Kako tsxonterin NBPRI TELIA Jednom se deito ta kraj Fijeronss jedan reprigatl wrasgovord eda. ima neprijaian 2adoh “Malo pote dobrikrals posve zateten,ovako je _grdio svoju terme Pa kako da rn rikada ne ukaza ‘a ovaj problem” A kena, prosta, edna i bezaslena -x0spa,evako mu rele Gosyodara, misilesa da je svakom doveku zadah takax* Tako et, etigledno da éemo za nae ‘mane, ogarne i telesne, inate udaone ostalom vet, pre saznati od nepriateia nego od prj bln Puvraan, oxo 46-120, 16 | Zakon 2 KLJUC MOCI Kada U zatreba pomoé, prirodno je da po- 4el8 da uposlis prijatelja, Svet je okrutno ‘esto, a prijatelj to ublazuju. Ositn toga, njih dobro poznajeS. Zasto bi onda zavisio ‘od niekog neznanca kada ti je tu prijatej? Problem je u tome ito prijatelje Zesto ne poznajel tako dobro kao Sto misls. Pri- jateljée se esto saglasitis toborn samo da iabegne svadu. Prijatelji prikrivaju svoje lo8e osobine da ne bi jedni druge uvredil. Smeju se Sali onog drugog i vige no ito tre- ba, Poito iskrenost retko jaa prijateljsivo, moidda nikada ne¢eS ni znat ia ti prijatel sisi. On ¢e ti reti da ma se mnogo svida {voja poerija, da obodava tvoju muziku, da zavidi tvom stilu oblagenja ~ i modda ée ‘ponekad i biti iskren kada to kaze, ali naj- keSée note. Ako odlueié da zaposliiprijatelja, s vremenom ée ti obznaniti sve Sto je dotad krio. Da sve bude éudnije, neravnotedu vaS odnos uncée baS taj tvoj velikodusni in, Evo za3to: judi po prirodi ele da mi- sle kako su sami zasiuéni za sve debro sto im se desi, « uéinjena usluga gusi- usluga 2nadi da su te odabrali samo zato Sto si im Prijatelj, a ne zato Sto sito zasluzio. U tom inu ima ¢ak i trunke neke snishodlivosti koja potajno vreds. Daiji problem s priateljima jeste tj Sto ée ti sigurno ogranititi sticanje moet Ret ko se deSava da ti a prijatelj moze prufiti najkompetentniju pomog au krajnjojlini- jisma radnom mestu sa sposobnost i znanje ‘mnogo bitnijiod prijatel skih osecanja Svaka situacja na posta zahteva neko distanciranje medu Ijudima, Ti se trudis da obavlja svoja zaduenja, a ne da stva- 18 priatelie. Priatelska osecanja (bilo da su iskrena il nisu) samo ée zamagliti tu &- anjenicu. Kljué moe dakle leZi wnastojaniu da otkrijes ko Ge najbolje postuziti tvojim interesima u svakom trent § druge strane, neprijateji su ti neta Iknuti rodnik zlata koji moras nautiti da iskoristi8. Kada je 1807. godine Napole- nov ministar spoljaih poslova Taleran shyatio da njegov gazda vodi Francusku u propest i dae dotlo vieme da se okrene _protiv njega, znao je koko je opasno kova- ti raveru prot cara, Trebao mu je savernik i poverenik - a kom prijatelju je mogao da verujeu to situaciji? Zato je odabrao Fusea, 4efa tine slube, svog smrinog neprijateia {koje ednom fak organizovgo i atentat na njega. Taleran je znao da e ta mrénja 12 proilosti sada poslufiti da se izmire. Zna0 je da FuSe od njega nite nege ofekivati i da ée i dodatno raditi na tome da dokaze kako Je vredan izbora; jer osoba koja ima resto da dokaze 2a tebe e pomerati mora i planine. Naposletku, znao je da ée se odnos itmedu njih dvojice zasnivati iskjudivo na zajecni¢kom interesu i da neve biti ugrozen gnim oseéanjima. Taj irbor se pokazao ao savrien. lako zaverenici nisu uspeli ‘nameri da svrgnu Napoleona s viest, jedan tako neogckivan saver mnoge je zaintrigi- +40, pa je opozicija polako potela da raste Od tog trenutka su Taleran i Faie imali savréeno plodnu saradnju. Dakle, kad god motes, zakopaj ratne sckire i svesno primi neprijatelja u sluzbu. Neka te ne uznemirava ine brine nje- govo prisustvo ~ mnogo ti je bole da imag Covek ra wrredu nego a dobrocinstva, jer zalvalnost jeterel, aosveta adovo}stvo. Taetr ono. ssi, Zakon 2 e pre wai! v7