10 NAJBOGATIJIH LJUDI NA SVETU 2015:

1. Bill Gates (suosnivač Microsofta, 76 milijardi dolara)

2. Carlos Slim (telekomunikacije, financijska industrija,
tržište nekretnina, 72 milijarde dolara)
3. Amancio Ortega (vlasnik Zare, Pull& Beara i Bershke, 64
milijarde dolara)
4. Warren Buffett (investicijski guru, 58.2 milijarde dolara)
5. Larry Ellison (osnivač i izvršni direktor Oraclea, 48 milijardi
dolara)
6. Charles Koch (američki industrijalac, Davidov brat, 40
milijardi dolara)
7. David Koch (američki industrijalac, Charlesov brat, 40
milijardi dolara)
8. Sheldon Adelson (kralj kockarnica u Las Vegasu, 38 milijardi
dolara)
9. Christy Walton (naslednica Walmarta, 36.7 milijardi dolara)
10. Jim Walton (naslednik Walmarta, 34.7 milijardi dolara)
 10 NAJBOGATIJIH LJUDI NA SVETU 2017:
Gejts predvodi ovu listu četvrtu godinu za redom,

sledi ga šef "Berkšir Hetaveja" Voren Bafet

osnivač "Amazona" Džef Bezos na poziciji broj tri,

Amansio Ortega, vlasnik španskog lanca odeće Zara, je na četvrtoj poziciji

osnivač "Fejsbuka" Mark Zakerberg na petom mestu

meksički telekomunikacioni tajkun Karlos Slim na šestom mestu,

suosnivač "Orakla" Leri Elison je sedmi.

braća Koh, Čarls i Dejvid, su osmi i deveti,

a deseti je bivši gradonačelnik Njujorka i osnivac "Blumberg njuza", Majkl

Blumberg.
 NAJBOGATIJI LJUDI NA SVETU 2018

Osnivač kompanije Amazon Džef Bezos nalazi se na vrhu Forbsove liste

najbogatijih ljudi i prvi je milijarder čije je bogatstvo prešlo sto milijardi dolara.

1.Bezos ima bogatstvo od 112 milijardi dolara, a procenjuje se da je prošle godine

zaradio oko 39 milijardi dolara, prenosi BBC napominjući da je to najveći skok
bogatstva otkad se lista objavljuje.

2.Na drugom mestu je osnivač Majkrosofta Bil Gejts čije bogatstvo danas iznosi 90
milijardi dolara,

3.a na trećem mestu je američki investitor Voren Bafet sa 84 milijarde dolara.

4.Na četvrtom mestu sa 72 milijarde dolara je najbogatiji Evropljanin Francuz Berar

Arno, šef kompanije LVMH koja prodaje luksuznu robu.

5.osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg sa 71 milijardom,

6.vlasnik Zare Amansio Ortega.

 NAJBOGATIJIH LJUDI NA SVETU 2019
1. Bezos
2. Bogatstvo 63-ogodišnjeg Bila Gejtsa je malo skromnije poraslo u
protekloj godini i dostiglo 96,5 milijardi dolara u odnosu na 90 milijardi
prošle godine.
3. 88-ogodišnji Voren Bafet, doajen na listi najbogatijih iako mu je
reputacija da ima nos za dobre poslove pogodjena padom dobiti i akcija
giganta za hranu i agrobiznis Kraft Hajnc. Bafetovo bogatstvo palo je za
1,5 milijardi dolara na 82,5 milijardi dolara.
4. Iza ovog pobedničkog trija počinju promene, doduše predsednik
francuske grupe LVMH Bernar Arno ostaje na četvrtom mestu,.
5. meksički magnat u telekomunikacijama Karlos Slim,
6. Španac Amansio Ortega osnivač Inditeksa i Zare,
7. američki suosnivač Orakla Leri Elison.
8. šef Fejsbuka Mark Zakerberg, je "izgubio" gotovo devet milijardi dolara
i pao sa petog na osmo mesto
9. Majkl Blumberg (77) osnivač istoimene firme za finansijske informacije,
bivši gradonačelnik Njujorka, ; popeo se na deveto mesto sa 11. prošle
godine. ; Njegovo bogatstvo je poraslo na 55,5 milijardi dolara u odnosu
na 50 milijardi prošle godine, navodi Frobs.
 STRATEGIJSKI
MENADŽMENT
ECTS bodovi: 8

Zimski semestar 2019-2020.

Predmetni nastavnik: dr Vilmoš Tot, vanredni prof.

5
 Očekivani rezultati
Nakon završenog kursa iz predmeta Strategijski
Menadžment od studenata se očekuje da probleme sa kojima
se budu sretali u svom radu shvate kao šansu i priliku za
unapređenja i da im prilaze tretirajući ih kao takve, a nikako
da izbegavaju da se sa njima uhvate u koštac.
 LITERATURA
Osnovna literatura
1. Branislav Mašić: Strategijski menadžment

Dopunska literatura

7
U toku semestra studenti će raditi po 2
kolokvijuma i seminarski rad.

Obrada članaka, izrada studija slučaja,

seminarskog rada i njihovo
prezentovanje će se realizovati na
vežbama.

8
 FORMIRANJE OCENE

I kolokvijum 40%
II kolokvijum 40%
Angažovanje na času 10%
Seminarski rad 10%
Ukupno 100%

9
 DRUGI
DRUGIDEO DEO
NASTAVNI PROGRAM 2.2.KONCEPTI,
KONCEPTI,METODE
METODEI ITEHNIKE
TEHNIKE
STRATEGIJSKOG
STRATEGIJSKOGMENADŽMENTA
MENADŽMENTA
2.1.
2.1.PORTFOLIO
PORTFOLIOMENADŽMENT
MENADŽMENT
2.2.
2.2.PIMS
PIMSPROGRAM
PROGRAM
PRVI
PRVIDEO
DEO 2.3.
2.3. METODSCENARIJA
METOD SCENARIJA
1.1.UVOD
UVOD 2.4.
2.4.ANALIZA
ANALIZAJAZA
JAZA(GEP-A)
(GEP-A)
1.2.
1.2.POJAM,
POJAM,DEFINISANJE
DEFINISANJEI I 2.5.
2.5.KRIVA
KRIVAISKUSTVA
ISKUSTVA
SADRŽAJ
SADRŽAJSTRATEGIJSKOG
STRATEGIJSKOG 2.6.
2.6.COST-BENEFIT
COST-BENEFITANALIZA
ANALIZA
MENADŽMENTA
MENADŽMENTA 2.7.
2.7.FINANSIJE
FINANSIJEZA ZASTRATEGIJSKI
STRATEGIJSKI
1.3.
1.3.EVOLUCIJA
EVOLUCIJAIZAZOVA
IZAZOVAI I MENADŽMENT
MENADŽMENT
PROMENA
PROMENAI INJIHOV
NJIHOVUTICAJ
UTICAJ 2.8.
2.8.SWOT
SWOTILIILITOWS
TOWSANALIZA
ANALIZA
NA
NAMENADŽMENT
MENADŽMENT 2.9.
2.9.KONCEPT
KONCEPTŽIVOTNOG
ŽIVOTNOGCIKLUSA
CIKLUSA
ORGANIZACIJE
ORGANIZACIJE 2.10.
2.10.TEHNIKE
TEHNIKEZA ZAPOVEĆANJE
POVEĆANJE
1.4.
1.4.EVOLUCIJA
EVOLUCIJASTRATEGIJSKIH
STRATEGIJSKIH KREATIVNOSTI
KREATIVNOSTI
MENADŽMENT
MENADŽMENTSISTEMA
SISTEMA 2.11. BENČMARKING
2.11. BENČMARKING
2.12.
2.12.KOMPJUTERSKI
KOMPJUTERSKISOFTVERI
SOFTVERI--
PROGRAMI
PROGRAMIZA ZASTRATEGIJSKI
STRATEGIJSKI
MENADŽMENT
MENADŽMENT
2.13.
2.13.INTERNET
INTERNETI ISTRATEGIJSKI
STRATEGIJSKI
MENADŽMENT
MENADŽMENT
 ČETVRTI
ČETVRTIDEODEO
4.4.NOVIJI
NOVIJIKONCEPTI
KONCEPTII IPRISTUPI
PRISTUPIUU
STRATEGIJSKOM
STRATEGIJSKOMMENADŽMENTU
MENADŽMENTU
TREĆI
TREĆIDEODEO 4.1.
4.1.MODELI
MODELISTRATEGIJSKIH
STRATEGIJSKIHI I
3.3.PROCES
PROCESSTRATEGIJSKOG
STRATEGIJSKOG ORGANIZACIONIH
ORGANIZACIONIHPROMENA
PROMENA
MENADŽMENTA
MENADŽMENTA 4.2.
4.2.ORGANIZACIJA
ORGANIZACIJAKOJA
KOJAUČI
UČI
3.1.
3.1.ANALIZA
ANALIZASREDINE
SREDINE 4.3.
4.3. JEZGRO
JEZGROKOMPETENTNOSTI
KOMPETENTNOSTI
ORGANIZACIJE
ORGANIZACIJE ORGANIZACIJE
ORGANIZACIJE
3.2.
3.2.USMERAVANJE
USMERAVANJE 4.4.
4.4.MENADŽMENT
MENADŽMENTZNANJA
ZNANJA
ORGANIZACIJE:
ORGANIZACIJE:VIZIJA,
VIZIJA, (KNOWLEDGE MANAGEMENT)
(KNOWLEDGE MANAGEMENT)
MISIJA
MISIJAI ICILJEVI
CILJEVI 4.5.
4.5.MENADŽMENT
MENADŽMENTODNOSA
ODNOSASA SA
3.3.
3.3.FORMULISANJE
FORMULISANJE KLIJENTIMA
KLIJENTIMA(CRM)
(CRM)
STRATEGIJE
STRATEGIJE 4.6.
4.6.TOTAL
TOTALQUALITY
QUALITYMANAGEMENT
MANAGEMENT
3.4.
3.4.IMPLEMENTACIJA
IMPLEMENTACIJA (TQM)
(TQM)
STRATEGIJE
STRATEGIJE 4.7.
4.7. TRANSFORMACIJAORGANIZACIJE
TRANSFORMACIJA ORGANIZACIJE
3.5.
3.5.STRATEGIJSKA
STRATEGIJSKAKONTROLA
KONTROLA 4.8.
4.8.REINŽINJERING
REINŽINJERING
4.9.
4.9.BALANSIRANA
BALANSIRANAMERILA
MERILA
PERFORMANSI
PERFORMANSI(BALANCED
(BALANCED
SCORECARD)
SCORECARD)
STRATEGIJSKI MENADŽMENT
STRATEGIJSKI
MENADŽMENT
1. UVOD
1.1.

29 liderskih tajni Jack Welcha-a

TAJNA LIDERSTVA 1: Iskoristite snagu promene
TAJNA LIDERSTVA 2: Suočavanje sa realnošću
TAJNA LIDERSTVA 3: Manje upravljanja je bolje upravljanje
TAJNA LIDERSTVA 4: Kreirajte viziju i onda se povucite
TAJNA LIDERSTVA 5: Ne tragajte za centralnom idejom, umesto toga postavite nekoliko jasnih, opštih ciljeva kao poslovne strategije
TAJNA LIDERSTVA 6: Čuvati zaposlene koji imaju iste vrednosti kao kompanija
TAJNA LIDERSTVA 7: Usmeriti pažnju na načine kreiranja šansi i postizanja konkurentske prednosti
TAJNA LIDERSTVA 8: Biti broj 1 ili broj 2 i stalno redefinisati tržište
TAJNA LIDERSTVA 9: Smanjiti veličinu, pre nego bude kasno!
TAJNA LIDERSTVA 10: Koristiti akvizicije da bi načinili kvantni skok
TAJNA LIDERSTVA 11: «Kultura koja uči» I: Upotreba organizacije bez granica i podsticanje negovanja kulture koja uči
TAJNA LIDERSTVA 12: «Kultura koja uči» II: Ugradite najbolje ideje u poslovanje, bez obzira odakle potiču
TAJNA LIDERSTVA 13: Najveći pobednici u XXI veku biće globalni igrači
TAJNA LIDERSTVA 14: Stanjiti organizaciju
TAJNA LIDERSTVA 15: Podstaći produktivnost «S» tajne: speed, simplicity and self-confidence (brzinu, jednostavnost i samopouzdanje)
TAJNA LIDERSTVA 16: Ponašajte se kao mala kompanija
TAJNA LIDERSTVA 17: Otklonite granice ograničenja!
TAJNA LIDERSTVA 18: Oslobodite energiju vaših zaposlenih
TAJNA LIDERSTVA 19: Slušajte ljude koji zaista obavljaju posao
TAJNA LIDERSTVA 20: Izađite pred zaposlene i odgovorite na sva
njihova pitanja
TAJNA LIDERSTVA 21: STRETCH: Premašiti ciljeve što je više
moguće
TAJNA LIDERSTVA 22: Neka kvalitet bude prioritet
TAJNA LIDERSTVA 23: Neka kvalitet bude zaduženje svakog radnika
TAJNA LIDERSTVA 24: Pobrinite se da svi razumeju kako Six Sigma
funkcioniše
TAJNA LIDERSTVA 25: Obezbedite da potrošači osete kvalitet
TAJNA LIDERSTVA 26: Usmerite rast na usluge one su talas budućnosti
TAJNA LIDESTVA 27: Iskoristite šanse e-poslovanja
TAJNA LIDERSTVA 28: Pripremite postojeće poslovanje za Internet:
nemojte pretpostaviti da su novi poslovni modeli odgovor
TAJNA LIDERSTVA 29: Iskoristite E-poslovanje kako biste stavili tačku
na birokratiju
1.2. POJAM, DEFINISANJE I
SADRŽAJ STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA

Nova konkurencija, nove tehnologije

i novi stil života zahtevaju
sasvim novi menadžment
John A. Young

Strategija je jedna od najčešće upotrebljavanih reči u rečniku menadžera.

Ona je relativno nov koncept koji u poslovnoj teoriji i praksi preduzeća počinje da
se koristi od sredine pedesetih godina XX veka.

Strategija je grčka reč, pozajmljena iz vojne terminologije, gde strategos znači

general, odnosno vojskovođa. Reč strategija, prema tome, doslovno znači
"veština generala" (the art of the general)
Poslovna strategija obuhvata utvrđivanje različitih puteva (načina) za
ostvarivanje misije i ciljeva preduzeća, odnosno organizacije u širem
smislu.

U tom smislu, prof. dr M. Milisavljević piše da je strategija nauka i veština

korišćenja načina da se ostvare ciljevi i da strategija predstavlja racionalno
reagovanje preduzeća na događaje u sredini u kojoj obavljaju svoju
poslovnu aktivnost.

Henry Mintzberg, definiše strategiju sa različitih aspekata ili tačnije "Pet

Ps za strategiju", gde Ps predstavlja početne uslove za strategiju:
plan (plan), pattern (obrazac ponašanjja),
position (pozicija), perspective (perspektiva) i
ploy (trik, blef).
Definicija:

Strategijski menadžment se sastoji od analiza, odluka i akcija koje neka

organizacija preduzima da bi stvorila i održala konkurentske prednosti. (Dess,
Lumpkin, Eisner)

Strategijski menadžment je kontinuiran, iterativan proces, čiji je cilj održavanje

organizacije kao potpuno podesne da odgovori izazovima svoga okruženja. (Certo,
Peter)

Strategijski menadžment je sistematski pristup, glavne i povećane odgovornosti

CEO: poziciji povezanosti organizacije sa okruženjem na način koji će obezbediti
njen kontinuiran uspeh i obezbeđenje od iznenađenja. (I. Ansoff)

Strategijski menadžment je menadžment promena.

(Bill and Roy Richardson)
Ključni atributi strategijskog menadžmenta:

•Usmerava organizaciju prema sveukupnim krajnjim ciljevima (vizija, misija,

strategijski ciljevi).
•U procesu odlučivanja uzima u obzir i brojne stejkholdere.
•Uključuje i kratkoročne i dugoročne perspektive.
•Prepoznaje kompromis između efektinvosti i efikasnosti.

Zadatak strategijskog menadžmenta je, da omogući organizaciji

racionalno i blagovremeno reagovanje na promene u sredini u kojoj ona
obavlja svoju poslovnu i širu aktivnost.

Strategijski menadžment uključuje u sebe: strategijsko planiranje kao

svoj esencijalni deo (strategijsku analizu i strategijski izbor), ali i
strategijsku promenu (strategijsku implementaciju i kontrolu).
 ŠKOLE STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA
izvor: Henri Mincberg i grupa autora - Strateški safari, Prometej, Novi Sad

škola projektovanja formiranje strategije kao proces koncepcije

škola planiranja formiranje strategije kao formalni proces

škola pozicioniranja formiranje strategije kao analitički proces

škola preduzetništva formiranje strategije kao vizionarski proces

saznajna škola formiranje strategije kao mentalni proces

škola učenja formiranje strategije kao proces koji nastaje

škola moći formiranje strategije kao proces pregovaranja

škola kulture formiranje strategije kao kolektivni proces

škola okruženja formiranje strategije kao reaktivni proces

konfiguraciona škola formiranje strategije kao proces

transformacije
 Autori Certo i Peter proces strategijskog menadžmenta organizacije
posmatraju kao kontinuirani, iterativni proces koji uključuje:
 analizu sredine,
 usmeravanje organizacije (misija i ciljevi),
 formulisanje strategije,
 implementaciju strategije,
 strategijsku kontrolu.
Sličan pristup procesu strategijskog menadžmenta imaju Higgins i Vincze
Interesantan model elemenata i procesa strategijskog menadžmenta daju
autori Gerry Johnson i Kevan Scholes.
 Opšta zapažanja prezentiranih, a i drugih, modela procesa strategijskog
menadžmenta:

a) Prvi korak u procesu strategijskog menadžmenta, bez ikakve sumnje,

odnosi se na strategijsku, situacionu analizu internih i eksternih faktora
sredine organizacije.
b) (Re)formulisanje organizacionog usmeravanja putem vizije, misije i
razvojnih ciljeva, nameće se kao logični drugi korak u procesu
strategijskog menadžmenta.
c) Strategijski izbor, odnosno formulisanje strategija (njihovo generisanje,
vrednovanje i selekcija) logičan je dalji korak takvog procesa.
d) Implementacija, odnosno sprovođenje strategija u život organizacije i
strategijska kontrola čine četvrti i peti korak jednog takvog obuhvatnog,
kontinuiranog i iterativnog procesa, čiji je, kako smo već istakli, osnovni
cilj održanje organizacije potpuno podesnom da odgovori promenama i
izazovima iz njene sredine.
 Potrebno je istaći da su u skladu sa različitim nivoima turbulencije i
kompleksnosti sredine organizacije, razvijeni i različiti menadžment
sistemi. Razvile su se dve vrste menadžment sistema (I. Ansoff):
POZICIONIRANI SISTEMI PRAVOVREMENI SISTEMI
(positioning systems) (real-time systems)
čije se okruženje i budućnost mogu u uslovima velike neizvesnosti i nepredvidivih
anticipirati (predvideti) diskontinuiteta u budućnosti.
- dugoročno planiranje - kontingentno (viševarijantno) planiranje
(Long range planning), (Contingency planning)
- strategijsko planiranje - upravljanje strategijskim pitanjima
(Strategic planning), (Strategic issue management)
- strategijsko upravljanje pozicijom - strategijsko upravljanje pomoću
(Strategic posture management). slabih signala (Weak signal issue
management)
- upravljanje iznenađenjima
(Surprise management).
1.3. EVOLUCIJA IZAZOVA I PROMENA I NJIHOV UTICAJ NA
MENADŽMENT ORGANIZACIJE

Okruženi smo intenzivnim promenama i

nesigurnošću, opšta situacija oko nas je
kompleksna i neodređena, praćena poslovnim
tempom sa turbo pogonom i stabilnošću do koje
se dolazi rekonstrukcijom temelja. Ništa ne stoji:
sve konstantno teče. To je stvarnost sa kojom
nova generacija lidera mora da se suoči.
Burt Nanus

Profesor Igor Ansoff, vodeći autoritet strategijskog menadžmenta, ističe da su

posledice ubrzanja promena trojake:

1.Povećanje teškoća vezanih za predviđanje problema i blagovremeno

reagovanje na njih,
2.Potrebe za povećanjem brzine implementacije reagovanja na promene,
3.Potrebe za fleksibilnim i blagovremenim reagovanjem na iznenađenja, koja
ne mogu biti unapred predviđena.
 Sposobnost da organizacija kreira novo traži da se u
organizaciono tkivo ugrade tri sistematske prakse, kako
navodi eminentni P. Drucker:

 Prvo, svaka organizacija zahteva stalno unapređivanje svega što radi –

to je proces koji Japanci nazivaju kaizen.
 Drugo, svaka organizacija moraće da nauči da iskorišćava, tj. da
razrađuje nove primene iz sopstvenog uspeha (primer).
 Treće, svaka organizacija će morati da nauči da inovira i da nauči da
inovacija može i da treba da se organizuje kao sistematski proces.
Tako, I. Ansoff s pravom ističe da se razlozi za neophodnost usavršavanja menadžment
(upravljačkih) sistema mogu najbolje razumeti s istorijske tačke gledišta.
 Doba masovne industrijske proizvodnje,
 Doba masovnog marketinga, i
 Postindustrijsko doba.

Slika 1 - Promena prirode biznis sredine

1.4. EVOLUCIJA STRATEGIJSKIH MENADŽMENT SISTEMA

Razlozi za pojavljivanje strategijskog

menadžment sistema i problemi njegovog
"ugrađivanja" u preduzeće mogu se najbolje
razumeti u istorijskoj perspektivi
Igor Ansoff and Edward McDonnell

Grupa autora navodi sledeće faze u evoluciji strategijskog menadžment sistema:

1. bazično finansijsko planiranje,

2. planiranje zasnovano na predviđanju,
3. eksterno orijentisano planiranje, i
4. strategijski menadžment.

Navedene faze i njihove karakteristike mogu se videti na slici 1.

Evoluciju menadžment sistema najuspešnije su do sada dali I. Ansoff i E.
McDonnell, što se može videti na slici 2..
 Prema tome, kao što se vidi iz slike 2, evolucija menadžment sistema tokom XX
veka odvijala se u četiri različita nivoa:

1. Menadžment sistem pomoću kontrole,

2. Menadžment sistem pomoću ekstrapolacije
3. Menadžment sistem pomoću anticipacije promena
4. Menadžment sistemi koji se zasnivaju na fleksibilnom/brzom
odgovoru

 kontingentno (viševarijantno) planiranje,

 upravljanje strategijskim pitanjima,
 strategijsko upravljanje pomoću slabih signala i
 upravljanje iznenađenjima.
1.4.1. Strategijsko planiranje

Georg A. Steiner, veoma značajan autor u oblasti planiranja, predložio je

da se strategijsko planiranje posmatra i opisuje sa različitih aspekata da bi
se u potpunosti shvatilo.
Prvo, strategijsko planiranje predstavlja donošenje sadašnjih odluka u
svetlu njihove budućnosti.
Drugo, strategijsko planiranje je proces koji počinje sa utvrđivanjem
organizacionih ciljeva, tačnije, usmeravanjem organizacije putem: vizije,
misije i razvojnih ciljeva.
Treće, strategijsko planiranje predstavlja i način života (way of life).
Četvrto, formalno strategijsko planiranje predstavlja sistem povezanosti
tri glavne vrste planova: strategijskog plana, srednjoročnih programa i
kratkoročnih budžeta i operativnih planova.
1.4.2. Upravljanje strategijskim pozicijama

Koncept upravljanja strategijskim pozicijama spada u tzv. pozicionirane

menadžment sisteme.

On odgovara razvoju i poslovanju preduzeća u uslovima diskontinuiteta

koji su predvidljivi (poznati).

Ovim konceptom obezbeđuje se upravljanje preduzećem pomoću

anticipiranja promena.

Strategijska pozicija preduzeća podrazumeva položaj preduzeća na tržištu

u odnosu na konkurenciju.

Strategijska pozicija preduzeća opredeljuje se prema raznim parametrima:

tržišno učešće, finansijska snaga, tehničko-tehnološki nivo, ulazne barijere,
frekvencija promena, i dr.
Slika 5 - Pogled iz ptičjeg leta na upravljanje strategijskim pozicijama
1.4.3. Kontingentno (viševarijantno) planiranje

Kontingentno (viševarijantno) planiranje zasniva se na menadžment pristupu

kontingentne teorije (contingency theory). Kontingentna ili situaciona teorija
predstavlja menadžment pristup koji je fokusiran na adaptiranje menadžment
ponašanja prema posebnim okolnostima organizacije i svakoj datoj situaciji.

Situacioni pristup (contingency approach) menadžmentu naglašava da ono

što menadžeri rade u praksi u velikoj meri zavisi od datog niza okolnosti, tj. od
situacije. To znači da se na različite situacije mora reagovati na različite
načine, a ne na jedan standardan način.

Kontingentnim planiranjem stvaraju se planovi za različite scenarije, tj.

situacije, i na taj način menadžment organizacije zna koje menadžment akcije
treba preduzeti u različitim "stvarnim" situacijama, koje donose promene. Na
taj način se ostvaruje fleksibilan i brz odgovor na promene i izazove koje nosi
budućnost.
1.4.4. Upravljanje strategijskim pitanjima

Upravljanje strategijskim pitanjima predstavlja sistematsku proceduru za

rano identifikovanje i brzi odgovor na iznenadne promene unutar i izvan
preduzeća.
1.4.5. Upravljanje pomoću slabih signala
1.4.6. Menadžment iznenađenja

Ukoliko organizacije očekuju da će turbulentnost njihove sredine biti oko

petog nivoa (vidi sliku 2), potrebno je da izgrade menadžment sistem:
upravljanje strategijskim iznenađenjima.

Strategijska iznenađenja znače: Sistem upravljanja strategijskim

 Stvari se dešavaju iznenada:
neočekivano.
 Nametanje novih problema u kojima
firma ima malo prethodnog iskustva.
 Nemogućnost odgovora implicira
glavni finansijski preokret ili gubitak
glavne šanse.
 Odgovor je hitan (urgentan) i normalni
sistemi i procedure ne mogu da se bave
time.
iznenađenjima ima sledeće bitne
elemente:
 plan mreže komunikacija u slučaju
opasnosti, tj. iznenađenja (emergency
communication network),
 plan odgovornosti top menadžmenta u
slučaju iznenađenja,
 plan operativnih (privremenih - taktičkih)
grupa i njihove strategijske mreže
(Strategic taskforce network).
Pitanja

 POJAM, DEFINISANJE I SADRŽAJ STRATEGIJSKOG

MENADŽMENTA
 EVOLUCIJA IZAZOVA I PROMENA I NJIHOV UTICAJ NA
MENADŽMENT ORGANIZACIJE
 EVOLUCIJA STRATEGIJSKIH MENADŽMENT SISTEMA
 STRATEGIJSKO PLANIRANJE
 UPRAVLJANJE STRATEGIJSKIM POZICIJAMA
 KONTINGENTNO (VIŠEVARIJANTNO) PLANIRANJE
 UPRAVLJANJE STRATEGIJSKIM PITANJIMA
 UPRAVLJANJE POMOĆU SLABIH SIGNALA
 MENADŽMENT IZNENADJENJA