Prezentacije Sa Vježbi Iz Bezbjednosti Saobraćaja

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

ДЕПАРТМАН ЗА САОБРАЋАЈ
ПРЕДМЕТ: БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА
ВЕЖБЕ
ПРЕДМЕТНИ АСИСТЕНТ:
Др Бошко Матовић, email: boskom@uns.ac.rs

КОНЦЕПТ ВЕЖБИ
ПРИСУСТВО
- БЕЗ КАШЊЕЊА (УЛАЗАК НА ПАУЗИ);
- ТЕРМИН ПРЕМА РАСПОРЕДУ;
- ПЕТ БОДОВА (%);
- ЈЕДАН ОПРАВДАНИ ИЗОСТАНАК (МЕЈЛ);
- КОНСУЛТАЦИЈЕ (ДОГОВОР).
СЕМИНАРСКИ РАД (СР)
- ПОЈЕДИНАЧНИ РАД;
- ТРИ МОГУЋНОСТИ;
- ТЕОРИЈСКИ ДЕО (СТРАНА ИСКУСТВА);
- АНАЛИТИЧКИ ДЕО (ИСТРАЖИВАЊЕ);
- АНАЛИТИЧКИ ДЕО (АНАЛИЗА БС);
- ОПРЕДЕЛИТИ СЕ ДО 23.10.-25.10.2019.
РАДНИ КАЛЕНДАР
ОКТОБАР 2019
ПОН УТО СРЕ ЧЕТ ПЕТ СУБ НЕД
30 1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
I ПРИМЕЊЕНА СТАТИСТИКА
21 22 23 24 25 26 27
II МЕТОДЕ ПРИКУПЉАЊА ПОДАТАКА
28 29 30 31 1 2 3
III МЕРЕЊЕ СТАЊА БС -
ТРАДИЦИОНАЛНИ ПРИСТУП
НОВЕМБАР 2019
28 29 30 31 1 2 3
III МЕРЕЊЕ СТАЊА БС -
4 5 6 7 8 9 10
IV МЕРЕЊЕ СТАЊА БС –
КОМПОЗИТНИ ИНДЕКС
11 12 13 14 15 16 17
V ТЕНДЕНЦИЈЕ У БС,
ФАКТОР РИЗИКА
18 19 20 21 22 23 24
VI БАЗЕ ПОДАТАКА
25 26 27 28 29 30 1
VII АНАЛИЗА ПОДАТАКА
ДЕЦЕМБАР 2019
25 26 27 28 29 30 1
2 3 4 5 6 7 8
VIII ИДЕНТИФИКАЦИЈА О.М. –
9 10 11 12 13 14 15
IX ИДЕНТИФИКАЦИЈА О.М. –
САВРЕМЕНИ МОДЕЛИ
16 17 18 19 20 21 22
X ПРОВЕРА БС
23 24 25 26 27 28 29
НЕНАСТАВНА СЕДМИЦА
30 31 1 2 3 4 5
ЈАНУАР 2020
30 31 1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
ГРУПНЕ КОНСУЛТАЦИЈЕ
20 21 22 23 24 25 26
НАДОКНАДА
27 28 29 30 31 1 2
УВОД
ЗНАЧАЈ НАУЧНОГ ПРИСТУПА
СТАТИСТИКА КАО НАУЧНА МЕТОДА
- прикупљање,
- уређивање,
- анализа,
- приказивање,
- интерпретација,
- закључивање.
ТЕОРИЈСКА И ПРИМЕЊЕНА СТАТИСТИКА

ОБЛАСТИ СТАТИСТИКЕ
ДЕСКРИПТИВНА СТАТИСТИКА
- елемент, податак, серија података
- табеле, дијаграми, сумарни показатељи
- прикупљање, уређивање, приказивање
ИНФЕРЕНЦИЈАЛНА СТАТИСТИКА
- закључивање, предвиђање, одлучивање
- сложеније статистичке процедуре
- теорија вероватноће, узорак
- испитивање понашања; предвиђање СН
СТАТИСТИЧКА ПОПУЛАЦИЈА
ОСНОВНИ СКУП (ПОПУЛАЦИЈА)
- обухвата све јединице посматрања
- циљна популација
- појмовно дефинисање
- просторно дефинисање
- временско дефинисање
УЗОРАК
- део основног скупа
- предности и недостаци
- параметар и проценитељ
- репрезентативан узорак
ВРСТЕ УЗОРКА
ЗАСНОВАНИ НА ТЕОРИЈИ ВЕРОВАТНОЋЕ
- једноставни случајни узорак;
- стратификовани узорак;
- узорак група;
- систематски узорак;
- комбиновани узорак.
УЗОРЦИ СА НАМЕРНИМ ОДАБИРОМ
- квотни узорак;
- експертни – намерни узорак;
- узорак ’’грудва снега’’;
- пригодни узорак.
ВРСТЕ ПОДАТАКА
ШТА ЈЕ МЕРЕЊЕ?
ШТА ЈЕ ВАРИЈАБЛА?
УТВРЂИВАЊЕ ВРСТЕ ВАРИЈАБЛЕ ПРВИ ЈЕ И

ВАЖАН КОРАК СВАКЕ СТАТИСТИЧКЕ АНАЛИЗЕ!
ПРАКТИЧНИ ПРИМЕРИ
ПРИМЕР 1. На подручју Републике Србије 31.12. 2014.
године је било регистровано 1.797.429 путничких
аутомобила.
А) О којем основном скупу је реч? Идентификујте

популацију.
Б) Наведите неке од могућих карактеристика

популације које би се могле добити применом
статистичких метода?
В) На основу дате популације на који начин би се могао

формирати репрезентативан узорак?
ПРИМЕР 2. Сектор за истраживања у оквиру Агенције
за безбедност саобраћаја има задатак да изврши
анализу стања безбедности саобраћаја на подручју
Републике Србије за период 2014. године.
А) Опишите укратко задатак и циљ сектора за

истраживања? На која питања би требало одговорити
помоћу резултата истраживања?
Б) Шта је у овоме случају популација?
ПРИМЕР 3. Сектор за истраживања у оквиру Агенције за
безбедност саобраћаја има задатак да изврши анализу
вредности индикатора безбедности саобраћаја на
подручју Републике Србије за период 2014. године.
Посматрачи су на 81 локацији на путевима ван насеља
снимали саобраћајни ток и евидентирали 48.500 возила.
Просечна брзина путничких аутомобила је била 83,8 km/h,
а степен употребе сигурносног појаса возача је 72%.
А) Шта у посматраном примеру представља популацију, а
шта узорак?
Б) Да ли су у задатку приказане вредности параметара
или проценитеља?
В) Која су могућа ограничења истраживања?
ПРИМЕР 4. Истраживачи желе не подручју Новог Сада да
изврше анализу ставова возача путничких аутомобила
према безбедности саобраћаја. Истраживање се врши
путем анкетног обрасца, који је претходно припремљен.
Истраживање се врши у ограниченим финансијским и
људским могућностима.
А) Шта у посматраном примеру представља популацију, а
шта узорак?
Б) Која врста узорка би била најповољнија за спровођење
истраживања?
В) Колико закључци засновани на таквом узорку могу бити
поуздани?
ПРИМЕР 5. Основни скуп се састоји од 30.000 возача
моторних возила на подручју Кикинде у 2014. години.
Спроводи се истраживање ставова возача моторних
возила према ризицима у саобраћају путем анкетног
обрасца. Анкетни образац садржи неке од следећих
података:
(1) Пол (2) Старост (3) Место рођења (4) Образовање
(5) Ставови према алкохолу (6) Број прекршаја
(4) Број пређених километара (7) Учешће у СН
А) Дефинишите основни скуп и узорак?

Б) Којој врсти података припадају подаци наведени у
анкетном обрасцу? Наведите могуће ентитете?
ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА
 ИЗВОРИ ПОДАТАКА:
- примарни извори података
- секундарни извори података
 ИНТЕРВЈУ
 АНКЕТНО ИСТРАЖИВАЊЕ
 ПОСМАТРАЊЕ
 ЕКСПЕРИМЕНТ
ИНТЕРВЈУ
 ЛИЧНИ (ЛИЦЕМ У ЛИЦЕ) ИНТЕРВЈУ
 ИНТЕРВЈУ ТЕЛЕФОНСКИМ ПУТЕМ
 ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ
 НЕСТРУКТУРИРАНИ ИНТЕРВЈУ
- слободан формат питања
- дискусија
- фокус групе
 СТРУКТУРИРАНИ ИНТЕРВЈУ
- унапред припремљена питања
- боља компарација
АНКЕТНО ИСТРАЖИВАЊЕ
 ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ
- економичност и једноставност
- квалитет одговора
- мањи утицај интервјуисте
- стопа одзива (различити фактори)
 АНКЕТНИ ОБРАЗАЦ
- квалитетна припрема
- јасан циљ
- методологија
- садржај упитника (шта и како?)
(једноставна, кратка, недвосмислена,
навођење, негација, знање, прецизност, осећања)
- формат питања (отворена, затворена, комб.)
- формат питања (отворена, затворена, комб.)
- Ликертова скала (1932. године)
- неутрални став
- предности и недостаци
- друге скале
Ренсис Ликерт
(1903-1981)
 МЕТОДЕ СПРОВОЂЕЊА АНКЕТИРАЊА
Лицем у лице (лични )
Путем телефона
Путем поште
Путем интернета
ПОСМАТРАЊЕ
 ИСПИТИВАЊЕ ПОНАШАЊА
 ПОСМАТРАЧ
 ВИДЕО КАМЕРЕ
ПОСМАТРАЊЕ
ЕКСПЕРИМЕНТ
 ПОЈАМ
 ИСПИТИВАЊЕ УТИЦАЈА ПОЈЕДИНИХ
ФАКТОРА
- својства моторних возила
- елементи пута и путне опреме
- понашање учесника у саобраћају
МЕРЕЊЕ СТАЊА БС
Трошкови
СН
Број
погинулих и
повређених
Индикатори учинка БС
Мере и програми БС
Структура и култура БС
Хијерахија у БС !!!
ОСНОВНИ ИНДИКАТОРИ ПЕРФОРМАНСИ БС
ПОСТОЈАЊЕ И АМБИЦИЈЕ
НАЦИОНАЛНИХ ЦИЉЕВА БС
АНАЛИЗЕ ПРЕТХОДЕ РАЗВОЈУ

НАЦИОНАЛНИХ ПРОГРАМА БС?
ИНДИКАТОР ЕКОНОМСКЕ АНАЛИЗЕ ПРЕТХОДЕ

РАЗВОЈУ НАЦИОНАЛНИХ
СИСТЕМА БС ПРОГРАМА БС
СИСТЕМАТСКО ПРАЋЕЊЕ
НАЦИОНАЛНИХ ПРОГРАМА БС
ОДГОВОРНОСТ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ
НАЦИОНАЛНИХ ПРОГРАМА БС
ПОГИНУЛИ НА 100.000
СТАНОВНИКА
ПОГИНУЛИ НА 10.000 РЕГ.

МОТОРНИХ ВОЗИЛА
ПОГИНУЛИ НА 1 МИЛИЈАРДУ
ВОЗИЛО КИЛОМЕТАРА
ИНДИКАТОР КОНАЧНИ СН СА ПОВРЕЂЕНИМА ПО

УЧИНКА БС ИСХОДИ ПОГИНУЛИМА
УЧЕШЋЕ ПОГИНУЛИХ ПЕШАКА

У УКУПНОМ БРОЈУ ПОГИНУЛИХ
УЧЕШЋЕ ПОГ. БИЦИКЛИСТА У

УКУПНОМ БРОЈУ ПОГ.
УЧЕШЋЕ ПОГ. МОТОЦИКЛИСТА

У УКУПНОМ БРОЈУ ПОГ.
СТЕПЕН ВОЖЊЕ ПОД УТИЦАЈЕМ

АЛКОХОЛА (СН/ПРЕКРШАЈИ)
СТЕПЕН УПОТРЕБЕ СИГ. ПОЈАСА

НА ПРЕДЊОЈ КЛУПИ

НА ЗАДЊОЈ КЛУПИ
ИНДИКАТОР ПОСРЕДНИ ПРОСЕЧАН EURONCAP СКОР ЗА

УЧИНКА БС ИСХОДИ ВОЗНИ ПАРК
ПРОСЕЧНА СТАРОСТ ВОЗНОГ

ПАРКА
УЧЕШЋЕ МОТОЦИКЛИСТА У
ВОЗНОМ ПАРКУ
УЧЕШЋЕ ТЕРЕТНИХ ВОЗИЛА У

БРОЈ ПУТНИЧКИХ АУТОМОБИЛА

СТРУКТУРА НА 1000 СТАНОВНИКА
САОБРАЋАЈНОГ
СИСТЕМА ПОПУЛАЦИЈА НА 1КМ2
ТЕРИТОРИЈЕ ДРЖАВЕ
СН СА
ПОГИНУЛИМА
СН СА
СН СА ТЕШКО ПОВР.
НАСТРАДАЛИМА
ВРСТЕ СН СН СА
ПРЕМА ПОВРЕЂЕНИМА
ПОСЛЕДИЦАМА
СН СА
СН СА ЛАКО ПОВР.
МАТЕРИЈАЛНОМ
ШТЕТОМ
НА ЛИЦУ МЕСТА
У ТОКУ
ПРЕВОЗА
ПОГИНУЛИ
ДО 30 ДАНА
НАСТРАДАЛИ
ПОСЛЕДИЦЕ ПОВРЕЂЕНИ
СН ТЕШКО
ЛАКО
МАТЕРИЈАЛНА
ШТЕТА
ОСНОВНИ ПОКАЗАТЕЉИ СТАЊА БС
P 105
Погинулих
ЈАВНИ JR  [ ]
РИЗИК
S 100.000 становника
P 10 4 Погинулих
САОБР.
РИЗИК
SR  [ ]
RMV 10.000 Рег. МВ
P 109 Погинулих
ДИНАМ.
РИЗИК
DR  [ ]
L 1 милијарду воз. км
СТАЊЕ БС - ИРТАД
ЧИЛЕ.: 12
СРБИЈА АРГ: 12,3
ЧИЛЕ.: 5
2013. – 9,1
2014. - 7,5
СРБИЈА
2013. – 3
ШВ.: 2,7
УК: 2,8
ШВЕД.: 0,5
SERBIA
ПРИМЕР 1. Извршити компарацију: (1) јавног ризика
погинулих и (2) саобраћајног ризика погинулих на
подручјима А, Б и Ц.
Табела 1.: Преглед основних показатеља
Подручје
А Б Ц
Број становника 5.349.000 2.031.992 195.496
Број рег. МВ 2.391.188 505.437 37.699
Повређено 9.092 6.473 748
Настрадало 10.135 6.944 815
ПРИМЕР 2. Извршити компаративну анализу стања
безбедности саобраћаја у 2011. години између
локалних самопурава Лесковца, Смедерева и Шабца на
основу јавног ризика и саобраћајног ризика. У табели
5.2. дат је преглед основних показатеља. Укратко
прокоментарисати добијене резултате.
Лесковац Смедерево Шабац
Настрадали 297 288 403
СН са повређенима 204 208 295
Тешко повређени 64 49 88
Лако повређени 221 229 296
СН са погинулима 11 8 18
Регистрована моторна возила 18.424 30.845 31.155
Број становника 143.962 107.528 115.347
ПРИМЕР 3. Извршити компаративну анализу стања
Аустралије, Малезије и Белгије на основу јавног ризика
и динамичког ризика. У табели 1. дат је преглед
основних показатеља. Укратко прокоментарисати
добијене резултате.
Аустралија Малезија Белгија
Саобраћајни ризик (СР) 0,7 2,9 1
СН са повређенима 120.267 142.985 41.279
Рег. моторна возила (хиљаде) 17.181 23.706 6.994
Пређени возило–km (милиони) 239.657 597.291 102.423
Број становника 23.274.510 29.935.065 11.138.462
ПРИМЕР 4. У табели 1 дати су подаци о броју
погинулих и саобраћајни подаци по једногодишњим
временским интервалима за подручје Новог
Зеланда. Извршити вредност јавног ризика
погинулих у 2012. години. Прокоментарисати
Табела 1. Подаци за Нови Зеланд

2011 2012 2013 2014
Погинули 284 308 253 295
Регистрована моторна возила 3.208.000 3.227.000 3.305.000 3.398.000
Степен моторизације (возила на
728 728 739 753
1.000 становника)
СТЕПЕН ВОЖЊЕ ПОД УТИЦАЈЕМ

АЛКОХОЛА (СН/ПРЕКРШАЈИ)

НА ПРЕДЊОЈ КЛУПИ

НА ЗАДЊОЈ КЛУПИ
ИНДИКАТОР ПОСРЕДНИ ПРОСЕЧАН EURONCAP СКОР ЗА

УЧИНКА БС ИСХОДИ ВОЗНИ ПАРК
ПРОСЕЧНА СТАРОСТ ВОЗНОГ

ПАРКА
УЧЕШЋЕ МОТОЦИКЛИСТА У
УЧЕШЋЕ ТЕРЕТНИХ ВОЗИЛА У

НОРМАЛИЗАЦИЈА ПОДАТАКА
МИНИМАЛНА ВРЕДНОСТ СКУПА

ПОСМАТРАНА ВРЕДНОСТ СКУПА
МАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ СКУПА

Пример 4. Извршити компаративну анализу стања
полицијских управа Нови Сад, Ниш и Пријепоље на
основу стандардизованог композитног индекса
безбедности саобраћаја. У табели 4. дат је преглед
индикатора безбедности саобраћаја по полицијским
управама. Укратко прокоментарисати добијене резултате.
Табела 4. Вредности индикатора
безбедности саобраћаја у 2017. години
Поштовање
Сиг. појас - Сиг. појас - назад Заштитно Кацига - Алкохол -
Полицијска управа ограничења
напред (%) (%) седиште (%) мотоциклисти (%) поштовање (%)
брзине (%)
Београд 74,00 8,80 64,30 27,90 96,70 99,34
Бор 74,00 3,80 45,00 85,80 80,60 99,53
Ваљево 68,00 1,80 50,00 19,80 82,40 99,51
Врање 69,90 9,00 35,00 92,70 90,00 99,42
Зајечар 72,80 12,00 27,80 91,60 83,30 99,50
Зрењанин 83,70 13,60 50,00 44,30 93,30 99,38
Јагодина 60,20 3,70 40,00 77,60 70,60 99,65
Кикинда 86,60 10,90 43,30 38,60 63,30 99,73
Крагујевац 74,60 10,50 28,10 27,10 80,00 99,54
Краљево 68,00 16,70 70,00 32,00 93,30 99,38
Крушевац 75,40 7,50 36,70 46,60 80,00 99,54
Лесковац 62,20 2,90 30,30 82,20 93,30 99,38
Ниш 71,80 4,20 43,80 51,90 80,00 99,54
Н. Пазар 58,40 4,20 14,30 70,10 40,00 100,00
Нови Сад 92,40 16,10 54,00 39,70 90,00 99,42
Панчево 61,50 15,50 33,30 40,70 96,80 99,34
Пирот 84,90 6,00 54,80 89,70 93,30 99,38
Пожаревац 61,50 20,00 56,70 36,00 93,50 99,38
Пријепоље 54,90 4,90 13,30 47,80 90,90 99,41
Прокупље 84,90 17,00 47,40 88,00 93,30 99,38
Смедерево 53,70 12,70 40,00 32,60 93,80 99,38
Сомбор 84,00 12,80 58,00 36,20 76,70 99,57
С. Митр. 83,70 7,40 40,00 32,10 93,30 99,38
Суботица 86,30 13,10 70,00 36,90 80,00 99,54
Ужице 85,00 7,30 52,40 31,70 87,10 99,45
Чачак 67,70 17,80 33,30 56,30 75,00 99,59
Шабац 63,00 10,80 33,30 10,20 83,30 99,50
Пример 5. Извршити компаративну анализу
стања безбедности саобраћаја између
Литваније, УК и Словеније на основу
стандардизованог композитног индекса
безбедности саобраћаја. У табели 5. дат је
преглед индикатора безбедности саобраћаја по
полицијским управама. Укратко
прокоментарисати добијене резултате.
Табела 5. Вредности индикатора безбедности
саобраћаја у појединим земљама ЕУ
Просечан
% поштовања % поштовања Просечна
Држава квалитет % СП назад
ограничења брзине дозвољене границе старост возила
путева (*)
Аустрија 77,0 98,4 8,2 3,5 78,0
Кипар 25,0 93,0 15 1,7 13,0
Естонија 96,0 99,1 14,6 1,5 90,0
Финска 63,0 99,0 12,1 3,2 88,0
Француска 81,8 97,1 8,8 3,6 84,0
Мађарска 68,0 98,5 13,9 2,9 39,0
Ирска 79,0 95,9 8,8 3,3 81,0
Литванија 81,0 98,2 16,9 1,4 33,0
Норвешка 49,0 99,8 10,5 3,0 88,0
Пољска 42,9 99,3 13,6 2,9 71,0
Португал 55,0 96,2 12,5 2,4 77,0
Словенија 74,0 96,4 11,3 2,8 66,0
Шпанија 62,0 98,3 11,4 3,3 81,0
Шведска 46,0 99,0 10,0 3,3 93,0
УК 53,0 89,0 7,8 3,9 87,0
ПРОФИЛ ПОНАШАЊА ВОЗАЧА
 ЉУДСКИ ФАКТОР;
 ПРИХВАТАЊЕ РАЗЛИЧИТОГ НИВОА РИЗИКА;
 ИДЕНТИФИКАЦИЈА ВОЗАЧА КОЈИ УЧЕСТВУЈУ

У РИЗИЧНИМ ПОНАШАЊИМА;
 GPS ТЕХНОЛОГИЈА (НАТУРАЛИСТИЧКЕ

СТУДИЈЕ);
 ПРОФИЛ ПОНАШАЊА ВОЗАЧА;

ИНДИВИДУАЛНИ КОМПОЗИТНИ ИНДЕКС
ПОНАШАЊА ВОЗАЧА
Релативна вредност индекса понашања возача i за период t
Број маневара типа j и тежине s који спроведе возач i
Вредност пондера за маневар типа j и тежине
Укупно време трајања вожњи возача i за период t

ИНДИВИДУАЛНИ КОМПОЗИТНИ ИНДЕКС
ПОНАШАЊА ВОЗАЧА
INDIVIDUALNI KOMPOZITNI INDEKS

UKUPNI INDIVIDUALNI
RIZIKA - BRZINA
UBRZANJE
USPORENJE
KOMPOZITNI INDEKS RIZIKA
Пример 6. Израчунати профил понашања
возача под идентификационим бројем 8, 15 и
23. У табели 6 и 7., дати су релативни ризик у
погледу прекорачења брзине и карактеристике
возача у току вожње. Укратко прокоментарисати
Табела 6. Релативни ризик за прекорачења брзине

Ниво прекорачења брзине Релативни ризик
≥ 20 km/h 5.16
15-19 km/h 3.86
10-14 km/h 2.81
5-9 km/h 1.93
1-4 km/h 1.38
0 km/h 1.00
Табела 7.Карактеристике возача
ПРЕКОРАЧЕЊЕ БРЗИНЕ
Vreme trajanja
ID 1-4 5-9 10-14 15-19 >20
voznji
1 247 20 11 4 3 267.70
2 69 11 1 0 0 75.57 Макс=25,63
3 205 10 2 1 1 214.49
4 142 35 1 0 0 160.87
5 253 79 16 1 0 183.02 Мин=1,43
6 94 19 20 14 13 240.45
7 591 726 185 7 25 177.20
8 314 179 46 3 6 70.45
9 196 50 13 1 1 249.13
10 93 17 3 0 0 105.59
11 176 34 15 4 0 85.61
12 117 43 29 10 11 108.27
13 400 129 9 1 1 282.38
14 68 21 6 2 0 98.45
15 174 433 166 22 84 80.40
16 285 123 14 0 1 131.03
17 849 282 19 2 2 158.52
18 95 66 65 3 0 37.87
19 474 302 25 7 6 120.67
20 308 144 17 7 4 153.00
21 290 196 34 3 0 90.59
23 419 13 1 3 2 158.48
24 143 36 14 0 1 195.67
ТЕНДЕНЦИЈЕ – ИНДЕКСИ КРЕТАЊА
Индекси су релативни бројеви уз помоћ којих

се упоређују нивои две или више истородних појава.
Временски индекси изражавају релативни однос

између нивоа две или више истородних појава у
различитим временским периодима.
БАЗНИ ЛАНЧАНИ
Базни индекси изражавају Ланчани индекси

релативни однос између изражавају релативни
нивоа једне појаве у више однос између нивоа
временских периода у појаве у текућем
односу на ниво те исте временском периоду у
појаве у једном (базном) односу на претходни
периоду. временски период.
БАЗНИ ЛАНЧАНИ
Ниво серије из текуће године

Ниво серије из текуће године
Xt у односу на ниво серије
Xt у односу на ниво серије
из базне године X0
из претходне године Xt-1
Xt Xt
IB  100 IL  100
X0 X t 1
ПРИМЕР 4. На основу расположивих података о
саобраћајним незгодама и њиховим последицама на
подручју Војводине потребно је израчунати базни
индекс кретања незгода и њихових последица и
извршити процену њиховог броја у 2005-ој години.
Узети као базну годину 1980.
Година 1980 1985 1990 1995 2000 2005
СН 4106 4278 5548 3026 4340 ?

Погинули 439 466 527 296 315 ?
ПРИМЕР 5. На основу података у табели 1. извршити
анализу ланчаног индекса дате појаве.
Табела 1. Број саобраћајних незгода са настрадалим

лицима
Саобраћајне незгоде са настрадалим лицима

Подручје
1980 1985 1990 1995 2000
А 12.334 11.502 9.155 8.373 7.346
Б 4.107 4.278 5.548 3.026 3.676
ЛАНЧАНИ ИНДЕКС
УНИВЕРЗАЛНОСТ
ВРЕМЕНСКА УСАГЛАШЕНОСТ
ЈАЧИНА ПРОМЕНЕ
ФАКТОР РИЗИКА
% У СТРУКТУРИ НАСТРАДАЛИХ
FR 
% У СТРУКТУРИ СТАНОВНИШТВА
FR > 1 FR < 1
ПОВЕЋАНА УМАЊЕНА
УГРОЖЕНОСТ УГРОЖЕНОСТ
ПРИМЕР 6. Број припадника старосне групе од
20 до 30 година на једном подручју је 400. Број
настрадалих ове старосне групе у СН је 100. На
овом подручју имамо 12.000 становника, а
укупно је настрадало 2.000 лица. Колика је
вредност фактора ризика за ову старосну
групу?
ПРИМЕР 7. Израчунари фактор ризика за
популацију од 10-20 година према следећим
подацима:
• Број
- становника: 24.000
• Број
- настрадалих: 3.200
• Број
- настрадалих (10-20 година): 634
• Број
- становника (10-20 година): 3.160
ПРИМЕР 7. На основу података у табели 1. и табели 2.
утврдити фактор ризика за укупно настрадале старосне
групе од 15-24 године.
Табела 1.: Преглед настрадалих у саобраћајним незгодама
Године Категорија учесника у саобраћају
Укупно
старости Возач Пешак Путник Бициклиста
0-9 0 44 31 2 77
10-14 0 21 22 12 55
15-19 30 24 68 13 135
20-24 123 23 131 8 285
25-34 169 25 110 8 312
35-44 117 33 63 13 226
45-64 103 83 81 40 307
65 и више 13 58 16 20 107
Укупно 555 311 522 116 1504
Табела 2. Број становника по старосним групама

0-9 10-14 15-24 25-44 45-64 65 и више
27.005 15.264 30.724 63.013 46.183 13.307
ПРИМЕР 1. На основу датих података израчунати
укупни јавни ризик погинулих и фактор ризика
настрадалих за старосне групе од 18 до 24 године и 65
година и више. Коментарисати добијене резултате.
Табела 1.: Преглед настрадалих у саобраћајним незгодама
Погинули Тешко повређени Лако повређени
0-17 1 12 154
18-24 1 17 259
25-44 10 64 765
45-64 11 47 343
65> 5 38 76
Укупно 28 178 1597
Табела 2. Број становника по старосним групама
0-17 18-24 25-44 45-64 65 и више

68.184 28.485 119.988 105.344 53.327
ПРИМЕР 4. На основу података у табели 1. извршити
анализу базног и ланчаног индекса дате појаве. Базна
година је 1990.
Табела 1. Број погинулих у СН
1990 1995 2000 2005 2010

Грчка 931 1060 1225 1704 1737
УК 5342 5402 3621 3580 3336
Шпанија 6948 5751 5777 4442 2479
СТРУКТУРА НАУЧНИХ РАДОВА
 Увод / Introduction (ЗАШТО?)

 Методе / Methods (КАКО?)
 Резултати / Results (ШТА?)
 Дискусија / Discussion (ПА ШТА?)
 Закључак / Conclusion
 Литература / References
СТРУКТУРА СЕМИНАРСКОГ РАДА
 УВОД
 ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ
 МЕТОДОЛОГИЈА
 РЕЗУЛТАТИ
 ЗАКЉУЧАК
 ЛИТЕРАТУРА
САВРЕМЕНЕ ПРОЦЕДУРЕ
УНАПРЕЂЕЊА БЕЗБЕДНОСТИ ПУТА
УПРАВЉАЊЕ БЕЗБЕДНОШЋУ ПУТНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

(ДИРЕКТИВА 2008/96/EC )
УПРАВЉАЊЕ ОПАСНИМ МЕСТИМА
ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА
ПОДЕЛА ПУТНЕ МРЕЖЕ НА ДЕОНИЦЕ
ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОПАСНИХ МЕСТА
УТВРЂИВАЊЕ УЗРОКА НАСТАНКА СН
ПЛАН МЕРА БЕЗБЕДОСТИ САОБРАЋАЈА
ПРИМЕНА МЕРА БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА
ПРАЋЕЊЕ ЕФЕКАТА МЕРА

МИКРОЛОКАЦИЈА
N 106 саобр. незгода

СТОПА SN  [ ]
НЕЗГОДЕ
365  Q 1 милион возила
SU 
106
N mPm  N lp  Plp  N tp  Ptp  N p  Pp 
365  Q
СТЕПЕН
УГРОЖЕН саобр. незгода
[ ]
ОСТИ 1 милион возила
P m  1 Plp  5 Ptp  70 Pp  130
ДЕОНИЦА ПУТА
N 106 саобр. незгода

СТОПА
SN  [ ]
НЕЗГОДЕ
365  Q  L 1 милион возила  km
SU 
106
N mPm  N lp  Plp  N tp  Ptp  N p  Pp 
365  Q  L
СТЕПЕН саобр. незгода
УГРОЖЕН [ ]
ОСТИ 1 милион возила  km
P m  1 Plp  5 Plp  70 Pp  130

ПРИМЕР 1. Извршити поређење нивоа безбедности
саобраћаја микролокација на појединим деоницама
путева.
Табела 1.: Преглед показатеља потребних за анализу
Nm Nlp Ntp Npog ПГДС
А 15 6 4 2 3.562
Б 8 7 7 1 3.879
Ц 11 3 5 3 4.057
Pm=1 Plp=5 Ptp=70 Pp=130
ПРИМЕР 2. Извршити анализу безбедности саобраћаја
на три деонице државног пута IB-21 реда у 2011. години
за дате податке:
Деоница 1 Деоница 2 Деоница 3

Дужина (km) 20,04 7,12 20,11
ПГДС 7.500 2.331 2.647
СН са настрадалима 23 7 4
Сн са погинулима 1 1 0
СН са тешко повређенима 8 3 2
Повређени 9 4 2
Укупан број СН 77 8 17

саобраћаја (на годишњем нивоу) на деоницама пута: А,
В и С за податке дате у табели 1.

A B C
ПГДС 3.826 6.999 3.600
Погинули 9 6 3
Материјална штета (EUR) 152.400 143.000 107.420
Дужина (km) 11,2 9,8 12,1
Ширина коловоза (m) 7,5 7,8 7,3
Попречни нагиб коловоза (%) 2,5 3 2,7

саобраћаја (на годишњем нивоу) на микролокацијама:
А, В и С за податке дате у табели 1.

A B C
ПГДС – путнички аутомобили 3.613 7.344 3.552
ПГДС – остале катег. учешћа 236 1.504 479
Погинули 9 6 3
Дужина (m) 150 180 240
Ширина коловоза (m) 7,5 7,8 7,3
Попречни нагиб коловоза (%) 2,5 3 2,7

ПРЕДИКТИВНИ МОДЕЛИ ФРЕКВ. СН
ДЕОНИЦЕ-
МОДЕЛОВАЊЕ НЕГАТИВНОМ БИНОМНОМ РЕГРЕСИЈОМ
ОПШТИ МОДЕЛ
ГРЕШКА
МОДЕЛА
ОЧЕКИВАНИ БРОЈ СН НЕЗАВИСНЕ

НА РАСКРСНИЦИ i РЕГРЕСИОНИ ВАРИЈАБЛЕ
КОЕФИЦИЈЕНТ („ФАКТОРИ“)
РАЗВИЈЕНИ ОБЛИК МОДЕЛА
ЕКСПОНЕНЦИЈАЛНА ДУЖИНА ПГДС ЕКСПОНЕНЦИЈАЛНА

ФУНКЦИЈА ДЕОНИЦЕ ФУНКЦИЈА
ПРИКАЗ ДРЖАВНОГ ПУТА IБ-12
ОКОЛИНА ПУТА
RHR=1 RHR=2 RHR=3
RHR=4 RHR=5 RHR=6
RHR=7
ПРИМЕР 4. Извршити процену фреквенције укупног
броја саобраћајних незгода на деоницицама ван
насеља под редним бројевима 75, 79, 83 на државном
путу IБ-21 и рангирати деонице према нивоу опасности.
Прокоментарисати добијене резултате.
Табела 1: Преглед показатеља потребних за анализу
Густина Густина
приступни хоризонта Угао
Оцена Присуство
Присутво х путева лних закривљен
Број Дужина опасности ивичних
ПГДС зоне [број кривина ости
деонице (км) околине вибрацион
претицања приступни [број кривине по
пута их трака
х кривина/к км
путева/км] м]
75 4140 0,4477 4 1 0 8,934 2,234 7,817
76 4140 0,4712 4 1 0 16,977 4,244 10,611
77 10380 0,4261 4 1 0 30,507 2,347 2,347
78 4140 0,5314 4 1 0 16,935 3,763 16,935
79 11171 0,4059 7 0 1 7,392 2,464 9,855
80 4140 0,4367 4 1 0 6,869 4,579 11,447
81 4140 0,4813 4 1 0 14,545 2,078 2,078
82 4140 0,5053 4 1 0 17,811 0,000 0,000
83 20168 0,5259 6 0 1 13,309 1,901 2,852
ПРИМЕР 4. Извршити процену фреквенције укупног
броја саобраћајних незгода на деоницицама ван
насеља под редним бројевима државног пута IБ-21 и
рангирати деонице према нивоу опасности.
Прокоментарисати добијене резултате.
Табела 2: Регресиони коефицијенти – НБ модел
Регресиони
Варијабла
коефицијент
Константа -5,894
ПГДС 0,754
Оцена опасности околине пута 6 или 7 (1 - Да; 0 - Не) 0,101
Оцена опасности околине пута 4 или 5 (1 - Да; 0 - Не) 0,091
Присутво зоне претицања (1 - Да; 0 - Не) -0,239
Присуство ивичних вибрационих трака (1 - Да; 0 - Не) -0,188
Густина приступних путева [број приступних путева/km] 0,008
Густина хоризонталних кривина [број кривина/km] 0,030
Угао закривљености кривине по km 0,002
РАСКРСНИЦЕ –
МОДЕЛОВАЊЕ НЕГАТИВНОМ БИНОМНОМ РЕГРЕСИЈОМ
ОЧЕКИВАНИ БРОЈ СН НЕЗАВИСНЕ

НА РАСКРСНИЦИ i РЕГРЕСИОНИ ВАРИЈАБЛЕ
КОЕФИЦИЈЕНТ („ФАКТОРИ“)
РАЗВИЈЕНИ ОБЛИК МОДЕЛА
главни споредни
ЕКСПОНЕНЦИЈАЛНА ПГДС ПГДС ЕКСПОНЕНЦИЈАЛНА

ФУНКЦИЈА (главни) (споредни) ФУНКЦИЈА
ПРИМЕР 4. Извршити процену фреквенције
саобраћајних незгода на трокракој раскрсници која се
налази на државном путу IБ-21 ван насеља. Просечни
годишњи дневни саобраћај на главном путу је 10981
воз/дан, а на споредном 4261. Приказ раскрснице је дат
на слици 1. Прокоментарисати добијене резултате.
Табела 1: Регресиони коефицијенти – НБ модел
Регресиони
Варијабла
коефицијент
Константа -6,337
ПГДС (главни пут) 0,479
ПГДС (споредни пут) 0,362
Присуство траке за скретање улево на главном путу -0,330
Присуство траке за скретање удесно на главном путу 0,507
ГЛАВНИ
ПУТ
СПОРЕДНИ
ПУТ
Слика 1. Сателитски снимак раскрснице

ХВАЛА ЗА ПАЖЊУ!

Prezentacije Sa Vježbi Iz Bezbjednosti Saobraćaja

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prezentacije Sa Vježbi Iz Bezbjednosti Saobraćaja

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

ПРЕДМЕТ: БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА

Др Бошко Матовић, email: boskom@uns.ac.rs

ТЕОРИЈСКА И ПРИМЕЊЕНА СТАТИСТИКА

УТВРЂИВАЊЕ ВРСТЕ ВАРИЈАБЛЕ ПРВИ ЈЕ И

А) О којем основном скупу је реч? Идентификујте

Б) Наведите неке од могућих карактеристика

В) На основу дате популације на који начин би се могао

А) Опишите укратко задатак и циљ сектора за

А) Дефинишите основни скуп и узорак?

Лицем у лице (лични )

АНАЛИЗЕ ПРЕТХОДЕ РАЗВОЈУ

ИНДИКАТОР ЕКОНОМСКЕ АНАЛИЗЕ ПРЕТХОДЕ

ПОГИНУЛИ НА 10.000 РЕГ.

ИНДИКАТОР КОНАЧНИ СН СА ПОВРЕЂЕНИМА ПО

УЧЕШЋЕ ПОГИНУЛИХ ПЕШАКА

УЧЕШЋЕ ПОГ. БИЦИКЛИСТА У

УЧЕШЋЕ ПОГ. МОТОЦИКЛИСТА

СТЕПЕН ВОЖЊЕ ПОД УТИЦАЈЕМ

СТЕПЕН УПОТРЕБЕ СИГ. ПОЈАСА

СТЕПЕН УПОТРЕБЕ СИГ. ПОЈАСА

ИНДИКАТОР ПОСРЕДНИ ПРОСЕЧАН EURONCAP СКОР ЗА

ПРОСЕЧНА СТАРОСТ ВОЗНОГ

УЧЕШЋЕ ТЕРЕТНИХ ВОЗИЛА У

БРОЈ ПУТНИЧКИХ АУТОМОБИЛА

Табела 1.: Преглед основних показатеља

Табела 1. Подаци за Нови Зеланд

СТЕПЕН ВОЖЊЕ ПОД УТИЦАЈЕМ

СТЕПЕН УПОТРЕБЕ СИГ. ПОЈАСА

СТЕПЕН УПОТРЕБЕ СИГ. ПОЈАСА

ИНДИКАТОР ПОСРЕДНИ ПРОСЕЧАН EURONCAP СКОР ЗА

ПРОСЕЧНА СТАРОСТ ВОЗНОГ

УЧЕШЋЕ ТЕРЕТНИХ ВОЗИЛА У

МИНИМАЛНА ВРЕДНОСТ СКУПА

МАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ СКУПА

 ПРИХВАТАЊЕ РАЗЛИЧИТОГ НИВОА РИЗИКА;

 ИДЕНТИФИКАЦИЈА ВОЗАЧА КОЈИ УЧЕСТВУЈУ

 GPS ТЕХНОЛОГИЈА (НАТУРАЛИСТИЧКЕ

 ПРОФИЛ ПОНАШАЊА ВОЗАЧА;

Релативна вредност индекса понашања возача i за период t

Број маневара типа j и тежине s који спроведе возач i

Вредност пондера за маневар типа j и тежине

Укупно време трајања вожњи возача i за период t

INDIVIDUALNI KOMPOZITNI INDEKS

Табела 6. Релативни ризик за прекорачења брзине

Индекси су релативни бројеви уз помоћ којих

Временски индекси изражавају релативни однос

Базни индекси изражавају Ланчани индекси

Ниво серије из текуће године

Година 1980 1985 1990 1995 2000 2005

СН 4106 4278 5548 3026 4340 ?

Табела 1. Број саобраћајних незгода са настрадалим

Саобраћајне незгоде са настрадалим лицима

Табела 2. Број становника по старосним групама

0-17 18-24 25-44 45-64 65 и више

Табела 1. Број погинулих у СН

1990 1995 2000 2005 2010

 Увод / Introduction (ЗАШТО?)

УПРАВЉАЊЕ БЕЗБЕДНОШЋУ ПУТНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

ПОДЕЛА ПУТНЕ МРЕЖЕ НА ДЕОНИЦЕ

ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОПАСНИХ МЕСТА

УТВРЂИВАЊЕ УЗРОКА НАСТАНКА СН