološka uloga natrijuma

Joni natrijuma, Na+ imaju važnu ulogu u organizmu jer održavaju osmotsku ravnotežu. Natrijum se u
organizam unosi hranom kao natrijum-hlorid, kuhinjska so, a njegovu koncentraciju u telu regulišu bubrezi.
Smanjenje količine jona Na+ u krvnoj plazmi uzrokuje dehidriranje, acidozu i atrofiju tkiva, a povećanje koncentracije
jona Na+ dovodi do stvaranja edema i hipertenzije (stanje povišenog krvnog pritiska).

Kalijum 39.09
19 K
2,8,8, 1

atom kalijuma

Kalijum, K, je u prirodi rasprostranjen skoro kao natrijum. Zajedno sa njim se nalazi u silikatnim stenama.
Raspadanjem ovih stena nastaju rastvorljive soli kalijuma i natrijuma. Zemljište zadržava soli kalijuma, a natrijumove
soli se ispiraju vodom. Metalni kalijum prvi je dobio Dejvi 1807. godine, elektrolizom rastopljenog kalijum-
hidroksida, KOH.
 Kalijum je veoma mek metal srebrnastog sjaja, lako topljiv. Na vazduhu je
nepostojan, te se čuva pod petroleumom). U jedinjenjima se javlja isključivo u
oksidacionom stanju +1. Burno reaguje sa vodom i nemetalima. Sa vodom daje
kalijum-hidroksid (KOH), koji apsorbujući CO2 daje potašu, kalijum-karbonat (K2CO3).

Kalijum i njegova jedinjenja boje

plamen u ljubičasto

Pri uzgajanju pojedinih kultura (šećerna repa, suncokret, duvan, lan, konoplja itd.) čak i plodna zemljišta brzo
osiromaše u kalijumovim solima. Da bi se ovaj gubitak nadoknadio, neophodno je u zemljište unositi kalijumova
đubriva.

Biološka uloga kalijuma

Kalijum ima značajnu ulogu u ljudskom organizmu u mnogim procesima. Neophodan je Kalijum je
sastojak biljnih i životinjskih organizama. U ljudskom organizmu nalazi se pretežno u ćelijama neophodan je za
gde ima ulogu aktivatora nekih enzima. U organizmu odraslog čoveka ima ukupno 100 - 200 g pravilan rad srca.
kalijuma. Nivo kalijuma u krvi je konstantan (reguliše ga kora nadbubrežne žlezde). Utiče na rad
srčanog mišića i na osetljivost nervnog sistema.
Smanjena koncentracija kalijuma u krvi uzrok je tzv. familijarne periodične paralize. Povišena koncentracija u krvi
oštećuje rad srčanog mišića. Čovek unosi kalijum u organizam uglavnom biljnom hranom.
Upotreba kalijuma

Upotreba elementarnog kalijuma vrlo je skromna. Upotrebljava se za izradu fotoelektričnih ćelija, za proizvodnju
kalijum - superoksida koji se koristi kao izvor kiseonika u maskama za disanje, za proizvodnju legura. NJegova
jedinjenja upotrebljavaju se u proizvodnji veštačkih đubriva, papira, boja, sapuna i stakla.